Seminarski rad

- Zakonska zatita softvera -

www.maturski.org

Sadraj
1. Uvod............................................................................................................................3
2. Osnovi intelektualne svojine.......................................................................................3
2.1.

Patenti..................................................................................................................4

2.2.

Trgovake marke..................................................................................................5

2.3.

Dizajn....................................................................................................................5

2.4.

Autorsko pravo.....................................................................................................5

2.5.

igovi....................................................................................................................6

3. Krenje autorskih prava softvera................................................................................7

3.1.

Softverska piraterija..............................................................................................8

3.2.

Softver i razliita prava intelektualne svojine.....................................................10

4. Zatita softvera..........................................................................................................10
4.1.

Meunarodna zatita softvera pravima intelektualne svojine............................10

4.1.1.
4.2.

WIPO...........................................................................................................12

Softverski patenti - problemi...............................................................................12

5. Patentni sistem u Srbiji, Sjedinjenim Amerikim Dravama, zemljama Evropske

unije i Kini.........................................................................................................................13
5.1.

Regulativa u Srbiji..............................................................................................13

5.1.1.

Zakon o patentima Republike Srbije............................................................14

5.1.2.

Patentna prijava...........................................................................................17

5.2.

Regulativa Sjedinjenih Amerikih Drava...........................................................18

5.3.

Regulativa Evropske unije..................................................................................21

5.4.

Regulativa u Kini.................................................................................................24

6. Zakljuak...................................................................................................................27
7. Literatura...................................................................................................................28

1. Uvod
U ovom radu se govori o zloupotrebi softvera, kao i njegovoj zatiti pravima
intelektualne svojine, prvenstveno patentima i autorskim pravima. Cilj ovog rada je da
ukratko prikae ova dva sistema zatite softvera, da ukae na njihove slinosti i razlike,
kao i na njihove potencijalne smerove razvoja u budunosti.
U drugoj glavi se uopteno govori o intelektualnoj svojini i osnovnim oblastima
intelektualne svojine, tj. o patentima, autorskom pravu, trgovakim markama dizajnui
igu. Trea glava govori o krenju autorskih prava softvera, softverskoj pirateriji i njenim
kategorijama. O meunarodnoj zatiti softvera i njenim problemima se govori u etvrtoj
glavi. A u petoj je dat uporedni pregled sistema zatite softvera, a posebno zatite
softvera patentima u Srbiji, Sjedinjenim Amerikim Dravama, zemljama Evropske unije
i Kini. U prilozima su data dva sluaja zloupotrebe softvera.

2. Osnovi intelektualne svojine

Skoro svaki korisnik je i potencijalni stvaralac intelektualne svojine. Njena zatita, preko
sistema nacionalnih i meunarodnih pravila, koja se zovu prava intelektualne svojine,
neophodna je radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje za uzvrat, vode ka
ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Zatita intelektualne svojine takoe
podstie proizvodnju i irenje znanja i irokog asortimana kvalitetnih proizvoda i usluga.
Prava na intelektualnu svojinu stvaraju dodatnu vrednost za potroae i mogu da budu
garancija za poreklo i kvalitet.
Zatita intelektualne svojine doprinosi ekonomskom rastu kako u razvijenim, tako i u
zemljama u razvoju tako to podstie inovacije, kulturnu raznolikost i tehniki razvoj kao
deo ireg politikog okvira. Ukoliko se pravilno koriste, prava na intelektualnu svojinu
takoe mogu predstavljati kljuna sredstva za iskorenjivanje siromatva putem trgovine.
Intelektualna svojina, poznatija kao IP (Intellectual Property) obuhvata oblasti patenata,
robnih marki, igova, modela, uzoraka, geografskih oznaka, porekla, topografije
intergrisanih kola, zatite od kopiranja, poslovnih tajni, autorsko i srodna prava.
Pet osnovnih oblasti, koje se vezuju za intelektualnu svojinu su:
1)
2)
3)
4)
5)

Patenti
Trgovake marke
Dizajn
Autorska prava
igovi

2.1. Patenti
Patent je novi ili poboljani proizvodi ili procesi koji se mogu primeniti u industriji. Patent
dozvoljava pronalazau, da odreeni vremenski period, odluuje kome e dati
odobrenje za proizvodnju, prodaju i upotrebu tog proizvoda. Da bi proizvod bio
registrovan kao patent, mora da ispunjava specijalne uslove. Veina patenata je
napravljena da bi se primenjivala na poznatoj tehnologiji. Tehnologija patenata ne mora
da bude kompleksna. Prava patenata su teritorijalna, razliita su od drave do drave a
i zavise i od oblasti nauke u kojoj se mogu primeniti. Iako su retko gde prava dobro
formulisana, patent moe da bude od velike vrednosti za pronalazaa, a neretko moe
da bude od koristi i drugima. Preko ostvarivanja prava na licencu, drugi mogu koristiti
patent. Takoe, moe se nauiti dosta iz tehnologije tuih patenata. Postoje brojne
pravne institucije koje pokuavaju da zatite intelektualno vlasnitvo. Patenti se veoma
cesto koriste kao zatita u takvim sluajevima.
Prema Zakonu i patentima1 (lan 8.) pronalazak je nov ako nije obuhvaen stanjem
tehnike. Pod stanjem tehnike podrazumeva se sve to je uinjeno dostupnim javnosti u
svetu pismenim ili usmenim putem, upotrebom ili na bilo koji drugi nain pre datuma
podnoenja prijave patenta. Smatra se da pronalazak ima inventivni nivo ako reenje
odreenog problema za strunjaka iz odgovarajue oblasti na oigledan nain ne
proizlazi iz stanja tehnike. Smatra se da je pronalazak industrijski primjenljiv ako je
predmet pronalaska tehniki izvodljiv i ako se moe proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj
oblasti industrije i u poljoprivredi.[22]
Patent garantuje nosiocu patenta sledea iskljuiva prava:

ako je predmet patenta proizvod: zabranu treim licima da bez njegove dozvole
izrauju, upotrebljavaju, nude na prodaju, prodaju ili za te namene uvoze
zatieni proizvod,
ako je predmet patenta postupak: da zabrani treim licima da bez njegove
dozvole upotrebljavaju postupak, nude na prodaju, prodaju ili za te namene
uvoze takav proizvod koji je dobijen direktno tim postupkom.

Nosioci patenata imaju pravo da putem ugovora ili nasleivanjem prenose prava i
zakljuuju ugovore o licenci. Patent, odnosno, patent sa skraenim trajanjem, stie se
na osnovu reenja o priznanju i upisom u odgovarajui registar. Obim prava koja se
stiu patentom, odnosno patentom sa skraenim trajanjem, odreen je sadrajem
patentnih zahteva koji su konano prihvaeni u postupku za priznanje patenta, s tim to
se opis i crtei pronalaska koriste za tumaenje tih zahteva. Ako je predmet patenta
postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proizvode neposredno dobijene tim
postupkom.
1

"Slubeni list SCG" br.32/2004 - 2.7. 2004.godine

Na isti pronalazak se ne moe primeniti i pravilo patenta i poslovna tajna i jedan i

drugi pojam su ekskluzivni. Kada je patent jednom odobren, biva objavljen tako da ceo
svet sazna za njega, tako da nita u izdatom patentu, po definiciji, ne moe da bude
poslovna tajna. Od kada se podnese prijava kancelariji koja odobrava patente, do
momenta kada ista odobri patent, mora da proe period razmatranja koji podrazumeva
odreen vremenski period. U toku razmatranja proizvod podlee pravilu poslovne tajne i
nikakve informacije vezane za njega nee biti dosupne javnosti. To se deava jer uvek
postoji mogunost da patent nee biti odobren. Pronalaza moe da odlui da ne eli
patent i da e se osloniti na zakone vezane za poslovne tajne. Sve u svemu, u ovakvim
situacijama izbor je ili ili.

2.2. Trgovake marke

Trgovaka marka je pojam vezan za identitet brendova, koristi se za robe i usluge da bi
napravila razliku meu razliitim proizvoaima. Trgovaka marka moe biti re, dizajn
ili njihova kombinacija koju koristi proizvoa da bi svoj proizvod ili uslugu uinio
prepoznatljivim. Iako postoji poseban pojam marka usluge, retko se koristi. Trgovake
marke su pravno zatiene, ali se prvenstveno koriste da bi se izdvojio brend koji
tradicionalno obeava visok kvalitet proizvoda i usluge. Oekivaemo da automobil koji
nosi marku Rolls Royce biti superiorniji od onog koji nosi oznaku Yugo. Moe se
upotrebiti bilo kakav simbol ili ime da bi se identifikovao proizvod.
Dva simbola vezana za trgovaku marku (simbol trgovake marke) i (simbol
registrovane trgovake marke) predstavljaju status marke i nivo zatite. Dok se moe
koristiti za bilo koju optu zakonsku upotrebu marke, znak moe da koristi samo
vlasnik registrovane marke sa relevantnim nacionalnim nadlenostima.

2.3. Dizajn
Dizajn je pojam vezan za izgled proizvoda, primenjuje se na izgled celog ili dela
proizvoda. Dizajn podrazumeva boje, font, teksturu materijala, konture i oblik proizvoda
kao i njegovu ornamentaciju.

2.4. Autorsko pravo

Autorsko pravo je pojam vezan za zatitu. Autorskim pravom se tite knjievna dela
(romani, pesme i dr.), pozorina dela, prirunici, novine, raunarski programi, baze
podataka, filmovi, muzika dela, koreografska dela, dela slikarstva, grafike, fotografije i
skulpture, arhitekture, primenjenih umetnosti, kartografska dela, tehniki crtei i dr..
Meutim, autorska prava ne mogu zatiti ideje, naslove ili imena. Izvorni stvaraoci dela
zatienih autorskim pravom i njihovi naslednici imaju odreena prava u odnosu na sva
trea lica. Oni imaju iskljuivo pravo da koriste ili odobre drugima korienje dela pod
ugovorenim uslovima. Simbol copyright-a "" koristi se kako bi se ukazalo da je neko
delo zatieno autorskim pravom.
5

Stvaralac dela moe dati dozvolu ili zabraniti:

Umnoavanje dela u razliitim oblicima,

Javno izvoenje dela,
Snimanje dela na trajne podloge,
Emitovanje dela putem radija, kabla ili satelita,
Prevod dela na druge jezike ili druge adaptacije dela.

Autorsko pravo moe da se podeli na:

Materijalno autorsko pravo. Autorska prava omoguuju stvaraocu ekonomsku

zatitu u smislu da samo on ima pravo da raspolae svojim delom kad hoe i
koliko hoe. Ostali moraju da dobiju odobrenje autora, to podrazumeva novanu
nadoknadu. U dravama sa zdravom ekonomijom i pravosuem, vlasnik
autorskih prava moe da tui svakoga ko neovlaeno koristi ili promovie
njegovo delo.
Moralno autorsko pravo. Pored toga autorsko pravo omoguava i moralnu
satisfakciju da ime stvaraoca uvek bude uz proizvod. Moralna prava autora
obuhvataju: pravo prvog objavljivanja, pravo na priznanje autorstva, pravo na
potovanje autorskog dela i ast ili ugled autora i pravo pokajanja.

S druge strane, materijal za koji su specifina autorska prava, posebno raunarski

softver, moe i mora da bude zatien i autorskim pravima i poslovnim tajnama. U
nekim zemljama je ovaj problem premoen tako to su obezbeene su posebne
dozvole za ovakve dualne naine zatite. Materijal koji ne podlee zakonima o
autorskim pravima moe biti zatien poslovnom tajnom, tako to e se umanjena
koliina informacija biti prijavljena kancelariji koja se bavi autorskim pravima. Poslovne
tajne i trgovake marke su nasledno eksluzivni u odnosu jedan na drugog. Svrha
trgovake marke je da pobolja prepoznavanje proizvoda ili kompanije, nasuprot
poslovnoj tajni kojoj je cilj da dri neke informacije to dalje od potroaa. [1]

2.5. igovi
ig je prvno ztien znk kojim fiziko i prvno lice obelev svoje robe i usluge u
prometu, kko bi potroi mogli d ih rzlikuju od istovrsnih ili slinih rob i uslug koje
n tritu nudi neko drugo fiziko ili prvno lice.[2]
Individulni ig je prvno ztien znk koji u prometu koristi nosilc, odnosno vlsnik
ig. Nosilc individulnog ig je fiziko ili prvno lice, n ije ime je ig registrovn u
Zvodu z intelektulnu svojinu. Kolektivni ig pored nosioc ig koriste i drug lic
koj je nosilc ig svojim optim ktom n to ovlstio. ig grncije je ig koji koristi
vie privrednih drutv pod ndzorom nosioc ig, koji slui ko grncij kvlitet,
geogrfskog porekl, nin proizvodnje ili drugih zjednikih obelej robe ili uslug tih
privrednih drutv.[3]
6

Prvn ztit znk kojim se u prometu obelevju robe ili usluge nije zkonsk
obvez, ve je odluk o njegovoj prvnoj ztiti preputen slobodnoj volji onog koji
znk koristi. Privredni subjekt koji koristi svoj znk u prometu, nee trpeti nikkve
prvne snkcije zbog tog to g nije ztitio igom. P ipk, prvn ztit znk
igom uvek je dobrodol, jer nudi brojne koristi z njegovog vlsnik. Pored ostlih, i
sledee:
) iskljuivo prvo vlsnik d igom obelev svoje robe i usluge u prometu n
teritoriji zemlje u kojoj je ztit priznt.
b) iskljuivo prvo vlsnik d svim drugim licim zbrni neovleno korienje istog
ili slinog znk z obelevnje sline ili istovrsne robe i uslug u prometu n teritoriji
zemlje u kojoj je ztit priznt.
v) lko dokzivnje pred sudom, ili nekim drugim drvnim orgnom, vlsnitv nd
igom
g) ig je znjno orue z: ekskluzivnost vlsnik ig, budue investicije, finnsijski
dobitk od licenci, frnizing i prenos prv. [4]

3. Krenje autorskih prava softvera

Krenje autorskih prava, u kontekstu softvera, je, u sutini, pokretanje, kopiranje,
menjanje ili distribuiranje raunarskih programa, osim u sluajevima:

kada to radi sam vlasik tog programa, ili

kada se poseduje licenca (dozvola) vlasnika prava na program. Ugovor o
licenciranju mora da sadri sta se sme a ta ne.

Postoje razne vrste zloupotrebe softvera. Najee vrste povreda su sledee:

potpuna nelincencirana upotreba: na primer, kopiranje softvera od prijatelja ili

preko interneta, gde licenca za softver ekspilcitno ne dozvoljava ovo;
prekomerna upotreba: na primer: kupovina softvera koji je linceniran za jedan
raunar, a njeno instaliranje na dva;
ako se poseduje ve dodeljena licenca softveru: ako se kupujen polovan hardver,
on ne mora da prenese sve licencirane softvere i potrebno je da se preuzmu sve
mere da se osigura da je upotreba zakonita;
zloupotreba erovanja: gde je softver lincenciran ,,za odreene svrhe i slino, to
je krenje autorskih prava koji prevazilazi ove uslove;
pribavljanje softvera na prevaru: na primer, kupovina softvera za snizenu cenu
pretvarajui se da radite u obrazovnoj instituciji;

,,warez krenje autorskih prava: ,,warez je sajt na Internetu koji omoguava

ljudima da preuzmu ilegalne kopije softvera. Softver e obino imati svoja
,,oteena digitalna prava, pa se ona nazivaju ,,warez kopijama ili ,,hakovanim
kopijama. Ljudi koji prave warez kopije, ljudi koji vode warez sajtove i ljudi
koji preuzimaju te kopije i koriste ih su prekrioci autorskih prava.
nezakonite ,,specijalne ponude od hardverskog prodavca: hardver prodavac
prodaje kompjuter sa instaliranim softverom, ali to je softver bez licence.
pravljenje nazakonite kopije softvera na CD-ovima, ili neimu slinom, radi
davalja nekom drugom.
falsifikovanje: pravljenje nazakonite kopije softvera na CD-ovima, ili neimu
slinom, za komercijalnu svrhu, i prodavanje istih pod izgovorom da su to
zakonite kopije. Ako je softver koji se prodaje na znatno snienoj ceni, mogue je
da je falsifikovan. [5]

3.1. Softverska piraterija

Termin "softerska piraterija" pokriva razliite aktivnosti: nelegalno kopiranje programa,
falsifikovanje i distribuciju softvera - ak i razmenu programa sa prijateljima. Iako veina
korisnika danas shvata da je ovo pogreno, mnogi se ne obaziru na to jer ne shvataju
vanost injenice da je taj isti softver vredna intelektualna svojina. Obino se to radi
postizanja neke koristi (naroito komercijalne), te se preprodaju, ugrauju u proizvode
koje prodaju ili, ak, menjaju, prilagoavajui ih svojim ili tuim potrebama. Modaliteti
izvravanja postaju sve raznovrsniji i brojnji.
Pirateriju ine pojedinci i organizacije, a nekad ak ni uprava, pa ni mnoge drave ne
uspevaju da odole izazovu besplatnog korienja programa i pogotovo punjenju hard
diskova softverom i programima.
Softverska piraterija je postala kontraverzno pitanje jo kada je Internet prvi put stekao
popularnost. to se vie poveavao broj korisnika, uporedo sa njim je neovlaeno
kopiranje poelo da biva sve vei problem. Ovo se deava zbog vrlo lakog pristupa ve
ukradenim delima i zbog neverovatno niske cene reprodukcije.[1]
Internet piraterija podrazumeva upotrebu Interneta za ilegalno kopiranje i distribuciju
neautorizovanog softvera. Internet moe da se koristi za sve ili samo za neke operacije,
ukljuujui reklamiranje, ponudu, nabavku i distribuciju piratizovanog softvera.

Business Software Alliance (BSA), meunarodna organizacija vodeih proizvoaa i

prodavaca softvera, procenjuje da postoji 840,000 Internet sajtova koji prodaju nelegalni
softver. Mnogi korisnici koji kupe softver preko Interneta zapravo nikakda i ne dobiju
robu koju su platili. Drugi, opet, ne mogu da povrate uloeni novac nakon to su otkrili

da je softver koji su kupili falsifikovan. Nepotene Internet firme esto munjevito nestaju,
ostavljajui za sobom stotine nezadovoljnih muterija.

Web je znaajno uticao na porast softverske piraterije, jer naizgled legitimne firme
veoma lako kreiraju Web sajtove na kojima reklamiraju i distribuiraju piratizovani softver.
Povrh toga, eksplozivni razvoj elektronske trgovine u kombinaciji sa anonimnou i
neogranienim prostorom uinile su online prodaju falsifikovanog softvera jo lakom.
[6]
Dva najea oblika softverske piraterije su:

Kopije krajnjih korisnika: prijatelji pozajmljuju diskove jedni drugima, ili

organizacije prijavljuju manji broj instaliranog softvera.
Falsifikovanje: razni naini dupliranja i distribuiranja nelegalno kopiranog
softvera. [7]

Softverska piraterija se moe podeliti u sledee kategorije:

Piraterija krajnjeg korisnika

Klijent-Server overuse
Internet piraterija
Hard-disk loading
Softver counterfeiting

Krajnji korisnik je konani korisnik raunarskog sistema ili proizvoda. Piraterija krajnjeg
korisnika se pojavljuje kada pojedinac ili kompanija, neovlaeno koriste ili reprodukuju
softver. Ovo obuhvata, kako korienje jednog licencnog proizvoda za instaliranje na
vie raunara, kopiranje diska za dalju distribuciju, tako i upotrebu ogranienog,
akademskog softvera u komercijalne svrhe.
Klijent-Server overuse je je kada broj korisnika sa mogunou pristupa serveru
prekorauje broj u ugovoru sklopljenom pri kupovini licence.
Danas, postoje hiljade piratskih sajtova na Internetu, na kojima se virtuelno nalazi svaki
softverski proizvod koji se moe nai u slobodnoj prodaji. Dakle, Internet piraterija
predstavlja najveu pretnju. Ove Internet lokacije omoguavaju i upload i download
piratskog softvera.
Hard-disk loading je piraterija u kojoj prodavac raunara, odnosno hardvera prodaje
hard diskove na koje instalira nelegelne kopije softvera.
Counterfeiting je situacija kada se dupliciranje softvera sprovede tako da se direktno
imitira proizvod koji je zatien autorskim pravima. [1]

Stopa softverske piraterije u Srbiji je tokom 2008. godine iznosila 74% i medju najviim
je u regionu centralne i istone Evrope. Najniu stopu piraterije u regionu imaju eka
(38 odsto), Maarska (42), Slovaka (43), Slovenija (47) i Hrvatska (54). Smanjenje
stope piraterije je i jedan od preduslova ulaska Srbije u Evropsku uniju.[21]

3.2. Softver i razliita prava intelektualne svojine

Tokom 70-ih i 80-ih godina prolog veka se raspravljalo da li autorska prava ili softverski
sistem treba da obezbedi zatitu raunarskih softvera. U okviru Svetske organizacije za
intelektualnu svojinu (WIPO) ove rasprave su rezultirale u opte prihvaen princip po
kojem kompjuterski programi treba da budu zatieni autorskim pravom, dok bi postupci
korieni u rainarskim softverima ili izumi u vezi softvera trebalo da budu zatieni
patentom. [8]
Zakon o patentima i autorskom pravu pruaju razliite vrste zatite.
Autorsko pravo

titi originalnu implementaciju i nain prikaza neke ideje, a ne samu ideju,

moe se zatititi izvorni i izvrni kd, uputstva i dokumentacija u digitalnom ili
pisanom obliku,
ne titi algoritme, metode i matematike postupke koriene u realizaciji softvera.
o titi od neovlaenog kopiranja ili oponaanja koda, ali ne titi od
konkurencije koja samostalno i nezavisno (bez uvida u izvorni kd
konkurencije) razvija slian softver.

Patent

Za razliku od autorskog prava koje titi prezentaciju ideje i oblik izraavanja,

patent titi samu ideju.
Dakle, patent titi ideje, algoritme i matematike postupke koriene u programu,
a ne sam kd.
o zabranjuje objavu bilo kakvog slinog rada pa makar bio i nezavisno
razvijen. [9]

4. Zatita softvera
4.1. Meunarodna zatita softvera pravima intelektualne svojine
Zatita autorskog prava kompjuterskog softvera je utvrena u veini zemalja i
usaglaena meunarodnim ugovorima. Zakon koji se odnosi na patentibilnost softvera
10

jo uvek nije usklaen na meunarodnom planu, ali neke zemlje su prihvatie

patentibilnost kompjuterskog softvera, dok su druge usvojile pristupe koji priznaju
pronalaske stvorene uz pomoc kompjuterskog softvera.
Meunarodna zatita autorskog prava regulisana je Bernskom konvencijom koja je
doneta jo 1886.godine. i vie puta je revidirana. Ovom konvencijom se tite literarna i
umetnika dela, uz uslov da su originalna. Mada lista dela koja se mogu tititi autorskim
pravom ne sadri eksplicitno programe raunara, dolo se do generalnog stava da su
programi raunara proizvodi intelektualne kreativnosti i da se kao takvi smatraju delima
u smislu ove konvencije. Osim toga i prema TRIPS-u (Agreement on Trade-Related
Aspects of Intellectual Property, prev. Sporazum o trgovinskim aspektima prava
intelektualne svojine) predvieno je da se programi raunara bilo da su u izvornom ili
izvrnom kodu tite kao literarna dela prema pomenutoj Bernskoj konvenciji. Za tvorce
programa je znaajno da autorsko pravo ne zahteva otkrivanje dela, odnosno u ovom
sluaju ne zahteva otkrivanje programa u izvornom kodu. Na taj nain, za razliku od
programa u izvrnom kodu koji se plasira na tritu, izvorni kod programa ostaje
poslovna tajna to takoe predstavlja jo jedan oblik intelektualne svojine. Prema
Bernskoj konvenciji dela su zatiena samim inom svog stvaranja, odnosno nije
potrebno vriti njihovu registraciju kod nekog nadlenog organa, to vai i za softver.
Prema TRIPS sporazumu zatita softvera autorskim pravom traje za ivota autora i jo
70 godina posle njegove smrti.
U sluaju patenta stvari stoje sasvim drugaije. Naime, patentna prava se ne stiu
automatski, samim nastankom pronalaska ili obavetavanjem javnosti o tome. Ova
prava se stiu tek posle sprovedenog postupka za priznanje patenta koji se pokree
podnoenjem prijave patenta. Pomenuta prava vae od datuma podnoenja prijave
patenta instituciji koja je nadlena za priznavanje patentnih prava. Patent se izdaje
samo onda kada pronalazak zadovoljava definisane uslove patentibilnosti. Da bi mogao
biti zatien patentom pronalazak mora predstavljati tehniko reenje odreenog
problema koje je novo, koje predstavlja rezultat stvaralakog rada i koje je primenljivo.
Prvi od navedenih uslova znai da pronalazak mora biti tehnike prirode za razliku od
tvorevina, odnosno dela koje se tite autorskim pravom. to se tie novosti, potrebno je
da pronalazak ne bude identian onim tehnikim reenjima koja su bila dostupna
javnosti u pismenom ili usmenom obliku, upotrebom ili na neki drugi nain. Dalje,
pronalazak predstavlja rezultat stvaralakog rada ako nije nastao prostim
kombinovanjem dva ili vie pronalazaka koji su bili dostupni javnosti.
Konano, pronalazak se smatra primenljivim ako ga je mogue upotrebiti ili proizvesti,
to se obino mogue utvrditi na prvi pogled. Meutim, postoje odreena izuzea od
zatite patentom, odnosno pronalasci koji se ne mogu tititi patentom. Jedno od takvih
izuzea se odnosi na programe raunara i primenjuje se u skoro svim zemljama sveta,
ukljuujui i nau. Uprkos tome to je patent ogranien vremenski, jer moe da traje
najvie 20 godina od dana podnoenja prijave, zatim to je ogranien teritorijalno,
odnosno vai samo na teritoriji zemlje ijem nadlenom organu je podneta prijava
patenta i to se od pronalazaa zahteva otkrivanje pronalaska javnosti, to bi u sluaju
softvera znailo otkrivanje izvornog koda, poto se zatita patentom u praksi pokazala
11

kao najefikasniji nain za zatitu pronalazaka, ve od pojave prvih kompjuterskih

programa bilo je zahteva da se omogui njihova zatita patentom, ali to zbog napred
navedenih razloga nije bilo mogue. Ipak, posle ogromnog razvoja informacionih
tehnologija i njihovog prodora u sve aspekte savremenog ivota ovi pritisci su poeli da
daju prve rezultate koji se ogledaju u promeni regulative i prakse pojedinih zemalja, sa
perspektivnom znaajne promene sadanje situacije. [10]
4.1.1. WIPO
WIPO (World Intellectual Property Organization) promovie zatitu intelektualnog
vlasnitva irom sveta i administrira nekoliko ugovora o intelektualnom vlasnitvu.
WIPO je agencija Ujedinjenih nacija. Osnovna aktivnost WIPO organizacije je razvoj
meunarodnih normativa i standarda. Organizacija administrira ugovore koji
uspostavljaju meunarodno priznata prava i zajednike standarde za njihovu zatitu.
WIPO sarauje sa Svetskom trgovinskom organizacijom (World Trade Organization
-WTO) na zatiti prava intelektualne svojine.
TRIPS je sporazum izmeu svih lanica WTO koje zahtevaju zatitu i primenu prava
intelektualne svojine. Efektivan od 1. januara 1995. godine, TRIPS predstavlja
najsveobuhvatniji sporazum o intelektualnoj svojini do danas. TRIPS pokriva prava
kopiranja i srodna prava kao to su izvoaka prava i prava muzikih producenata i
medijskih organizacija.
Zemlje lanice WTO nastavljaju sa implementacijom TRIPS sporazuma razmatrajui
nove provizije koje e na bolji nain prilagoditi TRIPS digitalnoj ekonomiji. Microsoft
podrava integraciju WIPO WCT(WIPO Copyright Treaty, prev. Ugovor o autorskom
pravu) i WIPO WPPT (WIPO Performances and Phonograms Treaty, prev. Ugovor o
interpretacijama i fonogramima) dokumenata u TRIPS. [11]

4.2. Softverski patenti - problemi

Kod softverskih patenata postoji mnogo problema. Iako je za veinu dela, patentirati ih
najbolja zatita, za softver nije. Glavni razlog je to to nakon podnoenja prijave za
objavljivanje patenta, do njegovog objavljivanja, moe da proe i nekoliko godina. Pored
toga, objavljivanje patenta podrazumeva i objavljivanje tajnih informacija. Takoe je
problem i injenica da ne moe svaki softver biti patentiran. Ako bi sadrao bar jedan
algoritam koji je ve objavljen, ne bi se smatrao inovacijom, a samim tim ni patentom.
Patenti mogu da uspore, pa ak i da spree nove izume. Ovaj fenomen je poznat pod
nazivom hold-up problem. Pojavljuje se kada pronalaza koji upravo eli da objavi
patent, sazna da njegov proizvod ugroava postojei patent. Slian je i problem tragedy
of the anticommon. Kod ovog problema se pojavljuje situacija u kojoj svaki stvaralac
12

ima potrebu da se raferie na vie priznatih patenata, a da pri tome ne zna koliko e ga
vlasnici istih blokirati ili popularno hladiti. Ipak, patentiranje softvera moe da pomogne
malim kompanijama (kompanijama u osnivanju), da zatiti svoje programe od gigantskih
i ve priznatih firmi, koje se u ovakvim situacijama ponaaju kao predatori.
Patentiranje, takoe i podie cenu softvera: treba istraiti postojee patente, treba
sastaviti i podneti prijavu, treba platiti dabine. U ovakvim uslovima opstaju samo velike
kompanije, koje mogu da kompenzuju te trokove obilaznim putevima, a ne direktno
preko cene samog softvera. Oigledno je da e se dalja inovacija i proizvodnja platiti
bez hitne intervencije. [1]

5. Patentni sistem u Srbiji, Sjedinjenim Amerikim

Dravama, zemljama Evropske unije i Kini

5.1. Regulativa u Srbiji

U nadlenosi Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije su poslovi koji se odnose
na prava industrijske svojine kao i autorska i srodna prava. Od 2010. je u pripremi novi
Zakon o patentima. Od 1. oktobra 2010. Srbija postaje punopravna lanica Evropske
patentne organizacije. Oblast pronalazaka i patenata regulie Zakon o patentima. [22]
U Srbiji se godinje odobri nekoliko patenata za softver, i to uglavnom domaim
pronalazaima. U skladu sa osnovnim naelima Konvencije o evropskom patentu, iji
temelj predstavlja tenja ka ojaavanju saradnje izmeu drava Evrope sa ciljem zatite
svih pronalazaa, bilo da su to nezavisni pojedinci ili velike IT kompanije, moe se
zakljuiti da se u Srbiji primenjuje savremena praksa EPO (European Patent
Organisation), to je veoma znaajno imajui u vidu da Zavod pristupa Evropskoj
patentnoj organizaciji i da se strane prijave patenata za nau zemlju masovno prijavljuju
preko EPO. esto se deava da se prijave direktno podnose u EPO i USPTO (United
States Patent and Trademark Office), posebno za one koje dolaze sa univerziteta i
instituta, preko sestrinskih firmi.
U Tabeli 2 je prikazan broj svih autorskih dela deponovanih u Zavodu od 2008. godine
do danas, pri emu je posebno naveden broj deponovanih softvera.

Godina

Autorska dela

Softver

2008.

741

64
13

2009.
2010.

316

38

242

19

(do 1.oktobra)
TABELA 1: Deponovana autorska dela u Srbiji [12]

5.1.1. Zakon o patentima Republike Srbije

Prema Zakonu o patentima (lan 2.) patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz
bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenjiv.
Predmet pronalaska koji se titi patentom moe biti (npr. ureaj, supstanca,
kompozicija, bioloki materijal) ili postupak za dobijanje proizvoda. Trajanje patenta je
20 godina.
Mali patent je pravo kojim se titi nov, industrijski primenljiv pronalazak, koji ima
inventivni nivo, odnosno koji je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korienje stanja
tehnike od strane strunjaka, ali nema inventivni nivo koji se trai za patent. Predmet
pronalaska koji se titi malim patentom moe biti samo reenje koje se odnosi na
konfiguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova.
Vlasnik patenta ima iskljuivo pravo na ekonomsko iskoriavanje patenta i da sprei
svako tree lice da bez njegove saglasnosti (lan 52):

proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod izraen prema

zatienom pronalasku, ili da uvozi ili skladiti taj proizvod u navedene svrhe;
da primenjuje postupak zatien patentom;
da nudi postupak koji je zatien patentom;
da proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladiti za takve svrhe
proizvod direktno dobijen postupkom koji je zatien patentom.[22]

Prema lanu 5. pronalascima se ne smatraju:

otkria, naune teorije i matematike metode;

estetske kreacije;
planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualne delatnosti, za igranje igara
ili obavljanje poslova;
programi raunara;
prikazivanje informacija. [22]

Takoe se, prema lanu 7., ne tite ni pronalasci ije bi objavljivanje ili upotreba bili
protivni javnom poretku ili moralu, pronalasci koji se odnose na hirurke ili dijagnostike
postupke leenja koji se primenjuje neposredno na ljudskom ili ivotinjskom telu i biljna
14

sorta i ivotinjska rasa ili bitno bioloki postupak za dobijanje biljke ili ivotinje.
Pravna zatita pronalazaka ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi Zavod za
intelektualnu svojinu.[22]
Softverski implementirani pronalasci su:

su patentibilni ukoliko pripadaju oblasti tehnike i

sadre 3 kriterijuma patentibilnosti: novost, inventivni nivo i industrijsku
primenljivost.[13]

Ovakvi pronalasci se tretiraju kao i ostali pronalasci, ali sa jednim jakim fokusom na
sposobnost da budu integrisani u oblast tehnike i da imaju tehniku sutinu.
Softver implementirani patenti su:

pronalasci koji ukljuuju upotrebu kompjutera, kompjuterske mree ili drugih

programskih ureaja u kojima jedna ili vie tehnikih karakteristika pronalaska
su potpuno ili delimino obuhvaeni jednim ili vie kompjuterskih programa, te
se smatra da su patentibilni. [13]

Relevantni primeri patentibilnih pronalazaka su:

Pronalasci na kompjuterski kontrolisanim sistemima;

Pronalasci mrenih softvera, npr. protokol softvera;

Pronalasci softvera smeteni na kompjuterskom itljivom medijumu;

Pronalasci softvera korienih u mrei, npr. interaktivnih softverskih igara

skinutih sa internet servera. [13]

Relevantni primeri nepatentibilnih softvera su:

Softver za umnoavanje matrica, linearno i nelinearno reavanje jednaina;

Softver za igranje aha;

Softver za modeliranje fizikih fenomena.[13]

15

Patentibilni proizvodi i postupci su:

Pronalasci u oblasti kompjuterskog softvera moraju imati kao predmet

pronalaska proizvod ili postupak;
Proizvod programirani kompjuter, mrea programiranog kompjutera
ili drugi ureaji;

Postupak za izvravanje jednog ili vie kompjuterskih programa. [13]

Pronalasci u oblasti softvera imaju tehniku sutinu ako je reeni problem pronalaska
tehnike prirode i korien za reenje problema tehnike prirode, gde treba da postoji
dominantna tehnika karakteristika.
Tehnika sutina je uopteno data kao:

Postupanje sa fizikim podacima kao to su kontrolisanje parametara ili drugih

vrednosti na kompjuterski kontrolisanim industrijskim procesima;
Interno postupanje koje se odnosi na adekvatno funkcionisanje kompjutera;

Ouvanje memorije i oporavak, poveavanjem transmisione brzine podataka u

kompjuterski kontrolisanom sistemu;

Sigurnost procesa, procenat transfera podataka;

Poboljavanje tehnikih karakteristika memorijskog entiteta, perifernog ureaja,

itd.

Ovi pronalasci se suoavaju sa uslovima inventivnog nivoa, te je bitno da tehniki

doprinose stanju tehnike, i koji nije oigledan prosenom strunjaku iz te oblasti. Zavod
za intelektualnu svojinu ispituje ispunjenje uslova inventivnog nivoa patentnih zahteva
pronalaska, koji sadre specifini tehniki efekat koji je vie od jednostavne interakcije
izmeu hardvera i softvera kompjutera
Prema praksi i Zakonu o patentima (lan 5.) Republike Srbije postoje dve vrste
patentnih zahteva za proizvod i postupak:
Zahtevi za proizvod:
- Patentni zahtevi za maine, aparate, ureaje, opremu, sisteme koji su
kontrolisani kompjuterskim softverom;
- Zahtevi posveeni unutranjoj funkciji kontrolisani softverom poznatog
kompjutera;
16

- Zahtevi za softverski proizvod;

- Zahtevi za nosioce podataka;
- Zahtevi za signale.
Patentni zahtevi za postupak:
- Nabrajaju se nivoi (koraci) postupka;
- Zahtevi za eksterne postupke koji su kompjuterski kontrolisani;
- Zahtevi za interne kompjuterske postupke.
Na primer u istoj prijavi e biti moda potrebno da se formulie:
- Zahtev za sistem(proizvod) koji obuhvata pronalazak;
- Zahtev za postupak/metod koji nabraja sve korake (nivoe) postupka;
- Softver koji omoguava implementaciju zahtevanog postupka;
- Zahtev na kompjuterski itljivom medijumu koji sadri softverski
implementirani pronalazak;
- Zahtev za strukturu podataka koji je uskladiten na kompjuterski itljivom
medijumu;
- Zahtev za signal koji je otelotvoren u nosau informacija.
Primeri nekih prijava u Republici Srbiji su:
Digitalni ureaj za merenje ugla iskrivljenosti kime u medicini;
Sistem za kupovinu pretplatnih komunikacionih servisa i postupak za
obezbeivanje dopune pretplatnog rauna;
ita putnih i linih dokumenata;
Identifikator vozila;
Postupci i sistemi za oznaavanje, praenje i proveru autentinosti proizvoda;
Biometrijski kiosk za akviziciju;
Postupak za upotrebu programski upravljane mealice;
Postupak odreivanja pravca zvuka za dvo-mikrofonski sistem;
Postupak i ureaj za pojednostavljenu kupovinu elektronskim putem preko
kunih terminala za kupovinu;
Logiki kontrolor merenja;
Sistem i postupak za kupovinu robe i servisa kroz pristupne take mree
podataka preko take prodajne mree;
Sistem za carinski pregled i obradu podataka i odgovarajua metoda za weborijentisanu obradu carinskih informacija. [13]
5.1.2. Patentna prijava

Prijava patenta prema Zakonu o patentima (lan 23.) Republike Srbije sadri: zahtev za
priznanje prava, opis pronalaska (naziv pronalaska, oblast tehnike na koju se
pronalazak odnosi, tehniki problem, stanje tehnike, izlaganje sutine pronalaska,
kratak opis slika nacrta, detaljan opis pronalaska i nain industrijske i druge primene
17

pronalaska), jedan ili vie patentnih zahteva za zatitu pronalaska patentom, ili malim
patentom (do tri patentna zahteva), nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi i apstrakt.[22]
Da bi se nekom pronalasku priznala zatita patentom potrebno je kumulativno
ispunjenje materijalnih i formalnih uslova. Nakon formalnog ispitivanja prijave patenta
Zavod objavljuje prijavu. Nakon 18 meseci podnosi se zahtev za sutinsko ispitivanje
prijave patenta u kome se ispituju materijalni uslovi pronalaska za dobijanje zatite.
Prijava malog patenta se ne objavljuje i za mali patent se ne sprovodi postupak
ispitivanja predmeta pronalska navedenog u prijavi na novost, inventivni nivo ili
industrijsku primenljivost. Priznati patent i mali patent upisuju se u registar, to ima
konstitutivni znaaj - vae od dana podnoenja prijave a stiu se upisom u odgovarajui
registar. Patent moe da traje 20 godina (lan 71.), a mali patent 6 godin od dtum
podnoenj prijve, s mogunou produenj trjnj z dva put po dve godine
(lan 138.), pod uslovom da se plaaju propisane takse za odravanje prava. Reenje
Zavoda o priznanju ili odbijanju prijave se moe utuiti nadlenom Srbije.
Znai, postupak za priznavanje patenta se sastoji iz:
1) Podnoenje prijave,
2) Ispitivanje formalne urednosti prijave (garantovana je tajnost prijave sve do njene
objave),
3) Objava uredne prijave u GIS (Glasnik intelektualne svojine). Od tada teku
privremena prava tj. od trenutka objave prijave prijavilac moe da tui tree lice
za naknadu tete zbog povrede njegovih prava iz prijave,
4) Sutinsko ispitivanje prijave (novost, inventivi nivo, industrijska primenjivost),
5) Odluka o priznanju tj. o odbijanju.

18

Slika 1: Postupak za priznavanje patenta u Srbiji [14]

etiri glavne prepreke potencijalnih podnosilaca prijava patenta u Srbiji:

1. Nisu svesni vanosti zatite patenta;
2. Sreni samo sa zatitom autorskih prava;
3. Opti oseaj da softver nije patentibilan;
4. Prijava patenta i upravni postupak po prijavi su sloeni i skupi s njihove take
gledita. [13]

5.2. Regulativa Sjedinjenih Amerikih Drava

Zatita softvera u Sjedinjenim Amerikim Dravama regulisana je Dekretom o patentima
iz 1952. godine (Patent Act 1952) lanom 101. Mada se tu eksplicitno ne navode
programi raunara kao takvi, ovde se propisuje da su patentibilni svi novi i korisni
pronalasci koji kao predmet imaju proces, mainu, proizvod ili kompoziciju, kao i njihova
nova i korisna poboljanja. Poto ovde softver nije eksplicitno izuzet od zatite, Zavod
za patente i igove SAD (United States Trademark and Patent Office) je odobravao tzv.
patente za softver od sedamdesetih godina prolog veka. Osamdesetih godina prolog
veka uveden je Frimen-Volterov test za odreivanje patentibilnosti matematikih
algoritama na kojima je baziran softver iz dva koraka. U prvom koraku se odreuje da li
19

patentni zahtevi direktno ili indirektno sadre formule ili jednaine. Ukoliko je odgovor
pozitivan u drugom koraku se ispituje da li je patentni zahtev usmeren iskljuivo na
matematiki algoritam ili pak na predmet koji se titi patentom, a to su napred navedeni
proces, maina, proizvod ili kompozicija, kao i njihova nova i korisna poboljanja.
Konano, Zavod za patente i igove SAD je 1996. godine doneo tzv. "Examination
Guidelines for Computer-Implemented Inventions" (Metodologija ispitivanja pronalazaka
vezanih za kompjutere). Tu se izmeu ostalog navodi da upotrebljivost pronalaska mora
biti u oblasti tehnologije, te da pronalazak vezan za kompjutere jeste predmet
pronalaska u smislu zakona, odnosno da predstavlja pronalazak koji ima praktinu
primenu u oblasti tehnologije i kao takav zadovoljava napred navedeni uslov. Kompjuter
ili drugi programabilni ureaj ija funkcija se usmerava programom raunara ili nekim
drugim oblikom softvera predstavlja ureaj u smislu zakona. Memorija koju moe
oitavati kompjuter, a koja se koristi za usmeravanje kompjutera tako da funkcionie na
odgoravajui nain kada je kompjuter koristi predstavlja proizvod u smislu zakona, te da
se niz odgovarajuih operativnih koraka koji se izvravaju na ili uz pomo kompjutera
smatra procesom u smislu zakona. Naravno da su ovakve odredbe doprinele daljem
poveanju broja patenata koji za predmet imaju pronalaske bazirane na softveru.
Sledei korak u SAD uinjen je stupanjem na snagu tzv. Intellectual Property and
Communications Reform Act of 1999 (Reformski dekret o intelektualnoj svojini i
komunikacijama). Meutim, iako u pojedinim strunim krugovima nije osporena
patentibilnost softvera, ipak je postavljeno pitanje novosti i inventivnosti ovakvih
pronalazaka. U SAD se godinje odobri preko 25.000 patenata za softver. Distribucija
patenata za softver po oblastima data je u Tabeli 2.

Oblast

Procenat

Proizvodni

75%

Hemija

5%

Mainstvo

24%

Elektronika

28%

Instrumenti

9%

Ostala proizvodnja

9%

Neproizvodni

25%

TABELA 2: Procentualni odnos proizvodnih i neproizvodnih patenata za kompjuterske programe

u SAD
20

U nastavku je dat jedan primer amerikog patenta za softver. Radi se o patentu US

7,580,880 B2 izdatom 25.08. 2009. koji se odnosi na sistem, metod i kompjuterski
program za implementaciju portfolija arbitraa gradske samouprave u skladu sa
Zakonom o investicionim kompanijama iz 1940. godine (Investment Company Act of
1940). Prva strana ovog patenta prikazana je na sledeoj Slici 2:

21

Slika 2: Prva strana amerikog patenta US 7,580,880 B2 [12]

Ovakvi patenti predstavljaju specifinost SAD, ali i pojedinih drugih zemalja, kao to je,
na primer, Juna Koreja. U navedenom sluaju jednim patentom su obuhvaena tri
razliita pronalaska: metod za implementaciju portfolija arbitraa gradskih samouprava,
zatim kompjuterski sistem za administriranje navedenog metoda, i konano
odgovarajui kompjuterski program. U veini drugih zemalja ovakav patent ne bi mogao
biti odobren, ne samo zato to se odnosi na softver kao takav, ve i zato to se odnosi
na metod za obavljanje posla, odnosno vrenje poslovnih aktivnosti, koje se kao takve
ne smatraju patentibilnim.

5.3. Regulativa Evropske unije

Da bi harmonizovala propise svojih lanica koji se odnose na zatitu softvera, ime bi
se obezbedile odgovarajue mere protiv njegovog neovlaenog umnoavanja, Savet
Evropske unije (Council of the European Union, CEU) je doneo direktivu 91/250/EEC od
14. maja 1991. godine o pravnoj zatiti kompjuterskih programa. Ova direktiva
obavezuje lanice da tite kompjuterske programe putem autorskog prava kao literarna
dela u smislu Bernske konvencije. Meutim, ideje i principi na kojima je zasnovan bilo
koji element kompjuterskog programa se ne tite autorskim pravom. Kompjuterski
program se titi ako je originalan u tom smislu da je autorova sopstvena intelektualna
tvorevina. Pri tome se autorom smatra pravno ili fiziko lice ili grupa fizikih lica koja ga
je stvorila. Takoe je propisano da autor ima iskljuiva prava da vri ili da daje
ovlaenje treim licima da:

vre umnoavanje kompjuterskog programa;

prevode, adaptiraju, prilagoavaju ili menjaju kompjuterski program na neki drugi
nain;

vre distribuciju kompjuterskog programa ili njegovih kopija ukljuujui tu i

iznajmljivanje.

Direktivom su predvieni i izuzeci od ovoga, kao to je npr. pravljenje back-up kopije od

strane osobe koja je dobila pravo da koristi taj kompjuterski program. Prema ovoj
direktivi smatraju se kanjivim sledee radnje ako ih vri osoba koja nema ovlaenje
autora:

stavljanje u promet nelegalne kopije kompjuterskog programa;

posedovanje nelegalne kopije kompjuterskog programa iz komercijalnih razloga;
22

stavljanje u promet ili posedovanje iz komercijalnih razloga sredstava koja su

namenjena za lake neovlaeno uklanjanje ili zaobilaenje tehnikih sredstava
koja su primenjena za zatitu kompjuterskog programa.

Direktivom 93/98/EEC zatita kompjuterskih programa autorskim pravom traje za ivota

autora i jo 70 godina posle njegove smrti, ili ako je vie autora, posle smrti poslednjeg
od njih.
Da se ovakav nain zatite kompjuterskih programa nije pokazao sasvim
zadovoljavajuim vidi se iz injenice da je u prethodnom periodu rastao pritisak, a pre
svega od strane velikih kompanija u IT oblasti da se obezbedi zatita patentom za
pronalaske u vezi sa kompjuterskim programima, pa i za kompjuterske programe kao
takve.
Da bi se razumelo koje su mogunosti za zatitu kompjuterskih programa kroz patentni
sistem u zemljama Evropske unije treba imati u vidu odredbe Konvencije o evropskom
patentu (European Patent Convention) iz 1973. godine. Ovom konvencijom su u lanu
52 propisana tzv. izuzea od zatite patentom. Jedno od pomenutih izuzea u taki (c)
ovog lana eksplicitno su bili navedeni kompjuterski programi.
U tom smislu, znaajno je ukazati i na najnoviju izmenu 1. take 52. lana Konvencije o
evropskom patentu koja je stupila na snagu u decembru 2007. godine. U njoj se navodi
da e Evropski patenti biti odobravani za bilo koje pronalaske, u svim poljima
tehnologije, pod uslovom da su novi, da sadre inventivni korak i da su pogodni za
primenu u industriji. Ali, i pored ove izmene kojom se naglaava da je dobijanje patenta
predvieno samo za tehnke pronalaske, sama taka (c) istog lana, koja se tie
izuzea kompjuterskih programa od mogunosti zatite patentom, i dalje je ostala
nepromenjena.
Ova odredba je zasnovana na uverenju da kompjuterski programi nemaju tehniku
prirodu, te da kao takvi nisu patentibilni. Iz ovoga je proizalo shvatanje da
patentibilnost softvera zavisi od toga da li pronalazak koji je u vezi sa softverom ima
tehniku prirodu. Ovo je precizirano u Evropskom patentnom zavodu (European Patent
Office, EPO) putem dokumenta EPO metodologija ispitivanja (EPO's Guidelines for
Examination) gde se sa jedne strane navodi da komputerski program kao takav ili kao
zapis na nosiocu zapisa ne mogu zatititi patentom nezavisno od njegovog sadraja, te
da je situacija ista i kada se kompjuterski program instalira na kompjuteru koji je poznat
kao takav. Sa druge strane, ovde se navodi da se smatra da pronalazak koji karakterie
program i koji predstavlja tehniki proces (npr. proces proizvodnje kojim upravlja
program) ili koji ima tehniki efekat (npr. program koji poveava radnu memoriju
kompjutera) ima tehniki doprinos i da je zato patentibilan. Isto tako su u praksi EPO
esto priznavani patenti za kompjuterske programe u formi postupaka za upravljanje
nekim procesom ili u sastavu ureaja.

23

Meutim, Tehniko albeno vee EPO je donelo dve odluke u vezi patentibilnosti
softvera koje se unekoliko razlikuju od napred navedenog stava. Pomenute odluke se
odnose na prijave patenata koje je podneo IBM. Vee je smatralo da je kompjuterski
program za koji je traena zatita patentom patentibilan ako se njegovim izvravanjem
na kompjuteru ili instalacijom u kompjuteru stvaraju ili se mogu stvoriti tehniki efekti koji
prevazilaze normalne fizike interakcije izmeu programa (softvera) i kompjutera
(hardvera) na kome taj program funkcionie. Osim toga Vee je utvrdilo da nije od
znaaja da li je traena zatita za program kao takav ili za njegov zapis na nosiocu
zapisa. Vee je obrazloilo svoje odluke time to kompjuter moe realizovati tehniki
efekat izvravanjem instrukcija dobijenih od kompjuterskog programa i to kompjuterski
program omoguava reavanje definisanog tehnikog problema. Kako EPO priprema
reviziju Evropske konvencije o patentu kojom bi se ukinula napred navedena odredba
kojom se kompjuterski programi izuzimaju iz zatite patentom, izgleda da pomenute
odluke predstavljaju jedan od koraka u tom pravcu.
injenica je da broj evropskih patenata izdatih za pronalaske vezane za softver naglo
raste, te da je broj odbijenih prijava patenata na osnovu lana 52. taka (c) Konvencije
o evropskom patentu jako opao. Na osnovu toga se moe zakljuiti da je EPO praktino
prihvatio praksu Zavoda za patente i igove SAD. Meutim, ovo je samo delimino
tano, jer jo uvek postoje znaajne razlike izmeu njih. Najveu od njih predstavlja
tretman prijava patenata za softvere namenjene za obavljanje poslova. Naime, metode
za obavljanje poslova su takoe u skoro svim zemljama sveta iskljuene iz zatite
patentom. Stoga bi softveri za obavljanje poslova kao takvi bili iskljueni iz zatite
patentom po dva osnova. Meutim, nakon napred navedenih izmena svoje regulative
SAD su poele da izdaju patente i za ovakve. Sa druge strane, stav Evropske unije se
nije promenio i ovakve prijave patenta podnete Evropskom zavodu za patente se
odbijaju. U ovom trenutku jo nije jasno koji koncept e prevladati, to e u znatnoj meri
zavisiti od daljeg razvoja situacije na tritu.
Na slici 3. prikazan je kriterijum za odreivanje stepena patentibilnosti u EU.

24

Slika 3: Prikaz razgraniavanja predmeta patentnog i autorskog prava prema stepenu njihove
(ne)patentibilnosti [12]

Trenutno stanje je takvo da patenti jo uvek nisu preovlaujui oblik zatite softvera.
Prema istraivanjima koja je finansirala Evropska unija za sada prioritet imaju:

autorsko pravo,
tehniki sistemi zatite i

licenciranje.

Ovo je posebno uoljivo u sluaju malih i srednjih preduzea, dok velike kompanije
pokazuju vei afinitet prema patentnom sistemu. [12]

5.4. Regulativa u Kini

Kina uiva reputaciju zemlje u kojoj se tolerie piraterija, tako da je softver koji se koristi
uglavnom nelegalan. Prema podacima Saveza proizvoaa poslovnog softvera
25

(Business Software Alliance) 92 posto softvera koji se koristi u Kini je piratski.

Komora AmCham-China predstavlja vie od 800 amerikih kompanija koje posluju u
Kini. Istraivai istiu uverenje koje vlada meu amerikim privrednicima da kineska
vlada korienjem sopstvenih tehnolokih standarda ozbiljno ograniava trgovinu
izmeu dve zemlje. Vie od polovine ispitanika izjavilo je da su kineski standardi i
sertifikati obini falsifikati. [18]
Kinenski patentni sistem je u velikoj meri pod uticajem nemakog Zakona o patentima i
EPC-a, zbog injenice da nemaki Zavod za patente i trgovake marke podrava Kinu u
uspostavljanju svog patentnog sistema. Poto Kina nema sudsku praksu, osnova za
ispitivanje u Dravnom zavodu za intelektualnu svojinu je Zakon o patentima, njegova
Izvrna regulativa i Uputstvo za ispitivanje. Prema lanu 25(2) kineskog Zakona o
patentima, pravila i metode za umne aktivnosti nisu patentibilni. Taka 2 Izvrne
regulative dalje odreuje da se ,,pronalaskom u okviru Zakona o patentima smatra
svako novo tehniko reenje koje se odnosi na proizvod, proces ili poboljanje istih.
lan 25 u taki 2 predstavljaju pravni osnov za utvrivanje da li raunarski softver
implementiran izum moe da bude patentiran u Kini. [19]
Prema lanu 5 i lanu 25 kineskog Zakona o patentima, sledee stavke nisu
patentibilne i Kini:

bilo koji izum-tvorevina koja je u suprotnosti sa zakonima drave, ili drutvenog

morala, ili je tetan za opti interes;
nauna otkria;

pravila i metode za umne aktivnosti;

metode za dijagnozu ili leenje bolesti;

ivotinjske ili biljne sorte;

supstance dobijene nuklearnom transformacijom;

genetski resursi koji kre odredbe u vezi zakona i propisa;

dvodimenzionalne slike, boje ili kombinacija ova dva koja uglavnom slue kao
indikatori.

Kompjuterski programi kao takvi ne mogu biti patentirani, ali mogu biti zatieni
,,Propisom za zatitu raunarskih softvera, propisan u skladu sa Zakonom o autorskim
pravima. Pronalazak koji sadri raunarski program moe biti patentiran, ako
kombinacija softvera i hardvera kao celina moe da pobolja vetine, da donese
tehnike rezultate i predstavljaju kompletna tehnika reenja. [17]
26

Sredinom 80-ih godina, kada je patentska praksa poela u Kini, kompjuterski softver je
ve postao bitan element tehnolokog razvoja. Zbog toga, prvo izdanje Uputstva za
ispitivanje, izdato 1993. godine, nije iskljuilo kompjuterski softver iz patentne zatite.
Prema Uputsvu iz 1993. godine, ako predmet pronalaska moe da prui tehniko
reenje i ako moe da se proizvede tehniki efekat, pronalazak je patentabilan.
Naravno, da bi bio patentibilan, softverski pronalazak mora da zadovolji i druge zahteve,
da bude nov i da ima inventivni nivo. Ovaj ,,tehnii standard je jo uvek u upotrebi, a
slina je situacija i u Evropi.
Kao i sa EPC, u Kini ne postoji definicija o tome ta predstavlja ,,tehniki efekat ili
,tehniko reenje. Shodno tome, iako nije bilo znaajnih promena u tehnikom
zahtevu kompjuterskog softvera u rezliitim izdanjima Uputstva, u praksi standard
tehnikog zahteva nije strog i ispitivai imaju slobodu u skladu sa tim. Danas, ipak,
izumi koji ukljuuju iste poslovne metode se ne smatraju patentibilnim, jer ne
predstavljaju tehniko reenje i ne proizvode tehniki efekat. ,,ist poslovni metod
ovde znai da sve karakteristike razliite od ranije vetine nije tehniki.
Iako su kompjuterski softveri - implementirani izumi patentibilni i ne postoji zahtev za
poboljanje kao za hardver, raunarski softver sam po sebi se smatra da predstavlja
pravila i metode umnih aktivnosti i ne moe biti zatien. Pored toga, proizvod bilo kog
softverskog programa kao to je medijum za skladitenje, definisan samo programom
snimljenog na medijumu, nije patentibilan. Shodno tome, u Kini, kompjuterski
implementirani izumi mogu biti zatieni samo u obliku zahteva metode koji vri softver
ili ureaj (sistem) koji radi pomou softvera. Za kompjuterski implementirane izume,
opis koraka u dijagramu toka se obino koristi da bi se prikazale funkcije softvera.
U Kini nije teko doi do zahtevanih metoda. Meutim, postoji rasprava o zahtevima
ureaja. Iako je softver implementiran u firmware-u (softver koji je ugraen u hardverski
ureaj), u veini patenata blok dijagrama elektrinog kola za firmware nije opisan.
Zahtev ureaja je, takoe, definisan modulima u dijagramu toka. Sve do 2006. godine,
zato to nije postojao blok dijagram hardvera koji odgovara funkcionalnom modulu u
zahtevu ureaja, takvi zahtevi ureaja su bili odbijeni zbog nedostatka podrke u opisu.
Uputstvo za ispitivanje iz 2006. godine obezbeuje da su takvi zahtevi ureaja
dozvoljeni. Meutim, svaka komponenta ureaja mora da u potpunosti odgovara
svakom koraku u dijagramu toka ili zahtevu metoda koji se odnosi na dijagram toka.
Konkretno, svaka komponenta u ureaju se smatra funkcionalnim modulom za
obavljanje na svakom koraku dijagrama toka ili svakog koraka metode. Prema uputstvu
iz 2006. godine, ,,zahtev ureaja definisan takvim funkcionalnim modulima treba
tumaiti kao realizaciju tehnikog reenja uglavnom od strane kompjuterskog softvera
koji je definisan u sprecifikaciji, pre nego hardverski ureaj realizovan og strane
hardvera. Ovo ostavlja mnoga vana pitanja otvorena: moe li takav zahtev ureaja da
pokrije ureaj sa firmware-om koji ima sve funkcionalne module zahteva? Dravni
zavod za intelektualnu svojinu nije jo uvek odgovorio na ovo pitanje, tako da se ne
moe odgovoriti sa sigurnou sve dokle takvi sluajevi pojavljuju. [16]
27

Na sledecim slikama je prikazana procedura za priznavanje patenata i rast odobrenih

patenata do 2009. godine u Kini.

Slika 4: Procedura za priznavanje patenta u Kini [18]

28

Slika 5 : Rast odobrenih patenta u Kini [18]

6. Zakljuak
U ovom trenutku u svetu su prisutna dva razliita sistema zatite softvera. Prvi od njih
tradicionalno predstavlja autorsko pravo i prisutan je jo od pojave prvih kompjuterskih
programa. Drugi od njih, koji se naknadno pojavio predstavlja zatita softvera
patentima. Softverski patenti su prisutni u svim veim zemljama, ali obimi zatite se
razlikuju od nadlenosti do nadlenosti.
Srbija polako postaje vaan izvoznik softvera. Zakon i praksa u Srbiji su potpuno
usklaeni sa Evropskom praksom i Evropskom patentnom konvencijom iz 2 glavna
razloga:

lanstvo Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije u EPO,

Prihvatanje smernica i preporuka EPO vezanih za kompjuterski implementirane
pronalaske.

U definisanju koncepta kao to je patentibilni predmetni pronalazak i njegove

povezanosti sa zatitom autorskih prava, ovde ipak dominiraju tehnika sutina, uslovi
patentibilnosti naroito inventivni nivo, stvari koje su pod dinaminim razvojem i
29

evolucijom digitalne tehnologije i koje mogu doneti nove pristupe u budunosti.

Znaajno je i vidljivo smanjivanje razlika u praksi izmeu US i Evropske unije vezani za
ovu problematiku.

7. Literatura
[1]. Rastko Ili, Osnovi intelektualne svojine,
http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/1064.pdf , maj 2011.
[2]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_1.html , maj 2011
[3]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_2.html , maj 2011
[4]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_3.html , maj 2011
[5]. Software Copyright,
http://www.innovaccess.eu/documents/softwareCopyright_0000001105_00.xml.ht
ml, maj 2011
[6]. http://www.microsoft.com/scg/piracy/internet.mspx, maj 2011
[7]. http://www.microsoft.com/scg/piracy/falsifikovanje.mspx, maj 2011
[8]. http://www.wipo.int/copyright/en/faq/faqs.htm , maj 2011
[9]. Sigurnost raunarskih mrea,
http://nmacek.110mb.com/materijali_za_studente/vets_srm/srm_ch14.pdf , maj
2011
[10].
Mr Sneana arboh, Zatita softvera patentima regulativa i iskustva
Sjedinjenih Amerikih Drava i zemalja Evropske unije,
http://www.singipedia.com/content/992-Zatita-softvera-patentima-Regulativa-iiskustva-Sjedinjenih-Americkih-Drava-i-zemalja-Evropske-Unije , maj 2011
[11].
http://www.microsoft.com/scg/piracy/zakoni.mspx, maj 2011
[12].
Sneana arboh, Jovan Peri i Miljana Peri, Zatita softvera izmeu
autorskog prava i patenta,
http://www.telfor.rs/files/radovi/TELFOR2010_01_22.pdf , maj 2011
[13].
Saa Zdravkovi, Patentna zatita za softver u Srbij,
http://www.zis.gov.rs/sr/pdf/seminari/20101111_patentna_zastita_softver_srbija.p
df, maj 2011
[14].
Patentni sistem u Srbiji, http://www.pks.rs/Portals/0/eu/Patentni%20sistem
%20u%20Srbiji.pdf, maj 2011
[15].
http://www.pccentar.com/vesti/kina-pod-udarom-kritika-zbog-piraterije, maj
2011
[16].
The hows and whys of software patent protection, http://www.iammagazine.com/issues/article.ashx?g=79351366-694a-40ad-85a3-8eee119db51a ,
maj 2011
[17].
http://www.epo.org/searching/asian/china/faq.html , maj 2011
[18].
http://www.epo.org/searching/asian/china/facts-figures.html , maj 2011

30

[19].
Bivi radnik Microsofta uhapen zbog krae softvera,
http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vestiarhiva&ID=4570&kr=%20Greg , maj
2011
[20].
Microsoft u Kini dobio sudski spor, http://www.mikro.rs/main/index.php?
q=vest&ID=13159&kr=&dodatuma=2007-09-27 , maj 2011
[21].
http://www.microsoft.com/scg/press/2010/avgust/20100826.mspx, maj
2011
[22].
Zakon o patentima,
http://www.zis.gov.rs/sr/pdf_patenti/patenti_zakon.pdf, maj 2011

www.maturski.org

31