OSNOVNA OBRADA ZEMLJITA

Osnovnom obradom se stvara dubok, rastresit sloj zemljita, koji obuhvata korenski i
setveni sloj. Postizanje visokih stalnih prinosa u biljnoj proizvodnji povezano je sa
izvoenjem osnovne obrade zemljita. Pod osnovnom obradom zemljita najee se
podrazumeva klasino oranje koje se redovno izvodi svake godine i to najmanje
jedanput, a u mnogim sluajevima i nekoliko puta. Vri se obino u jednom sloju (plug,
freza), ree u dva (plug + podriva).
Posle svakog gajenja poljoprivrednih kultura zemljite se mora ponovo obraivati, jer
i naredni usev zahteva da oranica bude izdrobljena i isitnjena, da bi seme bolje klijalo i
da biljka ima vei porast, razvie i prinos. Za osnovnu obradu upotrebljavaju se sledee
maine i orua: raoni plugovi, diskontni plugovi, rotirajui i kultivatorski plugovi,
podrivai i razrivai. Ovim oruima se usitnjava i proreuje oranini sloj od 10 - 100 cm,
pa i vie. Usitnjavanje se moe izvoditi i rotacionim sitnilicama (frezama) ali se one
danas ne primenjuju na veim povrinama.
Zemljite sa boljom strukturom se bolje drobi i usitnjava. I stanje vlanosti zemljita
utie na stepen drobljenja i sitnjenja. Vlano zemljite se drobi lako, ako je vlanije onda
se kaia, a suvlje se odvaja u veim komadima i grudvama.
Prevrtanje se primenjuje radi zaoravanja biljnog pokrivaa, kao i druge organske
mase, a i radi zaoravanja povrinskog zbijenog i strukturnog iskvarenog sloja u dubinu, a
izbacivanje strukturnog sloja sa dubine na povrinu.
AGROTEHNIKI ZAHTEVI PRI ORANJU
Agrotehniki zahtevi, odnosno zadaci koje oranje treba da ispuni su sledei:
-unitavanje biljnog pokrivaa i zatrpavanje biljnih ostataka, odnosno potpuno
zaoravanje povrinskog sloja, korovskih biljaka, biljnih ostataka i rasturenog
ubriva,
-stvaranje tronog i rastresitog sloja zemljita (da se izdrobi zemljite na vee ili
manje delove, zavisno od njegovih fiziko mehanikih osobina i stanja), podesnog
za razvoj biljaka,
-meanje zemljita u cilju podsticanja biohemijskih procesa u njemu,
-spreavanje (delimino) razvoja biljnih tetoina u zemljitu,
-omoguavanje i uvanje rezerve vlage u zemljitu,
-da svako pluno telo zahvata plasticu iste irine i iste dubine,
-da svaku plasticu pluno telo okrene i pravilno sloi na predhodno izoranu,
1

-da obraeno zemljite bude ravno, sa neizbenim i zaobljenim grebenima za

setveno, a neto izraenijim za zimsko oranje,
-da izorane brazde budu pravolinijske (ili paralelne, ako se npr. radi po
krivolinijskim izohipsama i sl.),
-da ostavi dno brazde isto i dovoljno iroko za prolaz tokova traktora.
-da zid brazde bude ravan i da se ne rui,
-da sastav prolaza pojedinih plunih tela ili pluga ne ostane neobraen.
Plug e udovoljiti navedenim zahtevima ako je pravilno konstruisan, pravilno
postavljen u odnosu na traktor i ako se pravilno rukuje u toku izvoenja oranja.
TEHNOLOKI POSTUPCI ORANJA
Pluno telo vri seenje, deformaciju, drobljenje, meanje, prevrtanje i premetanje
zemljita. Taj proces se obavlja postepeno nailaskom zemljita (plastice pravouglog
oblika a x b) na pluno telo koje se kree u pravcu izvoenja obrade.
Oblik radne povrine plunog tela moe se, prema Gorjakinu, posmatrati kao tzv.
trostrani klin, slika1. Trostrani klin prestavlja tetraedar ABCD, kod koga u specijalnom
sluaju slui samo jedna povrina kao radna, ABC, a kao oslone povrine ABD i ADC.

Sl.1. Trostrani klin i povrina plunog tela

Za odreen sluaj neophodno je da se jedna od ivica, npr. AD poklapa sa pravcem
kretanja. Takav klin mogue je predstaviti kao tri prosta, ravna klina, slika 2. Trostrani klin
karakteriu tri ugla: i . Kod klina sa napadnim uglom slika 2a, ivica AC postavljena
normalno na pravac kretanja podrezuje plasticu zemljita u horizontalnoj ravni, a
podizanje zemljita je preko radne povrine, slika 3a. Plastica zemljita se sabija, krivi, a
pri nepovoljnoj vezanosti zemljita rasipa.

a)

b)
Sl.2. Uglovi klinova

c)

Donja ivica klina sa uglom (slika 2b) podudara se sa pravcem kretanja, a njegova
radna povrina otklanja plasticu normalno na pravac kretanja, slika 3b, to omoguava
prevrtanje plastice.

a)

b)

c)

Sl. 3. Kretanje plastice

Kod klina sa uglom , slika 2c, ivica AB je normalna na horizontalnu povrinu.
Plastica se pod dejstvom radne povrine klina pomera u stranu, slika 3c.
Pod dejstvom prostog klina karakter deformacije zavisi od mehanikog svojstva
zemljita i ugla postavljamnja klina, ugla , u odnosu na pravac kretanja.
U optem sluaju mogue je predstaviti da se deformacija zemljita pri dejstvu klina
sastoji iz dve uzastopne faze:
- Prva faza, slika 4a, je gnjeenje zemljita radnom povrinom klina. Veliina
deformacije i stepen sabijanja zemljita pri kretanju plastice po radnoj povrini klina
zavise od vrste i stanja zemljita, vrednosti ugla i brzine kretanja.

a)

b)

c)
3

Sl.4. Pravci lomljenja plastice

- Druga faza je drobljenje plastice karakterie lom ili otkidanje plastice usled ega se
obrazuju prizmatine grudve. Pravac prskanja u odnosu na dno brazde definisan je
uglom , slika 4a, koji moe biti veoma razliit, a zavisi od svojstva zemljita. Ugao
odreuje se iz formule V.P.Gorjakina:

2
2

'

(6.1)

gde je:
- ugao trenja plastice po povrini klina,
- ugao unutranjeg trenja.
Za laka peana zemljita ugao je pozitivan, slika 4a. Posle lomljenja, odvajanja
zemljita, obrazuju se grudve koje ne trpe dopunsku deformaciju nego klize po povrini
klina. Proces se ponavlja, odnosno stalno se obrazuju nove grudve.
Pri obradi suvih vezanih zemljita klin otkida pojedinane grudve nepravilne forme,
slika 4b. Pravac otkidanja je sa smerom nanie i ugao ima negativnu vrednost. Dno
brazde je pri tome neravno i razriveno.
Na vlanom vezanom zemljitu obraeno zemljite dobija oblik neprekidne trake,
slika 4c, tj. povrina otkidanja je horizontalna, = 0. Plastica dolazi do klina, savija se
ispred vrha klina i pri tome se ne javljaju pukotine.
Pri obradi rastresitih, sipkavih i suvih zemljita obrazuju se sitne grudve. Zemljite
pod dejstvom klina raspada se na sitne komade, a sa poveanjem ugla moe se
nagomilati ispred klina.
Krivolinijski klin, u odnosu na klin sa ravnim ivicama i povrinama, intenzivnije
dejstvuje na zemljite. Kod njega uglovi , i nisu konstantni ve se menjaju u
odreenim (definisanim) granicama. Pri dejstvu ravnog klina na zemljite sa uglom ,
plastica se deformie prelamanjem na radnoj povrini. Pri daljem premetanju po
povrini plastica ne dobija dopunsko dejstvo od strane klina. Za intenzivnije dejstvo klina
na plasticu na putu njegovog premetanja po klinu sa ivicom AA1 i uglom , slika 5a,
postavlja se novi klin kod koga je radna povrina sa ivicom A1A2 i uglom 1 (1>), zatim
klin sa ivicom A2A3 i uglom 2 , itd. Viestruko intenzivno produavanje poetnog klina
dovodi do obrazovanja mnogostrane povrine sa ivicama AA1, A2A3, ... An.
Za neprekidnu deformaciju plastice pri kretanju po povrini klina potrebno je koristiti
krivolinijsku povrinu sa ivicom A1B1B2 ...Bn opisanu po izlomljenoj liniji AA1A2A3... An (slika
5b).
4

An

An
Bn
4

B4

3
3

A3

2
1

A2

A2
A1

B3
B

A1

B1
A

a)

b)

Sl.5. Vrste klinova: a) sa izlomljenom linijom,

b) sa krivom linijom.
Kod krivolinijskog trostranog klina uglovi , i neprekidno se menjaju.
Deformaciona svojstva krivolinijske povrine zavise od karaktera izmene odreenih
uglova. Tako, na primer, sposobnost mrvljenja krivolinijske povrine klina raste sa
poveanjem uglova i .
Alati maina za obradu zemljita mogu imati ravne, cilindrine, cilindroidne i zavojne
povrine.
Cilindrine i cilindroidne povrine obrazuju se putem postepenog premetanja
horizontalnih pravih AB po krivoj liniji vodilji AC, slika 6. postavljenoj u uzdunoj
vertikalnoj ravni xOz. Pri tome kod cilindrine povrine ugao ima stalnu vrednost, a kod
cilindroidne ugao se menja sa poveanjem visine.

Sl.6. Cilindrini klin

Tangente povuene u svakoj od taaka vodilje AC obrazuju sa osom Ox ugao
mrvljenja . Za kvalitetno mrvljenje potrebno je stalno poveavanje ugla i to se postie
tako to se krivina postepeno poveava ili radijus krivine smanjuje. Zato se kod alata
maina za obradu zemljita primenjuju delovi parabole ili luka elipse.
5

Za poveanje sposobnosti uvijanja krivolinijskog klina neophodna je intenzivna

promena ugla . Takav klin ima zavojnu povrinu. Ona moe biti obrazovana iz trostranog
klina putem premetanja vodilje BC du prave BD, slika 7, i stalnom poveanju ugla .
Pri kretanju po zavojnoj povrini plastica se uvija, a usled malog rasta ugla
mrvljenje je neznatno. to je vei korak zavojnice to je manje uvijanje plastice i tim
manje mrvljenje plastice.
Svaka od navedenih povrina klina se primenjuje za odreeni tip zemljita i
odreene uslove rada. Vezana zemljita neophodno je obraivati zavojnom povrinom
klina a meka, nevezana cilindrinom ili cilindroidnom povrinom jer je takvo zemljite
lake za mrvljenje i prevrtanje.

Sl.7. Zavojni klin

PROCES PREVRTANJA PLASTICE
Pri oranju bez pretplunika plastica se prevre, uz vee ili manje drobljenje i dolazi u
poloaj pod nekim uglom prema povrini zemljita, naleui na susednu plasticu, slika 8.
Pri oranju sa pretplunikom gornji sloj zemljita, skinut pretplunikom, prevre se i pada
na dno brazde, sa neznatnom promenom svog oblika, dok donji deo zemljita zahvaen
plunim telom, izloen jaem drobljenju i prevrtanju zauzima svoj poloaj pod uglom
prema horizontu, pokrivajui odbaenu plasticu gornjeg sloja zemljita, slika 8.

Sl.8. Prevrtanje plastice

Posmatranje prevrtanja plastice, bez njenog drobljenja, omoguava utvrivanje
izveznih zakonitosti odreenog procesa. Pri obrtanju plastice ABCD, slika 8, oko take D
do vertikalnog poloaja DABC i zatim oko take C plastica se dovodi u konani poloaj u
kojem nalee na susednu plasticu. Slaganje odnosno stabilan konani poloaj plastice
zavisi od odnosa irine prema dubini oranja b/a. Pri nekom odnosu dimenzije plastice,
b/a, plastica e zauzeti takav poloaj da dijagonala prevrnute plastice bude vertikalna u
odnosu na dno brazde.

Sl.9. Prevrtanje plastice pri primeni predplunika

Ovakav poloaj plastice predstavlja nestabilno ravnoteno stanje. Treba odrediti
minimalnu vrednost b/a, tj. vrednost koja odgovara ovom kritinom poloaju plastice u
kojem plastica moe da se vrati u brazdu. Odnos dubine prema irini oranja odreuje
nagib plastice prema horizontu, tj.

sin 0 =

a 1
1
= =
b k tg

(6.2)

gde je:
k = b/a - odnos irine prema dubini oranja.
7

Granina vrednost odnosa irine prema dubini oranja pri kojoj plastica dolazi u
nestabilan poloaj iznosi k =1.272. Za obezbeenje stabilnog poloaja prevrnute plastice
potrebno je da bude ostvaren uslov k 1.27. Kod izvedenih plugova k se kree u
granicama 1.3 do 1.8, a najee 1.4 do 1.6.
Pri izvoenju procesa oranja sa predplunikom plastica se okree oko take F do
svog vertikalnog poloaja, a potom oko take E do konanog naleganja na susednu
plasticu. Nestabilan poloaj predstavlja poloaj kada se teite nalazi na vertikali kroz
taku E u odnosu na horizontalno dno brazde, slika 9. Sa poznatim vrednostima za
dubinu a1 i irinu plastice b1 koju obrauje predplunik moe se odrediti vrednost za k pri
kojoj e plastica sa predplunikom vrednost za k, za nestabilan poloaj plastice je znatno
nii nego pri radu pluga bez predplunika. Za a1 = 0.5a i b1 = 0.67b dobija se vrednost k
= 0.94. U praksi odnos irine prema dubini oranja sa predplunikom uzima se u
granicama k = 1.1 - 1.3.
Stepen prevrtanja plastice u procesu oranja je vie izraen kod poluspirale i spirale
radne povrine plunog tela u odnosu na cilindrinu povrinu i dat je na slici 10. Takoe
uticaj parametar na proces prevrtanja plastice je i brzina kretanja plunog tela, odnosno
pluga. Za obezbeenje kvaliteta obrade pri poveanim radnim brzinama, preko 1.9 m/s,
potrebno je izvriti optimizaciju parametara radne povrine plunog tela. Zatim
parametri su uglovi izvodnica 0 i max ka zidu brazde kao i ugao koji karakterie
odizanje plastice.

Sl.10. ema procesa prevrtanja plastice kod poluspiralnog

i spiralnog plunog tela
Geometrijski parametri plastice

Osim plastice pravougaonog poprenog preseka, mogue je formirati plasticu

romboidnog poprenog preseka sa krivolinijskim ili pravolinijskim bonim stranicama.
Prednosti ovog postupka formiranja plastice odreenog oblika ogleda se u manjem
prostoru za prevrtanje plastice, to uslovljava i manja rastojanja izmeu plunih tela kod
obrtnog pluga i samim tim i manje gabaritne dimenzije i mase obrtnih plugova. Takoe,
pri primeni plugova koji formiraju plasticu, obino romboida, bolje je zaoravanje biljnih
ostataka i ubriva, manje su zapremine vazdunih depova i ravnomernija povrina
obraenog zemljita u odnosu na obradu sa raonim plugovima koji formiraju plasticu
oblika paralelopipeda. Na slici 11 prikazan je oblik i proces obrtanja plastice romboidnog
oblika kod primene sistema HAUARD. Ivica radne povrine na zidu brazde je delom
krivolinijskog oblika. I predplunik ima isti oblik ivice na zidu brazde.

a)

b)
Sl.11. Oblici plastice:
a) pravougaona plastica, b) romboidna plastica
Sistem RABEWERKE omoguava formiranje plastice oblika romboida sa pravim
stranicama, slika 6.14. Prednost je u veem prostoru za gaenje pogonskih tokova po
otvorenoj brazdi (slika 121a) i boljem reanju plastice u odnosu na formiranje
pravougaonih plastica, slika 12b.

b)
Sl.12. Oblici plastice:
a) prolaz tokova traktora, b) reanje plastice
VREME IZVOENJA OSNOVNE OBRADE ZEMLJITA
Datum pristupanja obraivanju zemljita zavisi od vie inilaca, a najvie od kulture
koja e se gajiti, pogotovo od kalendarskog vremena njene setve, zatim od kalendarskog
vremena etve prethodnog useva, od vrste i vlage zemljita, temperature,
zakorovljenosti, rokova ubriva, itd. Ako se, na primer, posle etve penice eli sejati
kukuruz narednog prolea, tada ostaje veliki vremenski interval za obradu zemljita.
Sasvim je drugi sluaj kada se u jesen, posle sreivanja kukuruza, seje penica na istoj
njivi. Tada nema vremena za ekanje, zemljite se obino obrauje odmah po etvi i
odmah seje.
Drugi vaan faktor je sadraj vlage u zemljitu. Zemljite se moe obraivati samo
pri umerenom sadraju vlage. Mokro i suvo zemljite teko se obrauje. Najbolji trenutak
za obradu zemljita je kada je oranini sloj umerene vlanosti (40 - 60% od maksimalnog
kapaciteta za vodu). Zemljite je pogodno za obradu ako se pri tome dobro sitni i mea.
Peskue i druga laka zemljita lako se obrauju i kada su suva i mokra.
Godinja doba, odnosno periodi, kada se pristupa obradi zemljita su sledei:
- prolee, pa je sama obrada zemljita nazvana prolena obrada zemljita. Za
veinu okopavina naroito na brdskom i planinskom podruju gde postoji opasnost od
erozije zemljita, obavlja se osnovna obrada u prolee. Naalost, esto u ravniarskim
uslovima ratarenja se vri prolena obrada zemljita. Prolena obrada ima niz
10

nedostataka u odnosu na jesenje oranje, jer je esto suno ili kino prolee. Ono treba da
se preduzima to je mogue ranije, jer je jedan od glavnih zadataka da se sauva vlaga
sakupljena u toku zime i prolea, a u isto vreme da se omogui apsorbovanje novih
koliina vode,
- jesen, pa je i sama obrada zemljita nazvana jesenja, a esto i zimska obrada
zemljita. Za sve itarice koje se seju u jesen obavezno se vri jesenja obrada. Osim toga
na svim zemljitima na kojima e se sejati okopavine u prolee, a nema opasnosti od
erozije, takoe se vri jesenja obrada zemljita. [to se tie kalendarskog datuma kada se
pristupa jesenjoj obradi mora se voditi rauna da su sa dubljim ulaenjem u jesen uslovi
sve nepovoljniji. Temperatura stalno opada, a vlaga iz dana u dan raste, tj. uveava se,
- leto, pa je obrada nazvana letnja obrada zemljita ili letnje oranje. Letnje oranje
se izvodi u dva sluaja:
- prvo kada se vri plitko oranje koje je poznato pod nazivom ljutenje strnjike ili
zaoravanje strnjike. Posle etve, zemljite ostaje golo i vrlo brzo poinje da isparava
vlagu koju je imalo. Zaoravanjem strnita prekida se kapilaritet i time se spreava
isparavanje vlage, odnosno vlaga se konzervira. Sauvana zemljina vlanost na
zaoranom strnitu poveava plodnost zemljita, aktivnija je u pogledu obrazovanja
asimilativa, a pod uticajem poveane vlanosti zemljite se lake i bolje obrauje u
jesen. Sve ovo se odraava na poveanje prinosa. Zaoravanjem strnita unitavaju se
korovi na taj nain to zaorano strnite, tj. rastresit povrinski sloj, pospeuje klijanje
semena korova, a jesenjom obradom se korov unitava.
- drugi sluaj letnje obrade je kada se vri oranje za drugu etvu, to je u uslovima
intenzivne proizvodnje i jedino mogue. U naoj zemlji sve vie se upravo govorimo
drugoj etvi, to naroito vai za toplija podruja kao i ona gde je mogue
navodnjavanje.
- leto, jesen, kada se vri izuzetno duboka obrada zemljita, do 110 cm dubine.
Ovo oranje, tzv. rigolovanje, izvodi se za pripremu zemljita za sadnju viegodinjih
kultura (voarske vrste i vinove loze).
Iz svega iznetog proizilaze i sledee vrste, odnosno dubine osnovne obrade
zemljita:
- proleno oranje, dubine do 25 cm, a veoma retko do 30 cm,
- jesenje, odnosno zimsko oranje dubine i do 45 cm (najee 28 - 40 cm), pogodno
za okopavine, daje najbolji kvalitet jer u toku zimskog perioda dolazi do
izmrzavanja i sitnjenja zemljita,
- letnje oranje, prilikom izvoenja i zasnivanja - druge etve, dubine do 28 cm,
- rigolovano zemljite (leto i jesen), odnosno duboko oranje za voarske kulture 50 110 cm, a za vinovu lozu 70 - 110 cm, u zavisnosti od tipa zemljita i podloge,
- zaoravanje ili ljutenje strnita, koje se izvodi leti posle etve strnih ita (penica,
ra, jeam, ovas), dubine do 15 cm.
11

METODE OSNOVNE OBRADE RAONIM PLUGOM

Ima vie naina oranja. Koji e se od njih primeniti zavisi od zemljita i klime, od
veliine i oblika parcele, reljefa, od vrste pluga, itd.
Oranje klasinim raonim plugovima vri se na zagone i to na grebene (slogove,
naore) i razore. Povrina koja se ore zove se telo ili zagon parcele (table), a krajevi
parcele na kojima se okree traktor i plug su uvratine ili elo parcele.
Greben nastaje kada se parcela ili zagon poinje da ore od sredine naoravanjem dve
brazde iz dva suprotna prohoda jedan na drugi, slika 13a. Na sredini se stvara greben,
poslednja brazda treba da bude plia kako razori ne bi bili duboki.

a)

b)
c)
Sl.13. Oranje na greben, razor i u ravnici
Razor nastaje na uzdunoj sredini parcele kada kada se oranje zapoinje od krajeva,
a u sredini ostaje otvorena dvostruka brazda iz koje je jedna plastica oborena prema
jednoj, a druga prema drugoj uzdunoj strani parcele. Prve dve brazde moraju biti
paralelne. Primenjuje se preteno na tekim i vlanim zemljitima sa povrinskom
vodom, gde razor, slika 13b, slui kao kanal za odvod vode.
Vei broj razora oteava rad u sledeim fazama primene mehanizacije. Osim toga u
njima najee raste korov i odatle se prenosi na ostali deo parcele.
Oranje u ravnici, slika 13c, je najkvalitetniji nain, jer nema nikakvih gubitaka u
proizvodnoj povrini. Primenjuju se na ravnim i nagnutim terenima plugovima obrtaima,
koji imaju i levo i desno orijentisano pluno telo.
Oranje obrtnim plugovima poinje na jednom kraju parcele, a zavrava na drugom.
Kada plug izore jednu brazdu, na kraju parcele ram sa plunim telima se obrne i plug
nastavlja da ore sledeu susednu brazdu. Pri ovoj tehnici oranja sve brazde padaju na
12

jednu stranu (udesno). To je najbolji nain oranja, najmanje je praznih hodova i najbolje
je ekonomisanje vremenom i energijom, a parcele ostaju relativno glatke, bez naora i
razora. Ovo oranje nije najpogodnije za zemljita sa neregulisanim vodnim reimom.
Velike parcele moraju se, radi smanjenja praznih hodova na uvratima, deliti na
zagone, slika 14. Najprikladniji nain oranja je takav da se najpre oru neparni zagoni na
greben, a kasnije parni zagoni koji su ostavljeni neorani, da se oru na razor. Na taj nain
se smanjuje broj grebenova na polovinu, a prazni hodovi se mogu smanjiti manjom
irinom zagona. Zagon koji je jedne godine oran na greben treba idue godine da se ore
na razor. Ako se oranje vri tekim traktorima i viebrazdnim plugovima sa kojima je
teko izvoditi petlje okretanja, pri zapoinjanju oranja na greben ili zavravanju oranja na
razor, onda se taj rad moe obaviti paralelno na I i III, odnosno II i IV zagonu. Pri tome
prazni hodovi na nekoliko poetnih odnosno zavrnih prohoda dostiu najvie dvostruku
irinu osnovnih zagona. U primeru na slici 6.16 pri oranju bez izvoenja petlji za
okretanje, nekoliko poetnih i zavrnih prohoda imae prazne prohode manje od 60 m, a
kod ostalih normalnih prohoda na jednom zagonu, prazni hodovi e da budu manji od 30
m.
Prilikom zapoinjanja oranja treba da se izvri pravilno otvaranje brazde. Zadatak
posebnog postupka pri otvaranju brazde sastoji se u tome da se na mestima
zapoinjanja sa oranjem izvri dovoljno duboko rastresanje oraninog sloja, a da se pri
tome u to je mogue veoj meri izbegne stvaranje uzdunog jako izraeno izdignutog
grebena ili dubokog jarka. Zbog toga se pri oranju na greben, kada se zapoinje sa
oranjem od sredine zagona ne zapoinje naoravanjem dna brazde iz suprotnih prohoda
jedne na drugu. Nasuprot tome, zapoinje se tako, da se pri prohodu u oba parvca izvri
razoravanje. Kod toga se plug zakoava tako da ore dublje sa levim krajem (kod
normalnog desnog pluga) odnosno da ore duboko samo zadnjim plunim telom
viebrazdnih plugova, slika 15. Iza prvog prohoda u oba pravca ostae na mestu
zapoinjanja sa oranjem dvostruka brazda priblino traene dubine oranja. Za sledei
prohod vri se ispravljanje pluga za oranje od prethodno utvrene sredine polja, ali sada
u suprotnom pravcu i naoravanjem (na greben). Time se zatrpava prvim prohodom
otvorena brazda (jarak). Da greben ne bi bio vii od nivoa kasnijeg oranja, prvo pluno
telo treba da zahvata u prvom prohodu neto uu brazdu.

13

Sl.14. Nain oranja na zagone

Pri oranju na razor, gde se oranje zapoinje sa krajeva zagona primenjuje se isti
postupak ali samo u jednom pravcu na svakom kraju. Pri zavravanju oranja na zagone
treba paziti da u sredini zagona, za poslednji prohod, ostane traka u pravcu iste irine po
celoj duini i da irina priblino odgovara zahvatu pluga.
Figurativni nain oranja prua vee mogunosti kako u pogledu efikasnosti tako i
kvaliteta rada. Iako je plug konstruisan za pravolinijski rad, kada je kvalitet rada najbolji,
to pravilo moe da se ostvari i pri figurativnom nainu oranja. Ako plug obavi oranje
kreui se u blagom luku samo na manjem delu od preenog aktivnog puta, to nee biti
tetnije od dizanja, sputanja i zaokretanja na zavretku svake brazde pojedinog zagona.
Zato treba figurativno oranje smatrati kao savreniji metod izvenja ove operacije.
14

Sl.15. Otvaranje brazde pri oranju na greben

Figurativno oranje iz centra zahteva razmeravanje parcela pre poetku rada, slika
16. Uzdu pravca oranja parcela se deli na dve uzdune polovine, a uzdu te linije
(simetrale) sa oba kraja odbija se duina jednaka irini jedne od simetrinih polovina.
Tako dobijena dvostruka simetrinost preduslov je, da na kraju, sa jedne strane, ne
ostanu neobraeni pojasevi za ije oranje treba i mnogo praznih hodova.
Oranje bez podizanja pluga se zapoinje na slog, sa podizanjem pluga samo tako
dugo dok se dobije izorani pojas dovoljne irine da se moe zapoeti kruno oranje. Za
etvorobrazdni plug irina poetnog pojasa treba da bude oko 25 m.

Sl.16. Figurativno oranje bez podizanja pluga

Figurativno oranje iz centra sa podizanjem pluga omoguuje samo pravolinijski rad,
ali ukljuuje i prazne hodove pri izvoenju petlje i posle postizanja poetnog pojasa
dovoljne irine, slika 17.
15

Kada se koriste viebrazdni plugovi za duboko oranje, onda je mogue ugaono

kruno oranje sa podizanjem pluga, ali sa okretanjem u vidu trougla (manje praznog
hoda), slika 18. U tom sluaju oranje e biti obavljeno pri pravolinijskom kretanju, a nee
ostajati neobraeni uglovi parcele. Meutim ovaj nain kao i kruno oranje sa krunom
petljom oteava oranje od periferije ka centru u sledeoj godini. Ako se vri, onda posle
oranja treba posebno izvriti duboku kultivaciju dijagonalnih pojaseva, na kojima su
vrene petlje posle oranja.

Sl.17. Figurativno oranje sa podizanjem pluga

Opisana figurativna oranja mogu da se primene na parcelama pravilnog oblika
(trapez, kvadrat, pravougaonik, krug ili elipsa), a kod nepravilnih se ostatak (deo)
parcele ore zasebno (greben - razor).

16

Sl.6.20. Figurativno oranje sa petljom u obliku trougla

Postoje i drugi naini izvoenja oranja: smanjenjem broja zagona (dui prazni
hodovi), oranje bez petlji u krug ili zmijoliko oranje preskakanjem nekih zagona, koji se
oru kasnije (dugi prazni hodovi) ili figurativno oranje sa dijagonalnim neoranim
pojasevima za izvoenje petlji, koji se naknadno oru na greben ili razor. Ipak ovi naini
ne pruaju neke bitne prednosti.
Pri analizi dijagrama koeficijenta praznih hodova po Svirevskom, slika 19, za oranje
po zagonima razne duine i irine, vidi se da je koeficijent najpovoljniji pri 60 m irine
zagona uz to veu duinu. Oranje na zagone parcele, ako bi bila podeljena u 10 zagona
irine 60 m imalo bi 7% praznih hodova to kod etvorobrazdnog pluga (140 cm) iznosi
35.59 km. Kod figurativnog oranja bez petlje praznih hodova je 0.75 km (0.13%), kod
figurativnog krunog sa petljom praznih hodova je 25.68 km (5.0%), a kod figurativnog
sa trougaonom petljom praznih hodova je 15.0 km (3%).
Plugovi obrtai, kao to je ranije napomenuto, pruaju znatne prednosti u odnosu
oranja na zagone i figurativno oranje. Ovaj nain ne smanjuje prazne hodove za
zakretanje vie od figurativnog krunog oranja, ali osigurava neuporedivo bolji kvalitet
oranja i poravnatost parcele. Dok se proseno rauna da ukupni gubici vremena kod
klasinog oranja manjih parcela na zagone iznose 25%, kod plugova obrtaa taj procenat
pada ispod 10%.

17

Sl.19. Koeficijent radnih hodova pri oranju razliitih zagona

Pri oranju na nagnutim terenima mora se voditi rauna o podunoj i poprenoj
stabilnosti traktora sa plugom, o bezbednosti rukovaoca, a takoe i o kvalitetu rada,
prvenstveno vezanom za prevrtanje plastice.
Rad na nagnutim terenima manjim od 15% kod klasinih traktora sa plugovima
mogu je pri kretanju bilo navie ili nanie. Na veim nagibima a u cilju poveanja
ekonomske opravdanosti, manje potronje energije, utroka goriva, vremena, itd.
primenjuje se oranje nanie, slika 20, odnosno pri praznom hodu navie, plug je
podignut.
Ako se radi o takvim terenima, parcelama, gde se ne moe pribei prethodnom
sistemu obrade primenjuje se sistem obrade prema sopstvenom nagibu ili popreko.
Taj sistem se koristi za prevrtanje zemljita prema dolini ili prema vrhu. Ukoliko se vri
prema vrhu delii zemljita padaju u tek otvorenu brazdu. Na nagibima manjim od 20%
mogue je obraivanje zemljita prema drugom nainu.

18

Sl.20. Oranje na nagnutom terenu

Na slici 21. prikazan je traktor toka koji se kree desnim tokovima u brazdi, pri
radu na nagnutom terenu. Kvalitet rada je pogoran na primeru, slika 21a, zbog padanja
zemljita u brazdu, a u suprotnom (drugom) sluaju, slika 21b, poveava se opasnost od
prevrtanja traktora sa plugom.

a)

b)
Sl.21. Oranje popreko

TEHNIKI SISTEMI ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJITA

Osnovna podela tehnikih sistema za osnovnu obradu zemljita moe se izvriti
prema brojnim karakteristikama sistema, slika 22.
Dalja podela moe da se izvri i prema materijalima od kojih su izraeni radni
elementi plunog tela (elik, tripleks materijal, plastika, elik sa nanesenim prevlakama,
itd.), prema obliku plastice (pravougaona, romboidna, itd.), prema mogunosti
19

osiguranja od loma pojedinih delova konstrukcije pri nailasku na prepreku (opruni,

hidraulini, itd.), prema obliku, nainu izrade plune daske (klasina i reetkasta, itd.)
kao i prema parametrima koji se odnose na masu pluga, nainu obrtanja, mogunosti
prikljuivanja dodatnih radnih elemenata za dopunsku obradu, itd.
Tehnike karakteristike odreuju maksimalne tehnoloke mogunosti celog sistema
za obradu zemljita. To je skup parametara koji definiu tehniku funkciju orua za
obradu, radnih elemenata i pomonih delova pluga.
Osnovni delovi tehnikog sistema za osnovnu obradu zemljita, odnosno raonog
pluga su prikazani na slici 23.
Raonik i pluna daska, kao glavni radni elementi i plaz sa petom, pero i kozlac
sainjavaju pluno telo. Kozlac ima ulogu da povee raonik, plunu dasku, plaz sa petom
u jednu celinu. Kozlac se privruje za ramsku konstrukciju pluga.

20

ra o n i R AO N I
P O O B L IK U R A D N E
P O V R [ IN E

D IS K O S N I
R A Z R IV A ^ I

NO[ ENI

P R E M A N A ^ IN U
P R IK L J U ^ IV A N J A

PO LU N O [ EN I
VU^ENI

Z A P L IT K U O B R A D U
D O 15 C M

P R E M A D U B IN I
OBRADE

ZA S RE DN J U O BRADU
- 25 C M
ZA DU BO KU O BRADU
- 50 C M
R IG O L O V A N J E
PR E K O 50 C M

T E H N I^ K I S IS T E M I Z A
O SNO VNU O BRADU
Z E M L J I[ T A

PREM A BROJU
R A D N IH E L E M E N A T A

S A J E D N I M R A D N IM
ELEM EN TO M
S A V I[ E R A D N I H
E LE M E N ATA
ZA LJ U [ TEN J E
S T R N J I[ T A

PREM A NAM ENI

ZA S E TVE N O
DUBO KO ORANJE
Z A R IG O L O V A N J E

RAVNJA^E

P R E M A N A ^ IN U
OBRADE

O BRTN E

55

BALAN SN E

P A S IV N E
SLO BO DN O O BRTN E

PREM A POGONU
A K T IV N E
K O M B IN O V A N E

Sl.22. Osnovna podela tehnikih sistema za obradu zemljita

21

Sl. 23. Osnovni delovi raonog pluga

Raonik i pluna daska, kao glavni radni elementi i plaz sa petom, pero i kozlac
sainjavaju pluno telo. Kozlac ima ulogu da povee raonik, plunu dasku, plaz sa petom
u jednu celinu. Kozlac se privruje za ramsku konstrukciju pluga.
Crtalo u obliku noa ili diska je takoe pomoni radni element i vri odsecanje
plastice u vertikalnoj ravni, odnosno stvara ravan zid brazde. Moe se postaviti ispred
svakog plunog tela ali obavezno ispred zadnjeg, kako bi se osim ravnog zida brazde
dobilo i isto dno brazde (bez grudvi zemljita), za prolazak tokova traktora.
Osnovne tehnike karakteristike crtala u obliku noa su:
- ukupna duina,
- duina otrice,
- uglovi otrice,
a kod diskosnog crtala:
- prenik diska,
- uglovi otrice.
Sistem za privrivanje za ram pluga omoguava izbor poloaja najnie take
otrice crtala u odnosu na dno brazde (dubina rada) i u odnosu na vrh raonika
(horizontalno rastojanje).
Radne povrine raonika i plune daske obrazuju radnu povrinu plunog tela. Ova
povrina je definisana geometrijskom parametrima od kojih su najvaniji:
- gabaritne dimenzije plunog tela,
- duina otrice raonika,
- irina raonika upravno na pravac kretanja,
22

- visina radne povrine plunog tela ka zidu brazde,

- 0 , ugao otrice raonika prema zidu brazde,
- min , minimalni ugao nagiba izvodnice cilindroida prema zidu brazde, odnosno
ugao koji odreuje poloaj grudi plune daske,
- max , najvei nagib izvodnice cilindroida prema zidu brazde, odnosno ugao koji
odreuje poloaj krila plune daske,
- , ugao koji definie poloaj raonika prema dnu brazde.
Za razliku od raonih diskosni, odnosno tanjirasti plugovi se koriste za oranje tvrdih,
suvih, sabijenih, nerazreenih i neistih zemljita (sa mnogo biljnih ostataka, ila i
kamena), odnosno na onim zemljitima gde bi raoni plugovi guili i oteivali. Sferni
diskovi jae odbacuju i mrve zemljita ali ga slabije prevru i slau nego raoni plugovi. U
Evropi diskosni plugovi se ree koriste osim u sunim godinama. Za obradu zemljita
zaraenih rizomnim korovom nisu pogodni diskosni plugovi poto bi seckanjem jo irili
korov.
Kod plugova za oranje tvrdih i suvih zemljita dubina rada je 25 - 30 cm, a kod
tanjiraa za ljutenje strnjita od 5 do 8 cm.
Prednost diskosnih plugova u odnosu na raone:
- pri oranju krevina i skeletoidnog zemljita manje su osetljivi,
- ne treba da se otre, a umesto koncentracije otpora na vrhu i otrici raonika on je
rasporeen po celom obodu tanjira,
- ne stvaraju zbijen podoranini sloj,
- prikladniji su za suva i tvrda zemljita, gde raoni plugovi izlaze iz brazde
- na rastresitim zemljitima bolje meaju zemljite.
Nedostaci diskosnih plugova u odnosu na raone:
- ne zaoravaju biljne ostatke kao raoni plugovi,
- slabije usitnjavaju plasticu kod vlanijeg zemljita,
- poveana teina plugova da bi se obezbedilo ukopavanje u dubinu zemljita.
Diskosni plugovi, u odnosu na raone plugove, imaju manje trenje pri oranju ali za
prodiranje diskova u zemljite, naroito kada je zemljite sabijeno, potreban je relativno
veliki pritisak na diskove.
Osnovni geometrijski parametri koji odreuju karakter dejstva diska na zemljite,
slika 24, su:
- prenik diska D,
- poluprenik krivine R ili ugao konusa 2,
- ugao postavljanja diska prema pravcu kretanja ,
- ugao postavljanja diska u odnosu na vertikalu ,
- debljina diska,
- uglovi otrenja.
23

Sl. 24. Osnovni parametri diska

Karakter dejstva diskova na zemljite ne zavisi samo od geometrijskih karakteristika
i napadnog ugla, ve i od brzine kretanja maine. Pri kratanju svaki disk ree plast tako
da je dno brazde u obliku ljeba. Visina h, ovih grebena zavisi od prenika diska D,
rastojanja izmeu diskova b i napadnog ugla . Visina grebena utoliko je manja ukoliko je
vei napadni ugao. Obino se preporuuje da za kvalitetnu obradu zemljita visina
grebena bude h < 0.5 a za ljutenje strnjita, a h < 0.4 a pri oranju.

24