Fridrih Šiler - Devica Orleanska - Forumi Tvorca Grada

11/29/2016
FridrihilerDevicaOrleanska::ForumiTvorcaGrada::
:: Forumi Tvorca Grada ::
[0]
[0] bokini
ARTRADIONICA Pozorinitekstoviklasici
Fridrih iler Devica Orleanska

:koen,vuk
711
SimaKosmos
~vredanucesnik~
~vredanucesnik~
Fridrih iler Devica Orleanska

142008,11:25
Johann Christoph Friedrich von Schiller
Devica Orleanska
Prevod: Branimir ivojinovi
Lica
arl Sedmi, francuski kralj
Kraljica Izabela, njegova majka
Agnesa Sorel, njegova ljubavnica
Filip Dobri, vojvoda od Burgundije
Grof Dinoa, bastard orleanski
Di atel} kralJevi oficiri
Nadbiskup remski
atijon, burgundski vitez
Raul, lorenski vitez
Tolbot, engleski vojskovoa
Lajonel engleski zapovednici
Montgomeri, Velanin
Orleanski venici
Jedan engleski poklisar
Tibo d'Ark, bogat seljak
Margo
Lujzon njegove keri
ana
Etjen
KlodMarija njihovi prosioci
Remon
Bertran, seljak
Pojava jednog crnog viteza
Cumurdija i njegova ena
Vojnici i narod, kraljevske sluge, biskupi, kalueri, marali, sudije, dvorani i druge neme linosti u krunidbenoj povorci.
http://www.tvoracgrada.com/forum/viewtopic.php?f=63&t=13741
1/114
11/29/2016
SimaKosmos
~vredanucesnik~
~vredanucesnik~
142008,11:26
Prolog
Seoski predeo
Napred zdesna ikona u kapeli; sleva visok hrast.
Pojava prva
Tibo d'Ark. Njegove tri keri.
Tri mlada pastira, njihovi prosci.
TIBO:
Susedi dragi, mi smo danas jo
Francuzi, slobodni smo graani
i jo smo gospodari starog tla
koje su nai preci orali;
a ko zna ko e gospodariti
sutra nad nama! Jer svud Englez vije
svoj barjak pobedniki, konji mu
francuska polja gaze rascvetala.
Ko pobednika Pariz ga ve primi
i starom krunom Dagoberta kiti
mladicu nama tueg plemena.
Potomak naih kraljeva je lien
batine, pa kroz carstvo sopstveno
bei i luta, dok se protiv njega
najblii njegov roak, njegov prvi
velmoa, bori u neprijateljskoj
vojsci, a ovu strano! predvodi
njegova sama majkanemajka.
Okolo gore gradovi i sela.
Sve blie dim razaranja se valja
k' doljama ovim, gde jo spokoj vlada.
Zato se, dragi susedi, uz Boju
pomo odluih danas jo to mogu
da zbrinem keri; jer je zatitnik
potreban eni u vremena ratna,
a verna ljubav svaki teret skida.
(Prvom pastiru.)
Hodi, Etjene! Ti mi Margo prosi.
Nae su njive jedna do druge,
srca se slau to je dobar osnov
za valjan brak!
(Drugome.)
Ti, KlodMarijo, uti,
dok moja Lujzon oi obara?
Pa zar dva srca koja su se nala
da razdvojim, da uinim to zato
2/114
11/29/2016
to nema blaga da mi ponudi?

Ko sada ima blaga? Dom i ambar
najblii pleni neprijatelj, il' su
poara plen. U vreme kao ovo
verne su grudi estita oveka
jedini krov to vrst je pred olujom.
LUJZON:
Oh, oe!
KLODMARIJA:
Lujzon!
LUJZON (grlei nu):
Draga sestro moja!
TIBO:
Svakoj u dati tri'est jutara,
staju i stada Bog mi blagoslov
dade, pa nek i vas blagosilja!
MARGO (grlei anu):
Obraduj oca. Ugledaj se na nas!
Nek ovog dana tri se braka sklope.
TIBO:
Hajd', spremajte se! Sutra bie svadba;
nek celo selo s nama svetkuje.
(Drei se podruku, dvapara izlaze.)
Pojava druga
Tibo. Remon. ana.
TIBO:
Zanete, tvoje sestre svadbu slave,
srene su, radost starosti su mojoj;
al' samo ti mi, moja najmlaa,
uliva emer, nanosi mi bol.
REMON:
Sta vam je? Zato erku karate?
TIBO:
Taj vrsni momak, kojem premca nema
u celom selu, svoju naklonost
poklonio ti, ve je trea jesen
kako te prosi trude se od srca,
pun tihe elje; ali ti ga hladno,
u sebe zatvorena, odbija,
a niko drugi od pastira svih ti
ljubazan osmeh ne izmamljuje.
Vidim gde blista bujnom mladou,
prolee tvoje, doba nade, doe,
tvoga se tela razavio cvet;
al' zalud ekam da iz pupoljka
ljubavi nene cvet se razvije
i veselo u zlami sazri plod!
O, ne svia se meni to: o tekoj
pometnji prirode to govori!
Ne dopada se meni srce koje
3/114
11/29/2016
strogo i hladno sebe zatvara

umesto da se oseanju da.
REMON:
De, ikaTibo, ostavite to!
Pustite nju nek ini kako voli!
Prekrasne moje ane ljubav jeste
plod sa nebesa, plemenit i nean,
a to je divno, sporo sazreva!
Sad voli jo da ivi na planini,
boji se da iz livadske slobode
side pod niski ljudski krov, gde brige
skuuju ivot. S tihim uenjem
esto je gledam iz duboke dolje
kad stoji na visokom panjaku
sred svoga stada, otmenoga stasa,
i ozbiljnoga lika pogled sputa
na siune zemaljske predele.
Tad mi se esto ini da je ona
nekakvo bie vie od svih ena,
da nam iz drugih prihodi vremena.
TIBO:
To se ba meni i ne dopada!
Iz sestrinskog se drutva veselog
iskrada, na pust neki ide breg,
pre prvog peda leaj naputa,
pa u as strani, kada ovek eli
da se uz drugog privije oveka,
unja se kao ptica samotna
u nono sivo carstvo turobno
duhova, pa na raskrsnicu staje
i tajno zbori s gorskim vazduhom.
Zato li uvek ovo mesto bira
i ba onamo stado nagoni?
Vidim je kako sedi zamiljena
po cele sate ispod druidskog
drveta, koje izbegavaju
stvorenja srena. Jer tu grozi sve:
zlo neko bie pod tim drvetom
boravi jo od doba paganskih.
Najstariji seljaci kazuju
jezive prie o tom drvetu;
glasova udnih jeka esto se
uje sa crnog njegovoga granja.
Ja sam sam jednom, kad u pozni suton
kraj drveta me tog navede put,
video gde tu sedi neka ena
avetinjska, ka meni suvu ruku
pruaju iz iroke naborane
haljine, kao da domahuje;
al' ja sam, Bogu duu poverivi,
to bre mogu proao kraj nje.
REMON (pokazujui na ikonu u kapeli):
Blizina milostive ikone,
to ovde oko sebe nebesko
4/114
11/29/2016
spokojstvo iri, dovodi vam ker

ovamo, a ne zamke Satanine.
TIBO:
O, ne! Uzalud ja to ne gledam
u snu, u stranim privienjima.
Triput je videh ve kako u Remsu
sedi na tronu naih kraljeva:
na glavi blistae joj dijadema
sa sedam zvezda, drae u ruci
skiptar iz kojeg su izrastala
tri bela krina, a ja, otac njen,
obe joj sestre i svi kneevi,
grofovi, nadbiskupi, i sam kralj,
svi smo se pred njom klanjali.
Odakle da takav sjaj u kolibu mi doe?
O, sluti to na neki dubok pad!
Taj san je opomena, i u slici
sujetnu tenju srca njenoga
pokazuje mi. Niskog stanja svog
ona se stidi poto Bog joj telo
ukrasio je bogatom lepotom
i udesnim je darovima nju
vie od dmgih svih pastirica
u ovoj dolji blagoslovio,
srce joj grenu oholost sad gaji.
A oholost je ono zbog eg su
aneli pali, ono za ta ljude
pakleni duh ponajpre uhvati.
REMON:
Ima l' ko narav skromniju i s vie
vrlina nego vaa smerna ki?
Zar radosno ne slui starijim
sestrama? Od njih darovitija je,
al' posluno, ko prosta sluavka
i najtee sve utke obavlja,
pa vam pod njenom rukom predivno
uspevaju i usevi i stada;
nad svim to ona tvori lije se
neshvadjiva i preobilna srea.
TIBO:
Dabome! Jest neshvadjiva ta srea
ja se od toga blagoslova jeim!
Ni rei vie o tom. utau!
Zar edo drago da optuujem?
Ne mogu nita sem opominjati
i moliti se za nju! Ali moram
opominjati: tog se drveta
kloni, ne ostaj sama, korenje
u pono nemoj kopari, napitke
ne pripravljaj, i nemoj pisati
znake po pesku! Carstvo duhova
zaparati se moe lako, oni
ekaju ispod tanke pokorice,
sve sluaju, pa jurnu napolje.
5/114
11/29/2016
Ne ostaj sama, jer u pustinji je

Satana, voa palih anela,
priao samom gospodaru neba.
Pojava trea
Ulazi Bertran sa lemom u ruci.
Tibo. Remon. ana.
REMON:
Cutite! Evo Bertrana iz grada.
Gle ta to nosi!
BERTRAN:
Zaueni ste
zbog ovog neobinog predmeta
u mojoj ruci.
TIBO: .
Jesmo. Reci nam
kako do toga lema doe, to nam
donosi takvo crno znamenje
u ovaj kraj u kojem vlada mir?
(ana, koja je u dvema prethodnim pojavama
stajala po strani, utke i bez ucea, sad sa
zanimanjem prilazi blie.)
BERTRAN:
Gotovo ni sam ne znam kako mi
dospe u ruke to. U Vokuleru
gvozden sam alat za se kupovao;
na trgu bee velika gungula,
jer upravo iz Orleana behu
begunci stigli, donosei loe
vesti o ratu. Ceo grad se bio
uzbunio i slegao na trg,
i dok kroz guvu krio sam put
prie mi jedna Ciganka s rim lemom,
oi u mene upilji, pa ree:
Prijane, ti lem trai, znam da trai.
Evo ga! Uzmi! Jevtino ga dajem."
Otidi do vojnika", rekoh joj,
seljak sam ja, i ne treba mi lem".
Al' ona ne hte da se okani,
ve nastavi: ,,Ko moe danas rei
da li mu treba lem il' ne treba?
Celian krov za glavu vie je
sad vredan nego kua kamena."
Kroz sve sokake ganjala me, lem
naturaju mi, koji nisam hteo.
Al' videh da je blistav, da je lep,
viteke glave da je dostojan;
i dok sam ga u ruci merio,
kolebaju se i promiljaju
o neobinoj pustolovini,
ta ena mi se izgubi iz vida,
6/114
11/29/2016
bujica sveta otre je hitro,

a meni osta lem u rukama.
ANA (brzo ipozudno hvatajui slem):
Daj mi taj lem!
BERTRAN: Ta ta e ti? To nije
nakit da glavu devojaku krasi.
ANA (otima mu lem):
Taj lem je moj, on meni pripada.
TIBO:
Sta li joj naspe?
REMON: De, uinite joj
po volji. Taj joj nakit ratniki
prilii zbilja, jer u njenim se
grudima krije srce muevno.
Spomenite se kako savlada
onoga vuka, ljutu divlju zver
to nam je stada satirala, svih
pastira strah i trepet. Sasvim sama,
devica srca lavlja, borila se
sa vukom, pa mu jagnje preotela
koje je on ve bio poneo
u eljusti svoj krvavoj. Ma koju
da hrabru glavu ve pokrivae
taj lem, on ne moe dostojniju
ukrasiti nijednu!
TIBO (Bertramu):Hajde,Priaj!
Koja se nova ratna nesrea
desila? Sta begunci govore?
BERTRAN:
Bog neka kralju pomogne i nek se
miluje naoj zemlji! Neprijatelj
potukao nas u dve velike
bitke, i sad je usred Francuske,
izgubismo svu zemlju do Loare
a sad je celu silu prikupio
i njome je opsadio Orlean.
TIBO:
Bog neka titi kralja!
BERTRAN:
Neprebrojni
topovi sa svih strana skupljeni su,
i ko to pela tamni rojevi
u letnje dane oko konice
obleu, ko to oblak skakavaca
iz vazduha pocmeloga pada
i mnoge milje njiva prekriva
u nedoglednom vrvljenju ba tako
ratni se oblak raznih naroda
proli na predele orleanske,
a tupo hui logor sav od njinih
jezika raznih nerazumljivih.
Jer je i silni hercog burgundski,
vladar nad mnogim zemljama, sve svoje
vojnike amo doveo; a tu su
7/114
11/29/2016
i Luksemburani, Lijeani,
pa ljudi iz Enoa, iz Namira,
pa stanovnici srenog Brabanta,
raskoni, gordi gantski gradani
u somot i u svilu odeveni,
Zelanani iz gradova to vire
nad morskom povrinom istunski,
Holanani to silna stada muzu,
vojnici iz Utrehta, ak i oni
iz Frizije daleke zapadne
to gledaju ka polu severnom
svi su se oni odazvali ratnom
pozivu silnog burgundskog vladara
i gledaju da pokore Orlean.
TIBO.
O, nesrena i tuna zaevica
to francusko oruje na Francuze
pokrenula je!
BERTRAN: Vidaju i nau
kraljicu staru, gordu Izabelu,
Bavarku, gde u elik odevena
jae kroz logor, pa tu otrovnim
reima svaki narod podbada
na jarost protiv sina svoga, kog je
nosila u svom materinskom krilu!
TIBO:
Prokleta bila! Neka bi je Bog
kaznio kao Jezavelju gordu!
BERTRAN:
Solzberi strani, ruilac zidova,
opsadu ovu predvodi, a s njim su
i brat lavovski Lajonel, pa Tolbot,
to maem svojim ubilakim cele
narode zna u bitkama da kosi.
Zakleli su se drsko da e sve
devojke da predadu sramoenju,
a da e mau predati na rtvu
svakoga koji nosio je ma.
Sagradili su etiri visoke
osmatranice, to nadmauju
zidove gradske; Solzberi odozgo
pogledom ednim krvi vreba, broji
one to hitro minu ulicama.
Hiljade uladi od po sto funti
na grad je palo, razruene lee
crkve, i noterdamski kraljevski
toranj je svio uzvienu glavu.
I lagume su iskopali, pune
baruta, pa sad zaplaeni grad
lei nad carstvom paklenim i eka
da zapali se to uz grmljavu.
(ana napeto slusa i stavlja lem na glavu.)
TIBO:
A gde su bili hrabri vitezovi
8/114
11/29/2016
Sentraj, La Ir, gde onaj junaki

bastard, taj bedem Francuske, kad tako
ko mona bujica je neprijatelj
napredovao? Gde sam kralj? Zar on
dokono gleda bedu svoje zemlje
i kako gradovi mu padaju?
BERTRAN:
Kralj je sad u inonu, vojske nema
dovoljno da se odupre u boju.
ta vredi hrabrost zapovednika,
junaka miica, kad goli strah
sputava vojsku? Neki uas je,
kao da Bog ga posla, obuzeo
grudi i onih najjunanijih.
Zalud se ori zapovest vladara.
Ko to se ovce zbijaju u strahu
kad vuci ponu da zavijaju,
tako i Francuz, svoju slavu staru
zaboravljaju, trai jedino
u zamkovima spas i utoite.
Samo je jedan vitez, kako ujem,
skupio slabu druinu, pa kralju
sa esnaest se kree barjaka.
ANA (brzo):
A kako se on zove?
BEBTRAN:, Bodrikur.
Al' teko moi e da zavara
neprijateljske uhode, jer dve
vojske u stopu jednako ga prate.
ANA:
Gde boravi taj vitez? Ako zna,
reci mi.
BERTRAN:
Nije on od Vokulera
daleko ni dan puta.
TIBO (ani): ta se tebe
to tie? Ti o poslovima pita,
devojko, koji ti ne prilie.
BERTRAN:
Poto je neprijatelj tako moan,
a vie se ne mogu nadati
da zatiti ih kralj, jednoduno su
odluili u Vokuleru da se
vojvodi od Burgundije predadu.
Neemo tako nositi tu jaram,
uz staru emo lozu kraljevsku
ostati moda ak i staroj kruni
pripasti opet, ako Francuska
s Burgundijom se jednom izmiri.
ANA (oduevljeno):
Ni pomena o dogovorima!
O predaji ni rei! Spasilac
blii se i orua se za boj.
Pred Orleanom e omanuti
9/114
11/29/2016
dumaninova srea, mera mu se

navrila, za etvu zreo je.
Sa srpom svojim devica e doi
da gordosti mu klasje pokosi;
sa neba e mu slavu strgnuti
koju o zvezde on je okaio.
Duhom ne klonite! Ne beite!
Jer pre no to pouti ovas, pre no
to zaobli se kolut Meseev,
engleski konji nee vie piti
iz talasa nabujale Loare.
BERTRAN:
Cuda se vie ne desavaju!
ANA:
Deavaju se! Jedna bela e
golubica poleteti da smelo
napadne, poput orla, jastrebove
koji nam otadbinu eree.
Porazie tog gordog vojvodu
burgundskoga, i toga Tolbota
to sa sto ruku na nebo juria,
i Solzberija tog, oskvrnitelja
hramova, i ostrvljane e drske
odgnati kao stada jaganjaca,
Bog e s njom biti, Gospod bitaka.
Stvorenje svoje drhtavo e on
izabrati, nenom devicom e sebe
da uzvelia, jer je svemoan!
TIBO:
a je to ovu curu spopalo?
REMON:
Ratniki duh joj lem taj ulio.
Pogledaj svoju erku! Sja joj oko,
obrazi joj se are plamenom.
ANA:
Da ova zemlja padne? Zemlja slave,
najlepa koju veno Sunce gleda
na svome putu, raj me zemljama,
ta zemlja koju Bog ko zenicu
svog oka voli, ona da ponese
okove nekog tueg naroda?
Paganska mo se ovde slomila,
ovde krst prvi bee podignut,
ikona prva, ovde poiva
prah svetog Luja, polo se odavde
kad Jerusalim bee osvojen.
BERTRAN (zaueno):
Cujte je kako zbori! Otkuda li
crpe to uzvieno odaivenje?
Cudesnu ker je vama dao Bog!
ANA:
Da vie svoga kralja nemamo,
naslednog gospodara da sa sveta
nestane onaj koji umreti
10/114
11/29/2016
ne moe nikad koji sveti plug

i njive titi, plodnost zemlji daje,
koji slobodu sebru daje, koji
okuplja oko svoga prestola
gradove srene, koji slabima
pomae, a sve zle zastrauje,
koji za zavist ne zna jer je on
najvei, koji ovek je i koji
i aneo je saaljenja na toj
neprijateljskoj zemlji. Jer je presto
kraljeva, zlatom blistav, utoite
svih naputenih tu se nalaze
milosre i mo, tu krivac drhti,
a pravednik pristupa s poverenjem
i ali se sa lavovima koji
uz presto stoje! Pa zar tui kralj,
koji je spolja doao, i kojem
nijednog pretka moti presvete
u ovoj zemlji ne poivaju
zar on tu zemlju moe voleti?
On, koji mladost ne provede s naim
mladiima, kom nae rei srcu
ne zvue zar on njenim sinovima
moe da bude otac ikada?
TIBO.
Bog neka titi Francusku i kralja!
Mi smo seljaci mirni, ne znamo
da rukujemo maem, ne znamo
da razigramo bojne konjice.
Tiho i posluno oekujmo
kog e za kralja pobeda nam dati.
Srea u boju presuda je Boja,
i onaj e gospodar biti na
ko primi sveto miropomazanje
u Remsu i tu bude krunisan.
Hajdete sad na posao! No, haj'te!
I neka svako misli jedino
na ono to je njemu najpree!
Pustimo velikae, Zemljine
vladare, da se kockaju o Zemlju;
mi moemo da mirno posmatramo
razaranje, jer ovo de to mi ga
obraujemo svakoj buri vrsto
odoleva. Nek propadnu nam sela
u poaru, nek izgaze nam usev
njihovi konji svojim kopitima
prolee novo donee i nove
useve, brzo emo ponovo
podii svoje lake kolibe!
(Svi odlaze osim ane.)
Pojava etvrta
11/114
11/29/2016
ana sama.
ANA:
Zbogom, o brda, draga pasita,
prisne doline tihe, zbogom sad!
ana po vama nee vie ii,
ana vam kae zbogom zauvek.
Livade koje kropila sam vodom
i vi, drveta koja sadila sam,
zelenite se veselo i dalje!
Vi peine i svea vrela, zbogom!
Odjee, mili glase ove dolje,
to si mi esto odgovarao
dok pevala sam sedei uz cvee
odlazi ana, vratiti se nee!
Vi tiha mesta, draga odvajkada,
zauvek sada ja ostavljam vas!
Kada niz polja raspete se sada,
jaganjci, uti neete moj glas,
jer druga moram da napasam stada,
sred ljutog boja da im budem spas:
Duha su poziv bile rei ove,
zemaljska tata udnja me ne zove.
Jer onaj to pred Mojsija je stao
na Horivu, sred buna plamenog,
i silnome ga faraonu slao,
onaj to nekad je za borca svog
Davida Jesejevog izabrao,
pastiru vazda blagonaklon Bog
on mi to ree iz kronje zelene:
Idi! Na Zemlji svedoi za mene.
Grub elik tvoje nene grudi skrie,
u oklop bie utegnuta ti,
muka ti ljubav uskraena bie,
zemaljske strasti plam greni i zli.
Nevesta nikad biti nee, nit' e
edo u tvome naruju da spi,
al' ratnom au bie uzviena
vie no bilo koja smrtna ena.
Jer kad i junak sustane u boju
za Francusku, kad crn as kucne njen,
zastavu zlatnu razavie moju
i dumani tad postae ti plen;
osvajakome opree se roju
i sreu preokrenue za tren,
povratie grad Rems, junake spasti,
dovesti kralja do krune i vlasti!"
Nebo mi posla lem taj, te podstae
udnju u meni ovaj njegov znak,
boanskom snagom on me gvozden tae,
anelske hrabrosti me prosja zrak!
U ratnu timu vue me sve jae
i goni dalje kao oluj jak,
zov bojni ujem, oruje ve zvei,
12/114
11/29/2016
konj propinje se, ratna truba jei.

(Odlazi.)
SimaKosmos
~vredanucesnik~
~vredanucesnik~
142008,11:27
Prvi in
Logor kralja arla u Sinonu.
Pojava prva
Dinoa i Di atel.
DINOA:
Ne, to ne mogu vie da podnesem.
Odrei u se ovog kralja, koji
neslavno samog sebe naputa.
U grudima mi srce krvari,
vrelim bih suzama da zaplaem
to razbojnici maem kraljevsku
Francusku dele, i to gradovi
to ostarie u monarhiji
predaju zarale kljueve
neprijatelju, dokle ovde mi,
ne ine nita, mirno rasipamo
dragoceno nam vreme za spasenje.
Cujem da Orlean je ugroen,
doleem amo iz Normandije
daleke, misle da u kralja ve
zatei opremljena ratniki
na elu vojske njegove a ovde
zatiem njega! Opsenarima
okruenog i trubadurima,
gde razne otroumne zagonetke
reava i Agnesi Sorel daje
galantne svetkovine, ko da vlada
najdublji mir u naoj dravi!
Feldmaral odlazi, ne mogu vie
da gleda tu grozotu. I ja u ga
napustiti i predau ga zloj
sudbini.
DI ATEL:
Evo kralja, dolazi!
Pojava druga
13/114
11/29/2016
Kralj arl, pa i preanji.

ARL:
Feldmaral vraa ma i slubu svoju
otkazuje. Pa, zbogom poao!
Otresli smo se tako namorastog
oveka jednog to je samo hteo
tvrdoglavo da nama popuje.
DINOA:
Svaki je ovek u ovakvo doba
veoma vredan. Ne bih eleo
da laka srca njega izgubimo.
ARL:
To kae samo iz uivanja
da neemu protivrei; dok on je
tu bio, ti mu prijatelj ne bee.
DINOA:
On bee ponosita, mrzovoljna
budala teka; nikad nije znao
da zavri al' ovog puta zna.
Zna da u pravo vreme poe, onda
kad ast vie ne moe se stei.
ARL:
Hvata te tvoja ud vesela, neu
da te u tom ometam. Di atele!
Doli su poslanici starog kralja
Renea, to su majstori za pesmu,
hvaljeni i uveni nadaleko.
Ugostiti ih moramo valjano
i svakome po zlatan lanac dati.
(Bastardu.)
Cemu se smeje?
DINOA: to ti zktne lance
sipa iz usta.
DIATEL:
Sire, nema vie
novca u tvojoj riznici.
ARL: pa negde
nabavi. Ti pevai plemeniti
nepoaeni ne smeju sa moga
dvora da odu. Na se skiptar suvi
rascvetava od njih, zelenu granu
ivota, neumrlu, upliu
oni u krunu neplodnu, i tako
vladaju ravni sa vladarima,
od lakih elja grade prestole,
vanprostorno je nevino im carstvo:
stog pesnik nek je pored veiianstva,
obojica na vrhu oveanstva!
DI ATEL.
Moj kralju, tvoje uvo tedeo sam
dok je jo bilo pomoi i leka,
al' nevolja mi najzad jezik drei.
Za poklanjanje nita vie nema
14/114
11/29/2016
ah, nema vie ni toliko da bi

iveo sutra! Visoka se plima
bogatstva rasturila, i u tvojoj
riznici vlada oseka duboka.
Vojska jo nije plaena, pa gunda
i preti da e kuama otii.
Jo jedva dovijam se da ti dvor
odravam, pa i to kakotako,
ne kao to se prilii vladaru.
ARL:
Kraljevske moje carine zaloi,
pa zajmi negde novac od lihvara.
DI ATEL:
Sire, svi tvoji krunski prihodi
sa carinama ve su zaloeni
unapred za tri godine.
DINOA: A dotle
i zaloga e propasti i zemlja.
ARL:
Imamo mnogo bogatih i lepih
zemalja jo.
DINOA: Dok Bogu to se svidi
i Tolbotovom mau! Kada bude
Orlean pao, ti sa svojim kraljem
Reneom mods ovce uvati.
ARL:
Uvek na raun kralja tog se ali.
Al' upravo taj vladar bez zemalja
danas me kraljevski obdario.
DINOA:
Samo da nije, sauvaj nas Boe,
napuljskom svojom krunom! Poto ona
na prodaju se nudi, kako ujem,
otkad on svoje ovce napasa.
ARL:
Sala je, vedra igra to, sveanik
to ga sam sebi on prireuje
i svome srcu, da bi zasnovao
sred ove surove i varvarske
stvarnosti nov i ist i nevin svet.
Al' evo ta on eli veliko
i kraljevsko: da vrati ona stara
vremena kad se neno sluilo
damama, kad je ljubav uzdizala
u vitezima srca junaka
i kad su gospe plemenite bile
sudije, o svem tananome neno
reavajui. U tim danima
ivi taj vedri starac, elei
da ih na zemlju postavi onakve
kakvi u starim pesmama jo ive:
nebeski grad u zlatnim oblacima.
Ljubavni dvor je osnovao, kuda
hrlie plemeniti vitezovi,
15/114
11/29/2016
gde edne gospe stolovae divno,

gde e se ista ljubav vratiti,
a mene je za kneza postavio.
DINOA:
Nisam se ja toliko izmetnuo
da ljubavi bih prezirao vlast.
Po njoj se zovem ja, njen sin sam ja,
sve nasledstvo u njenom carstvu mi je.
Moj otac bee princ od Orleana;
nijedno ensko srce nije bilo
za njega nesavladljivo, al' nije
bilo ni zamka dumanskog nijednog
da previe bi pred njim bio vrst.
Ako li eli da se dostojno
nazove knezom ljubavnim, ti budi
najhrabriji med svima hrabrima!
Kako u starim knjigama tim itam,
ljubav je uvek bila udruena
sa uzvienim delom vitekim,
i, kako su me uili, junaci
za stolom seahu, a ne ovari.
Ko ne zna da lepotu hrabro titi,
taj nije neku zlatnu nagradu
zasluio. Pa eto borilita
pred tobom! Za otaca svojih krunu
bori se! Maem brani vitekim
svojinu tvoju i ast vrlih gospi
pa kada reke krvi dumanske
prolivajui smelo osvoji
naslednu krunu, tad e biti as
i priliie tebi vladarski
da kruniu te mirte ljubavne.
ARL (jednompau koji ulazi):
ta ima?
Venici orleanski
preklinju da ih saslua.
ARL: Nek uu.
(Pa izhzi.)
Traie pomo a ta mogu ja
uiniti, kad sam sam bespomoan!
Pojava trea
Venici i graani.
ARL:
Dobro mi doli, verni graani
orleanski! Pa kako je moj grad?
Da l' se i dalje s uobiajenom
hrabrou dumaninu opire
to opseda ga?
VECNIK: Ah, moj gospodaru!
Navalila je krajnja nevolja
16/114
11/29/2016
i svakog sata rastu navire

propast ka naem gradu. Spoljanje
utvrde sve su razorene, svakim
juriem neprijatelj novo tle
osvaja. Sve je manje branilaca
na zidinama, jer se osipa
ljudstvo u stalnoj borbi neumornoj;
al' malo njih e opet videti
vratnice zaviajne, a sem toga
i ljuta glad zapretila je gradu.
Zato je vrli grof od Roetjera,
zapovednik, u krajnjoj ovoj bedi
s neprijateljem ugovorio,
po obiaju starom, da e se
dvanaestoga dana predati
ako se u tom roku neka vojska
na bojitu ne pojavi, i to
dovoljna brojem da se spase grad.
(Dmoa, gnevcm, estoko gestikulira.)
ARL:
Taj rok je kratak.
VENIK:
Pa smo sada ovde,
s neprijateljskom pratnjom, da ti srce
vladarsko preklinjemo: smiluj se
na grad svoj, polji pomo u tom roku.
Jer inae e dvanaestog dana
on da ga preda.
DINOA:
Zar je mogao
Sentraj za takav sraman ugovor
svoj glas da da!
VENIK:
O, ne, gospodine!
Dogod taj hrabri ratnik bee iv,
nije ni rei nikad smelo biti
o predaji i miru.
DINOA:
Zar je mrtav?
VENIK:
Taj plemeniti junak pao je
pred zidinama naim za svog kralja.
ARL:
Sentraj mi poginuo! O, u tom
oveku jednom jedinom mi cela
pogibe jedna vojska!
(Dolazijedan vitez i tiho kazuje nekoliko
reci bastardu, koji preneraeno skace.)
DINOA:
Zar i to jo?
ARL:
No! ta je?
DINOA:
Viteza grof Daglas alje.
17/114
11/29/2016
Skotske se trupe bune, pretei

da e otii ako li jo danas
ne prime zaostatak najamnine.
ARL:
uj, Di atele!
DI ATEL (sleze ramenima):
Sire, ne znam leka.
ARL:
Obeavaj, zaloi sve to ima,
drave pola daj...
DIATEL: Ne vredi nita!
I odve esto su zalagivani!
ARL:
To su mi trupe najbolje u vojsci!
Neka me sad ne napuste, ne sada!
VENIK (klekavi):
O, pomagaj nam, kralju! Seti se
nevolje nael
ARL (oajniki):
Zar ja mogu vojske
da stvaram ni iz ega? Zar mi ito
iz dlana raste? Raskidajte sveg me,
izvadite mi srce, pa od njega,
umesto zlata, novac iskujte!
Ja za vas krvi imam, ali nemam
ni srebra, niti zlata, ni vojnika!
(Vidi kako ulazi Agnesa Sorel i hita joj u susret
rairenih ruku.)
Pojava etvrta
Agnesa Sorel, sa skrinjom u ruci, i predanji.
ARL:
Agnesa moja! Mili moj ivote!
Dolazi da me spase oajanja!
Ja tebe imam, hrlim ti na grudi
nita jo nije izgubljeno, jer si
ti moja jo.
AGNESA:
O, predragi moj kralju!
(Obazire segledajui bojaljivo i upitno.)
Dinoa! Da li isrina je to?
Kaite, Di atele!
DI ATEL:
Naalost!
AGNESA:
Zar je tolika nevolja? Vojnici
nemaju platu? Trupe bi da odu?
DI ATEL:
Da, tako je, naalost!
AGNESA (gurajui mu krinju u ruke)
Evo zlata,
18/114
11/29/2016
evo dragulja srebro moje sve

pretopite sve moje zamkove
zaloite il' prodajte uz jemstvo
dobara mojih u Provansi zajam
uzmite sve pretvorite u novac
i time vojsku zadovoljite.
Haj'te! Ni asak da ne izgubite!
(Tera ga napolje.)
ABL:
No, ta je, Dinoa? No, Di atele!
Zar sam za vas siromah jo, kad imam
krunu svih ena? Roena je ona
ko i ja plemenita, ak ni krv
loze Valoa nije istija;
ukrasila bi ona prvi presto
na svetu ali prezire ga, hoe
samo da bude, samo da se zove
ljubavlju mojom. Zar je ikad meni
dozvolila da neki pokion dam joj
vrednosti vee nego to je zimi
ran neki cvet il' neki redak plod?
Nijednu rtvu ne prima od mene,
a prinosi mi sve! Bogatstvo celo
i sve imanje velikoduno
stavlja na kocku dajui ga mojoj
srei to tone.
DINOA
Jeste, mahnita je
ona ko i ti, baca sve to ima
u kuu zahvaenu poarom,
sipa u uplje bure Danaida.
Ona te nee spasti, samo sebe
u propast e povui sa tobom...
AGNESA:
Nemoj mu verovati. Svoj je ivot
on deset puta stavio na kocku
za tebe pa se Ijuri to ja sad
na kocku stavljam zlato svoje. Sta?
Pa zar ja tebi nisam radosno
sve rtvovala, ono to se ceni
vie od zlata i od bisera,
pa sad da za se sreu svoju uvam?
Hajd', zbacimo sa sebe suvini
ivotni nakit! Daj mi da ti pruim
primer u otmenom odricanju!
Pretvori dvorsku svitu u vojnike,
zlato u gvoe; sve to ima baci
odluno, da bi krunu domaio!
Hajde! Ta hajd'! Da delimo opasnost
i oskudicu! Da se uzvinemo
na bojnog ata, arkoj Sunevoj
streli da nena tela izloimo,
da oblaci nad nama budu nam
pokrivka samo, kamen uzglavlje.
19/114
11/29/2016
Strpljivo surov ratnik snosie

sopstvenu bedu kad svog kralja vidi
gde kao ovek ponajbedniji
istrajava i liava se svega!
ARL (osmehujui se):
Da, sada jedno staro predskazanje
ispunjava se, koje u Klermonu,
sva obuzeta duhom prorokim,
ree mi jedna kaluerica:
jedna e ena, obea mi ona,
nainiti od mene pobednika
nad svima dumanima i za mene
predaku moju krunu izvojtie.
Daleko traih nju, u taboru
neprijateljskom, nadaju se da u
s majinim srcem da se izmirim
kad, ovde stoji ta junakinja
koja e mene odvesti u Rems,
ljubav Agnese moje pobedu
donee meni!
AGNESA: Donee ti nju
ma neustraiv tvojih prijatelja.
ARL:
Nadam se mnogo i od razdora
neprijateljskog pouzdanu vest
dobih da izme onih ponositih
fcngleskih velikaa i burgundskog
roaka moga sloga ne vlada
ko ranije. Stog poslah vojvodi
preko La Ira poruku, u nadi
da gnevnog velmou tog povratim
preanjoj dunosti i vernosti
svakoga asa prispee La Ir.
DIATEL (naprozom):
Vitez ba sada hitro ujaha.
ARL:
Pbklisar taj je dobrodoao!
No, vrlo brzo saznaemo da li
uzmai emo il' pobediti.
Pojava peta
La Ir ipreanji.
ARL (ide mu u susret):
La Ire! Da l' nam nadu donosi,
il' ne? ta mogu da oekujem?
Ukratko reci.
LA IR:
Ne oekuj nita
sem onog to ti ma tvoj moe dati.
ARL:
Vojvoda gordi nee da se miri!
20/114
11/29/2016
O, reci! Kako poruku je moju

primio?
LA IR:
On pre svega zahteva
jo pre no to bi uo predlog tvoj
da izruen mu bude Di atel,
kog naziva ubicom oca svog.
ARL:
Ako taj sramni uslov odbijemo?
LA IR:
Tad rasturen je savez pre no poe.
ARL:
Da li ga potom, ko to ti naredih,
na dvoboj sa mnom izazva, na mostu
u Monterou, gde mu otac pade?
LA IR:
Rukavicu mu tvoju bacih, rekoh
da svog e se odrei velianstva
i da e se za svoju dravu
boriti kao vitez. Ali on
odvrati: Nije njemu nevolja
da se za ono bori to ve ima;
Al' ako li si borbe tol'ko udan,
pred Orleanom njega e zatei,
kad sutra on je poi nameran.
Pa smejui se okrenu mi lea.
ARL:
Zar se u mome parlamentu nije
Neki ist glas zaloio za pravdu?
LA IR:
Pred stranakim onemeo je besom.
Odluku parlament je izglasao
da ti rod tvoj presto gubite.
DINOA:
Ha, kakva gorda drskost graanina
koji je sad zagospodario!
ARL:
Dal' to kod moje majke pokua?
LA IR:
Kod tvoje majke!
ARL
Jest! ta ona rece?
LA IR (poto se nekoliko trenutaka premiljao):
Kad uoh u Sen Deni, upravo su
Kraljevo krunisanje proslavljali.
Pariani se behu okitili
kao za kakav trijumf, slavoluke
u svakoj ulici su podigli
kud engleski je prolazio kralj.
Put bee posut cveem, oko kola
svetina kliui je skakala,
ba kao da je svoju najlepu
pobedu izvojtila Francuska.
AGNESA: Klicali zato to su gazili
21/114
11/29/2016
po srcu blagog kralja premilog!

LA IR:
Videh gde Hari Lankaster, jo deak,
na kraljevski je presto svetog Luja
zaseo, pored njega stajahu
njegovi ponosiri strievi,
Bedford i Gloster, i pred presto tad
vojvoda Filip klee, zakletvu
polau za svoje pokrajine.
ARL:
Kako je svu ast bacio pod noge
taj velmoa, taj roak nedostojni!
LA IR:
Deak se uplaio, sapleo se
dok se penjao ka prestolu
uz stepenike visoke. Lo znak!"
poe da mrmlja narod, i u gromki
smeh udarie svi. Tad pristupi
kraljica stara, tvoja majka, i
ne da mi gnev da kaem to!
ARL:
No, reci!
LAIR:
U naruje je uzela deaka
i sama ga na presto oca tvog
posadila.
ARL:
O, majko!
LA IR: ak i besni
Burgunani, ubistvu vina rulja,
od stida planue to videvi.
Ona to spazi, pa se narodu
obrati glasno: Kaite mi hvala,
Francuzi, to vam stablo bolesno
granicom istom oplemenjujem
i to vas spasoh nakaznoga sina
oca to je umom pomerio!"
(Kralj pokriva lice rukama, Agnesa mu urno
prilazi i grli ga, svi prisutni izrazavaju svoje
gaenje i uasavanje.)
DINOA: Vuica! Besom skoljena Megera!
ARL (venicima, posle poivke):
Culi ste kako ovde stoje stvari.
Ne oklevajte vie, vratite se
u Orlean i mome vernom gradu
javite da ga ja razreavam
zakletve date meni. Neka ima
svoj spas na umu, zato nek se preda
milosti burgundskoga vojvode
zovu ga Dobrim, bie ovean.
DINOA:
Sta, sire? Da Orlean napusti?
VENlK(klekne):
Kraljevski gospodaru! Ruku svoju
22/114
11/29/2016
ne sklanjaj od nas! Nemoj engleskoj

okrutnoj vladavini davati
svoj verni grad. U tvojoj kruni on je
plemenit dragulj, i nijedan nije
svetije vernost odravao
kraljevskim tvojim precima.
DINOA:
Pa zar smo
mi poraeni? Zar je dozvoljeno
da napustimo bojite pre nego
digosmo ma da odbranimo grad?
Olakom jednom recom, pre no krv
potekla je, iz srca Francuske
najlepi grad bi ti da ukloni?
ARL:
Dosta je krvi teklo, a uzalud!
Teka je ruka neba protiv mene:
moja je vojska u svim bojevima
potuena, odbacuje me moj
parlament, narod moj i prestonica
primaju kliu moga protivnika,
naputaju me, izdaju i oni
koji su meni najblii po krvi
roena majka mi na grudima
neprijateljski tui porod gaji.
Povui emo se iza Loare
da se od silne ruke sklonimo
nebesa, koja su s Englezima.
AGNESA:
Da ne da Bog da okrenemo lea
dravi ovoj, gubei uzdanje!
Iz tvojih hrabrih grudi nisu dole
te rei. Majino je neprirodno
surovo delo srce junako
skrhalo mome kralju! Ti e opet
pronai sebe, pribrae se muki
i s plemenitom e se hrabrou
odupreti sudbini to se bori
jarosno protiv tebe.
ARL (utonuo u duboko razmiljanje):
Pa zar to
istina nije? Mrana strana kob
nad lozom Valoa se nadvila,
Bog prokleo je. Majina su dela
porona u dom ovaj furije
uvela: otac moj u ludilu
dvadeset leta leao je, tri
starija brata smrt pokosila je
pre mene nebeska je odluka
da kua arla Sestog propadne.
AGNESA:
U tebi e se dii podmlaena!
Veruj u sebe. O! Uzalud nije
tebe me braom svom sauvala
23/114
11/29/2016
milostiva sudbina, najmlaeg,

na presto nenadano pozvavi te.
U tvojoj blagoj dui nebo je
lekara za sve rane pripravilo
to stranaki ih bes nanese zemlji.
Ti graanskoga rata poar e
ugasiti, to srce kazuje mi,
usadie u zemlju mir i bie
osniva nove drave Francuza.
ARL:
Ja neu. Ovo vreme surovo
i uzburkano trai krmanoa
koji je snagom vie obdaren.
Miran bih narod mogo usreiti;
ali ne mogu pripitomiti
divalj i buntovniki, niti mogu
da maem srca otvorim
koja se, otuena, preda mnom
zatvaraju sa mrnjom.
AGNESA: Narod je
zaslepljen, zabludom oamuen.
Ali e proi ovo bunilo
i nije vie dalek onaj dan
kad e se ponovo probuditi
u njima ljubav prema zakonitom
kralju, duboko usaena ljubav
u grudima Francuza, kad e se
u njima stara mrnja prenuti,
surevnjivost to veno razdvaja
neprijateljska oba naroda;
sopstvena srea gordog pobednika
sruie. Stoga nemoj poprite
da prenagljeno naputa, za svaku
stopu zemlje se rvi, kao svoje
sopstvene grudi brani Orlean!
Bolje potopi svaku skelu, spali
sve mostove to vode preko mee
drave tvoje, preko stigijskih
voda Loare!
ARL:
to sam mogao,
uinio sam. Ponudio sam
da se za krunu borim viteki.
Al' odbili su ovo. Uzalud
rasipam ivot svoga naroda,
zalud mi tonu gradovi u prah.
Zar, kao ona neprirodna majka,
da dozvolim da moje dete maem
rasecaju? Ne, njega u se ja
odrei, da bi ono ivelo.
DINOA:
Zar tako kralj da zbori, gospodaru?
Zar kralj se tako krune odrie?
I najgori u tvome narodu
24/114
11/29/2016
dae krv i sve imanje svoje

za svoje ubedenje i za svoju
mrnju i ljubav; svako postaje
pristrastan kad se svuda izvesi
krvavi barjak rata graanskog.
Naputa ora plug, preslicu ena,
i deca se oruaju i starci,
graanin pali grad svoj, seljak pali
sopstvenom rukom svoje useve
da tebi nakodi il' pomogne
i htenje svoga srca potvrdi.
Ne tedi sebe niti potedu
oekuje za sebe kad ga ast
poziva, kada kree da se bori
za svoje bogove il' za idole.
Stoga iz sebe izgnaj mekuno
to saaljenje, koje kraljevskim
neprilino je grudima. Dopusti
da rat okona u svom besnilu,
ko to je zapoeo! Ti ga nisi
lakomisleno sam razgoreo.
Narod se mora rtvovati da bi
odbranio svog kralja, to je zakon,
to je sudbina sveta. Niti zna
nit' eli Francuz drukije da ini.
Nedostojan je narod koji ne bi
radosno sve na kocku stavio
kad njegova je ast u pitanju.
ARL (venicima):
Odluku drugu ne oekujte.
Bog nek vas uva. Ja ne mogu vie.
DINOA:
Pa onda neka bog ti pobede
zauvek lea okrene, ko ti
to svojih si otaca dravi.
Sam sebe ti napustio si, pa u
i tebe ja da napustim. Sa trona
ne obara te sila zdruena
Engleza i Burgunana, ve tebe
obara sopstvena malodunost.
Francuski kraljevi se ko junaci
raahu, ti si zaet neratniki.
(Venicima.)
Napustio vas kralj. A ja u sad
u Orlean, grad oca mog, da jurnem,
pa ispod ruevina njegovih
da naem sebi grob.
(Hoe da poe. Agnesa Sorel ga zadrava.)
AGNESA (kralju):
O, ne daj mu da ode razgnevljen!
Surove rei govore mu usta,
al' srce mu je verno kao zlato;
jo je on isti onaj koji te
od srca voli, onaj koji je
25/114
11/29/2016
esto za tebe krv prolivao.

Da, priznajte, Dinoa, da vas je
ar plemenite srdbe predaleko
odvela. A ti vernom prijatelju
oprosti ove rei estoke!
O, dela! Dajte da vam srca hitro
sjedinim, pre no to se kobni gnev
naglo i neugasivo rasplamsa!
(Dinoa netremice gleda u kralja i kao da
oekuje odgovor.)
ARL(Di atelu):
Kreemo preko Loare. Na brod
neka donesu moju opremu!
DINOA (brzoAgnesi):
Ostajte zbogom!
(Brzo se okree i odlazi, za njim venici.)
AGNESA (ocajnicki kri ruke):
Ode li on, oh,
potpuno naputeni ostaemo!
La Ire, za njim kren'te. Gledajte
da nekako ga odobrovoljite.
(La Ir izlazi.)
Pojava esta
arl. Agnesa Sorel. Di atel.
ARL:
Pa zar je kruna dobro jedino?
Zar je toliko gorko, tol'ko teko
oprostiti se od nje? Znam ja neto
to se jo mnogo tee podnosi:
kad ovek dozvoli da popuju mu
te prkosne zapovednike due,
kad mora iveti od milosti
svojeglavih i sujetnih vazala,
to je za srce plemenito okov
i gore nego podlei sudbini!
(Di atelu, koji jos okleva.)
Uini to naredih!
DI ATEL (baca mu se pred noge):
O, moj kralju!
ARL:
Odlueno je. Ni re o tom vie!
DI ATEL:
Mir sklopi sa burgundskim vojvodom,
inae za te spasa ne vidim.
ARL:
Ti mi to savetuje, tvojom krvlju
treba da ovaj mir zapeatim?
DI ATEL:
Evo ti moje glave. Cesto sam je
u bitkama zalagao za tebe,
26/114
11/29/2016
i sad u je za tebe radosno

na panj da stavim. Nek se vojvoda
zadovolji. Svoj strogosti me gneva
njegovog predaj, daj da staru mrnju
pomiri moja prolivena krv!
ARL (gledaga neko vreme ganuto i utke):
Pa zar je ovo istina? Zar moj je
poloaj tako lo da prijatelji,
koji mi srce proziru, rad spasa
meni sramote put pokazuju?
Sad vidim kol'ko pao sam duboko,
kad u ast moju nesta pouzdanja.
DI ATEL:
Pomisli...
Ni re vie! Nemoj me
razjariti! Sve kad bih morao
drava deset leima da gledam,
ne bili ivotom svoga prijatelja
platio za spasenje. Hajde, ini
to ti naredih. Idi, pobrini se
da oprema se moja ukrca.
DI ATEL:
Uiniu to brzo.
(Ustaje i odlazi. Agnesa Sorel estoko plae.)
Pojava sedma
arl i Agnesa Sorel.
ARL (hvatajuije za ruku):
Agnesa moja, nemoj tugovati.
Postoji Francuska i s druge strane
Loare, onde zemlju sreniju
zatei emo. Onde blaga se
nebesa smee, nikad oblana,
laganiji tu duva povetarac,
neniji obiaji vladaju,
pesmama tu je zaviaj, i lepe
ivot i ljubav onde cvetaju.
AGNESA:
O, zar da vidim ovaj tuni dan!
Kralj mora u progonstvo poi, sin
mora dom oca svog da napusti
i kolevci da lea okrene.
O, lepa zemljo koju naputamo,
nikada vie neemo u tebe
zakoraiti radosno.
Pojava osma
Vraa se La Ir. arl i Agnesa.
27/114
11/29/2016
AGNESA:
Sami ste doli. Vratili ga niste?
(Izblizaga zagledajui.)
La Ire! ta to ima? ta mi kae
va pogled? Neka nova nesrea
dogodila se!
LA IR:
Nesrea se najzad
istroila, i opet Sunce greje!
AGNESA:
Sta ima novo? Molim vas.
LA IR (kralju):
Pozovi orleansko poslanstvo natrag.
ARL: Zato?
Sta se to zbilo?
LA IR: javi da se vrate.
Srea se tvoja preokrenula,
voden je boj pobedio si ti.
AGNESA:
Pobedio! O, kakva nebeska
muzika u toj rei!
ARL: uj, La Ire!
Obmanuo te neki glas iz bajke.
Pobedio! Ja vie ni u kakve
pobede ne verujem.
LA IR: U jo vea
uda uskoro e da poveruje.
Nadbiskup evo stie. Bastarda
u zagrljaj tvoj vraa...
AGNESA: Lepi cvete
pobede, ti to odmah donosi
dva plemenita ploda nebeska,
i mir i pomirenje!
Pojava deveta
Remski nadbiskup. Dinoa. Di atel s Raulom,
vitezom u oklopu. Predanji.
NADBISKUP (dovodi bastarda do kralja i
sastavlja im ake):
Prinevi,
zagrlite se. Nek sad nestanu
sva ljutnja i sva egrst meu vama,
jer samo nebo za nas daje glas.
(Dinoagrli kralja.)
ARL:
Istrgnite me iz mog uenja
i mojih sumnji. Sta mi sveana
ozbiljnost ova nagovetava?
Sta prouzroi promenu tu naglu?
NADBISKUP (dovodi vitem napred i zaustavlja
ga pred kraljem):
28/114
11/29/2016
Govorite!
RAUL:
Lotrinanske smo ete
skupili, tano esnaest na broju,
da se sa tvojom vojskom udrue,
a vitez Bodrikur iz Vokulera
bee nam vo. Kad najzad stigosmo
do uzviica blizu Vermantona
i kada u dolinu siosmo
kroz koju tee Jona, neprijatelj
u prostranoj je stajao ravnici
pred nama, a kad se osvrnusmo,
i onde sevalo je oruje.
Videsmo, dve opkolile nas vojske,
ne bee nade ni u pobedu
niti u bekstvo; i najhrabrijima
tad klonu srce, svi ve, oajniki,
htedoe oruje da poloe.
A kad se onda vode skupie
na vee, da bi nali izlaza,
pa ga ne naoe gle, tada se
oima naim udo ukaza!
Jer iz dubine umice najednom
devojka neka izae, sa lemom
na glavi, kao ratna boginja,
po izgledu u isti mah i lepa
i strana; oko vrata padahu joj
kovrde tamne; kao da ju je
svetlost s nebesa obasjavala
kad oglasi se i ovako ree:
Francuzi hrabri, zato klonuste?
Na dumane! Pa da ih ima vie
no morskog peska predvodi vas Bog
i sveta Deva!" Onda hitro uze
iz ruku barjaktara zastavu,
i smelo tad i dostojanstveno
pred celom vojskom zakoraa, silna.
Zanemeli od uda, nehotice
krenusmo za visokom zastavom
i onom to je nosila, pa pravce
na neprijatelja juriasmo.
A ovaj zapanjen je stajao
ne miui se, sav razrogaen
i ukoen se udu divio
to mu se zbivalo pred oima
al' brzo, ko da Boji uasi
obuzee ga, on se okrete,
u bekstvo nae, bacaju sa sebe
oruje vojska sva se poljem rasu;
ne vredi tu ni naredba, ni vika
zapovednika: izbezumivi se
od straha, i ne osvru se, ljudi
i konji se u reku sruie,
bez otpora se tu preputaju
29/114
11/29/2016
ubijanju to klanica je bila,

nije se mogla bitkom nazvati!
Dve hiljade je naih dumana
prekrilo polje, ne raunajui
one to reka ih je progutala,
a niko ne strada me naima.
ARL:
Tako mi Boga, krajnje neobino
i udno!
AGNESA:
Neka devojka je ovo
izvela udo? Ko je? I odakle?
BAUL:
Ko je, to eli kralju jedino
da otkrije. Vidovita je, tvrdi,
Bogom je poslata proroica;
obeava da spase Orlean
pre prve mene Meseeve. Narod
veruje njoj i bitaka je edan.
Za vojskom ona poe, uskoro
i sama bie ovde.
(Cuju se zvona i lupa oruzja.)
Cujete li
svu ovu guvu? Ovu zvonjavu?
Ona je to, to narod pozdravlja
nju, Bogom poslanu.
ARL:
Uvedite je!
(Nadbiskupu.)
Sta mi o tome valja misliti?
Da neka devojka mi pobedu
donese, i to sada ba, kad moe
jedino Boja ruka da me spase!
Po prirodnome poretku to nije
a smem li reci, biskupe da l' smem
da verujem u uda?
MNOGI GLASOVI (izascene):
Slava, slava
devici, naoj spasiteljki!
ARL: Stie!
(Dinoi.)
Na moje mesto sedite, Dinoa!
Da ispitamo udesnu tu bajku:
ako je nadahnuta, ako ju je
poslao zbilja Bog sam, ona znae
da meu nama "kralja pronae.
(Dinoa seda, kralj staje s njegove desne strane,
Agnesa Sorelpored njega, nadbiskup s ostalima
pored njih, sredinji prostor ostaje prazan.)
Pojava deseta
Preanji. ana, u pratnji venika i mnogih
30/114
11/29/2016
vitezova, koji ispunjavaju pozadinu scene;

ona stupa napred, plemenita dranja, i
redom zagleda one to stoje unaokolo.
DINOA (posle duboke, svecane tisine):
Gudesna devojko, da l' si ti to?
ANA (prekida ga, gledajui ga jasno i uzvieno):
O, bastarde orleanski! Zar Boga
da kua hoe? Ustaj s toga mesta,
jer ono tebi nije dolino;
onome veem ja sam poslata.
(Odluno prilazi kralju, savija koleno pred
njim i odmab ustaje, povlacei se. Svi
prisutni izrazavaju udenje. Dinoa naputa
svoje sedite i pred kraljem ostaje slobodno mesto.)
ARL:
Danas mi vidi lice prvi put
na koji nain stee ovo znanje?
ANA:
Videla sam te onde gde te niko
video nije osim Boga.
(Pribliava se kralju i govori tajanstveno.)
Noas
seti se! kada sve je oko tebe
svladao dubok san, ti ustade
s leaja svog i strasnu zapoe
molitvu Bogu. Neka ovi svi
izau, pa u sadrinu te
molitve da ti kaem.
ARL: Ne treba
ono to nebu poveravao sam
pred ljudima da krijem. Reci mi
ta bee mog moljenja sadrina,
pa neu vie sumnjati da tebe
nadahnjuje sam Bog.
ANA:
Tri molitve si
ti oitao; dobro pazi sad,
dofene, da l' u ti ih pravo rei!
Najpre si nebo preklinjao: ako
tvojoj je kruni pripalo imanje
steeno nepravedno, ako je
nekakav drugi jo neokajani
greh teak, koji potie iz doba
otaca tvojih, izazvao ovaj
rat krvavi i suze prolivene
neka te ono uzme kao rtvu
za narod tvoj, na tvoju glavu samo
nek izlije sav pljusak svoga gneva.
ARL (uasnut ustukne):
Stvorenje silno, ko si? Otkud doe?
(Svi izraavaju zaudenost.)
ANA:
Uputio si nebu drugu molbu:
31/114
11/29/2016
ako je uzviena njegova

volja i ako tako odlui
da skiptar tvojoj lozi oduzme,
da sveg te lii to su imali
kraljevi ove zemlje, tvoji preci
ti si ga preklinjao usrdno
da tri ti dobra samo sauva:
naklonost prijatelja, zadovoljstvo
u grudima, Agnese tvoje ljubav.
(Kralj sakriva lice zestoko placui, meu prisutnima
silno udenje. ana nastavlja posle pocivke.)
Da l' da i treu molitvu ti kaem?
ARL:
Dosta je! Verujem ti! Ovoliko
nijedan ovek nije kadar! Tebe
sarn Bog je amo k' nama poslao.
NADBISKUP:
Ko si ti, sveta i udotvorna
devojko? Koja srena zemlja te je
rodila? Reci! Koji roditelji
bogougodni tebe zaee?
ANA:
ana je moje ime, precasni
gospodine, od niskoga sam roda,
pastira jednog erka sam, iz sela
kraljevog zvanog Dom Remi, u tulskoj
eparhiji, i uvala sam ovce
mojega oca jo od malih nogu.
Cesto i mnogo sluah gde se pria
o stranom ostrvskome narodu
to preko mora doe da nas sve
porobi, da nam tueg gospodara
naturi, koji narod ne voli;
i kako ve su veliki grad Pariz
osvojili i zemlju poseli.
Ja stadoh tada Bogorodicu
da preklinjem nek odvrati od nas
sramotu tuih lanaca, i nama
da domaega kralja sauva.
Pred mojim rodnim selom uzdie se
kip drevne Majke Boje, kud su mnogi
poboni ljudi hodoastiU,
a jedan sveti hrast kraj njega raste,
uven po tedrim blagoslovima
udesa mnogih. Sedela sam rado
pod senkom toga hrasta dok sam ovce
napasala, jer srce me je vuklo.
I kada bi se neko jagnje moje
zagubilo u brdskome gustiu,
u snu bih uvek znala gde je, kad bih
u senci ovog hrasta spavala.
A jednom, kad sam cele duge noi
pobono molei se sedela
pod ovim hrastom, snu se opirui,
32/114
11/29/2016
prie mi Sveta Deva dre barjak

u jednoj ruci, a u drugoj ma,
al' inae ko ja u pastirskoj
odei, pa mi prozbori ovako:
,Ja sam to. Ustaj, ana. Svoje stado
ostavi, Bog na drugi posao te
poziva! Uzmi ovu zastavu!
Opai ovaj ma! Pa utamani
dumane moga naroda, u Rems
odvedi sina svoga gospodara
i kraljevskom ga krunom krunii!"
A ja joj rekoh: Kako bih se ja
poduhvatila takvog dela, nena
devojka, boju stranom nevina?"
Na to e ona: Cista devica
na Zemlji sve e postii divote
ako zemaljskoj ljubavi se opre.
Pogledaj menel Cedna devica,
ko ti, ja rodih Gospoda, boanskog,
boanska sam i ja sama!" Pa mi kapke
dodirnu one: kada pogled digoh,
a ono nebo puno anela
to nosili su ljiljane u ruci,
dok slatki zvuci vazduhom se lili.
I tako mi tri noi zaredom
Bogomajka se prikazivala,
uzvikujui: Ustaj, ana! Bog
na drugi posao te poziva!"
No tree kad pojavila se noi
naljutila se, prekorno mi rekla:
Posluna tu na Zemlji mora biti
ena, da trpi to joj je sudbina.
Strogom se slubom mora proistiti,
pa je na nebu eka veliina."
Kad ree ovo, sa nje pastirska
odea spade, te je stajala
preda mnom kao kraljica nebesa
sva Suncem obasjana; onda se
na zlatnim oblacima vinula,
polako nestajui, u visine
nebeske, ka prostranstvima miline.
(Svi suganuti, Agnesa Sorelplaui
krije lice na kraljevimgrudima.)
NADBISKUP (posle poduzeg utanja):
Pred takvim jemenjem boanskim mora
svaka sumnja pameti boanske da
zanemi. Delom je dokazala
da zbori istinu: jer samo Bog
moe da takva uda uini.
DINOA:
Ja ne verujem njenim udima
ve njenom oku, istoj nevinosti
koja sa celog lica zrai joj.
ARL:
33/114
11/29/2016
Zar dostojan sam takve milosti

ja grenik? Oko svedokuivo,
nevarljivo, ti dno mi due vidi
i poznaje svu moju skruenost!
ANA:
Skruenost velikaa onde gore
blistavo sija: priklanjam se stog,
do sebe te je uzdigao Bog.
ARL:
Znai, odoleu svim dumanima?
ANA:
Svu Francusku e sa mnom opet stei.
ARL:
Orlean nee predati se njima?
ANA:
Pre e Loara uzvodno potei.
ARL:
Pobediu? Na remski presto sesti?
ANA:
Kroz sve da vojske tamo te uvesti.
(Svi prisutni vitezovi zalupaju kopljima i hitovima
i daju izraza svojoj srcanosti.)
DINOA:
Na elo vojske devicu tu stavi.
Mi slepo poi emo onamo
kud nas, boanska, bude povela.
Vidovnjako nek oko njezino
predvodi nas, a ovim hrabrim maem
titiemo je.
Neemo se celog
naoruanog sveta bojati
kad ona ide ispred naih eta.
Bog pobede s njom naporedo hodi:
nek nas u bitku ona, silna, vodi!
(Vitezovi silno lupaju orujem i
iskorauju napred.)
ARL:
Tako je, sveta devojko, ti moju
predvodi vojsku, a glavari njeni
svi e se tebi povinovati.
Ma ovaj najvieg zapovednitva,
koji nam krunski vojskovoa vrari
obuzet gnevom, naao je ruku
dostojniju. Ti njega primi, sveta
proroice, i budi od sada...
ANA:
Dofene plemeniti, nemoj tako!
Zemaljske sile ovo orue
nee mom gospodaru pobedu
doneti. Znam ja drugi jedan ma
pomou koga u pobediti.
Opisau ga kako me je duh
nauio; naredi da ko ode
i amo ga donese.
34/114
11/29/2016
ARL:
Reci, ana.
ANA:
Polji u stari grad Fjerboa: onde,
na groblju Svete Katarine, ima
magaza jedna, gde je mnogo gvoa
nagomilano stari ratni plen.
Tu je i onaj ma to meni treba.
U njegovo su seivo tri zlatna
ljiljana urezana: po tom ete
poznati njega. Izdaj naredbu .
da se donese amo, jer e njime
pobediti.
ARL: oveka poljite,
po njenim reima postupite.
ANA:
Dozvoli i da belu zastavu
ponesem, obrubljenu purpurom.
Na zastavi nek nebeska se vidi
kraljica s lepim malim Isusom
kako nad kuglom lebdi Zemljinom.
Tako mi Sveta Majka pokaza.
ARL:
Nek bude kako kae.
ANA (nadbiskupu): Preasni
biskupe, ruku stavite na mene
i keri svojoj dajte blagoslov!
(Klekne.)
NADBISKUP:
Ti doe da nam deli blagoslove,
ne da ih prima. Poi, nek te Bog
okrepi! A mi ostali smo svi
nedostojni i grenici!
(Ona ustaje.)
PA: Poldisar
stie od engleskoga vojskovoe.
ANA:
Nek ue! Njega poslao je Bog!
(Kralj rukom daje znak pazu, koji izlazi.)
Pojava jedanaesta
Poklisar i preanji.
ARL:
Reci nam to su ti naloili.
POKLISAR:
Ko ovde govori u ime arla
Valoaskoga, grofa od Pontjea?
DINOA:
Glasnie nedostojni! Podla huljo!
Drznuo si se zar da francuskog
porie kralja na tlu njegovom?
35/114
11/29/2016
Da nije tog mundira, ti bi ve...

POKLISAR:
Francuska samo jednog jedinog
priznaje kralja: on u engleskom
logoru ivi.
Miran, roae!
Reci nam, poklisare, nalog svoj!
POKLISAR:
Moj plemeniti vojskovoa, ale
zbog krvi to je prolivena ve
i to e se jo liti, zasad dri
ma svojih ratnika u koricama,
i pre no to Orlean zauzme
na juri, nudi mirnu nagodbu.
ARL:
Da ujem!
ANA (izlazi napred):
Da li mogu, gospodaru,
da mesto tebe s ovim poklisarom
govorim?
ARL:
Moe, devojko! Odlui
da li e biti rata iii mira.
ANA (poklisaru):
Ko alje tebe i ko govori
kroz tvoja usta?
Grof od Solzberija,
britanski vojskovoa.
ANA: .
Istinu
ne ree, poklisare. Ovaj lord
ne zbori preko tebe. Samo ivi
govore ljudi, ne i pokojnici.
POKLISAR:
Gospodar moj u naponu je zdravlja
i snage, i na propast vau iv je.
ANA:
iv bee kad si polazio. Jutros,
dok gledao je s kule La Turnel,
hitac iz Orleana usmrti ga.
Smeje se to ti o dalekom neem
javljam? Al' nemoj verovati mojim
reima, veruj svojim oima!
Pogrebnu e mu sresti povorku
kad natrag budu odnele te noge.
A sad govori: ta je nalog tvoj?
POKLISAR:
Ako li ume razotkrivati
to je skriveno, zna ga pre no kaem.
ANA:
Nije mi ni od potrebe da znam ga,
al' ti sad pouj moj, i ove rei
prenesi onim velmoama to te
poslae! Kralju engleski, i vi,
36/114
11/29/2016
vojvode Bedforde i Glosteru,

vi koji upravljate dravom!
Rauna dajte kralju nebeskom
zbog prolivene krvi! Predajte
kljueve svih gradova koje ste
protiv boanskog prava uzeli!
Devicu ovu alje kralj nebesa
da ponudi vam mir il' krvav rat.
Birajte! Jer vam kaem to da znate:
Marijin sin dosudio vam nije
Francusku lepu nego moj gospodar
i dofen, arl, kom Gospod dade nju,
u Pariz ui e ko kralj, u pratnji
svih velikaa svoje drave.
Sad, poklisare, hitro odlazi,
jer pre jo nego to do logora
dospe i ovu poruku odnese,
do Orleana devica e stii
i onde steg e pobedniki dii.
(Polazi, svi kreu za njom, zavesapada.)
SimaKosmos
~vredanucesnik~
~vredanucesnik~
142008,11:27
Drugi in
Predeo okruzen stenjem.

Pojava prva
Tolbot i Lajonel, engleske vojskovode. Filip, vojvoda
od Burgundije. Vitezovi Fastolfi atijon s vojnicima
i zastavama.
TOLBOT:
Da zastanemo ispod ovog stenja
i vrsti logor tu podignemo,
pa da pokuamo skupiti begunce
to se u prvom strahu rasturie.
Valjane strae postavite, sve
visove posednite! No, dodue,
zatitie nas od proganjanja,
pa ako protivnik nam nema jo
i krila, ne plaim se prepada.
Pa ipak, treba da smo oprezni,
jer s drskim neprijateljem imamo
posla a i potueni smo uz to.
(Vitez Fastolf odlazi s nekoliko vojnika.)
LAJONEL:
Potueni! Ne pominjite vie
37/114
11/29/2016
re ovu, vojskovoo! Prosto ne smem

ni pomisliti da je Francuz danas
Englezima u lea gledao.
O, Orleane! Grobe nae slave!
Cast Engleske na polju tvome lei!
Sraman i bedan poraz! Ko e to
u budua vremena verovati?
Da jedna ena razgna pobednike
kod Poatjea, Krekija, Azenkura!
VOJVODA:
Ovim se uteiti moramo.
Pobediii nas nisu ljudi, nego
savladao nas avo.
TOLBOT:
avo nase
ludosti. Pa zar, vojvodo, ta avet
prostoga puka plai i vladare?
Praznovericom loe ogrete
svoj kukaviluk vae ete su
pobegle prve.
Niko ne odole.
Bekstvo je bilo opte.
TOLBOT:
Ne, na vasem
krilu je zapoelo. U na logor
dotrali ste, viu: Pakao
otvorio se, Satana se bori
za Francusku!" I tako zabunu
unesoste me nae.
LAJONEL:
Ne mozete
porei ovo. Vae krilo prvo
uzmae.
VOJVODA:
Prvo napali su njega.
TOLBOT:
Ta devojka je znala slabost naeg
logora: znala gde e strah zatei.
VOJVODA:
Sta! Zar krivicu za tu nesreu
Burgunani da snose?
LAJONEL:
Mi Englezi,
tako mi Boga, da smo bili sami
ne bismo Orlean izgubili!
VOJVODA:
Ne biste poto onda ne biste
ni videli Orlean! Ko u ovu
dravu vam je put prokrio,
ko prijateljsku ruku pruio
kad se na tuu i nenaklonjenu
obalu ovu iskrcaste? Ko je
Henrija krunisao u Parizu,
potinio mu srca Francuske?
38/114
11/29/2016
Tako mi Boga! Da vas amo nije

uvela ova snana miica,
videli nikad ne biste gde dim
iz francuskog se vije odaka.
LAJONEL:
Da je do krupnih rei, vojvodo,
vi sami Francusku osvojiste.
VOJVODA:
Ljuti ste to vam izmae Orlean,
pa sad u gneva svog iskaljujete
na meni, savezniku. Zato nam je
Orlean izmakao ako ne
zbog gramzivosti vae? Bee spreman
da mi se preda vi to spreiste,
jedino vi sa svojom zaviu.
TOLBOT:
Nismo ga za vas ni opsedali.
VOJVODA:
Sta bi se s vama desilo da svoju
povukoh vojsku?
LAJONEL:
Ne bi nita gore,
verujte, no to i kod Azenkura,
kad smo na kraj izali i sa vama
i s celom Francuskom.
VOJVODA:
Al' bilo vam je
do naeg prijateljstva jako stalo
i namesnik je plario ga skupo.
TOLBOT:
Da, skupo smo ga, skupo, svojom au
platdli danas ispred Orleana.
VOJVODA:
Nemojte dalje, lorde, da se zbog tog
ne pokajete! Zar ja pravedne
zastave gospodara svog napustih,
zar glavu izdajnikim imenom
opteretih, pa sad da podnosim
od stranca tako neto? Sta u ovde?
Zato se borim proriv Francuske?
Ako u sluiti nezahvalniku,
onda u mome zakonitom kralju.
TOLBOT:
S dofenom vi pregovarate, znamo;
al' nai emo nain da bismo se
od izdaje zatitili.
VOJVODA:
Zar tako
zborite sa mnom? Grom i pakao!
Naredi, atijone, da se moji
vojnici opreme za polazak.
U svoju zemlju vraamo se.
(atijon odlazi.)
LAJONEL:
39/114
11/29/2016
Srecno!
Slava Britanca nikad nije bila
blistavija no kad se uzdao
samo u ma valjani svoj i kad se
bez pomagaa borio. Nek svako
izbori svoju bitku sam, jer navek
ostae ovo istinito: nikad
francuska krv se nee kako valja
moi da pomea sa engleskom!
Pojava druga
Kraljica Izabela, u pratnji jednog paa,
i preanji.
IZABELA:
Sta moram to da ujem, vojskovoe!
Stanite! Kakva to planeta tako
mozak vam sludi, zdravu pamet smuti?
Sad, kad vas sloga moe jedino
odrari, vi hoete da s mrnjom
razdelite se i da, ratujui
protiv samih sebe, sopstvenu
zapeatite propast. Molim vas,
vojvodo vrli, opozovite
tu prenagljenu naredbu. A vi,
Tolbote slavni, razljuenog svog
smirite prijatelja! Lajonele,
pomozite mi da te ponosite
duhove razvedrim i pomirim ih.
LAJONEL:
Ne ja, miledi. Meni je svejedno.
to ne moe da zajedno opstoji,
to bolje, smatram, nek se razdvoji.
IZABELA:
Sta, zar avolja opsenarija,
to nam u bici tol'ko nakodi,
deluje jo i ovde, pa nam razum
pomuuje i obrlauje?
Ko poe raspru? Recite!
(Tolbotu.)
Da l' vi, moj plemeniti lorde, svoju
korist toliko s uma smetnuste da svog
vrloga saveznika vreate?
ta ete bez te ruke postii?
On vaem kralju presto sagradi,
jo dri ga i sruiti ga moe
ako to ushte; vojska njegova
jaa vas, ime njegovo jo vie.
Sva Engleska, ma poslala sve svoje
graane k naim obalama, ne bi
mogla da ovu zemlju pokori
kad je u njoj jedinstvo: Francuska
40/114
11/29/2016
samo je mogla Francusku da svlada.

TOLBOT:
Mi vernog prijatelja potujemo.
A dunost mudrosti je da se lanom
suprotstavi.
VOJVODA: Ko neverno bi hteo
da izbegne zahvalnost, taj i mora
imati drsko elo laljivca.
IZABELA:
Zar biste, plemeniti vojvodo,
toliko mogli stida se odrei
i vladalake asti, pa da ruku
u onu ruku poloite koja
oca vam ubi? Zar biste toliko
mahniti bili pa da verujete
u pomirenje estito s dofenom,
koga ste sami na rub propasti
baciii? Sad, kad on je tako
blizu padu, zar da njega
podrite i ludaki da sami
sopstveno delo razorite? Ovde
vai su prijatelji. S Engleskom
vrst savez vama jedini je spas.
VOJVODA:
Daleko je od mene pomisao
da sa dofenom sklopim mir. Al' prezir
i oholost Engleske ponosite
ne mogu da podnesem.
IZABELA:
Hajdete!
Oprostite mu prenagljenu re.
Pritiska teka muka vojskovou,
a nesrea, to znate, nepravinim
oveka ini. Haj'te, hajdete!
Zagrlite se, dajte mi da brzo
zalemim ovu pukotinu, da je
zatvorim pre no trajna postane.
TOLBOT:
Sta kaete na ovo, vojvodo?
Priznaje rado srce plemenito
kad pobedi ga razum. Kraljica
mudru je rekla re; pa neka ranu
to prenaglo je nanese moj jezik
sad ovaj stisak ruke izlei.
VOJVODA:
Razumnu re je rekla gospoa;
pravedna moja srdba uzmie
pred nunou.
IZABELA:
E, tako! Obnovljen
svoj savez sada bratskim poljupcem
zapeatite, a to je reeno
neka daleko vetar oduva.
(Vojvoda od Burgundije i Tolbot se grle.)
41/114
11/29/2016
LAJONEL (posmatra ih i kae za sebe):

Nek srean bude mir to furija ga
zasniva!
IZABELA:
Vojskovoe, jednu bitlcu
izgubili smo, srea nam ne bee
naklona; al' nek plemenita hrabrost
ne klone vama stoga. Dofen se
ne nada vie zatiti nebesa,
pa priziva u pomo Sataninu
vetinu; ali zalud predao se
prokletstvu, ak ni njegov pakao
nee ga spasti. Pobedonosna
devojka jedna vojsku predvodi
neprijateljsku a ja vau u
predvoditi, i svima vama ja
devojka biu i proroica.
LAJONEL:
Gospo, u Pariz bolje vratite se.
Mi elimo da dobrim orujem
pobeujemo, ne pomou enskom.
TOLBOT:
Idite! Otkad vi u logoru ste,
sve nam natrake ide, blagoslov
ne prati vie nae oruje.
VOJVODA:
Idite samo! Vae prisustvo
nikakva dobra nam ne donosi,
razgnevljujete nae ratnike.
IZABELA (zaudeno ih zagleda jednog po jednog):
Vojvodo od Burgundije, zar i vi?
Vi protiv mene stajete na stranu
lordova ovih nezahvalnika?
VOJVODA:
Idite! Vojnik gubi hrabrost kada
pomisli da za vau stvar se bori.
IZABELA:
Tek to me vama mir uglavih, a vi
sklapate odmah savez protiv mene?
TOLBOT:
Idite s Bogom, gospoo. Cim vi
odete od nas, vie ni pred jednim
avolom neemo se bojati.
IZABELA:
Zar nisam vaa verna saveznica?
Nije li vaa stvar i moja stvar?
TOLBOT:
Al' vaa nije naa. Mi za dobru
i za potenu stvar smo zavojtili.
VOJVODA:
Ja svetim moga oca krvavo
ubistvo, dunost pobona sinovljeva
oruju mome daje posveenje.
TOLBOT:
42/114
11/29/2016
Al' otvoreno da izreemo:

to vi dofenu inite, to nije
ni ljudski dobro, ni pred Bogom pravo.
IZABELA:
Do desetoga kolena nek njega
prokletstvo moje prati! Jer se on
ogreio o glavu svoje majke.
VOJVODA:
Osvetio je supruga i oca.
IZABELA:
Hteo je mom ponaanju da sudi!
LAJONEL:
To nije bilo obzirno od sina!
IZABELA:
On me je u izgnanstvo poslao.
TOLBOT:
Da izvri to ree javno mnjenje.
IZABELA:
Prokleta bila, oprostim li to!
I pre no to on zagospodari
u dravi svog oca...
TOLBOT:
Pre ete
njegove majke rtvovati ast!
IZABELA:
Vi, slabe due, ne znate ta sve
kadro je srce uvreene majke.
Ja volim onog ko mi dobro ini,
onoga mrzim ko me uvredi;
pa ako sin moj roeni je to
zasluuje utol'ko veu mrnju.
Uzeu ivot onom kom ga dadoh
ako li on sa zloinaki drskom
osionou vrea utrobu
koja je njega nosila. Vi drugi
to protiv moga sina ratujete,
vi nemate ni razloga ni prava
da ivot njemu uzimate. Sta je
to vama dofen teko skrivio?
Koje je prema vama obaveze
izneverio? Vas astoljublje
i prosta zavist gone a ja smem
mrzeri njega, jer ga ja i rodih.
TOLBOT:
Svakako, on po takvoj osveti
osea svoju majku!
IZABELA:
Kako vas
prezirem, bedni dvolinjaci, koji
i sebe laete i ceo svet!
Vi razbojnike ruke pruate,
Englezi, prema ovoj Francuskoj,
a nemate tu prava niti zahtev
vaei ni na tol'ko zemlje kol'ko
43/114
11/29/2016
pokriva konjska potkovica. Ovaj

vojvoda, pak, to doputa da Dobrim
nazivaju ga, otadbinu svoju
prodaje, naslee od predaka,
neprijatelju ove drave
i tuem gospodaru. Ali ipak
pravda je vama svaka trea re.
Prezirem to licemerje. Nek mene
onakvu kakva jesam oi sveta
gledaju.
VOJVODA:
To je istina! Tu slavu
snanim ste duhom odravali.
IZABELA:
Ja imam strasti, imam vrelu krv
kao i svaka druga, i u ovu
zemlju sam dola kao kraljica,
da ivim, a ne tek da izgledam.
Zar treba da za radosti sam mrtva
zato to moju mladost, koja se
veselila ivotu, sudba prokle
da se za ludog veem supruga?
Vie no ivot ja slobodu volim,
i ko me rani tu... Al' zato da se
o svome pravu s vama prepirem?
Gusta je krv u vaim ilama
i teko tee, zadovoljstvo vi
ne poznajete, nego samo bes!
A ovaj ovde vojvoda, to celog
ivota svog izme zla i dobra
povijao se, ne zna ni od srca
da mrzi niti da od srca voli.
Otii u u Melen. Dajte mi
(pokazuje na Lajonela)
ovoga ovde, koji mi se svia,
da pravi meni drutvo i da vreme
prekrauje mi, pa tad inite
to god vam drago! Niti me se vie
Englezi tiu nit' Burgunani.
(Daje rukom znak pau i polazi.)
LAJONEL:
Nemajte brige. Najlepe deake
francuske koji padnu nam u plen
u Melen emo k vama poslati.
IZABELA (vraajui se):
Vi valjate kad maem treba sei;
re ljupku samo Francuz ume rei.
(Ode.)
Pojava trea
Tolbot. Vojvoda od Burgundije. Lajonel.
44/114
11/29/2016
TOLBOT:
Kakve li ene!
LAJONEL:
Da sad ujemo
miljenje vae, vojskovoe! Da li
da beimo i dalje, ili da se
vratimo pa da hitrim smeonim
napadom izbriemo dananju
sramotu?
VOJVODA:
Mi smo odve slabi, ete
rasprile se, jo je suvie
nov strah to vlada me vojnicima.
TOLBOT:
Pobedio nas samo slepi strah,
utisak brzi jednoga trenutka.
To strailo e zaplaene mate,
kad izblie se pogleda, u nita
rasplinuti se. Stog je savet moj:
u svitanje da vojsku preko reke
vratimo i na neprijatelja
da udarimo.
VOJVODA:
Promislite...
LAJONEL:
S vaom
dozvolom. emu tu promiljanje?
Moramo brzo to izgubismo
vratiti, il' smo navek obrukani.
TOLBOT:
Odlueno je. Sutra udaramo.
A da bismo unitili tog stranog
fantoma, to zaslepljuje sve oi
i liava muevnosti vojnike,
haj'te da s avolom tim devianskim
u linom sudaru se odmerimo.
Izae P ona pred na hrabri ma,
e, onda nama poslednji e put
naneti tete; dok, ne izae li
a uvereni budite da borbu
ozbiljnu ona izbegavae
sa vojske spae sva arolija.
LAJONEL:
Nek tako bude! Meni, vojskovoo,
prepustite tu laku igru, tu
borbu u kojoj nee tei krv.
Jer ivu mislim da tu utvaru
uhvatim, pa na oi bastarda,
dragana njenog, da na rukama
ovim je u na logor britanski
donesem, na uivanje sve vojske.
VOJVODA:
Nemojte odve obeavati.
TOLBOT:
45/114
11/29/2016
Ja neu, ako doepam se nje,

tako je neno zagrliti. Haj'te
da zamorena tela okrepimo
laganim snom, pa tad u samu zoru
da krenemo u napad!
(Odlaze.)
Pojava etvrta
ana sa zastavom, pod slemom i sa oklopom prelzo
grudi, ali inae enski odevena. Dinoa, La Ir,
vitezovi i vojnici pojavljuju se gore na stazi medu
stenama, tiho prelaze njome i odmah potom
silaze na pozornicu.
ANA (vitezovima koji je okruzuju, dok se povorka
gore jo kree):
Popeli smo se preko bedema,
u logoru smo! Sad odbacite
sa sebe zastor noi utljive
to skrivae vam tihu povorku,
pa neprijatelju obznanite
blizinu svoju stranu ubojnom
vikom za Boga i za devicu!
SVI (uzvikuju uz bunujeku oruja):
Za Boga i za devicu!
(Doboi i trube.)
STRAAR (iza pozomice):
Neprijatelji! Neprijatelji!
ANA:
Sad baklje amo! Pal'te atore!
Nek vatre bes uvea njihov uas,
nek sa svih strana opkoli ih smrt!
(Vojnici hitaju napred, ona hoe za njima.)
DINOA (zadravaje):
ana, ri svoje sad si obavila!
Dovela si nas usred logora,
u ruke predala nam dumane.
A sada se od borbe ti uzdri,
krvavu nama odluku prepusti.
LA IR:
Oznai vojsci put u pobedu,
nosi pred nama steg u istoj ruci;
al' sama nemoj uzimati ma
smrtonosni i nemoj kuati
nepouzdanog boga bitaka:
on vlada slepo i bez potede.
ANA:
Ko meni sme narediti da stanem?
Ko neto duhu propisivati
koji me vodi? Strela onamo
leteti mora kud je uputi
njenoga strelca ruka. ana mora
46/114
11/29/2016
da bude onde gde opasnost vreba.

Nije mi odredeno poginuti
ni danas niti ovde: moram krunu
na glavi moga kralja videti
nijedan protivnik mi ovaj ivot
uzeti nee sve dok ne bude
potpuni uspeh jednom krunisao
zadatak koji Gospod mi je dao.
(Odlazi.)
LA IR:
Dinoa, hajd'mo! Krenimo za naom
junakinjom, pa nae hrabre grudi
neka joj mesto tita poslue!
(Odlaze.)
Pojava peta
Engleski vojnici bee preko pozornice. Potom Tolbot.
1. VOJNIK:
Devica! Usred logora!
2. VOJNIK:
Nemogue! Nikad ni doveka!
Kako je dola u logor?
3. VOJNIK:
Kroz vazduh! avo joj pomae!
4. i 5. VOJNIK:
Beite! Beite! Izgibosmo svi!
(Odlaze.)
TOLBOT (dolazi):
Ne sluaju me niko nee da se
zaustavi sve uze poslunosti
pokidale se! Ko da pakao
izbljuva legione prokletih
duhova, tako vue bezglavo
vrtoglavica za sobom i hrabre
i kukavice; ni malenu etu
ne mogu bujici neprijatelja
suprotstaviti, koja uzburkana
raste i u na logor prodire!
Zar jedini sam trezven ostao,
dok oko mene svi u grozniavoj
moraju jari da rnahnitaju?
Da beimo od ovih mekuaca
francuskih, koje mi smo nadbili
u dvadesetak bitaka! Pa ko je
ta nepobedna ena, boginja
to seje uas, srcu bitaka
preokree najednom, plaljivu
vojsku sve samih kukavikih srna
u lavove preobraa? Zar takva
opsenarka, to igra nauenu
ulogu ene junane, da prave
47/114
11/29/2016
zastrauje junake? Zar da ena

svu pobedniku slavu otrgne mi?
VOJNIK (naglo utrava):
Devica! Bei! Bei,vojskovoo!
TOLBOT (probode ga i obara):
Bei ti sam u pakao! Ko meni
pria o strahu i o kukavikom
beanju, tog proboe ovaj ma!
(Odlazi.)
Pojava esta
Prospekt se otvara. Vidi se engleski logor zabvaen
velikim plamenom. Doboi, beanje i proganjanje.
Posle nekoliko trenutaka dolazi Montgomeri.
MONTGOMERI (sam):
Da beim? Kud? Svud uokrug su dumani
i smrt! Tu vojskovoa stoii jarosni
i maem prete prei bekstvo i sve nas
ka smrti goni, onde pak je stravina
ta devica, to pogubno i mahnito
ko besni poar oko sebe divlja svud!
A nigde buna, niti pilje bezbedne
da skrijem se! O, kamo da se nikada
ovamo morem ne prevezoh, nesrenik!
No sujetna me zabluda zaludela
da traim slavu ovde, vojtei
na Francusku, a sad me kob je pogubna
uplela tu u krvav boj ubistveni.
O, kamo da sam jo daleko odavde
na cvetnom alu Severna, u bezbednom
domu oinskom, gde majku ostavih
svu ucveljenu, i s njom milu nevestu.
(ana sepojavljuje u daljini.)
O, teko meni! Evo grozne device!
Iz poara se, tmurno svetle, podie
ko nona sablast iz paklenih eljusti.
Pa kud da umaknem? Ve ona hvata me,
gle, rasplamsalim oima, izbacuje
ka meni nepogreno ome pogleda.
Sve vre mi se oko nogu arobno
to klupe mrsi, te mi bekstvo sputa,
uskrauju! Smrtonosni taj moram lik,
iako srce opire se, gledari!
(ana poe nekoliko koraka ka njemu,
pa se zaustavi.)
Sve blie je! Ne elim da je, srditu,
tu ekam, pa da prva mene napadne!
Uz molbe njena obgrliu kolena,
za ivot preklinjau ona ena je!
i suzama u moda nju omekati!
(Hoe da pode prema njoj, a ona mu hitro
48/114
11/29/2016
prilazi.)
Pojava sednma
ana. Montgomeri.
ANA:
Ti britanske si majke edo umree!
MONTGOMERI (pada joj pred noge):
Stoj, stravina! Nebranjenoga nemoj me
probosti. Ja odbacih tit, odbacih ma,
bez oruja ri padam mole pred noge.
Zivota svetlost ostavi mi, prihvari
za mene otkup. Otac moj je imuan,
u lepoj zemlji velanskoj, gde Severn se
vijuga kroz zelena polja, srebrnim
ubore talasima, njegov stoji dom,
pedeset sela priznaje vlast oevu.
Svog voljenoga sina on e bogato
da zlatom otkupi im bude saznao
da jo sam iv u francuskome logoru.
ANA:
Budalo prevarena! Ti si izgubljen!
U deviine ubitane ruke si
ti pao, pa se spasu nemoj nadati
ni otkupu. Da udes te je bacio
pred krokodila il' u kande tigrove,
da lavljoj enci ukrao si mladunad,
jo mogao bi od njih oekivati
milosre i saaljenje ali je
smrtonosno sa devicom se susresti.
Jer mene strani ugovor obvezuje
pred strogim, neumitnim carstvom duhova
da maem svakog ubijem kog zlokobno
na moju stazu poalje bog bitaka.
MONTGOMERI:
Tvoj govor straan je, al' pogled ti je blag,
ti nisi grozna kad te gledam izbliza,
ka ljupkom liku tvom me srce privlai.
Tvog nenog pola blagou te preklinjem:
na moju mladost smiluj se, o, device!
ANA:
Ne prizivaj moj pol! I enom nemoj me
nazivati. Ko bestelesni duhovi,
to na zemaljski nain ljubav ne vode,
nijednom ljudskom polu ja ne pripadam
i srca nema ispod ovog oklopa.
MONTGOMERI:
O, svetom vladom ljubavnoga zakona,
to sva ga srca tuju, ja te preklinjem.
U domu milu nevestu ja ostavih,
u cvetu mladosti i lepu kao'ti.
Uz pla svog dragog povratak oekuje.
49/114
11/29/2016
O, nada li se sama ikad ljubavi

i srei od nje, svirepo ne razdvajaj
dva srca koja sveta ljubav poveza!
ANA:
Ti priziva sve same tue bogove
zemaljske, koji za me nisu svetinja
nit' tujem njih. Tu svetu vezu ljubavi,
to ti mi je doarava, ne poznajem,
i nikada joj neu tato sluiti.
Svoj ivot brani, poto smrt te priziva.
MONTGOMERI:
O, tad na moje roditelje nesrene
bar smiluj se, to kod kue ih ostavih.
I ti zacelo roditelje ostavi
u domu, da ih mori briga za tobom.
ANA:
Zar, nesrenie, na to da me podsea
koliko majki je bez dece ostalo
u ovoj zemlji, kol'ko dece nemone
bez oeva, i kol'ko mladih nevesta
udovica, a sve zbog vas! I engleske
nek majke sada oajanje iskuse
i suze nek upoznaju to jadne ih
u Francuskoj su otplakale suprage.
MONTGOMERI:
O, kako li je teko to i preteko
u tudoj zemiji umreti neoplakan!
ANA:
A ko vas je u tuu zemlju pozvao
da pustoite marljivosti plodove
po bujnim njivama, da s naih ognjita
nas terate i ugarke da bacate
u mirna svetilita naih gradova?
U sujetnom svom srcu ve ste sanjali
o tom da u sramotu ropstva bacite
Francuza, roenog da ivi slobodno,
i ovu zemlju veliku, ko neki un,
da priveete za svoj gordi morski brod!
Ludaci! Grb je francuskoga kraljevstva
o Boji presto okaen i pre ete
s nebeskih kola neku zvezdu skinuti
no to ete ijedno selo ikada
da otrgnete moi ovoj dravi,
nerazdvojnoj i zauvek celovitoj!
Dan osvete je doao; i ivi se
vi neete po svetom moru vratiti,
po moru to ga postavi ko granicu
me nama Bog, a vi je drsko preoste.
MONTGOMERI (pusta njenu ruku):
Da umrem moram! Ve me grozno hvata smrt!
ANA:
Pa umri! to pred smru tako drhtati
bojaljivo? Pred neizbenom sudbinom?
Ta gledaj mene! Ja sam samo devica,
50/114
11/29/2016
ko pastirka sam roena; neobikla

na ma je ova ruka to je drala
tap pastirski jedino, smerno, nevino.
Al' otrgnuta od domaih livada,
od zagrljaja oevog, od predragih
sestara, ja sad moram ovde, moram to
to Boji glas je, a ne sopstven prohtev moj
na gorki jad va, a na radost meni ne,
ubijati vas, kao avet uasna,
smrt iriti i najzad njoj se predati.
Jer neu videti dan srenog povratka:
jo mnogima u meu vama naneti
smrt, mnoge ene vae u nainiti
udovicama, ali poginuu ja
i sama najzad, usud svoj ostvaruju.
Ostvari i ti svoj. De, maa lati se
i borimo se za ivota slatki plen.
MONTGOMERI (ustaje):
No, ako smrtna si i ako maevi
ranjavaju te, moe biti sueno
i mojoj miici da tebe aljui
u pakao okonam jade engleske.
U Boje ruke stavljam svoju sudbinu.
U pomo, prokletnice, zovi duhove
iz pakla! Hajde, bori se za ivot svoj!
(Hvata stit i mac i navaljuje na nju, u
daljini odjekuje ratnika muzika, posle kratke
borbe Montgomeri pada.)
Pojava osma
ana sama.
ANA:
Odvedoe te u smrt noge. Odlazi!
(Okree se od njega i zamiljeno zastaje.)
O, uzviena Device, ti silnu mo
u meni budi! Neratnikoj miici
ti snagu uliva, a srce mi
orua neumoljivou. Dua mi
od saaljenja topi se, i ruka sva
podrhtava mi, ko da rui sveti hram,
kad protivnika bujno telo obrani;
od gvozdenoga seiva se jeim ve,
al' kad je nuda, snaga odmah vrati se
i nepogreno mi u ruci drhtavoj
ma vlada sobom sim, ko neki ivi duh.
Pojava deveta
Vitez sa spukenim vizirom. ana.
51/114
11/29/2016
VITEZ:
Ah, prokleta! Tvoj kucnuo je as,
tebe na celom razbojitu traim.
Opseno kobna, hajde vraaj se
u pakao iz kojeg si izala!
ANA:
Ko si ti, iji zli te andeo
u susret meni alje? Kneevsko
ponaanje je tvoje, a Britanac
ne izgleda mi, jer si pridenuo
na oklop traku burgundsku, a pred njom
iljak se mojeg maa priklanja.
VITEZ:
Porona eno, ne zasluuje
da pogine od plemenite ruke
vojvodske. Sekira delatova bi
trebalo da ti glavu prokletu
od trupa rastavi, ne hrabri ma
kraljevskog burgundskoga vojvode.
ANA:
Ti si taj plemeniti vojvoda?
VITEZ(die vizir):
Da, ja sam. Drhti i oajavaj,
bednice! Stit ti vie biti nee
vetine Satanine: ti slabie
dosad si samo pobedivala
a sad mukarac stoji pred tobom.
Pojava deseta
Dinoa, La Ir i preanji.
DINOA:
Vojvodo burgundski, okreni se!
Bori se sa mukarcima, a ne
sa devojkama!
Sveru glavu emo
proroice zatititi, i tvoj
ma najpre morae da ova prsa
probode...
VOJVODA:
Ove Kirke zavodnice
ne bojim se, nit' vas se bojim, koje
tako je sramno preobrazila.
Od stida pocrveni, bastarde,
sram te, La Ire, bilo to si staru
sranost do vetina paklenih
unizio, to sada bednog paa
avolje bludnice izigrava.
Hodite amo! Sve vas ikam! Ko je
avolu prebegao ne moe
u Boju zatitu da veruje.
(Pripremaju se za borbu, ana staje medu njih.)
52/114
11/29/2016
ANA:
Stanite!
VOJVODA:
Dal' za dragana svog drhti?
On e pred tvojim oima da...
(Navaljuje na Dinoa.)
ANA: Stojte!
La Ire, razdvojte ih Francuska
krv ne sme da potee! Maevi
presuditi o ovoj raspri nee.
Odluka druga meu zvezdama
zapisana je... Razdvojte se, velim!
Sa potovanjem sada sluajte
onoga duha to me obuzeo
i to kroz moja usta govori!
DINOA:
Sto dignutu zadravas mi ruku,
to ne da da ma krvav odlui?
Potegnuto je seivo, i pae
udarac to e nau Francusku
osvetiti i svu izmiriti.
ANA (staje izmedu njih i razdvaja ih, tako
da medu njima nastaje velik razmak; bastardu):
U stranu idi!
(La Iru.)
Stoj ko ukopan!
Sad moram s vojvodom da govorim.
(Poto su se primirili.)
Vojvodo od Burgundije, ta ini?
Ko je taj neprijatelj koga trai
pogledom ubilakim? Plemeniti
princ ovaj sin je Francuske ko ti,
junak je ovaj zemljak tvoj, tvoj drug
po oruju, a i ja sama sam
ki tvoje otadbine. Svi mi, koje
gleda da pobije, svi pripadamo
tvojima nae ruke ire se
da doekaju tebe, kolena
naa su spremna da te potuju
vrh naeg maa ne cilja na tebe.
Mi potujemo ono lice koje,
ak i kad lem neprijateljski ima,
naega dragog kralja crte nosi.
VOJVODA:
Laskavim zvukom slatkih rei eli
da namami, sireno, svoje rtve!
O, podmuklice, obrlatiti
nee ti mene. Uvo moje zna
da se od zamki tvojih rei uva
i tvoga oka strele vatrene
niz valjan pancir grudi mojih klize.
Dinoa, oruja se lati!
Ne reima, bijmo se maevima.
DINOA:
53/114
11/29/2016
Najpre su rei, onda udarci.

Da li se boji rei? Kukaviluk
i to je, i odaje lou stvar.
ANA:
Nevoljazapovednik ne tera nas
k nogama tvojim; mi pred tebe nismo
stali da molimo te. Oko sebe
obazri se! U pepelu i prahu
engleski logor lei, celo polje
mrtvacima je vaim prekriveno.
uje gde ratna truba francuska
odjekuje: odluio je Bog
i pobeda je naa. Spremni smo
da s prijateljem naim podelimo
lovora lepog tek steenu granu...
O, hodi k nama! Hodi, plemeniti
begune! K nama, gde su pobeda
i pravo. Sama ja ti, poslana
od Boga, pruam ruku sestrinsku.
Zelim da spasilaki te privuem
na nau istu stranu! Nebo je
za Francusku. I aneli s nebesa
ne vidi ti njih bore se za kralja,
i svi su ljiljanima okieni;
sveda i bela kao to su ove
zastave naa stvar je, preista
Devica njezin edan znamen je.
VOJVODA:
Varljive rei lai zamamne su,
al' govor joj je ko u deteta
kad zli joj dusi'rei pozajme,
pobede, ednost podraavajui.
Neu da vie sluam. K oruju!
Znam, uvo mi je slabije od ruke.
ANA:
Ti arobnicom mene naziva,
krivi me za vetine paklene.
Zar mirenje je, zar okretanje
mrnje u ljubav paklen posao?
Zar moe sloga da se pojavi
iz venog brloga? Sta ima sveto,
nevino, ljudski dobro, ako to
borba za svoju otadbinu nije?
Otkad je u tolikom sukobu
sa sobom samom priroda da stvar
pravednu nebo naputa i da je
avoli tite? Ali ako je
to to ti velim dobro otkuda bih
mogla da to pocrpem sem odozgo?
Ta ko li bi na mojoj livadi
priao meni, te da detinjasto
pastire ui poslu kraljevskom?
Pred velikim vladarima ja nikad
stajala nisam, govora vetina
54/114
11/29/2016
tua je mojim ustima. Al' sada,

kad mi je ona potrebna da tebe
ubedim, ja sve dobro uviam,
znam uzviene predmete, i dejim
oima vidim Suncem obasjanu
sudbinu svih zemalja i vladara,
i grom iz mojih usta vazduh para.
VOJVODA (veoma uzbuden, die pogled
ka njoj i posmatra je zaudeno i ganuto):
Sta mi je? Sta se ovo sa mnom zbiva?
Da l' bog mi neki srce preobrati
u samome dnu grudi? Ne vara
dirljiva ova prilika! Ne! Ne!
Ako me mo arolije zaslepi,
nebeskom silom onda: srce moje
kae mi da sam Bog nju poslao je.
ANA:
Dirnut je, jeste! Nisam preklinjala
uzalud; s ela njegovog gromovit
oblak se gneva rastapa i rosi
suzama, a iz oiju se, mirom
zraei, zlatno Sunce oseanja
probija. Dole oruje... Na grudi
padnimo jedni drugima... On plae...
pokorio se do dna due na je!
(Ma i zastavajoj padaju iz ruku, hita ka njemu
msinvsi ruke igrliga sa strasnom divljinom. La
Ir i Dinoa isputaju maceve i hitaju daga zagrle.)
SimaKosmos
~vredanucesnik~
~vredanucesnik~
142008,11:28
Trei in
Kraljev dvorski logor u Salonu na Marni.

Pojava prva
Dinoa i La Ir.
DINOA:
Bili smo prisni prijatelji, braa
po oruju, za istu stvar smo ruku
dizali, besmo nerazdvojni
kroz nevolju i smrt. Nek enska ljubav
ne raskine tu vezu, koja sve je
mene sudbine dosad izdrala.
LA IR:
ujte me, prine!
DINOA:
Ovu devojku
55/114
11/29/2016
udotvorku vi volite, i meni

dobro je znano kuda smerate.
Mislite da iz ovih stopa kralju
poete i od njega izmolite
devicu na dar vaoj hrabrosti
tu sasvim zasluenu nagradu
on ne moe uskratiti. Al' znajte
pre no u tuem naruju je vidim...
LA IR:
Cujte me, prine!
DINOA:
Mene k njoj ne vue
oiju letimina naslada.
Nepokoreni duli moj nikad nije
nijedna ena dirnula, sve dokle
nisam nju preudesnu ugledao,
nju koju Boja volja odredi
za spasiteljku ove drave
i moju enu, i u tom trenutku
svetom se zavetovah zakletvom
da u je domu svome odvesri
ko nevestu. Jer samo snana ena
s ovekom snanim moe drugovati,
i ovo moje arko srce ezne
da poine na grudima to su
s njegovim podjednake, i da shvate
i da podnesu snagu njegovu.
LA IR:
Prine, zar smem se ja usuditi
da merim svoju slabu zaslugu
s junakom slavom vaeg imena!
Onde gde grof Dinoa nadmee se,
suparnik svaki mora uzmaknuri.
Al' uz vas ne moe ko supruga
pastirka niskog roda dostojno
stajati: krv kroz vae ile tee
kraljevska, koja ne dozvoljava
da se ovako nisko pomea.
DINOA:
Boje je edo svete prirode
ona ko ja, i sa mnom ravnopravna.
Zar ruku kneza da obeasti
nevesta istih andela? Zar ona,
iju je glavu oreol boanski
okruio, to blista svetlije
nego zemaljske krune, ona koja
gleda sve najvee i najvie
na Zemlji malo ispod svojih nogu?
Jer da se vladarski svi prestoli
jedni na druge stave, i do zvezda
podiu dalje, ne bi dosegli
vis na kom ona, nalie boanstvu,
stoji u svom anelskom velianstvu.
LA IR:
56/114
11/29/2016
Kralj neka o tom odlui

DINOA:.
Ne, neka
odlui ona sama! Ona je
Francusku oslobodila, i sama
slobodno mora svoje srce dati.
LA IR:
Dolazi kralj!
Pojava druga
arl. Agnesa Sorel. Di Satd, nadbiskup,
atijon, paz i preasnji.
ARL (atijonu):
On dolazi! I hoe, kaete,
da me za kralja prizna svog, da meni
ukae potu?
ATIJON:
Ovde, velianstvo,
u kraljevskome gradu tvom Salonu,
vojvoda, moj gospodar, eli da se
pred noge tvoje baci. Meni je
naredio da tebe pozdravim
ko svoga kralja i svog gospodara;
odmah e stii, prati me u stopu.
AGNESA:
Dolazi! Divno Sunce ovog dana
to nosi radost, mir i pomirenje!
ATIJON:
Sa dvesta vitezova moj gospodar
stie, pred tvoje noge kleknue,
al' nada se da ti to nee dati,
no da e njega ko svog roaka
ljubazno zagrliti.
ARL:
Srce rru
gori da zakuca uz njegovo.
ATIJON:
Vojvoda moli da se stara raspra
pri prvom ponovnome vienju
ne pomene nijednom reju!
ARL:
Navek
nek potone u Letu to je prolo.
Pred oima elimo da su nam
jedino vedri dani budui.
ATIJON:
Nek pomirenje ukljui sve koji
na strani vojvode su ratovali.
ABL:
Kraljevstvo tako udvostruiu!
57/114
11/29/2016
ATIJON:
Kraljicu Izabelu treba mir
takoe da obuhvati, ukol'ko
prihvati ona njega.
ARL:
Ona sa mnom
ratuje, ne ja s njom. Zavrie se
na sukob kada ona ga okona.
ATIJON:
Dvanaest vitezova treba da ti
podjeme re.
ARL:
Re moja svetinja je.
ATIJON:
Nadbiskup treba vama dvojici
naforu da podeli, kao zalog
i peat iskrenoga pomirenja.
ARL:
Nek onoliko budem sudeonik
u venome spasenju kol'ko srce
i udar ruke isti su kod mene.
Koji jo zalog trai vojvoda?
ATIJON (bacivi pogied na Di atela):
Tu vidim jednog ije prisustvo bi
moglo da prvi pozdrav zatruje.
(Di atel utke polazi.)
ARL:
Odlazi, Di atele! Skriven budi
do asa kad e moi vojvoda
podneti da te vidi!
(Pratigapogledom, onda hita za njim igriiga.)
Prijatelju
moj estiti! Za moj si hteo mir
i vie jo da uini!
(Di atel odlazi.)
ATIJON:
Sve druge
take sadri ovo pismeno.
ARL (nadbiskupu):
Sredite to. Odobriemo sve,
za prijatelja nama nije cena
nijedna previsoka.
(Dinoi.)
Poite, Dinoa! Sa sobom povedite
sto vrlih vitezova, vojvodu
ljubazno presretnite. Nek sva vojska
doeka svoju brau ovenana
zelenim granjem. Nek se ceo grad
za slavlje okiti! Da Francusku
s Burgundijom sad opet vee spona,
to neka gradu oglase sva zvona.
(Dolazi jedan paz. Cuju se tnibe.)
Poujte! Sta to javlja truba jek?
PA:
58/114
11/29/2016
Vojvoda burgundski sad ulazi.

(Ode.)
DINOA (polazi sa La Irom i atijonom):
Hajd'mo! U susret poimo mu!
ARL (Agnesi):
Agnesa, plae? Bezmalo da snaga
ponestaje i meni da podnesem
taj prizor. Kol'ke rtve izgiboe
dok nismo doekali da se mirno
vidimo opet! Ali najzad se
bes svake bure stia, razdani se
i posle noi najcrnje, i sazri
i pozno voe kad mu doe rok.
NADBISKUP (naprozoru):
Vojvoda jedva da se odbrani
od gomile. Sa konja diu ga,
ljube ogrta njegov, mamuze.
ARL:
Dobar je ovo narod, ljubavlju
usplamsa brzo ko i gnevom.
Zaas zaboravie da taj vojvoda
ubijao im oeve i brau!
Trenutak ovaj ceo ivot guta.
Priberi se, Agnesa! Jer i tvoja
estoka radost mogla bi za njega
da bude trn u dui; nek ga nita
ovde nit' cveli nit' postiduje.
Pojava trea
Predanji. Vojvoda od Burgundije. Dinoa. La Ir.
atijon i druga dva viteza iz vojvodine pratnje.
Vbjvoda zastaje na ulazu, kralj kree prema njemu,
vojvoda mu se odmab prihliiava i u trenutku kad
boe da se spusti na kolena kralj ga doekuje u zagrljaj
ARL:
Iznenaene zatiete nas.
U susret vama htedosmo izai;
ali vi brze konje imate.
VOJVODA:
K' dunosti su me mojoj nosili.
(Grli Agnesu Sorel i ljubi je u elo.)
Sa vaim doputenjem, roako.
U Arasu je ovo nae pravo
vladarsko; lepe ene ne smeju se
tom obiaju usprotiviti.
ARL:
Kau da sedite je ljubavi
va dvor, i trnica gde duan svaki
sve to je lepo mora imati.
VOJVODA:
Mi trgovaki narod smo, moj kralju.
59/114
11/29/2016
Sve ega ima izvrsnog da raste

u bilo kojem kraju sveta, to se
izlae oku i uivanju
na naoj pijaci u Briu; ali
lepota enska je od svih dobara
ono to vredi najvie.
AGNESA:
Jo via
pripada cena enskoj vernosti,
ali se ona ne vidi na trgu.
ARL:
Roae, lo vas bije glas da ena
vrlinu najlepu vi prezirete.
VOJVODA:
Najtee jeres kanjava se sama.
Moj kralju, blago vama! Vas je srce
nauilo ve rano onome
emu je mene divalj ivot kasno.
(Primeuje nadbiskupa iprua mu ruku.)
Preasni Boji slugo! Blagoslov
dajte mi svoj! Vas ovek zatie
uvek na pravom mestu, i ko hoe
da nae vas, taj estito i mirno
hoditi mora.
NADBISKUP:
Nek me moj gospodar
pozove kad god hoe; ovo srce
radost je presitila, veselo
umreti mogu kad dan ovaj videh!
VOJVODA (Agnesi):
Kau da svog ste kamenja se dragog
liili, da bi od njih sakovali
oruje protiv mene? Sta, zar vi
toliko ramiki ste nastrojeni?
Zar ozbiljno ste propast moju hteli?
Al' naa svaa sad je okonana;
to izgubljeno bee, nai e se,
pa tako i va nakit naao se:
namenjen bee za rat protiv mene
od mene u znak mira uzmite ga.
(Odjednog svogpratioca uzima krinju s nakitom
i predaje joj je otvorenu. Agnesa Sorelgleda
zbunjeno u kralja.)
ARL:
Uzmi taj dar, taj meni dvostruko
drag zalog ljubavi i pomirenja.
VOJVODA (stavljajui joj u kosu brilijantsku ruu):
Da francuska je kraljevska to kruna,
ja bih je s isto naklonjenim srcem
na lepoj glavi toj privrstio.
(Znaajno je hvatajui za ruku.)
I ako jednom prijatelj vam veran
zatreba, vi raunajte na mene!
(Agnesa Sorel se zaplace i odlazi u stranu, a i kralj se
60/114
11/29/2016
bori s velikim uzbuenjem, svi prisutni ganuto gledaju

u dva vladara.)
VOJVODA (posto je pogledao sve redom, baca se u
krdjevo namje):
O, kralju moj!
(U istom trenutku tii burgundska viteza brzo pridu
Dinoi, La Iru i nadbiskupu igrle ib. Oba vladara
neko vreme ostaju nemo zagrljeni.)
Zar vas sam mogao
mrzeti! Vas da ja se odreknem!
ARL:
Cutite! Dalje nemojte!
VOJVODA:
Zar mogoh
Engleza tog da kruniem! Tom strancu
na vernost da zakunem se! Da vas,
da kralja svog u propast obaram!
ARL:
Zaboravite! Sve je oproteno.
Trenutak ovaj jedan brie sve.
To kob je bila, zvezda nesrena!
VOJVODA (hvata ga za ruku):
Sve u to popraviti! Verujte mi.
Sve patnje bie vam nadoknaene,
kraljevstvo svoje celo ete natrag
primiti sve do poslednjega sela!
ARL:
Sad smo se ujedinili. Nijednog
neprijatelja vie se ne bojim.
VOJVODA:
Verujte, nisam srca vesela
vojtio protiv vas. O, da ste znali
Zato mi nju ne poslaste?
(Pokazuje na Agnesu.)
Ja ne bih
suzama njezinim odoleo!
Sada nijedna mo paklena nee
razdvajati nas vie, sad kad jedan
drugom na grudi padosmo! Sad pravo
pronaoh mesto, i na ovom srcu
okonava se moje bluenje.
NADBISKUP (staje izmeu njih):
Sjedinjeni ste sada, gospodari!
Ko podmlaen se feniks iz pepela
Francuska die i budunost iepa
osmehuje se na nas. Zemljine
duboke rane e zaceliti,
opustoena sela, gradovi
iz praha e blistavije se dii,
njive e opet ozeleneti
al' oni koji padoe ko rtve
zavade vae, pokojnici, nee
ustati vie; suze, koje su
zbog vaeg tekle sukoba, i sada
61/114
11/29/2016
prolivaju se i prolivae se!

Budue pokolenje cvetae,
al' prolo bee bede plen, i nee
od sree unuadi oevi
probuditi se vie. Eto to su
plodovi vaeg bratskog razdora!
Nek vam to bude nauk! Bojte se
boanstva maa pre no to taj ma
isuete iz korica. To silno
boanstvo moe rat da zavrgne;
al' divlji bog se ne odaziva
pokorno ljudskom glasu, ko to soko
na lovevu se ruku natrag sputa.
Dvaput u pravi tren se, kao danas,
iz oblaka ne javlja ruka spasa.
VOJVODA:
Sire! Kraj vas je jedan andeo.
Al' gde li je? Sto ne vidim je ovde?
ARL:
Ta gde je ana? to nedostaje
u ovom lepom sveanom trenutku
koji nam ona pokloni?
NADBISKUP:
O, kralju!
Devojka ova sveta ne voli
spokojstvo dvora dokonog, i ako
Boje je nareenje ne pozove
na svetsku svedost, ona postieno
izbegava sve tate poglede
oiju prostih! Ona se zacelo
razgovara sa Bogom, ako li
za francusko ne radi blagostanje;
jer svaki korak blagoslov joj prati.
Pojava etvrta
ana ipreanji. Onaje u oklopu, ali bez
lema, i u kosi nosi venac.
ARL:
Ti kao svetenica okiena
dolazi, ana, da bi onaj savez
posvetila to ti ga zasnova?
VOJVODA:
Kako li strana bejae u boju,
kako je ljupko mir obasjava!
Da l' re otkupih, ana? Da li si
sad zadovoljna? Da l' zasluujem
priznanje tvoje?
ANA:
Sebi samome
uinio si milost najveu.
Sad sja blagoslovenom svedou,
62/114
11/29/2016
a pre si, tmurno, krvavo crveno

ko straan Mesec visio na nebu.
(Obazimi se.)
Tu mnoge plemenite vitezove
skupljene vidim, vedre su sve oi
i radosno se sjaje samo jednog
tunog sam srela, koji mora da se
sakriva dok s'vi drugi uglas kliu.
VOJVODA:
A ko je to to tako teke je
krivice svestan da u milost nau
uzdanja nema?
Sme li on da prie?
Reci da sme! Nek tvoja zasluga
potpuna bude. Pomirenje nije
istinsko ako ne oslobaa
srce do kraja. Mrnje kapljica
to ostane u ai radosti
zatruje sve blagosloveno pie.
Nek nema ina tako krvavog
da ne bi vojvoda ga burgundski
oprostio u ovaj dan veselja!
VOJVODA:
Ah, sada te razumem!
Pa, da l' hoe
da oprosti? O, hoe, vojvodo?
Udi unutra, Di atele!
(Otvara vrata i uvodi Di atela, koji
zastaje pozadi.)
Mir
sa svima svojim neprijateljima
vojvoda sklopi, pa e i sa tobom.
(Di Satei prilazi nekoliko koraka i pokuva
da ita u vojvodinim oima.)
VOJVODA:
Sta ini to od mene, ana? Zna li
ta zahteva?
ANA:
Domain srdaan
otvara svakom gostu kapiju,
nikoga ne iskljuuje; ko nebo
to slobodno okruuje sav svet,
i milost mora da obuhvari
i neprijatelje i prijatelje.
Sunce svetlinu alje podjednako
u svaki prostor beskonanosti;
zaliva nebo rosom ravnomerno
sve biljice oednele na Zemlji.
Sto god je dobro i odozgo doe,
opte je i bez ograivanja,
a gde su bore, mrak tu caruje!
VOJVODA:
O, moe sa mnom initi to hoe,
u njenoj ruci moje srce je
63/114
11/29/2016
ko vosak meko. U moj zagrljaj

hodite, Di atele! Opratam vam.
Due mog oca, na me se ne gnevi
ako li ruku koja tebe ubi
ljubazno hvatam. Bogovi umorstva,
meni u prestup ne pripisujte
to krim strani zavet osvetni!
Onde u venoj noi kod vas dole
nijedno vie srce ne kuca,
onde je veno sve, sve nepomino
i vrsto ali ovde gore je,
pod sjajem Sunevim, to drukije:
tu ovek ivo osea, i lako
postane plen trenutka presilnog.
ARL(ani):
Za ta sve nemam da ti zahvalim,
device uzviena! Kako lepo
iskupila si re! I kako brzo
svu moju sudbu preobrazila!
Izmirila si moje prijatelje,
neprijatelje sruila u prah,
gradove moje otrgla iz iga
tudinskog. Sama sve si to izvela.
Reci mi, kako da te nagradim?
ANA:
Covecan vazda budi, gospodaru,
u srei ko u nesrei to bee
i nemoj na vrhuncu veliine
zaboraviti ta u nevolji
prijatelj vredi; jer si i ti ovo
iskusio u svome ponienju.
Ni poslednjem svom podaniku nemoj
pravdu i milost uskraivati;
jer je od stada tvoju spasiteljku
Bog odazvao celu Francusku
pod skiptrom svojim ti e sabrati,
predak i rodonaelnik e biti
vladara silnih; vie blistae
oni to posle tebe dolazie
no oni to su ti na prestolu
prethodili. I tvoja loza e
cvetati sve dok ljubav sauva
u srcu svoga naroda; do pada
moe je samo oholost dovesti,
i unucima, grehom umrljanim,
propast tajanstveno zapretie
iz niskih koliba, odakle je
potekla sada tvoja spasiteljka!
VOJVODA:
Devojko prosvetijena, koja duhom
nadahnuta si, ako tvoje oi
prodiru u budunost, i o mojoj
lozi mi reci neto! Da l' e ona
rairiti se divno, ko to poe?
64/114
11/29/2016
ANA:
Vojvodo od Burgundije! Visoko
do prestola si seo, i jo vie
ponosno srce tei, uzdie
to smelo zdanje sve do oblaka.
AJ' ruka e odozgo njegov rast
zaustaviti brzo. Ipak, ti se
ne plai da e dom tvoj pasti!
U jednoj devojci e blistavo
iveti on i dalje, skiptronosci,
monarsi i pastiri naroda
iz utrobe e njene proistei.
Na velika e prestola dva oni
vladati, zakon propisivae
poznatom svetu, a i jednom novom
to Boija ga ruka prikriva
za jo neoplovljenim morima.
ARL:
O, reci, ako duh obznanjuje ti,
da li e ovaj savez prijateljski,
to sad ga obnavljamo, jo i pozne
praunuke da spaja?
ANA (posle kmtke poivke):
Kraljevi,
vladari! Nesloge se plaite!
Kavgu ne budite iz peine
gde ona spava; probuena jednom,
teko se opet pripitomljuje!
Unuke ona raa, gvozden soj,
poarom jednim drugi zapali.
Ne traite da neto vie znate!
Veselite se sadanjici, tiho
dozvolite da prekrije budunost!
AGNESA:
Devojko sveta, ti mi srce zna,
pa zna i da li ono sujetno
za veliinom stremi; stoga kai
i meni proroanstvo radosno.
ANA:
Velika samo svetska zbivanja
pokazuje mi duh u sopstvenim
gradima tvoja sudba poiva!
DINOA:
A ta e biti tvoja sopstvena
sudbina, uzviena devojko,
koju nebesa vole? Tebe eka
zacelo srea najvea na Zemlji,
kad si toliko pobona i sveta.
ANA:
Srea u krilu oca venoga
boravi gore.
ARL:
Tvoja srea e
ubudue tvog kralja briga biti!
65/114
11/29/2016
Jer hou da ti ime uzveliam

u Francuskoj; ko sveticu e tebe
slaviti pokolenja najdalja
i evo odmah ispuniu to.
Preda me klekni!
(Izplai ma i dotie je njime.)
I sad ustani
ko plemenita! Ja te uzdiem,
ja, kralj tvoj, iz praine tvoga tamnog
roenja tvojim precima u grobu
darujem plemstvo i u grbu e
nositi ljiljan, bie ravnopravna
sa svima najboljim u Francuskoj;
kraljevska krv nek loze Valoa
jedino bude plemenitija
od tvoje! Rukom tvojom neka bude
najvei moj velika poastvovan;
a moja bie briga da te udam
za nekog mua plemenitoga.
DINOA (stupa napred):
Moje je srce izabralo nju
dok bee niskog roda; nova ast,
to sija oko njene glave, nee
uveati ni njenu zaslugu
ni moju ljubav. Stog, pred licem moga
kralja i ovog svetog biskupa,
pruam joj ruku kao kneevskoj
supruzi svojoj, ako li me ona
dostojnim dri da nju prilivati.
ARL:
Devojko neodoljiva, gomila
uda na uda! Jest, sad verujem
da tebi nita nije nemogue.
Pokorila si ovo srce gordo,
koje je sve do sad o ljubavnoj
svemoi zborilo sa podsmehom.
LA IR (stupa napred):
anin je, ako dobro poznajem je,
najlepi nakit njeno srce skromno.
Vredna je ona da i najvei
udvaraju se njoj, al' nikad ona
nee se eljom vinuti toliko.
Ona ne tei za vrtoglavom
zemaljskom uzvienou, no verna
naklonost due estite je njoj
dovoljna, kao i sudbina mirna
koju joj sada nudim ovom rukom.
ARL:
I ti, La Ire? Dva su izvrsna
to prosioca, ravna po junakim
vrlinama i slavi ratnikoj!
Zar hoe, ti to neprijatelje
izmirila si sa mnom, dravu
sjedinila mi, da mi prijateije
66/114
11/29/2016
najdrae sada razdvoji? Nju moe

imati samo jedan, a i jedan
i drugi takve nagrade su vredni.
Ti zbori stoga, tvoje srce mora
ovde odluiti.
AGNESA (prilazi):
Iznenaena
plemenita je devica, i njene
obraze edan oblio je stid.
Vremena dajte njoj da svoje srce
ispita, da se prijateljici
poveri i da peat razlomi
sa svojih vrsto zatvorenih grudi.
Sad je trenutak kad se i ja smem
ko sestra ovoj strogoj devici
pribliiti, i verne grudi, koje
uvaju tajnu, ponuditi joj.
Dozvolite nam da ko ene najpre
o enskim poslovima promislimo,
pa saekajte nau odluku.
ARL (koji se sprema da poe):
Nek tako bude!
ANA:
Ne, moj gospodaru!
Sto obraze obojilo je moje
ne bee puka smuenost od stida.
Ja ovoj plemenitoj gospoi
nemam da ita poverim zbog ega
stidela bih se pred mukarcima.
Izbor tih plemenitih vitezova
visoku poast za me predstavlja;
al' pastdrsku ja nisam livadu
napustila da tatu svetovnu
ulovim veliinu, niti sam
stavila na se oklop gvozdeni
da bih u kosu venac nevestinski
uplela. Ja za sasvim drugo sam
pozvana, i to moe postii
jedino ista devica. Ja Boga
najviega sam ratnica, ne mogu
nijednome mukarcu biti ena.
NADBISKUP:
Zena za saputnicu voljenu
mukarevu se raa ako slua
prirodu, najdostojnije e ona
sluiti nebu! Ako l' naredbi
svog Boga, to na bojite te pozva,
valjano odazva se, zbacie
oruje, pa e vratiti se svome
nenijem polu, koji si porekla,
a koji nije pozvan da u krvav
ratniki posao se uplie.
ANA:
Veleasni, ja ne znam rei jo
67/114
11/29/2016
ta e mi duh narediti da inim;

al' kada doe vreme, njegov glas
utati nee, posluau ga.
A sada mi nareuje da svoje
dovrim delo. Nije krunisano
elo mog gospodara jo, i svetim uljem
jo nije teme pomazano njemu,
niti se moj gospodar kraljem zove.
ARL:
Na putu se za Rems mi nalazimo.
ANA:
Ne stojmo, jer se svud unaokolo
neprijatelji trude da ti put
prepree. Ali ja u te provesti
kroz sve njih!
DINOA:
No kad sve se dovri,
kad pobedniki udemo u Rems,
hoe li meni tad dozvoliti,
devojko sveta...
Ako bude volja
nebesa da se vratim ovenana
pobedom iz ubistvene te borbe,
moje je delo okonano vie
nikakva posla nema pastirka
u kraljevskome domu.
ARL (bmtajuije za ruku):
Tebe goni
glas duha sada, dokle ljubav uti
u Bogom prepunjenim grudima.
Veruj mi, nee uvek utati!
Oruje otpoinue, za ruku
pobeda mir dovee, u sve grudi
uselie se radost tad, u svima
srcima e se blaa oseanja
probuditi, pa tako i u tvom:
suze e slatke enje roniti
kakve ih oi tvoje nikad nisu
prolivale i ovo srce, koje
sada je nebom sasvim ispunjeno,
sa ljubavlju okrenue se nekom
zemaljskom prijatelju. Hiljade
ti si sad spasilaki usreila
i usreie najzad jednoga!
ANA:
Dofene! Zar te pojava boanska
ve zamori, te hoe sasud njen
da razori, i lstu devicu,
koju ti sam Bog je poslao,
da svue u prainu prostaku?
Vi slepa srca! Vi malodunici!
Veleleplje nebesa sija svuda
oko vas i pred vaim oima
uda se razotkrivaju, a vi
68/114
11/29/2016
u meni samo enu vidite.

Sme li se ena tuem ratnikim
oklopiti, da l' sme se uplitati
u borbu mukaraca? Teko meni,
kad bih u ruci osvetniki ma
drala Boji, a u srcu tatom
naklonost prema nekome zemaljskom
oveku oseala bolje bi mi
bilo da nisam se ni rodila!
Ne kazujte mi vie takve rei,
velim vam, ako neete da duh
u meni plane gnevom estokim!
Ve muko oko koje za mnom udi
za me je groza i obesveenje.
ARL:
Dosta o tom. Uzalud zborite joj.
ANA:
Naredi da u ratne trube dunu!
Mir oruja i titi me i plai,
iz ovog dokonog me mira neto goni,
opominje me da okonam delo,
zapovedniki tera me sve dalje
i pravo k mojoj sudbini me alje.
Pojava peta
Jedan vitez hitro prilazi predanjima.
ARL:
Sta ima?
Neprijatelj Marnu je
preao, vojsku rasporeuje
da sukobi se s nama.
ANA (oduevljeno):
Bitka, borba!
Sada se dua uza oslobodi.
Uzmite svoje oruje, a ja u
za tol'ko ete da rasporedim.
(Hita napolje.)
ARL:
La Ire, za njom poite. Pred remskom
kapijom jo bi da nas nagnaju
da se za svoju krunu borimo!
DINOA:
Istdnska hrabrost njih ne podstie.
Poslednji njihov to je pokuaj
besnog i nemonog oajanja.
ARL:
Vojvodo od Burgundije, ja vas
da bodrim neu. Danas doe dan
da svi se loi dani iskupe.
VOJVODA:
Biete mnome zadovoljni.
69/114
11/29/2016
ARL:
Ja u
na putu slave vas predvoditi
i krunu u zadobiti u borbi
na oigled mom krunidbenom gradu.
Agneso! Tvoj ti vitez zbogom kae!
AGNESA (grli ga):
Plakati neu, neu drhtati
za tebe; moja vera s pouzdanjem
oblake hvata! Tol'ke zaloge
milosti svoje nebo nije dalo
da bismo sad na kraju tugovali!
Srce mi kae: svoga gospodara
grliu ovenanog pobedom
sred zidina osloboenog Remsa.
(Trube se oglasuju obodravajuim zvukom i
prelaze, dok se scena menja, u divlju ratnu buku;
orkestar poinje da svirapred otvorenom scenom,
a prate ga ratniki instrumenti iza scene.
Pozornica se menja u otvoren predeo, okruen
drveem. Dok muzika svira, vidi se kako vojnici u
pozadini brzo odlaze.)
Pojava esta
Tolbot, koga pridrzava Fastolf, a prate ga
vojnici. Odmah potom Lajonel.
TOLBOT:
Stavite mene tu pod drvee,
a vi se svi u bitku vratite;
nije mi pomo potrebna da umrem.
FASTOLF:
O, kakav nesrean i tuan dan!
(Pojavljuje se Lajonel.)
Kakav ste prizor doli, Lajonele,
da vidite! Tu vojskovoa lei,
smrtno je ranjen.
LAJONEL:
Neka ne da Bog!
Ustajte, lorde plemeniti! Nije
sad vreme da vi klonete. Pred smru
ne predajte se, svojom snanom voljom
zapovedite prirodi da ivi!
TOLBOT:
Uzalud! Sudnji dan je doao
da srui presto na u Francuskoj.
Zalud u oajnikoj borbi sam
sve pokuao da ga otklonim.
Razmrskan gromom leim ovde, vie
ustati neu. Rems je izgubljen,
hitajte da bar Pariz spasete!
LAJONEL:
70/114
11/29/2016
Pariz s dofenom dogovorio se,

skorotea nam upravo to javi.
TOLBOT (kida zavoj):
Tecite onda, reke moje krvi,
jer ovo mi je Sunce dodijalo!
LAJONEL:
Ostati tu ne mogu. Fastolfe,
odvedite na mesto bezbedno
naega vojskovotu, ne moemo
da se na ovom poloaju dugo
drimo. Nai bee, devica
nadire svuda nezadrivo...
TOLBOT:
Bezumlje, ti pobeuje, a ja
umreti moram! Cak i bogovi
sa glupou se bore uzalud.
Razume uzvieni, svedi sine
boanske glave, mudri osnivau
svetskoga zdanja, predvodnie zvezda,
pa ko si ti kad, privezan za rep
ludoga konja nerazumnosti,
nemono viu, mora da se srui
zajedno sa njim, pijanim, u ponor!
Nek proklet je ko ivot posveti
neemu velikom i dostojnom
i mudrim duhom kuje promiljene
planove! Ludak kralj je ovog sveta...
LAJONEL:
Jo samo nekoliko trenutaka,
milorde, iveete pomislite
na svoga Tvorca!
TOLBOT:
Da smo kao hrabn
od drugih hrabrili bili pobeeni,
mi bismo mogli optom sudbinom
uteiti se, ije kolo sree
uvek promenljivo se okree
ali podlei opsenariji
ovako gruboj! Zar na ozbiljan
i radan ivot dostojan ne bee
ozbiljnijega nekog zavretka?
LAJONEL (prua mu ruku):
Milorde, zbogom! Duan danak suza
priloiu vam estito po boju,
ako tad iv jo ostanem. A sada
zove me sudba, to na bojitu
jo sudi i jo mea kockice.
Na nebu dovienja! Kratak je
rastanak taj za dugo prijateljstvo.
(Odlazi.)
TOLBOT:
Uskoro sve e proi, zemlji u
i venom Suncu atome da vratim
to se u meni sklopie za bol
71/114
11/29/2016
i radost i od silnog Tolbota,

ija je ratna slava prepunila
svet celi, nee nita ostati
do aka lake praine. Ovako
dokona ovek ivot i dobitak
jedini to ga sa sobom iz borbe
ivotne odnosimo jeste to
to uviamo sve nitavilo
i to od srca preziremo sve
to nam se uzvieno inilo
i vredno naih elja...
Pojava sedma
arl. Vojvoda od Burgundije. Dinoa. Di atel
i vojnici koji ulaze. Tolbot i Fastolf.
VOJVODA:
Na juri smo im anac zauzeli.
DINOA:
Pobedili smo danas.
ARL (primeujui Tolbota):
Pogaajte:
ko li to ovde nevoljno i teko
od sunevog se sjaja oprata?
Po oruju bih reko da to nije
neznatan neki ovek hajdete,
pomozite mu, ako to jo vredi.
(Prilaze vojnici iz kraljeve pratnje.)
FASTOLF:
Natrag! Ne prilazite! Imajte
pote za pokojnika, kojem nikad
ne hteste biti blizu za ivota!
VOJVODA:
Sta! Tolbot lei tu u svojoj krvi!
(Prilazi mu. Tolbot ga ukoeno pogleda i umire.)
FASTOLF:
Vbjvodo, dalje! Neka ne zatruje
lik izdajice pogled poslednji
junaka ovog!
DINOA:
Strani Tolbote!
Tolbote nesavladijivi! Zar tako
malim se zadovolji prostorom,
a nije mogla cela francuska
prostrana zemlja biti dovoljna
teenju tvoga ispolinskog duha.
Tek sad vas, sire, pozdravljam ko kralja:
na glavi vam je kruna drhtala
dokje u ovom telu duha bilo.
ARL (potoje utke posmatrao pokojnika):
Pobedio ga onaj od nas vii,
ne mi! Na zemlji lei francuskoj
72/114
11/29/2016
ko junak na svom titu, koji nije

hteo da ispusti. Odnesite ga!
(Vojnici diiu le i odnose ga.)
Mir njegovome prahu! On e astan
spomenik stei: usred Francuske,
gde ivot svoj ko junak zavri,
neka mu kosti lee! Ma nijedan
neprijateljski nije ovoliko
duboko prodro grobni natpis njegov
nek bude mesto gde e ga pronai.
FASTOLF (predaje svoj ma):
Ja sam tvoj zarobljenik, gospodaru.
ARL (vraa mu ma):
Ne tako! tuje i rat surovi
pobonu dunost: svome gospodaru
slobodno idite na sahranu.
Sad pohitajte, Di atele... Moja
Agnesa drhti... Spasite je straha
za nas... Vest nosite joj da smo mi
ivi i da pobedismo, a nju
u trijumfu uvedite u Rems.
(Di atel odlazi.)
Pojava osma
La Ir ipreianji.
DINOA:
A gde je devica, La Ire?
LAIR:
ta?
To ja vas pitam. Ostavio sam je
dok pored vas se bee borila.
DINOA:
Miljah da vi je titite, kad kralju
pohitah da mu priskoim u pomo.
VOJVODA:
Ja maloas jo usred najgue
neprijateljske videh gomile
kako joj bela zastava lepra.
DINOA:
O, teko nama, gde je? Slutim zlo!
Hitajte da oslobodimo nju.
Bojim se da je hrabrost predaleko
odvela, pa se nala opkoljena,
sasvim se sama bori, bespomono
neprijateljskom mnotvu e podlei.
ARL:
Hitajte, spasite je!
LA IR:
Polazim
za vama, hajdete!
VOJVODA:
73/114
11/29/2016
Idemo svi!
(Zurno odlaze.)
Drugi pust predeo na bojitu.
U daljini se vide kule u Remsu, obasjane Suncem.
Pojava deveta
Jedan vitez u potpuno crnom oklopu, spustena
vizira. ana ga progoni do prednjeg plana scene,
gde on zastaje i oekujeje.
ANA:
Lukavi ovee! Sad uviam
podmuklost tvoju! Tobonjim si bekstvom
na prevaru od razbojita mene
odmamio, i smrt i kob sa mnogih
britanskih glava si oddonio.
Al' sada e te samog propast snai.
CRNI VITEZ:
Sto progoni me, to me, razjarena,
u stopu tako prati? Meni nije
sudeno da od tvoje ruke padnem.
ANA:
Ti si mi iz dna due omrznut,
ba kao to je i no, boja tvoja.
Pouda nesavladiva me goni
da uklonim te s dnevne svedosti.
Ko si ti? Digni vizir. Da u bici
ne videh kako Tolbot ratoborni
pogibe, ja bih rekla: ti si Tolbot.
CRNI VITEZ:
Zar uti glas tvog prorokoga duha?
ANA:
Na dnu mi grudi glasno govori
da pored mene stoji nesrea.
CRNI VITEZ:
ano iz Arka! Sve do kapija
remskih si prodrla na kriiima
pobede. Nek ti slava ve steena
dovoljna bude. Pa otpusti sreu,
koja je tebi sluila ko rob,
pre nego to se, razgnevljena, sama
oslobodi: jer ona vernost mrzi
i nikome do kraja ne slui.
ANA:
Zato mi usred moga stremljenja
nareduje da stanem i da delo
napustim svoje? Ja u ga izvesti,
ostvariu svoj zavet!
CRNI VITEZ:
Presilna,
nita ti ne moe odoleti,
u svakoj borbi ti pobeuje.
74/114
11/29/2016
Al' ni u kakvu borbu vie nemoj

da ulazi. Cuj moju opomenu!
ANA:
Dok gorda Engleska ne podlegne,
ma taj iz ruku neu putati.
CRNI VITEZ:
Pogledaj! Onde uzdie se Rems
sa svojim tornjevima, cilj i kraj
tvojega puta vidi gde visoka
kupola katedrale blista se,
onde e ui u veleleplju,
svog kralja krunisati i svoj zavet
iskupiti. Ne ulazi unutra.
Vrati se. Moju opomenu uj.
ANA:
Ko si ti, bie dvolino, to hoe
da mene zaplai i smuti me?
Kako li si se samo drznuo
da lanim prorotvom obmanjuje me?
(Crni vitez hoe dapode, ona mu preprecuje put.)
Ne, odgovori il' e umreti
od maa mog!
(Zamahne na njega.)
CRNI VITEZ (dodirneje rukom, ona ostaje nepomii
Ubijaj to je smrtno!
(No, munja igrom. Vitez tone u zemlju.)
ANA (isprva stoji zaudena, ali se ubrzo ptibere):
Nije to bilo nita ivo. Varljiv
to bee lik iz pakla, jogunast
duh neki to iz brloga je plamnog
ustao da mi srce plemenito
u grudima potrese. Kog se imam
bojati kad svog Boga nosim ma?
Pobedom svoj u put dovriti,
pa makar sav da pakao navali,
to hrabrost moju nee da umali!
(Hoe da poe.)
Pojava deseta
Lajonel. ana.
LAJONEL:
Za borbu se opremi, prokletnice!
Sa ovog mesta ivi neemo
oboje poi. Ti si ubila
najbolje ljude moga naroda,
veliku svoju duu plemeniti
Tolbot u moje grudi udahnu.
Il' u osvetiti tog hrabrog mua,
il' e me njegov usud stii. Znaj
ko je taj to e tebe proslaviri,
bilo da umre il' da pobedi:
75/114
11/29/2016
Lajonel ja sam, poslednji to osta

od naih vojnih zapovednika,
i ova ruka jo je nesvladana.
(Navaljuje na nju, posle kratke borbe
ona mu izbija ma iz ruke.)
O, sreo nevernice!
(Rve se s njom.)
ANA (bvataga otpozadi zaperjanicu na lemu
i na silu mu strgne lem, te mu se lice razotkrije;
u isti mab desnom rukom izvlaci mac):
Sad istrpi
ono to sam si traio; na rtvu
Svetoj te Devi ma moj prinosi!
(U tom trenutku mu se zagleda u lice, pogled
na njegaje potresa, nepomino zastaje i onda
joj ruka polako klone.)
LAJONEL:
Sto okleva, to smrtni udarac
sputava? Uzmi i moj ivot, slavu
uzela si mi ve u tvojoj se
nalazim ruci, potedu ne elim.
(Ona mu rukom daje znak da se udalji.)
Da pobegnem? Da tebi za svoj ivot
zahvalim? Radije u umreti!
ANA (okrenuvsi lice):
Spasi se! Neu ni da znam o tome
da ivot ti u mojoj vlasti bee.
LAJONEL:
Mrzim i tebe i tvoj dar... Ne elim
potedu. Ubij neprijatelja
koji se gnua tebe, koji je
hteo da ubije te.
ANA:
Ubij me
i bei!
LAJONEL:
Sta! Sta ree?
ANA (krije lice):
Teko meni!
LAJONEL (prilazijoj):
Ti sve Engleze, kau, ubija
koje u borbi svlada zato mene
jedino da potedi?
ANA (naglim pokretom die ma na njega,
ali, kad mu pogleda u lice, brzo ga sputa):
Sveta Devo!
LAJONEL:
Zato li Svetu Devu pominje?
Ona za tebe ne zna, nebo nema
sa tobom nita.
ANA (estoko prestraena):
Sta li to uinih?
Zavet sam prekrila!
(Oajniki kri ruke.)
76/114
11/29/2016
LAJONEL (posmatraje sa saueem i prilazi joj):

Nesrena
devojko! Ja te alim, ti si me
ganula, prema meni jedino
ispoljila si velikodunost;
oseam da mi mrnja nestaje,
sa tobom moram da sauestvujem!
Ko si ti? I odakle dolazi?
ANA:
Odlazi! Bei!
LAJONEL: .
ao mi zbog tvoje
mladosti, zbog lepote tvoje! Pogled
na tebe mi do srca prodire.
Hteo bih da te spasem... Reci mi
kako to mogu? Hajd'! Odreci se
tog uasnoga drutva zbaci ga,
zbaci sa sebe ovo oruje!
ANA:
Nedostojna sam da ga nosim!
LAJONEL:
Brzo
sa sebe zbaci ga i za mnom kreni!
ANA (uasnuta):
Da krenem za tobom!
LAJONEL:
Ti moe biti
spasena. Za mnom kreni! Ja u te
spasti, al' ti ne oklevaj. Zbog tebe
ogroman bol me hvata, hvata me
neopisana enja da te spasem...
(Silomje hvata za mku.)
ANA:
Bastard se pribliava! Oni su!
Trae me! Ako li te zateknu...
LAJONEL:
Zatitiu te!
ANA:
Ako ti od ruke
njihove padne, ja u umreti!
LAJONEL:
Da li sam tebi drag?
ANA:
O, svetitelji!
LAJONEL:
Hou li opet tebe videti?
Od tebe uti glas?
Ne, nikada!
LAJONEL:
Uzeu ovaj ma ko zalog
da u te opet videti!
(Otre joj ma.)
ANA:
Zar smes,
77/114
11/29/2016
besomunie, to da uini?
LAJONEL:
Sada pred silom uzmaknuti moram,
al' ponovo u tebe videti!
(Ode.)
Pojava jedanaesta
Dinoa i La Ir. ana.
LA IR:
iva je! Evo nje!
DLNOA:
Ne boj se, ana!
Snani su prijatelji tu uz tebe.
LA IR:
Zar nije ono Lajonel to bei?
DINOA:
Nek bei! ana, pravedna je stvar
pobedila, Rems svoje kapije
otvara, i sav narod kliui
hrli da svoga kralja doeka...
LA IR:
ta je to devici? Prebledela je,
hoe da padne!
(anu hvata nesvestica, hoe da se srui.)
DINOA:
Ranjena je... Oklop otvorite joj... Laka
ozleda na miici.
LA IR:
Krv tece.
ANA:
Pustite
neka istee sa ivotom mojim!
(Onesvesena klone u La Irovo naruje.)
SimaKosmos
~vredanucesnik~
~vredanucesnik~
142008,11:28
etvrti in
Svecano okiena dvorana.

Stubovi su obavijeni vencima, iza scene se
uju flaute i oboe.
Pojava prva
(ana sama.)
78/114
11/29/2016
ANA:
Oruje uti, nesta ratovanja,
ne uje bidce, no veselja zvuk;
svirka i pesma ulicom odzvanja,
u kienoj se crkvi skuplja puk,
dveri se grade od zelenog granja,
opliu venci svaki slavoluk;
ne moe Rems da primi ovih dana
goste to amo hrle sa svih strana.
Sad radost ista svako srce greje,
misao ista pali svaku grud;
to mrzelo se dosad, sada sve je
pomireno, zla skrotila se ud;
ko Francuz je, ponosnije se smeje,
francusko ime prolama se svud:
obnovila se sjajem kruna stara,
velia Francuska svog gospodara.
Al' ja, to ovu svu divotu stvorih,
ne uivam u optoj srei toj;
duu mi, promenjenu, sve to mori,
ne sviaju se sveanosti njoj
za logorom britanskim srce gori,
k neprijatelju luta pogled moj;
moram od srenih sklanjati se ljudi
da skrijem teko sagreenje grudi.
Zar ja mukarca nekog lik
u istim grudima da nosim?
Srce, kog neba proe sjaj,
zemaljsku ljubav zar da prosi?
Ja, svoje zemlje spasiteljka,
najvieg Boga revniteljka,
za dumanom da arom planem!
Da ednom Suncu ovo anem,
estoki bi me satro stid!
(Muzika iza sceneprelazi u meku, oseajnu melodiju.
Teko meni! Kakvi zvuci!
Kako zavode moj sluh!
Njegov glas i lik mi oni
privode u udan duh!
Da me bitke mete zgrabi,
zuj kopalja, estok boj
grune svud, povratila bih
hrabrost svoju i mir svoj!
Ti glasovi i ti zvuci
srce steu kao uze,
svaku snagu u grudima
mekom enjom rastvaraju,
tope je u setne suze!
(Posk poivke, ivahnije.)
Da li je, moda, trebalo da njega
ubijem? Zar sam mogla kad sam ga
u oi pogledala? Ta zar njega
da ubijem! Na grudi sopstvene
79/114
11/29/2016
pre bih ubistven elik potrgla!

I da I' zasluih kaznu zato to sam
ovena bila? Da l' je saaljenje
greh? Saaljenje! Da l' si i kod drugih
koje je ma tvoj rtvovao ula
glas saaljenja, ovenosti glas?
Sto bee nem on kad te onaj mladi
Velanin neni molio za ivot?
Podmuklo srce! Lae svedost venu,
ti saaljenja poboan glas ne u!
Sto ga u oi pogledati morah,
videti crte lica plemenitog!
S pogledom tvojim poe zloin tvoj,
o, nesrenice! Orue Bog slepo
zahteva, ti si slepih oiju
morala to uiniti! tit Boji
napustio te im siprogledala,
u paklene si zamke pala!
(Flaute ponavljaju melodiju, ona tone u tihu setu.)
Sto te, palico pastirska,
za ma ikad ja zamenih?
Sto li tvojim sumorenjem,
sveri hraste, duu plenih?
Sto si se, Nebeska Mati,
pojavila ikad tu!
Krunu u ti natrag dati,
jer ja ne zasluih nju!
Videh nebo otvoreno
aneoskih lica roj!
Al' na nebu moja nada
nije, ve na zemlji toj!
Sto me stranog tog pozvanja
udostoji? Zar ja mogoh
da skamenim srce strogo,
kad je sve od oseanja?
Da ti silnu mo obznane,
biraj seni grehu strane
koje u tvom domu stoje:
duhove razalji svoje,
besmrtnike, iste due
to od plaa se ne gue!
Ne pastirsku duu meku
kojoj nene suze teku!
Sta sam ja za bitke znala,
raspre meu kraljevima?
Nevino sam ovce gnala
po pretihim lugovima.
Al' u ivot ti me vre,
na dvor vladarski, gde zla
i greha me mree dre
ah, to ne izabrah ja!
Pojava druga
80/114
11/29/2016
Agnesa Sorel. ana.

AGNESA (dolazi veoma uzbudena; cim ugleda
devicu, pohita prema njoj i pada joj oko vrata;
najednom se osveuje, puta je i pada pred njom
na zemlju):
Ne! Ne ovako! Nego u praini
pred tobom ovde...
ANA (hoe da je digne):
Ustaj! Sta ti je?
Zar zaboravi ko si ti, ko ja?
AGNESA:
Pusti me! Nagon radosti me baca
pred tvoje noge srce nabujalo
pred Bogom moram izliti, i njega,
nevidljivog, oboavam u tebi.
Ti si, ko aneo, mog gospodara
u Rems dovela, krunom okitila.
Sto nikad nisam sanjala da vidim,
ostvarilo se! Sprema se da poe
povorka krunidbena, u ornatu
sveanom stoji kralj, a velikai,
monici ove krune, skupili se
da kraljevske mu oznake ponesu;
narod se tiska prema katedrali,
kola se ore, zvona lupaju
o, sreu ovu podneti ne mogu!
(anaje blago podie. Agnesa za trenutak
zauti, zagledajui devicu u oci.)
Ali ti uvek ozbiljna i stroga
ostaje; sreu ume ti da stvori,
ali u njoj ne uestvuje. Hladno
srce je tvoje, ti ne osea
radosti nae, jer si videla
divote nebeske te iste grudi
zemaljska srea ne uzbuduje.
(anaje ustro hvata za ruku, alije odmah ispusta.)
O, kad bi samo mogla biti ena
i oseati! Skini oklop taj,
okonan rat je, priznaj da i ti
pripadnica si pola nenijeg!
Moje te srce voli, al' pred tobom
bojaljivo e uzmicati dogod
liila bude na Paladu strogu.
ANA:
Sta zahteva od mene?
AGNESA:
Oruje
sa sebe zbaci, oklop skini taj,
ljubav se plai da se priblii
grudima pokrivenim elikom.
O, budi ena, ljubav oseaj!
ANA:
81/114
11/29/2016
Da sad se razoruam! Sada! Smrti

elim da grudi otkrijem u borbi!
Sad ne o, nek me tu sedmostruki
zatiti od svih vaih sveanosti,
pa i od mene same!
AGNESA:
Tebe von
grof Dinoa. Za tebe ari se,
proeto svetim oseanjima,
njegovo srce plemenito, samo
prijemivo za slavu i junatvo.
O, lepo je kad junak voli te
jo lepe kada njega voli ti!
(ana sa odvratnosu okree glavu.)
Mrzi ga! Ne, ti njega moe samo
ne voleti al' kako da ga mrzi!
Mrzimo samo onog ko nam dragog
otre, al' ti dragog svoga nema!
Srce je tvoje mirno... Kad bi moglo
da osea...
ANA:
Na mene saali se!
Oplakuj moju sudbinu!
AGNESA:
ta tebi
za sreu moe da nedostaje?
Ostvarila si zavet: Francuska je
slobodna, kralja pobedonosno
do krunidbenog grada si dovela
i maem stekla slavu veliku;
srean te narod voli i velia,
svaija usta pohvale ti liju,
praznika ovog ti si boginja;
od tebe ak ni sam kralj ne blista
pod svojom krunom velelepnije.
ANA:
O, kada bih se mogla sakriti
u Zemljinu najdublju utrobu!
AGNESA:
ta ti je? Kakvo udno uzbuenje!
Ko li bi smeo pogled slobodno
ovoga dana dii, ako ti
treba ka zemlji da ga obori!
Ja neka pocrvenim, koja se
kraj tebe tako mala oseam
i koja se uzvinuti ne mogu
do tvoje snage junake, do tvoje
uzvienosti! Jer zar treba da ti
svu svoju slabost priznam? Nejako
srce se ovo slavom otadbine
ne bavi, novim sjajem prestola
nit' zanosom i sreom pobednikom
to obuze sav narod. Samoj edan
ispunjava mi srce potpuno,
82/114
11/29/2016
ono u sebi ima mesta samo

za oseanje jedno jedino:
on je taj koga oboavaju,
njemu sav narod klie, njega on
blagosilja, za njega cvee sipa,
za njega koji moj je, voljeni je.
ANA:
O, ti si srena! Nebu reci hvala!
Voli kad svako voli! Srce sme
otvoriti, izrei ushienje,
izloiti ga pogledima ljudi!
Ovaj praznik cele drave
ljubavi je tvoje praznik, beskrajne
gomile ljudi to se tiskaju
u zidinama ovim oseaju
isto to i ti, to posveujui
svi tebi kliu, tebi pletu venac,
sa optim miljem jedno si, i voli
Sunce to sav veseli narod taj:
to gleda, tvoje ljubavi je sjaj!
AGNESA (grleije):
Ushiuje me, sasvim me razume!
Da, pogreno sam mislila o tebi,
ti ljubav poznaje: to oseam,
presnanim reima iskazuje.
Od strepnje i od zaziranja srce
oslobaa se moje, s poverenjem
u susret hrli k tebi...
ANA (sa zestinom se oslobaa njenog zagrljaja):
Ostavi me!
Od mene se okreni! Ne zarauj
sebe blizinom mojom okuenom!
Odlazi, budi srena, pusti mene
da prikrivam sred noi najdublje
nesreu svoju, uas i sramotu...
AGNESA:
Plai me, ne razumem te; al' nikad
nisam te ni razumeia i tvoje
tamno, duboko bie uvek za me
bilo je zastrveno. Ko li moe
shvatiti ta ti plai sveto srce
i iste due neno oseanje!
ANA:
Ne, ti si svetiteljka! Ti si ista!
Da vidi due moje dno, sa jezom
daleko bi od sebe odgurnula
neprijateljicu i izdajnicu!
Pojava trea
Predanje. Dinoa, Di atel i La Ir sa aninom
zastavom.
83/114
11/29/2016
DINOA:
ana, svud traimo te. Sve je spremno,
alje nas kralj sa eljom da pred njim
ponese svetu zastavu; u vrstu
kneeva stani, pa tad poi prva
pred samim njim! Jer on ne porie,
i sav svet to e posvedoiti,
da samo tebi pridaje svu ast
ovoga dana.
LA IR:
bvo zastave.
Uzmi je, plemenita device,
oekuju te kneevi i narod.
ANA:
Zar ja da idem pred njim! Ja da nosim
zastavu!
DINOA:
Kome to bi priliilo
vie no tebi! Zar su dovoljno
sve druge ruke iste da ponesu
tu svetinju? U boju njome si
mahala; sad ko ukras je ponesi
na ovom putu radosnom.
(La Ir hoe da joj preda zastavu, ona drhtei
ustukne pred njom.)
ANA:
Od mene
uklonite je! Dalje!
LA IR:
ta ti je?
Sopstvene zastave se plai!
Ta pogledaj je!
(Razvija zastavu.)
To je ista ona
kojom si pobedniki mahala.
Nebeske na njoj kraljice je lik
koja nad kuglom lebdi Zemljinom;
jer tako sveta naui te Mati.
ANA (sa uzasom gledajui u zastavu):
Ona je to! Jest, ona sama! Ista
ovakva mi prikazala se bee.
Gle kako gleda amo, elo bora,
kroz mrane trepavice gnev se ari!
AGNESA:
Van sebe je! Povrati se! Osvesti!
Ne vidi nita stvarno! Lik to njen
ljudi na Zemlji podraavaju,
dok ona sama na nebesima
hodi med aneoskim horovima!
ANA:
Da li to, strana, dolazi da kazni
stvorenje svoje? Kazni me, uniti,
zavidaj svoje munje, neka padnu
na moju grenu glavu! Zavet svoj sam
84/114
11/29/2016
ja prekrila obesvetila,
oporoila sveto ime tvoje!
DINOA:
O, teko nama! ta je ovo! Kakve
nesrene rei!
LA IR (zacudeno Di atelu):
Da li shvatate
ovakvo neobino uzbuenje?
DI ATEL:
Vidim to vidim. Toga odavno
bojao sam se.
ta? ta kaete?
DI ATEL:
Sto mislim, ne smem rei. Bog nek da
da ovo proe, kralj krunisan bude.
LA IR:
Sta? Zar se uzas sto ga sejase
zastava ova sad na tebe samu
okrenuo? Pred ovim znamenjem
neka Britanac drhti, dumanima
Francuske grozno je, al' njenim vernim
gradanima ono je milostivo.
ANA:
Da, pravo veli! Prijateljima
naklonjeno je, dokle uas seje
na dumane!
(Cuje se krunidbeni mar.)
DINOA:
Tad uzmi zastavu!
Uzmi je! Povorka je poela,
ne smemo ni trenutka gubiti!
(Silomjoj naturaju zastavu, onaje sa estokim
protivljenjem bvata i polazi, ostali za njom.)
Scena se pretvara u trg pred katedralom.
Pojava cetvrta
U'pozadini stoje gledaoci, izmeu njih se probijaju
Bertran, Klod Marija i Etjen i dolaze napred.
Krunidbeni mar se prigueno uje iz daljine.
BERTRAN:
Poujte svirku! Oni su! Ve blizu!
Sta li je bolje? Da se popnemo
onamo gore il' se proguramo
kroz narod, da ne propustimo nita?
ETJEN:
Tu proi ne moemo. Ulice su
prepune ljudi, konjanika, kola.
Stanimo ovde ispred ovih kua;
odavde lepo emo povorku
videti dokle bude prolazila.
KLOD MARIJA:
85/114
11/29/2016
Izgleda ko da pola Francuske

ovde se sleglo! Tako silna je
bujica ova da je ak i nas
iz udaljenog kraja lorenskog
podigla i ovamo doplaknula!
BERTRAN:
Ko e da dokon sedi u svom kutu
kad velike se stvari zbivaju
u otadbini! A i dovoljno je
znoja i krvi kotalo dok najzad
kruna na pravu glavu nije dola!
A na kralj, pravi kralj, kom krunu mi
dajemo sada, ne treba da ima
loiju pratnju nego pariski,
kog su u SenDeniju krunisali!
Ne misli blagonaklono ko nije
na ovo slavlje doao, ko skupa
ne vie s nama: Neka ivi kralj!
Pojava peta
Margo i Lujzon prilaze predanjima.
LUJZON:
O, Margo, sestru emo videti!
Srce mi lupa.
MARGO:
Videemo nju
sred sjaja, uzvienu, pa emo
vikari: Evo ane, sestre nae!
LUJZON:
Dok oima je ne vidim, ne mogu
poverovati da je ova silna
devojka, koju zovu devicom
orleanskom, ba zbilja naa sestra,
da je to naa ana izgubljena.
(Mar se uje sve blie.)
MARGO:
Jo sumnja! Sama e je videti!
BEBTRAN:
Pazite! Evo dolaze!
Pojava esta
Flautisti i oboisti na celu povorke. Za njima deca,
odevena u belo, s granicama u ruci, iza njih dva
glasnika. Potom odeljenje vojnika sa helebardama.
Za njima idu sudije u svojim odorama. Zatim dva
mar'sala s palicom i vojvoda od Burgundije, koji
nosi ma. Dinoa sa skiptrom, drugi velikasi s krunom,
kraljevskom jabukom i sudskom palicom, neki sa
darovima; iza njih idu vitezovi, okieni prema
86/114
11/29/2016
svojim redovima, deaci iz hora s kadionicom, zatim

dva biskupa sa svetom bocicom, nadbiskup s raspeem;
za njim stupa ana sa zastavom. Ona ide oborene
glave i nesigurna koraka; sestre, kadje ugledaju,
izraavaju divljenje i radost. Za njom nailazi
kralj, pod baldahinom, koji nose etiri barona;
prate ih dvorani. Vojnici zavravaju povorku. Kad
povorka ude u crkvu, mar prestane.
Pojava sedma
Lujzon. Margo. Klod Marija. Etjen. Bertran.
MARGO:
Vide li sestru?
KLOD MARIJA:
S barjakom je ila
u zlatnome panciru ispred kralja!
MARGO:
Ona to bee. ana, sestra naa!
LUJZON:
A poznala nas nije! Ne nasluti
blizinu grudi sestrinskih. U zemlju
gledae, bee sasvim bleda, ispod
zastave svoje drhtei je ila
radosna nisam bila kad je videh.
MARGO:
I tako, sestru nau sam u sjaju
i veliini videla. O, ko bi
makar u snu to pomislio ili
naslutio, dok ona stado je
po bregovima naim uvala,
da emo nju u takvoj raskoi
gledati jednom.
LUJZON:
Ispunio se
san oev da emo se mi u Remsu
pokloniti pred sestrom. Evo crkve
koju je otac video u snu,
i sve se sada obistinilo.
Al' ocu se prividalo i neto
alosno... Ah, veoma brine me
to vidim je u takvoj veliini!
BERTRAN:
Sto tu stojimo dokoni? U crkvu
hajd'mo, da sveti obred gledamo!
MARGO:
Jest, hajdemo! I moda emo onde
susresti sestru.
LUJZON:
Videh smo je
u selo nae vratimo se.
MARGO:
87/114
11/29/2016
ta?
Da je ne pozdravimo i da s njom
ne popriamo?
LUJZON:
Ona vie nama
ne pripada, uz kneeve je njeno
mesto, uz kraljeve. Pa ko smo mi
da sujetno se, samohvaiisavo
tiskamo u njen sjaj? Za nas je ona
tuinka bila dok jo s nama bee!
MARGO:
Zar e se ona nas postideti,
hoe l' nas prezirati?
BERTRAN:
Ni sam kralj
nas se ne stidi, pozdravljao je
ljubazno ak i one najnie.
Ma kol'ko da se popela visoko
ipak je vei kralj!
(Iz crkve se zaore trube i doboi.)
KLOD MARIJA:
U crkvu hajd'mo!
(Zumo odlaze u pozadinu, gde se gube meu
narodom.)
Pojava osma
Dolazi Tibo, odeven u crno, Remon ga prati
i hoe daga zadri.
REMON:
Stanite, ika Tibo! Sklonite se
iz guve! Ovde vidite sve same
radosne ljude, pa e vaa alost
vreati ovaj praznik. Hajdemo!
Hitro iz ovog grada beimo!
TIBO:
Da l' vide moje edo nesreno?
Da li je dobro zagleda?
REMON:
O, molim,
beite!
TIBO:
Da li primeti da kleca?
Da lik joj bee bled, unezveren?
Osea, nesrenica, svoje stanje;
ovo je as da svoje edo spasem,
pa u ga iskoristiti.
(Hoe da poe.)
REMON:
O, stojte!
Sta ste to naumili?
TIBO:
88/114
11/29/2016
Hocu da je
iznenadim, da izgnam je iz njene
sujetne sree, silom da je vratim
njenome Bogu, kojeg se odrekla.
REMON:
Ah! Promislite dobro! Nemojte
sopstvenu ker u propast ruiti!
TIBO:
Ako je dua iva, nek mre telo.
(ana istrava iz crkve, bez zastave; narod navaljuje
na nju, pokazuje znake oboavanja i Ijubijoj haljine,
guiva u pozadini je zadrava.)
Eno je! Bleda istra iz crkve,
iz svetilita strah je progoni...
Boanski ovo sud oglaava se
na njenom primeru!
REMON:
Ostajte zbogom!
Ne traite da pratim vas i dalje!
Dodoh pun nade, idem prepun bola.
Ponovo vau video sam ker
i oseam da opet gubim nju!
(Odlazi, Tibo se udaljava na suprotnu stranu.)
Pojava deveta
ana. Narod. Potom njene sestre.
ANA (oslobodila se naroda i dolazi napred):
Ne mogu vie ostati... Zli dusi
gone me, zvuci orgulja mi jee
ko gromovi, i rue se na mene
svodovi katedrale morala sam
potraiti irinu vedrog neba!
Ostavih zastavu u svetilitu
ova je ruka vie tai nee!
Uini mi se, voljene sam sestre,
Margo i Lujzon, videla gde lako
prominue kraj mene kao san.
Ah, varljiv privid to je samo bio!
Daleko su, nedostine, ko srea
detinjstva mog i nevinosti moje!
MAKGO (prilazi):
Evo nje, ana to je.
LUJZON (hita joj u susret):
Sestro moja!
ANA:
Ne, znai, nije bila obmana...
Vi ste to... Lujzon moja! Margo moja!
Evo gde u tuini, usred ove
pustoi mnogoljudne, sestrinske
premile grudi grlim!
MARGO:
89/114
11/29/2016
Jo nas ona
poznaje, jo je dobra sestra naa.
ANA:
I vaa ljubav iz daljine tol'ke
ka meni vas je dovela! Na svoju
sestru se ne ljutite to vas je
napustila bez nenog oprotaja.
LUJZON:
Odvela te je mutna Boja re.
MARGO:
Tvoj slavan glas, to bruji kroz sav svet
i ini da svi pominju ti ime,
probudi nas u naem tihom selu
i dovede na ovu sveanost.
Doosmo da te vidimo u tvome
veleleplju, a nismo same!
ANA (brzo): S vama
i otac je! A gde je? Sto se krije?
MARGO:
Otac sa nama nije.
Nije? Nee
da vidi svoje edo? Vi mi njegov
ne donosite blagoslov?
LUJZON:
On ne zna
da smo mi ovde.
ANA:
Ne zna? Zasto ne?
Zbunile ste se? utite, u zemlju
gledate! Gde je otac, recite?
MARGO:
Otkako ti nam ode...
LUJZON (daje joj znak rukom):
Margo!
MARGO:
Setan
postade otac.
ANA: Setan!
LUJZON:
Utei se!
Oevu duu, punu slutnje, ti
poznaje! Pribrae se, zadovoljan
postae kada budemo mu rekle
da srena ti si.
MARGO:
A ti srena si,
je l' da? Pa mora biti kad si tako
visoko, kada svi te potuju!
ANA:
Srena sam sad kad opet vidim vas,
kad glas vam ujem, voljeni taj zvuk,
kad oinskih se seam livada.
Dok sam po naim visovima stado
gonila, bejah srena ko u raju
90/114
11/29/2016
al' to ne mogu biti ponovo,

ponovo to ne mogu postati!
(Krije lice na Lujzoninim grudima. Pojavljuju
se Klod Marija, Etjen i Bertran i bojaljivo
zastaju u pozadini.)
MARGO:
Hodite, hodi, Etjene! Bertrane!
Klod Marija! Naa sestra nije gorda,
blaga je, zbori ljubazno ko nikad
to nije dok u selu s nama bee.
(Njih trojica prilaze i hoe da joj prue ruku,
ana ih gleda ukoeno i obuzima je duboko
uenje.)
ANA:
Gde bejah? Recite mi! Da l' sve to
dug san je bio, pa se sad probudih?
Zar sam iz Dom Remija odlazila?
Ne, nisam! Zaspah ispod arobnog
drveta, i probudih se, a vi
stojite oko mene, poznate
prilike prisne! Sanjala sam samo
o kraljevima i o bitkama
i podvizima junakim to samo
senke su bile to su prolazile
kraj mene, jer se pod tim drvetom
ivahno sanja. Kako biste vi
doli u Rems? I kako bih ja sama
ovamo dola? Ne, ja nikad nisam
napustila Dom Remi! Iskreno mi
to priznajte i srce obradujte.
LUJZON:
U Remsu smo. Te podvige ti nisi
sanjala samo, nego si ih zbilja
izvela. De, osvesti se, obazri,
opipaj blistav zlatni pancir svoj!
BERTRAN:
Iz moje ruke lem taj uzela si.
KLOD MARIJA:
Nije ni udo to se tebi ini
da sanja, jer to to ti izvede
ni u snu ne biva udesnije.
ANA (brzo):
Beimo, hajd'mo! Poi u sa vama,
u selo u se nae vratiti,
u oev dom.
LUJZON: O hajde, hajde s nama!
ANA:
Mene svi ovi ljudi uzdiu
visoko iznad moje zasluge!
A vi ste mene videli malenu,
slabu i detinjastu: volite me,
ali me zato ne oboavate!
MARGO:
Htela bi sav taj sjaj da napusti?
91/114
11/29/2016
ANA:
Odbaciu taj nakit omrznuti
koji vam srca od mog razdvaja
i ponovo u biti pastirka.
Ko slukinja u vama sluiti,
najstroom pokorom ispatati
to sujetno se digoh iznad vas!
(Cuju se trube.)
Pojava deseta
Kralj izlazi iz crkve; on je u krunidbenom ornatu.
Agnesa Sorel, nadbiskup, vojvoda od Burgundije,
Dinoa, La Ir; Di atel, vitezovi, dvorani i narod.
SVI GLASOVI (neprestano uzvikuju, dok kralj
dolazi napred):
Ziveo kralj na! Ziveo arl Sedmi!
(Trube sviraju. Na znak koji daje kralj, glasnici
podignutimpalicama nareduju tiinu.)
KRALJ:
Narode dragi! Hvala ti za ljubav!
Kruna je ova, koju Bog nam stavi
na glavu, maem zadobijena
i osvojena, plemenitom krvlju
graanskom poprskana, ali nju e
kititi zelengrana maslinova.
Nek je hvala svima onima
to su se za nas borili, a svima
koji su nai protivnici bili
nek bude oproteno, jer je nama
ukazao Bog milost, pa i prva
vladarska naa re e biti milost!
NAROD:
Nek Bog poivi kralja! arla Dobrog!
KRALJ:
Samo od Boga, najvieg vladara,
dobijali su krunu francuski
kraljevi. Ali mi na vidljiv nain
iz njegove je ruke dobismo.
(Okreui se prema devici.)
Tu stoji ona, Bogom poslata,
koja vam vrati zakonitog kralja
i slomi jaram tuega tiranstva!
Njezino ime neka bude ravno
imenu Sen Denija, zatitnika
drave ove, i nek oltar bude
u ast i slavu njenu podignut!
NAROD:
Devici slava, slava spasiteljki!
(Trube.)
KRALJ (ani):
Ako si ljudsko edo kao mi,
92/114
11/29/2016
reci nam ta te moe usredti;

al' ako ti je gore zaviaj,
ako li zrake prirode nebeske
zastire ovim telom devianskim,
onda sa naih ula skini prevez
i daj da gledamo ti sjajni lik
onako kako nebo vidi te,
te ko boanstvo da te potujemo
u prahu lee.
(Opste utanje, sve oci su uprte u devicu.)
ANA (najednom uzvikne):
Boe, otac moj!
Pojava jedanaesta
Preanji. Tibo izlazi iz gomile i staje
naspram ane.
VIE GLASOVA:
Njen otac!
TIBO:
Jeste, jadni otac njen,
roditelj ove nesrenice, koga
sud Boji dogna da ker optui
roenu svoju.
VOJVODA:
Ah! Ta ta je to?
DI ATEL:
Sad e se neto strano odcriti.
TIBO (kralju):
Ti misli da te spasla Boja mo?
Vladaru obmanuti! Tebe su
avolske smicalice samo spasle.
(Svi uasnuto ustuknu.)
DINOA:
Da l' je taj ovek pomahnitao?
TIBO:
Ne ja, al' ti mahnita, ovi ovde
i ovaj mudri nadbiskup, svi vi koji
poverovaste kako e se Bog
kroz neku devojku nevaljalu
oglasiti s nebesa. Poujmo
da li e i u oi svome ocu
tvrditi drsku la opsenarsku
kojom je kralja varala i narod.
U ime Boga Trojedinoga
odgovaraj: da l' spada meu svete
i iste?
(Opsta tisina, svi pogledi su netremice
upravljeni ka ani; ona stoji nepomino.)
AGNESA:
Gospode, zanemela je!
TIBO:
93/114
11/29/2016
I mora da zanemi pred tim stranim

imenom, od kog ak i na dnu pakla
strepe! Zar ona da je svetica,
zar ona Bogom poslata! Sve to
na prokletom je mestu izmiljeno,
pod drvetom arolijskim, gde sabor
duhovi zli od pamtiveka dre
tu dumaninu ljudi prodala je
besmrtnu duu svoju, da je on
zakratko svetskom slavom uzvelia.
Nek zavrne rukave, nek svi vide
belege koje sami pakao je
njoj utisnuo!
VOJVODA:
Strano! Ali ocu
moramo verovati koji protiv
sopstvene keri tako svedoi!
DINOA:
Ne, ne treba ludaku verovati
koji sam sebe skrnavi u keri!
AGNESA(ani):
O, kai neto! Ovu nesrenu
prekini utnju! Mi ti verujemo!
Mi se u tebe vrsto uzdamo!
Jedna e re iz tvojih usta, jedna
jedina re nam biti dovoljna...
Ali govori! Skri ovu groznu
optubu reci da si nevina,
i svi emo ti poverovati.
(ana nepomino stoji, Agnesa uasnuta
uzmie od nje.)
LAIR:
Prestraena je. Cuenje i uas
zatvorie joj usta. Cak i suta
nevinost mora pred toliko groznom
optubom da uzdrhti.
(Pribliavajojse.) Hajde, ana,
priberi se. Osvesti. Nevinost
svoj jezik ima, pogled pobedniki
koji ko munja snano pokosi
klevetu svaku! S gnevom otmenim
ustani, digni pogled, pa postidi
i kazni ovu sumnju nedostojnu
to tvoju svetu sramoti vrlinu.
(ana nepomino stoji. La Ir uzasnut
uzmice. Uzbuenje je sve vee.)
DINOA:
Zato je narod neodluan? Zato
i kneevi ak drhte? Ona je
nevina ja, ja lino za nju jemim
kneevskom svojom au! Evo bacam
rukavicu viteku svoju: ko se
usuuje da krivom je nazove?
(Jak udarac groma. Svi stoje preneraeni.)
94/114
11/29/2016
TIBO:
Tako ti Boga koji gore grmi,
odgovaraj! Pred svima reci da si
nevina. I poreci da je vrag
u srcu tvom, dokai moju la!
(Drugi, jojai udarac; narod bezi na sve strane.)
VOJVODA:
Bog nek nas uva! Kakvi strani znaci!
DI ATEL (kralju):
Hodite, kralju! Beite odavde!
NADBISKUP(ani):
U Boje ime pitam te: da l' uti
to nevina si ili to si grena?
Ako glas groma svedoi za tebe,
prihvati ovaj krst i znak nam daj!
(ana ostaje nepomina. Nova snanagrmljavina.
Kralj, Agnesa Sorel, nadbiskup, vojvoda od
Burgundije, La Ir i Di atel odlaze.)
Pojava dvanaesta
Dinoa. ana.
DINOA:
Moja si ena ti... Sve otkad te
prvi put videh, ja ti verovah,
i tako i sad mislim. Tebi vie
verujem no svim onim znamenjima,
nego i samom gromu odozgore.
S otmenim gnevom uti ti, ne ele,
zaogrnuta svetom nevinou,
da sumnju opovrgava tu sramnu.
Preziri to, al' meni poveri se,
u nevinost ti nikad ja ne sumnjah.
Ne reci mi ni re, no samo ruku
prui mi kao znak i zalog
da sa spokojstvom uzda se u moju
miicu i u svoju dobru stvar.
(Pma joj ruku, ali se ona uz trzaj okree od
njega; on stoji zgranut.)
Pojava trinaesta
ana. Di atel. Dinoa. Najzad Remon.
DI ATEL (vracajui se):
ano od Arka! Kralj dozvoljava
da napustite grad neometani.
Kapije su vam irom otvorene.
Nikakve uvrede se ne bojte,
pod zatitom ste mira optega
to proglasi ga kralj. A za mnom vi
95/114
11/29/2016
podite, grofe Dinoa! Da ovde

i dalje ostanete, to vam ast
ne doputa. O, Boe, kakav ishod!
(Odlazi. Dinoa se trza iz svoje ukocenosti, bacajojedan
pogled na anu i odlazi. Ona za trenutak ostaje
sasvim sama. Najzad se pojavljuje Remon, neko vreme
stoji upozadini iposmatraje obuzet tihim bolom.
Ondajoj prilazi i bvataje za ruku.)
REMON:
Trenutak ovaj iskoristi. Hajde!
Hajd'! Ulice su prazne. Daj mi ruku.
Ja u ti biti vodi.
(Kad ga ugleda, ona pokazuje prve znake da nesto
osea, ukoceno ga gleda i die oci ka nebu; zatim
ga ustro hvata za ruku ipolazi.)
SimaKosmos
~vredanucesnik~
~vredanucesnik~
142008,11:29
Peti in
Divlja uma. U daljini umurdijske kolibe. Sasvimje

mrano, estoko seva i grmi, cuje se pucnjava.
Pojava prva
Cumurdija i njegova zena.
UMURDIJA:
Nevreme "grozno i ubistveno!
Ko vatrenim da potocima hoe
da izlije se nebo, usred dana
mrkla je no, jo samo zvezda nema.
Ko pakao sa lanca puten besni
oluja, zemlja drhti, prastaro
jasenje s praskom kronje povija.
A taj strahovit rat na nebu, koji
i divlje zveri ui blagostd,
te krotko se u jame skrivaju
me ljudima ne dovodi do mira:
kroz vetra jek i bure urlanje
uje se kako grme topovi;
dve vojske se pribliile toliko
da samo uma razdvaja ih strana
krvava bitka moe svakog trena
grunuti.
UMURDIJINA ENA:
Bog nam bio u pomo!
Al' neprijatelji su bili ve
96/114
11/29/2016
potueni do nogu, rastureni

kako to da ugrozie nas opet?
UMURDIJA:
Stoga to kralja vie se ne boje.
Otkako ona devojka u Remsu
vetdca posta, otkako nam vrag
ne prua pomo, sve natrake poe.
UMURDIJINA ENA:
Posluaj! Ko se to pribliava?
Pojava druga,
Remon, ana i preanji.
REMON:
Kolibe neke onde vidim. Hodi
da se od besne bure sklonimo.
Ti nee vie moi da izdri
sve ovo: ve tri dana lutala si
okolo, ljude izbegavajui,
a hranila se divljim korenjem.
(Bura se stiava, nebo se vedri.)
Cumurdije su to saaljive.
Hodi unutra.
UMURDIJA:
Rekao bih, vam;
odmora treba. Uite. Sto ima
pod naim loim krovom, sve je vae.
UMURDIJINA ENA:
Sto li e oklop devojci toj nenoj?
Al' zbilja, teka dola su vremena,
pa se i ene uvlae u pancir!
U logoru neprijateljskom, kau,
pod oklopom i sama kraljica,
gospoja Izabela, via se,
a neka devojka se, ki pastira,
tukla za kralja, naeg gospodara.
UMURDIJA:
Sta pria tu! Iz kolibe donesi
pia da devojka se osvei.
(Cumurdijina ena odlazi u kolibu.)
REMON (ani):
Vidi, svi ljudi nisu svirepi,
i u divljini blaga srca ive.
Razvedri se! Protutnjala je bura,
i Sunce mirno sad obasjava nas.
UMURDIJA:
Reko bih da ste krenuli u vojsku
naega kralja, poto putujete
pod orujem. Al' pripazite se!
Englezi logoruju u blizini,
njihove ete krstare kroz umu.
REMON:
97/114
11/29/2016
O, teko nama! Kako moemo

da izbegnemo njih?
UMURDIJA:
Tu ostanite
dok se iz grada ne vrati moj deko.
Skrovitim on e vas putanjama
provesti ne bojte se; svaku stazu
i bogazu mi dobro poznajemo.
REMON (ani):
Skini lem i oklop; poznae te
po njima, a zatititi se nee.
(ana odmahuje glavom.)
UMURDIJA:
Vrlo je tuna devojka. Al' tiho!
Ko li to amo dolazi?
Pojava trea
Predanji. Cumurdijina ena izlazi iz
kolibe nosei au pia. Cumurdijin deak.
UMURDIJINA ENA:
Na deko,
koga oekujemo da se vrati.
(ani.)
Devojko, pijte! S Bojim blagoslovom!
UMURDIJA (sinu):
Stie li? Ima l' vesti?
UMURDIJIN DEAK (zagleda devicu,
koja je upravo prinela au ustima; pozna je, prilazi
joj i otre joj au):
Majko! Majko!
Sta radi to? Kog gosti?
Orleanska vetica to je!
UMURDIJA I NJEGOVA ENA:
Boe, smiluj nam se!
(Krste se i beze.)
Pojava cetvrta
Remon. ana.
ANA (pribrano i blago):
Vidi li, prati me prokletstvo, svi
bee od mene; ti se pobrini
za sebe sama, ostavi me i ti.
REMON:
Da ostavim te! Sada! Ko e ti
pratilac biti?
ANA:
Imam pratioce.
Cuo si grom gde vie mene grmi.
98/114
11/29/2016
Vodi me sudba moja. Ne brini se,

na cilj u stii i ne traei ga.
REMON:
Pa kud e? Ovde ekaju Englezi,
koji se oljuto zaklee da tebi
osvetie se krvavo a onde
ekaju nai, koji prognae te,
izoptie...
ANA:
rogochce me samo
ono to biti mora.
REMON:
Ko e ti
traiti hranu? Ko te tititi
od divljih zveri i jo gorih ljudi?
Ko e te negovati kad se nae
u nevolji i bedi?
ANA:
Ja sve trave
i korenje poznajem; od ovaca
nauila sam da razluujem
zdravo od otrovnoga ja razumem
oblaka let i zvezda kretanje,
i ujem ubor vrela sakrivenih.
oveku malo treba, a ivotom
prebogata je priroda.
REMON (hvataje za mku):
Zar nee
da pokajno se skrui? Da se s Bogom
pomiri vrati se u krilo crkve?
ANA:
Cak i ti smatra da sam teko grena?
REMON:
Pa moram! Tvoje utljivo priznanje...
ANA:
Ti, to u bedu poao si za mnom,
jedino bie to mi osta verno,
to priveza se za me kad me ceo
odbacio je svet i ti me smatra
za propalo stvorenje to se Boga
odreklosvog...
(Remon uti.) .
O, to je surovo!
REMON (zaueno):
I nisi arobnica, zaista?
ANA:
Ja, arobnica?
REMON:
I sva ta si uda
izvela nadahnuta Bojom snagom
i svetiteljskom?
ANA: ijom drugom bih?
REMON:
I utala si posle one grozne
99/114
11/29/2016
optube? Sada govori, a onda,

pred kraljem, kad je valjalo da zbori,
bila si nema?
ANA:
Cutke se potinih
sudbini koju Bog, gospodar moj,
dosudio mi.
Nisi bila kadra
da svome ocu ita uzvrati!
ANA:
Poto su one rei dolazile
od oca, znai da su Boje bile,
a bie oinska i pokora.
REMON:
Samo ti nebo greh zasvedoilo!
ANA:
Nebo je progovorilo, i ja sam
utala stoga.
REMON:
Sta? Zar jednom reci
mogla si da se opravda, a svet si
u zabludi toj kobnoj ostavila?
ANA:
Ne zabluda, to Boja vera bee.
REMON:
Nevina svu si trpela sramotu,
a ne u ti se alba s usana!
Cudim se tebi, sav potresen stojim,
srce se moje para na dnu due!
O, rado ove rei prihvatam
ko istinu, jer teko mi je bilo
da u krivicu tvoju poverujem.
Al' zar sam mogao i sanjati
da neko ljudsko srce utke moe
podnositi tu stranu optubu!
ANA:
Zar bih ja zasluivala da budem
poslanik nebeski da slepo nisam
svog Uitelja volju potovala?
A nisam tako bedna ko to misli.
Jest', trpim oskudicu, al' to nije
nesrea za moj stale; prognata sam
i beim, al' sred pustoi se poznah.
Dok me je asti sjaj oblivao,
u grudima mi bee razdor; bejah
ba onda ponajvie nesrena
kada se svetu inilo da treba
najvie da mi zavidi. A sad se
izleih, i oluja ova, to je
pretila da svu potre prirodu,
moj prijatelj je bila, jer je ona
sav svet, i mene s njime, proistila.
U meni mir je... Sto god da doe, znam
da nema vie slabosti u meni!
100/114
11/29/2016
REMON:
O, hajd', pourimo da celom svetu
nevinost tvoju glasno obznanimo!
ANA:
Ko posla zbrku, i razreie je!
Plod sudbe pada tek kada je zreo!
Doi e dan da mene opere.
I ko me sada progoni i kune,
zabludu svoju uvidee, pa e
suze da lije zbog moje sudbine.
REMON:
Pa zar da nemo trpim dokle sluaj...
ANA (neno ga hvatajui za ruku):
Ti vidi samo to od prirode je
u stvarima, jer pogled zastire ti
zemaljski prevez. Ja sam videla
oima svojim to je besmrtno
oveku ni vlas s glave ne pada
bez Boje volje. Vidi li gde Sunce
zapada nebom? Ko to izvesno je
da e i sutra blistavo da grane,
tako i dan e isrine da svane!
Pojava peta
Preanji. U pozadini se pojavljuje
kraljica Izabela s vojnicima.
IZABELA (jo iza scene):
Ovo je put u logor engleski!
REMON:
O, teko nama! Neprijatelji!
(Vojnici se pojavljuju, primeuju anu
i zastraeni tetumju natrag.)
IZABELA:
No, zato je kolona zastala?
VOJNICI:
Priteci, Boe, u pomo!
IZABELA:
Zar avet
plai vas neka? Jeste li vojnici?
Kukavice ste! Sta?
(Progura se kroz njih, dolazi napred i
trgne se kad vidi devicu.)
ta vidim to!
(Brzo se pribira i kree joj u susret.)
Predaj se! Zarobljenica si moja!
ANA:
Da, jesam.
(Remon bei sav ocajan.)
IZABELA (zaueno uzmiui):
Veite je lancima!
(Vojnici se bojaljivo pribliavaju ani,
101/114
11/29/2016
koja prua ruke, i oni je vezuju.)

Zar to je ona silna, ona strana,
to ete vam razgonila ko jagnjad,
a sad ni samu sebe ne odbrani?
Zar ona ini uda samo onda
kad neko ima vere, a kad sretne
mukarca pravog, ena postaje?
(Derrici.)
Zato si vojsku svoju ostavila?
Gde je Dinoa, tvoj vitezzatitnik?
ANA:
Prognali su me.
IZABELA (zaueno uzmiui):
Kako? Prognana si?
Zar dofen da te progna?
ANA:
Ne pitaj!
U vlasti sam ti sudbu mi odredi.
IZABELA:
Prognana, jer iz ponora ga spase,
u Remsu krunu stavi mu na glavu,
naini kralja Francuske od njega?
Prognana! Po tom poznajem svog sina!
U logor vodite je! Vojsci svoj
pokaite tu avet stravinu
pred kojom tol'ko drhtahu! Zar ona
da arobnica bude! Vaa su
prividanja i srce kukaviko
arolija sva njena! Ona je
budala to je sebe rtvovala
za svoga kralja, pa sad kraljevsku
nagradu za to prima. Lajonelu
odvedite je! Sreu Francuske
vezanu njemu aljem, a i sama
odmah u za njom stii.
ANA:
Lajonelu!
Ubij me odmah ovde, pre no to me
poalje Lajonelu.
IZABELA (vojnicima):
naredbu moju. Hajde, vodite je!
(Odlazi.)
Pojava esta
ana. Vojnici.
ANA (vojnicima):
Englezi, ne dozvolite da iva
iz vaih ruku odem! Svetite se!
Maeve svoje trgnite, u srce
zaronite ih moje, mrtvu me
odvucite do svoga vojskovoe!
102/114
11/29/2016
Ja sam vam, setite se, pobila

drugove ponajbolje, nikad nisam
imala prema vama saaljenja,
cele sam reke krvi engleske
prolila, i dan srenog povratka
junacima uskratila sam vaim!
Krvavo za to se osvetite!
Hajd', ubijte me! Sad me imate;
moda me potom neete ovako
videti slabu...
STAREINA VOJNIKA:
Postupajte kako
naredila je kraljica!
ANA: Zar jo
nesrenija da budem no to bejah?
Presveta Mati strana, tvoja ruka
teka je! Zar iz milosti me svoje
potpuno progna? Ne pojavljuje se
mom oku vie Bog, niti ijedan
aneo, sva su nestala udesa,
zatvorila se preda mnom nebesa.
(Polazi za vojnicima.)
Pojava sedma
Francuski logor:
Dinoa izmedu nadbiskupa i Di atela.
NADBISKUP:
Svladajte, prine, mranu zlovolju!
Hodite s nama! Svome kralju se
vratite! Optu stvar ne naputajte
u as kad ponovo smo ugroeni,
kad vaa ruka junaka nam treba.
DINOA:
A to smo ugroeni? Zato se
na neprijatelj opet podigao?
Sve bee uinjeno, Francuska je
pobedila, rat bee okonan.
Svoju ste spasiteljku prognali
sad sebe sami spasavajte! Logor
u kom nje nema videti ne elim.
DI ATEL:
Prine, na bolji savet prihvatite!
Sa takvim odgovorom nemojte
da otputate nas!
DINOA:
Vi, Di atele,
utite! Ja vas mrzim i ne elim
da ujem ita od vas. Vi ste prvi
posumnjali u nju.
NADBISKUP:
Pa ko se nije
103/114
11/29/2016
pomeo i zbog nje pokolebao

onoga dana nesrenog kad svi
znaci su protiv nje govorili!
Iznenaeni i oamueni
bili smo svi; i odve nam je taj
udarac srce potresao ko bi
jo mogao u onaj strani as
da mirno sve ispituje i meri?
Sad nam se vraa razboritost: mi je
vidimo kakva bee meu nama
i ni za ta je ne prekorevamo.
Pometeni smo, bojimo se da smo
nepravdu teku naneli joj. Kralj se
kaje zbog toga, sebe vojvoda
optuuje, La Ir je neutean,
i sva se srca uvila u tugu.
DINOA:
Ona da lae! Kad bi istina
ushtela da u neki vidljivi
ovaploti se lik, zacelo bi
njezine crte morala da nosi!
Ako na Zemlji igde borave
nevinost, vernost, duevna istota
tad moraju na njenim usnama,
u njenom jasnom oku boraviti!
NADBISKUP:
Nek nam nebo udom nekim bude
pomonik i nek tajnu tu obasja,
jer nae smrtne oi nju ne mogu
da prozru. Al' ma kako sve se to
razmrsilo i reilo, zbog jednog
od ovog dvoga mi sagreismo:
il' smo se paklenim arobnjakim
odbranili orujem ili smo
sveticu u progonstvo poslali!
A nebo mora da se razgnevi
zbog jedne ili druge te sablazni
i nau zemlju nesrenu da kazni!
Pojava osma
Jedan plemi prilazi predanjima, potom Remon.
PLEMI:
Mlad jedan pastir trai tvoju visost,
hoe da odmah s tobom lino zbori,
od device je, kae, stigo...
DINOA:
Brzo!
Uvedi ga! On od nje dolazi!
(Plemi otvara Remonu wata, Dinoa mu
zurno ide u susret.)
No, gde je ona? Gde je devica?
104/114
11/29/2016
REMON:
Nek biste sreni bili, vrli prine,
i srean ja to kod vas zatiem
pobonog ovog nadbiskupa, tog svetog
oveka, zatitnika podaenih,
oca svih naputenih!
DINOA:
Reci gde je
devica!
NADBISKUP:
Reci, sine!
REMON:
Gospodaru,
paklena arobnica ona nije!
Kunem se Bogom i svim svecima
da nije. Narod je u zabludi.
Nevinu nju ste prognali, od sebe
odgnali onu koju Gospod posla!
DINOA:
Ta gde je? Reci!
REMON
Behjojsaputnik
na njenom bekstvu prema Ardenskoj
umi, i onde duu mi je svu
ispovedila. Nek u mukama
umrem, i dua moja nemala
spasenja venog ako ona nije
od sve krivice ista, gospodaru!
DINOA:
Nije ni Sunce isrije na nebu!
Al' kai gde je!
REMON
O, ako vamBog
obrati srce tad pourite!
Tada je spasite! Jer kod Engleza
ona se zarobljena nalazi.
DINOA:
ta! Zarobljena ona!
NADBISKUP:
Nesrenica!
REMON:
Dok konaite u Ardenima
traismo, kraljica je uhvati
i predade u ruke engleske.
O, spasite je, nju to spase vas,
od uasne je smrti spasite!
DINOA:
Na oruje! Ustajte! Trubite
na uzbunu! Nek grunu doboari!
Povedite u boj sve nae ete!
Nek Francuska se cela naorua!
ast naa je na kocki, otee nam
okrilje nae, krunu to nas vodi
ne tedite ivote, krv nek line!
105/114
11/29/2016
Ona se mora nai na slobodi

jo pre nego to dan dananji mine!
(Odlaze.)
Pojava deveta
Osmatranica, gore otvor.
ana i Lajonel, pridruuje im se Fastolf,
zatim Izabela.
FASTOLF (zurno ulazei):
Ne mogu vie ljude da zadrim.
Svi besno trae deviinu smrt.
Zalud se opirete. Ubijte je
i bacite joj glavu s ove kule!
Vojsku e samo njena krv da smiri.
IZABELA (ulazi):
Navalili su, lestve prislanjaju!
Vojnike zadovolj'te. Zar ete
ekati dokle kulu ne srue
u slepom besu, i svi izginemo?
Vi ne moete da je zatitite
njima je dajte!
LAJONEL:
Nekjuriaju!
Nek besne! Ove zidine su vrste
i nek me ruevine njihove
pre sahrane no to e vojnika
volja da me na to prinudi.
Odgovor daj mi, ana! Budi moja
i ja u te od sveta celoga
zatititi.
IZABELA:
Pa zar ste vi mukarac?
LAJONEL:
Prognali su te tvoji, prema njima
i svojoj nedostojnoj otadbini
nikakvih vie nema dunosti.
Straljivci oni to te prosie
napustie te, ne usuuju se
da se za tvoju bore ast. A ja u
tebe i od svog i tvog naroda
da odbranim. Ti mene navede,
tu nedavno, da poverujem kako
moj ivot ti je drag! A tad sam se
ko neprijatelj borio sa tobom
sad nema prijatelja osim mene!
ANA:
Ti neprijatelj mrzak si, jer to si
narodu mome. Nita zajedniko
ne moe biti izmeu nas dvoje.
Ne mogu da te volim, ali ako
srce je tvoje meni naklono,
106/114
11/29/2016
nek to za nae narode donese

blagoslov. Svoju vojsku svu izvedi
s tla moje otadbine, kljueve
predaj od svih gradova koje ste
osvojili, nadoknadi svu pljaku,
zarobljenike pusti na slobodu,
taoce polji radi sklapanja
svetoga ugovora onda ti
u ime svoga kralja nudim mir.
IZABELA:
Zar vezana da zakone nam pie?
ANA:
Uini to na vreme, jer to mora.
Francuska nikad nee poneti
engleske lance. Nikada se, nikad
dogoditi to nee! Pre e ona
postati prostran grob za vau vojsku.
Poginuli su vam najbolji junaci
mislite kako da se bezbedno
vratite kui; svu ste slavu svoju
izgubili, mo vaa nestala je.
ZABELA:
,ar podnosite ovaj prkos besni?
Pojava deseta
Preanji. urno ulazi jedan kapetan.
KAPETAN:
Pour'te, vojskovoo, i to pre
vojsku za borbu rasporedite!
Francuzi s razvijenim zastavama
navaljuju ka nama, sva dolina
od njihovoga seva oruja.
ANA (oduevljeno):
Francuzi napreduju! Ponosna
Englesko, sad na bojno polje krei!
Sad treba da se bijete valjano!
FASTOLF:
Obuzdaj radost svoju, bezumnice!
Kraj ovog dana nee videti.
ANA:
Moj narod e pobediti, a ja u
umreti njima, junanima, vie
miica moja nee trebati.
LAJONEL:
Mekuci ti su jad i beda! Mi smo
u dva'est bitaka ih rasterali
pre nego to se ova junana
devojka poe za njih boriti!
Sav njihov narod prezirem sem jedne,
a nju su proterali. Hajdemo,
Fastolfe! Da im opet priredimo
ono to snae njih kod Poatjea
107/114
11/29/2016
i Krekija. Vi, kraljice, u ovoj

ostan'te kuli, dobro devicu
uvajte dok se boj ne odlui.
Pedeset vitezova bie uz vas.
FASTOLF:
Sta! Zar da neprijatelju u susret
krenemo, a nju, besnu, ostavimo
za leima?
ANA:
Od zene vezane se
ti plai?
LAJONEL:
ana, daj mi re da nee
ni pokuati da se lanaca
oslobodi!
Da njih oslobodim se,
to mi je elja jedina.
IZABELA:
Na nju
trostruke lance stavite. Zivotom
jemim da nee odavde pobei.
(Stavljaju joj teke lance oko tela i ruku.)
LAJONEL (ani):
Ti tako hoe! Primorala si nas!
Jo moe da se rei. Francuske
odreci se! Ponesi englesku
zastavu, pa e biti slobodna,
a ovi besni ljudi, koji sada
krv tvoju trae, tebi sluie!
FASTOLF (pourujui ga):
Hajdemo, vojskovodo!
ANA:
Stedi reci!
Francuzi napreduju, brani se!
(Cuju se trube. Lajonel urno odlazi.)
FASTOLF:
Vi znate ta vam valja initi,
kraljice! Ako protiv nas se srea
obrne, vidite I' da nai bee...
IZABELA (izvlacei kamu):
Ne brin'te! Ona nee iveti
da gleda poraz na.
FASTOLF (ani):
Znas sta te ceka.
Sad se za sreu vojske svoje moli.
(Odlazi.)
Pojava jedanaesta
Izabela. ana. Vojnici.
ANA:
I hou! Niko spreiti me nee.
108/114
11/29/2016
Al' sluaj! Moje vojske ratni mar!

Kako do srca mog odjekuje
hrabro i pobedu naveujui!
Engleskoj propast! A Francuzima
pobedu! Napred, hrabri moji! Napred!
Devica vam je blizu; ne moe
pred vama zastavu, ko inae,
nositi teki lanci sputali je,
al' slobodno iz njene tamnice
polee dua joj na krilima
ratnike pesme vae.
IZABELA (jednom vojniku):
Popni se
do otvora to gleda k' bojnom polju
i reci kako bitka protie.
{Vojnik se penje.)
ANA:
Hrabro, vojnici moji! Ovo je
poslednja borba! Pobeda jo jedna,
i neprijatelj bie oboren.
IZABELA:
Sta vidi?
VOJNIK:
Vec su se sukobili.
Na berberskome konju neki besan
jaha, pod krznom tigrovim, juria
s oklopnicima.
ANA:
To je grof Dinoa!
Srano, bore! Pobeda je tvoja!
VOJNIK:
Vojvoda od Burgundije na most
napada.
IZABELA:
Nek bi deset kopalja
probolo srce izdajnikovo!
VOJNIK:
Lord Fastolf mu se hrabro opire.
Sjahuju; sad se ljudi vojvodini
i nai bore pojedinano.
IZABELA:
Da li dofena vidi? Kraljevska
primeuje li znamenja?
VOJNIK: praina
sve krije. Nita ne razaznajem.
ANA:
Da ima oi moje on, il' ja
da stupim onde, pogledu mi ne bi
promakla ni sitnica najmanja!
U letu mogu prepelice ja
da prebrojim, i mogu sokola
da uoim na vrhu nebeskom.
VOJNIK:
Pred opkopom je strana guva: onde,
109/114
11/29/2016
izgleda, prve velmoe se bore.

IZABELA:
Da li se naa zastava jo vije?
VOJNIK:
Lepra se visoko.
ANA:
Kad bih samo
mogla kroz procep zidina da gledam,
upravljala bih bitku pogledom!
VOJNIK:
O, jao! Sta to vidim! Opkoljen je
na vojskovoda!
IZABELA (zamahuje kamom na anu):
Umri, nesrenice!
VOJNlK(brzo):
Ne, eno oslobodili su ga.
Sa lea hrabri Fastolf napada
neprijatelje prodro je u njihov
najgui buljuk.
IZABELA (vraa kamu):
To aneo tvoj ree!
VOJNIK:
Pobeda! Bee!
IZABELA:
Ko bei?
VOJNIK:
Francuzi,
Burgunani, begunci prekrili
sve bojite.
ANA:
O, Boe, Boe, nee
toliko da me valjda napusti!
VOJNIK:
Nekog tekog ranjenika vode.
Mnogi u pomo priskau mu, to je
poglavar neki.
IZABELA:
Nas il' francuski?
VOJNIK:
Skinuli su mu lem grof Dinoa!
ANA (s grevitim naporom hvata lance):
A ja sam samo ena okovana!
VOJNIK:
Gle! Stoj! Ko nosi nebeski plav plat,
obrubljen zlatom?
ANA(ivo):
Moj gospodar, kralj!
VOJNIK:
Konj mu se uplaio... pretura se...
on s naporom pod njim se izvlai...
(ana prati ove rei strastvenim pokretima.)
Nai se blie ve u punom trku...
do njega stigli su... opkolili ga...
ANA:
110/114
11/29/2016
Zar nema vie anela na nebu!

IZABELA (podsmevajui se):
Sada je as! Sad spasi, spasiteljko!
ANA (baca se na kolena i silovitim,
estokim glasom se moli):
Iz najvee me bede, Boe, uj!
Ka tebi, arkom eljom preklinjui,
ka nebu tvome duu svoju aljem.
Ti moe paukove niti jakim
uiniti ko brodske konopce,
lako je tvojoj svemoi da gvoe
preobrati u tanku pauinu
ako li ushte, spae ovi lanci
i ove kule zid rascepie se...
Ta Samsonu si pomogao kad je
oslepljen, vezan, gorke poruge
neprijatelja gordih trpeo...
Stubove svoje tamnice on silno
uhvati, uzdajui se u tebe,
nae se i celo zdanje srui...
VOJNIK:
Pobeda!
IZABELA:
Sta je?
Kralj je zarobljen!
ANA(skae):
Nek milostivi Bog mi pomogne!
(Snanoje obema rukama uhvatila lance i raskinula
ih. Istog trenutka je pritrala najbliem vojniku,
zgrabila njegov ma i pohitala napolje. Svi gledaju
za njom ukoeni od uda.)
Pojava dvanaesta
Predanji bez ane.
IZABELA (posle duge poivke):
Sta bee to? Da l' sanjah? Kuda ode?
Kako li slomi lance preteke?
Ne bih ni celom svetu verovala
da svojim oima to ne videh.
VOJNIK (na osmatranici):
Sta! Ima l' ona krila? Da l' je vihor
odneo dole?
IZABELA:
Reci, je li sila?
VOJNIK:
Koraa usred bitke... Kree se
bre od vida mog... Sad ovde je...
sad onde... vidim je na mnogo mesta
u isti mah! Rastura buljuke...
Svi uzmiu pred njom... Francuzi stali
i ponovo se prestrojavaju!
111/114
11/29/2016
O, teko meni! Sta to vidim? Nai

vojnici oruje odbacuju,
zastave nae padaju na de...
IZABELA:
Zar sigurnu da pobedu nam otme?
VOJNIK:
Prodire pravo prema kralju... Sad je
stigla do njega... izvlai ga snano
iz okraja... Pao je lord Fastolf...
Zarobili su naeg vojskovou.
IZABELA:
Neu da sluam dalje. Sii amo.
VOJNIK:
Kraljice, napadaju! Beite!
Vojnici su do kule prodrli.
(Silazi.)
IZABELA (izvlaei ma):
Pa borite se onda, kukavice!
Pojava trinaesta
Predanji. La Ir s vojnicima.
Pri njegovom dolasku kraljicini vojnici
polau oruje.
LA IR (pilazi kraljici s potovanjem):
Kraljice, moi se potinite
predali su se vai vitezovi,
svaki je otpor beskoristan. Moje
usluge prihvatite. Kaite
kud biste hteli da vas isprate.
IZABELA:
Svako je mesto podjednako dobro
na kojem neu susresti dofena.
(Predaje ma ipolazi za njim upratnji vojnika.)
Scena se pretvara u bojno polje.
Pojava etrnaesta
Vojnici s leprsavim zastavama u pozadini. Pred
njima kralj i vojvoda od Burgundije; u naruju
njib dvojice lezi ana, smrtno ranjena, ne
pokazujui znake ivota. Oni lagano stupaju napred.
Utrava Agnesa Sorel.
AGNESA (baca se kralju nagrudi):
Osloboen si... Ziv... Opet te imam!
KRALJ:
Osloboden sam, da po ovu cenu!
(Pokazuje joj anu.)
AGNESA:
O, Boe! ana! Ona umire!
112/114
11/29/2016
VOJVODA:
Okonala je! Pogledajte kako
aneo mre! Gle kako lei tu,
bez bola, mirno, zaspala ko dete!
Mir nebeski poigrava joj licem.
Ne diu vie grudi, ali ivot
u toploj ruci jo se osea.
KRALJ:
Preminu nee se probudiri,
oi joj vie nee gledati
zemaljski svet. Ko blaen ona duh
ve lebdi gore, ne videi vie
ni bol na niti nae kajanje.
AGNESA:
Otvara oi, ivi!
VOJVODA (zaudeno):
Da li nam se
iz groba vraa? Pobedi li smrt?
Gle, uspravlja se! Ustala je!
ANA (stoji sasvim uspravljena i obazire se):
Gde sam?
VOJVODA:
Me svojima! Me svojim narodom!
KRALJ:
U naruju si svojih prijatelja
i kralja svog!
ANA (potogaje dugo ukoeno gledala):
Ne, arobnica nisam!
Zacelo nisam.
KRALJ:
Ti ko aneo
sveta si, ali oi nae bee
prekrila no
ANA (vedro se osmehujui gleda unaokolo):
I zaista sam sad
me svojim narodom, i nisam vie
ni prezrena ni prognana? I vie
ne proklinju me, nego ljubazno me
svi gledaju? Da, sad prepoznajem
sve jasno opet! Ovo je moj kralj!
Zastave ovo francuske su! Ali
ne vidim nigde svoju zastavu
Gde je? Bez zastave ja ne smem doi.
Gospodar moj mi poverio nju,
pred njegov tron poloiti je moram
a smem pokazati je, jer sam je
nosila verno.
KRALJ (okrenuvi lice):
Zastavu joj dajte!
(Pruajujoj zastavu. Ona stoji uspravno,
ne oslanjajui se ni na koga, sa zastavom
u ruci. Neboje osvetljeno ruiastim sjajem.)
ANA:
Da l' dugu vidite u vazduhu?
113/114
11/29/2016
Otvara nebo svoja zlatna vrata:

sred aneoskog hora Ona tu
blistava stoji, drei na grud'ma
venoga Sina, i sa osmehom
meni u susret ruke isprua.
O, kako mi je... Laki oblaci
diu me... Teki pancir pretvara se
u krilatu mi odoru... Sve vie...
sve vie... Zemlja za mnom ostaje...
Kratak je bol, a veita je radost!
(Zastava joj pada iz ruku, ona mrtva
klone na nju. Svi dugo stoje nemi i
ganuti. Na lak kraljev mig blago
sputaju sve zastave na nju, tako daje
potpuno prekriju.)
KRAJ
711
Pozorinitekstoviklasici
:bokini0
UTC+01:00
PoweredbyphpBBForumSoftwarephpBBLimited
medicinari.com
114/114

Fridrih Šiler - Devica Orleanska - Forumi Tvorca Grada

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Fridrih Šiler - Devica Orleanska - Forumi Tvorca Grada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

11/29/2016

:: Forumi Tvorca Grada ::

Fridrih iler Devica Orleanska

Fridrih iler Devica Orleanska

Johann Christoph Friedrich von Schiller

to nema blaga da mi ponudi?

strogo i hladno sebe zatvara

spokojstvo iri, dovodi vam ker

Ne ostaj sama, jer u pustinji je

bujica sveta otre je hitro,

Sentraj, La Ir, gde onaj junaki

dumaninova srea, mera mu se

ne moe nikad koji sveti plug

konj propinje se, ratna truba jei.

Logor kralja arla u Sinonu.

Kralj arl, pa i preanji.

ah, nema vie ni toliko da bi

gde edne gospe stolovae divno,

i svakog sata rastu navire

Skotske se trupe bune, pretei

evo dragulja srebro moje sve

Strpljivo surov ratnik snosie

O, reci! Kako poruku je moju

po srcu blagog kralja premilog!

ne sklanjaj od nas! Nemoj engleskoj

milostiva sudbina, najmlaeg,

dae krv i sve imanje svoje

esto za tebe krv prolivao.

i sad u je za tebe radosno

ubijanju to klanica je bila,

vitezova, koji ispunjavaju pozadinu scene;

ako je uzviena njegova

prie mi Sveta Deva dre barjak

Zar dostojan sam takve milosti

Da nije tog mundira, ti bi ve...

vojvode Bedforde i Glosteru,

Predeo okruzen stenjem.

re ovu, vojskovoo! Prosto ne smem

Tako mi Boga! Da vas amo nije

samo je mogla Francusku da svlada.

LAJONEL (posmatra ih i kae za sebe):

Al' otvoreno da izreemo:

pokriva konjska potkovica. Ovaj

Ja neu, ako doepam se nje,

da bude onde gde opasnost vreba.

zastrauje junake? Zar da ena

O, nada li se sama ikad ljubavi

ko pastirka sam roena; neobikla

Najpre su rei, onda udarci.

tua je mojim ustima. Al' sada,

Kraljev dvorski logor u Salonu na Marni.

udotvorku vi volite, i meni

Kralj neka o tom odlui

Vojvoda burgundski sad ulazi.

Sve ega ima izvrsnog da raste

bori s velikim uzbuenjem, svi prisutni ganuto gledaju

prolivaju se i prolivae se!

a pre si, tmurno, krvavo crveno

ko vosak meko. U moj zagrljaj

Jer hou da ti ime uzveliam

najdrae sada razdvoji? Nju moe

ta e mi duh narediti da inim;

u meni samo enu vidite.