1) HOV mogu da emituju pravna lica, ali ne i fizika.

2) HOV su pisane isprave koje omoguavaju emitentu HOV da izvri

preuzetu obavezu koja je upisana u HOV njenom zakonitom imaocu.
3) Zakonom dozvoljene HOV su: akcije, obveznice, razliite vrste zapisa
(komercijalni, blagajniki, dravni, sertifikat o depozitu) i izvedene HOV
(opcije i fjuersi).
4) Vrednosti akcija:
Nominalna je naznaena na akciji, trina se formira na tritu (Bg
berzi) i zavisi od odnosa ponude i tranje i knjigovodstvena koja se
dobija kada se akcijski capital podeli sa brojem emitovanih akcija.
5) Razlika izmeu kamatonosnih i diskontnih obveznica:
Diskontna obveznica uz nominalnu vrednost i cenu koju smo platili
prilikom kupovine sadri i kamatu, dok kamatonosna obveznica sadri
samo nominalnu vrednost, a kamata se naknadno zaraunava.
Kamatonosna obveznica pokazuje koliko plaamo danas da bi u
budunosti dobili neku drugu vrednost, npr. preduzee A emituje
obveznicu nominalne vrednosti 100.000.din 1.1.2016.god iji je rok
dospea 31.12.2016.god (radi se o kratkoronoj obveznici sa rokom
dospea od 1god), kamatna stopa je 10% (kamata iznosi 10.000.din).
Preduzee B kupuje ovu obveznicu 1.1.2016.god po 100.000.din
(nominalna vrednost), s obzirom da je u pitanju kamatonosna
obveznica, kamata se naknadno zaraunava, tako da preduzee A o
roku dospea, odnosno 31.12.2016.god preduzeu B mora da vrati
100.000din i da plati kamatu od 10.000din, (ukupno 110.000.din).
Diskontna obveznica, npr. preduzee A emituje obveznicu 1.1.2016.god
koja nosi nominalnu vrednost 100.000.din do 31.12.2016.god (radi se o
kratkoronoj obveznici), a kamatna stopa od 1.1.2016. do 31.12.2016.
iznosi 10%. Preduzee B kupuje obveznicu 1.1.2016.god, meutim, s
obzirom da je u pitanju diskontna obveznica, ovo preduzee
1.1.2016.god plaa iznos manji od nominalne vrednosti i to za
ugovorenu kamatu, tako da e o roku dospea 31.12.2016.god,
preduzee A platiti preduzeu B nominalnu vrednost od 100.000.din.
6) Vrednost obveznica:
Nominalna vrednost je ona vrednost koja je naznaena na obveznici i
koja e isplatiti o njenom roku dospea. Knjigovodstvena vrednost
obveznice je jednaka njenoj nominalnoj vrednosti i po njoj se obveznica
evidentira u knjigovodstvu preduzea emitenta, a trina vrednost
zavisi od odnosa ponude i tranje i roka dospea obveznica.
7) Blagajniki zapis je kratkorona HOV kojom se emitent obavezuje da e
imaocu blagajnikog zapisa u roku dospea platiti navedenu vrednost
naznaenu na blagajnikom zapisu. Ovo je diskontna HOV i njeni

emitenti mogu biti NBS, poslovne banke i druge finansijske

organizacije. Kada se kao emitent javlja NBS blagajniki zapis se izdaje
u cilju regulisanja novane mase u opticaju i ovi zapisi su namenjeni za
prodaju poslovnim bankama. Kada se kao emitenti javljaju banke i
druge finansijske organizacije, one svoje zapise prodaju pravnim i
fizikim licima u cilju prikupljanja likvidnih novanih sredstava.
8) Komercijalni zapis je kratkorona HOV koju emitent izdaje radi
prikupljanja novanih sredstava. To je HOV kojom se emitent obavezuje
da e imaocu komercijalnog zapisa o roku dospea platiti nominalnu
vrednost naznaenu na njemu. U pitanju je diskontna HOV koju emituju
sva pravna lica izuzev onih koji emituju blagajnike zapise.
9) Dravni zapis je kratkorona HOV koja se emituje radi prikupljanja
novanih sredstava za premoavanje vremenske neusklaenosti
izmeu priticanja prihoda i izvrenja rashoda budeta date drutveno
politike zajednice, a obaveza po dravnim zapisima dospevaju do
kraja budetske godine.
10)
Sertifikat o depozitu je HOV kojom se emitent obavezuje da e
imaocu sertifikata o depozitu isplatiti iznos deponovanih sredstava sa
pripadajuom kamatom u utvrenom roku. Mogu da izdavati banke i
druge finansijske organizacije.
11)
Finansijski derivati su izvedeni finansijski instrumenti iz neke
druge HOV. Razlikujemo:
Finansijsko-terminski ugovor je ugovor o terminskoj prodaji trinog
materijala u kojoj se jedna ugovorna strana obavezuje da e prodati
trini material, a kupac platiti taj materijal odreenog dana. Moe biti
fjuers i svop. Fjuers je prenosiv ugovor o prodaji standardizovanog
trinog materijala i zakljuuje se preko berzanskih posrednika.
Ugovarai polau garantni depozit, bez koga ostaju ako odustanu. Svop
je ugovor o istovremenoj terminskoj i promptnoj prodaji trinog
materijala kao i zameni jedne pozicije bilansne aktive/passive za drugu.
Opcijski ugovor je ugovor o terminskoj prodaji trinog materijala
kojim jedna ugovorna strana stie pravo da kupi ili proda predmet
opcije svakog radnog dana do isteka ugovornog roka, a druga se
obavezuje da na poziv prve bezuslovno preda ili preuzme i plati
ugovoreni predmet opcije. Moe biti kupovni i prodajni. Prodavac daje
deposit kao garanciju za izvrenje svojih obaveza, a kupac plaa
prodavcu ugovorenu premiju kao nakandu za mogunost kupovine,
odnosno prodaje.
12)
Forme berzanskih posrednika:
Eskontne firme finansijski posrednici koji obavljaju otkup, eskont i
reeskont bankarskih i trgovniskih akcepata, odnosno menica i dre ih

do roka dospea.
Lombardne firme - finansijski posrednici koji obavaljaju otkup, lombard
i relombard HOV i daju kredite na osnovu zaloge HOV, zlata, drugih
plemenitih metala ili robe uskladitene u javnom skladitu.
iro firme finansijski posrednici koji obavljaju poslove bezgotovinskog
i klirnikog platnog prometa.
Zalone firme - finansijski posrednici koji odobravaju kredite po osnovu
zaloge pokretnih stvari.
Menjake firme finansijski posrednici koji obavljaju kupoprodaju
deviza, valuta ili zlata na osnovu ovlaenja dravnog organa
nadlenog za promet ovih vrednosti.
Otkupne firme finansijski posrednici specijalizovani za otkup ukupne
emisije emitenta.
Brokersko dilerske firme finansijski posrednici koji se bave
berzanskom ili vaberzanskom trgovinom trinih materijala.
13)
Berza je organizovano trite na kome se susreu ponuda i
tranja odreenog trinog materijala, odnosno berzanske robe.
14)
Uslovi da bi berza mogla da funkcionie: dovoljan broj finansijskih
instrumenata, odnosno HOV kojim se trguje, da berza funkcionie u
stabilnom politikom i ekonomskom okruenju, kvalitetan
knjigovodstveno-raunovodstveni sistem, kvalitetan pravni reim,
stimulativna poreska politika, da postoji tednja stanovnitva, odnosno
ekonomski suficit zajednice, adekvatna uloga CB u toj zemlji, da u
dravi u kojoj berza funkcionie postoji dovoljan nivo znanja.
15)
Indikatori funkcionisanja berze:
Kapitalizacija berze podrazumeva se broj kompanija koje se kotiraju
na berzi x njihova trina vrednost (broj emitovanih akcija x cena po
akciji).
Berzanski promet promet koji se ostvaruje u trgovini, izraava se
vrednosno u novcu i fiziki u broju akcija.
Broj HOV na listingu berze.
Broj lanova berze predstavnici lanova berze trguju na berzi, postoji
tano odreen broj, da bi neko postao lan, mora da otkupi lanstvo od
nekog drugog.
Stepen razvoja drugih institucija bonitetne organizacije, revizorske
kue itd.
Berzanski indeks indeks kretanja cena HOV na toj berzi.
16)
Zadaci berze:
Stvaranje kontinuiranog ili likvidnog trita - velika frekvencija
transakcija, mala razlika izmeu cene ponude i cene tranje,

kupoprodajni nalozi se brzo izvravaju. Minimalna promena cena

izmeu bliskih transakcija. U jednom danu se izvri mnogo
kupoprodajnih transakcija. Na berzi se uvek ima u vidu koja je cena po
kojoj se prodaje u odnosu na cenu po kojoj se kupuje. to je taj raspon
manji, to je trite likvidnije. to je razlika izmeu kupovne i prodajne
cene HOV vea, to je HOV manje likvidna. Likvidno trite je bitno jer
pogoduje i emitentima (poveavanja njihove anse za prikupljanje
sredstava iz nove emisije) i investitorima (jer su oni zainteresovani i da
prodaju brzo i da kupe brzo HOV jer ele da oplode svoj novac). HOV
kojima se ne obavi nijedna transakcija u toku nedelje nemaju likvidno
trite.
Formiranje i utvrivanje objektivne cene trinog materijala brokeri se na ponudi takmie izmeu sebe ko e vie da proda tako to
sputaju cene. Na strani tranje se takmie ko e vie da kupi.
Objektivna cena se formira tako to se takmie brokeri na strani tranje
i brokeri na strani ponude dok se ne podudare u jednom trenutku i ta
cena je objektivna cena u tom trenutku.
Indirektna pomo u finansiranje privrede - kotiranje HOV emitenta na
berzi emitentu doprinosi lakem prikupljanju sredstava u sluaju nove emisije. I to jer je
ta kompanija poznata na tritu i taj rizik je poznat i investitori ga preuzimaju na sebe.
Podaci kotirane kompanije se objavljuju na berzi.
Predvianje i anticipiranje uspenosti poslovanja kompanija svaki poslovni prosperitet je bio predvien od strane trita 6 meseci
do 2 godine pre nego to se dogodio. I to je mogunost berze da
predvidi dobar poslovni potez ili propast unapred.
Druge funkcije berze - dnevno objavljuju kursne liste i izvetaje sa
tanim iznosom obima prodaje i cenama trinog materijala.
Istovremeno berza ima zadatak da snadbeva finansijsko trite
informacijama o HOV koje se nalaze kod nje, kao i finansijske poslove
kompanije ije su HOV na listingu berze.
17)
Gde se vri evidencija HOV i ko vri kontrolu: u Centralnom
Registru, kontrolu vri komisija za HOV.
18)
Razlika izmeu kompanijske akcije i kompanijske obveznice:
Kompanijska akcija nosi dva prinosa, dividend i kapitalni dobitak, a
kompanijska obveznica samo kamatu. Akcija je vlasnika HOV, a
obveznica zajmovna. Obaveza emitenta obveznice je isplaivanje
kamate i nominalne vrednosti. Akcije nemaju rok dospea, a obveznice
mogu biti kratkorone i dugorone.
19)
Kupon, kuponska stopa, rok dospea i glavnica:
Rok dospea datum na koji treba da isplatimo kamatu i nominalnu
vrednost obveznice.

Kupon predstavlja iznos kamate koju dunik plaa na nominalnu

vrednost obveznice.
Kuponska stopa ugovorena kamatna stopa koja se obraunava na
nominalnu vrednost obveznica.
Glavnica cena po kojoj smo kupili obveznicu.
20)
Prava vlasnika obinih akcija: pravo glasa, pravo upravljanja,
pravo pree kupovine akcija naredne emisije, pravo na srazmeran deo
likvidacione mase, pravo na uee u dobiti, pravo glasa na skuptini
akcionara i varijabilna dividenda koja zavisi od uspenosti poslovanja.
21)
Osiguravajua drutva su takve finansijske institucije koje
kreiraju svoje obaveze u vidu polise ili raznih vrsta osiguranja i
prikuplja finansijsku tednju, da bi takva finansijska sredstva upotrebili
za kreditiranje ili kupovinu finansijskih instrumenata drugih subjekata i
na ovaj nain vre transfer sredstava od ekonomskog suficita do
ekonomskog deficita. Imaju ulogu posrednika na finansijskim tritima.
22)
ta se deava sa vrednou obveznice ako je kupon stopa vea,
jednaka i manja od trine stope?
Ako je vea onda je cena obveznice vea od nominalne vrednosti
obveznice.
Ako je jednaka onda je cena obveznice jednaka nominalnoj vrednosti
obveznice.
Ako je manja od trine stope onda je cena obveznice manja od
nominalne vrednosti obveznica.
23)
Prednosti kotiranja na berzi: laka prodaja novih emisija (ako se
kompanijine HOV ve kotiraju, investitori je poznaju i manje je rizina),
bolji kreditni rejting (imaju kompanije koje znaajno smanjuju rizik svog
poslovanja), vee mogunosti rasta i razvoja, lake odreivanje cene
novih emisija (ako se kompanija kotira na berzi, znamo cenu njenih
akcija, za razliku od one kompanije koja se ne kotira na berzi), akcije
kompanije koja se kotira na berzi su manje rizine u odnosu na onu
koja se ne kotira na berzi.
Nedostaci kotiranja na berzi: kompanije koje se kotiraju moraju da
plaaju naknadu za kotiranje, moraju da potuju odreena pravila
berze u odnosu na kompanije koje se ne kotiraju na berzi, moraju da
obavetavaju javnost o svom poslovanju, odnosno i o dobrim i o loim
stvarima, mogunost da se promeni vlasnik kompanije koja se kotira na
berzi bez saglasnosti i uticaja rukovodstva.