eteoci

Aleksa anti
K svilene niti to ih pauk satk,
Po drveu visi meseine veo.
U polju, uz reku, uti jeam zreo,
I, k krv, sa grane rudi voe slatko.
Mali drven toranj, kao straa neka,
Uvrh sela stremi. Staro groblje uti,
A krstovi, mahovinom ogrnuti,
Svoje ruke ire, k da svaki eka
Da zagrli nekog... I dok pono plava
Trepti, i pod bojom rukom selo spava,
eteoce udne, kotane i sure,
Ja vidim gde s neba niz lestvice slaze,
S kosama na vratu oboui gaze...
I svrh sela zvoni udar kobne ure.