x 5 \drzajem od preko 46% umpora i drage sulfidne rade sa verim sadrZajem pirite i pirotina, podlezu oksidaciji, samozapaljenju i lepljivosti. AKo se te rude ostave ‘luge vremena u izdrobljenom stanju, u dodiru sa vazduhom i viagom podlezu — ada se zatim prevlati skre- peror. preko ucovarnog mosta 4 direktno u vag -nete. Skreperske ni§e rade se na odstojanju od 20 m. Odréaveni otkopa vrSi se nieregu- larnim stubovinu od sivomagne rude ili jalovih ukljucenja, a po potrebi i sidrima. Kod manje moénosti lezista strop otkopa Slika 84. Metoda frontalnog otkopavanja S@ moze osiguravati po potrebi unakrsnim nagnutog lezista drvenim stubovima ili stojkama. 9.2. Metode stepenastog otkopavanja Ove se metode danas rede primenjuju, jer ih je moguée zameniti savremeni- jim i sigurnijim metodama. Primenjuju se za Zilna leziSta sa velo strmim padanjem, moénosti do 2,5 ili 3 m. Na slici 85 pokazana je Sema metode. Izvozni hodnici 1 rade se usamoj ili, a na odstojanju od 40—50m rade se uskopi 2 do viteg horizonta, dija visinska razlika iznosi od 20—30 m. Na ovaj na¢in formi- raju_ se otkopni blokovi. Otkopavanje se izvodi na taj na- Gin Sto se iz uskopa levo i desno, na 3—4m ispod gornjeg horizonta, po celoj Sirini Zile otkopava ruda éelnim otkopom 3. Kad éelni otkop odmakne nekoliko metara, potinje otkopavanje rude u obliku stepenica Slika 85. Metoda stepenastog otkopavanja ced4 nagole, brico iniranjem vertikanih ili nih budotina, Visina stepenica iznosi ina oko 1,5m. Ruda g-vvitaciono pada u uskop na Gijem se dau nalaze vrata za utovar rude u vagon=-<. Kod moénijih Yila se radi za’tite izvoznog hodnika ostavija horizontski stub rude moénosti 2—3 m. Kad se otkopavanjem stepenicama stigne do dna bloka, iz nieg izvoznog hodnika se na svakih 5—6m probijaju rudne sipke 5, preko Kojih se vr8i utovar minirane rude. Kod 4ila manje moénosti do 2m otkopavanje moze da otpotne neposredno ispod go-njeg horizonta. Radi zastite nodnika i radnika na otkopavanju, pod hod- nika se gusto podgraduje raspiratima, a otkopavanje se vr8i do krova nideg izvoz~ nog hodnika, koji se isto podgraduje u gusto} podgradi, ostavijajuéi na izvesnim odstojanjima otvore za utovar rude. Nogativna strana ove metode ogicda se u come Sto radnici iznad sebe imaju velik otvoren prostor kojeg je nemogt. © kontrolisati i Sto je rudu koja se zadrzava na stepenicama potrebno ruéno prebacivati. Iz tih razloga se ova metoda retko primenjuje. Metode otkopavanja obrnutim stepenicama Ove se metode primenjuju za le#i8ta Zilnog tipa sa strmim padanjem, moé- nosti do 2 ili 3m, za visoko vrednu rudu sa évrstim bokovima. Otkopavanje se wr8i odozdo navige, u obliku obrautih stepenica, kako je to pokazano na slici 86. Visinska razlika medu horizontima iznosi od 30—50m, a duyina bloka oko 60m. 0.50 Zaza Ze j0-t0m Slika 86. Metoda otkopavanja obrnutim stepenicama Priprema bloka sastoji se u izradi izvoznog hodnika 1 i uskopa 2 koji ide do gornjeg ventilacionog hodnika 3 Koji je ranije bio izraden. Na 2—3m iznad iz- voznog hodnika, poéevsi od uskopa 2, vr8i se levo i desno podsecanje bloka rude. Kad se podsecanjem odmakne na svaku stranu za 10—15m, iz izvoznog hodnika, na odstojanju od 6—8 m, probijaju se rudne sipke. Kod wzih Zila izvozni hodnik se dige na visinu od 4m, a na 2m visine postavija se drvena podgrada od ras- 122piraca. Ne odsiojanju od 4— za tudne sipke. Otkopavanje se izvoc! u horizontalnim etadarna visine od 2—3m, koje se obrazuju postepenin napredovanjem otkopa odozdo nagore. BuSenje horizon- talnih buSotina izvodi se sa stajaligta izradenih od nekoliko raspiraéa i pat sa od dasaka ili polutak:.. DuZina pojedine stepenice iztiosi 5-6 m. Odjednom se mi- nira nekoliko etaza, ali se pr-thodno n*i patosi odstranjuju Kako bi ruda gravitaci- ono padala u sipke. Raspiraci se ne cuisiranjuju, i treba da su od jate oble grade, da su dobro uévriceni o bokove da ih mine ne bi izbile. Ukoliko je potret 10 vr8iti odabiranje rude, onda se patosi ostavljaju, a mada vige etaZe pada na patos aa kome se vréi odabiranje. Ovabrana ruda se prope ta u sipke, a jalovina ostavija pozadi na patosu. Kad se o'topavanjem stigne do ornjeg horizonta, radi za8tite hodnika se ostavlja zastitni s. b jagine 2—3m. Dolazak u otkop vr8i se iz vigeg horizonta preko uskopa. Tako ova motous. ima izveonih prednosti u odnosu na stepenasto otkepavanje, ima i dosta nedosvataka, pre svega bog toga jet se ispod radiliSta nalaze veliki otvoreni prostori koji preds © -ljaju stalnu opasnost za radnike. Pored ioga, po- troinja grade je dr a veliks. . trodi se dosta vremena za postavljanje i odstranji- vanje patosa, pa si. ! uéinci dosta niski Ove se merode -nanje primenjuju jer se mogu zameniti sigurnijim i ekono- im metodam? ml PG cu: © 9.4, Ksmorno-stubne meiode otkopavanja Ove se metode primenjuju za otkopavanje horizonialnih i nagnutih ledista do 30°, a najvige 40°, veéeg prostranstva, moénosti od 2—30 m i vige. Otkopi imaju oblik pravilnih medusobno paralelnih komora izmedu Koji se ostavljaju siste- matski sigurnosni stubovi. Orkopi, odnosno Kkomore i stubovi razvrstavaju se po praveu pruzanja ili po usponu ledi8ta. Sigurnosni stubovi imaju vie-manje kruéni, kvadratni i pravougaoni oblik, ili oblik potpornog zida-trake. Ruda i okolne stene treba da su Evrste i postojane kako bi komore mogle imati veéi raspon, a primenom sistematskog osiguranja krova komora viseéom podgradom, krovne stene mogu biti i manje otporne. U sigurnosnim stubovima ostaje od 15—30% rude, a u pojedinim metodama i do 50%, radi Gega se ove metode primenjuju za manje vredne rude sa niskim sadréajem metala, kao i za lezista nemetala kao Sto su: soli, fosforiti, uljni Skriljci i sl. Ukoliko je potrebno zaitititi povrsinu od zaruSavanja, bilo zbog objekata na povrSini ili spretavanja prodora vode iz vi8ih vodonosnih slojeva, kao kod ledi8ta soli, sigurnosni stubovi ostaju kao permanentno sredstvo osiguranja. U tome slu- @aju u sigurnosnim stubovima ostaje do 50% rudnih rezervi. Ako se radi o vred- nijim rudama, a povrsina moze da se zaru’ava, sigurnosni stubovi se kod manje moénih le#i8ta delimiéno mogu otkopavati. : U zavisnosti od karaktera rude i krovinskih stena, Sirina komora se kreée u granicama od 5—6m i 15—30m, a sigurnosni stubovi od 2—5m i do 10-15 m. BuSenje minskih buSotina izvodi se na razne natine, lakSim, stednjim i te8- kim buSa¢im éekiéima i garniturama sa vie Gekiéa. Utovar i transport rude isto tako izvodi se raznim utovarno-transportnim sredstvima, Sto je zavisno od veli- Gine i visine komora i rudarsko-geoloskih Karakteristika lezista. U narednim izlaganjima izneée se nekoliko tipiénih primera ovih metoda otkopavanja. 1239.41, Otkopavanje ‘izontainih lezisia Postoji vedi bij varijanti otkopavanja horizontalnih leZigea i leziéta sa manjim nagibom. Na slici 87 pokazana je varijanta sa izvoznim Aodnicima u podini ledigta Horizontalno le#iste moénosti 3—10 m otkopava ce celom visinom u komorame i stubovima kvadratao: ili kruénog preseka Gija povréina iznosi 20—30 m*. Uda- Slika 87. Komorno-stubna metoda otkopavanja horizontalnog lediéta manje moénosti Ijenost od stuba do stuba, kao i raspon komora zavisi od fizitko-mehanitkih svoj- stava rude i krovinskih stena, a kreée se u granicama od 10—20m. - Lediite se razvrstava u blokove Sitine oko 100—150m, na kome se odsto- janju u podini lezi8ta (5—10 m ispod ledi8ta) rade izvozni hodnici 1. Iz njih se za svaku komoru izraduju rudne sipke 2, a za prolaz Ijudstva i snabdevanje komora potrebnim materijalom i opremom rade se uz podinu ledista hodnici 3 i proboji 4 iz kojih potinje otkopavanje, i to postepenim buSenjem i miniranjem rude dok se dobije cela Sirina komore. Minirana ruda se tovari utovarno-transportnim ma- Sinama ili skreperima i izruéuje u rudne sipke iz kojih se tovari u vagonete veée zapremine. Kod moénijih lezista, preko 10m, moze se_primeniti da se pod krovom komore radi zasek visine oko 3m, a donji deg’ ru minira u stepenicama ili po celoj visini jednom stepenicom. Za uto menjuju se bageri, a za transport, kamioni istresati. Tako u rudnilu dlova Lefswal, Svedska, leZi8te mognosti oko 20m zaleZe horizontalno na dubini oko 120m i otvoreno je oknom. Sirina komora iznosi 22m, a stubovi su kruznog i elipti¢nog preseka sa dijametrom oko 7m. Pod krovom ledi8ta radi se horizontalan zasek visine oko 2,5 m. Minirana ruda iz zaseka prevlati se buldozerom i sipa na podnojje stepenice. Donji deo rude busi se i minira dugatkim buSotinama. Bagerom zapre- licna metoda _s 124sf i a Kamicne aosivosti ona, Koji prevoze rudu na oko 600 m udaljenosti do drobilice blizu okna. Proseéni weinak bagera iznosi oko 250 t/sm, a otkopni udinak iznosi oko 60 t/nad. Na slici 84 3ematski je prikazana metoda rudnika Leiswal u preseku. Slika 82, Komorne-stubna metoda otkypavanja horizontalr leZige. rudnika Leiswal (Svedska) Umesto stepenigastog busenja minskih bu’otina nadole, na nekim ruds praktikuje buSenje horizontalmh ili Fosih busotina po sistemu obrnutih ste~ penica, kako je to pokazano na slici 89. Podsecanje rude u visini od oko 3—4m vi8i se u donjem delu Komore. U komori se delimiéno magazionira minirana ruda, ‘kojoj se pomocu buldoera daje blazi nagib da se po njoj moze kretati samohodna buSaéa garnitura kojom se bu’. sinske buiotine. Slika 89, Komorno-stubna metoda otkopavanja horizontalnog, IeZi8ta veée moGnosti sistemom obrnutih stepenica Ovaj naéin busenja sa gomile rude je utoliko povoljniji sto se moze Kontro- lisati neposredna krovina i Sto utovar i transport rude nije zavisan od buSenja jer se u Komori akumulira ruda. 9.4.2. Otkopavanje nagnutih lezista Ledista manje i vee moénosti sa nagibom od 10—40°, otkopavaju se komo- rama po nagibu lediSta, a ruda se doprema skreperima. Slika 90 pokazuje jedau varijantu otkopavanja leZi’ta srednje moénosti sa nagibom od oko 20°. Izvozni hodnici 1 rade se u podinskom boku. Visinska razlika medu horizontima podeava se tako da duzina komore po nagibu iznosi oko 40— —50m, Za svaku komoru izraduje se rudna sipka 2, a za vise komora sluzi jedan prolazno-servisni uskop 3. Iz ovog uskopa uz krovinu lezista, zbog ventilacije i komunikacije medu komorama, izraduje se smerni hodnik 4 iz. kojeg se u pravcu podine leZi8ta radi Siri preénik 5, koji se prodiruje za celu Sirinu komore. Rudna sipka koja se probija u ovo progirenje u svom gornjem delu se levkasto progiruje. Radi uspostavijanja ventilacije, iz pretnika 5 izraduje se uskop 6 neposredno ispod Krovine, koji se postepeno progiruje. Iz ovog prosirenja se zatim bu’e minske bu- 125Sotine nado! koji se jedan za drugim miniraju. nirana ruda se prevlati trobubnjastim skreperom do sipke. Po potrebi krov komors se osigurava visecom podgradom iz uskopnog progirenja. Komore imaju Sirina od 12—16 m, a sigurnosni stubovi su kvadratnog preseka sa stranicom od 3—4 m. Slika 90. Komorno-stubna metoda otkopavanja blago nagnutog ledi- Sta srednje moénosti Lezista mo¢nosti 2—3 m otkopavaju se po istoj metodi, s tim da se iz uskopa Jevo i desno progiruje komora po celoj Sirini sa povlaéenjem navise. Na gigii91. pgkazana je varijanta otkopavanja dugatkim buSotinama. Ruda treba da fOCvisigi Pastojana jer se podsecanje vr8i po celoj irini i duzini komore. Izvozni hodnict 1 rade se u podinskom boku, odakle se za vi8e komora izra- duju prolazno-servisni uskopi 2, a iz njih, uz krovinski bok, smerni hodnici 3. Iz smernih hodnika, po osovini komore, izraduju se pretnici 4 i ni’e za skrepere 5. Za svaku komoru po njenoj osovini probijaju se rudne sipke 6, a uz podinski bok po osovini komore tera se uskop 7 do viseg horizonta. Duzina komore po padu iznosi oko 60m. Podsecanje komore po celoj Sirini i dudini vr8i se iz uskopa 7, a radi busenja dugatkih buSotina, potrebno je iz pretnika 4 izvr8iti horizontalno podsecanje od podine do krovine, odakle se buse dugatke kose buSotine 8. Redovi buSotina se miniraju jedan po jedan u slojevima moénosti od oko 1,8—2m. Ruda se u ko- mori delimiéno magazionira a delimitno izviati. Uz krovinski bok po duzini ko- more ostavija se kora rude 9 moénosti oko 1,5—2m, koja se u toku prainjenja 126Komore postepeno buii i obara kratkim buSotinama, Sa obor: pe po trebi vi8i osiguranje krova viseéom podgradom 10. Minirana ruda iz komore pre ylati se trobubnjastim skreperima do rudnih sipki. Izmedu komora ostavijaju se Slika 91. Komorno-stubna metoda otkopavanja lediSta vee motnosti du- gatkim buSotinama sigurnosni stubovi u obliku trake Sirine 4 m, koji se u zavrSnoj fazi otkopavanja presecaju i dobijaju pravougaonu formu 4x41 ili 4x6m. U popretnom pre- seku b—b, prikazane su pojedine faze otkopavanja. Prednosti i nedostaci komorno-stubnih metoda. Ove metode spadaju u grupu visokoproduktivnih metoda, a primenom savremene mehanizacije na buSenju, uto- varu i transportu, postizu se veliki utinci, koji u pojedinim sluéajevima mogu iz~ nositi 60—80 t/nad. Pored toga prednogt metoda ogleda se u slede¢em: jedno- staynost izvodenja radova, nizak koeficijent pripreme, veliki kapacitet proizvodnje, sktffo potpuno odsustvo primene drvene grade, a vrlo niska potrognja ostalih sredstava osiguranja i niski troskovi proizvodnje. Negativna strana metoda, odnosno nedostaci bili bi: znatajniji gubici rude u sigurnosnim stubovima, donekle veéa opasnost po Ijudstvo u otvorenim pro- storijama, Koja se moe smanjiti sistematskim osiguranjem krova komora vise éom podgradom. 9.5, Podetaine metode otkopavanja Podetazne metode otkopavanja primenjuju se za le%ista Zilnog, sotivastog i plogastog oblika sa strmim padom, preko 60°, mo¢nosti preko 1 do 30m i znatno vise. 127u otvorene prostore, a ruda graviteciono pada u unapred pripremijene levkasce sipke. Ove metode se primenjuju i za lezisia sa blatim padom, u kome slugaju rudu treba prevlatiti skreperima, ps radnici s vremena.na vreme treba da ulaze U otvorene prostore, ili se zbog izviatenja rude rade dopunski pripremni radovi u podinskoj jalovini. U savismosti od nagibnog ugla, oblika i moénosti lezist=, primenjuju se razne varijante. Otkopi imaju oblik Komora, a razvrstavsju se po praveu pruzanja kod ledisea moénosti do 25m, a od ledi8ta preko 25m, otkopi se obitno razvrstavaju. po- pregno na pravac pruzanja lezikta. Bokovi lezZisza treba da su dovoljno évisi' da se ne odronjavaju, jer u tome sluéaju dolazi do osiromasenja. Rud mo%e da bude manje évrsta, ali dovoljno stabilna da bi se podetaini hodnici izradival’ bez podgrade. Visinska re.tika medu horizont’ma ima velikog .aataja kod ovih i deugih metoda gde se ustavijaju sigurnosni stubovi, sigurnosne ploce i horizontski stu- bovi. Ukoliko je visina veéa, utoliko Ge procontualno manje rude ostati u sigur avsnim stubovima i veéa Kolitina rude ée se dobiti u primarnoj fazi otkope: anja. Kod strmijih lezi8ta visinska raza med horizontima iznosi od 60—/5m, rede 100m. Za visinu horizonta preko 75 ‘0m bokovi lezi8ta treba da su vr! évrsti i kompaktni, 0 nagibni ugao leziita «cba"da bude od 80—90°, Duzina otkopa odnosno Komors. ‘cod smernog razvrstavanja kree se u gra- nicama od 40—60 m, rede do 100m, sto je zavisno od moénosti i évrstoée rude i bokova lezista. Kod uzih lezi8ta duzina otkopa je obiéno veta. Dimenzionisanje stubova kod smernog :uz.rstavanja otkopa vré: se obitno tako Sto se duzina otkopa prema Sitini stuba odnosi u razmeri 6 : 1. Kod popreé- nog razvrstavanja otkopi obitno imaju Sirinu 10—20 m, rede 25 m i odnos firine otkopa prema $irini stuba iznosi 2:1 do 3:1. Ako je visina otkopa dosta velika, stubovi treba da su veée moénosti. Mognost sigurnosne ploée ispod horizonta kod udih ledi8ta iznosi od 4—6 m, a kod Sirih, od 6—8, rede do 10 m. U pribliino istim granicama kreée se i moénost horizontskog stuba rude iznad nivoa izvoznog hori- zonta. U zavisnosti od moénosti leZi8ta i primenjene varijante otkopavanja, u sigur nosnim stubgsima, plotama i horizontskim stubovima, ostaje oko 15—50% rudne mase. Iz tih razioga ove se metode primenjuju za manje vredne rude. Ukoliko se otkopi zasipavaju i sigurnosni stubovi nakaadno otkopavaju, ili se vedi deo rude iz sigurnosnih stubova i plota naknadno dobiva masovnim miniranjem, ove me- tode se mogu primeniti i za vrednije rude. Pripremni radovi kod ovih metoda su dosta obimni, pa i pored toga trotkovi proizvodnje su vrlo niski. 9.5.1, Podetazno otkopavanje po pruzanju ledi’ta Na slici 92 pokazana je Sematski ova metoda za lezi’te srednje moénosti sa strmim padom. Kao sto se iz slike vidi, le2i8te se izvoznim hodnikom 1 i ranije izradenim ventilacionim hodnikom 2, kao i uskopima 3, deli u blokove duzZine 60—80 m i visine 6(0—70 m. Iz ovih uskopa koji se nalaze u sigurnosnim stubovima 4, rade se, na odstojanju od 8—10 m, podetazni hodnici 5. Prvi podetaini hodnik nalazi se na S—6 m iznad nivoa horizonta i njime se od granice sigurnosnog stuba 128visi postepenc horizonesino podssean} vveko cele Sirk . Kad se sa podsecanjem odmakne, iz izvoznog hodnika se xa svakih 6—8 m probijaju kraéi uskopi 6, koji se prosiruju u obliku levka, Zime su formirane levkaste sipke. 2 to Cac 2a on a CATAE 2 AAD a0 DLA 0) WLLL 60.700 Slika 92. PodetaZna metocia otkopavanja le2iSta manje moénosti po pravcu — Pruzanja Da bi se moglo otpoteti sa ot éetku otkopavanja. U sluaju stabilnog krovinskog boka, uz koji se radi zasek, ~ otkopavanje se visi sa povlaéenjem ka podinskom boku, Sto je vrlo povoljno, jer se sigurnosna plota otkriva pri zavréetku otkopavanja. Kod popretnog razvrstavanja otkopa, ako su sigurnosni stubovi priblizno iste Sirine kao i otkopi, vedi deo rudne mase ostaée u sigurnosnim stubovima, plo- éama i horizontskim stubovima. U primarnoj fazi otkopavanja dobiée se oko 35— 50% rude, ito je znatno manje nego kod smernog razvrstavanja otkopa. U cilju poveéavanja rudne mase u primarnoj fazi otkopavanja, potrebno je povecati visinu horizonta i smanjiti visinu horizontskog stuba. ‘To se moze posti¢i ako se skreper- ski horizont nalazi neposredno iznad izvoznog horizonta, a ruda se dovlati skre- perima direktno u vagonete veée zapremine, Jedna varijanta popretnog razvrstavanja otkopa primenjena je u rudniku bakra Bor za otkopavanje visih delova rudnog tela Tilva Ro8, ¢iji srednji sadréaj bakra iznosi oko 0,8%. 134Sirina otkopa iznosi 13 m, a sigurnosnin stubova, lim. Rudae telo ima $i- rinu oko 120—125 m i deli se na blokove 120—125% 100 m, tako da u svakom ‘bloku ima po éetiri otkopa i etiri sigurnosna stuba. Na slici 101 pokazana je me- toda u uzduznom i popretnom preseku. ka 101. Podetaina metoda otkopavanja primenjena u rudniku Bor za rudno telo Tilva Ros velike moénosti Izvozni hodnici 1 rade se u svakom éetvrtom sigurnosnom stubu, a popreéno na izvozne hodnike, na svakfft 50m, izraduju se preéni izvozni hodnici 2. Za svaki blok u srednjem sigurnosnom stubu radi se rudno-prolazno-servisni uskop 3, spojni hodnici 4 i za svaki otkop po dva podetaZna hodnika 5. Podsecanje se vri pomoéa dva paralelna hodnika 6, koja idu uz ivicu sigurnosnih stubova, a prese- canje za svaki otkop izvodi se u krovini lezista. Minirana ruda pada u levkaste sipke 7 i skreperom se previaci u Gremby vagonete. Skreperski hodnik 8 smesten je u visini krova izvoznog pretnog hodnika. Izrada levkastih sipki i podsecanje vr8i se sukcesivno sa otkopavanjem, i to za 12—18 m ispred éela otkopa. Na svakoj sswpodetati treba.da su unapred izbuSena 2—3 reda lepezastih buSotina, a miniranje se vr8i po potrebi i u zavisnosti od kapaciteta skreperskog utovara rude. Pretnik budotina je 58mm, broj bugotina u jednoj lepezi 32, ukupna du- Zina svih buSotina iznosi oko 246 m, a rastojanje izmedu redova lepeza je 1,8 m. Koeficijent obaranja rude je 5,6t/m, a prosetni otkopni utinak, bez-pripreme, iznosi oko 30 t/nad. U primarnoj fazi otkopavanja iskoriSéenje rudne mase iznosi oko 45%. U cilju smanjenja izrade veéeg broja podetaénih hodnika primenjuje se bu- Senje dugaékih horizontalnih, kosih i vertikalnih buSotina iz jednog nivoa, ili spe- ijalnih radiligta (buSaih komora) sme&tenih u sigurnosnom stubu ili podinskom boku. Na slici 102 pokazan je sistem buSenja horizontalnih dugatkih buSotina, koje astom poretku. Prethodno se u donjem delu otkopa izvr8i podsecanje po celoj Sirini, a zatim se minira red po red buiotina. Ovaj natin ima prednost u tome to za celo vreme otkopavanja sigurnosnu plotu predstavlja 135masiv rude, a tek miniranjem poslednjeg reda bufotina, sigurnosna plota ostaje otvorena pa je zbog toga moguée povetati Sirinu komoze. Slika 102. Varijanta podetaine metode otkopavanja sa buSenjem dugatkih horizontalnih i kosih lepezastih buSotina iz buSaéin komora Na slici 103 pokazan je sistem buSenja dugatkih lepezastih buSotina iz jedne podetaze koja se nalazi neposredno ispod sigurnosne ploge, a na slici 104 buenje vertikalnih buSotina. 136Kod sistema buenja kosih, lepezastih i vertikalnih bu8otina, potrebno je pret- hodno izvr8iti horizontalno podsecanje i presecanje po padu ledista. Visina hori- zonta iznosi obiéno od 50—60 m, Sirina komora od 15—30 m, a sigurnosnih stubova pt bab i (ANZ | EE | ai.tte | a 2.15, 20.90 m_ 122-85 Slika 103. Varijanta podetane metode otkopavanja sa bu’enjem dugeckih lepezastih buSotina sa nivoa jedne podetaze CA Lezzz77777a AZZ aa Baz aa eaeazz Perera ew | 20090m fas | * Slika 104, Varijanta podetane metode otkopavanja sa budenjem dugatkil vertikalnih bufotina sa nivoa jedne podetaze od 10-15 m. Usdaljenost izmedu redova buSotina iznosi od 4—5 m, zbog éega i pregnici buSotina treba da su neSto veci nego kod buSenja iz veteg broja pod- 137etainih hodnika, gde su duZine buSotina manje pa je i udaljenost izm:iu redova manja. Pripremni radovi izvode se na isti natin kako je to veé opisano. Prednost varijante podetaznog otkopavanja dugatkim buiotinama, pored ma- njeg obima pripremnih radova, ogieda se u veto} produktivuosti i niZim troskovima otkopavanja nego kod varijanti otkopavanja iz ve¢eg broja podetaznih hodnika. Nedostaci metode su u tome Sto se dobiva veéa Kolitina krupnih komada rude, zbog éega je vedi obim sekundarnog miniranja, a donekle s vei i ¢ bi magenje rude kod primornog otkopavanja nego sto su kod obitnih varijanti pod- eta2nog otkopavanja. Ov: vei gubici i osiromaSenje dolazi usled toga sto se duzim buSotinama wz kontakt lezigta ne mogu iaéno ogranititi Komore isstubovi, jer kod buSotina duzine 30—40 m dolazi do devijacije. Sekundarna faza otkopavanja sigurnosnih stubova, sigurnosnih ploga i hori- zoneckih stubova, kod svih varijanti podeta*aog otkopavanja, izvodi se naken zavisetka primarne faze otkopavanja. Iskori8éenje rudne mase u sekundarnom otkopavanju je zoatno vete ako se komore po zavretku primerne faze zaspu nego ako se sigurnc:. stubovi u sekundarnoj fazi masovno minimaju. Masovnim mi- niranjem, ne samo da je iskori¢enje rudne mase manje, veé dolazi i do veceg osi- romaienja rude zbog zaru®:vanja jalovih bokova. Nagin otkopavanja sigurnosnih stubova biée obraden u pu -bnom poglaviju. Metode podetaénog otkopavanja lezista sa blaim padom Postoji veti broj varijanata podetaznog otkopavanja lezista koja zalezu pod manjim uglom od 45°. Kod leZi8ta sa blagim padom, minirana ruda iz otkopa moze se dovlatiti do sipki skreperima, ali taj natin predstavlja opasnost po radnike, koji moraju posle miniranja ulaziti u otvorene otkope radi premeStanja koturata i ko- nopaca. Iz tih razloga se taj natin dopremanja rude iz otkopa vrlo retko primenjuje. Kod lezi8ta sa blazim padom minirana ruda se doprema iz otkopa do sipki, silom gravitacije ili silom eksplozije, ali je u tu svchu potrebno izvrSiti posebne pripreme. Na slici 10Sa pokazan je natin otkopavanja leZista sa blazim padom u rudniku Sullivan (Kanada), a na slici 105b, sa strmijim padom, od oko 40°, Sirina komora kreée se u granicama od 15—20 m, a ponekad i do 30m, sto je zavisno od stabiinosti krovinskih stena. Sigurnosni stubovi su priblizno iste Sirine kao i komore, a kod évrste krovine su uZi od komora. Komore i sigurnosni stubovi razvrstavaju se po padu lezista, a duzina im zavisi od nagibnog ugla, od- nosno visinske razlike medu horizontima, koja iznosi 45m. Pored sigurnosnih stubova po padu leZista, ostavijaju se i sigurnospi.stubévi po pravcu pruzanja lezista, tj. u gornjem i donjem kraju komora, kako s¢ fa" vidi na slici. Izvozni hodnici | i skreperski hodnici 2 rade se u podinskom boku po praveu pruzanja lezi8ta. Minirana ruda iz otkopa, preko levkastih sipki 3 dolazi u skre- perske hodnike i skreperima se previati do granatih uskopa 4 odakle se tovari u vagonete i vozovima prevozi do okna. BuSenje lepezastih bu8otina 5 vrSi se iz uskopa 6 koji se kod uzih komora izraduje po sredini komora uz podinski bok, a kod Sirih komora, iz dva paralelna uskopa koja se rade uz sigurnosne stubove. Na dau komora, uz smerni sigurnosni stub, radi se uskop 7, Koji se prosiruje u cilju formiranja slobodne povrsine. Udaljenost izmedu redova lepezastih budotina iznosi 1,8—-2,5m, a po 1m buiotine obori se oko 9 t rude. en 138Otkopane komore se naknadno zasipavaju i sigurnosni stubovi se otkopavaju raznim metodama otkopavanja. Slika 105. Podetazna metoda otkopavanja za lediSta blazeg pada primenjenau rudniku Sullivan (Kanada): a — sa manjim, b — sa vetim padom U rudniku bakra Mufulira (Zambija) primenjuju se razne varijante metoda podetaznog otkopavanja, dja primena zavisi od nagibnog ugla lezi’ta, mocnosti rudnog tela i prirode krovinskog boka. Rudnik Mufulira spada u jedan od vedih rudnika sa podzemnom eksploatacijom i nalazi se u bakarnom pojasu Zambije. Ledigte se sastoji od tri rudna tela sotivastog oblika, éija mocnost u proseku iznosi od 12—18 m, ali mestimigno iznosi i 55—60 m. Ugao padanja lezista krece se od 40—60°, a u nekim delovima, samo 15—20°. Ukupna povréina rudnih tela iznosi preko 70.000 m’, a mesetna proizvodnja je oko 680.000 t rude sa prosetnim sadrZajem od oko 2,5% Cu. Ruda je évrsta i kompaktna, krovinske stene su srednje évrstoée, a mestimiéno su jako évrste i stabilne, dok su stene podinskog boka srednje evrstoée. Kod polozenijih delova lezi8ta primenjivala se podetazna metoda otkopavanja sa.skreperovanjem rude neposredno iz otkopa do sipke. Pre svakog miniranja potrebno je koturaée i eliéni konopac povlatiti iz otkopg, _ a zatim opet postavijati, Sto predstavija gubitak vremena, a donekle i opasnost, aa