Arhimandrit Dr JUSTIN POPOVI

profesor Univerziteta

SVETOSAVLjE
KAO FILOSOFIJA IVOTA
fototipsko izdanje
Izdava: Manastir elije, Valjevo
Urednik i recenzent: Episkop Atanasije
tampa: Valjevska tamparija
Valjevo. 1993.

PREDGOVOR - Vladika Nikolaj

SVETOSAVSKA FILOSOFIJA SVETA
SVETOSAVSKA FILOSOFIJA PROGRESA
SVETOSAVSKA FILOSOFIJA KULTURE
SVETOSAVSKA FILOSOFIJA DRUTVA
SVETOSAVSKA FILOSOFIJA VREDNOSTI I MERILA
SVETOSAVSKA FILOSOFIJA PROSVETE

PREDGOVOR
sadraj
Evo retke knjige od retkog pisca.
Justin (Blagoje) Popovi rodio se od oca Spiridona i majke Anastasije, na Blagovesti
1894 god. u Vranji. kolovan je u Bogosloviji sv. Save u Beogradu, na univerzitetu u
Oksfordu, najzad u Atini gde je promovisan za doktora Teologije. Poznavi rano svu
sujetu i brzu prolaznost zemnoga ivota, on se rano zamonaio, kao i jedan drugi
Vranjanac, njegov stariji savremenik, Valerijan Bonjakovi, daroviti pesnik. Kao monah
Justin se predao sav bogoslovskoj nauci, zbog ega se nije hteo primiti episkopskog
ina kad mu je to nueno. Slubovao je vie godina kao nastavnik bogoslovije (Karlovci,
Prizren, Bitolj) dok najzad nije doao na svoje pravo mesto - za profesora Teologije na
beogradskom univerzitetu. Po zavrenom II Svetskom ratu bio je primoran napustiti i
svoju katedru i prestonicu, i povui se u jedan mali manastir, elije kod Valjeva, gde i
sada kao molitvenik i isposnik produuje neumorno svoju duhovnu i knjievnu delatnost.
Justinovo prvo delo bilo je o Dostojevskom, pisano u Oksfordu na engleskom, po tom
tampano i na srpskom. To je bila prava duhovna i knjievna senzacija. Po oceni bliih
poznavaoca Dostojevskog ovo delo Justinovo je jedna od prvoklasnih i najboljih studija
u opte o genijalnom ruskom piscu. Sa jeromonahom dr. Irinejem oreviem, docnijim
episkopom Dalmatinskim, ureivao je kroz niz godina "Hrianski ivot". Saraivao je i
na "Hrianskoj Misli", jednom u istini elitnom religiozno filosofskom asopisu. Onda se
javila dva velika toma njegovog kapitalnog dela "Dogmatika pravoslavne Crkve", koja ga
je proula u celom pravoslavnom svetu.
No, po naem miljenju, ovo najnovije delo dr, Justina "Svetosavlje kao filosofija ivota"
nadmaa sve ostalo to je ovaj veliki duhovnik do sada napisao, kako nacionalnom
sveu i crkvenou tako i monolitskom orijentalskom jednostavnou sa bujinom
reitou, i - to je najvanije, beskompromisnim hrianskim ube-enjem I mladiskim
arom, to prosto magnetie.
Justin je nepotedan u kritici Evrope, jer "nema sumnje, kae on, sva je Evropa
minirana vulkanskim protivrenostima, koje ako se ne otklone mogu uskoro eksplodirati
zavrnim unitenjem evropske kulture". No posle podrobnog i otrog analiziranja
evropskih kumira i izmiljenih surogata hrianstva (humanizam, pozitivizam,
evolucionizam i dr.) na avtor u stvari ne predvia unitenje evropske kulture nego
plae suhim plaem nad njenim grobom. ta onda preostaje? Svetosavlje - za Srbe, i
ne samo za Srbe.
Svetosavlje nije drugo do Pravoslavno Hrianstvo srpskog stila i iskustva, izraeno u
bogougodnim linostima, prvenstveno u svetom Savi Nemanjinom. Ovaj termin
"Svetosavlje" potekao je u nae vreme od mlaih profesora i studenata beogradskog
Bogoslovskog fakulteta, i ve je uao u optu upotrebu ksd Srba. No u ovoj Justinovoj
knjizi Svetosavlje se prvi put pretstavlja u sistemi kao jedna potpuna i zaokrugljena
filosofija ivota. "Sveti Sava je najmudriji i najvei srpski filosof".

Znaajno je i to, to su ova predavanja upravljena bila srpskoj kolovanoj omladini,

maturantima i studentima, i jo to su drana u vreme nemake okupacije i
nezapamenog muenja srpskog naroda od strane pet spoljanjih neprijatelja i dva
unutranja. Kao to je Gotlib Fihte, u vreme stradanja (iako lakog) i ponienja
nemakog naroda pod Napoleonom, svojim znamenitim "Govorima nemakom narodu"
pravdao i hrabrio svoj narod, tako je i dr. Justin ovim svojim govorima jedinim i
jedinstvenim za sve vreme trajanja Drugog Svetskog rata - uzdizao duh i nacionalni
ponos srpske omladine kao naslednika i nosioca najsvetlije i najuzvienije filosofije
ivota u celome svetu. Ovi govori srpskog duhovnika, puni srdane sveine,
intelektualne snage i izuzetne smelosti, bie uvek dobrodoli srpskoj uenoj omladini, i
nee nikad zastareti. Oni e biti duhovna hrana i buduim generacijama, putokaz i
zatita od svake zabune i negativnosti; kao kiobran i kao suncobran, titei duu
narodnu od straha i oajanja u vreme tekih bura i od zloupotrebe slobode u vreme
mirnodobskog sunanja.
Narod srpski jo uvek ivi u trzajima muke i bola, ali - ivi i ivee i nadivee. Neka bi
mu ova retka knjiga od retkoga pisca bila od pomoi da ivi punijim, svetlijim i snanijim
ivotom.
Amerika, 1953 g.
Ep. Nikolaj

SVETOSAVSKA FILOSOFIJA SVETA

sadraj
Iznenaenje je biti ovek, i to-dvostruko iznenaenje: biti ovek u ovako grandioznoj i
zagonetnoj vasioni. Vi to ne oseate? vi to ne uviate? Zamislite: do ovoga trenutka vi
niste postojali, i neko vas sada, ali u ovom vaem mladiskom uzrastu, sa ovim vaim
saznanjem, sa ovim vaim aparatom oseanja, sa ovim brojem ula, odjednom izvede
iz nebia u bie i - spusti u ovu dvoranu. Kako biste se oseali? Gle, svetlost je svuda
oko vas. ta biste pomislili o njoj? Nema sumnje, ona bi za vas bila neto vrlo neobino,
vrlo fantastino, itavo dramatino iznenaenje. A boje, a tolike boje oko vas, ta bi ste
pomislili o njima? Ta i one su, svaka za sebe i sve skupa, neto vrlo neobino, vrlo
fantastino, vrlo dramatino. Pa biste ugledali jedan drugoga! ta biste pomislili o sebi i
o drugovima oko sebe? - udna, neobina, fantastina bia: sve samo iznenaenje do
iznenaenja, a moda i - privienje do privienja!
Izaete li iz ove dvorane na ulicu, gle: nad vama puklo beskrajno plavo nebo, oko vas
vrve ljudi, jure automobili, promiu tramvaji, potskakuju deca, gegaju starci ... Kako biste
se oseali, i ta biste pomislili o svemu tome? - Iznenaenje do iznenaenja, zar ne?
privienje do privienja, zar ne? Pa jo: sunce plamti nad vama, polako odmie zapadu,
nestaje ga, i gle, tama pokrije sve; a iz tamnoplavih nebesa naviru bezbrojni rojevi
zvezda... ta je sve to? - Iznenaenje do iznenaenja,... bezbrojna iznenaenja ... Ve
ste umorni od njih; a neto mili u vama, smanjuje vam samosaznanje, suava
samooseanje, i vi tonete u neki mrak, u neku tamu, neto kao da vas vue u nebie, i
vi biste vikali u pomo, ali, bespomoni, ve ne oseate sebe kao sebe, kao ivo bie ...
San je ovladao vama ... San? ta je to san? Nije li to vraanje u nebie? No gle, ti si se
probudio iz sna. Opet si uleteo u bie, iz nebia u bie. I spopada te pitanje: kada ovek
moe da spava i sanja, nije li i sam od iste materije od koje i san?
Gospodo, zagledajte u ljudsko oko ... Kakav je to radoznali nemirko koji neumorno leti
od stvari do stvari, od boje do boje? A misao? Jo vei nemirko i od naeg oka; stalno u
pokretu, u vihoru, U letu, u poletu ka...? Misao - kakvo iznenaenje! Misliti? O! to je
takva umetnost; sigurno: umetnost nad umetnostima. A oseanje? Tu je tek udotvorna
radionica, najudotvornija u svim svetovima ... Obratite panju na misao: kako nastaje u
vama, kako se raa, kako nailazi? otkuda to ona dolazi: iz neke neprozirne pratmine ili
iz neke svetle dubine? Misao, to je najtajanstveniji neznanko u tebi. A oseanje? - drugi
neznanko pored prvoga, ne manje tajanstven od njega. A instinkt? - To je neka tama u
meni koja bei od svake svetlosti; a hvata te, vue u neke dubine, u neke nesagledne
tmine. Gde je ovek najvie prisutan, gde ga ima najvie: u mislima, u oseanjima ili u
instinktima? Po svemu, oveka ima najmanje u telu, vie u mislima, najvie u
oseanjima.
Moi misliti, to je iznenaenje, zar ne? moi oseati, to je drugo iznenaenje, zar ne?
moi videti, to je tree iznenaenje, zar ne? moi uti, to je etvrto iznenaenje, zar ne?
Uostalom ta je to to nije iznenaenje u oveku i u svetu oko oveka? Ako ovek iole
ozbiljno posmatra svet oko sebe i svet u sebi, ne moe se oteti nametljivim injenicama
koje se sve slivaju u jedno saznanje i jedno oseanje: ovaj svet je i u celini i u

pojedinostima - beskrajno iznenaenje za svako misaono bie, a najpre za oveka.

Hteo ili ne, ovek je kao neki ivi fotografski aparat koji snimajui svet i ulima i srcem i
duom, svim biem osea da je svet ne samo neprekidan nego i beskrajan film
dramatinih iznenaenja.
A mi? - Mi smo izgubili to oseanje sveta, jer smo se izmalena postepeno navikavali na
ovaj svet, na njegove pojave, na njegova zbivanja. Ustvari pak, nita fantastinije od
stvarnosti, od nae zemaljske stvarnosti. Molim vas, zagledajte samo u majuni cveti
ljubiice ili u siuno okce lastavice. Zar po svome sastavu nisu neto fantastinije od
svega to ljudi mogu zamisliti? I najfantastiniji roman ila Verna nije ni priblino tako
fantastian kao jedan majuni cvet, akamoli kao ovaj svet...
to ovek vie razmilja o zagonetnosti i interesantnosti ovoga sveta, sve ga vie
progoni misao: stvarnost ovoga sveta je fantastinija od svega najfantastinijeg i
zagonetnija od svega najzagonetnijeg. Ni najdarovitija ljudska fantazija, pa jo
podignuta na kvadrilioniti stepen, ne bi mogla zamisliti fantastiniji i zagonetniji svet od
ovoga u kome mi ljudi ivimo.
Pretpostavite, ovaj svet ne postoji. I neko nadkozmiko Bie, po svojoj svemonoj volji i
neobjanjivoj elji, odredi vas da po svojoj zamisli stvorite svet. Pritom, vama se ostavlja
potpuna sloboda i zamisli i akcije. Najvie Bie bi vas snabdelo materijalom koji bi vam
bio potreban za stvaranje sveta. Da li biste pristali da budete arhitekt takvoga sveta?
ta biste postavili kao temelj, ta uneli kao materijal, ta odredili kao cilj? Kakva biste
sve bia izmislili, u kakve ih sfere i atmosfere stavili? Da li biste izvesnim biima dali
misao i oseanje, ili biste im mesto misli i oseanja dali neto drugo? Zar biste u neku
vrstu bia uneli tugu, bol, suze, ljubav? Koliko biste, na primer, dali ula biu koje bi
liilo na oveka? Ne biste li pogreili ako mu date manji broj ula no to ovek ima; i jo
vie pogreili ako mu date vei broj? A ta bi tek bilo, ako biste mu mesto jednog srca
stavili u grudi deset? Kada u svima pojedinostima izradite i podrobno razradite plan
svoga sveta, jeste li sigurni, da niste neto glavno propustili? O, sigurni ste, sigurni i vi i
ja, da ste morali makar neto propustiti, zbog ega bi se va svet sruio pre no to bi
bio gotov.
Budimo konkretni: vi biste najpre postavili temelje svome svetu. Ali, na emu biste ih
postavili? Pogledajte, ova naa planeta stoji na- vazduhu kao na temelju! A vazduh stoji
na - bezvazdunom prostoru! A bezvazduni prostor na nekim nevidljivim esticama
koje nauka naziva atomima. A atomi na - elektronima. A elektroni opet na
praelektronima. A praelektroni na - fotonima. A fotoni na - nematerijalnom etru! A
nematerijalni etar na - jo neem nematerijalnijem i nevidljivijem! I tako u beskraj. Jer
ljudska logika, i kroz nauku, i kroz filosofiju, i kroz umetnost udno hita iz manje
zagonetke u veu, tone iz jedne nevidljivosti u drugu, dok ne utone u - ko zna kakve
nevidljivosti! Nemojte zbog toga osuivati ljudsku logiku. Ta ona po samoj prirodi svojoj
nije u stanju da zamisli kraj onome to je nevidljivo, a to znai onome to je beskrajno. I
naa logika, i naa planeta, i na kosmos, sve je to opkoljeno nekim bezbrojnim
nevidljivostima i nekim bezmernim beskrajnostima. Sva naa znanja o svetu i oveku,
sva naa prorokovanja o njima, sabiraju se u jedno znanje i jedno prorotvo. To znanje,

to prorotvo glasi: ovaj vidljivi svet stoji i postoji na - nevidljivostima, nevidljivostima

kojima nema ni broja ni kraja...
A, da! vama se nudi bogovska poast: da budete tvorac i arhitekt novoga sveta. Imate li
za to dovoljno mate, dovoljno uma, dovoljno srca, dovoljno snage? Evo jedne
podrobnosti: u munji treba spojiti vatru sa vodom. To je paradoks, jelte? Ali, nema se
kud, na takvim paradoksima poiva ovaj svet. Oni su tu, svuda oko nas, bez obzira na
to, to mi ljudi, mi bedni sisari, skoro nita od svega toga ne razumemo. Jelte, nae
sisarsko velianstvo ima pravo da se ljuti to nas nisu pitali kada su stvarali ovakav
svet? Ali, eto, prua vam se prilika da dobijete satisfakciju: izvolite stvoriti svet po svojoj
zamisli i planu.
Ako je vaim ljudskim moima teko da stvore univerz, onda se iz velikog, kozmikog
sveta spustite u na mali, na zemaljski svet. Valjda ete moi biti arhitekt jednog tako
majunog sveta. Jer je na zemaljski svet prema univerzu kao celini, ne samo mali, ve
beskrajno mali, do nevidljivosti mali. Veliki savremeni astronom, profesor Kembridskog
univerziteta, Dems Dins tvrdi da je naa planeta prema univerzu kao "milioniti deli
jednog zrna peska prema ukupnoj koliini peska na svima morskim obalama ovoga
sveta"[1].
Ali zagledajte ozbiljno u ovaj na i tako majuan zemaljski svet. I tu vam je sve veoma
tajanstveno i veoma zagonetno. U svemu se taji neto neobino i kroza sve struji neto
nevidljivo. I ovek ne moe da se odbrani od nametljivog pitanja: ama ta je najvanije u
ovome svetu? I ako je ozbiljno, mueniki ozbiljno razmiljao o tome, mora odgovoriti: u
ovom vidljivom svetu najvanije je ono to je nevidljivo, neopipljivo, nesagledno. Eto,
radijum je najstrahovitija sila, ali sila nevidljiva. Gravitaciona tea dri i odrava u
udesnom poretku bezbrojne sunane sisteme, ali je i ona nevidljiva. I jadni homo
sapiens sa tugom, ili krgutom zuba, priznaje: temelj svega vidljivoga jeste neto
nevidljivo. Svaka vidljiva tvar svojim najunutranjijim nervom vezana je za neto
nevidljivo ... O, recite mi, kako se vri prelaz iz vidljivog u nevidljivo? I opet: kako se
zbiva prelaz iz nevidljivog u vidljivo? Kako se nevidljivi fotoni, praelektroni i elektroni
zgunjavaju i daju ovaj vidljivi, ovaj opipljivi, ovaj materijalni svet? Svrh svega toga, ono
to je vidljivo u svetu beskrajno je manje od onog to je nevidljivo u svetu i oko sveta.
"Najnovija istraivanja astronoma pokazuju da nebeska tela - planete, komete, zvezde koja poivaju u materijalnom etru, jesu samo, takorei, mala, jedva primetna materijalna
ostrvca u kosmosu. Materija, kao to su pokazala ispitivanja nemakog astronoma
Rima, pretstavlja samo izuzetak u svemiru. Odnos celokupne materijalne mase svih
nebeskih tela prema celokupnom materijalnom prostoru u svemiru jednak je odnosu koji
postoji izmeu dvanaest iodskih glavica i celokupnog prostora nemake carevine.
Materija je, dakle, izuzetak i u kosmikom prostoru kao to je izuzetak u atomu"[2]. Habl
misli da zapremina vasione iznosi oko 380,000,000,000,000 bilion, bilion, bilion, biliona
kubnih milja[3]. Dems Dins veruje da u toj i tolikoj vasioni ima onoliko zvezda koliko
ima zrna peska na svima morskim obalama Zemlje ili kapljica u plahoj kii koja bi itav
jedan dan pljutala nad celim Londonom." A ne smemo pri tom zaboraviti, veli Dems,
da je jedna osrednja zvezda oko milion puta vea od Zemlje[4]. Suneva masa je, po
Edingtonu, teka 2,000,000,000,000,000,000,000,000,000 tona[5], a ukupna koliina

materije u celoj vasioni iznosi koliko i 11.000 miliona, miliona, milona sunaca[6]. Pa
ipak, ova ogromna koliina materije zauzima samo jedan vrlo, vrlo mali deo
nepreglednog prostora vasione. ovek bi pomislio, veli Dins, da bi prostor, koji sadri
toliko ogroman broj zvezda bio strahovito pretrpan. Naprotiv, vasionski prostor je
prazniji nego to se da i zamisliti. Pretpostavimo da samo tri muice ive u celoj Evropi,
pa ak i u tom sluaju vazduh Evrope bi bio prenaseljeniji muicama nego to je
vasionski prostor zvezdama, bar u onim delovima vasione koji su nam poznati[7].
Sve u svemu: nevidljivo je srce vidljivog, jezgro vidljivog. Vidljivo nije nita drugo do
ljuska oko nevidljivog. Bezbrojni su oblici u koje se oblai nevidljivo. Oblai i presvlai.
Vidljivo je sunce, ali je nevidljiva sila koja ga zagreva. Vidljiva su mnogobrojna
sazvea, ali je nevidljiva sila koja ih mudro kree i vodi kroz bezkrajna prostranstva te
se ne sudaraju. Vidljiv je magnet, ali je sila njegova nevidljiva. Vidljiva je zemlja, ali je
tea njena nevidljiva. Vidljivi su okeani, ali je nevidljiva sila koja ih oslanjuje. Vidljiv je
slavuj, ali je nevidljiva ivotna sila koja ga dri u postojanju. Vidljiva su mnoga bia na
zemlji, ali je nevidljiva sila koja ih uvodi u ivot i dri u granicama ivota. Vidljiva je trava,
vidljivo je bilje, vidljivo je cvee, ali je nevidljiva sila koja iz jedne iste zemlje proizvodi
raznovrsne trave, raznoliko cvee, razliite plodove.
Tako izgleda svet oko oveka. A ta da kaemo o samom oveku? O, u njemu se tek
odigrava najinteresantnija i najdramatinija utakmica izmeu nevidljivog i vidljivog. Tu
se nevidljivo sa vidljivim zagrlilo strasnim zagrljajem, zagrljajem kome nema kraja ni u
ovom ni u onom svetu. Pogledajte, ovek rtvuje svoje vidljivo telo za izvesna ubeenja
svoje savesti. A gle, savest je neto nevidljivo. Ako nije tako, pokaite mi je da je oima
vidim. - ovek ide u smrt za izvesnu misao, za izvesnu ideju. A gle, misao je neto
nevidljivo, ideja je neto nevidljivo. Ako nije tako, pokaite mi ih da ih oima vidim. Majka telom svojim vidljivim brani svoje dete kada je u opasnosti, i rtvuje svoje vidljivo
telo. Radi ega? Radi ljubavi. A gle, ljubav je neto nevidljivo. Ako nije tako, neka mi
majke pokau tu njihovu ljubav da je oima vidim. - ta je to misao, ta je to oseanje,
ta je to savest, pokaite mi ih da ih oima vidim u njihovoj samostalnoj i vetastveno
oiglednoj stvarnosti! No, vi mi ih ne moete pokazati, jer je sve to po prirodi svojoj
nevidljivo.
Znai: ono to je najglavnije u oveku jeste nevidljivo. I jo: ovek u stvari ivi onim to
je nevidljivo u njemu. Kada to nevidljivo napusti oveka, onda telo umire. Da nije tako, i
mrtvac bi, bar dok je na mrtvakom stolu, mogao obavljati ivotne funkcije, jer ima ista
ula, iste fizike sastojke kao i iv ovek. Samo jedno nema: nema due u telu, due
koja dri telo u ivotu, due koja kroz oi gleda, kroz ui slua, kroz ula dela, kroz
misao umuje. Ta nevidljiva dua i jeste izvor svega vidljivog ivljenja ovekovog. Vama
se, moda, ne svia to je dua nevidljiva? Ta i od tela naeg ta vidimo? Samo kou, a
sve glavne ivotne funkcije: funkcije nerava, srca, plua, jetre, mozga, sve je to
sakriveno od oiju naih. U nama gamiu ili vihore sve neke nevidljivosti, sve neka
privienja. U ovom pogledu prosto je genijalna misao koju je o oveku nedavno izrekao
poznati biolog Dr. Aleksis Karel, u svome ve znamenitom delu: L'homme cet inconnu.
Ta misao glasi: "Svaki je od nas samo povorka privienja kroz koja putuje neshvatljiva
realnost - la reali? inconnaissable - [8]. ovek je zaista neto to najmanje znamo, to

najmanje poznajemo. Dr. Karel veli: "Treba otvoreno priznati: od svih nauka, nauka o
biu ovekovom pretstavlja najvie tekoe[9].
Budimo iskreni: sva tri sveta: i kosmos, i zemlja, i ovek pretstavljaju sobom neke
nevidljive sile, obuene u materiju. Razgrni ma ta ili ma koga, iz svaega i iz svakoga
neki nepoznati nevidljivko netremice gleda u tebe svojim tajanstvenim oima. Ali ako
smo logiki dosledni i duhovno smeli ljudi, dovedimo do kraja svoju misao. Ja to i hou:
sva tri vidljiva sveta: kosmos, zemlja i ovek, samo su projekcija nevidljivog u vidljivom.
Vidljiva priroda je materijalna projekcija nematerijalnih, nevidljivih misli Bojih. A ovek?
- ovek je to isto i neto daleko vie od toga: ovek je vidljiva projekcija nevidljivog lika
Boijeg.
Svaka stvar u ovome svetu jeste ram, u koji je Bog uramio po jednu misao svoju. A sve
stvari skupa sainjavaju raskoni mozaik misli Bojih. Idui od stvari do stvari, mi idemo
od jedne misli Boje do druge, od jedne freske Boje do druge. A idui od oveka do
oveka, mi idemo od jedne ikone Boje do druge. Jer dok je Bog u stvari ovoga sveta
uramio misli svoje, u oveka je uramio lik svoj, ikonu svoju. Reeno je u svetoj knjizi: "I
stvori Bog oveka po liku svom, po liku Bojem stvori ga"(I Moj. 1, 27).
Gle, preveliki Bog uramio je lik svoj, ikonu svoju u blatnjavo telo oveije. Zato je svaki
ovek - mali bog u blatu. Da, mali bog u blatu. Ta bogolikost je ono to oveka die
iznad svih bia i stvari, iznad svih anela i Arhanela, die i uzdie do samog Boga.
Nijednog oveka ne alje Bog u ovaj svet bez lika svog. Zato je svaki ovek bogonosac
od utrobe majke svoje. Na tajanstvenoj granici izmeu dva sveta stoji blagi Gospod
Hristos i svaku duu koju alje u ovaj svet obdaruje prekrasnim likom svojim. Zato je
svaki ovek po prirodi hristolik, po prirodi hristonosac (Jovan 1, 9).

***

Gospodo, iza guste koprene vidljivog proteu se bezbrojne beskrajnosti nevidljivog.

Ustvari, nema grube granice izmeu vidljivog i nevidljivog, izmeu ovostranog i
onostranog, izmeu prirodnog i natprirodnog. U svemu, po svemu i kroza sve vidljivo i
nevidljivo caruje i vlada - On: udesni i tajanstveni Bog i Gospod, Bogoovek Hristos.
Po svemu vidljivom i nevidljivom On je razlio svoje boanske vrednosti, te sve od
beskrajno malog do beskrajno velikog ima svoju boansku vrednost. Naroito ovek.
Jer, obdaren bogolikom duom, on pretstavlja u malome svet svih boanskih vrednosti.
U tome je boansko velianstvo i boanska neprikosnovenost njegove linosti.
Boansko velianstvo i boanska neprikosnovenost oveije linosti jeste
najskupocenija istina u naem oveanskom svetu. Stoga je svaki ovek - na brat, na
besmrtni brat, jer svaki ovek ima lik Boji u dui svojoj. I samim tim ima venu,
boansku vrednost, stoga ne treba ni jednog oveka smatrati za materijal, za sredstvo,

za alat. I najneznatniji ovek pretstavlja apso-luttnu vrednost. Zato, kad god sretne
oveka, reci sebi: gle, mali bog u blatu! gle, moj mili, moj besmrtni brat i veni sabrat!

***
Gospodo, ta ja radim? - Samo izlaem svetosavsku filosofiju sveta. Molim vas,
zaronite u Rastkovo oseanje sveta, proite ga od vrha do dna, proite od istoka do
zapada... Recite, kakvo je oseanje sveta imao mali Rastko Nemanjin? Nema sumnje,
vrlo snano, vrlo sloeno, vrlo dramatino i - sa svake strane beskrajno i beskonano.
Nad raskonom tajnom sveta njegovo se srce muilo kao i vae. On je na prvi stvarni
filosof, jer je u naem narodu prvi najsnanije i najsloenije i najdramatinije osetio
koliko je iznenaenje svet i sve to je u svetu. Filosof je Rastko postao im je to osetio i
mlado srce svoje pitanjima izreetao: ta je svet, ta - ovek? kakav je smisao sveta, a
kakav - oveka? Postavi li sebi ta pitanja, ve si filosof; rei li ih rastkovski, onda si pravi filosof.
Ali tajnu sveta i oveka Rastko je najdublje osetio, najvidovitije sagledao i
najdramatinije doiveo, znate li kada? - Kada ga je Hristos poveo i kroz ovaj svet
proveo. Tada mu se otkrila vena tajna sveta i oveka i granuo boanski smisao njihov.
Pod toplim pogledom njegovim, zagrejanim molitvom i ljubavlju, svaka je tvar otvarala
svoju krunicu i kazivala boansku tajnu svoju, i Rastko je uvideo da je svaka tvar zagonetna skrivnica, zavodljiva tajiteljka misli Bojih. I njegovo ushieno oko govorilo je
njegovom uzbuenom srcu: uj, iz svake tvari bruji po misao Boja, a iz svih tvari skupa
- bruji boanska simfonija misli Bojih, misli velianstvenih, misli venih. Vasiona je
arobni hram u kome obitava Bog kroz misli svoje, a ovek je svetenik u tom hramu,
svetenik i prvosvetenik. Svaki cveti je mirisna kadionica pred Bogom, a svaka ptiica
- razdragani lan svekozmikog hora koji neuutno slavoslovi Tvorca svetova.
Ti to ne osea? - Poveri se Rastku, i osetie. Uzmi njega za svog voa kroz ovaj
zagonetni svet. Poi sa njim od jedne tvari do druge, od jednog bia do drugog, i,
zagrejan njegovim oseanjem sveta, ti e osetiti, nesumnjivo osetiti ovu osnovnu
rastkovsku istinu o svetu: svaka tvar je uvar po jedne misli Boje; otuda je svaka tvar malo evanelje Boje, jer propoveda Boga, misao Boju, jer je neumorni glasnik Boji.
Nerazorivo jezgro svake tvari sainjava misao Boja koja je u njoj, misao Boje
Mudrosti, Bojeg Logosa. Otuda sve stremi, gravitira Bogu, Bojem Logosu, jer
logosnom sutinom svoga bia ezne za Bogom, vue Bogu, oraspolouje za Boga.
Boje misli su kao svetlosna zrnca, rasejana po svima tvarima, te svaka tvar zrai
logosnom svetlou, i svi zraci iz svih tvari vode i odvode venom i neugasivom Suncu:
Bogu Logosu - Gospodu Hristu.
Logika sveta? Ima li ovaj svet logiku, svet u svima svojim pojedinostima i u svojoj
sveobuhvatnoj celini? - Da, ima: Bog Logos je jedina logika sveta; u Logosu je i logika,
samo u Logosu. To je za srpsku duu pronaao i utvrdio, on, na prvi istinski filosof,
Rastko. Ali, taj Logos sveta nije neki zamiljeni, apstraktni, transcendentni, platonovski,

bezlini logos, ve istoriski realna vena Boanska Linost: Bog Logos koji je postao
ovek, postao telo, postao materija, i na taj nain uao u maticu nae, ovostrane,
zemaljske stvarnosti, i u sferi ljudske istorije iveo i delao kao Bogoovek Isus Hristos.
Pomou tog Boga Logosa Sv. Sava je sagledao svu boansku logiku i boansku
loginost sveta, sagledao tajnu sveta u svoj njenoj boanskoj velianstvenosti i
svevrednosti, i svim biem osetio ono to i sv. apostol Pavle: "Sve se kroz Hrista i za
Hrista sazda". A to znai: sve u svetu, od anela do crva, od sunca do atoma, ima svoj
logos i svoju logiku, i to - boanski logos i boansku logiku; pa jo sa ovim neminovnim
dodatkom: sve u svetu postoji radi te boanske logosnosti i radi te boanske loginosti.
Bez toga, svet je alogosno i alogino udovite.
Sveti Sava je prvi od Srba obradio i razradio u sebi sveto, evanelsko oseanje sveta. U
tom oseanju sveta, u toj filosofiji sveta: Bog Logos je ne samo centar svih bia i tvari
nego je i stvaralaka i ivotvorna i kohezivna i sintetika i promisliteljska sila u svima
biima i u svima tvarima. Sve zrai Logosom, jer je sve logosno i logino. Sve ima svoj
boanski smisao, boanski cilj, boansku vrednost, sve - sem greha, sem zla. Jer u
ovom svetu samo je greh bezlogosan, bezlogian, besmislen. Crna sila koja
obesmiljuje svet, obezlogosuje bia i tvari jeste greh. Bog Logos je i uao
ovaploenjem u ovaj svet da ga ologosi, da protera iz njega greh i njegov besmisao, da
zacari u njemu boanski smisao i unedri boanske vrednosti. Samo unititelj greha u
svetu moe biti osmislitelj i prosvetitelj sveta. A to je jedino On, jedino - Bogoovek
Hristos. Ovaploenjem On je uao u maticu ogrehovljenog sveta da svet oisti Bogom
od greha i zla, osvetli Bogom, prosvetli Bogom i osmisli Bogom. I zaista, Bogoovek je
jedini meu zemaljskim biima boanski mudro, boanski savreno, boanski potpuno
objasnio tajnu sveta i oveka. To je svim biem doiveo u najpunijoj meri Sveti Sava,
prvi meu Srbima. Doiveo, kako? - Evanelskom svetou. Jer se samo oveku
svetog evanelskog ivota otkriva boanska tajna, boanski smisao, boanski logos,
boanska logika sveta.
Gospodo, ukorenite se i utemeljite u rastkovskom, u svetosavskom oseanju sveta, i vi
ete svim biem osetiti: ono na emu stoji svet, temelj i osnov sveta jeste - Bog Logos.
Samo se na tom i takvom temelju moe sagraditi oveanski svet, pun boanske logike,
boanskog smisla, boanske mudrosti, boanske venosti. Kamen temeljac - stanac
svemu venoljudskom postavljen je jednom za svagda; - to je Gospod Hristos. Odbaci li
se Hristos, odbaen je osnov sveta, izvuen je temelj ispod graevine sveta, i sve se
namah survava u haos, u besmisao, u ludilo, u avolov vodvilj.
ta je materija po svetosavskoj filosofiji sveta? - Materija je neto boansko, neto
logosno, jer je i ona postala kroz Boga Logosa. Stoga materija zrai logosnom svetlou
i boanskom loginou. A i savremena nauka tvrdi da materija zrai nekom
presunanom svetlou.
Kroza sve i iz svega to mi ljudi nazivamo materijom zrai, izrauje, prozrauje,
prosijava Logos. Svet svetli Bogom Logosom, Boanskom Svetlou, Boanskom
Logikom, Boanskim Razumom. Zato je ovaploeni Bog Logos rekao za sebe: "Ja sam
svetlost sveta". Tome dodajte i ovo: svet ivi svetlou, jer je i satkan od logosne

svetlosti; ivot je ivot boanskom svetlou, zato je ovaploeni Bog Logos rekao za
sebe jo i ovo: "Ja sam svetlost ivota". I svet je svet Logosom, i ivot je ivot Logosom.
Logos je i u atomu i u vasioni; od vrha do dna - sve je od Njega, sve je u Njemu, sve je
kroz Njega. I samo postojanje je logosnog karaktera, jer, "sve kroz Boga Logosa
postade, i bez Njega nita ne postade to postade" (Jovan 1, 3). Sve to postoji
sainjava jednu celinu, boanski logosnu i boanski loginu ... - Za Svetog Savu,
materija i sav materijalni svet nije drugo do providni, prozirni veo kroz koji on vidi Boga i
osea Boga. Kao to nauka kroz vrstu i gustu materiju vidi elektrone i fotone. U svetu
materije iza svih vidljivih pojava taji se nevidljiva sila Boija. Svaka tvar je izvor, vrelo te
sile. Koliko udesa u jednoj kapi vode, akamoli u suncu, u zvezdama, u sazveima, - a
tek u Tvorcu svih tih udesa! Oko oveje ne moe da gleda u sunce, akamoli u Tvorca
tolikih sunaca!...
Gospodo, evanelska svetost obeskonai ovekovu duu boanskim beskonanostima,
i sveti ovek boanski duboko vidi svet, boanski iroko osea njegovu tajnu, boanski
visoko misli o svetu. Za Svetog Savu: svaka tvar je - malo bogojavljenje, jer svaka tvar
samim postojanjem svojim objavljuje Boga. Listi ljubiice, zar to nije malo
bogojavljenje? Lastino oko, - zar to nije vee bogojavljenje? A zenica u tvom oku, - zar
to nije vee bogojavljenje i od jednog i od drugog? Zamislite: Rastko bdi nad tajnom
svetova: pred njim promiu u beskrajnim povorkama milijarde tvari, velikih i malih, i u
svakoj od njih po jedno bogojavljenje, veliko ili malo; i sva se ta bogojavljenja stiu u
jedno ogromno - ogromno, sveobuhvatno bogojavljenje: Bogooveka Hrista. I ti zajedno
sa Rastkom govori sebi: da, svaka tvar je svojim glavnim nervom vezana sa Tvorcem!
da, svaka tvar je bogoglasnik! da, svaka tvar je bogojavljenje! da, ovaj svet je
neprekidno i neuutno bogojavljenje; kroza nj Bog objavljuje i mudrost svoju, i ljubav
svoju, i silu svoju, i istinu svoju, i pravdu svoju, i dobrotu svoju, i lepotu svoju...
Samo sitne - siune due ne mogu, jer ne ele, da zarone u boanske dubine sveta i
tamo pronau boansku logiku njegovu, i ideju, i misao, i smisao. Povrinski paraziti,
oni stalno ostaju na povrini sveta, stoga i ne mogu van praine sveta. Praina im
zatrunila oi, pa ne vide ni Boga niti ita Boje. Tvorevinu su proglasili za prvo i
poslednje bie, za prvi i poslednji ivot, za prvu i poslednju istinu. A to je
idolopoklonstvo, i izvor svakog idolopoklonstva, bilo ono duhovno ili fiziko.
Gospodo, vi ste osetili, prvo naelo svetosavske filosofije sveta jeste: svet je
bogojavljenje. A drugo, ta je drugo naelo? - ovek je bogosluenje. Bogojavljenje je
priroda sveta, a bogosluenje je cilj sveta. Kroz svet Bog javlja sebe. Na bogojavljenje
ovek odgovara bogosluenjem. U svetu koji je bogojavljenje, sav ivot ovekov od
poetka do kraja, od vrha do dna, treba da bude neprekidno sluenje Bogu, neprekidno
bogosluenje. Glavni posao ovekov u ovom svetu, u ovom grandioznom hramu
Bojem jeste - sluenje Bogu, bogosluenje. Prirodno je i logino da se u ovoj vasioni, u
ovom hramu Bojem, ivi - sluei Bogu. Poto je ovaj svet bogojavljenje, prirodno je da
ovek bude bogosluenje. Po svetosavskom shvatanju: ovek i nije Drugo do svetenosluitelj, bogosluitelj. On neprekidno slui Bogu: i mislima, i oseanjima i
reima, i delima, jednom reju - celokupnim svojim ivotom.

Gospodo, u svetosavskoj filosofiji sveta svemono vladaju dva osnovna naela. Prvo je
naelo: svet je bogojavljenje; a drugo je: ovek je bogosluenje. Sav ivot Svetoga
Save u ovome svetu izgraen je na ta dva naela: njegov ivot je bio neprekidno
sluenje Bogu, neprekidno bogosluenje, jer je ovaj svet on smatrao za velianstveni
hram Boji u kome se vri neprekidno bogojavljenje. Najbolje se i najsavrenije slui
Bogu kada se ivi po Evanelju Bogooveka Hrista. Sveti Sava je svim biem svojim i
mislio i oseao i delao i iveo po Evanelju Hristovom, i tako postao, i za navek ostao,
najmudriji i najvei srpski filosof, koji je srpskoj dui najpotpunije i najsavrenije otkrio
veni boanski smisao i sveta i oveka.
NAPOMENE:
1. The Mysterious Universe, str. 3, Cambridge, 1937.
2. Kiprijan Kern, Materijalizam i nauka, str. 106-T ("Hriansko delo", god. 1936, sv.
2).
3. I. G. Crowther, An outline of the Universe str. 20; 1938.
4. Zvezde i njihova kruenja, str. 148; preveo . Simi, Beograd, 1938.
5. A. S. Edington, Zvezde i atomi, str. 16; Beograd, 1938.
6. D. Dins, Or. cit. str. 147.
7. D. Dins, Or. cit. str. 148.
8. L'homme, cet inconnu, str. 4; Paris, Plon, 1938.
9. tamo, str. 11.

SVETOSAVSKA FILOSOFIJA PROGRESA

sadraj
Neka kosmika zavera postoji protiv nae planete, jer se nigde u vasioni ne umire osim
na zemlji. Ostrvo smrti, jedino ostrvo na kome se umire, eto to je sumorna zvezda naa.
A iznad nje, oko nje, i ispod nje krue milijarde zvezda, na kojima nema smrti, na kojima
se ne umire. Sa svih strana bezdan smrti opkoljava planetu nau. Koji je to put koji
polazi sa zemlje a ne survava se u bezdan smrti? Koje je to bie koje moe izbei smrt
na zemlji? Svi umiru, sve umire na ovom jezovitom ostrvu smrti. Nema tunije sudbe od
zemljine, nema oajnije tragedije od ovekove. Zato se daje ivot oveku, kada je
odasvud opkoljen smru? Zamke smrti razapete su svuda; na staze ovekove metnut je
mrak. Kao ogroman i udovian ljigavi pauk smrt je isplela guste mree oko poaale
zvezde nae, i u njih hvata ljude kao bespomone muve. Sa svih strana ljudoderske
strahote vijaju oveka, i on nema kud, jer ga je smrt zatvorila odasvud. Zato se daje
svest oveku, kada ona svuda i u svemu nailazi na smrt? Zato se daje oseanje
oveku; da li zato da oseti kako mu je grob - otac a crvi - braa. Kroz napaenog Jova
svaki od nas dovikuje grobu: ti si otac moj, a crvima: vi ste mati moja. Svest je tuan i
straan dar oveku, no mnogo tuniji i mnogo straniji dar je - oseanje. A ula? Zato
su ula data oveku: da li zato da mu budu pipci, pomou kojih e na svakom koraku u
istoriji roda ljudskog napipati smrt? Poaljite misao svoju po ovom ostrvu smrti da vam
pronae smisao ovekovom postojanju, i ona e vam se vratiti ojaena i tuna, sva
posuta hladnim pepelom smrti; poaljite oseanje svoje, i ono e vam se vratiti
izranavljeno i izgruvano po neprolaznim gudurama smrti; pruite jedno ulo svoje do
kraja ma kog bia u istoriji, i ono e kao kraj njegov, kao zavretak njegov nesumnjivo
napipati smrt.
Gospodo, smrt je najoiglednija, najuniverzalnija stvarnost u svetu. U samoj stvari,
poslednja, zavrna stvarnost ljudskog ivota na zemlji jeste smrt. Recite, zar smrt nije
poslednja stvarnost i moja i vaa? Svi smo mi zaraeni smru svi bez izuzetka; bakcili
smrti projeli su sva tkiva bia naeg; svaki od nas nosi u sebi hiljade smrti. Nau planetu
stalno pustoi hronina epidemija smrti; nema medicine koja nas moe spasti ove
epidemije; nema karantina gde bi se ljudi mogli oistiti od mikroba smrti. ta je ljudski
ivot na zemlji ako ne: stalno grevito otimanje od smrti, borba sa smru, i najzad poraz od smrti? Jer mi u medicini, u nauci, u filosofiji pobeujemo ne samu smrt ve
njene pretee: bolesti i slabosti. I to ih pobeujemo delimino i privremeno. ta su
triumfi nauke, filosofije, tehnike pred strailnim faktom sveopte smrtnosti svega
ljudskog? Nita drugo do graja zbunjene i preplaene dece. Ako ima tragike u
svetovima, onda je centrala njena ovek. Tragino je biti ovek, o! nesravnjeno
traginije nego biti tigar ili ovca, zmija ili ptica, pu ili komarac. Ma koliko se ovek
naprezao da prevazie tragiku ljudskog ivota, on mora i oseati i saznavati da stalno
ostaje zatvorenik u neotvorljivoj tamnici smrti, tamnici koja nema ni prozora ni vrata.
Raajui se na svet, ovek je od prvog momenta kandidat za smrt; i ne samo to, nego
im se rodi - ve je osuen na smrt. Utroba koja nas raa nije drugo do roena sestra
groba. Izlazei iz majine utrobe ovek ve stupa na put koji vodi u grob. Ma kojim
putem iao po ovom ostrvu smrti, ovek se najzad mora iskrcati u - grob. Svaki ovek je
zalogaj, koji na kraju krajeva proguta nenasita smrt, "vsejadica smert"[1]. ta nam

ostaje, o kukavni zarobljenici smrti? Jedino: pobuna gorkog osmejka i gr nemonog

srca.
Gospodo, na dugom i stranom putu kroz istoriju u oveku se toliko naslagalo i
nagomilalo smrti, da je smrt postala jedina kategorija, u kojoj se kree i biva sav ivot
ljudski, u kojoj on nastaje, ostaje, pa moda i prestaje. Kroz istoriju se u oveku izrodilo
jedno ubeenje: ako u ovom svetu ima ieg neophodnog, onda je to smrt. To ubeenje
postalo je morom svake istoriske epohe. Jezovita realnost smrti primorala je
oveanstvo da to ubeenje formulie u dogmu: smrt je neophodnost. Tu nemilu dogmu
predavao je u naslee otac sinu, ovek oveku, pokolenje pokolenju. Ako ovek bez
predrasude zagleda u istoriju ovog udnog sveta, mora priznati da je ovaj svet ogromna vodenica smrti koja neprekidno melje povorke ljudi, od prvog oveka, pa sve
do poslednjeg. I mene melje, i tebe melje, prijatelju, i sve nas melje, dok nas jednog
dana ili jedne noi ne samelje. Recite, moe li ovek spokojan biti, i bez bunta ovaj svet
primiti, kada je u ovoj vodenici smrti prikljeten izmeu dva vodenina kamena, koji e
ga dotle mleti dok ga sasvim ne samelju? moe li muva biti spokojna u paukovoj mrei, i
mi u miolovci? Od uasa - ovek osea da je ovaj ivot neko strano privienje i
mrano zatoenje. Izgleda, neko nas je poslao na zatoenje odvratnom privienju;
poslao je nas koji smo i sami od iste materije od koje i privienje. Dovoljno je i jedno oko
oveku pa da vidi da je naa planeta - trkalite privienja, trkalite kaldrmisano
lobanjama ljudskim. I jo: trkalite sa svih strana obzidano smru. A vasiona? nije li to
ogromna, ogromna, hermetiki zatvorena grobnica, po kojoj ljudi kao oajne krtice
neprestano riju, i nikako da je proriju?
Svakolika istorija roda ljudskog nije drugo do zagluna afirmacija smrti. Sve njene bure i
oluje, zatija i podvizi, svi njeni tvorci i borci, svedoe jedno, samo jedno: smrt je
neophodnost; svaki je ovek neizostavno i neminovno smrtan. To je finale svakog
ljudskog bia, to testament koji za sobom neizostavno ostavlja svaki itelj nae planete.
Taj testament su svakome od nas ostavili pretci nai. U njemu stoje samo ove tri rei:
smrt je neophodnost. - Recite, gospodo, moe li ovek sa takvim testamentom biti
spokojan i srean u ovoj vodenici smrti? je li moguan, je li logian, je li opravdan, je li
potreban progres u svetu, u kome je smrt - najneodoljivija neophodnost? A to pitanje
znai: ima li smisla ovakav svet, ovakav ivot, ovakav ovek? Pitanje progresa pitanje je
smisla ivotnog. Ako je u vodenici smrti moguan smisao ivota, moguan je i progres.
Odgovor pak na to pitanje moguan je jedino kroz odgovor na pitanje smrti. Reenjem
problema smrti u samoj stvari reava se centralni problem. Posredno i neposredno, svi
se problemi u krajnjoj liniji svode na problem smrti. Ko rei problem smrti, reio je
glavne probleme ljudske svesti i savesti. Na ovom problemu probaju se svi bogovi i svi
ljudi. Ako iko rei ovaj problem, onda je to istiniti Bog, i nema Drugih bogova, i - ne
trebaju nam.
Suoite problem smrti sa savremenom pozitivistikom naukom. Da bi reila problem
ivota i smrti, nauka je mobilisala sve svoje sile, ali se svi njeni napori slivaju u jedan
zakljuak: u svetu vladaju prirodni zakoni koji su neophodni i neizmenljivi; i smrt je
prirodni zakon, zato je neophodan i neizmenljiv; u ovakvom svetu i ovakvom oveku:
smrt je neophodnost. - Eto, svoj odgovor na strani problem smrti nauka uvija u

tajanstvenu re: neophodnost. Ali, ona time ne reava problem ve ga samo konstatuje
i afirmira. Ovakvim odgovorom nauka potvruje injenicu da je smrt neophodnost. No,
gospodo, ba ta injenica i jeste najvee prokletstvo za rod ljudski. Ja moram izvui
konsekvence iz ovog dogmata savremene nauke: ako je smrt neophodnost, onda
ljudski ivot nema smisla: neophodnost ostaje neophodnou: oveanstvo je osueno
na permanentni status quo ante, tj. osueno na permanentnu smrt, poto je smrt
neophodnost za sve ljude. "Verujemo, izjavio je nedavno uveni astronom Dems
Dins, profesor Kembridkog univerziteta, da vasiona nije stalna, nepromenljiva sklopa.
Ona ivi svojim ivotom, putuje, kao i svi mi, putem koji vodi od roenja do smrti. Jer
nauka ne zna ni za kakvu promenu sem promene koja se sastoji u starenju, i ni za
kakav napredak izuzev napretka ka grobu. U svetlosti naeg sadanjeg znanja,
primorani smo da verujemo da je cela materijalna vasiona samo jedan primer za ovo,
ma da na ogromnoj skali"[2].
Poto je smrt jedini prirodni zavretak oveka, pa i same vasione, onda je pravi progres
u osnovi nemogu; ne samo nemogu ve i nepotreban. Jer nata mi progres, kada se
sastoji u tome da me sveano isprati od kolevke do groba? To je kao kad te osude na
smrt, pa delat premae ma medom, da bi ti bilo slae kad ti njime odrubi glavu...
Nata mi progres, nata ivot, nata sav trud, i rad, i dunost, i ljubav, i mrnja, i kultura,
i civilizacija, kad umirem sav bez ostatka? Sve to pred ime se ljudi klanjaju: progres,
kultura, civilizacija, rad, dunost, moral, otadbina, porodica, - sve su to vampiri koji mi
krv siu, siu, siu .. . Prokleti bili!
Gospodo, treba biti iskren: ako je smrt neophodnost, onda je ovaj ivot - najpodrugljiviji
dar, najodvratniji potsmeh, i glavno: uas, neizdrljivi uas... Neophodnost smrti je za
nauku neuklonljiva i nepobediva; to znai: nauka ne moe ni pronai ni dati smisao
ivotu. Pred problemom smrti izdie i sama nauka. Mnogi govore: nauka je sila, nauka
je mo. Ho recite: zar je sila, koja je bezsilna pred smru, u samoj stvari sila? zar je
mo, koja je nemona pred smru, u samoj stvari mo? Nema sile mimo onu koja
pobeuje smrt. Vele: nauka je ovekoljubiva. No kakvo mi je to ovekoljublje, kad ona
ostavlja oveka u smrti? kada je nemona da ga odbrani od smrti? ovekoljublje je:
pobediti smrt. I nema drugog.
Gospodo, suoite problem smrti sa ma kojom filosofijom, starom ili novom. Gle, sva se
logika svih filosofija sliva u jedan princip: kategorije ljudskog miljenja dokazuju
nemogunost pobede nad smru; smrt je logina posledica tronosti ovekova bia,
stoga je smrt neizbena neophodnost... Ovakav odgovor potstie me na pitanje: kako
filosofija moe dati smisao ovekovom ivotu, kada tako reava kobni problem smrti? U
samoj stvari, razne filosofije i nisu drugo do aritmetika pesimizma. Kada ovek sa ivice
groba posmatra svet, onda mu ni jedna filosofija ne moe zasladiti gorku tajnu smrti.
Suoite problem smrti sa evropskom humanistikom kulturom. Mnoge je naivne
evropska kultura nadom okrilila. No slaba su to krila da bi oveka mogla dii iznad smrti.
Smrt ih nemilosrdno saseca u korenu. I kulturni se ovek osea tragino nemoan pred
strailnim faktom smrti. Stani na ivicu svoga groba i izmeri kulturu na terazijama svoje
savesti; gle, laka je od nita. Pred smru ona se savija u zgrenu nulu. Sve njene

tekovine smrt polako nagriza i otiskuje u svoj mrani ambis. Zar kultura koja nije ustanju
da pobedi smrt, u samoj stvari pretstavlja silu koja joj se od mnogih pripisuje? Kakva je
korist oveku od toga to je kulturan, kulturan u vodenici smrti, koja e danas - sutra
samleti i njega i njegovu kulturu?
Stavite problem smrti pred nehrianske religije. Sve se one mue njime; i reavajui
ga, one ga ili obilaze, ili negiraju, ili preskau. Najtipinije su od njih: bramanizam i
budizam. Za bramanizam, smrt je kao i sav vidljivi svet: Maja, varljiva realnost, nebie,
neegzistencija. Problem smrti spada u neku vrstu samozvanih realnosti, koje valja
prevazii silom volje svoje. Sav je vidljivi svet - izloba privienja, koja iiljavaju u
nerealne fantome. - Reavajui na takav nain problem smrti, bramanizam ga ne
reava ve negira. A budizam? Budizam je punoletstvo oajanja; to je ne samo filosofija
nego i religija pesimizma. Tajna nebia je prijatnija od gorke - pregorke tajne bia. Smrt
je osloboenje od okova ovog stranog udovita to se svet zove. Iza smrti blaenstvo je nirvane. - Tako, budizam ne reava ve preskae problem smrti; ne
pobeuje smrt ve je oajno proklinje. Na slian nain i ostale religije ne pretstavljaju
drugo do bankrotstvo pred problemom smrti.
Gospodo, vrednost, pravu vrednost svake nauke, svake filosofije, svake religije, svake
kulture pronai ete, ako ih proitate u kontekstu sa smru. I kroz nauku, i kroz filosofiju,
i kroz mnogobrojne religije ovek pokuava da pobedi smrt, i nikako ne uspeva... ovek
je sam, a oko njega podmuklo uti bezobalni okean smrti... Zarobljen smru, ovek rie
od uzdaha srca svog, i niko da mu odgovori, niko od ljudi, niko od bogova. I ako to
odmuca nauka, ili filosofija, ili kultura, sve je to slaba narkoza koja nikako ne moe da
uspava uasom smrti probuenu duu ljudsku. Pogledajte, oveku i oveanstvu nikuda
iz proklete vodenice smrti. Naa mrgodna planeta ima i suvie centripetalne sile za sve
to je smrtno, pa i za oveka. Sav elektricitet bola, uasa, tragike, sabira se u jedan
grom, grom smrti, protiv koga nema gromobrana. Smrt je vrhovno zlo, koje sintezira sva
zla; vrhovni uas, koji sintezira sve uase; vrhovna tragika, koja sintezira sve tragike.
Pred tim vrhovnim zlom, pred tim vrhovnim uasom, pred tom vrhovnom tragikom,
obamire u nemoi i oajanju sav duh ljudski i sav rod ljudski... Progres? O, ta svaki
ljudski progres ta je drugo ako ne progres ka smrti, progres ka grobu? Svi progresi u
vodenici smrti zavravaju smru.
Gospodo, sva delatnost roda ljudskog kroz istoriju svedoi i tvrdi jedno: oveku je
nemogue pobediti smrt. Ali, ako je to poslednji i zavrni zakljuak, ega radi onda
iveti? ega radi stvarati istoriju, uestvovati u njoj, lomiti se po njoj? Istorija roda
ljudskog, koja nije Drugo do nemilosrdna, tiranska diktatura smrti, nije li potsmeh nad
ljudskim biem i njegovim progresom? He varajmo sebe: smrt je trijumf tiranije i
tragizma, i avaj - pir ironije i komizma... Jadno i komino je bie ovek, kada mu je
sueno da ivi u vodenici smrti gledajui kako ona nemilosrdno melje oveka za
ovekom, narataj za naratajem, i oseajui kako i njega samog postepeno melje dok
ga sasvim ne samelje... Nesrenom i ismejanom biu to se ovek zove nemogue je,
apsolutno nemogue, pobediti smrt. ta onda? Ima li izlaza? - Da, ima. Ono to je
nemogue oveku, pokazalo se mogue samo jednom biu u svim svetovima. Kome? Bogooveku Hristu.

Bogoovek Hristos je pobedio smrt. ime? - Svojim vaskrsenjem. I tom pobedom reio
prokleti problem smrti; reio ga ne teoriski, ne apstraktno, ne aprioristiki, ve
dogaajem, doivljajem, faktom, istoriskim faktom vaskrsenja svog iz mrtvih.
Gospodo, nema dogaaja, ne samo u Evanelju ve i u istoriji roda ljudskog, koji je tako
silno, tako ubedljivo, tako neporeno posvedoen kao vaskrsenje Hristovo. U
celokupnoj svojoj istoriskoj stvarnosti i moi, hrianstvo je zasnovano na faktu
vaskrsenja Hristovog. Svojom svepobednom silom ono je nametnulo sebe za centar
hrianstva. Ako se hrianstvo moe svesti na dogaaj, onda je taj dogaaj vaskrsenje Hristovo. Ako hrianstvo ima poetak u vremenu, onda ono poinje ne od
Vitlejema ve od Vaskrsenja. Temelj hrianstva je vaskrsenje Hristovo. To je osnovni
fakt; ne poe li se od njega, ne moe se odgonetnuti zagonetna linost Isusa
Nazareanina. Vaskrsenjem svojim Gospod Hristos je objasnio svetu Sebe, svoju
Bogooveansku linost. Do vaskrsenja svog On je uio o venom ivotu, ali je tek
vaskrsenjem dokazao da je On zaista ivot veni. Do vaskrsenja svog On je uio ljude
pobedi nad smru, ali je tek vaskrsenjem pobedio smrt i dao ljudima sile da i oni
pobeuju smrt i u dui i u telu svom. Jednom reju: celokupno uenje Hristovo tek u
vaskrsenju Njegovom dobija svoju opitnu, eksperimentalnu potvrdu i objanjenje.
Bez vaskrsenja Hristovog hrianstvo se apsolutno ne moe objasniti. Molim vas, ime
ete objasniti neustraivu propoved Apostola o vaskrslom Hristu, onih Apostola koji su
se, poraeni i poplaeni golgotskom smru Hristovom, kukaviki bili razbegli od Njega?
ime ete objasniti, ime? - Jedino vaskrsenjem Hristovim. Da je Hristos umro, a ne i
vaskrsao, s pravom pita sveti Zlatoust - ko bi se usudio da Ga propoveda kao Boga i
Spasitelja? Ko bi za Njim poao, ko u smrt za Njega iao? Da Hristos nije vaskrsao, ko
bi Apostole, te nemone oajnike i preplaene begunce, oduevio da propovedaju
jednoga mrtvaca; i kakvu su nagradu mogli oekivati od mrtvaca, kakvu poast? Ta oni
su pobegli od Njega ivoga im je bio uhvaen; a posle smrti Njegove zar bi oni mogli
stajati onako smelo za Njega, da On nije vaskrsao? He, ne! Oni nisu mogli ni smeli
izmisliti vaskrsenje Hristovo da se ono nije desilo. Mnogo puta Spasitelj im je za ivota
svog govorio o svom vaskrsenju, ali oni od svega toga nisu nita razumeli. Stoga, da
Hristos nije vaskrsao, oni bi, gonjeni od celog naroda, proterivani iz grada u grad, morali
najzad odustati od Njega i prestati da ire glasove o nekakvom vaskrsenju Njegovom.
Da se vaskrsenje Hristovo nije stvarno desilo ve da su ga izmislili Apostoli, u ta bi se
oni mogli uzdati propovedajui jednu takvu izmiljotinu? Da li u silu svoje rei? Ta oni su
bili vrlo neuki ljudi. Da li u bogatstvo? Ta oni nisu imali ni torbe, ni tapa ni obue. Da li
u znatnost porekla? Ta oni su bili siromani, i roeni od siromanih. Da li u znamenitost
zaviaja? Ta oni su dolazili iz neznatnih sela. Da li u svoju mnogobrojnost? Ta njih je
bilo svega jedanaest. Da li u obeanja Uiteljeva? Ali, da On nije vaskrsao, onda ni
ostala obeanja Njegova ne bi za njih bila verodostojna. I kako bi oni mogli ukrotiti
narodni bes? Kada se hrabri Petar od straha odrekao Hrista pred sluavkom, i svi ostali,
videvi Ga vezana, kukaviki razbegli, kako bi onda oni smeli pomisliti da idu u sve
krajeve sveta i svuda usauju izmiljenu propoved o vaskrsenju? Kada se jedan prepao
od sluavke, a ostali i od samog pogleda na uze, kako su se onda oni mogli odrati pred
carevima, vladarima i narodima, gde su maevi, uareni kazani, usijane pei, bezbrojne

vrste svakodnevne smrti, kako ako ne tako to ih je boanskom silom svojom krepio
vaskrsli Gospod Hristos? Da, da, sve je to inila sila vaskrsloga Bogooveka.
No, bez vaskrsenja Hristovog se ne bi moglo objasniti ne samo apostolstvo Apostola
ve ni muenitvo Muenika, ni ispovednitvo Ispovednika, ni svetiteljstvo Svetitelja, ni
udotvorstvo udotvoraca, ni vera verujuih, ni ljubav ljubeih, ni nada nadajuih se, niti
ikoji hrianski podvig. Da vera hrianska nije vera vaskrslog, i stoga veno ivog i
ivotvornog Bogooveka Hrista, ko bi kroz tolike vekove milione i milione ljudi
oduevljavao na veru u Hrista, na ljubav prema Njemu, na ivot u Njemu, i vodio ih kroz
svete evanelske vrline i podvige? Jednom reju: da nije vaskrsenja Hristovog,
hrianstva ne bi bilo; Hristos bi bio prvi i poslednji hrianin koji je izdahnuo i umro na
krstu, a sa Njim i Njegovo uenje i Njegovo delo. Tada bi bila istinita re nesrenog
Niea: Prvi i poslednji hrianin raspet je na Golgoti.
Gospodo, vaskrsenje Bogooveka Hrista je prevrat, prvi radikalni prevrat i prva istinska
revolucija u istoriji oveanstva. Ono je podelilo istoriju na dva dela; u prvom delu
vladala je deviza: smrt je neophodnost; u drugom poinje da vlada deviza: besmrtnost
je neophodnost. Vaskrsenje Hristovo je vododelnica ljudske istorije: do njega - istinski
progres je bio nemogu, od njega - on postaje mogu. Iz fakta vaskrsenja Hristovog
rodila se filosofija vaskrsenja, koja nepobitno pokazuje i dokazuje da je neophodnost:
ne - smrt, ve besmrtnost; ne - pobeda smrti, ve pobeda nad smru. U tom, jedino u
tom faktu, i ivotu izgraenom na tom faktu vaskrsenja Hristovog, mogu je pravi,
istinski progres.
Praktino ubeenje i filosofska dogma: smrt je neophodnost, - vrhunac je i punoletstvo
pesimizma. Ta dogma ima svoje postulate u principima: greh je neophodnost, zlo je
neophodnost. Ali i filosofija vaskrsenja ima svoje postulate; evo njih: bezgrenost je
neophodnost, dobro je neophodnost. Kad je vaskrsenje Bogooveka Hrista - fakt,
dogaaj, doivljaj, onda nema ni jedne bogooveanske vrline i osobine koja u ivotu
ljudskom ne bi mogla postati fakt, dogaaj, doivljaj.
Fakt vaskrsenja Hristovog nije ogranien ni vremenom ni prostorom; on je sa svake
strane beskrajan i beskonaan kao i sama linost Bogooveka Hrista. To je fakt i
dogaaj sveoveanskog znaaja i zamaha; on se razrasta u mnogomilioni ivot svih
hriana, jer su hriani time hriani to verom u vaskrslog Gospoda Hrista po staju
lanovi Bogooveanskog tela Njegovog: Crkve. Crkva i nije drugo do neprekidno i
beskrajno produavanje jednog dogaaja, jednog fakta: vaskrsenja Hristovog. To je
novi organizam, nova realnost, beskrajna, beskonana, besmrtna. Tu nema granica
vremenskih ni prostornih. Fakt vaskrsenja Hristovog je temelj Crkve, temelj hrianstva i
svakog hrianina. Ako se ovek ne nazida na njemu, nazidao se na ivom pesku, jer
svi temelji mimo njega nisu drugo do ivi pesak.
Vaskrsenjem Svojim Bogoovek je probio poroni krug smrti: izvrio prelaz iz smrti u
besmrtnost, iz vremena u venost. U linosti Njegovoj izvrio je taj prelaz i ovek, ali ne
kao ovek ve kao Bogoovek. Zato je vaskrsenje centralni fakt: iz njega se izvodi i na
njega se svodi sva hrianska pragmatika, sav ivot hrianina. Od oveka se trai

jedno: da usvoji taj fakt, da doivi taj doivljaj, da vaskrsne sebe iz groba svega onoga
to je smrtno, sjedinjujui putem vere duu svoju sa vaskrslim Gospodom Hristom.
Hristova pobeda nad smru omoguila je beskrajni progres oveka i oveanstva ka
boanskom savrenstvu. Ustvari: istinski se progres sastoji u pobedi nad smru, u
obesmrenju i due i tela, u spasenju od smrti, a to e rei: u spasenju od greha i zla,
koji su jedini tvorci smrti. Ali ako je smrt zavretak oveka i oveanstva, onda su sve
ovekove enje za progresom - najprokletije i najpodrugljivije svojstvo, koje je neko
ubacio u oveka, da bi mu se to pakosnije potsmehnuo. U tom sluaju, najbolje je i
najdoslednije: zamreti u oajnoj inerciji i izvriti samoubistvo, jer bi ivot bio nesnosna
tiranija i neizdrljiv potsmeh.
Mnogi ne priznaju vaskrsenje, ne priznaju pobedu nad smru a govore o progresu. No
svi ti progresi, bili nauni, ili filosofski, ili umetniki, ili kulturni, nisu drugo do koncentrini
krugovi, upisani u krugu smrti. Progres koji izneveri i napusti oveka u smrti, nije
progres ve falsifikat progresa. Ako progres nije u stanju da osmisli ivot i smrt, da
obesmrti oveka i oveanstvo, onda to nije progres ve maskirani regres. Takvi su svi
progresi sem progresa zasnovanog na vaskrslom Bogooveku. Nije li smrt pobeena, i
besmrtnost osigurana vaskrsenjem, onda nema istinskog progresa u ovoj stranoj
vodenici smrti, onda su svi ljudi bez izuzetka robovi smrti, lakeji smrti, mlivo smrti. Ako
je tako, rata onda iveti, o vodeniari progresa u vodenici smrti? Zar zato, da me
vodenica smrti na kraju krajeva samelje celog bez ostatka?... Da, da, svi progresi koji
nisu zasnovani na besmrtnosti ovekove linosti, pretstavljaju iz sebe naivne arolike
bajke i skaske, koje nesreni itelj ove planete sanja, u ijem naruju? - U odvratnom
naruju adaje smrti.
Re progres u bukvalnom smislu oznaava svako kretanje napred. Kroz svukoliku
delatnost svoju: religisku, filosofsku, naunu, tehniku, ekonomsku, rod ljudski se,
oigledno, kree napred, ide napred, ka emu? Nema sumnje - ka smrti, kao poslednjoj
realnosti. Roeni u vodenici smrti, odrasli u njoj, ljudi, svi ljudi sa svima svojim
progresima bivaju najzad samleveni smru. Zagledajte u tajau ljudskih progresa, i ako
vam razum nije uspavan morfijumom naivnog humanizma i srce opijeno opijumom
kulturnog idolopoklonstva, stvaripoklonstva, vi ete morati otkriti da oveanstvo kroz
sve svoje progrese hita ka jednom, progresira ka jednom: ka smrti. Iza svih naih
progresa stoji smrt. To je najsigurnija meta ljudskog progresa. A kada se progres
zavrava smru, nije li smeno nazivati ga progresom? Pametnije je nazivati ga
regresom, kobnim regresom, jer sve odvodi u nebie, u nepostojanje, u nitavilo. Ako
ne elimo da namerno zavaravamo ono malo saznanja to imamo u srcu, onda moramo
i saznati i osetiti da nema istinskog progresa bez pobede nad smru, bez osiguranja
besmrtnosti za ovekovu linost, bez osiguranja venog ivota. Drugim reima: oveku i
oveanstvu nema progresa bez Bogooveka Hrista, jedinog pobeditelja smrti. Jer
progres je samo ono to savlauje smrt i osigurava besmrtnost ovekovoj linosti; sve
pak ono to ne savlauje smrt i ne osigurava besmrtnost ljudskom biu, nije drugo do
regres, fatalni regres, koji oveka osuuje na smrt, iza koje nema vaskrsenja. Poto je
Bogoovek Hristos jedini pobeditelj smrti, to je On i jedini osniva i tvorac jedino
istinskog progresa, progresa bogooveanskog; a ovek, i sve to je oveje, suvie

oveje, u stvari je regres. Dilema je vrlo jasna: ovek ili Bogoovek, smrt ili
besmrtnost?... Prijatelju, ako si makar jednom ozbiljno zapitao sebe: ta je smisao
mome ivotu koji ovako neumorno hita ka grobu, progresira ka smrti, - ti si samo u
vaskrslom Gospodu Isusu mogao nai odgovor na svoje pitanje. Ako si pak svoj lini
problem proirio na celo oveanstvo, i u besane noi i hune dane ozbiljno pitao sebe:
kakav je smisao postojanju roda ljudskog, i ta je ustvari progres ljudski, - ti si iz svih
injenica mogao izvui samo jedan zakljuak: progres je sve to odvodi Hristu i
vaskrsenju, jer osigurava besmrtnost i oveku i oveanstvu; regres je sve to odvraa
od Hrista i vaskrsenja, jer gura u smrt, u nebie i oveka i oveanstvo. Hristoenjivost
je vitalna sila progresa, jer se njome savlauju smrt i smrtnost, to jest: greh i zlo, a
osigurava besmrtnost i ivot veni.
Jedini smisao ljudskog postojanja u ovoj vodenici smrti jeste lina besmrtnost svakog
ljudskog bia. Bez toga, nata nam progres i usavravanje, nata filosofija i kultura,
nata nam dobro i zlo, nata Bog i svet? Osetiti se besmrtnim jo za ivota u telu, jeste
blaenstvo koje se samo Bogoovekom Hristom moe pronai i osigurati. Razvijanje
oseanja besmrtnosti i njegovo pretvaranje u saznanje besmrtnosti, posao je Hristovog
oveka u ovom ivotu. Izgleda mi: Spasiteljevo Evanelje i nije drugo do praktino
uputstvo kako ovek moe sebe smrtna preraditi u besmrtna. Praktikujui evanelske
vrline, ovek savlauje sve to je smrtno u njemu; i ukoliko evanelskije ivi utoliko jae
potiskuje iz sebe smrt i smrtnost i urasta u besmrtnost i venost. Oseati Gospoda
Hrista u sebi isto je to i oseati se besmrtnim. To oseanje besmrtnosti izvire iz
oseanja Boga, jer je Bog izvor besmrtnosti i venog ivota.
"ta je besmrtnost?" pita veliki hrianski filosof, Sv. Isak Sirin, i odgovara: "Besmrtnost
je oseanje Boga". Oseati Boga znai: oseati se besmrtnim. Bog i besmrtnost su dva
korelativna pojma, jer su dva korelativna fakta. Jedno je nemogue bez drugog. Oseati
Boga u sebi stalno, u svakoj misli, u svakom oseanju, u svakom postupku, i jeste
besmrtnost. Stei to oseanje Boga i znai: osigurati sebi besmrtnost i ivot veni.
Otuda samo iz vere u Boga, iz oseanja Boga istie i oseanje line besmrtnosti
ovekove.
Bogooveanski progres se i sastoji u tome to u ljudima razvija i usavrava to
oseanje line besmrtnosti ovekove, jer do maksimuma razvija u njima oseanje Boga.
ovek Hristove vere ivi oseanjem i saznanjem da je svaki ovek besmrtan i vean, te
stoga ne moe biti predmet niije eksploatacije i tiranije. Oseanje besmrtnosti dolazi od
oseanja Boga, a oseanje Boga ne trpi greh ve ga izgoni iz oveka, jer greh proizvodi
smrt. Ako je u oveku ivo oseanje Boga, ivo je sa njim i oseanje besmrtnosti koje
se neumorno bori sa svim onim to usmruje oveka, a to je greh, svaki greh i svako
zlo.

***

Gospodo, zagledajte u osnovne principe evropskog humanistikog progresa, u njegovu

metafiziku. Zar ne vidite da humanistika kultura sistematski zatupljuje u oveku
oseanje besmrtnosti dok ga sasvim ne zatupi, i ovek evropske kulture odluno tvrdi:
telo sam i samo telo. A to znai: smrtan sam i samo smrtan. Tako je humanistikom
Evropom zavladala deviza: ovek je smrtno bie. To je formula humanistikog oveka,
to sutina njegovog progresa. Najpre nesvesno, a zatim sistematski svesno i namerno u
evropskog oveka je kroz nauku, i kroz filosofiju, i kroz kulturu ubrizgavano saznanje da
je ovek smrtan sav bez ostatka. To se saznanje postupno formiralo u ubeenje koje
glasi: smrt je neophodnost. Smrt - neophodnost! Ima li veeg uasa, i uvrede, i
potsmeha: najvei neprijatelj oveku - neophodan je oveku! Recite, ima li tu logike,
makar najmanje, makar detinjske, makar insekatske? Da nije evropski ovek, davljen i
mleven u vodenici smrti, izgubio i poslednju trunku razuma, i poeo da bunca?...
Opustoen je humanistiki ovek, strahovito opustoen, jer je iz njega proterano i
saznanje i oseanje line besmrtnosti. A bez toga zar je ovek - potpun ovek?
O, suen je evropski ovek, fenomenalno suen, i opatuljen, i smanjen, i sveden na
razlomak i odlomak oveka, jer je iz njega isterano svako oseanje beskrajnosti i
beskonanosti. A bez bezkonanosti moe li ovek uopte postojati? I ako moe
postojati, ima li smisla njegovo postojanje? Zar bez tog oseanja beskonanosti nije on
- mrtva stvar meu stvarima i prolazna ivotinja meu ivotinjama? Dopustite mi
paradoks: ja drim da su poneke ivotinje beskrajnije u svojim oseanjima i besmrtnije u
svojim eljama od oveka evropskog humanistikog progresa. Smeuran, zakrljao,
ovetastven, degenerisan, humanistiki ovek je potpuno u pravu to je ustima svojih
mudraca objavio da je postao od majmuna. Izjednaen sa ivotinjama po poreklu, zato
da ne izjednai sebe sa njima i u moralu. Pripadajui ivotinjama, zverovima po sutini
svoga bia, on im pripada i po moralu. Zar se greh i zloin sve vie i vie ne smatraju u
modernom sudskom pravosuu za neminovnost socijalne sredine, za neophodnost
prirode? Poto u oveku nema nieg besmrtnog i venog, to je sva etika, na kraju
krajeva, svedena na nagonske prohteve. I humanistiki ovek se u etici izjednaio sa
svojim pretcima: majmunima i zverovima, i u njegovom ivotu zavladao je princip: homo
homini lupus (ovek oveku vuk). Drukije nije ni moglo biti, jer se samo na oseanju
ovekove besmrtnosti moe zasnivati vii i bolji moral od ivotinjskog. Ako nema
besmrtnosti i venoga ivota ni u oveku ni oko oveka, onda je za oveka - ivotinju
sasvim prirodan i logian ivotinjski moral; onda - da jedemo i pijemo, jer emo sutra
umreti (I kor. 15, 33).
Gospodo, relativizam u filosofiji evropskog humanistikog progresa morao je rezultirati
relativizmom u etici; a relativizam je otac anarhizma i nihilizma. Otuda, na kraju svih
krajeva, sva praktina etika humanistikog oveka nije drugo do anarhija i nihilizam. Jer
anarhija i nihilizam su neminovna, zavrna, apokaliptika faza evropskog humanistikog
progresa. Idejni anarhizam i nihilizam, idejno raspadanje moralo se pojaviti u
praktinom anarhizmu i nihilizmu, u praktinom raspadanju evropskog humanistikog
oveanstva i njegovog progresa. Zar mi nismo oevici idejnog i praktinog anarhizma i
nihilizma koji pustoe evropski kontinent? Sabirci evropskog progresa su takvi da ma
kako ih vi sabirali uvek kao zbir moraju dati anarhizam i nihilizam.

Gospodo, glup je evropski ovek, katastrofalno glup, kada moe, ne verujui u Boga i
besmrtnost due, verovati u progres, u smisao ivota, i raditi na tome. Ta nata mi
progres, kada me iza njega eka smrt? nata mi svi svetovi, sva sazvea, sve kulture,
kada me iz njih vreba smrt, i najzad uvreba? Gde smrti ima, tu stvarno progresa nema.
A ako ga ima, on je samo prokleti progres u vodenici smrti. Zato ga treba unititi
potpuno i bez traga.
Tu muku od evropskog humanistikog progresa osetio je i umetniki izrazio u svojoj
tragediji: Rossum's universal Robots, istaknuti ehoslovaki pisac Karel apek. Izmeu
njegovih heroja Alkvista i Jelene vodi se ovakav dijalog:
Alkvist: Ima li Nana kakav molitvenik?
Jelena: Ima jedan vrlo veliki.
Alkvist: I u njemu se, sigurno, nalaze molitve za razne sluajeve u ivotu? protiv
nepogode? protiv bolesti?
Jelena: Da, protiv iskuenja, protiv poplave...
Alkvist: A protiv progresa, nema li?
Jelena: Drim da nema.
Alkvist: E, to je teta.

***

Gospodo, prema humanistikom oveku i njegovom progresu stoji Hristov ovek,

svetosavski ovek sa svojim bogooveanskim progresom. Osnovno je naelo
bogooveanskog progresa: ovek je pravi ovek jedino Bogom, jedino Bogoovekom;
drugim reima: ovek je pravi ovek jedino besmrtnou, tj. savlaivanjem svega
smrtnoga i svake smrtnosti, pobedom nad smru. Savlaujui u sebi greh i zlo,
svetosavski ovek savlauje time smrt i smrtnost u svome saznanju i oseanju, i
sjedinjuje sebe sa Jedino Besmrtnim: Bogoovekom Hristom. Svetosavski ovek,
sjedinivi sebe sa besmrtnim Bogoovekom, ve je besmrtan, u ovom svetu besmrtan:
njegov um ve misli misao Hristovu, misao besmrtnu i venu; a njegovo srce ve osea
u sebi ivot Hristov, ivot besmrtan i vean...
Po vaim oima kao da tumara pitanje: kako se to postie u ovoj prokletoj vodenici
smrti? Evo kako: verom u vaskrslog Gospoda Isusa. Poveruje li ovek svesrdno i

iskreno u vaskrslog Bogooveka, u njegovoj se dui odmah rodi oseanje besmrtnosti,

vaskrslosti, oseanje da je smrt pobeena, a sa njom i greh i zlo. To oseanje line
besmrtnosti oduevljava i potstie hrianina na sve evanelske podvige, i on s radou
ispunjava zapovesti Hristove, i sa ushienjem prolazi ivotni put od nebia do svebia,
od smrti do besmrtnosti. Kao taka koja se razraste u sve beskrajnosti, takav je ovek
kada se razraste Bogoovekom: sav zrai boanskom beskrajnou i beskrajnostima, i
osea se besmrtan i beskrajan na svima takama svoga bia. Tako se tragino naelo
humanistikog progresa: smrt je neophodnost, zamenjuje radosnim naelom
bogooveanskog progresa: besmrtnost je neophodnost.
Bogooveanski progres ima svoj bogooveanski moral: u njemu se sav ivot ovekov
rukovodi i dinamizira Bogoovekom. Dobro je samo ono to je Hristovo; van toga nema
istinskog dobra. Besmrtnost je glavno svojstvo Hristovog dobra. Otuda je besmrtnost
neophodna u moralu Hristovog oveka kao oseanje, kao saznanje, kao delo, kao
praksa. Oseati Gospoda Hrista kao duu svoje due, kao ivot svoga ivota, i jeste
besmrtnost ovekova, jer je time osigurana beskrajnost i beskonanost misli, oseanja,
ivota. Za pravog hrianina, besmrtnost je i prirodna i logina, a sa njom i u njoj
beskrajnost i beskonanost. To je ono to omoguava i osigurava beskrajno moralno
usavravanje, beskrajni moralni progres ka Bogu, koji je zbir svih beskrajnosti, svih
beskonanosti, svih savrenstava. Stoga je sasvim prirodan, i logian, i opravdan
kategoriki imperativ bogooveanskog progresa: Budite savreni kao to je savren
Otac va nebeski - Bog (Matej 5, 48).
Hristov ovek se kree putem boanskog savrenstva savlaujui pomou evanelskih
vrlina greh i zlo u sebi i u svetu oko sebe. On uvek ide napred iz dobra u dobro, iz
manjeg u vee iz veeg u najvee; pri tome on nikada ne staje, ne zastajkuje, jer svako
zastajkivanje znai duhovnu ukoenost, obamrlost, smrt. Kroz svaku istu misao, kroz
svako sveto oseanje, kroz svaku dobru elju i blagu re on progresira ka vaskrsenju,
ka besmrtnosti, ka venom ivotu.
Savlaujui greh i smrt, Hristov ovek prolazi u ovom ivotu tri glavne etape
hrianskog evolucionizma: roenje u Hristu, preobraenje u Hristu, vaskrsenje u
Hristu. Krajnji cilj njegove borbe jeste: vaskrsnuti sa Hristom. A to znai: pobediti smrt.
Gle, ti si ve pobedio smrt, ako si svom duom poverovao u vaskrslog Bogooveka, jer
je on rekao: "Ko veruje mene, ima ivot veni,... preao je iz smrti u ivot" ...
Tek verom u vaskrslog Bogooveka ovek poinje da biva ovek, jer se oslobaa greha
i smrti i stie oseanje besmrtnosti. Greh je bolest koja otupljuje, zakrljuje, paralie u
oveku oseanja besmrtnosti, te ovek ni oseanjem ni milju ne dosee do Boga ivog
i istinitog. Takav ovek je osakaen ovek, poluovek, podovek. Bogoovek je pobedio
greh i smrt vaskrsenjem, da bi oveka razbudio na besmrtnost i ivot veni, da bi
zakrljalo i obamrlo oseanje besmrtnosti u oveku oiveo i podmladio, te da ovek
oseti Boga i ivot veni kao smisao ljudskog ivota i na zemlji i na nebu. Ustvari, Crkva i
nije drugo do boanska radionica, u kojoj se neprestano podmlauje, osveuje i
okrepljuje, ovekovo oseanje i saznanje line besmrtnosti i beskonanosti. Zar molitva
ne obeskonauje duu sjedinjujui je sa Bogom? Zar ljubav ne obesmruje duu

uzdiui je do Boga? Zar milosre, zar dobrota, zar smernost, zar pravednost ne
obesmruju oveka, prenosei njegovo bie u carstvo Hristove Istine? He varajmo
sebe: svakom evanelskom vrlinom ovek savlauje po malo smrti u sebi, dok je najzad
sasvim ne savlada i ne osigura sebi besmrtnost i ivot veni.
U bogooveanskom progresu ovek stalno putuje Hristom kao putem Bojim kroz
istinu Boju u ivot veni i besmrtni. A sve to darovao je rodu ljudskom Bogoovek
Hristos svojim vaskrsenjem. Sva istina svih svetova, sav smisao svih stvorenja, sva
radost svih bia dati su rodu ljudskom kroz vaskrsenje Bogooveka Hrista. Zato je
vaskrsenje Hristovo najsudbonosniji dogaaj u istoriji sveta; od njega zavisi neprolazna,
boanska vrednost ne samo svakog oveka posebno ve i svih ljudi skupa.

***

Gospodo, ja sam vam u kratkim potezima izloio svetosavsku filosofiju progresa. Jer je
Sv. Sava u istoriji naeg naroda najvei i najdarovitiji neimar bogooveanskog
progresa. Za nae nacionalno oseanje i saznanje ideologija i pragmatika istinskog
progresa data je u linosti i radu Sv. Save. Jer ta je progres za Sv. Savu? Nita drugo
do savlaivanje smrti i pobeda nad smru, a to znai: savlaivanje zla i greha, i pobeda
nad zlom i grehom; a kroz to: osiguranje besmrtnosti za svaiju duu posebno, i za
nau narodnu duu zbirno. Drugim reima, za Sv. Savu progres je ovo: stei Gospoda
Hrista, iveti Njime, u Njemu, i radi Njega, i na taj nain savladati greh i smrt u sebi i u
blinjima oko sebe. Bogooveanski progres ostvaruje se praktikovanjem
bogooveanskih, evanelskih vrlina. Jer se time savlauje smrt i obesmruje dua,
obesmruju misli, obesmruju oseanja. U linosti Sv. Save imamo ostvaren program
bogooveanskog progresa. Hristoenjivim podvizima on je od smrtnog preradio sebe
u besmrtnog, od prolaznog u neprolaznog, od nesvetog u svetog. Za njega je udesni
Gospod Isus bio sve u svemu: sve u dui, sve u srcu, sve u ivotu, sve u narodu, sve u
dravi. Bez Hrista: i ivot, i srce, i dua, i narod, i drava nisu nita drugo do smrt iza
koje nema vaskrsenja. Osvetivi i prosvetivi sebe ivotom u Hristu, Sv. Sava je postao
prvi graditelj jedinog istinskog progresa u naem narodu: pobede nad smru, nad zlom,
nad grehom, nad tamom. Zato nema smrti ni u linosti njegovoj ni u delu njegovom, ve
po svemu to je njegovo razlivena je boanska besmrtnost i venost. Savladavi
evanelskim podvizima sve greno i smrtno u sebi, Sv. Sava je ispunio sebe
besmrtnou i venim ivotom i tako postao "nastavnik i prvoprestolnik i uitelj" puta koji
vodi u ivot, iz smrti u ivot. U naoj narodnoj istoriji on je uvek bio i zanavek ostao
najvei i nezamenljivi narodni vo na iz smrti u besmrtnost, iz ovog prolaznog ivota u
ivot veni. Nama, i kao pojedincima i kao narodu, evropski kulturtregeri neprestano
predlau i nameu humanistiki progres koji sistematski ubija oseanje besmrtnosti u
oveku i narodu, izjednaujui ljudsko bie sa smrtnim insektima i ivotinjama. Ali mi
imamo u Sv. Savi nepogrenog i neustraivog voa bogooveanskog progresa, koji
duu nau pretvara u besmrtnu i venu, nevidljivo je danononim molitvama vodi kroz

ovu hunu vodenicu smrti i uvodi u carstvo Hristove besmrtnosti i venosti, gde sva
savrenstva i sve radosti zbratimljeni ive. Samo voeni i predvoeni Sv. Savom u borbi
sa grehom i smrtnou, mi emo neprestano ii iz pobede u pobedu, iz pobede nad
grehom u pobedu nad smru, i tako, jedino tako u ovoj ljudoderskoj vodenici smrti
osigurati sebi besmrtnost i u ovom i u onom svetu.

NAPOMENE:
1. Tako Crkva naziva smrt: Sjedalen, Petak vai, Utro.
2. The stars in their courses, Cambridge, 1931.

SVETOSAVSKA FILOSOFIJA KULTURE

sadraj
Mi ivimo na geografskoj i duhovnoj vododelnici izmeu dva sveta, izmeu dve kulture,
izmeu Istoka i Zapada. Naa narodna dua poslata je u ovaj zagonetni svet, i reeno
joj je: ivi - na otrici maa! Moe li iko od nas bez opasnosti po sebe iveti na otrici
maa? Nije li za takav ivot neophodno da se svi atomi bia naeg pretvore u oi
neuspavljive, i sve misli due nae u zenice neoslepljive? S jedne strane, duu nau
privlai meteni Zapad magnetskom teom svojom, a s druge - mami nas spokojni Istok
tajanstvenom krasotom svojom. Pod politiranom korom Zapada tutnje vulkanske
protivrenosti; pod hrapavom korom Istoka ume bogoenjive ponornice duha. I nas
rastru dva sveta. Kuda emo ii: na Istok ili na Zapad? Naa dua mora biti heruvimski
vidovita i serafimski sluhovita, da bi mogla poi i ii putem, koji se nee zavriti njenom
smru. He reci: neka se razdeli dua naroda naeg; neka pola poe na Istok a pola na
Zapad. Prijatelju, moe li oko tvoje gledati, ako ga razdeli? moe li srce tvoje oseati,
ako ga rasee? moe li carstvo opstati, ako se razdeli? Same injenice neporeno
odgovaraju i nepobitno svedoe: ne moe. Kako onda dua naroda naeg moe iveti, i
ne umreti, i besmrtna postati, ako se razdeli?
He treba se varati, poloaj nae narodne due je Sudbonosno ozbiljan; samo se
oportunist moe odnositi prema njemu neozbiljno. Osnovno je naelo psihologije
naroda: svaki pojedinac nosi u sebi ne samo sudbinu svoje line ve i narodne due.
Svaki je odgovoran za sve. U telu naroda naeg, due nae isprepletane su meu
sobom kao korenje u zemlji, iz koga raste jedno stablo, jedno drvo. U svakome ima
svaije due, a sve due sainjavaju jedan nedeljivi organizam. Ako je dua moja
zagnojila irom egoizma, zar se otrovni gnoj njen nee razliti po celom organizmu
narodne due? Ako je srce tvoje zaraeno samoivou, zar nisi postao gangrena u
organizmu narodne due, gangrena koju treba odmah otsei?
Navikavaj sebe na misao: narodna dua nije neto odvojeno od nas pojedinaca; ona je
organsko jedinstvo svih dua sviju pojedinaca. Ma ta ti radio, ma ta mislio, ma ta
oseao, - tvoj rad, tvoja misao, tvoje oseanje, pronie svu narodnu duu, ulazi u nju sa
svima svojim porocima i vrlinama, gadostima i radostima. Za zdravlje nae narodne
due odgovoran je svaki od nas, i najvei i najmanji, i najueniji i najnepismeniji, i
najvieniji i najponieniji.
Kada se naa narodna dua prvi put ustumarala na raskrsnici izmeu dva sveta, Sv.
Sava ju je odluno poveo putem Bogooveka Hrista. Do njega, ona je bila slepa; kroz
njega ona je progledala i prvi put ugledala venu Istinu i veni smisao ivota. Od
smrtnog, on je duu nau okrenuo Besmrtnom, od vremenog - Venom, od ovejeg Bogoovenom. Kome emo ii, prijatelji moji, kada se dua naa, plava ptica naa,
ustumara u kavezu tela naeg, ustumara muena rastkovskim pitanjima: ta je ivot?
ta smrt? nato se daje ivot oveku kada se zavrava smru? Spopadnu li nas ta
jeziva pitanja, ko e nam odgovoriti na njih: da li evropski ovek ili Rastkov Bogoovek?

Nije li ovek zadao sebi rastkovska pitanja, budite uvereni, jo nije izaao iz ivotinjskog
stadijuma, jo se nije razvio u oveka, jer samo ivotinje i poivotinjeni ljudi ne zadaju
sebi ta pitanja. Smatrali ko da je vii od ivotinja time to se raskono odeva i hrani,
ukaite mu na ivotinje i bilje. Gle, zar ljiljan u polju nije lepe odeven i od slavnog cara
Solomona? zar nije raskonije ukraen i od raskone carice Savske? Gle, zar se pela
ne hrani bolje i od svakoga Kreza, jer se cveem hrani? A kad svetosavski ozbiljno
zagledate u neke pretstavnike nae inteligencije, videete da jo nisu izili ni iz
anorganskog stanja, jer ive telom i radi tela, radi te trone ilovane aure due svoje.
Ko se jedanput ozbiljno zamisli, rastkovski zamisli, nad tajanstvenim biem to se ovek
zove, on mora ili kao Rastko svim biem poverovati u Gospoda Hrista, ili izvriti
samoubistvo, neminovno izvriti duhovno samoubistvo, a moda i fiziko. ivei na
sudbonosnoj vododelnici kultura, na se ovek, zahvaen rastkovskim pitanjima, ne
moe smiriti dok odluno ne poe ili putem evropskog oveka ili putem svetosavskog
Bogooveka. ta ga eka na jednom a ta na drugom putu? ime se zavrava jedan a
ime drugi put? Na emu poiva kultura evropskog oveka a na emu kultura
svetosavskog Bogooveka?
Evropska kultura poiva na oveku kao na temelju. ovekom se iscrpljuje njen program
i cilj, njena sredstva i sadrina. Humanizam je njen glavni arhitekt. Sva je izgraena na
sofistikom principu i kriterijumu: ovek je mera svih stvari, vidljivih i nevidljivih, i to evropski ovek. On je vrhovni stvaralac i davalac vrednosti. Istina je ono to on proglasi
za istinu; smisao ivota je ono to on proglasi za smisao; dobro i zlo je ono to on
proglasi za dobro i zlo. Kratko i iskreno reeno: evropski ovek je sebe proglasio za
boga. Zar niste primetili kako on neizmerno voli da boguje, da boguje naukom i
tehnikom, filosofijom i kulturom, religijom i politikom, umetnou i modom, - da boguje
po svaku cenu, makar inkvizicijom i papizmom, makar maem i ognjem, makar trogloditstvom i ljudoderstvom? On je jezikom svoje humanistiko-pozitivistike nauke
objavio da - nema Boga. I voen tom logikom on je smelo izveo zakljuak iz toga: poto
nema Boga, onda sam ja - bog!
Nita tako ne voli evropski ovek no da se pretstavlja kao bog, mada je u ovoj vasioni
kao mi u miolovci. Da bi pokazao i dokazao svoje bogovstvo, on je objavio da su svi
svetovi nad nama pusti, bez Boga i bez ivih bia. On potopoto hoe da ovlada
prirodom, da je potini sebi, zato je i organizovao sistematski pohod na prirodu, i taj
pohod nazvao kulturom. U njega je upregao svoju filosofiju i nauku, svoju religiju i etiku,
svoju politiku i tehniku. I uspeo da uglaa neku parad na kori materije, ali je nije
preobrazio. Borei se sa materijom, ovek nije uspeo da je oovei, ali je ona uspela da
suzi i opovrini oveka, da ga svede na materiju. I on, obzidan njome, saznaje sebe kao
materiju, samo kao materiju.
Znate li ko je pobedio? - Ironija, jer je kultura uinila oveka robom materije, robom
stvari. Oigledna je istina: evropski ovek robuje stvarima, ne boguje nad njima.
Samozvani bog pokloniki metanie pred stvarima, pred idolima koje je sam nainio. U
svome pohodu protiv svega natprirodnog, on je tekovinama svoje kulture zamenio sve
nadmaterijalne tenje: zamenio je nebo, zamenio duu, zamenio besmrtnost, zamenio

venost, zamenio Boga ivog i istinitog. I kulturu promovisao za boga. Jer na ovoj
pomraenoj zvezdi ovek ne moe da izdri bez boga, bez ma kakvog boga, makar bio i
laan, - takva je kobna ironija ovako ustrojenog oveka.
Zar ne primeujete da je evropski ovek, u svojoj kulturomaniji, pretvorio Evropu u
fabriku idola? Gotovo svaka kulturna stvar postala je idol. Otuda je nae doba idolopokloniko doba pre svega i iznad svega. Nijedan kontinent nije toliko poplavljen
idolima kao dananja Evropa. Nigde se toliko ne metanie pred stvarima, i nigde se
toliko ne ivi za stvari i radi stvari, kao u Evropi. To je idolopoklonstvo najgore vrste, jer
je to klanjanje pred ilovaom. Recite, zar ovek ne klanja rioj ilovai, kada samoivo
ljubi zemljano, ilovano telo svoje, i uporno tvrdi: telo sam i samo telo? Recite, zar
evropski ovek ne klanja rioj ilovai, kada za svoj ideal proglaava klasu, ili narod, ili
oveanstvo?
Nema sumnje, Evropa ne pati od ateizma, ve od politeizma; ne pati od nemanja
bogova, ve od premnogih bogova. Izgubivi pravoga Boga, ona je htela da svoju glad
za Bogom zasiti stvaranjem mnogih lanih bogova, idola. Od nauke i njenih hipoteza stvorila je idole; od tehnike i njenih izuma - stvorila je idole; od religije i njenih
pretstavnika - stvorila je idole; od politike i njenih partija - stvorila je idole; od mode i
njenih manekena - stvorila je idole, a posred svih idola na vasioni tron egoizma posadila
evropskog oveka, evropskog Dalaj-lamu.
U sutini svojoj, evropska kultura je - povampireni fetiizam, fetiizam u evropskom
izdanju, u evropskom kostimu. "Gurmanstvo za stvarima" je glavna odlika evropskog
oveka. No fetiistika metafizika evropske kulture praktino se izraava fetiistikom
etikom. Stari neznaboaki fetiizam odlikovao se - ljudoderstvom. A zar se novi
evropski fetiizam ne odlikuje isto tako - ljudoderstvom, samo maskiranim, kulturnim
ljudoderstvom? Zar evropska kultura nije ustima svoje nauke proglasila kao glavni
princip ivota - borbu za samoodranje? ta je to ako ne poziv na ljudoderstvo? He
znai li to: ovee, bori se za samoodranje - svim sredstvima; bori se, ako treba, i ljudoderstvom! glavno je: odrati se u ivotu! Kako? -To ne podilazi pod kontrolu
savesti. ivot je klanica, na kojoj jai ima pravo da zakolje slabijeg. tavie: slabiji ljudi
su materijal za jae. Poto ni Boga ni besmrtnosti nema, onda je oveku radi
samoodranja - sve doputeno. Doputen je greh, doputeno zlo, doputen zloin.
Pozitivistika je nauka objavila: sve to biva - biva po prirodnim zakonima. U prirodi
vlada kao vrhovni zakon - zakon neophodnosti. On vlada i nad ljudima, i nad svima
njihovim mislima, oseanjima, stremljenjima, postupcima. Kada gree, ljudi gree po
neophodnosti. ovee, ti nisi kriv, ni za najvei prestup svoj - nisi kriv, jer sve to ini,
ini po prirodnoj neophodnosti... He udite se! - greh ne moe postojati za oveka, za
koga ne postoji Bog, jer je greh - greh pred Bogom. Ako Boga nema, onda - ni greha
nema, ni zla nema, ni zloina nema.
Metafiziki nihilizam evropske kulture, izraen principom: "nema Boga", morao se
pojaviti kao praktini nihilizam, iji je princip: nema greha, sve je dozvoljeno! Obratite
panju, svojom filosofijom i naukom, svojom tehnikom i politikom, evropska kultura

sistematski potiskuje iz oveka sve to je besmrtno i veno, virtuozno paralizuje u

njemu oseanje besmrtnosti, smanjuje mu duu dok je najzad ne svede na - nulu.
Treba se osloboditi Boga, - to je javna ili potajna enja mnogih neimara evropske
kulture. Oni na tome rade kroz humanizam i renesans, kroz rusovljevski naturalizam i
razbarueni romantizam, kroz pozitivizam i agnosticizam, kroz racionalizam i
voluntarizam, kroz parlamentarizam i revolucionizam. A smeliji meu njima stvorili su
lozinku: treba ubiti Boga! Najzad je najdosledniji neimar i najiskreniji ispovednik
evropske kulture - Nie, sa vrha ovekomanijske piramide egoizma, objavio vest: "umro
je Bog!"
Kada nema ni venog Boga, ni besmrtne due, onda - nema nieg apsolutnog, nieg
svevrednosnog, onda - sve je relativno, sve prolazno, sve smrtno. I zbilja, proterane su
sve apsolutne vrednosti, a zacarene - relativne. Nema sumnje, relativizam je i logika, i
priroda, i dua humanizma. Ajntajnova teorija relativiteta je zavrna, zbirna rezultanta
humanizma i svih njegovih filosofskih, naunih, tehnikih i politikih ogranaka, no ne
samo to, nego u poslednjoj liniji svojoj, humanizam nije drugo do - nihilizam.
Krizu evropskog duha ovako ocrtava nemaki filosof Karl Joel: "Naem pogledu na svet
nedostaje potez ka celini uopte i smisao za apsolutno. Nedostaje nam celina
osvedoenja, a sa najviom snagom osvedoenja i najvia snaga verovanja; na moral
nema velikih karaktera; naa istorija nema linosti kroz koje se izraava ceo narod i celo
vreme u najzbijenijoj snazi. Nedostaje nam velika poezija, jer naa fantazija, otrgnuta od
kosmike celine, hvata se samo malenoga a u velikom se samo igra, jer nae pesnike
ne nosi vie ono kosmiko oseanje klasiara, koje je njihovim stihovima davalo vii
zvuk i njihovim likovima unutranju nunost. Imamo najopojnije slikarstvo tona bez
melosa, najraskoniji patos bez etosa, i najareniju instrumentaciju, ilustraciju,
inscenaciju, najvetiju tehniku bez due. Imamo najvidljiviju sredinu, najbogatiju
pozornicu, najivlju radnju bez junaka, sa masama i marionetama kao junacima. Imamo
reiju kao umetnost s najjaim efektom, umetnost pojava bez sutine. Imamo najbogatiji
ivot; ali on nema mira i zaokruenosti, unutranje harmonije, jer mu nedostaje smisao
za celinu, za izmirenje oveka i sveta. Tako kriza filosofije postaje kriza vremena".
Da, da, humanizam se nije mogao ne razviti u nihilizam. Zar moe ovek ne postati
nihilist, kada ne priznaje nikakvu apsolutnu vrednost?
Idite koritom logike do kraja, i vi ete morati doi do zakljuka, da je relativizam - otac
anarhizma. Poto su sva bia relativna, onda - nijedno od njih nema prava da sebe
nametne drugima. Pokua li, treba ratovati do istrebljenja. Poto su sve vrednosti
relativne, kakvo pravo ima ma koja od njih, da sebe nametne za najveu i vrhovnu? Na
osnovu ega tvoja istina, prijatelju, potiskuje moju, kada su i jedna i druga relativne?
Poto u oveanskim svetovima nema nieg apsolutnog, onda - ne postoji ni hijerarhija
bia, ni hijerarhija vrednosti; postoji samo anarhija.
I zaista, stvarnost je nad stvarnostima, da su nihilizam i anarhizam logiki zavretak
evropske kulture, neizbena zavrna forma evropskog humanizma i relativizma.

Humanizam se neminovno izvija u ateizam, prolazi kroz anarhizam, i zavrava

nihilizmom. Je li neko danas ateist, znaj, ako je dosledan, sutra e biti anarhist, a
preksutra nihilist. A je li ko nihilist, znaj da je do njega doao od humanizma kroz
ateizam.
ta ostaje od oveka, kada se iz tela njegovog izvue dua? - Le. ta od Evrope, kada
se iz tela njenog izvue Bog? - Le. Isterali su Boga iz vasione, zar nije postala - leina?
ta je ovek koji porie duu u sebi i u svetu oko sebe? Nita drugo do - uniformisana
ilovaa, hodei mrtvaki sanduk od ilovae. Rezultat je poraavajui: zaljubljen u stvari,
evropski ovek je najzad i sam postao - stvar. Linost je obescenjena i razorena; ostao
je ovek = stvar. Nema celog integralnog, besmrtnog, bogolikog oveka, ve sami
razlomci oveka, telesna ljutura oveka, iz koje je proteran besmrtni duh. Dodue,
ljutura je uglaana, politirana, tetovirana, ali je ipak ljutura. Evropska kultura je
obezduila oveka, ovetastvila ga i mehanizirala. Ona mi lii na udovinu mainu koja
guta ljude i prerauje ih u stvari. Finale je dirljivo tuan i potresno tragian: ovek bezduna stvar meu bezdunim stvarima.

***

Takva je, u glavnim linijama svojim, kultura evropskog oveka. A kakva je kultura
svetosavskog Bogooveka? Na emu poiva ona? - Ona sva poiva na linosti
Bogooveka Hrista. Bog je postao ovek, da bi oveka uzdigao do Boga. To je poetak i
zavretak, izmeu kojih se kree pravoslavna, svetosavska kultura. Njena je deviza:
Bogoovek da bude u svemu prvi, da bude sve u svemu. He samo Bog, niti samo
ovek, ve Bogoovek. Tu je olieno i ostvareno najprisnije jedinstvo Boga sa ovekom:
tu niti se Bog potcenjuje na raun oveka, niti ovek na raun Boga. Tu se postie
idealna ravnotea i ostvaruje savrena harmonija izmeu Boga i oveka. Punou i
savrenstvo svoje linosti ovek postie kroz sjedinjenje sa Bogoovekom.
Bogoovenost je jedina kategorija, kroz koju se projavljuje sva mnogostruka delatnost
pravoslavne kulture. Poinje se od Bogooveka, a zavrava idealnim, integralnim,
obogooveenim ovekom. U centru svetova stoji Bogoovek Hristos; On je osovina
oko koje se kreu svi svetovi, gornji i donji. On je tajanstveni centar dua, ka kome
gravitiraju sve due, gladne vene Istine i ivota. On je i program i izvor svih
stvaralakih sila svetosavske kulture. Tu Bog radi, ovek sarauje; Bog stvara
ovekom, ovek stvara Bogom; tu se nastavlja boansko stvaralatvo, i to nastavlja
ovekom. Radi toga ovek iznosi iz sebe sve to je boansko, stavlja ga u akciju, u
stvaralatvo, u ivot. Pri tome, u tom stvaralatvu, sve to je boansko, ne samo u
oveku nego i u svetu oko oveka, dolazi do izraza, do akcije; sve to je boansko radi,
sve to je ljudsko sarauje. No da bi ovek uspeno saraivao Bogu, mora naviknuti
sebe: da misli Bogom, da osea Bogom, da ivi Bogom, da stvara Bogom. A sve to
razotkriva nam cilj svetosavske kulture.

Kakav je cilj svetosavske kulture? Cilj je: da to vie boanskog unese i ostvari u
oveku i u svetu oko oveka; drugim reima: da ovaploti Boga u oveku i u svetu. Stoga
je svetosavska kultura: kult Hristu Bogu, sluenje Hristu Bogu. Ustvari, svetosavska
kultura je neprekidno sluenje Hristu Bogu, neprekidno bogosluenje: ovek slui Bogu
kroz sebe i kroz svu tvar oko sebe: sistematski i planski unosi Boga i Boje u svaki svoj
posao, u svako svoje stvaralatvo; budi sve to je boansko u prirodi oko njega, da bi
sva priroda sluila Bogu, predvoena hristoenjivim ovekom. Tako, sva tvar uestvuje
u sveoptem bogosluenju. Jer oveku, koji slui Bogu, slui priroda.
Bogooveanska kultura preobraava oveka iznutra, ide iz unutranjeg spoljanjem;
prerauje duu, i duom - telo. Za nju: telo je blizanac due, blizanac koji duom ivi,
kree se i postoji. Izvucite iz njega duu; ta ostaje ako ne - smrdljivi le? Bogoovek
preobraava najpre duu, a zatim i telo. Preobraena dua preobraava telo,
preobraava materiju.
Cilj je bogooveanske kulture: preobraziti ne samo oveka i oveanstvo, ve kroz njih
i svu prirodu. No, kako se postie taj cilj? - Jedino bogooveanskim sredstvima. A to su
evanelske vrline: vera i ljubav, nada i molitva, post i smernost, krotost i alostivost,
bogoljublje i bratoljublje. Praktikovanjem ovih vrlina izgrauje se bogooveanska,
svetosavska kultura. Upranjavajui ove vrline, ovek prerauje duu svoju iz rune u
lepu, iz mrane u svetlu, iz grene u svetu, iz tamolike u hristoliku. I telo svoje pretvara
u ram, u koji uramljuje hristoliku duu svoju.
Kroz vebanje u evanelskim vrlinama, ovek stie vlast nad sobom i nad prirodom oko
sebe. Izgonei greh iz sebe, i iz sveta oko sebe, ovek izgoni i divlju i razornu silu,
potpuno preobraava i sebe i svet, ukrouje prirodu i u sebi i oko sebe. Svetitelji su
najbolji primeri toga: osvetivi, preobrazivi sebe praktikovanjem evanelskih vrlina, oni
osveuju, preobrauju i prirodu oko sebe. Mnogobrojni su svetitelji, kojima su divlje zveri
sluile, koji su samom pojavom svojom ukroavali lavove, medvede i vukove. Njihovo je
ophoenje sa prirodom molitveno, blago, krotko, samilosno, neno, ne grubo, ne
surovo, ne neprijateljsko, ne divlje.
He spoljnje, nasilno, mehaniko nametanje, ve unutranje, dragovoljno, lino usvajanje
Gospoda Hrista neprekidnim praktikovanjem hrianskih vrlina - stvara carstvo Boje na
zemlji, stvara pravoslavnu kulturu. Jer carstvo Boje ne dolazi spoljnim, vidljivim
putevima, ve unutranjim, duhovnim, nevidljivim. "Ono nee doi da se vidi, - objavio je
Spasitelj. - Niti e kazati: evo ga ovde ili onde! Jer, gle, carstvo Boije je unutra u vama"
(Luka 17, 20-21), unutra u dui Bogom stvorenoj i bogolikoj, u dui osveenoj Duhom
Svetim.
Jer je "carstvo Boije pravda i mir i radost u Duhu Svetom". Da, u Duhu Svetom, ne u
duhu ovekovom (Rim. 14, 17). Ono moe biti u duhu ovekovom onoliko, koliko ovek
ispuni sebe Duhom Svetim pomou evanelskih vrlina. Zato je prva i najvea zapovest
svetosavske kulture: "Itite najpre carstva Boijeg i pravde njegove, i ovo e vam se sve
dodati" (Matej 6, 33), to jest dodae vam se sve to vam je potrebno za odravanje
telesnog ivota: hrana, odelo, obitalite (Mat. 6, 25-32). Sve je to samo dodatak carstvu

Boijem. A kultura Zapada ite najpre taj dodatak. U tome je njeno neznabotvo, jer, po
rei Spasovoj, neznaboci itu najpre taj dodatak. U tome je njen tragizam, jer je duu
istroila brinui se o stvarima. A bezgreni Gospod rekao je jednom za svagda: "He
brinite se za ivot svoj, ta ete jesti, ili ta ete piti; ni za telo svoje, u to ete ga obui
... Jer sve ovo neznaboci itu; a zna Otac va nebeski da vama treba sve ovo. Hero
itite najpre carstva Boijeg i pravde njegove i ovo e vam se sve dodati" (Matej 6, 25;
32-33; Luk. 12, 22-31).
Ogroman je registar potreba koje savremeni ovek udno izmilja. I radi zadovoljenja
svojih mnogobrojnih besmislenih potreba, ljudi su ovu zlatnu zvezdu Boiju pretvorili u
klanicu. A ovekoljubivi Gospod je davno otkrio ono to je "jedino potrebno" svakom
oveku i svemu oveanstvu. ta je to? - Bogoovek Hristos i sve to On sobom
donosi: Boanska istina, Boanska pravda, Boanska ljubav, Boanska dobrota,
Boanska svetost, Boanska besmrtnost, Boanska venost, i sva ostala Boanska
savrenstva. Eto, to je "jedino potrebno" oveku i oveanstvu, a sve ostale ljudske
potrebe, uporeene sa ovom, toliko su sporedne, da su gotovo nepotrebne.
Kada se ovek svetosavski ozbiljno zamisli nad tajnom svoga ivota i sveta oko sebe,
onda mora doi do zakljuka, da je potreba nad potrebama - odrei se svih potreba, i
odluno poi za Gospodom Hristom, poi i sjediniti se s Njim, upranjavanjem
evanelskih podviga. He uini li to, ovek ostaje duhovno besplodan, besmislen,
bezivotan; dua mu se sui, rasipa, raspada, i on postupno izumire, dok najzad sav ne
umre, sav bez ostatka. Jer su boanska usta Hristova izrekla: "Kao to loza ne moe
roditi sama od sebe, ako ne ostane na okotu, tako i vi, ako u meni ne budete. Ja sam
okot, a vi loze: koji obitava u meni i ja u njemu, on e roditi mnogo roda, jer bez mene
ne moete initi nita, Ko ne ostane u meni, izbacie se napolje, kao loza, i osuie se, i
skupie je, i u oganj baciti, i spaliti" (Jov. 15, 4-6).
Samo kroz duhovno organsko jedinstvo sa Bogoovekom Hristom, ovek moe
produiti ivot svoj u ivot veni i bie svoje u bie veno. ovek bogooveanske,
svetosavske kulture nikad nije sam: kad misli, on - Hristom misli; kad dela, on - Hristom
dela; kad osea on - Hristom osea Jednom reju: on neprestano ivi Hristom Bogom.
Jer ta je ovek bez Boga? - U poetku poluovek, a na kraju - neovek. Jedino u
Bogooveku, ovek nalazi punou i savrenstvo svoga bia, nalazi svoj original, svoju
beskonanost i beskrajnost, svoju besmrtnost i venost, svoju apsolutnu vrednost.
Gospod Isus je jedini meu ljudima i meu biima proglasio duu oveiju za najveu
dragocenost u svima svetovima, gornjim i donjim. "Kakva je korist oveku, - pita
Spasitelj koji se nikad smejao nije, - ako sav svet dobije, a dui svojoj naudi? Ili kakav
e otkup dati ovek za duu svoju?" (Matej 16, 26).
Sva sunca i zvezde ne vrede koliko jedna dua. Istroili ovek duu svoju u porocima i
gresima, nee je moi otkupiti, makar postao gospodar svih sunanih sistema... Tu je
oveku ostavljen jedan izlaz, samo jedan, i nema drugog. Evo njega: Bogoovek Hristos
je jedino osiguranje due oveije, osiguranje na besmrtnost i venost. Stvarima se
dua ne osigurava, ve porobljava. Bogoovek oslobaa oveka tiranije stvari. Nad
Hristovim ovekom stvari nemaju vlasti, ali on ima nad njima. Svima stvarima on

odreuje pravu vrednost, jer ih sve ceni Hristovom ocenom. A poto u Hristovom
cenovniku dua ljudska ima nesravnjeno veu vrednost od svih bia i stvari, to
svetosavski ovek svu brigu svoju, svu panju svoju, posveuje dui. Jer je svetosavska
kultura prvenstveno kultura due.
ovek je veliki jedino Bogom; - to je moto svetosavske, bogooveanske kulture. Bez
Boga, ovek nije drugo do - sedamdeset kilograma krvave ilovae. ta su ljudi bez
Boga, ako ne - grob do groba? Evropski je ovek osudio na smrt i Boga i duu. Nije li
time i sebe sama osudio na smrt, iza koje nema vaskrsenja? Svedite iskreno i
nepristrasno bilans evropske filosofije, nauke, politike, kulture, civilizacije, i vi ete videti
da su one u evropskom oveku ubile Boga i besmrtnost due. No ako ozbiljno
zagledate u tragiku ljudske istorije, vi ete morati uvideti da bogoubistvo uvek zavrava
samoubistvom. Setite se Jude. On je prvo Boga ubio, pa zatim sebe unitio. To je
neumitni zakon koji vlada istorijom ove planete.
Zgrada evropske kulture, zidana bez Hrista, mora se sruiti, vrlo brzo sruiti, prorokovao
je vidoviti Dostojevski pre 90 godina, i setni Gogolj pre 100 godina... I na nae oi
zbivaju se prorotva slovenskih proroka. Deset vekova zidana je evropska vavilonska
kula, i nama je pala u deo tragina vizija: gle, sazidana je ogromna - nula! Nastala je
sveopta pometnja: ovek oveka ne razume, dua duu ne razume, narod narod ne
razume. Ustao je ovek na oveka, i carstvo na carstvo, i narod na narod, pa ak i
kontinent na kontinent.
Evropski ovek je doao do svoje sudbonosne vrtoglavice. Na vrh svoje vavilonske kule
poveo je nadoveka, i hteo njime da zavri svoje zdanje, ali je nadovek poludeo pod
samim vrhom, i survao se s kule, a i kula za njim krha se i lomi kroz ratove i revolucije.
Homo europae?cus morao je poludeti na kraju svoje kulture; Bogoubica je morao
postati samoubica. Wille zur Macht pretvorilo se u Wille zur Nacht. No teka no legla
je na Evropu. Rue se idoli Evrope, i nije daleko dan, kada nee ostati ni kamen na
kamenu od evropske kulture, koja je gradove zidala a due razoravala, koja je tvari
oboavala a Tvorca odbacila...
Zaljubljen u Evropu, ruski mislilac Hercen je dugo iveo u njoj, ali je pri kraju svoga
ivota, pre 90 godina pisao: "Dosta smo dugo prouavali crvotoni organizam Evrope; u
svima slojevima, svuda smo videli prst smrti... Evropa se pribliuje stranoj kataklizmi...
Politike revolucije se rue pod teretom svoje nemoi; one su izvrile velika dela, ali
nisu svrili svoj zadatak, sruile su veru, a nisu ostvarile slobodu; raspirile su u srcima
elje koje nisu bile u stanju ispuniti... Ja sam prvi koji bledim, i bojim se tamne noi to
nastupa... Zbogom umirui svete, zbogom Evropo!"...
Pusto je nebo, jer nema Boga na njemu; pusta je zemlja, jer nema besmrtne due na
njoj; evropska kultura je svoje roblje pretvorila u groblje. I sama postala groblje. "Ja
hou da idem u Evropu, - izjavljuje Dostojevski, - i znam da idem na groblje"...
Pre Prvog svetskog rata propast Evrope predoseali su i pretkazivali samo setni vidioci
slovenski. Posle onog Svetskog rata to uviaju i oseaju i poneki Evropljani. Najhrabriji i

najiskreniji meu njima nesumnjivo je pengler koji je pretprole decenije uzbunio svet
svojom potresnom knjigom: Untergang des Abendlandes. U njoj on svima sredstvima,
koja mu prua evropska nauka, filosofija, politika, tehnika, umetnost, religija, pokazuje i
dokazuje da Zapad pada i propada. Od Prvog svetskog rata Evropa se nalazi u ropcu.
Zapadnjaka ili faustovska kultura, po pengleru, poela je u desetom veku posle
Hrista, a sada se raspada i propada, da sasvim nestane krajem dvadeset i drugog veka.
Za evropskom kulturom, rasuuje pengler, nastaje kultura Dostojevskoga, kultura
pravoslavlja.
Kroz sve svoje kulturne izume evropski ovek naglo umire i izumire. Zaljubljenost
evropskog oveanstva u sebe - to je grobnica iz koje ono ne eli, i zato ne moe, da
vaskrsne; zaljubljenost u svoj razum, - to je kobna strast koja pustoi evropsko
oveanstvo. Jedino je spasenje od toga: Hristos, - tvrdi Gogolj. Ali svet, "rasejan
milionima blistavih predmeta, koji mu rasprtavaju misli na sve strane, nema snage da
se neposredno sretne sa Hristom".
Tip evropskog oveka je bankrotirao pred osnovnim problemom ivota; svetosavski
Bogoovek ih je reio sve do jednoga. Evropski ovek reio je problem ivota nihilizmom; Bogoovek - venim ivotom. Za evropskog darvinovsko-faustovskog
oveka glavno je u ivotu - samoodranje; za Hristovog oveka - samoportvovanje.
Prvi veli: rtvuj druge sebi! a drugi: rtvuj sebe drugima!... Evropski ovek nije reio
prokleti problem smrti; Bogoovek ga je reio - vaskrsenjem.

***

Kome emo ii: evropskom oveku ili svetosavskom Bogooveku? Poemo li prvom,
pretvoriemo se u prolaznog moljca; poemo li drugom, pretvoriemo se u besmrtnog
tvorca svetosavske bogooveanske kulture. Praktikujui evanelske vrline, ovek ini
sebe neprolaznim i venim. Gospodo, vi nastavljate sveto delo Svetoga Save, vi
stvarate pravoslavnu kulturu, vi izgraujete, ulepavate, obesmrujete i svoju duu i
duu naeg naroda, znate li kada? - Kada svetosavski verujete u Gospoda Hrista, kada
Ga rastkovski volite, kada My se svetosavski molite, kada postite, kada inite milostinju,
kada izgonite grehe iz sebe, kada svetosavski volite svoj narod, kada blagosiljate one
koji vas kunu, kada dobro inite onima koji vas mrze, kada se Bogu molite za one koji
vas gone. Jednom reju: kada ispunjujete Evanelje Hristovo.
Znate li ta znai: biti svetosavski pravoslavan? - To znai: neprestano se boriti sa
strastima i gresima u sebi i u svetu oko sebe. Sa srebroljubljem bori se - siromatvom;
sa pohotom bori se - postom i molitvom; sa gnevom bori se - krotou; sa gordou bori
se - smernou; sa smru bori se - besmrtnou; sa avolom bori se - Bogom!... Kada
misli misao istu i svetu, znaj - stvara svetosavsku kulturu. Svako tvoje plemenito
oseanje, svako tvoje evanelsko delo, svaka tvoja dobra elja - neimar je svetosavske

kulture. Sveti Sava je u nas najvei neimar bogooveanske, pravoslavne kulture, jer je
u Svetoj Gori dvadeset godina duu svoju preraivao evanelskim podvizima, i tako
izradio iz sebe najveu, najbesmrtniju i najarobniju linost u istoriji naeg naroda. On je
dui naoj proputio put iz smrti u besmrtnost, iz vremena u venost, i poveo je putem
bogooveanske, pravoslavne kulture.
Nema sumnje, principi i sile evropske kulture i civilizacije su Hristoboraki. Dugo se
izraivao tip evropskog oveka, dok nije Bogooveka Hrista zamenio svojom filosofijom
i naukom, svojom politikom i tehnikom, svojom religijom i etikom. Evropa se posluila
Hristom "samo kao mostom iz varvarstva nekulturnog u varvarstvo kulturno, tj. iz
varvarstva nevetog u varvarstvo veto"[1].
ovee, sei stolz und gl?cklich! = budi gord i srean! - poruuje evropskom oveku
zavritelj evropske kulture, Nie. Smrs, gord elovk! = smiri se, gordi ovee!
poruuje slovenskom oveku apostol pravoslavne kulture, Dostojevski. Smiri se, gordi
ovee, smiri pred venom Hristovom istinom i pravdom!
U mojim zakljucima o evropskoj kulturi ima mnogo katastrofnog. Ali, neka vas to ne
udi, jer govorim o najkatastrofalnijem periodu ljudske istorije, o apokalipsisu Evrope,
ije strahote lome telo njeno i duh njen. Nema sumnje, sva je Evropa minirana
vulkanskim protivrenostima, koje, ako se ne uklone, mogu uskoro eksplodirati
zavrnim unitenjem evropske kulture...
Stavljeni na opasnu vododelnicu izmeu dve kulture, zenice nae due pee ognjeno
pitanje: evropski ovek ili svetosavski Bogoovek? Od odgovora na to pitanje, zavisi
sudbina nae narodne due i u vremenu i u venosti. elite li da dua naeg naroda
zablista nezalaznom svetlou; elite li da od prolazne postane neprolazna, od
neslavne - slavna, od smrtne - besmrtna, od vremenske - vena, od ovene bogoovena, onda izaberite svetosavskog Bogooveka. Izaberete li Njega, ta e vam
uiniti ovek? ta smrt? "Smrti, gde ti je aoka? pakle, gde ti je pobeda?" Izaberete li
Njega, vi ete stati u red slovenskih besmrtnika, u red najboljih i najveih Slovena, u red
glavnih neimara pravoslavne bogooveanske kulture: Svetog Save Srpskog i Svetog
Sergija ruskog, Svetog Prohora Pinjskog i Svetog Jovana Rilskog, Svetog Gavrila
Lesnovskog i Svetog Serafima Sarovskog, Gogolja i Dostojevskog, i ostalih besmrtnika
slovenskih. A kada ste sa njima, i sa njihovim svepobednim Gospodom Hristom, onda
vas niko nee moi pobediti ni u ovom ni u onom svetu, i onda ete biti nepobedljivi
pobednici na svima bojitima u svima svetovima...

NAPOMENE:
1. Episkop Nikolaj: Rei o sveoveku, str. 334.

SVETOSAVSKA FILOSOFIJA DRUTVA

sadraj
Ako evropski kontinent ostane iim poznat u istoriji ove planete, ostae verovatno time
to je umeo da izmisli mnogobrojne probleme a nije bio u stanju da ni jedan glavni
problem rei u korist svekolikog roda ljudskog. Tu spadaju, na prvom mestu, takozvani
socijalni problemi. Reavati ih, postalo je manija maltene svih Evropljana. Ali, dopustite
pitanje: ko ih reava bez ognja i maa, bez inkvizicije i lomaa? Evropski ovek stoji
zbunjen, pometen i pomahnitao pred socijalnim problemima kao i pred problemom
oveka. Zato? Zato to problemi drutva, kada se svedu na svoje osnovne elemetne,
nisu drugo do problem linosti, samo pomnoen brojem svih individua koje sainjavaju
drutvo. ovek, samim tim to je ovek, lan je drutvene zajednice i u nju unosi svoju
psihofiziku sadrinu i problematiku. No, problematika oveka i oveanstva u osnovi je
jedna ista. Problemi istine i pravde, ivota i smrti, dobra i zla, besmrtnosti i venosti,
neba i zemlje, mue i oveka i oveanstvo. Ali, najpre oveka kao individuu, pa onda
oveanstvo kao kolektiv. Logiki se namee zakljuak: ko rei problem oveka, reio je
i problem drutva, svakog drutva, od najmalobrojnijeg do najmnogobrojnijeg: od
porodice do oveanstva.
Zbog reavanja i problema oveka i problema drutva na humanistiki nain, u Evropi
se padalo u dve krajnosti: ili je ovek potcenjivan, maltretiran, previan, negiran radi
drutva, ili drutvo radi oveka. A nama se hoe potpuna pravda i za oveka i za
drutvo, pravda koja bi uvek odravala ravnoteu izmeu ovekovih boanskih
vrednosti i drutvenih neprolaznih dragocenosti. Nama se hoe drutvo u kome e se
ouvati boanska neprikosnovenost i boansko velianstvo oveije linosti; u kome
ovek nee biti potcenjen, unakaen, opatuljen, mehanizovan, robotizovan ni na raun
klase, ni na raun nacije, ni na raun drave, ni na raun kulture, ni na raun civilizacije,
ni na raun nauke, ni na raun religije. Nama se hoe drutvo u kome se linost i
drutvo dopunjuju, podravaju, rastu jedno kroz drugo i usavravaju jedno pomou
drugog; drutvo u kome je svaki duhovno sjedinjen sa svima i svi sa svakim, u kome
svaki ivi kroza sve, pomou svih, ali i svi ive kroza svakog i pomou svakog. A to
znai: nama se hoe drutvo koje sobom pretstavlja i jeste jedan organizam, jedno telo,
a lanovi toga drutva su organski delovi meu sobom: ti si oko, on ruka, ja noga, ali ni
jedan ne moe rei drugom: ne treba mi, mogu bez tebe. Da bi radila, ruci je potrebno
oko da je vodi i noga da je nosi; isto tako, da bi videlo, oku je potrebna ruka da ga hrani
i noga da ga nosi; i opet, da bi hodila, nozi je potrebno oko da je vodi i ruka da joj
sarauje. Svi smo u organizmu drutva organski delii, veliki i mali, vidljivi i nevidljivi, ali
delii koji ive jedan sa drugim i pomou drugog: svaki sarauje svima i svi svakome.
Kao u telu: da bi rasla jedna dlaka na glavi, njoj sarauje celo telo, ali je i dlaka svojom
posebnom funkcijom potrebna telu, jer uva glavu i mudri je sprovodnik znoja.
Razgledajte telo oveije; u njemu imamo najbolji primer drutva, drugovanja, saradnje,
simbioze, sluenja drugome, blinjemu: svaki deli slui svima, i svi svakome; malom
prstu na ruci slui tako fini organ - oko, i jo finiji - mozak, ali i prst slui i oku i mozgu.
to vaniji organ u telu, to odgovorniju slubu vri, i sluga je svemu to je manje od
njega u telu. Srce je najvaniji organ u telu ali i najvei sluga tela: ono neprekidno slui i
svakom molekilu posebno i celom telu ukupno.

He udite se tome, tako je sloeno telo: ono to je vee u njemu vee je zato, da bi
sluilo manjemu od sebe. Zar ne vidite: smernost je glavna vrlina koja regulie sve
odnose u ljudskom telu: ono to je vee smirava se pred manjim sluei mu; a ono to
je najvee - najvie se smirava! Tako i u naem zamiljenom, idealnom drutvu: vei
slui manjemu, uen - neukome, mudar - prostome, bogat - siromahu; najvei je time
najvei to je dobrovoljni sluga svima. Sve po onom, i prirodnom i boanskom, zakonu
Bogooveko- vom: "Koji hoe da bude vei meu vama, neka vam slui. I koji hoe
meu vama da bude prvi, neka vam bude sluga" (Mat. 20, 26-27). Zato, zato? Zato
to je to zakon i za najsavrenijeg oveka, Bogooveka Hrista, koji "nije doao da My
slue, nego da slui" (Matej 20, 28). Zaista, zar ima veeg sluge rodu ljudskom od
krotkog Bogooveka? "Ja sam meu vama kao sluga" (Luka 22, 27), objavljuje On
svojim sledbenicima, kao sluga koji vas, sluei vam smerno, ui Boanskoj Istini,
boanskoj Pravdi, boanskoj Ljubavi, boanskoj Dobroti, boanskoj Sili, kako biste znali
i mogli savladati greh, zlo i smrt, i postati boanski dobri, besmrtni i veni. He samo kao
ovaploeni ovek, ve i kao Bog Logos On neprestano slui ljudima kroz sunce, kroz
vazduh, kroz svetlost, kroz svu prirodu, kroz svu vasionu, slui im istrajno i smerno,
samo da bi ih nauio tom vrhovnom kosmikom i vrhovnom prirodnom zakonu
boanskom: da vee slui manjemu, i to s radou i blagou. Zato su Njegova
Bogooveanska usta i izrekla o tom zakonu ovo: "Najvei izmeu vas, neka vam bude
sluga. Jer koji se podie, ponizie se, a koji se poniuje, podignue se" (Luka 22, 27).
Ustvari, svekoliko Evanelje Bogoovekovo, od poetka do kraja, nije drugo do
savrena ilustracija i nepobitno posvedoenje tog kosmikog boanskog zakona, ili
bolje, svezakona.
Gospodo, ne izgleda li vam po ovom evanelskom svezakonu, da Bogoovek reava
idealno i realno u isto vreme i problem oveka i problem oveanstva, i problem linosti
i problem drutva? Jer su i ovek i oveanstvo, i linost i drutvo, ne samo od jednog
istog psihofizikog materijala, nego i jedan isti cilj, jedna ista celishodnost proima sve,
struji kroz sve to sainjava njihovu sutinu. Ako pak njihov cilj nije isti, onda izmeu
njih zjapi nepremostiva provalija i njih rastru nepomirljive suprotnosti. Samo jedinstvo
cilja omoguuje idealno reenje i problema oveka i problema oveanstva, i problema
linosti i problema drutva. Ali, kakvog cilja? Sigurno ne nekog privremenog,
oportunistikog, konjukturnog, utilitarnog, ve neprolaznog, besmrtnog, sudbinskog cilja
koji prati ljudsko bie u svima svetovima u kojima se ono kree. To je onaj besmrtni cilj,
koji je Bogoovek postavio, crpei ga iz bogolike sutine ljudske prirode. U emu je taj
cilj? Evo u emu: ovaplotiti Boga i sva boanska savrenstva u oveku i oveanstvu, u
linosti i drutvu.
Zar je to mogue? Mogue je sa dva nepobitna razloga: prvi, to je ovek bogoliko bie;
drugi, to se Bog Logos ovaplotio u oveka i kao Bogoovek pokazao kako je boanski
idealno savren i oveanski realno prirodan ovek u kome se ovaplotio Bog sa svima
svojim boanskim savrenstvima. I jo neto: Bogoovek je doneo i razdaje ljudima
boanske vrline i sile, te svaki ovek moe, ako hoe, do maksimuma ovaplotiti u sebi
Boga i boanska savrenstva. Ostvarujui ovaj cilj, ljudi pretvaraju sebe u besmrtna
bia i postaju lanovi besmrtnog Bogoovekovog drutva: bogooveanstva. Kao to se

iz oveka, logiki i prirodno, izvija i razvija oveanstvo, tako se iz Bogooveka, opet

logiki i prirodno, izvija i razvija bogooveanstvo. U tom Bogoovekovom drutvu ljudi i
ive i ponaaju se kao besmrtna bia, i to po evanelskim zakonima koji vae i u ovom i
u onom svetu. A to, jedino na ovoj planeti, drutvo pravih besmrtnika i pravih
bogonosaca, i onih koji se bar trude da to postanu, nije nita drugo do Bogooveansko telo Njegovo - sveta Crkva Njegova...
Odahnite, mi se ve nalazimo u svetilitu svetosavske filosofije drutva. To je novo,
bogooveansko drutvo nimalo nalik na ona koja vam teoriski ili konkretno nudi
humanistika sociologija evropskog oveka. U ovom svetosavskom drutvu sve se
svodi na ivotvornu linost Bogooveka Hrista. Ona je najvia vrednost i najvia
dragocenost. Sve ostale vrednosti, i individualne i socijalne, izvode se iz nje kao zraci iz
sunca. He treba se varati: svetosavlje je svetosavlje samo Bogoovekom, jer je
hrianstvo - hrianstvo samo Bogoovekom; u tome je njegov izuzetni znaaj, i
vrednost, i sila. Gospod Hristos je sebe sama, svoju Bogooveansku linost ostavio
kao Crkvu; stoga je Crkva - Crkva samo Bogoovekom i u Bogooveku. Sve to je
svetosavsko sliva se u jednu ogromnu, sveobimnu istinu: Bogoovek je i sutina, i cilj, i
smisao i svevrednost Crkve; ili tanije: Crkva i nije drugo do Bogoovek Hristos
produen u sve vekove. Bogoovek je glava telu Crkve, jedina glava. Telo Crkve raste
Njime u sve beskrajnosti boanskog ivota; raste rastom Bojim u meru rasta punoe
Bogooveanske, jer se sve kroza Nj i za Nj sazda. Boanskom silom svojom On sve
lanove Crkve tajanstveno vodi obogooveenju, jer je smisao i cilj postojanja Crkve:
bogooveanskom verom i podvizima sve dovesti u meru rasta visine Hristove, sve
obogooveiti ...
Vi oseate, ja govorim o svetosavskoj Crkvi. ta je njena sutina? - Bogoovek Hristos.
Otuda sve to je svetosavsko ima bogooveanski karakter: i saznanje, i oseanje, i
volja, i miljenje, i ivot i drutvo. Bog je u svemu na prvom mestu, ovek na drugom;
Bog vodi, ovek je voen; Bog radi, ovek sarauje. I to ne neki transcendentni,
apstraktni, zamiljeni Bog, ve Bog najneposrednije istoriske stvarnosti, Bog koji je
postao ovek, iveo, u kategoriji naeg, ljudskog ivota, i u svemu se na zemaljski
oigledan nain pokazao apsolutno bezgrean, apsolutno svet, apsolutno dobar,
apsolutno mudar, apsolutno pravedan, apsolutno istinit. On je i postao ovek, ostajui
Bogom, da bi kao Bog dao ljudskoj prirodi boanske sile, koja bi ljude odvodila
najprisnijem, bogooveanskom jedinstvu sa Bogom. I ta boanska sila njegova
neprekidno radi u Bogooveanskom telu njegovom-Crkvi, sjedinjujui ljude sa Bogom
kroz blagodatni i sveti ivot. Jer Crkva i nije drugo do udesni bogooveanski
organizam, u kome se saradnjom blagodati Boije i slobodne delatnosti ovekove
obesmruje, obogooveuje sve to je oveije, sve - osim greha. U Bogooveanskom
organizmu Crkve svaki vernik je kao iva elija koja postaje sastavni deli njegov i ivi
njegovom ivotvornom bogooveanskom silom. Jer, po svetosavskom shvatanju, biti
lan Crkve znai: saovaplotiti se Bogooveku, postati sutelesnik njegov, organski deo
bogooveanskog tela njegovog; jednom reju: obogooveiti se u vasceloj realnosti
svoje oveanske linosti.

Gospodo, evo osnovnih principa svetosavske filosofije drutva: u svemu i po svemu

Crkva je na prvom mestu bogooveanski organizam, a zatim bogooveanska
organizacija. Iz toga logiki sledi i njeno bogooveansko delovanje u svetu: sve to je
Bogoovekovo - ovaplotiti u oveku i oveanstvu: ovaplotiti ljubav Hristovu, pravdu
Hristovu, dobrotu Hristovu, mudrost Hristovu, smernost Hristovu, uopte sve vrline
Hristove. Jer se pomou njih Hristos useljuje u oveka i ovaplouje u njemu. I takav
ovek ivi Hristom, misli Hristom, osea Hristom, radi Hristom. Otkuda mu ta snaga? Od samoga Hrista. Po rei sv. apostola Pavla: "Sve mogu u Hristu Isusu koji mi mo
daje" (Filip. 4,13). ovek svetosavske vere, ivei u bogooveanskom organizmu
Crkve, ivi uvek u zajednici "sa svima svetima" (Efes. 3, 18), koji ga tajanstveno
pomau u ostvarivanju evanelskih zapovesti. Otuda svetosavski lan Crkve ivo
osea: da je jedne vere sa Apostolima, Muenicima i Svetiteljima svih vekova, da su oni
veno ivi, i da sve njih jednovremeno proima jedna ista bogooveanska sila, jedan
isti bogooveanski ivot, jedna ista bogooveanska istina. U Crkvi je prolost uvek
savremena, jer Bogoovek Hristos, koji je jue i danas onaj isti i vavek u svome
bogooveanskom telu neprekidno ivi istom istinom, istom svetou, istim dobrom,
istim ivotom, i svu prolost uvek ini sadanjicom. Otuda, ovek svetosavske vere
nikad nije sam ve uvek u drutvu svih svetih lanova Crkve. I kada misli misao, on je
misli sa strahom i molitvenim trepetom, jer zna da u tome na tajanstven nain uestvuju
svi Svetitelji. Pravoslavni su time pravoslavni to neprekidno imaju ovo oseanje
bogooveanske sabornosti, zagrevajui ga i uvajui ga molitvom i smernou. Oni
nikada sebe ne propovedaju, nikada se ne hvale ovekom; nikada ne ostaju pri goloj
ovenosti; nikada ne idolatriziraju humanizam. Na svima putevima svojim oni
ispovedaju i propovedaju Bogooveka, ne oveka. Njihovo je rukovodno naelo:
bogooveanski ciljevi se ostvaruju samo bogooveanskim sredstvima; evanelskim
ciljevima se stie samo evanelskim putevima. Bogooveanska ideologija hrianstva
moe se ouvati jedino bogooveanskom metodikom hrianstva. Gospod Isus je i
Istina i Put: ne samo Istina nego i Put, Put kojim se jedino dolazi do Istine. Otstupi li se
od bogooveanske metodike, neminovno se otstupa i od bogooveanske ideologije,
otstupa se od Bogooveka Hrista.

***

Na evropskom Zapadu hrianstvo se postepeno pretvaralo u humanizam. Dugo i

naporno Bogoovek je smanjivan, preinaavan, suavan, i najzad sveden na oveka:
na nepogrenog oveka u Rimu, i ne manje nepogrenog oveka u Londonu i Berlinu.
Tako je postao papizam koji od Hrista uzima sve, i protestantizam koji od Hrista trai
najmanje, pa esto i nita. I u lapizmu i u protestantizmu na mesto Bogooveka istavljen
je ovek i kao najvia vrednost i kao najvii kriterijum. Izvrena je bolna i tuna korekcija
Bogooveka, njegovog dela i njegovog uenja. Istrajno i uporno trudio se papizam da
Bogooveka zameni ovekom, dok u dogmatu o nepogreivosti pape - oveka,
Bogoovek nije zauvek zamenjen prolaznim "nepogrenim" ovekom. Jer ovim

dogmatom papa je odluno i jasno proglaen ne samo za neto vie od oveka, nego i
od svetih Apostola, i od svetih Otaca, i od svetih Vaseljenskih sabora. Ovakvim
odstupanjem od Bogooveka, od vaseljenske Crkve kao Bogooveanskog organizma,
papizam je prevaziao Lutera, tvorca protestantizma. U samoj stvari, prvi, radikalni
protest u ime humanizma protiv Bogooveka Hrista i njegovog Bogooveanskog
organizma - Crkve - treba traiti u papizmu, ne u luteranizmu. Papizam je stvarno prvi i
najstariji protestantizam.
He treba se varati: papizam i jeste najradikalniji protestantizam, jer je temelj hrianstva
preneo sa venog Bogooveka na prolaznog oveka. I to proglasio za najglavniji
dogmat, a to znai: za najglavniju istinu, za najglavniju vrednost, za najglavnije merilo
svih bia i stvari u svima svetovima. A protestanti su samo prihvatili ovaj dogmat u
sutini, i razradili ga do uasnih razmera i detalja. U samoj stvari, protestantizam nije
nita drugo do generalno primenjeni papizam. Jer je u protestantizmu, osnovno naelo
papizma sprovedeno u ivot od strane svakog oveka posebno. Po primeru
nepogreivog oveka u Rimu, svaki protestant je ponovljeni nepogreivi ovek, jer
pretenduje na linu nepogreivost u stvarima vere. Moe se rei: protstantizam je
vulgarizirani papizam, samo lien mistike, autoriteta i vlasti.
Svoenjem hrianstva, sa svima njegovim beskrajnim istinama bogooveanskim, na
oveka, uinjeno je to, da je zapadno hrianstvo pretvoreno u humanizam. Ovo moe
izgledati paradoksalno, ali je istinito svojom neodoljivom i neuklonjivom istoriskom
stvarnou. Jer je zapadno hrianstvo, u sutini svojoj, najodluniji humanizam, poto
je oveka proglasilo nepogreivim, i bogooveansku religiju pretvorilo u humanistiku.
A da je tako, pokazuje to to je Bogoovek potisnut na nebo, a na njegovo upranjeno
na zemlji mesto postavljen je njegov zamenik, Vicarius Christi papa. Kakva tragina
neloginost: svuda prisutnom Bogu i Gospodu Hristu postavljati zamenika! Ali ova se
neloginost ovaplotila u zapadnom hrianstvu: crkva je pretvorena u dravu, papa je
postao vladar, vladike su proglaene za knezove, svetenici su postali voe klerikalnih
partija, vernici su proglani za papske podanike, Evanelje je zamenjeno vatikanskim
zbornikom kanonskog prava, evanelska etika i metodika ljubavi zamenjena je
kazuistikom, jezuistikom i "svetom" inkvizicijom. A to znai: sistematskim uklanjanjem,
unitavanjem svega to ne klanja papi, pa ak i nasilnim prevoenjem u papsku veru i
spaljivanjem grenika u slavu krotkoga i blagoga Gospoda Isusa!
Gospodo, sve se ove injenice same slivaju u jedan neodoljivo logian zakljuak: na
Zapadu nema Crkve, nema Bogooveka, zato nema ni pravog bogooveanskog
drutva; drutva, u kome je ovek oveku besmrtni brat i veni sabrat. Humanistiko
hrianstvo je u stvari najodluniji protest i ustanak protiv Bogooveka Hrista i svih
evanelskih, bogooveanskih vrednosti i merila. Istina, i u ovome provejava omiljena
tenja evropskog oveka, da sve svede na oveka kao na osnovnu vrednost i osnovno
merilo. A iza svega toga stoji jedan idol: Menschliches Allzumenschliches.
Svoenjem hrianstva na humanizam, hrianstvo je, nema sumnje, uproeno, ali u
isto vreme i - upropaeno. Poto je izvren "glajhaltung" hrianstva sa humanizmom,
danas se pogdegde u Evropi pomilja na povratak Bogooveku Hristu. Poklici

pojedinaca u protestantskom svetu: Zur?ck zum Jesus! Back to Jesus! samo su

nemoni krici u mrkloj noi humanistikog Hrianstva, koje je napustilo
bogooveanske vrednosti i merila, i sada se gui u oajanju i nemoi. A iz dubine
vekova bruje gorke rei setnog proroka Bojeg Jeremije: "Proklet ovek koji se uzda u
oveka!"...
U irokoj istoriskoj perspektivi zapadnjaki dogmat o nepogreivosti oveka nije drugo
do pokuaj, da se umirui humanizam oivi i obesmrti. To je poslednja transformacija i
zavrna glorifikacija humanizma. Posle racionalistike prosveenosti 18. veka i
kratkovidog pozitivizma 19. veka, evropskom humanizmu nije bilo ostalo nita drugo
nego da se raspadne u svojoj nemoi i u svojim protivrenostima. Ali u traginom
momentu religiozni humanizam mu je pritekao u pomo, i svojom dogmom u
nepogreivosti oveka, spasao evropski humanizam od nemile smrti. No i ako
dogmatiziran, zapadni hrianski humanizam nije mogao ne zadrati u sebi sve
pagubne protivrenosti evropskog humanizma, koje su jednodune u jednoj elji: u
proterivanju Bogooveka sa zemlje na nebo. Jer je humanizmu glavno i najglavnije, da
ovek bude najvia vrednost i najvie merilo. ovek, a ne Bogoovek.
Gospodo, po naem svetosavskom oseanju i saznanju: hrianstvo je hrianstvo
Bogoovekom, njegovom bogooveanskom ideologijom i bogooveanskom
metodikom. To je osnovna istina na raun koje se ne mogu praviti nikakvi kompromisi.
Samo kao Bogoovek, Hristos je najvia vrednost i najvie merilo. Treba biti iskren i
dosledan do kraja: ako Hristos nije Bogoovek, onda je on najbezonija varalica, jer
proglauje sebe za Boga i Gospoda. Ali evanelska istoriska stvarnost nepobitno
pokazuje i dokazuje da je Isus Hristos po svemu i svaemu savreni Bogoovek. Stoga
se ne moe biti hrianin bez vere u Hrista kao Bogooveka i u Crkvu kao Njegovo
Bogooveansko telo, Crkvu, u kojoj je On ostavio svu udesnu Linost svoju.
Spasonosna i ivotvorna sila Crkve Hristove sastoji se u venoivoj i svudaprisutnoj
linosti Bogooveka. Svako zamenjivanje Bogooveka ma kakvim ovekom, i svako
odabiranje iz hrianstva samo onoga to se svia ovekovom individualnom ukusu i
razumu, pretvara hrianstvo u povrni i bespomoni humanizam.
Izuzetna vanost hrianstva za rod ljudski sastoji se u njegovoj ivotvornoj i
neizmenljivoj bogovenosti, kojom ono osmiljava ovenost uopte, prevodei je iz
tame nebia u svetlost Svebia. Jedino svojom bogooveanskom silom hrianstvo je
so zemlje, so koja uva oveka da ne istruli u grehu i zlu. Raspline li se u razne
humanizme, hrianstvo obljutavi, postane obljutavela so, koja nije ni za ta, osim da se
prospe i da je ljudi pogaze.
Svaka tenja i pokuaj da se hrianstvo izjednai, "glajhaltuje" sa duhom vremena, sa
prolaznim pokretima i reimima izvesnih perioda istoriskih, oduzima hrianstvu onu
specifinu vrednost, koja ga i ini jedinstvenom bogooveanskom religijom u svetu. U
svetosavskoj filosofiji drutva pravilo je iznad svih pravila ovo: ne prilagoavati
Bogooveka Hrista duhu vremena, nego duh vremena prilagoavati duhu Hristove
venosti, Hristove bogovenosti. Jedino tako Crkva e moi sauvati ivotvornu i
nezamenljivu linost Bogooveka Hrista, i ostati Bogooveansko drutvo, u kome ljudi

druguju i ive pomou boanske ljubavi i pravde, molitve i posta, krotosti i smernosti,
dobrote i mudrosti, milosti i vere, bogoljublja i bratoljublja, i ostalih evanelskih vrlina.
Po svetosavskoj filosofiji ivota i sveta: i ovek, i drutvo, i narod, i drava imaju se
prilagoavati Crkvi kao venom idealu, ali se Crkva nipoto ne sme prilagoavati njima,
i jo manje - robovati njima. Narod ima prave vrednosti samo u toliko ukoliko ivi
evanelskim vrlinama i ovaplouje u svojoj istoriji bogooveanske vrednosti. to vai
za narod, vai i za dravu. Cilj naroda kao celine, isti je to i cilj pojedinca: ovaplotiti u
sebi evanelsku pravdu, ljubav, svetost; postati "sveti narod", (I Pet. 2, 9-10; 1. 15-16.)
"Boji narod" koji svojom istorijom objavljuje boanske vrednosti i vrline. Sveti Nemanjii
su tako shvatali i narod i dravu; i na tome neumorno radili najpre oni sami, pa za njima
i sa njima i sav srpski narod. Svima zakon behu evanelske vrline, svima: i upravljaima
narodnim i narodu - pie monah Teodosije u ivotu Svetoga Save.
U tome, u tome je besmrtna slava i neprolazna veliina Svetih Nemanjia. Bez
evanelskih vrlina, ta je narod? - Povorka hodeih leeva. A drava? - Institucija za
razaranje narodne due i njenih venih vrednosti. Pitam vas: ima li narod - kolektivnu
savest, narodnu savest? a drava - ima li savest? - Sveti Nemanjii odgovaraju: i narod
ima narodnu savest, i drava ima dravnu savest; to je Crkva i njeno Evanelje. Ako
ovu misao proirimo i konkretnije izrazimo, ona e glasiti: Savest srpskog naroda su
svetitelji, na elu sa Svetim Savom. A ta savest naeg naroda stalno upuuje svima
Srbima u svima vekovima jednu molbu, jedan savet, jedan zavet: neka vam svima, i
ubogima i bogatima, i mladima i starima, i pismenima i nepismenima, i svetenicima i
uiteljima, i vojnicima i radnicima, i ministrima i vladikama, zakon budu - evanelske
vrline! Bude li tako, srpski e narod savladati sve smrti u svima svetovima, i nita mu
nee moi nauditi, nita, nita, nita!

SVETOSAVSKA FILOSOFIJA VREDNOSTI I MERILA

sadraj
Kada se ovek probudi iz sna kojim spava u ilovai tela svog, i duhovno progleda, onda
oseti da su materija i materijalne stvarnosti oko njega u toliko stvarne, realne, u koliko ih
njegov duh saznaje kao takve. I ubrzo dolazi do paradoksalnog saznanja: ljudi, kao
naroita vrsta bia, dolaze do saznanja o stvarnostima u spoljanjem materijalnom
svetu pomou svoga ljudskoga duha koji nije materijalan niti ima svojstva materijalnih
stvarnosti; naprotiv, on je neto to se ne moe oima videti, niti rukama opipati, niti
ulima proanalizirati, niti pokazati kao neka transubjektivna materijalna stvarnost. Ali,
ako se ne moe uhvatiti u oblike materijalne stvarnosti i podvesti pod kontrolu ula, duh
je ipak svojom nevidljivom sutinom merilo svih vidljivih stvarnosti u svetu materije. I to
ovek dublje misli, sve neodoljivije osea i saznaje da je misao duha, iako neopipljiva,
nevidljiva, nematerijalna, ipak stvarnija od svake, takozvane, objektivne stvarnosti u
oblasti transubjektivne materije. tavie: sve stvarnosti zasnivaju svoju realnost na
mislima duha, koji je po sebi nematerijalan; pomou nematerijalnog, nevidljivog i
neopipljivog ljudi i oseaju, i saznaju, i procenjuju ono to je materijalno, vidljivo i
opipljivo. U tome je i preimustvo i zagonetnost, i veliina ljudskoga duha. I probuen
ovek, voen svojim nematerijalnim, nevidljivim duhom kroz tajanstva materijalnog,
fizikog sveta, sve vie uvia, da je njegov duh - njegova najvea i najneposrednija
stvarnost, a camim tim i njegova najvea vrednost. U takvom raspoloenju ovek
uskoro oseti neodoljivu istinitost Spasiteljevih rei o dui ljudskoj kao najveoj stvarnosti
i najveoj vrednosti, stvarnosti - stvarnijoj od vascelog vidljivog sveta, i vrednosti vrednosnijoj od svih sunanih sistema: "Kakva je korist oveku ako sav svet dobije a
dui svojoj naudi? ili kakav e otkup dati ovek za duu svoju?" (Matej 16, 26). Drugim
reima: u vidljivom svetu nema vrednosti koja je ravna vrednosti due ljudske, ili
vrednosti kojom se dua moe proceniti i isplatiti; ona vie vredi nego svi svetovi skupa.
U samoj stvari, ceo svoj vidljivi ivot, ivot u vremenu i prostoru, ovek zasniva na
nevidljivostima, tojest na dui, na njenim mislima, na njenoj savesti. U svetu vidljivih
stvarnosti i zbivanja ovek se orijentie svojom milju; njome sve meri i procenjuje,
njome koja je i za njega samog nevidljiva. U toliko je onda prirodnije i loginije da se
njome orijentie i u svetu duhovnih stvarnosti i duhovnih vrednosti, koje su
nematerijalne i nevidljive kao i ona sama. Misao je to to ovek upoznaje, vezuje i spaja
ne samo sa svetom vidljivih, materijalnih stvarnosti, nego i sa svetom nevidljivih,
duhovnih stvarnosti. ak i krajnji senzualisti u gnoseologiji ne mogu to porei.
Mora se priznati: oveiji duh je udotvorna laboratorija, u kojoj se na neobjanjivi nain
ulni utisci prerauju u misli. ovek?-Ta ovek je najudesnija i najsavrenija radionica,
u kojoj se neprekidno vri tajanstveno prelivanje vidljivog u nevidljivo i nevidljivog u
vidljivo, kao i prelivanje prirodnog u natprirodno i natprirodnog u prirodno. Jer mi ljudi
prirodnim nazivamo ono to je vidljivo i opipljivo, a natprirodnim ono to je nevidljivo i
neopipljivo. Zagledajte oveka: u vidljivom i opipljivom telu ivi nevidljiva i neopipljiva
dua; zar nije on u isto vreme i prirodno i natprirodno bie? tavie, ono to je prirodno
u njemu ivi onim to je natprirodno u njemu: telo ivi duom. Kada ovek misli misao,
ta se deava s njim? - Prekorauje granice prirodnog i stupa u sferu natprirodnog; i

svim biem osea da to to je u njemu nevidljivo i natprirodno i jeste naa

najneposrednija stvarnost, naa najnesumnjivija empirija, naa prva datost. U samoj
stvari, mi pomou onoga to je natprirodno u naoj prirodi dolazimo u dodir sa prirodnim
i saznajemo ono to nazivamo vidljivom prirodom. Mi ljudi, mi smo prvo natprirodna pa
onda prirodna bia, jer je u nas natprirodno - srce prirodnog, sr prirodnog, sutina
prirodnog.
Jeste li videli udotvorca? Gle, svaki ovek je udotvorac, jer se u svakome neprekidno
vri preraivanje prirodnog u natprirodno i natprirodnog u prirodno. Na primer, misao o
milostinji, dok je u tvojoj dui, ona je neto nevidljivo, nematerijalno, natprirodno;
ostvari li je, ti si ve postao udotvorac: pretvorio si nevidljivo u vidljivo, natprirodno u
prirodno. Ili, ti voli roditelje; kao unutranje oseanje, tvoja je ljubav neto nevidljivo,
nematerijalno, natprirodno; im je prevede u brigu i staranje za roditelje, ti si ve uinio
udo: pretvorio si nevidljivo u vidljivo, natprirodno u prirodno.
to vai za ljudsku misao i oseanje, vai za sve to je ljudsko: svima svojim
postupcima, delima, celokupnim svojim ivotom ovek je udotvorac, jer pretvara
nevidljivo u vidljivo, ovaplouje natprirodno u prirodno. ovek ivi time to neprekidno
projicira, transubjektivira svoj nevidljivi duh u svoj vidljivi svet prirode, i na taj nain
stalno ovaplouje natprirodno u prirodno.
Otkuda duhu ljudskom ta mo i sila? - Otuda, to je on sam ovaploenje lika Bojeg, jer
je sazdan po liku Bojem. iveti, to znai: ovaploavati boanske sile koje se taje u
bogolikoj dui ovekovoj. Ovaploavajui te sile, ovek se navikava na glavni, centralni
fakt ljudske istorije: ovaploenje Boga Logosa, Gospoda Isusa Hrista. Zar ne vidite,
ivot svakog oveka posebno i svih ljudi skupa, samo je uvod, priprema i predsprema
za taj najsudbonosniji in ljudske drame: Bogoovaploenje? Jer je smisao i cilj oveka i
svega roda ljudskog: ovaplotiti Boga i sve to je Boje.
Gospodo, ozbiljan posmatra sveta, ma s koje strane pristupio materijalnim ili duhovnim
stvarnostima, mora osetiti prisustvo beskrajne tajanstvenosti u svima pojavama. To je
danak koji svaki mislilac mora platiti zagonetnoj misteriji sveta. Nema sumnje, pravilna
orijentacija u ovom zagonetnom svetu zavisi od duha kojim se ovek orijentie; ili
tanije: od prirode duha. A prirodu svoju duh oveiji kazuje i pokazuje kroz iskustvo
koje svojom delatnou stvara. Iz vascelog iskustva tog izbija enja duha ljudskog za
beskrajnou u svima izrazima: u znanju, u ivotu, u postojanju. Duh ljudski neumorno
ezne za beskrajnim znanjem, za beskrajnim ivotom, za beskrajnim postojanjem. A
kroza sve to on hoe jedno: da savlada prolaznost, konanost, ogranienost, a omogui
i osigura neprolaznost, beskonanost, bezgraninost. U svima kulturama i
civilizacijama, na kraju svih krajeva, sve muke duha ljudskog slivaju se u jedan gigantski
napor: savladati smrt i smrtnost, a osigurati besmrtnost i ivot veni, osigurati ma po
koju cenu.
Ali, zar nas sve to ne potstie na pitanje: otkuda u duhu ljudskom ta enja i tenja za
beskrajnou u svima pravcima? ta je to to misao ljudsku goni iz problema u
problem, iz beskrajnosti u beskrajnost? Ako se ova enja za beskrajnou i moe

nametnuti slabijem oveku, onda otkud ona kod najsamostalnijih mislilaca? tavie, ona
je u njih razraena u najsloeniju problematiku. Sve to pokazuje da se enja za
beskrajnou nalazi u samoj prirodi duha ljudskog. Priroda samog saznanja tei za
beskrajnim znanjem; priroda samog oseanja tei za beskrajnou oseanja; priroda
samog ivota tei za beskrajnim ivotom. Sav duh ovekov: i kroz saznanje, i kroz
oseanje, i kroz volju, i kroz ivot hoe da je beskrajan, a to znai: besmrtan. Glad za
beskrajnou, glad za besmrtnou jeste iskonska, metafizika glad duha ljudskog. Ona
je duh ljudski gonila ka beskrajnosti i besmrtnosti kroz mnogobrojne religije, filosofije,
nauke, muke i podvige. Jednom reju: duh ljudski hoe beskrajnost, hoe besmrtnost
po svaku cenu i ma u kom obliku.
Oigledno je da ovu enju za beskrajnou nije mogla nametnuti oveku vetastvena
priroda, poto je sama ograniena, i nema u sebi te enje. Isto je tako oigledno, da je
duhu ljudskom nije moglo nametnuta ni telo oveije, poto je i samo ogranieno. Kao
jedini logian izlaz ostaje postavka: ljudska enja za beskrajnou, za besmrtnou
nalazi se u samoj sutini duha ljudskog. Sazdan po liku Bojem, ovek je sav u toj
enji. Jer bogolikost i jeste ono u biu ljudskom to ezne za beskrajnim Bojim
istinama u svima svetovima. Imanentna duhu ljudskom, ova bogolikost potstie oveka
da se bogoenjivo prua i see za svima beskrajnostima Bojim. Prirodno je za
bogoliku duu da ezne za Bogom kao za svojim originalom.
Ovo nije proizvoljan zakljuak, ve po svemu injenian, jer svekoliko iskustvo roda
ljudskog svedoi o toj monoj i tajanstvenoj enji duha ljudskog za beskrajnou, za
besmrtnou, za venim ivotom, bilo u ovom ili onom svetu. Ako se oslonimo na
sveopte iskustvo roda ljudskog i svedemo oveka na njegove osnovne elemente, na
praelemente, sigurno emo pronai ovo: enja za besmrtnou je najosnovniji
elemenat, na kome poiva i u kome se bitno sastoji sav ovek.
Stvarajui oveka po liku svom, Bog je samim tim po biu njegovom razlio enju za
boanskom beskrajnou ivota, za boanskom beskrajnou saznanja, za boanskom
beskrajnou savrenstva. Stoga se ova neizmerno gladna enja bia ljudskog ne
moe potpuno zadovoljiti i zasititi niim do Bogom. Objavljujui kao glavni cilj ovekovog
postojanja u svetu boansko savrenstvo: "Budite savreni kao to je savren Otac va
nebeski" (Matej 5, 48), - Gospod Hristos je odgovorio na osnovni zahtev i potrebu
bogolikog i bogoenjivog bia ovekovog.
Bogolikost prirode ljudske ima dvostruki smisao: prvo u njoj je data sutina bia
ovekovog; drugo, njome je odreen oveku kao cilj ivota: Bog sa svima svojim
beskrajnim savrenstvima. Bogolikost je sutina sutine ovekovog bia, na kojoj i po
kojoj ovek ima da izrauje i izgrauje sebe u ovom svetu. U samoj stvari: u biu
ovekovom Bog je prvo, a ovek - drugo; drugim reima: ovek je sazdan kao
potencijalno bogooveansko bie, iji je zadatak bio da, voeno bogolikom duom,
sebe u svemu upodobi Bogu, i tako stvarno izradi sebe u bogooveansko bie, to jest
bie u kome je ovek idealno sjedinjen sa Bogom i ivi u njegovim boanskim,
beskrajnim savrenstvima. Ali umesto da bogolikou due prome sav svoj empiriski
ivot, ovek je odvojio duh svoj od svega Bojeg u sebi, i otisnuo se kroz tajanstva

ovoga sveta bez Boga, to jest bez svoga prirodnog putovoe. I naiao u ovome svetu
na nepremostive provalije i jezive raseline.
U sutini svojoj pad se ovekov sastojao u tome to je ovek ustao protiv bogolikog
ustrojstva svoga bia, napustio Boga i Boje, i sveo sebe na istu materiju, na istog
oveka. Prvom pobunom protiv Boga, ovek je donekle uspeo da istera Boga iz sebe, iz
svoga saznanja, iz svoje volje, i da ostane pri istoj ovenosti, pri istom humanizmu.
Strano je rei, ali - humanizam je u stvari osnovno zlo, prvobitno zlo ovekovo. U ime
tog prvobitnog humanizma ovek je proterao Boga u nadoveansku transcendentnost,
i sav ostao pri sebi i u sebi. Ali, pri svemu tome, ovek nije mogao da potpuno obezboi
sebe, da potpuno izbaci iz sebe bogolike odlike svoga duha; one su ostale da se i u
njegovom humanizmu pojavljuju u obliku enje za beskrajnim progresom, za
beskrajnim znanjem, za beskrajnim usavravanjem, za beskrajnim postojanjem. Svesno
i nesvesno, u svima borbama krje ovek vodi u svome humanizmu, on tei da povrati
sebi izgubljenu bogolikost. I u tome delimino uspeva, uspeva toliko koliko je potrebno
da oseti i sazna, kako on sam po sebi, pri svojoj istoj, obezboenoj ovenosti, ne
moe nikada ispraviti duh svoj, reintegrirati bogolikost bia svog. Kroza sve svoje
humanistike nostalgije ovek u stvari vapije za - Bogoovekom. Otuda je pojava
Bogooveka Hrista u ovom svetu bila i prirodna, i logina, i neophodna. Jer samo
Bogoovek u potpunosti otstranjuje sve muke duha ljudskog, obolelog i obezboenog
humanizmom. On jedini utoljava sve gladi bogolikog bia ljudskog: i glad za beskrajnim
ivotom, i glad za beskrajnom pravdom, i glad za beskrajnom istinom, i glad za
beskrajnim dobrom, i glad za svima uopte boanskim beskrajnostima. Najbitniji zahtevi
i potrebe oveijeg bia zadovoljeni su jednom za svagda u linosti Bogooveka Hrista.
Potencije bogoovetva u biu ljudskom, koje su sputane tiranijom bogoborakog
humanizma, Bogoovek oslobaa i daje im moi da se ostvare u besmrtnoj punoi
svojoj. ovek, voen Bogoovekom, sve svoje normira Bogom, i u ovom zagonetnom
svetu ivi Bogom, te tako dostie idealno savrenstvo, i sobom pretstavlja najidealniju
sintezu Bojeg i ovejeg, duhovnog i vetastvenog, ovostranog i onostranog.
Pojava Bogooveka Hrista u svetu ljudskih realnosti, ni sa ontolokog, na sa
psiholokog, ni sa istoriskog gledita, nije iznenaenje za ljudsku prirodu. Naprotiv, ona
je zadovoljila osnovne enje i potrebe oveijeg bia: enje i potrebe za boanskim
savrenstvom i venim ivotom. Bogoovek ne samo nije neto neprirodno i nepotrebno
za oveka, nego je, naprotiv, potrebniji oveku od svega drugog, toliko potrebniji, da je
sam sveistiniti Bog i Gospod Isus Hristos objavio da je On - "jedino potreban" (Luk. 10,
40-42). Zato? Zato to je On najsavrenije, i najprirodnije, i najcelishodnije, i
najloginije reio problem Boga i oveka. Kako? Pokazavi nam realno, zemaljski
realno u sebi Boga, koji je apsolutna Istina, apsolutno Dobro, apsolutna Pravda,
apsolutna Ljubav, apsolutna Mudrost, u savrenom jedinstvu sa ovekom; a sa tim i
kroz to pokazavi nam i oveka u njegovoj bezgrenosti i savrenstvu. Bogoovek je
podjednako realno pokazao i Boga u njegovom savrenstvu, i oveka u njegovom
savrenstvu. Kada se nepristrasno razmatra istorija roda ljudskog, mora se priznati:
nema u rodu ljudskom boljeg oveka od Isusa; a to znai: nema ni boljeg Boga, jer je
Isus samo kao Bogoovek bio i jeste najbolji ovek, to jest ovek bez greha, bez zla.
Samo kao takav, kao Jedini Bezgrean, Gospod Hristos je i mogao neustraivo pitati

svoje najljue neprijatelje: "Koji me od vas kori za greh?" (Jovan 8, 46) i niko od njih nije
mogao ukazati ni na kakav greh u Njemu. A ovek bez greha je istovremeno i
najidealniji i najrealniji ovek, jer samo kao takav, on je istinski savren, besmrtan i
vean.
Ovaploenjem Boga Logosa ula je u prirodu ljudsku svesavrena Mudrost Boanska,
svesavrena Logika Boanska, svesavreni Um Boanski. "Logos postade telo" (Jovan
1, 14), to znai: sve transcendentne vrednosti Boanske postadoe imanentne prirodi
ljudskoj, jer su srodne sutini bogolike due oveije. Sve te vene Boanske vrednosti,
ovaploene u oveka, stapaju se, na kraju krajeva, u jednu neizmernu i nenadmanu
vrednost: Bogooveka Hrista. Otuda je Bogoovek prva, i najvea, i najosnovnija
vrednost u svetu oveanskom. Jer nita nije oveanskije od Gospoda Hrista, koji
oliava u Sebi najidealnije savrenstvo svega istinski ljudskog, istinski oveanskog. I
ne samo to, nego je On, kao Bogoovek, najsavrenija sinteza Bojeg i ovejeg,
ovostranog i onostranog, prirodnog i natprirodnog, realnog i idealnog, fizikog i
metafizikog. U Bogooveanskoj linosti Gospoda Isusa postignuto je najradikalnije,
najloginije i najpotpunije jedinstvo ivota ovostranog i onostranog, a kroz to: jedinstvo
saznanja ovostranog i onostranog, jedinstvo oseanja ovejeg i boanskog. A to znai:
i ivot ljudski, i misao ljudska, i oseanje ljudsko premostili su ponor koji zjapi izmeu
oveka i Boga, izmeu ovog i onog sveta. Stoga Hristov ovek ivo osea jedinstvo
ovog sveta sa onim, jedinstvo Boga sa ovekom, jedinstvo prirodnog sa natprirodnim.
On snano osea i jasno saznaje kako je u njemu izvren prelaz iz smrtnog u besmrtno,
iz vremenskog u veno. To oseanje venoga ivota omoguuje i osigurava Hristovom
oveku i venost misli i besmrtnost oseanja. No i ako je na taj nain Hristov ovek
produen, i proiren, i udubljen do boanskih beskrajnosti, on ipak ne gubi svoju
ovenost, svoju individualnost, nego i nadalje ostaje ovek, samo ovek - savren,
obogoveen. Tek u Bogooveku Hristu ovek je uzdignut na najvii stepen savrenstva,
na vrh iznad svih vrhova. Jer niko nije proslavio ljudsku prirodu, ljudsko bie kao
Bogoovek. U njegovoj Bogooveanskoj linosti uinjena je oveku najvea pravda,
najvea mogua pravda. Nigde ni u emu nije potcenjen ovek na raun Boga, niti Bog
na raun oveka, iako je ovek nbizmerno uzvelian, i uzvien, i proslavljen Bogom.
Nema sumnje, problem dobra i zla je jedan od najteih i najmunijih za ljudsko
saznanje. No i on je konano i zavrno reen tek Bogoovekom Hristom. I to reen ne
verbalistiki, teoriski, dijalektiki, nego bitno, pragmatiki, bogooveanski. Jer se
Gospod Hristos u celokupnom ivotu svom pokazao kao ovaploenje, kao ooveenje
beskrajnog, svesavrenog i apsolutnog Dobra. Ni najvidovitije oko ne bi moglo pronai u
Njemu ni trunke zla, jer On "greha ne uini, niti se obmana nae u ustima njegovim" (I
Pet. 2,22). Pa ne samo On "greha ne uini", nego uopte - "greha u njemu nema"
(Jovan 3, 5).
Imajui pred sobom u licu Bogooveka Hrista apsolutno boansko Dobro u granicama
ljudskog bia, ljudske prirode, ljudsko saznanje tek od Njega i Njime odreeno zna, i
ljudsko srce odreeno osea ta je dobro a ta zlo. Dobro je, veno dobro - sve to
Hristos jeste u svojoj bogooveanskoj realnosti, sve to je bogooveansko. Kao
Jedini bezgreni i svemoan, Gospod Hristos je dao ljudskoj prirodi blagodatne sile da

moe do savrenstva uspevati u boanskom dobru a savlaivati greh i zlo do konane

pobede nad njima. Zbog toga je Bogoovek Hristos najvia vrednost u svima svetovima,
u kojima se kree ljudska misao i oseanje.
Kroz svu svoju istoriju ovek se pokazuje kao naroita vrsta bia time to neumorno
trai osnovnu i glavnu istinu, istinu na kojoj stoje i radi koje postoje svi svetovi, pa i
oveanski. U tom traenju istine, ovek je reavao problem istine i mitoloki, i
filosofski, i teistiki, i ateistiki, i spiritualistiki, i materijalististiki. I nije ga reio, jer ga je
reavao u kategoriji istog, obezboenog humanizma. Tek u udesnoj linosti
Bogooveka Hrista javila se sva vena Istina bez ostatka. I problem istine reen je
pojavom apsolutne boanske Istine u granicama ljudske prirode. Zato je iz usta
Bogooveka Hrista izala najsmelija izjava koju je ikada ljudsko bie dalo o sebi, izjava:
"Ja sam Istina" (Jovan 14, 6). A to znai: Bogoovek Hristos je istina kao linost u svoj
svojoj bogooveanskoj punoi i realnosti.
Ali ono to Bogooveka Hrista naroito ini vrednou iznad svih vrednosti jeste to to
je On prvi i jedini potpuno reio problem ivota i smrti, reio ga pragmatiki, realno,
pokazavi u svojoj Bogooveanskoj linosti ovaploenu, uoveenu i ooveenu
besmrtnost i ivot veni. To je pak izuzetno silno pokazao i dokazao svojim
vaskrsenjem iz mrtvih i vaznesenjem u veni ivot Boanstva. I uopte, celokupni
bogooveanski ivot Gospoda Hrista do i posle vaskrsenja oigledno je dokaz da je on
zaista olienje besmrtnosti i venoga ivota, a time i gospodar nad smru Vaskrsenjem
svojim On je ljudskoj prirodi zauvek osigurao pobedu nad smru, a vaznesenjem svojim
- ivot besmrtni u venosti trosunanog Boanstva. Zato je On jedini u rodu ljudskom
imao prava rei za sebe: "Ja sam vaskrsenje i ivot" (Jovan 11, 25).
U ljudskom saznanju takmii se tajna sveta sa tajnom oveka. Neprozirni mrak pokriva
svu tvar, i ljudska misao nikako da pronikne u njen osnovni smisao, nikako da shvati
zato postoji ovakav svet u ovakvom obliku. Tek obasjan svetlou Bogooveka Hrista,
svet nam otvara krunicu svoga bia, i u njoj svoj pravi smisao i vrednost. Zato je
Spasitelj i rekao za sebe: "Ja sam svetlost sveta" (Jovan 8, 12). U Bogooveku i
njegovoj svetlosti ovek je istinski progledao i pravi smisao sveta sagledao. Neka
boanska razumnost i celishodnost razlivena je po svoj tvari. Razlivena samim
Gospodom Hristom kao venim Logosom Bojim, zbog ega je i reeno u svetom
Evanelju: "Sve to postade - kroz Njega postade" (Jovan 1, 3). Ta logosnost i loginost
ovoga sveta, i svega to je stvoreno, postaje oigledna tek u svetlosti ovaploenog
Boga Logosa. Ljudsko saznanje, jedino kada se obasja svetlou ovaploenog Boga,
moe sagledati boanski, logosni smisao tvari, i ubediti se u istinitost Apostolovih rei:
"Sve se kroz Hrista i radi Hrista sazda" (Kol. 1, 16). To znai: smisao je svake tvari
posebno i svih tvari ukupno, da Bogoovekovu istinu i pravdu ostvare u sebi do krajnjih
mogunosti. Hebo i zemlja nee proi dok se na njima ne ispuni sav zakon Boga
Logosa (Matej 5, 18). U Bogooveku Hristu poelo je ozdravljenje tvari, reintegracija
tvari, koja se razbolela i haotizirala prisustvom i dejstvom greha i zla (Rim. 8, 19-23).

***

Poto je Gospod Hristos kao Bogoovek najvia vrednost, to je On kao takav u isto
vreme i najvii kriterijum svih pravih vrednosti. U ovom svetu nikakvo bie, manje od
Bogooveka, ne moe biti istinsko merilo vrednosti, kada je najvia vrednost - linost
Bogooveka. He moe biti ovek, jer je daleko nia vrednost od Bogooveka. Time to
je najvea vrednost, Bogoovek je najbolji kriterijum svega Bojeg i oveijeg i u ovom i
u onom svetu. Istorija ove planete ne zna ni za boljeg Boga od Hrista, ni za boljeg
oveka od Hrista. Bogoovek je u isto vreme savreno otkrio Boga i savreno otkrio
oveka. Stoga nema Boga mimo Bogooveka; niti ima oveka mimo Bogooveka.
ta je istina? pitao je Pilat ovaploenu Istinu, i hteo je uima da uje ono to nije oima
video, kao da nije jedna i ista dua i iz uiju njegovih sluala i iz oiju njegovih gledala.
Ustvari, Bogoovek Hristos je istina, ne kao re, ne kao uenje, ne kao delatnik, ve kao
svesavrena i veno iva Bogooveanska linost. Jedino kao takva Linost On je i
merilo Istine. Zato je Bogoovek rekao za sebe: ne samo: "Ja sam Istina", nego i: "Ja
sam Put" (Jovan 14, 6), put u samu Istinu, merilo same Istine, sutina same Istine.
Merilo Istine je sama Istina; a Istina je Bogoovek Hristos. Stoga sve to nije od Njega,
nije od Istine. Van Njegove Bogooveanske linosti Istina je ontoloki nemogua.
U hrianstvu Istina nije diskursivni pojam, niti teorija, niti uenja, niti zbir uenja, ve
iva Bogooveanska linost - istoriski Isus Hristos. Do Hrista, ljudi su nasluivali Istinu,
ali je nisu imali; sa Hristom kao sa ovaploenim Bogom Logosom, vena Boanska
Istina sva ulazi u ovaj svet. Zato je i reeno u presvetom Evanelju: "Istina postade od
Isusa Hrista" (Jovan 1, 17).
ta je ivot, pravi istinski ivot i merilo ivota? - Opet linost Bogooveka Hrista, a ne
Njegovo uenje, odvojeno od Njegove udotvorne i ivotvorne Linosti. Niko nikada od
ljudi nije smeo rei: ja sam ivot, - jer je svaki smrtan. A Bogoovek je rekao: "Ja sam
ivot" (Jovan 14, 6). I s pravom rekao, jer je vaskrsenjem pobedio smrt, i pokazao Sebe
veno iva vaznesenjem na nebo i sedenjem s desne strane Oca. Stoga je Bogoovek i
ivot, i merilo ivota. Sve to nije od Njega - smrtno je. U Njemu ivot ima svoju
logosnost i svoju loginost, jer ima svoju boansku venost. Kao veni Boanski Logos,
On je ivot i sveivot (Jovan 1, 4), jer je ivot - Njime ivot. Gde Njega nema, tu se ivot
pretvara u smrt, jer je On jedini koji ivot ini ivim. Otpadanje od Njega koji je ivot,
uvek se zavrava umiranjem i smru. Stoga se u Njemu, kao Logosu i Logici ivota,
nalazi jedino mogue logiko opravdanje ljudskog ivota u kategoriji vremena i prostora.
Veni ivot se hrani i odrava venim dobrom, i venom pravdom, i venom istinom, i
venom mudrou, i venom svetlou. I kada je Spasitelj objavio: "Ja sam ivot",
samim tim, On je o sebi objavio i ovo: ja sam Dobro, ja sam Pravda, ja sam Istina, ja
sam Mudrost, ja sam Svetlost. Poto je On sve to u isti mah, to je On i najvie merilo
svega toga. Svojom svesavrenom linou bezgreni Bogoovek pretstavlja u rodu
ljudskom jedini nepogreni kriterijum i ivota, i dobra, i pravde, i istine i mudrosti, i

svetlosti. Sve u svemu: Bogoovek je najvia i najsavrenija vrednost, jedina veita

vrednost, a time i zbog toga najvii i najsavreniji kriterijum, jedini veiti kriterijum istine,
ivota, pravde, svetlosti, dobrote i mudrosti.

***

Ova svetosavska filosofija vrednosti, okrenuta licem prema zapadnoj filosofiji vrednosti,
ta znai? - Znai: ustanak i prevrat; ustanak protiv osnovnog principa zapadne
filosofije: "ovek je mera svih stvari"; i prevrat u celokupnom shvatanju ivota i sveta.
Nasuprot tom humanistikom principu istavlja se svetosavski evanelski princip:
Bogoovek je mera svih bia i stvari. Bogoovek je olienje i ovaploenje svih
boanskih i oveanskih savrenstava, zato je On vrhovna vrednost, svevrednost, i
nepogreivo merilo svih vrednosti. Samo ivei Njime i po Njemu, ovek stie sve
neprolazne vrednosti i osposobljuje sebe da sva bia i stvari meri nepogreivom,
evanelskom, bogooveanskom merom. Najoigledniji i najubedljiviji primer? - Sveti
Sava. im je Bogoovek Hristos postao za njega najvia vrednost, on je radi Njega
ostavio sve dotadanje najvee vrednosti: i oca, i majku, i brau, i otadbinu, i carstvo, i
bogatstvo, i u Njemu naao - ta? Sve same neprolazne i vene vrednosti: venu
boansku Istinu, venu boansku Ljubav, venu boansku Pravdu, venu boansku
Dobrotu, venu boansku Mudrost; a svrh svega: boansku besmrtnost svoju i ivot
veni. Zato je, kao i apostol Pavle, sve ostalo smatrao za trice, samo da Hrista dobije i
da se nae u Njemu. Tekim svetogorskim podvizima, naroito molitvom i postom, Sveti
Sava je uselio u svoju bogoenjivu duu Gospoda Hrista i sva njegova boanska
savrenstva, i time postao najvia vrednost naeg naroda i nae istorije, vrednost neprolazna, besmrtna i vena. Iz nje su se izzraile, kao zraci iz sunca, i sve ostale
neprolazne vrednosti nae narodne due i istorije.
Recite, koja je to naa istoriska vrednost, a da, posredno ili neposredno, ne vodi poreklo
od Svetoga Save? A sve svetosavske vrednosti, od prve do poslednje, izvode se iz
Hrista, i svode se na Hrista. Svetosavlje, i kao kompleks svetosavskih ideja i kao
kompleks svetosavskih metoda, izvire iz Hrista i Njegovog Evanelja.
Kada smo u slavnom nemanjikom periodu birali najviu vrednost nae narodne due i
nae istorije, mi smo kroz Svetoga Savu i ostale Svete Nemanjie izabrali Hrista Boga i
Njegovo Evanelje. Tako je Hristos sa svojim Evaneljem postao glavna determinanta i
glavna stvaralaka sila nae istorije. Setite se sudbonosne Kosovske odluke! Kroz
Svetoga Kneza na se narod opredelio za carstvo nebesko i na svenarodnu rtvu za
njega. Zar ova Kosovska odluka i rtva nije predodreena svetosavskim duhom,
svetosavljem? Da, ona je i prirodna i logina posledica svetosavske filosofije vrednosti.
Kosovsko Evanelje nije nita drugo do svetosavsko Evanelje produeno kroz vekove.
Pogledajte, svetosavsko Evanelje putuje iz jednog srpskog pokolenja u drugo. Eno
Evanelja majke Jevrosime:

Sine Marko, jedini u majke,

He bila ti moja rana kleta,
Nemoj, sine, ogreiti due.
Nemoj, sine, govoriti krivo,
Ni po babu, ni po strievima,
ve po pravdi Boga istinoga.
Bolje ti je izgubiti glavu,
Nego svoju ogreiti duu.

I ono je sve od Svetoga Save. U njemu je svetosavska filosofija vrednosti nala svoj
dirljivi dramatini izraz: besmrtna dua ovekova je najvea vrednost ovekova; glavno
je ne ogreiti se o nju, pa makar se zamerio i roditelju, i strievima, i celome svetu; dua
se nee ogreiti kada ivi pravdom Bojom, kada je za nju pravda Boija glavni
regulator svih ovekovih odnosa: i porodinih, i linih, i socijalnih, i narodnih, i
opteoveanskih.
Sve to je u naoj istoriji besmrtno, veliko i slavno, stvoreno je svetosavskim
Evaneljem. Ono putuje kroz sve prave Srbe, kroz sve stvaraoce i uvaoce
svetosavskih vrednosti i ideala. Na svima istoriskim bespuima, ono nam je bilo
nepogreivi putokaz; u svima tminama - sunce; u svima tugama - uteha; u svima
smrtima - spasenje; u svima robovanjima - vrelo optimizma; u svima krizama - savest.
Otkuda to, da svetosavsko Evanelje postane naim narodnim Evaneljem? Otuda, to
ga je Sveti Sava svojim apostolskim i svetiteljskim radom i trudom uneo u narodnu
duu, sjedinio sa njom, uinio ga saveu njenom. A po svetosavskom Evanelju, ta
znai: biti Srbin? - To znai: Bogooveka Hrista smatrati za najviu vrednost i voleti ga
vie svega; uvek se pri dilemi privoleti Carstvu nebeskom a ne zemaljskom; i: sve
reavati "po pravdi Boga istinoga", pa makar sve demonske sile udarile na te; no i u tom
stranom sluaju:
Bolje ti je izgubiti glavu,
Hero svoju ogreiti duu!

SVETOSAVSKA FILOSOFIJA PROSVETE

sadraj
Prosveta pretstavlja injenicu, posvedoenu, i stalno posvedoavanu svekolikim
iskustvom roda ljudskog: ovek je nesavreno i nedovreno bie. Sve filosofije, sve
religije, sve nauke, sve kulture svedoe o tome. ovek je neto to treba usavriti i
dovriti. Stoga je glavni cilj prosvete: usavriti i dovriti oveka. Ali, nemilosrdno se
namee neodoljivo pitanje: ime usavriti i ime dovriti oveka?
Ma s koje strane posmatran, ovek je svojim biem otvoren prema drugim biima i
prema drugim svetovima. On ni u kom sluaju nije lajbnicovska zatvorena monada.
Svim svojim ivotom, i fizikim i psihikim, ovek svesno i nesvesno, voljno i
instinktivno, ali neprestano utkiva sebe u grandiozno i nesagledno tkivo kosmikog
sveivota. Prosveta, ako je istinski oveanska, mora poi od te oigledne injenice kao
od osnovne logike postavke. A kada se u istoriji roda ljudskog traga za savrenim i
dovrenim ovekom, onda kroz nae saznanje vihori plameno pitanje: ko je savren i
dovren ovek, ko?
Da li Platon? - Ali, iz eravinog saznanja svoje nesavrenosti i svoje nedovrenosti,
Platon se pretvorio u strelu enje za gornjim svetovima, svetovima venih ideja i
ideala. Znai, on nije savren i dovren ovek.
Da li Buda? - Ali, vijan adajski nemilosrdnim oseanjem svoje oveanske
nesavrenosti, Buda je sva tenje ljudskog bia za savrenstvom saterao u onostrano
carstvo vene neosetljivosti i nesaosetljivosti: Nirvanu. Znai, i on nije savren i dovren
ovek.
Da li Mojsije? - Ali, gonjen stranim nevoljama svoga naroda i svoje line
bespomonosti, Mojsije stalno vapije za nekom pomoi s neba, i nezasladivu gorinu
svoga ljudskog bia zaslauje prorokim vizijama o nekom buduem Mesiji i Spasitelju.
Znai, i on nije savren i dovren ovek.
Da li Muhamed? - Ali, muen krvoednou svoga pakla i sladostraem svoga raja,
Muhamed juri ovom planetom, i maem i ognjem ostvaruje svoje proroke snove,
fanatiki ushieno gazei preko leeva krivovernih. Znai, i on nije savren i dovren
ovek.
Da li Kant? - Ali, izmuen nesavrenou i nedovrenou ljudskog bia, Kant je iz
tesne aure racionalistikog kriticizma sve to je ljudsko bacio u ambis metaracionalne
"Stvari po sebi", i ostavio ga na milost i nemilost neizvesnog, nepoznatog, jezivog.
Znai, i on nije savren i dovren ovek.
Da li ekspir? - Ali, u svojoj nenasitoj udnji za Savrenim i Dovrenim, ekspir je
doiveo ovekovu nesavrenost i nedovrenost u bezbroj paklenih traginosti, poveo
ljudsko bie u gornje svetove i ostavio ga na tamonjim putevima zaueno i
zaprepaeno. Znai, i on nije savren i dovren ovek.

Da li Gete? - Ali, iroko i dubinski doivljujui dramu ljudskoga bia u kojoj Mefistofel
igra glavnu ulogu, Gete je svojim pretsmrtnim krikom: Licht, mehr Licht! jasno pokazao
koliko je nesrean otiao iz ovog u onaj svet. Znai, i on nije savren i dovren ovek.
Da li Tolstoj? - Ali, u svome stalnom i nepotednom ratovanju sa nesavrenou i
nedovrenou ljudskog bia, Tolstoj je doao do takvog duevnog nemira da je pred
smrt, u neizdrljivoj agoniji duha, pobegao od kue, sa namerom da pobegne od sebe
sama, od svoje tune nesavrenosti i tragine nedovrenosti. Znai, i on nije savren i
dovren ovek.
Da li Nie? - Ali, vulkanski burno oseajui traginu nesavrenost i nepodnoljivu
nedovrenost ljudskog bia u svima dimenzijama i stvarnostima ovoga sveta, Nie je u
neobuzdanoj enji za viim, savrenim i dovrenim ovekom, poludeo. Znai, i on nije
savren i dovren ovek.
Tako redom, od prvog do poslednjeg oveka: tuna povorka nesavrenih i nedovrenih
ljudi. A usred njih - On, tajanstveni i udesni Bogoovek: boanski savren i oveanski
realan. Njegovo oveansko dobro - boanski je savreno i dovreno; Njegova
oveanska istina - boanski je savrena i dovrena; Njegova oveanska ljubav boanski je savrena i dovrena; tako i Njegova pravda, i Njegova milost, i Njegova
samilost, i Njegova besmrtnost, i Njegova venost, i Njegova lepota; - sve je oveanski
realno, ali i boanski savreno i dovreno. He udite se tome: sve oveije On je
preobrazio u Boje, usavrio i dovrio Bojim. Jednom reju: u Njemu je sav ovek
boanski usavren i boanski dovren.
Vi ne verujete? - Probajte, zamislite ili savrenijeg Boga od Hrista ili savrenijeg oveka
od Njega. Ali, vi neete biti u stanju da to uinite. Jer ni individualna ni kolektivna misao
ljudska ne moe zamisliti ni savrenijeg Boga od Hrista ni savrenijeg oveka. I to je
izuzetno i jedinstveno u svemu tome to je ovo: sva boanska savrenstva u Hristu su
oveanski realna i konkretna. I boanska istina, i boanska ljubav, i boanska pravda, i
boanska dobrota, i boanska lepota, u Njemu su date kao najoiglednije ljudske
stvarnosti i zemaljske konkretnosti. Nema savrenog dobra, ni savrene istine, ni
savrene lepote, a da ih ovek ne nae ovaploenje u Njegovoj linosti i ostvarene u
Njegovom ivotu. Zbog svega toga, On je taj savreni i dovreni ovek, koga rod ljudski,
misao ljudska, srce ljudsko trai kroz svoje religije, filosofije, nauke, umetnosti, kulture.
Okrenut ka prosveti, ovaj zakljuak bi glasio: Hristos je taj idealni ovek, koga ljudska
prosveta trai kao svoj cilj, kao svoj smisao, kao svoj ideal. Sa Njim, i od Njega, mi ljudi
znamo ta je pravi ovek, ta je idealan ovek, ta je savren ovek. U Njemu imamo
obrazac, po kome svaki ovek moe izraditi sebe u idealno dobrog, u idealno
pravednog, u idealno savrenog i dovrenog oveka. I to bez velikih, nesavladljivih
tekoa, jer On svakome, koji se trudi, daje boanske sile da sve to je Njegovo uini
svojim: i Njegovu boansku pravdu, i Njegovu boansku istinu, i Njegovu boansku
ljubav, i Njegovu boansku dobrotu.

Gospodo, mi se ve nalazimo na glavnom koloseku svetosavske filosofije prosvete. A to

znai: nae, srpske, narodne filosofije prosvete. Sa njom, na ovek i na narod, i stoji i
pada. Jer, ta je to svetosavska prosveta; otkuda ona? - Od Svetoga Save. A Sveti
Sava, otkuda on? - Od Bogooveka Hrista. Jer, poreklo svega svetosavskog jeste
Bogoovek, i niko drugi i nita drugo. Da, i niko drugi i nita drugo ni u jednom od
postojeih svetova. U krajnjoj liniji, sve to je svetosavsko, svodi se na
bogooveansko, na evanelsko. Sava je postao svetim pomou Jedino Svetog:
pomou Bogooveka. ivei Njime, on je boanski usavrio i dovrio sebe, jer je osvetio
sebe, obogooveio svoje bie, te je i sve njegovo postalo sveto, bogooveansko,
evanelsko. Zagledajte ozbiljno i objektivno u unutranju arhitektoniku svetosavske
prosvete: i plan, i graa, i program, i dua, i duh, sve je - evanelsko, sve bogooveansko. Sve su njene vrednosti - boanske, svi njeni metodi - evanelski. U
njoj je Bog uvek na prvom, a ovek na drugom mestu: ovek i ivi i misli i osea i dela
Bogom; a to znai: ovek se prosveuje Bogom. I to ne nekim apstraktnim,
transcendentnim, nadnebeskim, platonovsko-kantovskim Bogom, ve Bogom
neposredne zemaljske stvarnosti i ljudske konkretnosti, Bogom koji je postao ovek i u
kategoriji ovejeg dao sve to je boansko, besmrtno, veno. Stoga je u rodu ljudskom
samo On, Bogoovek Hristos, imao pravo da od ljudi trai boansko savrenstvo:
"Budite savreni kao to je savren Otac va nebeski - Bog" (Matej 5, 48), - i da to
boansko savrenstvo postavi i kao cilj ivota, i kao cilj prosvete, i kao cilj kulture, i kao
cilj svekolike ljudske delatnosti. Ali, kada to ini, On u isto vreme daje ljudima sva
potrebna sredstva i sve potrebne sile, pomou kojih ljudi mogu ostvariti taj cilj, postii to
boansko savrenstvo. A ta sredstva, a te sile, to su? - Svete evanelske vrline: vera i
ljubav, post i molitva, krotost i smernost, milosre i dobrota, nada i trpljenje, pravda i
istina. Ostvarene, ove vrline daju svetog oveka. A to znai: savrenog i dovrenog
oveka. Takav ovek zna i pravi smisao sveta i pravi smisao ivota, i celokupnim svojim
biem radi na ostvarenju postavljenog cilja u svima oblastima ljudske delatnosti. Satkan
od svetih vrlina, on glavnom aortom svoga bia stalno crpe sve besmrtne sile iz veno
ivog Bogooveka. Zato se osea besmrtnim i venim jo u ovom svetu; zato i u
svakom drugom oveku vidi besmrtno i veno bie. Evanelske vrline su sprovodnici
boanske svetlosti; svaka od njih nizvede u oveka po mlaz te svetlosti. Zato svetitelj
zrai, svetli i prosvetljuje. On nosi u sebi "Setlost sveta" (Jovan 8, 12); ona mu osvetljuje
sav svet, i on vidi njegov veni smisao i njegovu venu vrednost. Svetlost sveta je u isto
vreme i "Svetlost ivota" (Jovan 8, 12); ona osvetljuje put koji vodi oveka u besmrtnost
i ivot veni. U naem oveanskom svetu svetlost i ivot su sinonimi; kao to su opet
tama i smrt sinonimi.

***

Sveti Sava je najvei srpski prosvetitelj, jer je najvei srpski svetitelj. Prosveta je samo
projekcija svetosti, zraenje svetlosti; svetitelj svetli, i time prosvetljuje, prosveuje.
Prosveta je svim svojim biem uslovljena svetou; pravi prosvetitelj je u stvari samo

svetitelj. Bez svetitelja nema prosvetitelja; bez svetosti nema prosvete; bez prosvetljenja
nema prosveenja. Svetost je svetost boanskom svetlou. Istinska prosveenost nije
drugo do zraenje svetosti; samo su svetitelji istinski prosveeni. Jer su boansku
svetlost razlili po celom biu svom praktikujui evanelske vrline i time potisli iz sebe
svaki mrak greha i tamu poroka. Evanelska svetost, evanelska pravednost i ivi, i
die, i zrai, i dela svetlou. Osveujui, ona u isto vreme osvetljuje i prosvetljuje. To
nam kazuje i sama etimologija srpske rei: prosveta, koja dolazi od crkvenoslovenske
rei: prosvjeenije; a svjet znai svetlost, te prosveta znai prosvetljenje.
Da, prosveta u stvari znai prosvetljenje, i to prosvetljenje kroz osveenje Duhom
Svetim, Duhom Hristovim, kao tvorcem, nosiocem i razdavaocem svetosti i svetlosti.
Zato to su osveeni i prosveeni Duhom Svetim, svetitelji su prosvetitelji. Sveti Sava je
Duhom Svetim rodio i preporodio svoju duhovnu decu, Srbe, i osvetio ih pomou
evanelskih vrlina. O tome nam reito govori tropar Sv. Savi. Nauen Svetim Savom,
na je narod zanavek izjednaio pojam prosvete sa pojmom svetosti, pojam
prosvetitelja sa pojmom svetitelja. I sve to oliio u Svetom Savi kao svom prvom i
najveem svetitelju i prosvetitelju, uvek prvom i uvek najveem. Stoga su u naem
svetosavskom narodnom saznanju Crkva i kola nerazdvojni blizanci: oni i postoje, i
ive, i rastu jedan sa drugim i jedan pomou drugog.

***

Prosvetu bez svetosti, prosvetu bez osveenja Duhom Svetim, prosvetu bez usavrenja
i dovrenja oveka Bogoovekom, prosvetu bez Boga - izmislila je Evropa u svome
humanistikom idolopoklonstvu. Svejedno je da li se to idolopoklonstvo pojavljuje u
oboavanju pape ili u oboavanju kulture, nauke, civilizacije, tehnike, politike, mode. U
svemu tome glavno je jedno: i oveka, i drutvo i svet urediti bez Boga, bez Hrista. Tako
i u prosveti, glavno je: prosvetiti oveka i oveanstvo bez Hrista Boga. U tom smeru
humanistika prosveta se dala na stvaranje novog oveka. Plan za tog novog oveka je
klasino prost i jednostavan: u novom oveku ne sme biti Hrista niti ieg Hristovog. I
Evropa se dala na posao: poela je stvarati oveka bez Boga, drutvo bez Boga,
oveanstvo bez Boga.
Renesans je mnoga srca zalio nadom. Ta vatikanizam je sasuio bio evropskog oveka:
svojim vampirskim sholasticizmom u filosofiji i ljudoderskim jezuitizmom u etici, on je
ispio evropskom oveku stvaralake ivotne sile. Najprea je potreba: obnoviti
evropskog oveka humanistikim duhom stare Jelade, i tako spreiti njegovu smrt. To
se moe izvesti, prvo: udaljavanjem evropskog oveka od Hrista, drugo: kidanjem svih
veza koje ga vezuju sa gornjim, nevidljivim svetovima.

Javlja se Ruso: oveka treba vratiti prirodi, a proterati iz njega sve to je natprirodno;
to je prirodno,to je i dobro; prirodan ovek je najbolji ovek, - u tome je sva Rusovljeva
emilska etika i pedagogika.
Ruso je mnogo zahvatio od prirode i uneo u oveka. Ali, nastaje pitanje: ta je to to ini
prirodu samog oveka? - ula, odgovara senzualistika filosofija u licu Loka i Juma.
ovek kao ulo, - to je pravi ovek. Sva priroda oveka izvodi se iz ula i svodi na ula.
Kada se odbije ono to nije potrebno oveku, onda ostaju ula koja i ine oveka
ovekom.
Ali, ovek sveden na ula, suvie je primitivan, rapav, grub, neposredan. Nasuprot
njemu, racionalistika filosofija, na elu sa Dekartom i Kantom predlae nov tip oveka.
To je: ovek kao razum. ovek je pre svega i iznad svega racionalno bie; razum i ini
oveka ovekom; a sve ostalo u oveku i suvie je sporedno, da bi moglo pretendovati
na glavno mesto u njegovom biu.
Proputeno je ono to je najglavnije u oveku, protestvuju voluntaristi u filosofiji, koje
predvode openhauer i tirner; ovek se ne moe svesti ni na ula ni na razum; on nije
ni jedno ni drugo; on je na prvom mestu volja. Da, ovek kao volja, to je pravi, istinski
ovek; to je - novi ovek.
Traei novog oveka, Evropa je zatim krenula meu nia bia od oveka, i u njima
poela da traga za poreklom oveka, e da bi, oslanjajui se na ivotinjski svet, stvorila
na neki nain oveka bez Boga. Bilo je ne malo radosti, a i histerine vriske, kada je
Evropom progrmela hipoteza da je ovek postao od majmuna i od drugih sisara. Tada
je u svet evropske trome i suiave misli uleteo Nie sa svojim olujama, burama i
zemljotresima. I sa zanosom proroka i plamenog pesnika, objavio svetu svoje evanelje
o nadoveku;
Strasniji u mislima nego u oseanjima, on je iz openhauerovog voluntarizma i
Darvinovog evolucionizma izveo smeo i logian zakljuak: ako je majmun prelaz ka
oveku, zato da ovek ne bude prelaz ka nadoveku? Da, ovek je prelaz i prolaz ka
nadoveku. Da, ovek je neto to treba savladati, prevazii. "ta je majmun za
oveka? Smeh i alosni stid. I to isto treba da bude ovek za nadoveka: smeh i alosni
stid". Nadovek je smisao zemlje i cilj istorije. Nadovek, od ega je sainjen? Sainjen
je od etiri glavna principa. Prvi je: treba ubiti Boga. "Vi vii ljudi, obraa se Zaratustra
svojim uenicima, ovaj Bog bio je vaa najvea opasnost". Ali, ne bojte se: "umro je
Bog, - objavljuje Zaratustra, - nema vie opasnosti po vas, nema vie smetnje da se javi
nadovek. - Drugi princip: He tedi blinjega; to pada, to treba jo gurnuti. - Trei
princip: glavno je - volja za mo, bezobzirna i nepotedna volja za mo. - etvrti princip:
sve je doputeno; za nadoveka nema ni dobra ni zla; on ivi s one strane dobra i zla, s
one strane istine i zablude, s one strane savesti i odgovornosti.
Gospodo, zavrena je drama humanizma: stvoren je novi ovek - nadovek. Od
Rusovljevog embriona humanistiki ovek se razvio u nadoveka; renesanski ovek
zavrio se nadovekom. Ali, ta je u sutini nadovek; od ega. je sagraen? - Samo od

jednog instinkta, instinkta samoodranja. Ali, dopustite, zar se od jednog instinkta moe
sagraditi i najmanja bubica, akamoli najkomplikovanije na zemlji bie - ovek? Ta u
celom ivotinjskom svetu, u kome ima preko est stotina hiljada vrsti ivotinja, nema ni
jedne muice ni pramuice, koja bi bila iskovana samo od jednog instinkta, pa makar to
bio i instinkt samoodranja. A Nie je jedan jedini instinkt proglasio za - nadoveka.
Otuda je nadovek ustvari podovek, a to znai neovek. Ako hoete, nadovek je
najdarovitija karikatura oveka na ovoj zvezdi pomraenoj.
to vai za nadoveka, vai i za sve njegove humanistike pretke. Rusovljev prirodni
ovek nije drugo do poluovek, jer mu je oduzeto sve to je natprirodno; a poluovek je
isto to i podovek, jer su u njemu nesmetano uzrasla sva prirodna zla, pa jo maena
od humanistike prosvete.
A lokovski ovek kao ulo, ta je on? Razlomak oveka proglaen za oveka. A to je
ve novi podovek, nova nakaza od oveka. Jer ta su ula bez due? - Violina sa pet
ica, ali bez violiniste.
A kantovski ovek kao razum, ta pretstavlja on? Iseak oveka proglaen za oveka. A
gde je svet, beskrajni svet ljudskih oseanja, u kojima je i na raj i na pakao, - zar bez
toga ovek moe biti ovek? He, ne i kantovski ovek je karikatura od oveka.
A openhauerovsko-nieovski ovek kao volja, ime lii na oveka? Gde je tu dua sa
svojim beskrajnostima, pa savest, pa samilost? i zar bez svega toga ovek moe biti
ovek? Ah, i to je karikatura od oveka, samo nova karikatura.
Razgledajte humanistiku izlobu novih ljudi: poluovek do poluoveka, podovek do
potoveka, neovek do neoveka, a to znai: karikatura do karikature. Sve sam
oveuljak do oveuljka. Zar ne primeujete, humanistika prosveta evropska stvorila
je sve neke oveuljke i njima naselila Evropu. oveuljak je Rusovljev prirodni ovek,
oveuljak je ovek kao ulo, oveuljak je ovek kao razum, oveuljak je nadovek.
Sve sam zakrljali ovek; sve sami odlomci i razlomci oveka; nigde celog, integralnog
oveka. Mi prisustvujemo traginoj izlobi: evropski ovek bez Boga kroz humanistiku
prosvetu degenerisao je u oveuljke, u patuljke.
Gospodo, evropski humanizam je izvrio svoju misiju: stvorio je novog oveka, oveka
bez Boga i due. Ali, gde je taj novi ovek, gde - nadovek? Gle, on ne postoji kao
individualna linost, ali postoji kao kolektivna sila, koja pustoi Evropu i kroz
humanistiku filosofiju, i kroz humanistiku nauku, i kroz humanistiku prosvetu i kroz
humanistiku kulturu, i kroz humanistiku civilizaciju. Tako se izgradio specifian tip
evropskog oveka: holbahovski l'homme-machine, homo faber, homo technicus. To je,
po svemu, ovek bez Boga i bez due. Drugim reima: obezboen i obezduen ovek robot. A robot je time robot to ne priznaje ni Boga ni duu. U tome ga naroito
podrava, znate li ko? - Eksperimentalna psihologija, Psychologie ohne Seele. To je
evropska humanistika nauka o dui. Nauka o dui koja ne priznaje postojanje due!
Moe li biti veeg apsurda? Ali taj apsurd je neprikosnovena palata u kojoj ivi njeno

boansko velianstvo: evropska humanistika Psychologie ohne Seele!... A pred njom

klanjaju mnogobrojni evropski roboti kao pred nepogreivim boanstvom.
Gospodo, fabrika robota, eto u ta se pretvarala, i najzad pretvorila, Evropa od
Renesansa do danas. A robot, to je najbedniji tip oveka. Ko ima oi da vidi, moe
videti: na ovoj planeti nije bilo bednijeg, nakaznijeg i neovenijeg oveka od evropskog
robota. Stid i sramota, veni stid i vena sramota Evrope, to je njen "novi ovek", ovek
bez Boga i due, ovek = robot.
Poto je ubio Boga i duu u sebi, evropski ovek ve nekoliko decenija vri postepeno
samoubistvo. Jer je samoubistvo neuklonjivi pratilac bogoubistva... Prosveta bez Boga
uvukla je Evropu u takav mrak, u kakav nijedan kontinent nije zapao nikad. U tom
mraku niko nikoga ne raspoznaje, niko nikoga za brata ne priznaje...
Gospodo, ta je cilj prosvete, ako ne: prosvetiti oveka, osvetliti sve njegove ponore i
jame, i proterati iz njega sve tame. A ovek bez Boga, bez Hrista, bez te jedine
neugasive svetlosti, kako e razvejati kosmiki mrak koji sa svih strana navaljuje na
njega, i kako e proterati tamu iz sebe? Sa svima svojim svetlostima ovek bez Boga
nije drugo do svitac u beskonanom mraku ove vasione. A njegova nauka, njegova
filosofija, njegova prosveta, njegova kultura, njegova tehnika, njegova civilizacija, to su
sitne sveice koje on pali u pomrini zemaljskih i kosmikih zbivanja. A sve te sveice
ta znae u beskrajnoj noi i mrklom mraku individualnih, socijalnih, nacionalnih,
internacionalnih, problema i zbivanja? Zar se ve nisu sve pogasile, i Evropom je
polegao gust i teak mrak i popala je neprozirna tama?
Kroz dositejevtinu ta tama je zahvatila donekle i nas Srbe. Jer dositejevtina i jeste
lakomislena vera u sveom humanistike nauke, u svemo humanistike prosvete, u
svemo humanistike kulture, u svemo humanistike tehnike, u svemo humanistike
civilizacije. Pod traginim uticajem dositejevtine evropska humanistika prosveta
stvorila je u nas sukob izmeu crkve i kole, koji za na narod znai, i uvek je znaio,
katastrofu. Pod uticajem dositejevtine i na se ovek poeo mehanizovati, robotizovati.
Da bismo izbegli zavrnu katastrofu, postoji samo jedan izlaz. Koji? - Prihvatiti
svetosavsku prosvetu, i potpunce je sprovesti u svima kolama, od najnie do najvie, i
u svima prosvetnim, narodnim i dravnim ustanovama, od prve do poslednje.
Svetosavska prosveta zrai, svetli i prosveuje jedinom neugasivom svetlou i jedinom
istinitom svetlou u svima svetovima: Bogoovekom Hristom. Nju nikakva tama, pa ni
tama Evrope, ne moe ni ugasiti ni obuzeti. Ona jedina progoni sve tame i iz oveka, i iz
drutva, i iz naroda, i iz drave. Ona, jedina istinita svetlost, osvetljava do dna svakoga
oveka, i u svakome nam otkriva naeg besmrtnog, naeg boanskog brata i venog
sabrata. I ona nas ui da se i problem oveka, i problem drutva, i problem nacije, i
problem oveanstva, mogu lako i jasno i shvatiti i reiti samo kada se i ovek, i
drutvo, i nacija, i oveanstvo proitaju u kontekstu sa Bogoovekom Hristom.
Gospodo, glavne smernice i odlike svetosavske prosvete mogle bi se formulisati ovako:

1. ovek je bie koje se najidealnije i najrealnije moe usavriti i dovriti

Bogoovekom;
2. usavravanje oveka Bogoovekom biva pomou evanelskih vrlina;
3. prosveen ovek u svakom oveku vidi svog besmrtnog brata i venog sabrata;
4. svaka ljudska delatnost: filosofija, nauka, zanatstvo, zemljoradnja, umetnost,
prosveta, kultura, dobija svoju neprolaznu vrednost kada se osveti i osmisli
Bogoovekom;
5. istinska prosveenost se postie svetim ivotom po Hristovom Evanelju;
6. svetitelji su najsavreniji prosvetitelji; to svetije ovek ivi, to je bolji vaspita i
prosvetitelj;
7. kola je druga polovina srca Bogoovekova, a Crkva je prva;
8. u centru svih centara, svih ideja, svih delatnosti stoji Bogoovek Hristos i njegov
Bogooveanski kolektiv: Crkva.

***

Gospodo, ovim je zavren kratak pregled filosofije svetosavlja. eleo bih da ste iz svih
misli koje ste uli, i iz svih oseanja koja su ih pratila, salili u sebi jedno ubeenje, ovo
ubeenje: svetosavlje je entelehija, vrhovni princip, ivotvorni princip i sila nae due,
nae istorije, naeg naroda, naeg oveka; ono je dua nae due, srce naeg srca,
ivot naeg ivota. Razgranato, razlistano, rascvetano i oploeno u mladim duama,
ovo bi ubeenje glasilo: svetosavlje je nepresuni izvor svih ivotvornih, stvaralakih
sila nae narodne due, naeg narodnog srca, naeg narodnog ivota, naeg narodnog
progresa, nae narodne prosvete, nae narodne kulture; jednom reju: nae narodne
istorije. Sve to je istinski veliko, besmrtno i veno, i u istoriji naeg naroda i u ivotu
svakog pojedinca, veliko je, veno je, samo zato to je ovaploenje svetosavskog duha.
Napustimo li Svetoga Savu, mi emo napustiti nau veliinu i ono to nas ini velikima,
nau besmrtnost i ono to nas ini besmrtnima, nau venost i ono to nas ini
venima. A mi naputamo Svetoga Savu, znate li kada? - Kada nas ponese mutna i
prljava reka evropske humanistike kulture, evropske humanistike prosvete, evropske
humanistike civilizacije, evropske humanistike religije, evropske humanistike nauke,
kada nas ponese i odnese u mrtvo more evropsko. U tom mrtvom moru evropskom
nema ivota niemu svetosavskom; u njemu postupno umire i konano izumire i naa
dua, i nae srce, i na ovek, i na narod; jednom reju: umire i izumire sve to je
svetosavsko. Da se to ne bi desilo sa nama, dananjim potomcima Svetoga Save,
potrebno je od svega potrebnog: da se svaki od nas ispuni svetosavskim ivotvornim
duhom, kako bi i na ovek, i naa porodica, i nae drutvo, i na narod, u svima
oblastima ivota delali, stvarali i iveli svetosavskim duhom. Uradimo li to, onda e ime i
naeg oveka i naeg naroda postati besmrtno boanskom besmrtnou i veno

boanskom venou, i biti zapisano neizbrisivim slovima u venim letopisima neba i

zemlje, letopisima koje nikakvi moljci ne mogu nagristi i pokvariti, niti ikakvi razbojnici
ukrasti i unititi.

sadraj