Zbirka Zadataka Iz Vise Matematike 1 Ilicic Uscumlic PDF

20 kw 6b. K. £000 gool . ¢d ZBIRKA ZADATAKA IZ VISE MATEMATIKE I 4 } 7* PREDGOVOR TRECEM IZDANJU U_ovom izdanju izvrfene su delimigne dopune i promene nekih ranijih paragrafa dok je paragraf rafuna verovatnoce potpuno izmenjen. Sem toga odata su tri nova paragrafa: algebarske strukture, vektorski prostori i linearno programiranje, Sto je uslovild novu podelu po glavama. Nadamo se da Ge ove famene i doptne znatno poboliati kvalitet knjige Gini nam East da se zahvalimo docentima dr M. Marjanovigu i dr D. Adnadevigu Koji, su w- svojstvu recenzenata dali korisne primedbe i sugestie na. rukopis knjige. Kao i do sada, bigemo zahvalni svima onima Koji nam ukatu na omatke, edostatke knjige. retke Beograd 29. VII 1969. Pisci PREDGOVOR DEVETOM IZDANJU ‘Zhirka zadataka iz vide matematike I, evo, dotivjava i IX idanje, To je retkost 12 kajgu matematickog sadeéaa pogotova kada te ima u vidu dase zbirk zadataka iz rmatematke danas dosta pie i objavjuje. No uprkos svemu ova zbitka je trazenaiako je do sada prodata u ukupnom tiragu od oko 6 000 primeraka. Imajuti u vidu potrebe studenata koji je korste, reli smo da joj jo vile podignemo kealitet dodavanjem jednog novog paragrafa; Ispitni zadaci. To su kompleino reteni zadaci Koji su davant zadnjh ‘godina na isptima na pojedinim studijskim grupama Pricodno-matemati¢kog fakultet i nekim tehnickim fakultetima u Beogradu. Uvereni smo da 6e ovaj novi izbor zadataka u ‘matno} meri korimo poslusti svima koji se spremaju za iepite iz matematike na bilo ojem fakultetu, Beograd 28. Vi 1982. Phsci fe ee oe ee OOmaIoOnMnmMIrIri tI Ie IIa eset Beograd, april 1984, SADRZAI Predgovor Glave 1 Glave It ‘Omori pojmorisasremene matenatibe § bole 41. Ratun iskaza eee nee 4.2. Skun, Relucja. Funkeija 2 : 7 3. Algebarske strukture vs. 0scc soso Seneca Sela OI wveeee secs a eee tka indukela x0 inom oBrasse 2 3» radunanje sa njima 33 7 a lava rminante. i emi Tinearnih jednatina § 3. Vektorski prostori $A Matrice : $5. Linearno programiranje Give IV Anica geometria BA. Vektord oo... eee Seesteeesreneesess 14 4.2. Afi transformacije Koordinats ==... Dao SR RAN eects . as $4. Prava u prostoru : 9 $5. Prvaiiravan 12 $6. Neke clmentarne povili ‘ : ast Glave ¥ vod anata 41, Brojainizovi pee : ceceeeeeeeieees 18) 42, Porn funkeje realne promenljive . eee 169 $3. Grafici elementarain funkeio 179‘ 4 4 ’ ' 4 ‘ ‘ 1 $10, on. a2 413, Dodie! krivih Hilja. Keivia i polupretik krivine. Evolua $14. Polinomi i jdnatine....... 415, Priblitno odkesivane korena jednatina 16, Interpotacifa funkcija = a 3 Glava VIL [Neodredent integral 4 1. Prostiji neodredeniintegrali ’ 4 5 4 ‘ 2 Integracija racionalnih funkeija 3. Integracja iracfonalnih funkcija 4 Integracia trigonometiskih funkcia 5 Interac tamsendentih fk. 6 Raza imegrall Guva Vit. DODATAK 1, Totalni diferencia { negova primena 2 Keivlinijs integral... : 3. Diferencijane jednatine |. 4: Raton verovatnoge 182 19 191 ws 210 27 as 33 Ghva UVODNI ZADACI @ Neka je x= JT44V3+ 1-473 i y= 74473— Ya. 1° NaGi x* i y* zatim x iy u jednostavnijem objiku od datog. 2° Pokazati da se 7443 mote napisati kao kvadrat zt ‘onalnog broja. 3° Izratunati vrednost izraza: Vexp+Ve—9 Vary—Vamy Abe a be 2a! cat2be ab +2e tada je A+B4+C=3 i ABC=1. Dokazati 2 Ako je 4 iatb+0=0, 3. Dato je: (Ze-xts) -(F 45a 4). z 1° Pokazati da je y>0. GQ Retiti jednatinu y—0. 5 2 Ako je 2=— odrediti x 2a koje je B Ako fe ie i 4. Da li za svako xGR vali: 1° V—4=-/E—2Y x42? 2° YO@=RE—H -V2—xVx—5; FP VO—AP= 3-27 4 YRCEE IRD) = Vx Yee W427 5S. Uzimajuti aritmetitku vrednost Korena, izvrSiti naznatene operacije: VIP VOTH + VHP 3 tsmoomoo eee ot 1 10. 2 13. 4 15. 16. 18, 19, 1. UVoDNE zaDACt Dokazati jednakosti: ES eS (" FD, 2218 Peeve! 20 xe? TET SE ® See Go: Varineve V3-1_ P33, Vivi Yousya Koji je veei od brojevas 1S i fs 2° YS ii V3: F logy Siti tog, 7; 4° SVT*SV? stig, 5» Jayis in 1 (x0—y2). v5 2 ne ELD eee ee a ier re e+PR Dokazati! Da li obrnuto vadi? bie pozitivni i zadovoljavaju jednakosti a?= 5? +c as b+e, bic. 2 Uporediti oi P40. ‘Ako su a iB oftri uglovi i sin(x-+f)=2cose tada je a>B. Napisati u obliku proizvods izraz y~1+-cos2x-+eos 42, i retiti jednagin y=0. Data je jednatina: tgx—te3x—m'g2x, ade je m data konstanta, 1° Reiti jednaginu ako je: a) m= 2° Pokazati da se jednatina mote napisati u obliku: sin2x=0 i 2m cos? 2x-+(m+2) 0s 2x—m=0. Refit jednatine: sin 2x4-00s2x-+sinx +c08x+1=0. 32 costx—cos 6x=1- wPxtctgex— 14a 0, OO; 2° diskutovati broj korena jedna- Gine, ako je ac>0 i A>0; 3° analizirati specijalne slufajeve: 1° ¢=0, 2 A=0.38, 41, a. 43. 46. 9. si. ‘vyopnt zaDAct Data je jednagina ax? bx +1 vouglom koordinatnom sistemu. Aaja tatke M. ReSiti jednatis 1 228; ‘ede su a i b Koordinate tatke Mu pra- iskutovati Korene u zavianosti od polo Pen oer # Taso. 3 Jog, 210g, 2=log, 2. 1og,,x—log}x~log,.3 Res istem jednatina: 32-516 logy; —2)=4. xV¥x—yV¥=19(VE—-V9) xVxtyV9=1(VE+V9). aay 40. 108.2 logs. 1084.2. 45. 10g,x—3 log. y=2 Jog, x-4—108,y. 1 41. costx +eosty= 1 2 4 Sn 6 xt voy Way"(x>0, y>0, pq>0). Retiti jednatine: Veaue . qm, 6V9—13)6 +6V4=0. ‘Uplovi trougla Zine aritmetitku progresiju. Izratunati ih ako je zbir njihovih 343 sinusa 247° Ako brojevi a,b ic obrazuju aritmetitku progresiju tada i brojevi —! _, Vo+Ve 1 P ; SVa Vays OMY artmetihy progres, 53, 54, ot. o, 63. 1. uvopnt zaDact 5 beat dn on ame Pretvorit u proizvod i nai: osnovai period fankeie, amplitudy i poéetnu faru ako je y= asin +be0s 2. Dokazati da je log,x lH, gde je x>0, a>0, b>0, a#1, b#1. ioga Dokazatiideaitet 1084 108%" 108-* Generalisati. Tozase™ i soays Taratunati bez upotrebe logaritamskih tablica 1° 2”; 2° a ‘Ako logaritmi: 10g, logq% log, obrazuju aritmetisku progresju, pokazati da je n*=(kn)!se" Log, -1ogyx + iog,x, log. x + log. x-log, x: eee ab e 8, Dokazati za pravougli trougao odnos: cos? Ako je axyz=1, izraz (eg) Os) ea) ea) boy) ne zavisi od x, y, i 23 dokazati, Nagi tatke u ravni xOy koje ne zadovoljavaju nejednazinu Loa) 0-814, + 0~B)1-- La? +8 >0- IF Ako su brojevi x,y, 2 Sanovi geometriske progresie, onda vali (x + +342) (xyz) =48 +72 +22 1° Odredil tei pozitivna broja geometriske progresije, ako se zna njihov zbir i zbir njihovih kvadrata. Dati su nizovi brojeva poredani u obliku sledese kvadratne Seme: 123.0 2,3, 4-25 G41) ny mth, ned 1° Kojije poslednji broj u poslednjoj visti? 2° Uporediti viste i kolone istog ranga. 3° Pokazati da je razlika izmedu zbirova Elanova dve wzastopne viste konstantna. Koju vrednost ima ta konstanta? 4° lzvesti obrazac za bir, 5, Slanova prve vrste uporedujuéi zbir jednako udaljenih od najvise udaljenih Glanova sa zbirom najviée udaljenih @lanove. Isto tako izvesti obrazac za zbir, S, svih Hlanova. napisanih u tablici, 5° Tradunati 2bir Hanova koji se ‘nalaze u postednjoj vrsti (ili w postednjoj Koloni). Izvesti obrazac za zbir kvadrata n prvih prirodnih brojeva, L Pure eal67. 68, 9. 0. n 2 3B. 14, 5. 16. n. 1. UvoN zADACT ‘Data je sledeta tabela celih brojeva 0 2 4 6.5 40 1° Koji je najveti bro} u tabeli? 57, 2° Koliko nedostaje prirodnih brojeva io, Koji su manji od 100? Nagi sve tetvorocifrene brojeve koji su potpuni kvadrati i ked kojih su prve dve cifre jednake i poslednje dve cifre jednake. Ret po x jednadinu L+a+a+a4--- +a%—(1-4a) (1+) (4a): sola). Odrediti momenat poklapanja velike i male kazaljke na tasovailen prvi ut posle 12 gasova. Broj godina jednog Eoveka u 1887. g. jednak je zbiru cifara godina njego- vog rodenja. Koje je godine roden? Ako je a? +62 +x!+)?= A naci najveéu vrednostizraza (ax—by)? + (6x +ay)>- hee ee eetiatatto tate EEDEED, ae ‘Nabi festocifreni broj koji pomnoZen sa n (n=2, 3, 4, 5, 6) daje Sesto cifren broj dije su cifre ciklitki permutovane od trazenog broja. Ret jednading Gey @r fs unvtrataje strane, Napisatl parametarke Jednatine krve, Kol opisje Proizvoljna tatka pokretnog kruga, “4 Glava OSNOVNI POJMOVI SAVREMENE MATEMATIKE I BROJEVI § 1 Ratun iskaza 1 Pojam iskaza Reteice u srakodnevor gover, Kole ly amis i sae oeku infrmaciy, nar tole atikoe snort NOR Toki node il it I mcf dace ee Od ‘erate da nell faar mee inal Glos of die romney ersten ake See Beit Ne Ikaze Camo olla vin 9, era a Na shop ‘sea se definty irene opera pomeey kin se doblfy novi son ‘tant Ravotin siete opeaches 1. Neguciia, Ato Je 7 okt ikas onda jf nepal tog taza, Ova operate Je uhuaa Sao mat* Gamo on Taal Shae hata p Senate Sheut. Oval pin we mache anc ithuchane nee A teres tom sees 2 Konjunkeija. Ako oa p i ¢ dva islam, onda w star pg (4 Sal 6) fasiva Kovinktle th ikash. Optra Ae ira, kas debe ton oboe, Sim etna | sane onde ako tu‘obe esp Tera? 3. Disjuakeiia. Ato au p 1 ¢ dm inka onla se isar py q(V Bt 9 haa dined iy kar Oneal Je urna T ae’ Lad (0h Bik sau je blo tof lar p's Mint Hwy bem. 4 Implikacija, Ika p > « (2 St implica) se oasen implied, Opec 22" binaroa a ska dobin on inh hal eink w ain stair oo aks je inkar pt as 9 fala Tsar pg se nasi etic. Operas <> je bara ida Tstino'onda Kada su hkaal'p 9 ii obs Rezultai primene navedenih operacja dati su u tablicama 1 i 2. ‘Tablica 1 aya | pag [eve | pa | pee ‘Tablica 2 wly[ N | NW] a] a wit] w la fal wx 7 riy| wl ae|ow fw T a) leona ares ea er N ‘kup iskaza posmatran zajedno sa operacijama definsanim na njemu rove se algebra kara,12 1H, OSNOVNI POIMOVI SAVREMENE MATEMATIKE 1 BROTEVI se oe ot hs me fre rom ‘Ednes Done zantevamo a sak! oth sknzn bude vezan 2a jedan ist kup low Sri ted mata sarees ter wn cc ce Nad tgeohc'h abs ee Moeajr naivamo ga logit lene, ll prodreena Pein lr ec oe ome go 2 ch eri cs A ce ‘Jogija je sinonim pojmo logidki istinit. 2 Rooleova algebra Svaki slofeni iskaz, sastaliea od nekih potamih iskaza primenom logitkih operactis TES Zovemo formula algebre iskara, Svaka formula predstaja neku funksiia od ‘howe Koja ulage w nju. Za dve formule 4.1 B se kabe da su isovredne ako za Drofze Te nat aa cle Ake a ade twee formal onde ptm obit 48 Vat primer stowed formula su: Le pops 2 pAg=ahPi 8 PV a)=PAg 3 @WADAT=PAGAD: 9 @PAdD~PVa 4. pVa=aV 10. PV P=? 3. (PV PVT=PV (GV: Us PAP=Ps 6 PAGVD=CADV@AD: 12 PAT=7; 1. PVGAD=2VDAGVA: 13. PVN=p. ‘20 definiane operacie sabirana, mnodena i negacie,Roie Seiovoljaraaksiome 113 oaziva se Booleove algebra, Ota se move rida iakaz: ‘Sanowne lopitke eperacie V Ar-> tine Booleove alge, Najprosti sup koji zadovo~ fina’ goruy aisiome sasioj geod elemenata 0-1 1. U ovor slecju éemo identfiko- Wau Ose WV i-L st f, operaciju + sa disjunkeljom V, a operacju sa konjunkeijom Na taj natin ako so slova x, x. 4--- proizvolja element skupa (0, 1) imamo sle- ete tablicesabirania # Skup elemenata na Koji ‘Svaka formula Booleove algebre definite neku Boolcors funkele. Pod Booleovor funk Sjom se podrazmeva evaka fonkelja fod m promenbivih Koje uzimaju vrednost iz Stopa (6, 2) wrednost Tunkel takode pripadaju skupy (0 1). Booleova atgsbra (0,1 ili, kako se to Kade, binarni sistem, ima velikw primenu w elek- “arSiamm 72 dva prekidata se kale da. su u ,paraleln) vezi" kad struje prolazi kroz sistem «| Kome Je bar jedan od nyih zatvoren. Analogno tome prekidati Froverani u sserhis Kad etiuja prolaat kroz mrebu kad su obs prekidaéa aatvorena. Na sie se S'je obeleen prekidse. Usima se da svaki prekidaé § ima vrednost 1 ako Jr aivoren ‘a wiednost 0" ako je_olvoren. Isto {ako uemnimo de svaki kombinovani Krekiine ¥ ima vredost | ako je zatvoren i vrednost 0 ako je otvoren. Otuda se {0 anje made opisatijednatinama: 1 RACUN isKAZA 13 a paratelna veru S,+S,=¥, za vers v seri $/-S,~Y, sw" operas Booleove algebre (0, 1). ¢s——+¥ BD Pots o iskacap ig napnat sla inka koje ini ada je ig istinito ali ne i oba, primenjujuéi na njih operacije V, A, i—. Formirati tablicu istinitosti za svaki od slededih iskaza: Gyr OG: FOVOVR # @VOARVD- PP2Qvn; POVNNG>9; FOVIRSGVA: # PAP. 130.61 P2AVP>A: 2 WVAAT ¥ P2@2N12(029> 09). 134. Utvrditi Koji je of sledetih iskaza logithi istinit a koji logitki protivretan 4 koji ni jedsio ni drugo. . oe Peng 128, P per YF psp FLEVOSPAds # (p29) > @>))- 132. P29 AG@>) ARR BF @~p2gor ¥(>H=7. 133+ Dokazati ako je p 10Ri8ki istinit iskaz da je: 1° pV q logitki istinito; 2° Ag lositki latno; 3" p Ag ekvivalentno sa 4 BV q ekvivalentao sa q. Ase ws Hoi its, ar ogi nto, ase mote rl akarv (VDA U kakvom odnosu stoje iskazi U8, p=1P MGV) 5 BVGAD. vs BVG@VOIV@AS) i PAGATAS. Bod ka bk ay kt kitamon aA aaa eee aa et “ 137. 1° 2g) 2 AD: 138, 139, 140, us. 146. 17. 148, 149, 150. 151, C2?) \2N 1, OSNGVRE FOMMOVE SAVRINERNE MATEMATIEE 1 BROIEVE Pomodu tablica'istinitosti pokaaati da su stedoti iskazi tautologie. 2 ovge@ng: ¥ paa2Prmy 2 (pegele=9N@>P- ¥ @2920>05 2 (92) 2929>(7>7). PY @VAVEVOVEVOVGY 5s 2 @VIVAVOVEVA- Vv @VOVAVNVEVIVEVDs 2 (P2OVGENV ZV E>). V PAGAN@PADV PAN: PipegaAr>=)AGPAN2 AVI: N Cant > Pd) NOp>P) PAPA + APD Pi AP: Ao Pade Ako su dati iskazi pi g istiniti a sem toga su dati (p Ag) (rV 9) @V OSU Ag. leest odatie zakljutak de jer mestinto. ‘Na osnovu navedenih aksioma dokazati sledeée stavove: FAOV DP AR BVAVIVS=PAGATOS. VAD AAV PV D=CADV PV A=P AQ) VE. @VGAN@ ASV =PAGAT Jzratunati: Piedtd: 2 Led; 3° 1-O+)0+! # [0+1)-+01+10-1)-(1 +0). Ierazitisledeée iskaze logike simbolikom Booleove algebre (0, 1}: POVIEPAD 2B PNGANSPADAT 3 PVF Os, ge je ¢ neki iskaz Koji je wvek iatinity # OV DEPN Nadi iskaze u logici Koji odgovaraju sledesim odnosima u Booleovoj algebri (0, 1). Pixtyex, DxpeyenGryes Vxytd—-@rnez + \ i 152. 153, 154, 158. 157, 158, 159, Yi mabon taeaza B Neka 2=f(x, y) predstavija funkeiju u kojoj su x, y i z elementi Booleove aigsine (0, 1). Ta funkoia je odtedena sledeGom tublicom, ede sn vrednosti u = [¥| sen 1{1| san Ht oO F(, 0) 0 1 FO,1) 0 o F@, 0) desno} Koon, proizvoljno ‘axbrani brojev\ iz skupa (, 1). Pokazati da je tada f(s, ) ekeplicino ‘odredeno formulom: LEN=LO> Day +S, 0 2V+SO, VEY +L O, 0) 7. Koliko imla Booleovih funkeija od 1, 2, 3, 4 i S promenljvih? Dokazati da se svaka Booleova funkeija f(x, x,, .--%,) mode predstaviti 1 obliko: FO Roos BOF rans OFS (ove eats De Pokadi induktivnim putem da se svaka Booleova funkeija f(a, mote nspisati u jednom od sledetih oblika: 1S (,- Vig AR Ar ASP tak ata ‘ade je logitki zbir uzct 2a one slogove Ops oes 0 28 Koje je F(G,, +++ 01s BPH am AN ORV ABV Va, Saud 80 je logit proizvod weet 22 one slogove ois... oy 20 foie je IOs +++ G)=0- Sluzeéi se sistemom aksioma 1+13 dokazati bez upotrebe tablica istinitosti sledeée identitet V fe vfEafi 3° Si, V fa “SH V a: 2 fev Inf. = — = PRR EBV GVaVIAGV EVR) nae um VERY Ax. Rh Va VA 2° yi Vaz V9=32 V9. a Vy16 160. 161, Aa. 163. 164. 165. 166. 167. N 1H, OSNOVNI POIMOVI SAVREMENE MATEMATIEE 1 BROJEVE 1° ACV BC=ACy BC AB. 2 A(AY D)BBV CCV D)=ABCV ABD. BRAV(CV A =AKOV (CABV ANB. Booleova funkeija x,|x, se naziva Seferova.funkcij, i definisana je slede- éom tablicom i Hone Teraziti pomogu nje funkeije Xx, Vx i xy Axa Napisati Booleovu jednatinu strujnog Kola na sl. 2. ‘ bi s.2 Napisati Booteovu jednatinu 2a strujno Kolo na sl. 3. ied S S ee & a3 Potrebno je da se osvetljenje nekog stepenista regulife pomoéa dva pre- kidaéa, jednog dole i jednog gore. Okreéuti bilo koji prekida’ zahtevamo da seimo%e upaliti ili ugasiti osvetljenje. Formirati tablicu koja daje relenje postavijenog problema. Na osnovu aksioma Booleove algebre pokazati da je CADVOD-OVHAGVY) i nacrtati oba oblika odgovarajuéeg strujnog kola Nacrtati Kolo struje Koje odgovara jednatini (S,+5)-S]4+5,-5) y. (2. SKUP. RELACUA, FUNKCUA ” $2 Skup. Relacija. Fuakelja 1 Ako je @ clement skupa 4, pisaéemo ca 1 ako a nije elemenst skupa 4, pisagemo ae Sup 4 i at ako se ma svi objeat moke sano da 1 peipada supe 4 i ne ripe Skup 4 je podskup skupa B ako iz a> GB. Tada pitemo ACB. ‘Ako Je ACBABCA katemo da su A i B Jednaki, i pitemo AnB. ‘Ako su a, by..-5%y, 2 clement skupa camdavamo Aa {0 bys De Specjalno {a} ozatara skup &iji je jedini elemenat a. Prazan skup (skup bez eleme- ata) onnatavamo Skap 4 fiji elementi imajy opobina x omaéavamo Am(a: @ osobine =}. Pomotu skupora 4 i B mogu se formirati novi skupovi: 1) Unila skapora A iB, AUB, je skup koji sadrii ave elements koji su bar w jednom ‘od skupota 4 i B. Zaast da je AUB~(a: aC AVaEB. 2) Presehskapora A iB, AM, je skup Koll saddle clemene Koll ou | ix supa 2 Te spe Bo AOBs(e: aC ANGE) 2) Konplementskipa A odose ne skip S24, C, A, fe skup lemenata iz $ koji 2 pie G,A=(0: a Sra}. 4 Rachkaskupora At, ANB, je sup clemenata koji su ix A a nina ie B A\B=(0: aE ANGED} 5) Part! skp skapa 4, PA, fe skup svn podskupora skupa A. 6) Dekartor proiziod skupova A i B, A» B, je skup uredenih parova clemenats, wie je Devi elemenat'u paru iz 4a drogi iz B AxB=((@, D: eGA, BEB). Skupovi A i B su projekele protveda Ax 2. 2 Kasagemo da je ZE%, reel pa y, EY, tala 4 samo tada ako je ptr Ge bens wie Je pee xT | pisteemo ey. ‘Ako ie =X, p se z0ve binara relacUa'u skopu X. Net inaroe reac imajusodeéeosobine: Dace m vaex (tefleksimost) Dapbsbea Gimetsiéaost) 3) apbadpasand (entsimetrtaost) 4 apbabpesape (teanzitivnst) Ch eb bd bd 8 bd bs kd ed es iAnrnOrnNMI NANI HII III rams 168. 169. 170. am. 172, 173. Binarna relacija p je relacia elvivaleneie u skupu X sko ima osobine 1), 2) i 4) ‘Binarna relacla p Je felacja poretka uw skupu ako ima osobine 1), 3) 4). Obe- Tetava se obieno Sa" <- ‘Karaéemo da je skup 2X sa relacijom poreta ureden, Ako su svaka dva elementa E2x u reaeli poreda, skup 2 Je torah ureden, inate je delimiéno ureden il samo treden, Nola je X deo edeoog supe | oS. @ je mayan of X ako je xa dane tee pytemy sem SL oSe 2 sas of Letina it minimum od X. Supremum skupa X je minimum skupa majoranata od X, ukoliko seas tate a kd ‘Aro watom lementy £2Y odgonra nei main clenesat yCY, kano da ‘skup X preslikava u skup Y i pitemo x4 => f(x), F(x) je slike elementa x. Be eS Fea atabas akuy a sacs 2 Ba ney ant Seas ae A ee a RT NP alone aac aur pean ne Sag 7 Pe idee tapos la denon SY at ee SOPs senna fhe hapon Wtneed cv Chalke et, eT Sid ato lily te 1 prehatane Fe hontai ah Tala Je "7S, mera fener Dae sup 3-4 sue mot (helt) ako ened ah pont iivoko pre- Titnae! dads pile Po Stop 7 e Aonfon tho Jo ekvraltan shop svihpridah bojra moj ao- iaa eaten tical we ol pal bh Ake stupa toons Ee eat Stop act int ig mes, 490 1 skup 1 prion roe je pba. Za nse EGP San nel, Glcena. Babonen sep tof ae Sedeaecen 2 Olprs win brie Scio Ran few sep son a tape eae Fa eee fmol enna Dati su skupovi: AW{L 2 3, 4, 5, B=(0, 1,2, 3,4 Co{-1, 0,1, 2, 3). ‘Nati skupove: 1" AUB, AUG # ANB, BKA ANG 2 ANB, ANG SPA PB, 3° Cyd, ede je S—AUB, 6 AxB, AXC. Dati su skupovi A~{a, b, I B={b, 1, chy C=fay 1}. Nagi (AUB)NC a zatim pi- Verith jednakost (AU B)NC=(4NO}UENO. Za proizvoline skupove 4, 2 i C vai jednakost (ANB)UC=(AUC)/N BUCY. Dokazati. Dokazati tatnost iskaca AN B= Be BCA. Da li iz A\B=C24=BUCT Da li iz A~BUC>A\B~C? 174. 175, 176. a7. 178. 180. 181. 182, 183. 184, 12. SKUP. MELACUA. FUNKCUA 9 Da Ii su tatne jednakosti: 1° A\BUC)=AN BG; 2 AUB\O=(AUBNG 3° (A\B)UC=(AUC)\? Ako nisu, uporediti leve i desne strane. Dokazeti da je (AUB)NAUONEUD)=AUENCND). ‘Ako su 4, B, C proizvolini skupovi nekog podskupa, onda vai jednakost~ AUB)NAVONEUO)=4NHUENQUENO. Neka su 4, B, C, D i X bilo koji skupovi. Dokazati tatnost sledeéih iskaza: PACK > X\G\A=4. 2° A\B~A\(ANB) = (AUB)\B- 3° (AUBNC=(A\ QUE) 1 ANBNE-ANONGRO. 2 (AABNC\D)= (ANN BUD). Nati P(A) ako je A=(a, b, 6). Dokazati ta&nost sledetih iskaza: PANB)=PMNP P(AUB)>P(A)UP ). AX B= A018) C(O). Neka su A, B, Ci D proizvoljni neprazni skupovi. Dokazati da 1° (Ax B)U(Cx D)C(AUQ) x (BUD). 2 (Ax B)A(CxD)= (ANC) x (BND). Da li je 1° Ex(FU@=(ExNUEXG) 2° (FUG)* B= (Fx B)U(GxE) za svaki skup B, Fi G? Za skupove A i B, skup (A\.B)U(B\A) naziva se simetrigna razlika skupova Ai B i oznafava se 1AB. Dokazati sledese jednakosti: 1° AAB=BAA, 3° AN(BAD)=(ANB)A(AND); SAAD =A. 2° AA(BAD)=(AAB)AD; # ADA= 05 Iz AAX=A > X=. Dokazati. ‘Neka je S skup svih pravih wu ravni i apb oznaka da je a paraleina sa b, Dokazati da je p simetritna, tranzitivna i refleksivna relacija. Neka je C skup svih celih brojeva i ap ¢> a—b jednako celom umnosku od & (& fiksiran ceo broj). Dokazati da je p relacija ekvivalencije. (Ova20 188, 189. 190. Ad 192. 193, 194, 195, 196. 197, 198, 199. 202 1 OSNOVNI PONMOVI SAVREMENE MATEMATIKE 1 BRONEVI relacija se zove joS i Kongruencija, a obeletava a=b (mod c) i dita se @ kongruentno sa b po modulu ). Rije skup realnih brojeva. apb<>.a4Cb. Dokazati da je p relacija poretka. S je skup uredenih parova (p, 9), gde su p ig celi pozitivni brojevi i (a) 4) pq ~ ap". Dokazati da je p Telacja ckvivalencie. Neka je S skup svih trouglova w ravni i aeb(a, BES) ako ai b imaju jednake uglove, p je relacija ckvivaleneje. Dokazati Z je skup svi kompleksnih brojeva i ap (a, BEZ) ako je Jaj<]d) 4 arg {0} axp(8}. p je Telacija poretka. 'S je skup uglova sa fiksiranim temenom w tatki Mi fa sadrian w ugia b, p je relacija poretka, Skup negativaih realnih brojeva u skupu realnih brojeva nema maksimuma a supremum mu je mula. Pb ako je ugao Skup pozitivnih brojeva nema supremuma u skupu realnih brojeva. ‘Skup_negativnih brojeva u skupu R\{0} nema supremuma. R je skup realnih brojeva. Sta je supremum a ita infinum od X, XEPS? PS je ureden relacijom inkluzije C, 2 S proizvoljan skup. ‘Nadi sve funkeije koje preslikavaju skup A u skup Bako je 1 A=(1, 2,3 Bafa 8 Aa(a, 6, dh, Bah Naéi bar jednu funkeiju koja skup realnih brojeva presiikava 1° na skup nenegativnih brojeva, 2° na skup pritodnih brojeva. Ako su 4, BCX, gde je ¥ definicioni skup funkcije f dokazati da je ¥ FAVB)-SOUSBs 2 FANS AGE). Neka su A, BCY, gde je Y skup vrednosti funkcije f definisane na X. Dokazati da je 1° (AVC S-1(B) ako je ACB; 3 SAB) SAS (B); 2B SAAUB) SAMUS BF FCA) ~CyI1(A). Ako je XS i ACH, BCY tada je 1° SI-1(@)1= BNL); SY MID4; FP SUHMA ako su f i f-! funkeije. 13 ALGHBARSKE STRUKTURE at 203, Noi biunivoko preslikevanje koje skup svih parnih brojeva. preslikeva na skup N prirodnih brojeva 204, Na6i biunivoko preslikavanje segmenta (0, 2] na segment [1,3]. 205, Nagi funkciju koja vr8i biunivoko preslikavanje intervala (0, 1) na skup realnih brojeva R. 206, Naci biunivoko preslikavanje segmenta (0, 1] na interval (0, 1), 287, Dokazati da je skup parnih brojeva prebrojiv. 208 Dokazati da je skup tataka oa odsedku (0, 1] iste moti kao skup tataka za odsetku [0, 101]. Dokazati da je skup racionalnih brojeva prebrojiv. 209, 210, Kolika je moé skipa svih trouglova u ravni &ija temens imaju racionalne Koordinate? 211, Dokazati da je skup svih krugova u ravni &iji su polupretaici racionalni Drojevi i Sji su centri sa racionalnim koordinatama prebrojivi. 212. Neka je 4 skup svih taéaka realne prave kod koga je Tastojanje ma koje ve tatke veée od 1. Dokazati da je A konatan ii prebrojiv skup. 213, Kolika je moé skupa svih segmenata na realnoj pravoj? ¥i4, Kolika je moé skupa svih tafaka realne prave? AS, Skup NXN je prebrojiv gde je W skup prirodnih brojeva. 246, Skup taéaka ravni sa racionalnim koordinatama je prebroj 217, Dokazati da skup svih taéaka ravni x0y ima moé Kontinuuma. 218, Dokazati da je skup svih konataih podskupova prebrojivog skupa pre- NU" brojiv: skup. § 3. Algebarske strakture ¥ Grupoid [Neka je G dati skup. Ako svakom uredenom paru (a, b) lemenata iz G odsovara, ‘akin ostnkom J elenenat <,takode ir Gy Aaiemo dx jew @ dts Jeing aria oprah 7 line fhe. Oper fe nati oman ws, + Skup G zajedo0 s8 operacijom » koja je w njemu definisana, par (G, «), otziva se rapid 2 Homomorfizam, automorfizam, endomorfizam, izomorfizam vane & guplda (G «) sa grupo (G.)z0¥ se homemerflam EO vali Haeb=R@hO) (HO), KEG. ‘Ako posto bar jedan homomorfizam od (G, +) na (G’,-) kabe se da je grursid (@',-) 3b os ot es bs es od 2 bd bd bd ed opmoe rmr aon 7 Pi 1H. OOOYNE FOIMOVE SAYREMENE MATEMATIKE 1 BROMEVI ‘omomorfan srupoitu (G, #) GG, G4). omomorfizam h grupoida (G, +) sa svojin delom zo¥e se endomorfizam (KGCO). ‘Age 4e= ands ge b nasva surfs: Hotsrttn Saeco ois alah save we lomaean. fe Polugrapa Grupoid (G, «) kod Koga je operacia + atociatima 20ve se poluerupa it semlerupa, ee Gedm(arBen — ¥4,b eG). Grupa Polugrupa (G, +) je arupa ako postoji elemenst eG takav da je zu avaki a6 | ako 2 svaki a€G postoji clemenat a-'EG takav da je U grup (G, +) elemenat ¢ 2ve se nentraal eleenst | oxatara ye st & dene= natlaw" zove'e suprotalclemenat elemenia gf oma&ava eta a, Taken gripe 1 grupi G,) clemenat ese zove jednitl a clemenat a~* reciprogan element & {Tak erga 2 Stow otk aibietime pros oT Grupa (G,«) je ABeloa ili Komuzarina 8ko je operacija « komutatives, G@eb-bea, Ve, BED) ‘Ako 1 grupi (G, «) post) elemenat takay de se saki dri lemenatgrupe mate Gobi Ko stapen elements , taka 70a se tava cilia grupe lame ‘eneraora elomenat grape. Grape (4, »), aie je HCG, naive 58 poderapa srupe (G, Zed gripe je to} neal clemenata, Lagrengeova teorema [Red grupe m deliv je redom svake alene podgrupe, Prsten Fee 5 abana gona Ch) paler ako al ope ate ea eOsonad+ee Ger dirbutis nts) G@reacberea (emi disiutv! akon) vail «beck Finten je komutarivan ako je 2a sraki a, BER a-b-ba Elementi a i, a740, 60, takvi da je a-b=0 ova 46 delet aule, Telo Paee (B05 9 Jeo ako je CON}, 9) supe. fe antral elomenst a ope- Polje ‘Komutationo elo je pot. ‘obieajene su krade omake: 28 grupu G, 24 prsten R i za telo 219. 223, 225. 227. 230: Skup kompleksnih brojes 43, ALOEBARSEE STRUKTURE 23 Ipitati Sa je svaki od sledetih skupova zajedno sa nazmatenom operacijom. (Da li je grupoid, polugrupa ili erupa’ Celi brojevi u odnosu na sabiranje. Parni brojevi u odnosu na sabiranje, Celi brojeri, delfiei sa datim prirodnim brojem nm, u odaosu na sabiranje, Stepeni datog realnog broja a, ax40, 1, 58 celim eksponenti odniom na mnotenje realnih brojeva. ‘Nenegativni celi Drojevi u odnom na mnckenie. Celi brojevi w odnosu na oduzimanje. Racionalal brojevi u odnos na mno%enje. Racionalni brojevi u odnosu na sabiranje. Racionalni brojevi; razliti od mule, w oduosu na ronokenje. Pozitivni racionalni brojevi u odnosu na mnozenje. Pozitivai racionalni brojevi u odnosu na deljenje. tl. <1 i, / u odnosa na operaciie sabi ranje i mno¥enje kompleksnih brojeva. 234. Proveriti da Ii su sledeti grupoidi, dati wblicom 1 12, grupe. Ako jesu radi jediaiine clemente. , ele 3 ela @{elele| ol elelel= Sonn elelalelel ‘Tabla 1. “alalefole Table 232, Da li su operacije u prethodnom zadatku komutativne? 233, Pokazati da je skup racionalnih brojeva safer om, n=0, 41, £2,..), W odnosy na opersciju mnoZanja realnih brojeva, grupe. 234. Pokazati da je skup funk: S-[A@=x Labs Lw-— + 88 operacijom £3) «f2)=fiUj2I (j= 1, 2, 3, 4 erupa.243, 244, 248, 246, 247. 249, 250, Lay 782, 253, 1, OsNOVAI POIMOVI SAVRENENE MATEMATIE I BROJEVI Neka je S skup funkeija oblika att @bedER, ad— riem wedena operacia f(s)oe(e)=fle(@) Pokazati da je (S, ») grup. eka je 5 shop postvaihresnihbrojo i + opera v tom shop raana sa Tasbaw; 2 asbaath, Sta je algebarsha struktura (S, +)? Neka je S$ skup obostrano jednozaatnih preslikavanja skupa E na. E. Proiziod presavanja a"? 8 definite se Kao preslixavane Koj se dobija ‘zastopnom primenom preliavanja a i 6. Pokazati da je S sa wvedenom operaciom grupa, Pokazat! da je skup paralelnih pomeranja u prostoru grupa u odnosu na mnofenje paraelaih pomeranja. Bits ini skup kretanja trodimeazionog prostora u odnosu na mnotenje Aretanja? Ba je skup_polinoma stepena 0 ceo broj. Kale se da su celi brojevi a i b kongruent po modulu m ako je razlika a-b deljiva sam To se omatava {mod 7), i to pokizuje daa i b pri deljenju sa m daju ist ostatak koji Se zove ostatak po modulu n. Pokazati da se skup svih cclih. brojeva razbiia na klase medusobno kongruentnih brojeva, koje nemaju zajednitkih clemenata. Odredimo sabiranje i mnofenje Klasa preko odgovarajugih ‘operacija nad njihovim predstavnicima na sledeéi natin: ako brojevi a, by a+b, i ab pripadaju redom klasama 4, B, C iD stavimo A+B—-C i AB=D. Dokazati da je 2a tako definisane operacije skup klasa Kongri- enefja prsten (t2v. prsten ostataka po modult! n). Pokazati da je prsten ostataka po modulu m polje tada i samo tada kada je n prost broj. Refiti sistem jednatina x4+2z=1, y+22—2, 2x+2—1 u polju ostataka po modulu 3 i po modulu 5. 286. 287. 288. 289. 291. 292. 293, 294, 2958, 296. g8 299, 301. 14: mmaLnr BRomEVE 27 § 4. Realnt brojevi Napisati broj 13 u diadskom sistemu. * Napisati broj 4 u brojnom sistemu sa osnovom 5. ‘Napisati broj 135 u brojaom sistemu za omovom 7. Dat je broj 10101 u diadskom sistemu. Napisati ga u dekadnom. Dat je broj 3012 u brojaom sistemu sa osnovom 4, Napisati ga u died skom sistemu, Kradrat svakog neparmog bro mode se napa w obiku 8-41, ade je P prirodan bro} ili nula. Dokazati Za cele brojeve vate ovi stavovi: 1° Ako je 2bir dva cela broja paran broj, njihova razlika je paran broj. 2° Ako je zbir dva cela broja neparan broj, njihova razlika je neparan broj. 3° Ako je zbir dva cela broja neparan bro}, njihov proizvod je paran broj. 4° Ako je proizvod tri cela broja neparan broj, njihov zbit je takode neparan broj. Dokazati Dokazati da je skup prostih brojeva, tj. brojeva Koji su deljvi samo sa sobom i sa jedinicom, beskonaéan. Da Ji je skup brojeva a-fh a ae “} ogranigen? Sta je najmanja gomja, a ta najveta donja granica toga skupa i da li one pripadaju skupu? Dokazati da izmedu avaka dva racionalna broja potoji racionalan tro}. Da li na poluodsetieu [e 1) powojimajveiraconaln oj? Da pos Skup realnih brojeva nema supremum ni infinum. Dokazai jt najmani Neka je 5 skup svih razlomaka oblika m/n, gde sum i m prirodni brojevi i m manje od n. Dokazati da u $ nema najmanjeg ni najveéeg elementa, Naéi inf $i sup S. Pokazati da brojevi 3n+1 i 2n?+m(nEN) nemaju zajednitkih delilaca, eke su a i b cali brojevi, Ako se razlomak + mote skratt, pokazati 6 arb dans ne mote skratiti (ne 14n43 Acs da se mote skratiti i razlomak Pokazati da se razlomak28 302. 303. 304. 308, 306. 307. 309. 310, aut. 312. 313, 314. 315. 316. 317. 318. 319. 320. 3a. 1 OSNOVNI POIMOVI SAVREMENE MATEMATIRE 1 BROMEVE ‘Aku su a i b prosti brojevi vedi od 3, pokazati da je broj a?—6* deliv sa 24, Dokazati da je ostatak, prlikom deljenja prostog broja sa 30, prost broj. ‘Ako suai 8at+1 prosti brojevi, pokazati de a mote biti samo 3. Najmanji broj N uzajamno prost sa svakim od brojeva 1, 2, 3, ...5 jeste prost broj. Dokaz ‘Ako su lanovi aritmetihe progresije 4,43, ...» a, uzajamno prosti sa n, pokazati da nid nisu uzajamno prosti. (d je diferencija progresije). Pokazati da je broj 2222455552? deljiv sa 7. ‘Ako je broj a+b+¢ deljiv sa 6, pokazati da je broj a'+5+6 deliv 52 6 (@,b, cE). ‘Ako je broj a+b? deljiv sa 21, pokazati da je on deljiv i sa 441 @be0). oir kvadrata tri cela broja pri deljenju sa 8 ne mote dati ostatak 7. Do- kazati. Najmanji pozitivan broj d oblika ax+by, gde sua i b prirodni brojevi ax iy cell brojevi, jednak je najveéem zajednitkom deliocu brojeva.a ib. Dokazati. @nt Dokazati da je broj @y2 ceo broj deljiv sa n+ 1. Dokazati da je zbir 144244. -- +n, 20 k neparno, deljiv sa brojem T4240 een Pokazati da jednatina 3°43 4y (y +1) nema reenja u skupu pozitivaih cel brojeva. Nela je ,) prirodan broj. i Dokazati da broj x=100- » -0500- -01 nije kub ni jednog celog broja. YP Broj 4n-+3 ne mote biti kvadrat ni jednog prirodnog broja za ma koje m. Naéi sve prirodne brojeve koji zadovoljavaju jednatine 1° n!=m-10%, 2 nl=m- 102, gde m nije deljivo sa 5. 1° Za koje je racionalne brojeve x izraz V8x7—2¥F3 racionalan broj? 2 Za koje je cele brojeve x izrax EXIF ceo broj? Za koje racionalne vrednosti x je izraz m—log,(x*—4x—1) ceo broj? Dokazati da proizvod dva wzastepna prirodna broja nije stepen nijednog clog broja. 323. 328. 326. 327. 328, 329, 331. 332, {14 REALNT BRomEVI 29 Dato_Je 20 portimih cath breve talvih fe ascacayc - + + K) postoje bi Dokazati da je > a, ae ka, (er sam ome res 2'SSo, ceo broj ako su min (m0 la|=< 0, a=0 4, a<0, Dokazati jednakosti; +14! {¢ 430, a -( 0, a0 2“ loaL4na 2 O>a>—1 i m>2. esisly ,fe-lely | Grea) we iA ly +a) za n> an) <2 397. Dotazati ideninost; 1€+2L+L¢—F| _ sen) / 2ab min [a 15) 350, Vas Vate:-. +Vat m0): ¥ ako je istinit 2a prirodan bro} my (>1) 1 2 ako fz pretpostavke da je istinit za prirodan broj k (2m) sledi da je istinit za bro} Bet } 353, Dokazati Moivrovy formulu: cos mx + fsinnx. Koristedi metod matematitke indukeije dokazati identitete: os mx + isinns, a(n+l) Gm. rr egret ge ROEDER , Dokazati sledeée jednakosti: ibis | 4 43" } Bet ob yas 355. nis t)(042)_ D242 943d ees tmnt) 7 386. Dokazati da je zbir kubova tri uzastopna Dokazati deljivost slededih brojeva: 357. Se 2m0 sa 3 (=o, 358, 2809 36n02 a Bw 1 n @n—1)Qn+1) 2n+1” BA 1-2-542-3-443-45 406 tm) — 341. 359,304 40n—27 a) Free D+ D049). Simtgerg gered gag woSme4n = 120 oe . nett) 348 PHBE ey, Le? 4 12504 sa 133 Dokazati nejednakosti: apy sa 84 ). fee 1 30% 41 sa Na, 22). a tt dy 5 2, Miya ees ami sa 30 @ n=1, 2, 3... Pokazati da ai za jedno m broj n! nije deljiv sa brojem 2%. Ako je @yep—34,—24, 1 i ay Dokazati siedeée identitete: 368. LEU) a Le tate ey<* za a>0, b>0 i n>2. 2 2 , a,= 3, dokazati da je 346. (1a) (L4+a,)- (144) >1 he, ta, +++ Oh za a,>0 (i=1, 2, nm) in>2.32 369. 3m. 373, 374, 375, 316. 377. 1 OSNOVII POIMOVE SAVREMENE MATEMATIKE 1 BRODEVE . \ BP ae arin = 1 loge?” Jog, 2 log, Dokazati da je: 2 _ Qn! aa @>1). 21-41-61. «malt DIP 12 D423 DEE tM 24 (4 D2) = 2G Tat 14), en eae nn 273 4 2n—1 dn mel +2 Dokazati da je Prat prirodan broj 2a svako nN. mn 1! - § 6. Kombinatorika i pinomai obrazac 1° Permutacije bez ponavijanja ‘Posmatrajmo skup {a,, ay, 4, --» dy) od m elemenata. Svaki linearni raspored svih flemenata. tog skupa tu Kome se jedan elemenat javija jedanput, zove se permutacia bez ponavijania, ‘Broj permutacija od wm clemenata Peon ‘Ako dva elementa jedne permutaile zamene.mesta dobija se nova permutacia pena ot ve vil eb St cmv erupts [Neka je P skup svih permutacia skupe {05 2 3....,). Permutacia (1, 2,3,..., 1, 1 Kojo} 0 slementh poredan! po vehEink 20 ae osnoons. Noke permet 7 njat ‘Semesti? £7 tapunsva talove i>) 1 je fpred J. ada ve kaie de element 11) wo) permichl ine snversbu, Permatacia je parma ako nent clement obra paran Bro] inyeraja, 2 neparna ako obrazuju neparan bro} vera. Svaka transpozicija'menja parnost permatacie, 2 Permutacija sa ponavijanjem Posmatraimo skup od m elemenata, cd Koji ima ay jednakih edne vest, « jednakih ddruge viste itd'2y jednakih ge! vist pri Goma je a, +4, 43,4<---+aj=8, SyaKl Iinenral raspored Kaji te ststji od sih clerenaa, zove 8 permufacia sa ponarinjem: {6 KOKBINATORIKA 1 NOM! OBRAZAC 3B ‘Boj ralititih permutacija sa ponavjanjem elemensta je: co oaaeat ala at” 3 Varijaciie bez ponavijanj ‘Svaki_lineari raspored od & rath clementis nekog skupa od m clemenaia (Izkek. ©) Dokazati jednakost (an) (n)- (ei lea): 435. Naéi broj razligitih ne sliénih Slanova koji nastaju dizanjem na kub izraza: Gy bayt ee tay 436. Dokazati da medu brojevima (6): (1). (RY ne mote biti jednak broj parnih i neparni i” Dokazati sledete jednakosi on. SE (te) ae, aa d-Lestet Serre coerce 439. (CEH (CHP E+ (CIP CE, 440, 14+ Cheose+ Cheos2g+++- +Czc0sng—2cos £ cos"? ML CRCH+CACm T+ ++ + C8Cm= Crane 442. Dokazati metodom matematitke indukeije 4 1a (i) +(e Za x40, 1, — =n 443, Dokazati sledeée identitete: 1° metodom matematiske indukeije, 2° kori- steéi Moivroy obrazac, 3° Koristeéi binomni obrazac etal (3- rm ar(cos™S—1 sit ul ak bd bs os bs bd bs bd bd ba bk bdoom nMmMmerMr ati IOI IIe It ISIS 38 44s, 446. 4aT. 449. 450. 451. 452, 453, 454, 455, 56. 457. 1, OSNOVNE POMMOVI SAVRENENE MATEMATINE 1 BROJEV! (1-179 =" (con® Nadi Koefcjent uz 7 w raxvja 2x4 IF Nai rasonaine sabike w ravoju +93)" Nati masala sabe rzsis (242), teem rodent Dotazat da, ako se sabi Koefiijent w razvou x(1+2) podelodgo- varajudim iglotiocem od x, da je zbir tako dobijenih koeficifenata gett atl” Koliko racionalnih Sanova ima w razvoju(V2-+V3)% Nadi posledaje dve cifre broja 7 Ako je p prost broj a m ceo broj dokazati, Koristeéi binomni obrazac, da je mr—m deliivo sap. Dokazati da je broj $4*43"-16 deljiv sa 17, gde je m pricodan broj, Dokazat la je (11-1024 1))3. Metodom matematitke indukeije ili pomoéu binomnog obrasca dokazati da je broj 107+9n+26 deliv sa 27. Iz b+c>a sledi V+ Ve>Va. Dokazati. Dokati dase broj (V2 1)* za svaki pricodan broj m mote predstavit » obliku Yn L-eVm, ede je m prrodan broj, (ue Koristeti detiniciu (£ ) (kN) KEN, dokazati da je: kia 3ts. Q2k=1); 28)=2-4-6.-.2k 17, NERDWAKOSTI | APSOLUTWE VREDNOSTI 39 § 7. Nejednakosti i apsolutne vrednosti F Osnovna svojstva nejednakosti 1 a>bAbse>are — (@,b ER) 2lea>boarn>bin (NER) 3. Ie a>beona>nb ma n>0i naccnb za #<0. 4. Te (@>b>0Ax>0) 2 08> br 5.2 (@>1Az>y>0) 20> a; ako je pak (y>0)=>ar1Ax>9) 2 long *>l084 7 Ie @9) = long *[lal—15il, 5. |a—b|>IIa|—1b|l, se su a i 6 realn ili kompleksni brojevi ‘Uz pretpostavku da je m prirodan broj dokazati sledeée nejednakostit . Yael cyn 20 n>2. : (es aoe at<("), 2a n>. lia40 463, 465, 467. 469, 470, an. ara, 475, 416, 478. 479, 481, 482, 484, 3 OSNOWS FOMOV! SAVREMBNG MATEMATIEE 1 sRO}EVI aaamag = Bee +1 toy <[22D EADY, n> 464. 1402" <2, 466. ni>n¥, n>. 468. mic (Pt y. Ga Qn=1)l1. nl>2M, n>1. MHDS (n+ Lt (3 Fnl>oe 473, 2nlcnt, n>2. i Ci 13.5. Qn) . Bate ye WET Hoye VRVAV8. VRens, Qn) !1. 480. loz (! +4) Neka su aj, 4;,. Dokazati da je C4elray aanctesed Dal sede needs stargate Dskzat ako 40, f50, o>0, beeoe, cash, at bne da je 2(@b+Be+ca)>a2 b+ 2, Dokazati nejednakost PUFF +2) +e2(140°)> babe, 4, pozitivn’ brojevi i neka je sa, ta,t +++ 483, 3(ab+be+0a)<(a+b-+e)%. +4,. 486. 487. 488, 489, 491. 492. 495, 496. at. 498. 499, 500. S01. 502, {17 NEIEDNAKOSTI 1 APSOLUTWE VREDNOSTI 4a Dokazati ako je b+e>q, e+a>b, a4b>c, da je @+P+e) (045+9>20 +H 40), Dokazati ako je a>b, b>0 i ax, da je a+ b>a'b4ab%, Ako je a>0, b>0, ¢>b, dokazati da je VF + /2ab—ba >a, ‘Dokazati nejednakosti: (a+b+0¢+d)*>256 abcd. 490. (a+b +e) (@ +B? +e2)>9 abe. ee 3 Tee - 93. @4b49 (Let yt oo, bte ate a+b Grbr0 (C+ptz}> ieaeet atte ye ys = Dokazati ako je a>0, b>0, >0, axb, bre, eva, a+b>e, da je +P 404 3abe>2(a+d)e, Dokazati nejednakosti: Babe<(a+b+<9(0+D +0). (244) (043) 9% a ako su a i b pozitivni brojevi i a+b=1. Za koje vrednosti a i b vazi Jednakost? 2,220 9 bee cea asd atbte Voa+e) +d) >Veb +Ved (a, b,c i d>0). VaFO CFA +VEFS CH +VardOrey> >Vab+Vac+Vad+Vbe+Vbd+Ved. Dokazati ako su ¢, 5 i ¢ prirodni brojevi, pri emu je axb, bxc, ea, da je: “ >$erb+e. (eabee yee, atbte a oe amoO IMO M NII ISIS 2 503. 504, 505. 506. 507. 508, 509, S10. su. iti 512. 513, Groreropersra[Z csbeof Dokazati da je: staat tate(L4t ae el +1 Dat je niz brojeva 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, 233, od kojin su prva dva lana Jednaka ‘1, a svi ostali Hlanovi, podev od treéeg Jednaki su zbiru dva prethodna. Dokazati nejednakost: Tiraleesee 3 a As: 4, Ay 2 R SPB pee tetptptptatat co tEs< & nen). Dokazati da je 2a dovoljno veliko n zbir letete od svakog unapred zadatog broja (n je prirodan bro)). 1° 3001 ili 100%; 2° 2001 ili 1002 Dokazati Bézout nejednakost n(a— Dye b>0. 1 Dokazati da je — <1. oto Koji su od brojeva veéi ‘Ako je dato n razlomaka 4! ia, Oke by Qtatie ta, SEG att amet najmanjeg i najvete ByFb toot by ee >0 (I= 1, 2,.-.5 1) dokae zati da se razlomak od tik razmaka. Neka je a>5>0; ispitati koji od izraza Leatay ltaree 14 b4 84: 1448+ ima veéu vrednost, Dokazati da se Vab-~ nalazi izmedu najmanje i najvete vrednosti: Va, Vo... 07. Dokazati ako je o-+5%=1 i m?tnt=1 da je |am+bn|<1. sid. S15. S16. 517. 518, 519. SU. {7 NEIEONAKOSTIAPSOLUTWE VREDNOSTI 4a Dokazati da je Va,a,0, i a,,,..., 4, fine aritmetisk progresiju Kao specijalan slutaj ove aejednakosti dokazati da je Victnictt! Neka je gj>0 (<1, 2.6.5) i ajay... ay= ls dokazati nejednakost (1-+a,)(1+a,)... (14a) >2" Dokazati nejednakost Vis bit Veh bis. 4 Vabs bis > FOP TEBE FBS, de su a, i, (=1, 2,.-.5 n) ma kakvi realni brojevi Pod kojim uslovima vai jednakost? Dokazati nejednakosti: Va,a, + Vaya, + G@tate-- +a) >; fm 1, 2,005”) (yb +a bat +++ +4, <(ai tad - »-a3) (62 434+ - +62), Dokazati da za proiavoljne realne brojeve +, vat nejednakost Vals dae Vea + Vai +a Vad + apn 2, Za koje vrednosti tih brojeva vai jednakost? ‘Neka je dato m poritivnih brojeva a, by ¢,-.., 1 i neka je Smatb+et-++ +t; dokazati da je gde su aj(i~1,- Za koje Vrednosti tih brojeva vaki jednakost? ass* (SS Dokazati da je ak>! —_34(a tat +99 ( 4>0 Ga 1, 20-5 m. Dokazati da za proizvoljne pozitivne brojeve x, x2» Yar Yar voy Dy NAB nejednskost: VG AIS FG IPE FO IPS, tebe Vyt be 2 Dokazati da za proizvoljne pozitivne brojeve py, Pys +++ Pai Xue ay Tey My Vabi nejednakost: (utrmt testes). 0+6@y. ‘Ako je dato k nizova pozitivaih brojeva a,, a3, ++ 44. Dokazati nejednakost o9Ms Byy by Tetbonsesly dokazatt nejednakost Vay Bt VO Bg By Vis Vat b FFI G NEE FD oe GABE ID: Neka su x,y iz pozitivni brojevi takvi, da je stytenls dokazatinejednakost (44) (+5) (! +3). AVI TS Neka je dato & nizova pozitivnih brojeva aj, ay, 3s ly vovs yi OKAzAUI nejednakost! Minkorskog SQ) +S, W448, (D>8,(a4b4 +). Dokazati da je: 1° (1+a)'>142a, gde je « ma Kakav pozitivan broj 1 X-racionalan broj Yesi od 1; 240g5 Bye Bae 2 (1-+a<_ ts, ako je # reatan a 2 racionalan pozitivan broj i «h<1. Neka je: Oy XH Okt bg =I May baa Xyt ++ bag yas OXF Oa ea to Hah Day gde su: x)>0, a>0 i racionalni brojevi. Ako je sem toga Oy tage stages Ba tdat toyed, al, 2.50) dokazati da je 72° -Y>¥ Ceo deo broja x se naziva najveti ceo broj, Koji ne prelaxi x. Ceo deo broja x se obeldava sa fx. Dokazati nejednakost [x+y]> [1+]. Rett sfedese nejednatine: Wo |x[>xs 2 |x—l]ots 4° |2x—3]<25 # |xv[x—4]c|x+Sl[x—6)5 8 |x—2/>]x41[-3. 551. 552. 553. 559, (17. NEIEDNAKOST 1 APSOLUNS® VREDNOSTE 4 Reliti jednagine: He [x4 3m] xls 2° [xo dfofaer 2s 3° [et t[-[2x—s| [x1 |—[x]+3]x—1|-2| x2 Retiti i diskutova re¥enja sledeéih nejednagina: Sk+lx+3k>2kx4 3. 546, 2: ke 1° ax—b>3—2x; 2° ax+b>bx—a, Refiti i diskutovati refenja sistema nejednatina: AG@—I>x—2, 549, 3Q4N>3ax45, Brx-S<6—ax. Q+Ix—3<0-24) x45. ReBiti nejednadine: ¥ [3x42[>4]x—1]5 - aid 1 r et asas 9 [at : 4 [eat |<[at+x|. Resiti sistem nejednagina: 3x42/>4[x—1], SxVE+D 9, d nal I 2¢3a—2x © Ako je P(R)=x—4x° 41232-24424, dokazati da je P()=|P(x)|- Resiti nejednatine: 1 Geet DRC 2 [xp rte. Dokazati da je za n>2 i |x|<1 Refitj ragunski i grafidki nejednatine: 2 |[xe1|-[x—1 fi. 2>(1—ay + (4%, 2nsinx+1 ye _Sinx—n [tba 2|4 ata?48 560. 561. 562, 563, 564, 565, 567. 569, 570. 1, OSNOVII FOIMOVI SAVREMENE MATEMATIKE 1 BROJEVI Koji pozitivan broj treba oduzeti od a i dodati na b da bi proizvod dobijenih brojeva bio vedi od datih? Zoajuéi da od svih trouglova date povisine ravnostrani ima najmanji ‘obim, dokazati ako su povrSine trougla i kvadrata jednake, da je obim trougia vei od obima kvadrata. Dokazati da pravilni Sestougaonik ima vetu povrtinu nego kvadrat sa istim obimom. AReliti i diskutovati nejedinatine: 1° 56x24 beck 2 Bk-1)8-2Qk-1)x42k—-150; Y ax t@at)xtet2>0, Za koje Ge: vrednosti parametra 2 sledeGi trinomi biti pozitivni za sve vrednosti nepoznate: VP P-2@2-1)xt15N-22-7; BP OP-A—DaPeHDARHL U sledegim nejednatinama odrediti parametar A tako da budu zadovoljene 72 sve vrednosti nepoznate: Beaxt] BHax-2 Best ethan? BHxed Boxtl Odrediti parametar 2 tako, da se oba korena jednatine x? 2kx+k2— =1=0 nalaze u intervalu’ (=2; 4). Odrediti parametar 4 tako, da nejednatine budu zadovoljene za sve ‘vrednosti nepoznate: 5. 566. —3 <2. pe [O49 |g oe gee 5G +1); 1 alse [437-Q4 1x44] <5 24 D5 2 +O+I)xt) y PHOrDretl ey tat] Za Koju vrednost nepoznate su sledeti izrazi real 1 Dt VP = 3-4; 2B 3x84 6x2 + x42; VRo45-3 yy PED RT oh FH. «fo tert : a3 YP lossy T' : Vieeun =? . 2a43 ft ie ~ een 25 si. sn. S14. 516. 518, 580. S81. 583, ge 586, 387, 589, {17, NEJEDNAKOSTI 1 APSOLUTRE VREDNOSTT 4 Osrediti parametar k, tako da slede6i izrazi budu realni za sve vrednosti epoznate: ql Cute santa ¥ TEAST 2 Vlogik+ D@ x) +25 ° 4K 2) x44 F Yletun ates” Ret sledese nejednatine: Va+VarI>y3. 513. /TFR+VT=a>1. 1 Vi-z- Vos: V@e+2)@—5)<8—x. V25—x— Vx Tx>3. [e+Va—x Va>d Bs fe Bow. VxP—8x4 15 4/24 2x—15>/4e—18 x4 18. Vp VetVe4742Vat 4 Tx<38—2x. . Za koju veednost promenljive" izrazi: 1° log G+ VE42); 2° sffog(e+VE41) imaju realnu vrednost? Nagi sve vrednosti nepoznate x veée od nule, a manje od 2 za koje je ispunjena nejednakost c0s.x—sinx—cos2x>0, Refit nejednagine: in 2x—cos 2x: si os ath a. Dokazati da je nejednakost (1—tg?x)(1—3tg?a)(1 +tg 2x tg 3x)>0 za- dovoljena za sve vrednosti za koje leva strana ima smisla. C2 tse cd bd bd bs kd bk bd ts 4A ts co50 591. 592, 593. 594, 596. 597. 598. oo. 02, 603. 1, OSNOVSI FOINOVI SAVREMENE MATEMATIKE # BROIEVI tex2 Reliti nejednakost tg = >‘8*—* ee 8p tg +2" Dokazati da je 20 O) Dotazatinejednakontetg => 1 4px 2a 0cosnV/Z. 595. sin Qncoss)>0. Stavjgjusi tga=n tgp dokazati da je won Ca, > Ako je 0ntga. Dokazati da za proizvoljne Koeficijente ay,, ay» -- tga, <. + Mp, a, zbir + $4,0082x+a, c08 x ne mofe biti samo pozitivan za sve vrednosti promenljive x, (608 32x +45, C08 31.x-+ dy C08 302+ «+ Dokazati da je za osin(coeq), Dokaz dati grafidki. Ako su 4, Bi C uglovi trougla, dokazati da je 4 sin gin Se} sin $ sin sin Sak, Dokasati nejednadinu |asinx-+bcos.x|0, y—[e+1]<0; a yo[—ax|+f>0, yt|x—1]<2. Kod dva trapeza sa jednakim donjim osnovama, gornja osnovica jednoga jiednaka je visini drugoga. Koji od trapeza ima veéu povr8inu? ‘Nagi oblast odredenu nejednaéinama: xy xy 616. xy—150,2 7. 620. 23. 626. 2s. 29, 632. 1H, OSNOVN! POIMOVI SAVREMENE MATEMATIKE 1 BROIEVI xecty 618, jx—yl—1<0. 619. |x|+y +1<0. pdx yetx x>3y. xtoay xy Ix|tlyi-i0. G2, sinm(ety)1. U kojoj oblasti treba da se nalazi tatka M(b; a) da bi jednatma x?—2bx +a~—0 imala dva realna korena u razmaku (1, 2)? ‘Sud oblika polulopte unutragnjeg polupretnika 2r postavijen je na hori= zontalno} podlozi i napunjen vodom do visine h. Odrediti skup_svih tuglova za koje moze da se nagne sud a da voda ne potne isticati Centrifugaini $mrk ima kaSikasto vodenitno kolo polupretnika R. Koliko obrta u sekundi mora obaviti to kolo, da bi se voda popela najmanje do visine od hm? Laboratorijska ispitivanja modsla refnog tamca izvode se u bazenu za ispitivanje uz promenljive brzine modela i vode. Kakve moraju biti te brzine, da bi model amca, kreGuéi se ravnomemo, prelazio u smeru toka 60m najmanje 22 @ sec, a u suprotnom smeru’ najvige za b sec? 630, Dat je frikcioni prenosnik (sl. 4) sa cilindrignim valjcima. Ako je vodeéi valjak 4, a vodeni B, tada se Usled pojave sile trenja vodeni valjak okreée u suprotnom smeru bez klizanja, Koliki polupreénik ‘mora imati vodeni valjak, da bi njegova uglovna brzina «, iznosila najmanje n obrtaja u sekundi, ako su polupregnik i uglovna brzina vodeéeg valj- ka R, ia? 631. Neka je masa Zemlje M, masa Meseca m, a rax stojanje izmedu srediSta Zemlje i Meseca /. Na kom rastojanju od centra Zemalje mora da se nalazi medu- planetama raketa lansirana sa Zemlje u praveu as Meseca, da bi ta raketa mogla nastaviti dalje kre~ tanje w’ praveu Meseca bez upotrebe goriva samo pod uticajem priviatine sile Meseca? Masa rakete je m,. Materijalna tafka kreée se pod uticajem dveju sila F, i F, koje sa pravcem kretanja materijalne taéke obrazuju obtre glove (sl. 5). Kakvi_moraju bit sila F,=6t, a si pa da rezultujuéa sila Koja izaziva kretanje materijalne tatke prevazide St, a da za F,=10t i Fy=5t, ta sila ne bude veta ‘od 817 ti_uglovi, ako je {18 PRIBLIENE VREDNOSTI 1 RACUNANIE SA NIMA, 33 633. Mesto 4 nalazi se na jednoj, a mesto B na drugoj obali reke pravo- linjskog toka, pri emu je mesto B blige uSCu od mesta 4. Neka je ras- tojanje izmedi ta dva_micsta J, a braina toka y. Pravag, kretanja vode zaklapa sa praveem AB ugao 2. Pretpostavijajuéi da je brzina vode konstantna na celoj firini reke, kojom brzinom x i pod Kojim uglom y u ‘odnosu na pravac AB mora da se kreée brod praveem AB, da bi, ostajuéi elo vreme na praveu 4B, prefio put iz A u B za vreme koje nije manje od fa put iz Bw 4 2a vreme Koje nije veée od 1,7 (6,>%). Na Selo Klina &iji je presek ravnostrani trougao ABC deluje sila u praveu kretanja klina kroz sredinu u koju se nabija. Koeficijenat trenja izmedu Kiina i sredine je k. Za koju ée vrednost ugla ABC odnos sile kojom deluje sredina na povr8inu Klina i sile kojom deluje Klin na sredinu izno- siti najmanje n, gde je n>1? Glavna titna daljina igdubljenog ogledala iznosi F. Na kom rastojanju ood temena ogledala treba postavth predmet, da bi dimenzije dobijenog lika Bile vege od dvostrukih, a manje od trostrukih dimenzija predmeta? §8. Pribliine vrednosti i rafumanje sa njima 1 Bio} x zove se tatan bro) ako lzrabava tatou vredoost neke Veliine 2 Bro} a zove se pribifan broj ako se neznatoo razlkuje od ta&nog broja x i zame- njoje ge wratun 3° Apsolutna gretka prblitoog broja, A, je veisina A-|x-al. 4 Najmanji bro} Aa of koga apsoluina gretka nije vata, 2ove se granica apsolune aretke pribliznog broja a U tom slutaju vati telacia. A,>A=|x—a|. Zoati da je As|alsa. otto je u praksi an, to se testo Koristi formula A,—|e>708,5. Nagi relativau gresku za + ade jet D=1 4001; H=20,02, d~0,03+0,001; a~0,61 +0,02. Naéi relativnu gretku za ¥ iz formule V=V,(1+a#) ako su Vy, ait izmereni sa tagnoséu od 1 (+ CMS) (t=) Mat) Neéi tezinu bakarnog Suplieg valika duzine [=2,540,1 m ako je unu- tralnji dijametar D~22,340,1, debljina A~ 1,8 40,05 em a specifitna tefina bakra $=8,8:40,05. NaGi relativnu gretku 28 x iz formule x= Komad stene zapremine ¥~(43,5 40,1) em? te¥i (92.41) g- Naéi speci- fignu teZinu stene. Koliko treba da bude granica apsolutne gretke Aa, sabiraka a, ako wir A=a,+0,++-- +a, ima granicu apsolutne grefke AA? Nati zbir A= 5-2—Y2—sin 23°30’ sn tatnoséu AA~ 4001. Nagi zbir $= 69256 + 129014 + 357391 + 405137 + 540473 + 830167 sa tagno%éu do hiljada (AS ~ + 1000), 689, 690, oot. on 693, 694, 698. 696. 697. 698, 699, 700. 701. {1 8, RISLIZN® 2EDNOSTI 1 RACUNANIE SA NIIMA, 39 ntana hiv dtm tc: 1° 4.4 -40,08673 0 gretkom od 50,05. 2 8081+ 38105—1600642085 6 gt of 5 o4sntes 2410320678 tate of 02%; tae 2130 ot a ett, : 3 Sat pla gh Je fv P2485? oe a era 1 24 5,30167 sa relativ sa, V2.4 5,30167 mom gretkom 3 = 5 Sa Kakvom tatnotéa treba izmeriti strane pravougaonika a~ 42cm, b=10 cm, da se dobije povrtina tija gretka ne prelazi +5 cm?? Sa kakvom taénoiéu treba uzeti brojeve a) da bi zbir Ama, +a,+ ++++44, imao granicu relativne greéke 3.47 Nagi $-0,3567... +444 10,8143 88 tagnoteu 0.2%. Naéi $-0,45016... 451024324678 sa tabnotu 0, Tzratunati S~ 1 La y2+ sa0167 sa granicom relativne gretke 8, 200° Sa kakvom tanoiu treba uzeti broj n= 3141592... i izmeriti radijus Reem da bi se obim kruga dobio sa taénoséu od 0,5%7 :0,81026 Teratunati A= sa tatnoku od 40,005. Teratunati 4 ~' ako je AA<0,005. Teratunati sa tatno¥éu 0,01. ‘5 (7,24603)°- 12,5731. Naéi polupretnik kruga sa dve tagne zatajne cifre ako je povréina P= 348,5 me Sa kakvom tadnoiéu treba izmeriti polupretnik kruga r=9 em i sa koliko I, pokaztti da j | SE 2 errata SBE Sta trim | eA) Ato fo a>0 1 >, potas da je iC YABB) Nasi tompleksne brojeve Koji odgovaraju taskama: \ PON; FUL; FON; # (1,0; 5° (-2, 3) /A3)) Nati ta&ke koje odgovaraju kompleksnim brojevima i odrediti njthov polo- ada je [arg(2)|<2arccos 1, q "aj w kompleksno} navn k ! PP -2h F144 2-31 725, Krajevi duti su 2, i zy. Nadi njenu sredinu. iT Gia) Odtediti cealni i imaginarai deo kompleksnih brojeva: 726. Za koju je vrednost realnog parametra « broj z=1+/e bliti koordi- P ATi 224i; F cosetising-1; # ative k eee eae oy ee | GiB) Noli modo i arent fompenih bso: * - i ot toes Cae tae ee eae 721. Ako je |a|-|5| <1. pokszati dane postoje takvi Komplekani brojevi C 2 Ha i. i 2 a ea kde Wine RG) DON Pena eso > . e - n2 i fl) i f@) za 223424 i Fis, Presa ¥ vigonomesstom oblate i+; @isiyss | MH Ato ie 1m242432 ml $0) if ma 23424 | GY3-it GE 1-cosatisine, ( Iz |-laalls ¥ |2—1[<|Iz|-1]+|z/|ara@)|. 758. Teviiti naznaéene operacie: vty dot er 259. Nagi realni i imaginarni deo brojeva: : Bt oe Mtt as G42; cos = +4sin = reams 3-47 anepaiwit vite matte 1 Sk kd bs os bk ks ok bd bo ko oo kd Gb160. 161. G02. 163. 764. J81. 168. 169. fio. (OSNOVNI POIMOVI SAVREMENE MATEMATIKE 1 BROJEVL Livesti naznafene opera: xy xtiy Iaratunati yrednost izraza: °F ako je z=1+i; lee ats Le ‘unati Vrednost izraza 2*#2, ako je z,=4, 2,14! beedoee i+az OF v2 ‘Ako ou 2, iz refenja kvadratne jednadine 2*—42++13=0, pokazati da je BEA) 28 7 2 QH-S)-2z4455, 3 (2) 2, ara) a4 z sal a ‘Nadi kompleksan broj z Koji zadovoljava uslove: 2-12) 5 jet Falns’ Neka su ana+i i zoxsly dva kompleksna broja kojima w komplek- snoj ravni odgovaraju tatke m(z, ) i M(x, y), i neka izmedu njih po- Sti vera <==, Terabunati Koordinatejedne od taka m ili M,208- jnéi koordinate one druge. Naéi skup tataka M kada tatka m opisuje pravu a= I. oe Odrediti kompleksan broj 2 iz uslova Pokazati da je ) aba 2|ap la Pokazati da &,( $)-0 predstavija jednatinu kruga. Koju krivu opisuje ta&ka: 142», Init ako je ¢ realan parametar? . eet, 49, KoMPLEESAN BRO? or LGB) ot topleian br =, de eran parametar, a, eid Kompleksni brojevi. Pokazati da tatka 2 define krug 2a 1€(—2o, eo) osim uw slugaju koji treba navest G12. Rei sistem jednatina 4% 1425, 2414 +780, 646 ao je 1a(e)= S18, TA, Ao,setatha aia v poluaval R(2)>1, pokaati da se tthe natant w xrugu [st] p tala w rugs [2—E 2 TIA, Neka je O0. ei yt YAR VT rye oF 8 fag ie 3 8480/3; 3° Gs. a Yaitk = 2° Y=242 & ize s° Vaeak Pokazati da je Vin al SOPH Di LOR). Refit jednatina fy Naci reaini i imaginarni deo razlike korena jednatina: I B+ (I-2)x—2i—0; 2 8+ (S245 =0. Data je jeduatina 2*—2a2+b—0, ade su ai b kompleksni brojevi. Poka- zati da su potrebni i dovelini uslovi da oba korena ove jednatine lete na jediniénom krugu da je: |O|=1, |al< 1, arg(b)=2arg(@)m5, 1 osvovnst POIMOV! SAVREMENE MATEMATIKE I, BROIEV! Dokazati da obe vrednosti V2=—i lete na pravej, Koja prolazi kroz ko- ondinatni potetak a paralelna je shmetrali unutrainjeg ugla sa temenima tatkama —1, 1 i % povusenoj iz temena 2 Retiti jednagin ee ee 1 @aPe tn BP F344i=0; 3 A1Fi=O;, # PAT, 1 HE —IHO. 2 4 IP—G—1P=0. (ES) ites 824, (2 24270. It) “1a : _, PPokazati idehtitete: 826, % 927. 28. 832, 833, 834, ST (1) (et 2x COS 72” +1) (x?--2.x 008 144° +1). x ace Tf (e-2ee008F +). sg (ea 2k+1 1). 2m ako je m parne, Dva temens ravnostranog trougla su u taékama 2; tree teme. i 22241 Nadi ‘Tri usastopna temena paralelograma su u tagkama 2), 2 pololaj éetvriog temena. y+ Odredit U krugu sa polupretnikom i centrom u tatki Caa-+8! upban je peal tougronik je je Jedno Teme u aki z= a4(b+ A). Odredt Pola) ovat temena. Tatke 2, i z su dva susedna temena pravilnog ntougaonika. Nagi teme 2, susedno temenu 2,(2%%,). 835, 836, 837, 838, 839, 19. KOMPLEKSAN aRoy B Sastaviti jednadine &iji bi koreni bili brojevi: . i int 2 an ne 1° sin?" "sin? + sin? peeey Sin? Dhl net rs ae TTS Qn, 3x an a + cts ot i net Inet) “Gast Dokazati.da.je 28 proizvalian ceo pozitivan broj m abit L B (aes) aera) 5 Fk 1 (aaa) (seen) 1° Na krugu opisanom oko pravilnog mtougaonika A, A,...4, uzcta je ta&ka M. Dokazati da 2bir kvadrata rastojanja te taéke do svih temena tog mtougionika ne zavisi od polofaja te tatke na krugu i da iznosi 2nR®, gde je R polupretnik kruga, 2 Dokazati da zbir kvadrata rastojanja od proizvoljne tetke M, uzete 4 ravni_pravilnog m-tougtonika 4, 4,...4, dO svh njegovih temens zavisi samo od rastojanja 1 tatke Mod cenira O mnogougaonika i da je Jednak (R22); gde je R polupretnik kruga opisanog oko mtougaonika. 3° Dokazati da tvrdenie 2° ostaje u vatnosti i u tom slugaju kada tatha ‘M ne leBi u cavni mtougaonika 4, A, ... A Leg Yeti od gel Na luku 4 A, kruga opisanog oko pravilnog n-tougaonika 4, A... Ay zeta je tatka" M. Dokazati tvrdenj 1° Ako je-n parno, onda je zbir kvadrata rastojanja od tatke M do temena mtougaonika #4 parnim indeksima jednak zbira kvadrata rasto- Janja te take do temena sa neparnim indeksima. 2 Ako je m neparoo, onda je zbir rastojanja od tadke M do temena ‘tougaonika sa parnim indeksima jednak zbira rastojanja od te take do neparnih. temena. ‘Ako je polupretaik kruga, opisanog oko pravilnog mtougaonika 4, Ay weedy jednak R dokazati da je: 1° Zbir kvadrata svih dijagonala n-tougaonika jednak n*R, 2° Zbir svih strana i dijagonala n-tougnontka iznosi netg ™ R, ‘ 2n en Proizvod svih strana i svih dijagonala mtougaonika iznosi n?R * Pe ei a a ai. ae namo ee co 4 844, 845. 1 OSNOVNI FOIMOVI SAVREMENE MATEMATIKE 1 BROYEVI NaGi bir S0-ih stepena svih strana i svih dijagonala pravilnog 100-ugao- nika, wpisanog u krug polupretnika R. - Dokazati da u trougly Ye su strane izra¥ene celim brojevima ne postoje uglovi razititi od 60°, 90° i 120° 1 mesijvi pravim uglom. = 1° Dokazati da za proizvolino neparno p>1 ugeo arccos + ne mote imati racionalan broj stepeni. - 2 Dokazati da ugao aictg?, gde su p i g razltiti celi pozitivni brojevi, ne mote imati racionslan broj stepeni Izratunati sledece vrednosti: ving 4 mitt 1 In(—e); oa 2 In(—2; oa eto (EHH a RF Gz i 2 sin e+); ret # esipt Glava IIT TLINEARNA ALGEBRA § 1. Determinante VP Definicija determinante [eka su ay(l,J=1, 2.-+-11) realol ili Kompleksoi brojevi, Determinanta mtog red, od elemenata ay, je 2bir si sabiraka oblia (ay, Oye aye ide Je + bro} inverila permutacife J, /..-Jy- (Bro) takyih sabiraka je mt ti, jednak jo brojt permutacta skupa (2, 3, gt element! ovog skups)- etermintnea te oznaéava 52 On On dacape| ef Mele y (May, e400 aye tae meetin Oar Aaa San Specijalag 20 n=2 i n=3 imamo: lu entire Fay in ay Bay Fa Oa | 4,2 tan Bi Oa By Bn 1 ins Oo BBSi 6 1 LINEARNA ALGEBRA k 2 Minor j algebaraki komplement b Elementi aj, @j;5 %13»+-- aq SU Clementi ite viste, a elementi a,j, esas i ment! Feo: Noll jo tebe) Elmont determinant Rot sacs i ‘proc vita soionasbrazie termina tog rede Koja 26 70% ier sc dbl odbactvaicn f P'Eloon tafe se asia ‘slameat! "minora Af sve kamplonen! noe 304 funativa Se at F AlecbrsktRomplemen miora Af je dstermpaata A-(yMt fe fat theta kth th aso eso 80 Fd bros Joi Note ddens isi ‘amc mbar Speco ‘za minor prvog rela M=cy algetarskl komplement je Ayn My otha ‘ena ‘ade je Ay komplement minors ¥ Lapleceova teorema A. Neka je 4 determinant miog rea D proizvolino taabrano & vrta OF el Tckem—t. Tada je. tbic proizvoda suit minore kop teta, fe kabraaih kv (Eola, sa njovim aigdoarkie komplementina,jedtak viednont determinants Speeljalno 'a k=1 imamo: D~Saydy ia (atom # Osobine determinanata 1 Vrednost determinante se ne menja ako vste zamene mest sa odgovarajtin kolonam, 2) Prilikom permutacje dve susedne Yate (Kolone) determinants menja zak 3) Ako su elementi jedne vrste (kolose) proporcionalat odgovarajusim cfemtentina rug vate (Koloe), determinanta je jedaaka nul, 4) Zajednitki Ginilac jedne vate (Kolone) mode da se lndveji pred determinant, 15) Vrednost determinante se ne, menja ako se elementima jedne vse (kolone) dodaju ‘odgovarajoti element! neke druge vste (kolone), urapouenizajedni¢kim faktarom, 6 Ako su sui clementi Fe vste predstavijni w oblikuy a-b+6 G-b em tada je, determinants jedaska, shiru ve determinant kod Kojh su vate w obs sin ‘iy Jenks ‘vrvama Sate Ucrminant Fw jedne aterm jal eb 1 Soo 6p 5 Menotense determinanata Nel eammat et (ay) dot (bj) = det (ey) tee . oe Soury Gm ‘Mogu li sledeéi proizvodi biti sabirci u determinanti i ako mogu sa kakvim su znakom: B46. a). yy ey Oy BAT ayy yy yy On aye BAB age 3 Oy Og yp ye 84D. yg yy Oy ag Oy Me B50 aig 35 -Gy ag dye (I<) 8si. $4. 802, @ 867, 1 perenne n Sa kakvim je znakom wu determinanti mt proizvod eter slave} Siepnaat (proved ay ayyss agg Pom cemendta na Se kakvim je onakom u determinanti mtog reda prot va Sporedno} diagonal (provod ysayansay ep ayy ns Canene M Koristeti samo definiciju determinanie izradunati determinante: oy a Guan 0 0 0 Jaratunsti determinante — : @|2 7 aa fe cosy ee a para ei eee ee: a |= 53| @ 15 Qs. a3 Iza 8 16 25 8 ee eM rs fiaae oon Sow moo wo aLINEARNA ALGEBRA {. DETERMINANT 41. Devens » 120000 sas ace ee 4 340000 pea Pm EE DEG Pepep mle TE 234500 eee aeaty a937 7 : 512673 egg ges 2-344 rae Pie eae eae Bae ee te Tero 0 Be ees m [iid am, [222 oe soa |, : See gan ap 3 36 28 35 49 Hm coy say tem. ata 8 27 6 125 meee ee $82. 27 64 125 216 a eta |: 4 ns 26 343 | ae titig $s o-1 3 Seta es es. Ce es 1200000 3400000 Fee f230000 ; 1625400), ; 3274500 Saag 5 Izrafunati determinant oat 1 wae eae Sen Pas bare i Izratunati determinante: oe : se | mae al, de je 200s 4 4 isin 4® a7. |17 49 87s. | to 543 443 ee ‘ ° aes ese 8 Resitijednadine: ee faa SS sn(oo3) since oe (ae ea es fo > sa 4 “pe oot, a Vi-2 aris tae895, 897. 399, 900. 901. 902. 903. 904. 19, LINBARNA ALGEBRA, Tzraunati sledese determinante: abe axe hoe x peal am [to =} we [se 2 cas xre x oe xe acre ey Grr tot yay x] 896 | B Gree sey roy ee asi sing cove 1 sot cos2e costa sing corp 1. 898. | intB cos26 cox siny cosy sinty cos 2y cosy Met tot cee Generalisati. 1 teed ieeaeeteiag sind sink cose sine cost cos a sick slat cosB sing cost® co's | sin?y sity Cony siny cosy cosy sin? 8 io B co88 sinB cos?8 cos?S Ne razvijajuéi determinante dokazati sledeée identitete: ab axebree| [a a a aA ehen | aa el a by axtbyytes aa oy athe xt, 6, ah ee |-o-» ae ths arth 6 ashe Oabey forte eoeb| jroee bede a ebaol| |i eae Dokazati sledete identiete: 1a be 1b ca|=@—90—a)(a-e). lee lee 1 6» |=@—2 (ea) (e-0). lee oe a 12, |r: we 13, |=. e053 26 ans a6 a ’ a6 a6 [how ar aes 1 11. Dermsaare tna PF ly sae eps | OF) ney, lee tee lee 2 ef smn : ‘| |__eea+aby> Cet caraby Or eNeray(arsy* . ae ed ve | EE DERD, 088 cosy 2 Sl cca 8 4—£0$ 8) (cos pcos) ( 3B coxay acon cys Bee Stem oS ; oy 8 me 0 tho fe 0 O79 =0. (93) ete na jednoj pravoj, da 1am lam lan Tavest * uslov da *:tiri tatke lefe w jednoj ravni. © cednadina Soja prolazi kroz dve date tatke mote xn mH a pee ee fankcis fox) i dve tatke njenog grafika A(a, f(@)) i BQ, f(b))- lay | 1370 16 46) Jednagina tetive koja prolazi kroz tatke A i B. Date su dve kvadratne jednatine: =0, a tbxrten0 Ako ove jednagine imaju jedan zajedaitki ql Papa eee su jedan zajednitki koren pokazati da onda mora a4 bxte, Tavestislitan uslov za. sistem GP +a +242 =0 5,394, 3840424, =0. Pokazati ako tri kruga PHP tart byte <0 Pty taxtbyten0 4 ya, x+b,y-e=0IIL LINBARNA ALGEBRA imaju jednu zajednidku tadku, da mora postajati uslov thah [tah!l jabal lab a thalt{tabltla boa) fab a/=0 thal lraal lawal law a § 2, Sistemi linearnih jednatina 1 Saglasoi i nesagiasni cistemi [eka je dat sistem a Bete bingy a as Fe bb yt 4 Bin yy O84 Oats fod m jednatina sam nepoanatih 2555-5 Aye (), Je, svaka mioria brojera ay, a5, -+ ay takva da 22 24—0y ) jednatine (I) prelaze w brojne Jednakosil.’Ao sistem nema nifednd rel i deere Ia a fede, kee so sax Doe see lar ina su ekotvalonina tka svako relenjs jednog Sistem (1) je homogen ako je By=bye:--=by=0, Ako je bar jedan od by raz ‘Sie 1 Je homage tho Je B= tye = bg ie bar jedan od, raalisit 2 Gaussov postupak [eka je u sistema (1) #0. Deobom prve jednatine sa ,, | zameaom iz ew Gale dobija se ekvvalenan sistem a fe ” rae degatenamt celts, ‘Ao je, dle, 0 slo ve dob jvalentan sistem digas (GD a+ 59-1 ee 956, @ 12 sisren LINGARNIIE EDNACINA 89 (Ovim postupkom sistem (1) te svodi na ekvivalentan sistem: at Brass segs Blatant Bagertaert oo Buakents "et Bankes ee to Bla e te 1 atom: Ts nyetae Omran mt: U prvom slufau sistem je wick saglasan jer mu Je refenje na primer: x, = 134-7 ‘Ti,~0.,U drugomn siotaje sistem je sagiasan samo ako “Fda je jodiewveno reienle: 3, tis 83 Yor a ¥ Cramerove pravilo Nein je sistema (): mam, De det ay) i Dy, determinania koja se dobit od D kada $¢ umesto kee kolane ts D stave Hlobodni elanovi Bis Bay -ms + Bye 1) Ako Je D0 tada sistem (1) ima jedinstveno retenje De se bot em. {bar jedna Dy240 sistem je prosivuretan. 3) Ako je be~O(k-=1,...4 m, 8 sho Je sistem homogen sam jednatina 1m nepo- ‘math tada on uvek ima’ triijlno febenje syne yO. Da bi ovg sistem imao netrvialnih retenja potrebno Je i dovoljno di je 2) Ako je De Dao, Refiti sisteme jednagina: @® 2-3-4 ® art spo? 3x47y=2. 4xSy=10. ~~ Bxt yd. 3x—2ya? 955. xcosa—ysina=cos 6x—4y=3, xsina+ycosa~sing. xtgay yosin(a+B) Xa ytga=cos (a+). Odrediti parametar k tako a sistem jednatina bude protivretan: kx p3y-3 BBD dix—ty-9 xoyet, 3x-iy=1. oo90 959. 961. 963. 965. 967. 969. om. c 975. 977. LINEARNA ALOERRA, Za koju é vrednost parametra ¢ sistem jednagina 008 t+ ysin t= 1 xty-2=0 biti protivretaa? Diskutovati vrednosti izraza x+2y+3 za one vrednosti x iy koje zadovoliavaju jednagine Axe9yea 6x+ay=—9. Retiti i diskutovati reSenja sistema jednagina: at dyad 962. mx+6y—Sm—3 9xtayn3. 2x—(m—1)y=29—TM. (a—2)x+(@—4) y=a2+20 (a-2)x-(a—2)y~3. 964. 3x4(1+R)y=2k—-1 2x tl y= —2k4 B. £008 +008 B=c0s y eee as xsina+ysing=siny. AE edt 2@-B)x+(@-Byn2a+b 968. art bymad. (a—b)x +2 (a—b)y=a+2b. bx +cy=bd. Odrediti parametre k i m, tako da jednatine budw zavisne: kext y 970. x4 ky=8 4xt2y—m. 2kx-+2y—m. Retiti stedese sisteme jeduatina: x+2y—32=0 972. x y— $2-0 Qxt3y+ 2H0. 4x—2y—102=0, 2x-3yt+ 2-0 974 x yt 220 xt yt re 2x—2y+22=0 Bxb y—2e=0, ax—3y+32=0. xt yt 220 976, 2x—3y+241=0 3x— y+22=0 X+ yHER6 x—3y=0., 3x4 y-2ee b+ 2x—3yt 202 978. 3x— y+3z—4 3x—Syt52—3 6x- 2y+6z=1 Sx—8y+62—5. Sxtdyn2. 2. SISTING LINEARND sEDNACINA am 979, Sax—4by+2er— 3abe, 3ax—65y4502=2abe, 2ax—3by+ 20, 980.5, 425,43x,—-4x,-11, IK+ ASEH aye 3, Bet 2b 42a, Ht tS ge 5 set. F424 354 49,455,013, Pat 429443544254 42,~10, 2a + 2x4 5,4 2R,43x,=11, Wt +2Gt Ke Iam 6 PRAIA IRL xm 3, 982. Nati zajednitko reSenje sistema: 3x42y—520 atyn2 2x-yel. 963. Odrediti parametar # tako da sistem 3xtay—s-0 wtped ' x4 dyad ima refenja, « zatim nagi ta retenj, Odrediti parameter @ sx4 yas 4% Gako da sistemi jednatina imaju refenja: 988. aay Besayes ae 6x4 2y4+20=72, Ax ngs ne 96. Pokazati da sistem jednagina Ft my +m +m a0 St my tm +4ma0 X+my4¢msmtad ‘ma reSeaje re svaku vrednost parametra m.92 [IL LINBARNA ALOEBRA Retiti sisteme jednatina: 987, x+zy—1 988. (1 +x)y—zx= —1 3x¢2y—3 oye yoxe 6y—62=x—5. 989, Odrediti parametar a tako da sistem xtyte=0 axpdytz—0 6x4(a+2)y422=0 ima reSenja razlitita od trivijalnih, a zatim naGi ta reSenje- 990. Odrediti parametar m tako da sistem 2x y+ (m+ 6)z=0 axe Ty452=0 mx Sy4132=0 ima reSenja razlitita od trivijalnih. Diskutovati reSenja slededih sistema jednatina za razne vrednosti para metara: GD rax-23y+ 292-4 Tetay +42 =7 99, xty +206 axtaysre$ 6x4(@42 422013. sxt2y tar =5. 993, ax—3y45z = 4 994, axt2y+ z= 4 9x—Ty+8az— 0 2x+ yr2zm 5 nay $32 =12, axb2y+320 12, 995, axe yt ant 996. xayse—a xthyt ah xH(4aysr=20 xe pte xty+(142)0=0. 997% at y— 251 998. ax+2z—2 xhay~ fal Sxt2y=1 xo pearl, x—2y+be=3, 999, axt4ysz~0 1000, arty 42-4 2y-32-1=0 xto +203 2x—bz+2=0. xtleytz— 4 1 samme uneeannn epyacova WOOL, art byt zm1 shabys 208 + bytarnl, 1003. 4294 24 20 1002. x+ay4az+at~0 FH by 4s M0 XHOHOZ nO, Det y+ 242100 S+2y+224 m0 Fe Oyt rt m0, XS pode 4t=0 3x4 y432—21=0 1005. Sx+4z42¢ <3 — ropatrttal fee jae 1966 Odes parame to de stem ket 3y422—01 x+k-lyag WWyv3e0—9 aebgtes ima zajednigko retenje, 1007. Za koju vrednost parametra m sistem mx yeoee 120 xtmy+ z+ tnd s+ ytmey 120 : ' + y+ ztm=0 ima netrivijaina retenja, Refiti i diskutovati retenje sistema Axt yh zt tad SHANE Bt ten x4 ytAre tant Xt yh zero, 1004, 2x43y— 2 pag | 93 wat j moms sr. monomer 94 1010. x4 i> 1011. x, +4, + x41-0 Dept Dag t Date nx txt 4x, 41-0, fabspat ss batty tat seteatay bebet stalls tah Het Oataba sto bart, pate. § 3, Vektorski prostori ¥" Definicija vektorskog prostora Vektorskt ili tinearn! prostor nad telom © je aditivaa Abelova. grupa X~ (x,y made ‘itiseno manotenje sa clenentima tz ® . ovakl x Sak? ACO defaian Je lemenat Ax Kot pripads X- er 29; 57EX) D@+)x-axs8x — @ PE; EX) 3) «(82)=(p)x A izex Elementi yektorskog prostora_zovu se vektori. Telo © nad kojim je vektorski prostor X-zove se ico akalra” a slegovl clement! Shaan Ako je" to ets ‘brojeva onda. se-¥ sove Kamplksn!whtorhd prosor © ska je @ (lo ih brojeva onda Je X rela wektrsh!Drastor. 2% Linearna zavisnost Nek 8 oy, yy e2 oy ByEO Ey Sy eooy BER, tad oe veKtor ae ove linearna kombinactia vekIOF® yy 25... 5 fy Kako se da su vektori xs Xp. -+-y 24 near nezavisn ako ta o Sone Hedi y= j= + mey0. ‘Ako je jednakost (1) ispunjena ‘bar 22. ne se a o0 vektori eens A learn Sota ee es 1012. 1013. 1014, 1015, 1016, 1017. 1018, 1019, 4 vixroRSit PROSTORE 95 ¥ Potprostor Neprazan skup SCX je potorovtor vektorskog prostora ako. je S_vektorski frrostor u odsosu na operate koje su definsane WX. Neka Je SCX. Skup svn Tinearnih Kombinaeija vekiora fz 5 obrazuje potprosior (9), prostora X. Kate se de fe proster L(S) Pazaper nad skupom 3. # Baza i dimenzija ‘Skup koji se sasojl od lingarno,nezavisnih.clemenata.prostora X i koji razapinje Srowtor ¥ zove ae alpbarska (Hanlon) bace prosiors X. ‘Ako taza ima n element, ede je m Konstan bro), hake se da je prostor konatno imertionlan 1's enc joaka m (Sim X=) ‘Ako bazasastojt od beskonatno mnogo clemenata KARE se da je ektorki prostor 1 seskonaino dimensionlon * ° ‘Onsatimo ca" skup svih n4otanih niova x= Gs operacie sa 4) w Kome su definisane Go ban oes BEM Boose WEG HAV oy BAAD NG avers Ba) Qa RBs BED 27 je mimenzioall vektordthprostor, fy (1s 25.--2) 86 nachna. Aion Weoct aEecbor sh U. Meme fe! stem vied “Gh, rss Oy 0.4, 0,2 Oy 1) jedna baz Pokazati da je skup realnih brojeva R vektorski prostor nad_telom realnih. brojeva. Pokazati da je skup K Kompleksnih brojeva vektorski prostor nad telom Kompleksnih ‘brojeva. Ie2,0, ‘Skup vektora u ravni xOy, sa dobitajenom operacijom sabiranja i mno- Yenja skalaca_sa_vektorom je vektorski prostor nad telom R realnih brojeva. Nati jedna bazu u tom prostoru, Da Ii skup svih vektora Koji se walaze na jednoj_pravoj koja prolazi ‘kroz kooordinatni potetak, obrazuje vektorcki prostor. ‘Neka je X? skup svih troglanih nizova realnih brojeva (X°~((x, y+ 1,9, 2ER). Ako se u X? definitu operacije sa Cie Me DFO Te AGHA Hb FH) Gy Hs BD=OX AY 2H) (Gey, Yas 4s (as Jas VEX? AER). Da li je X¥ vektorski_ prostor? ‘Nagi dim X3 i bar jednu bazu. Da fi je skup svi vektora. ravni, bez vektora koji su paralelni jednoj dato} pravoj, vektorski prostor? Neka je R, skup pozitivnib realnih brojeva u kojem je operacija +“ definisana 20 obitno mno%enje realnih brojeva a ,,mnokenje broja a ‘sa realnim brojem iz R kao a. Dokazati da je R, realni vektorski prostor. Skup Cla, J. svih neprekidnih funkeija f(x) na segmentu [0, B} je vektorski prostor u odnosu na uobitajene operacije sabiranja funkcija i mnogenje funkcija brojem. Dokazati.96 INL LINEARNA ALGEBRA 1020, Neka je X vektorski prostor nad telom +. Pokazati da je: ¥ x-yeox—y=0; 2 (xa -e 3 Nya ax-Ay, OWN Ae # x0 NaHO>x SAX AAAOD ERK 6 Ax-wx Ax#0>2= 15 ade su A, uE@ i x, VEX. 1024, Pokazati da vektori: e=(1, 1, Is eg—(1e 1,2), e=(1, 2,3) obraznju bazis u prostoru X° i naéi ‘koordinate’ vektora "x= (6, 9, 14) u tom bazisu. 1022. Dokazati da vektori, ¢,~(1s2.1)), €2= (2.3.3), &-(, 7) kao i veke toris e'y=(3s 1, 8) '2=(5, 2,1), e's =U, fy —9) obrazaju’bazis u prox toru X3 i nagi verw iamedo’ koordinata’ proievoljnog Yektora x W ova va bazisa. 1023, Nadi_vektor x iz jednatine 3(a,—x) +2(a,+x)=5(a+x) gde je 4, =(2, 5,1, 3), a= (10, 1, 5, 10), a= (4, 1, =I, 1) 1024. Dati su vektori a,=(4, 4, 3), a=(7.2. 1), ~(4, 1, 6) 1 b= (5,9, 2). Odrediti 2 iz uslova da se 5 moze izraziti Kao linearna kombinaci vektora ay, dp i as. 1028. Neka 0 3/— ys Ea -o-s Ey) (mls 2ss00.4 A) vektori prostora X*, Potazati dt su"s, lisearno Zavsni ii nezavien? prema. tome da li determinanta, Ea Gare8am Bay Barbe bay Ea jednaka nuli ili rezligia od nule. 1026, Za sistem vektor8 e, €n 1° Svaki vekor xX mode ether ye 2° Za neki fiksni vektor xyEX to razlaganje je jedinstveno. Dokazati aa sistem c,, €y, «+ ¢y Obrazuje bazu prostora X. 1027. Dokazati, ako je dimenzija prostora LCX jednaka dimenziji_ prostora X, da je onda L=X. ++ ¢, linearnog prostora X je pozna iti razlozen u obliku 1028, Proizvoljan deo nekog skupa linearno nezavisnih vektora je linearno nezavisan skup. Dokazati. Tv 49, ymeroRser osront 7 4029. Neka je dat sistem vektora = (Guy Ey eons Ea) C= 1s 2s 9) 1° Ako je scni lul> Seb dokazati da je dati sistem linearno iat nezavisan, 2° Ako je s>n, dokazati da je dati sistem linearno zavisan, Dokazati linearnu nezavisnost sistema funkcij 1030. 1, 28... a, 1031. 1, sinx, cos.x, in32. 1, sin, cosx, sin2x, cos 2.x, 138. OH ., Ont OVEN GED, HER. 1034. 2x, 2h... PH YER, AY (I/D). 1035. Naéi bazis i dimenziju unije i preseka potprosto é a ra razapetih nad vek- forima x5 55 35 1 Ys Jay Ys! ee ee 4-012, 1,2), =, 3,1, 0), HAC LL Dy xy=(1, 2, 2, —3)3 %=(1, 0,1, 1), y= (1, 3,0, 4). 1036. Naéi dimensiu i bazis potprostora 1 razapelog nad sistemom retenja AE hate, 5x,—a)—13,—43,-0 2x,45x,—16%5—-7x, 11x, +193, 4 102,20 1087. Dati su vektori 4=@ 1, 0 2, 0, a= 4, 8 3), 4-0, 3, 0 4 0, - a=, % 5 7 0, =O 4% 5, oF mogl Ii se nadi brojevi cy (bh j=l, 2, +. 5) tako da vektori y= C4 + Cal + Cy + 0+ C45, Pym ents + enti+ ent + C+ Cty Byrenartentstenet ney eu bud tnearno nezvisai? 2 bits sada ee memati 1 es bs ty ti ca so om co en oo ro |fed ee 98. 1038, Nagi sve maksimalne linearr no nezavisne podsisteme sistema vektor, a=, —b 3-2) a= @,—2, 6 4), a=, te 4 2) a=(6, —2 8 4) abi sve baxe sistema vektora: 1039. a,=(1, % 0 1040, a,=(1, 2, 3 4) aa(, % 3 4 a,-@, 3, 4 Sb 4=G, 6 % O ayn, 4, 8 Os aa 5 6 TM { bozis vektorskog prostors razapetog vektorima Aoat. Nagi dimenzi gn 0, I, B= AhLH, Bah bh =(1, 2 3, 4 0, 1, 2, 3) 1042, Da fi je skup svih vektora na pravoj ax+by~¢ pot i. je steup evi vettora x=(E,, Exs-+-» Ey) Koji zadovoliavan 1048. De tide Covet s+ teqeés potrostor prosiora ="? iprostor prostora X") § 4. Matrice 1 Defiaicija matrice etn fp Detlev ug Ul 2c oo 8), Mate pa me mad ito @ Je nls AG oe ee aes) amaze sa ay ode oe goa moe Se 2,8 A, Se ns dae pravougsone tblce sa wsta im kolont an] om S80 Oa Gas Oa 1, a ako je n= f0y)- Matton A Gemo onsatavati i sa [al ftys a ako js feu Matrce A=fegitfta # B=[bylt fy st jdnake ako i samo #ko Je agrby lay Zones MSU Revvee mh 2 Operaciie su matricnme : 1) bir dve matrce A i B, isos tps, jo matien C 2a keju ie eyreg ty GN Rony JL Rane 1 sacra 99 2 Proiavod sista eynhey 1,2, 3) Proisvod AB matrice Amlopht a koje je AE i matrice A Je mutica C 28 Kojo je ™. Dolbgiits ie mation Coleit hs ey Saab (=12 sort Jo s2s soo Bh 4) Ako Je n=m~p onda je det(AB)~ det de. 3 Neke specijalne matrice ‘3H su evi clementi jedaaki null, zove se mula matic, 2) Kvadratna matrica D, Gi su svi element van layne dljagonale Jedaaki ull, & Clementi na glatmo) djegonal talisti od nul, zove 50 dicgonana 3) Dijagonalna matrica B, tii su svi element na glavnoj dijagonali jednaki jedi, ‘ove se edit, 4) Matrica AT, Koja se dobila kada se viste matrice A wma za kolone matrice AT, ove $8 transponovana matrica mate 1) Mattica A, Mod hoje Je AP=A, aove 98 stmetrina, 6) Matcica 4, kod koje je AU™=—A, zove 8 antisimetréna. 7) Matrica 4, kod koje je A4T=E, aove s© ertogonalaa 8) Mattica 4, Kola se dota kada se clemeati maice AT zamone sa njihovim slecharskim Komplenenima, 2¥e s0 adngorane matica matrice 19) Matrica 4, Kod koje je det 4=0, kale se da Je sngularna, a ako je det A#0 inde se da je reruarna. 10) Matrica A~Y; a koju je Ad~!=A-14~E, zove se inerzna matelea matrice A. ‘Macrica 4 in inverzny mafricu ako I samo ako je regularaa, Tada Jo 11) Mateica 12) Mattia 4" 13) Matra 4, kod koje je 4 1) Mates 4, 22 koja je Ad 15) Mateiea 4 8} a elemeati polinomi od promealjive %, zove se Xmatrice, 16) Kvadratna matrica 4 Je sligea KvAdratnoj matrci B, ako postoji regularna satel T take dt fe A-T-18r. # Linearno prestikavanje vektorskih prostora eka su X i Y vektorski prostori nad telom realaih brojova &. Neka je B= (ovesn 69) Rsiram baie 8 Xe Presikavanje f:¥-+Y zove $e linear presikovane prostora X w prosior Y, ako Je, we gako EN 1, BER, Flext By)~af + 8/0). 1) Ako je Y= onda je y=Fl) vekiorka Uineurns fankija na X, koja we mois mipisati 8 obtiku yefleds,100 ‘ade je A[oy)7 1 matrica die su kolone,redom, koordinate vektora fle £46 Sle, 4x1} jedsokolone smatice of koordinata. vekiora x 4 yw beziu df i, Jestonaéno ‘odredens matticom 'u datom ‘bazisu. Matrca A” se" raaiva matias Dprestkavanja fu baziva Yektor 0, 28 kofi je /(2)=Ax (Ax—Ax) oaziva se sopstvent vektor preslikavana J (natrice 4), & bro} i sopstrena (Larakerietena) vrednost presikaveeaf(naeise 4 Matrca A) Ezove se Karakteritizna matricapresikavania f(matrice 4,2 det(4—H6) ‘arakteristgnt potinom presiikavania (matrice Lincarao, prslikavanje ome odgovara ortogonalna (unitarna) matics, 20¥e ye ortogonalne(unitar0) presikaranfe 2) Ako je Y= R, onda se funkelie (2) naziva lncarma forme. Omatavaceme je sa Ted Spl Obit Hovaree forme 10h. baanw je term Sats ie je eg—He) (k= 1,2 ot co $ te th» inant Mey eT, ‘ste 81 ¢ 4 x jdnokolone matrice od elemenata 6 i Ee 1(a) je jednomatno odredena vektorom ¢ pa se operacje sa Tinearnim formama 4 Uipeorna zavienostlinearlh forml definita Hae edgovarajucl pojmov! sa Yektoina, Losarne forme ma eskontno dnenzionsaim prostorims, oo 4 nha fac 3) Presitavanie b:3 %X-oR, Koje je linearn0 po ob& arguments, 20%e a6 blincarmo ‘Breslvanje.” Funicija (ey) naziva se. bimeara, forma, Opti oblik forme B(e,9) w bazisu 6 bern D 2 ayy aie je ay (eu 6) (Lm 1s 2, ove se matric Bile farne forme BG, Y)- Ako je b(e))=b0.2) 20 sytko. a ¥EX, onda se kale da Je bilinearma forma ‘Simerriéna, Fada jenjen matriea simetrifna, Funkcija K(x, #) na X, koja se dobifa kada se w bilinearno} form) b(x, 9) umeso 1 Stavi x, ove $e foadrama forma na X. U bazisu ¢ Je +m). Mawiea Ato, xe. SS ah s Rang matrice Rang mattice A je broj (A) i je jedaak redu maksimalnog minora, raziftos od ntl, determinante det. Maksimalni bro} linearno nezavisih iste. matrce jedaak je malsimalnom boit Tinearno nezavisaih Kolona, I range matece (ose \pate 0 mate 4 [a2 [2 fm feo gearnice 101 © Kronecke Capelliey stay Sistem Brea at +89 ue eu Bs tan bytes baya bam i Bato heya ba by Bets Bt + da ab je saglasan tada {samo tada ako je r(4)=°(B) aie ie: a dn ay ay ain 7 od a Om Om Os Om Ako je rA=rB)=r tad je ser (1) ckvvaeatan sistem kojl se i (1) dob manic io kai neciinthJedaeing ee ‘Ako su b=0,(1,2,..,) onda metal stm (2) ima setivinih eee ‘ako i samo ako je'r(4)3). 1059, Irraéunati 9(4)—At—A?+24—3E ako je MT, Ako je 1 —| =rae104 [ML LINEARNA ALOE Nadi inigriie matcce sledetih matrca Guile tak ves ele ees an ss eae ia. aa peepee era ¥ a 1070, A=| 2 2 is eee Pema eee 107. Ako je ee aaa a Tec. a I Pe A Ee i ooo t 0, 14k tada je gg*=T. Dokazati Naéi univerznu matriou sledesih matrica: 1d ted 110 Ot tent 1072. 4-| 9 0 vent |- 1073, A= 00 0-4 00 Mee ted eae tote 1074, An|1 105. d=] 40 fed Lod ee dse, #4 waraice 105 1076. Ako je w prirodan broj i ako je efit} orfet ou 3a rua? t), pokazati da je -9 -s crsarpaartann[ et a 90 16m 1077. Neka je K tele kompleksnih brojeva iM skup_ svi (i)] Pokazati da je korespondenciia seavbe] : ‘| izomorfizam tela K rmatrica oblika sa telom (Mf, +, +). Pokazati da e[ o ae {: i -10} lor tre. Neka je {fe : ‘| as ek a 4 cy (Ode je 4 mateica tipa msn od clemenata oy 2 5 vektorsmatrca) bn Sistem (1), odnosno (1, zove se sstom qgvaninja. Svaki vektor — CE, as 183 Ko radovoljava sistem Oeranenje ove se mogae rele il plan linear Programe. ‘Onaj plan 24 jl Je funkeya f minima (maksitalna) 2ye 96 optimal Pa 3 Simpleksna metoda a je potchno nal minimom funkije (2) us opranigenia (1) moka je raps tt jo A jedmak 7 (rm). Da bi se nalao optimal plan Geen) sistems (1) mole Se postu nn sleet nati 1) Sistem (1) ae oapie w oblku u kome Je r aepamatihfarateno preko ostaih ner ‘epee novi slobedih anova, all ako da now stbodet elanos bada men TAR Na primer, neka bale Badlgrasbenn te telgakat bl Wet Borer a) B20 Ga ve 90m {6 Gnooer sae 30 bale, anspor iz ove skupa zou se Baie Grd ptt so Silane niparnate Th ncbtie 415, LINCARNO PROGRASURANIE, 417 Reenie (b/s by .+.4 8/5 0,-..40), z0ve se basis rele B ural se fukin F preko nebzinihnepozath. AKO su. dobienom iereu £1 eetcent uz nebistneneporat, mene tale Ye Nig Soe ea ).Nea edu kosficientina wf, dobiesim 2), ia neat Usina se eo spe i tm rin Neto. Reaog poe fe enegatint fad Je min/s axdsak nena rele, N° SY 5% Bole! te aon 4 Neka w kolot foficenia, pewmatrano} 3) ima neativnsh, 2a ra od tth brojeva ay, nalazimo odnose 2A (8 je slobodnt ‘Han uw izrazu za &). Leaberimo fd tin odnosa najmanji; neka on Mégovara visti k= 2) Rome ae non bao, iba estoy tin 6 | mpd uneso nen fy {Geitatnn ow sadrdl Ey reise po 6) take dobifene se ahead u Seals ‘Dale primeniti postupak w 2), Ie 4 Duaini problem problema linearnog programiragia Yo oem: NAS masini fs Se $4 po oi Pa Gah oem 0 Uh 2a, Drugi problem: Nagi inimum funkclle #7. +10 5 pd selva Auer Geb Bonny a) WO Gel. mh Go eri pn et Sletten ee mafoning M6, Dokaati da Jetta hones hap ‘M70, Da Ii je hiperravan konveksan skup? JL, Pokazati dae shup tack sadn sane hiperavn! koneksa shop MR. Nazovimo poluprostorom skup tataka_jedne hiperravni i taéaka sa jedne }ajene strane. Bokazati da je presek bilo Koliko poluprostora konveksan » skup, (Ako je taj presek ograniten, on se naziva simpleks). M3. Pokazati da je skup reSenja jedne linearne nejedna&ine 4 AE tmE t+ pha ® poluprostor. J J J q ] J J ] d q q q q q118 1174, Nazovimo ekstremalne tatke jeduog simpleksa njegovim temenima, Nagi temena simpleksa Koji se dobija kao reSenje sistema nejednatina 26-38, 413 20 Bt Go 620 48~ E1960. 1175, Dokazati da je skup re¥enja sistema nejednatina Obst aEst Fg Eam by UL, 2yeeey mi m>ny simpleks, 1176, Dokazati da je presek dva konveksna skupa Konveksan skup, AIT. Pokazati da su sva rekenja sistema 32s Ay pe? p-toa 3 3 Cys 15.050), =Car 0. as OD 4= 2, 04 0, onveksna Ijuska od 2, 1178. U_jednom preduzeéu se proizvode dve vste proizvoda TI, i Th, of Eetii viste ‘sirovina: §), Sy, Sy i Sy. Za jednu_jedinicu ' proievods Ty, di Th, potrebaa je odeedena Koliging svake od sicovina S,, Sy, 5, i Se, Zare preduzet od woinoda Tt Nh hao 1 rezene shovint Koje su na raspolaganju da se dobiju MI, i Ti,, date su tablicom ‘Tabla 3 Naéi plan optimalne protzvodnie Ja. ob 107, Jot fila poi pomotw mata Af, 1 fda mole be 7 adel Mi moGal Te Ze feder prinersk adele H, rating Genta! 4% za mode, main A on 2 MP io ‘e_zuada 30006 4 po modelu T,"2 50000 4 po moet ako “teeba organzovati rag su matinana de" zarada bude 15 LINEARKO FROGRAMIRANE 19 4180. Svaka od tri maine M,, My i My mote biti iskoritéena za proizvodaju Proizoda Tl, Tl, i Mh. Tabled “4 pokazule moguonost. prosedne 7 masinom M, proizvoda Il. Tako, ne primes, —[M, | Hi [| it tablice se Vie, da masina Me ‘mote’ nese, xz 2 [3] Yes 2 ledhnice proievoda {T,, # joaice pro. jvoda il, odnosno I jedinicu proisvoda "Th, ‘reba organizovati protwodnju tako da ied matina proizvodi jednu i 'simo. jednu We proiavods a da ukupna proizvodnja bude mal Tablca 4 simalna, M181. U jednom preduzeéu je napravijen sledeéi plan proizvodnje: Za vreme {reba proizvesti 30 jedinica proizvoda Tl, 196 jedinica proimods Hy. Proizvodi 11, i Tl, se proizvode matinama M, i'M, sa. fmopuénee stima proizvodnje datim u tablici 5. Iz nje se, na primer: vidi de mating Bi mote proizvesti 6 jedinica proizvode i, i 24 jedinice proizvede Ti, Rashodl prilikom proizvodnje pojedinih' proiavoda matinama M, TM, dati su u teblici 6, [ezeslemajamg) Ml 4pw [a [8a | Tabice § Tabla 6 ‘Naéi optimalni plan proizvodnje, 182 U punktu 4, males se a, jdinica, aw punktu 4, a, jedinica nekog homogenog fetta, Taj Uret treba prebacit v pasktowe Bye By 1 Bee tor Jedica vA, jedinice 3, i dy jdinia Be Cona’ meee dedinie teeta iz puinkta'4, uw punkt By 6) je data. Pouctno Pye tae {avititakav plan prevora pri Kejem by oeka prevora bile napmans sak #4720 ar 36, "B10, b=30, Beal Gyeke ced eye 2-4, Cam8, eyo. IHS Ze okavanje covekoveg zéravia i radne sposobnosti, u toku 24 Basa, potrebna J avesma Kolitna hranljvih sastojka; na. primer: By—mastt, 2a belanéeving, 3, — uplienih hidrata, #—vode } Z, —vitamng, That ‘istojei nalare w namicnicama Tl, i Tl. Neka je a, Kolitina sestojahe 3. w pamicnici Hl, i neka je by najmanja, koligina tastojaka B, kojt ie Potebna 28 organizam. ‘Ako je ¢ cone jedinice namimnice TI) bakes ‘webs organizovati ishranu da bi ona bila Ho je moguée jell’ ako je BD. Bea 12, B= 16 B10, Bem ls ay~ ly a5, ayy 3, aged, 2 a= Oy ~2 bg=2, ym ty ayy ed, \ Neka eu x» a, Die nénegativn brojevi, koji ipunjavaju uslove: 1x43y—2a—doen 5 Sxloy0—p42, Hxny 25120 UL, LINEARNA ALGEBRA 1 Inrazti_nepoznate a, bie preko x iy. 2° U ravmi x0y nadi j aacrtati oblast tafaka M(x, y). 3° Za koje. vrednosti brojeva x,y. bie funkeija f—3y—4x ime maksimum, odnosno minimum? Koliki je taj maksimum, odaosno. minimum? 1185, Grafigki predstaviti oblast reSenja sistema nejednatina x mt 1>0 3x, 424,650 3x, x,4920 (x, 20, x, >0). Naéi minimum funkeije f=—x,—x, +1 u dobienoj oblst 1186. Da li je prethodni zadatak moguée retiti ako je foa,—3,? 1187. Postoii i minimam Fankeije = =x,—x; pod uslovima ayaltxn x yr Do, 42m? x,45x,+2, pri ustovima 1188, Nagi minimum linearne forme Xt Ht y=10 Ix, +4x,48%,<76 0 1 x20 (1,2) Drugi zadatak: maksit irati formu y=2y,—yy pri uslovima Bosh ayn <2 y20 G1, 2) Da li zadaci imaju resenja? [Naéi dualan program linearnom programu: Maksimizirati formu f= 5x,+ +, pri uslovima xt2nc4 Int3y<3 x20 G=1, 2. Nadi dualan program linearnog programa: Maksimizirati formu f= ee Bayt 2x 3x, pri uNovima. Dx tBx byt xt2xt xed 4x, 43x, —x)-2 x20 @=1, 2, — xt2x=1 +9, Dokazati da je skup svih planova zadatka linearnog programa konvek+ san skup. Dokazati da linearna forma fu zadatku linearnog programirania, dostize ekstremalnu vrednost w ekstremalnoj tatki skupa planova. 15: LINEARNO PROGRAMIRANIE 123 Nadi ono reienje iz zadatka 1174 za koje funkeija f=2%,—38, +6 ima najveéu vrednost. Ako tineamna forma f dostige ekstremum u dva optimalna refenja, tada ‘ona dosti#e ekstremum w svakoj tatki dudi tije su krajnje tatke ta dva optimalna refenja, Dokazati, Pokazati da ne postoji par dualnih zadataka sa ogranitenim skupovima planova. Pokazati da ne postoji par dualnih zadataka &ije su linearne forme reogranitene na skupu odgovarajugih planova, ‘Ako je zadatak linearnog programiranja retiv, pokazati da promena vektora ogranigenja ne moze dovesti do neogranitenosti linearne forme nna skupu planova.Glava IV ANALITICKA GEOMETRIJA § 1. Vert 1 Vettor je osreten pravcen,smerom i intezitelont. Svakom vektoru male ds 6 Freer Soi orjentisana dub AB, Tatka A je pobeak a tke 2 kraj vekors de oj auth AB je neste vetot.prava na kool se malar OU AB pos Mera bro) 2 fae a tater Gl 6). VERT Bt je. ntenatt Jamal meh veksora @ rer Msgr ravac {ser ns veitora st prolvobt “ga dva vektora 4¢ kaie da st jednaki ako su im radi eee Mee inc . Saal pr Proved salar mf vektors Zao 8 tr im Riis intenzitet || [a], pravac — pravac velcors b Za smer—smer velaors © za m0 suprotan ‘vektoru 2 za m<0, sus gabirenje | oduzimanje vektort Zbirom yeitora a i 8 2045 86 treet wektor wh ear ic et Paha pron ee ~ SoS Mom drtos vekiora (ol. 1) Kasia # ‘svodi na sabiranje vektora a i —B. al e-rjktla vekira 4 ond AE ar Pade [a cose [a con 9. Projekt zbiea vektora na on Jednak je tira projkeli: PGs Bim Py t Probe “Aeguaracns proinvod da vektors, Sialunl poined gra Hor Bsa oie esas | Loan it famed i, Zao we 3. vexroRs 1s 3 F satay wan 2-5 on aa 2) (cons ow sara po teed. Obeltoases0 FE. Na ost dtc He de je @5~[a| [Blcosa=|a| Pgh =|B| Py © Vektorski proizvod ava vektora. Yekorkim proinadom Orn we tora @ iB naziva se tredi vektor @ Boji ima osobine: » [ella Bisons 2) TAG, 2. 3) Smer wktora © u odnosu na vektore @ i b je desne orijentacije, tl. smer mu je ma onu stranu $4 koje x6 tajkrtéa rotacija vektora @ do poklapanja sa vektorom B vii, tz kraj vettora “G, u suprotnom smért kazaljke na Sasovnikt. Oznagava se natn bate Osobine vektorskog proizvoda: axb--bxa (Zakon sternacivey, GxBee)naxBsave ‘{Bintsibaton! zakow. ‘Ako sa vektori #1 8 dati preko koordinata: Toes aan ach, Bib, by Oy) onda jot TT al og a a be by by Povrlins P, paalelograma Konsruisanog nad vektorima at B'jedoaka je P= [a3 7 Metoviti proizved tri vektors, Merit rotued tri vekiors @ Bi se tra: (3) ‘neo 9 vektot dah preke Koontiata ota : ay: 0h Bby by by Elees 9, 6s 4% 5 |. a oemm m 7). moka) ord sr. 1. ANALITICKA GEOMETRUA 16 Zapcemina V,parllpipeds Kontsanog sad vektorinn 3,34 je velleei)2| Dat je kvadrat ABCD (s1. 9). Neka su Ay, Bys Cy, Dy sredine strang og Kvadrata. ae ees lara preko vektora AB'i HB vektore: Bd, BC, 70, BB. % 8, HE, AB 2, reko veklora dijagonala vektore strana. Kakay medusobni poloZaj imaju vektori a iB ako je: [+ [B)=la+8 |; 2 |a|~[B|=|a-¥ GRY Kaxav meduobni polotaj mora imati vektor 3 iF aa bi bil: 3 ésB=/a)—i3) V(as8|-[e Bs 2 [al +/B)-1e3s 2) Proveriti analitiki i grafitki vektorske jednakosti: Ni grafitké de su tatne vektorske jednakostis 1° (a3) 4eeas(84 2) 8454, 2 FB end -C4 6B do (5—Zh 4a 1. Veerort 127 (GB Kaka medusobni pototaj i talne sobine moraje iat! vektori 755 de bi dito: aS 8 Ga—203; i) 3° GsB=n (a8). GID U ravni su date wake 400, —2, 9 (4, 2) € (4, —2), Ir koordinatnog pofetka es povwéne site Od, 08 i OC. Kons renutoty oof 5 ati ajene projeteje na Koordaatne ove ew mete nord pe leat se: Of, Oi, G2 1 Oi pete Jedinitnih vektora 7 iF koordinatnih osa. we Be wreinton wtes once iy YE \, ies “$004 ot OB Boe : ‘N i P su sredine strana BC, AC i OA. pa ecu vetore: 4G, Ohl, ON, di, PAC iH proko #4 7 jdinitnin vektora strana Od i OB. Data je kocka ivice’ 2cm, cemenima ABCD A,B,C, D, (sl. 11), Neka su at 1 ON edine “srana: 4, 21,0, i BCC, Baa peo Neen ae vektora 27% pravace i, AB i 4, vekiore: Tt, aN, ii Gal. Pokazati da je vektor iE pa- ralelan sa vektorom 4,2. {203 Ako su Wi ar sredine strana. OA =" FAB trougla O48 izraziti anit {razlobiti geometrijski vektore 1° Ot i MN preko vettors G4 md 4 OB=¥; 2° vektor OW i BN preko vektora Bi O¥f=<. Ako su 7 i 7 jediiéai vettori Koordinatnih osa Konsrusat vektore = 4747 i B=T+33, kolike su Projekcije vektora @ i B na koordingt- ne ose?” + Ouedil « 4 6 ix vektonke jednskosti Z=a265, ge je aadisZ, Bm 2743], C7 44F ako su Ti F jediniéni vektori koordinatnih oss128 1. ANALITICKA GEOMETRUA pravouglog koordinatnog sistema, Razloviti analittki i geomeuijski G preko vektora bi WD. Ako su ava vektors 3 iF koliearna, onda se wvek mode nati kon stanta 4 tako da je @=25 ii dve Konstan a i B takve da je aa'+PB=0, Kakva je vera izmedy Konsanti 2 « i B? Oded « ako jet a=, B=. parametar a da bi vektori @=274+37 i B-ai—Z, bili kot. S Mogu ti vektori: @- €-7467 biti Kolinearni (« i @ para mete). Kada ée, nezavisno od a, vektori Bi ¢ biti kolinearni? strane OA=3 (sl 12) Ako je OA=m, AB=n i BC=p, nagi veru izmedu vek- ‘tora m, mi p i izraziti preko njih vektore OD, DA, EB i OC. BD. Wat vetiorima BE i CA=3 Konstruisan je trougao ABC. 2) larazti pomoés vektora a i B vektore tezitnih linia Ad, BB, 1 Ee ) Pokazati da se od teZitnih linija mo%e konstruisati trouguo. A228. Taka B deli luk AC=90", kruga sa centrom uO, u razmeri Tra. ziti anulititki i geometrijski vektor O=< preko vektora Od=a, OB-B. QY. U trounle 49C strana BC je podejena tabkom Du odnoss vektor AB preko vektorn HB | AC=. Terasit olka je rezultnta sila, koje eu ie centra_ravnosranog tough 4 Tope 6 ocjentoane kn lemeaiona UG fe intenatet dnak? . Ako wu tr vektonas & Bi Zn jen) raph it so paral jen) ava aad+Bb. Vai i obrauto. fonda postoje konstante «i B takve da je Dokazati! BD Proverii dati su Komplanara vebtor: Z 41 vexront GED dati su vektori Gm 07+ 7L4E, Bet 207 i Cm 3ai-37448, gde su ‘dated nekomplanarni vektori, Odrediti skalar « da vektori budu kome 129 Dati su vektori p=27-37, Guais27"i a=97 47" gue ou TAT Fah fa127 1 Za 97a ate ow TAT sign vekor!wajsmno normal. Reso! anai feast Se tor @'u praveu vekiora Bi 5. GR. dui sv von 2-35-29. Boab GG i Lajas sie BiG Jedinitai vektori i (7, 7)-= sedi Razlokiti vektor @ v_praveu yektora Bi € (geometrijski i analitiski, : 6 Dati su vektori p=a+b+6, @—3mi—7, Bam—2n i C= —m47H Nabi linearnu zavisnost vektora p, @ iB. GB sco 50 FFF jen vettort koordinatih. oxa rostomog koordinatnog sistema, razlobiti vektor OM preko 7, Ji K geometrijski i ana- inact di cca et Peake ZI geome 20 honda gate © Fore Rootes, PS ATSB Ako su date uw prostora tabke! My, 94, 5) i ra x Mz (ps Yay 43), dokazati = G2—x) T+ On- WF + A) i da je (M28 = VRS OF AE. a lea Ako su a, 8 i 1 uslovi koje vektor OW zaklapa st koordinatnim osama, da je dokacati ie ie C08 eS) mPa, cosy t_ ea ae aa is je —~ costa cost B +08 y= 1 Gy i z su koordinate tatke Af). a oe (TAA. -Nacrtatin tatku AM(S, —3, 4) i ode dina i prev aenog rade Konstisatl vektor 7=OW—1+37+ 5 i odrediti mu intense pravac Date su take: A(2, 2, 0) i B(0, —2, 5). Konstruisati vektor ZB i odrediti njegov intenzitet, pravac i ort. ? eee eee 9 hea mats ve matte T | ao130 1. ANALITICKA GEOMETRUA ABB. Verior 7 rabiapa sa Koordinatnim ossma Ox i Oy uglove; =30", B00". Nach ugao boli vektor zaklpe s O2 osom, ABR Odrediti vektor polotaja tabke M ako se 20a: da sa osom Ox raklapa ugto od 45%, sa‘osom Oy pao of 60", da mu je intenritel 6 | Koor dinate i : nat = negativns, {Bb te tatke 402, 1, —1) destvuje sila F ki je intenzter 7 i projekcie “na x osu X. (FAP Odrediti_na sferi, ji je centar u koordinatnom poéetku i polupretnik R=2/3, tasku Gii radijus vektor zaklapa sa pozitivnim smerovima Koordinatnih osa jednake uglove. Koliki su ti uglovi? , na y om Y=—3, Odrediti pravae i smer sie F GP woke 402, 0,1), BCL, ~2.3), CO, 4, 2) su temena trougla. Ofte Ai vektortetne lnije Hd, 1 njegov inteniet. GB vm 50 rom 1 vzatopna teens parallograma ABCD: AC, ~2, 0, BO. 1 3 oC eG 3). Odreid Een tome Dt atin ae ponile BD GB. Ako su tatke: A(0, 1, 2), B(2, 0, 1) 1 C13, 1, 0) redom tri uzastopna temena paralelograma, naéi tafku 0, presck dijagonala i Leste trougla ABC. Data su_redom tri uzastopna temena paralelograma ABCD: A(—3, 2,2), B(3, =3, 1) 1 CG, 2, 2) 1° Odrediti etvrto teme D; 2° Odrediti A tako da je |AD|=VI4; 3° Za veéu veednost 2, nadenu u tatki 2°, nati linearny zavisnost izmedu vektora: AD, BD i AC. Razlotiti vektor AC preko vektora AD i BD. fist a 1° Dokazati da za skalarni proizvod va%i komutativni zakon: a@-b=b- 2° Dokazati da za skalarni proizvod vali distributivni zakon: 52. Dokazati da je 452) sto je Z13 onda je 3-5-0. Da ti vad obamuto tredenje? BB) 1° Nabi skatsne protvode ortova koordinanin ose prostor 2 Nati: (LFF) (07-37). ( 452. Nadi skalarn’ proievod vektora: 3=2%—F, |ml=2, |ajaai x (ma): (GSS Naki intenziter vektora 29 ako je (f|=2, al-v3 x a)-2. GBB. Ako su vektori @ 1B dati preko koordinata, dokarati da je ¥ BB=a,b,44,,40,b,, B80 je: Ba, a, a}, B Eber by» B35 958. Odrediti parametar 2 da intenziteti vektora 72a, % A— iB R52, 0) bude jpdnaki a zat nadi uguo tamed jh (BB. Avo je +B 4F-0 i ako se zaju inteztes veriora & B & eb aeeBE (GG60> Nati ugao izmedu vektora: d= m+n i b—m—R, ako je @ Nad poet vltora Za 2739 ma Be 14 ihe ie (i=2. alma, x(n @)-%. GHB. Noi dutine dijagonala 1 ug30 izmedu nih, paraelograma konstre nad vektorima @=2m+n i B—m—Zn gle su mu im Jedinital v koji zaklapaju ugao od 2 GRD data 0 tonenspualeograme: 4(—3, —2, 0, BG, —3.1 EC: D(—I, 1, 1). Naéi ugao izmedu dijagonals. 261. Data je kocka ABCD A, B, C, Dy, ivico amd. Tatka M je. ‘gornje osnove 4, 2, C, b, a N stedina strane BCC,B,- Naéi + vektora AM, ZN i ugao izmedu njih. GB. Nati ygao izmedy simetrata strana pravilnog tetracdra koje Pel istog temena.erate eee eer 132 WV, ANALITICRA GEOMETRUA 44 vaxront 133 127 Kato ba a,j olin dl mle we «ein en tontaayie,"ha em ine «za the TAF cna jeoa ass a GED rwi 0 veion I 67 FR = 3T-E 1 F——aT aT SE -_ Ode da vektoi H495°1 WF bad nomala. B® Nad vektorima @— 57427 i B=27-47 Konstruisan je trougao, Naéi Vektor visine Hi ugto koji gra se stranom &. (Zi sv wzslmno * normalni ortovi), Fe BD. Deti su vektori G0, 22, 9), 8. 2, 1), FE Odrediti 2 iz. uslova: 3-5= 2-447. 126. Na tatku A deluju tri sile istog intenziteta a, a medusobno 2aklapaju jednak ugao 60°. Naéi velitinw rezultante, W267) Nati ugao iamedu bisektrise Koordinatnih uglova; xOy, x0z, Ox, 4268. Date su tatke: AG, 3, —2), B(O, —3, 4), CO, —3, 0) § DQ, 2, —4, Nadi #, a CD. 1969. Ako se tatka M u prostoru kreée po zakonu puta S=axi+yj+2k i ako va niu deuje sla Fan THR I+AE, onia je rad A sile FA WPS Teratuoati rad A sile Fi ugso iemedy putanje tatke 1 preven dejsva sile ako je: 32m, 1m, —2m) i F(Sks, 4g, 3 ke}. . 2, —1) 1p, 0,13. 1570 dati x vektori i= 2445 —c, w= —3a+B—B; a, Bi € su joiniéai vektori koji obrazuju uglove: x(a, B)=", (8, 2) Fi ala, 2) 5. Teragunati duzine dijagonala paralelograma konstruisanog nad tim veke torima, GB. oust x tn vehor S-287sFectWE oteanle oimke plore vektorima: B= 74.37 i = Si 8%. . GB. Koji veso sktapan joint vekto HA ako sv vekion Foi ze 1271. Dokazati da je vektor h, koji se poklapa sa visinom paralelograma ig 4m wzajamno ‘normalai?. \C seaseuanog nad vektorina @ 1 # bof Je nortan aa 3d G22 rant soy mi vitor 7 tj orton mn veioy ZS. 3 4) 4 ij je imtenzitet jednak [a]. Maze ii se odrediti 7 ako je @ ma kakav L Arthas vvektor? ay) “ Pomodu vekCora dokazati da se sve ti visine trougla seku u jednoj tat bDokarati da pri ma kakvom rasporedu taéaka 4, B, C i Du prostora Vali: BC-45 4A BB+ 4b-CB=0, 2TR Ako se dijagonale Setvorougla polove, pokazati Koristesi vektore, da je ta} éetvorougio paralelogram. eB Koristedi vektore dokazati jednakost 08 2) =c0s. 008 +02 sin. GS) Vetor poozan taka 4, 8, C4 D 9 redom: 7 (3,2, —1), Aas 3.4, B21 3} 172, 6 2). © TP Pokazati da je Zetvorougao ABCD parallogram; . ee 2 Nagi ugeo izmedu dijagonala paralelograma. Lact) jedinitad vektor % preko vektora wi ¥ ako % polovi uo | 4h fear inmodu vettora Gait i 8=20:+7, Komplansran je sa njima i ako e il-2, (Flea, x(a F)—120%. Ako su ABC i POR dva trougla u prostom, dotazati da se nijthova tediste poklapaju ako i samo ako je 4P+BO+CR-0. eee =e oy 1276. Za trouyao ABC zna se da je: |AB|=2, | AC|=3 i xB a5 Odrediti ugao izmedu visine i teiine linije tog trougla povudenih i2 temena 4 7. Neka su ABCD i de By Cy Dy dva paralclograms i ncka su take M,N, P iQ tedom na’ dutima Ady, BB, CC, i DDy take da je AM BN cP | DQ

Zbirka Zadataka Iz Vise Matematike 1 Ilicic Uscumlic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Zadataka Iz Vise Matematike 1 Ilicic Uscumlic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like