MOGUNOST UPOTREBE SU MNOGOBROJNE:

Kao ogrevno drvo moe se sei svake etvrte godine. Ima istu kalorinu vrednost kao i mrki ugalj,
ali mu je emisija tetnih gasova jednaka 0. od 1m3 drveta, ostaje samo kg pepela. Zato se koristi
i za brikete i izradu peleta.
- Kao industrijska graa je veoma zahvalno iz vie razloga : see se ve posle 7-8 godina i
daje do 1m3 grae po stablu. Meko je, lako za obradu, lako se sui prirodnim putem, a zatim ne
prima vlagu. Ima lakou lipe, a vrstinu bukve. Koristi se za izradu nametaja, muzikih
instrumenata, dasaka za jedrenje, delove aviona i brodova, igraaka, lamperije i brodskog poda
koji mogu da kisnu, za izradu sauna .......
Kao hortikulturna vrsta, za sadnju u dvoritima, parkovima ( zbog hlada koji daju njeni ogromni
listovi i zbog atraktivnog i mirisnog cveta), ali slui i kao vetrobanski, zatitni pojas.
List je ogroman, koristi se u biomasi za izradu peleta, ali i za ishranu stoke, jer ima vei % azota od
deteline.
Uzgaja se i kao medonosna kultura, cveta obilno, 20-tak dana pre bagrema, cvetovi su puni
nektara, a med dobijen od njih je izuzetnog kvaliteta.

PLANTAA UZGAJANJE
Najvanije je rei da ova biljka u prve dve godine razvoja trai intenzivno i redovno zalivanje, a to
znai 5 lit vode dnevno ili 15-tak lit na svaka 3 dana. Nikako ne dozvoliti da se zemlja osui !
Ve prve godine, u zavisnosti od kvaliteta zemljita, kao i od redovnog zalivanja, moe da poraste
od 3 do 5 m u visinu.
Za industrijsku grau sadi se na razmaku 4X4 m, to znai 680 do 700 sadnica po 1 ha. U tom
sluaju, drvo se see od osme godine i dobija se 1m3 drvene grae od jednog stabla.
Kao ogrevno drvo, sadi se na razmaku 2X3 m, to znai 1650 sadnica po 1 ha. Sea se vri od
etvrte godine i dobija se 0,4- 0,5 m3 ogrevnog drveta po stablu.
Zbog svoje energetske vrednosti ( 4700 kilokalorija- koliko i mrki ugalj) masovno se koristi za
izradu peleta i briketa, mada se koristi i u obliku cepanki.