Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Čarls Darvin Postanak Vrsta

    Uploaded by

    aksolotl
    2K views286 pages
    temeljni tekst teorije evolucije

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    temeljni tekst teorije evolucije

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    2K views286 pages

    Čarls Darvin Postanak Vrsta

    Uploaded by

    aksolotl
    temeljni tekst teorije evolucije

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 286
    Biblioteka PHYSIS Urednik Mirko Adimovié Za iadavata Bora Babié, ditektorks Preveo sengleskog Nedelfko Divac Redakcija prevoda ljana Matié Struéni saradnike Vesna Milankov (© AKADEMSKA KNJIGA ‘Novi Sad, 2008 CARLS DARVIN POSTANAK VRSTA putem prirodnog odabiranja ili o€uvanje povlaséenih rasa uu borbi za Zivot JUBILARNO IZDANJE i( AKADEMSKAKNJIGA, NOVISAD Naslov originals ‘THE ORIGIN OF SPECIES BY | (CHARLES DARWIN, ‘Charles Darwin Origin of Species (6 edition) ICON Classics ‘San Diego, CA, USA, 2008, SADRZAJ ISTORITSKA SKICA Rano mer opti pre bia pga njaovog dela... : Uvod... 25 Glaval ‘VARIIACIJA PRIPITOMLJAVANJEM Uzrocivarijabitnost Dejstva nave upotrebe ili neupotrebe delova.- Korelativno menjanj. - Naslede, - Odlikegajenihva- rijeteta.-"Tedkogeu ralikovanjuvarjteta od vrst. - Postanake domacih vaijeteta od jedne ii vie vst. - tor! golubovi, ni hove rake i poreko, - Nala odabitanj koja ss primenjivana od davning, injihova destva.- Metodino nesvesno odabirene = Nepoznato poreklo nah damatihtivoinja i bij. ~ Oko _nosti koje su povolne 7a Eovekovu moe odabiran 30 Glave ‘VARIJACIJA U PRIRODI ‘Vacjabilnost. Individaalne razlike.- Sumojve vse. - Najvige se menjaj radiene, eoma rasprastranene | ope vise, = U sve ‘koj zemli vest veih rodova Zeige variraja nego viste manjih rodova, = Mnoge vist usastavu vod rodovaligenavartete po ‘tome Sto su vloblisko, all nefednako, meduscbno srodne, | po ‘tome Sto naj ogranigens oblast rasprostiranja ~ Sadetak, », 63 ce Glova I BORBA ZA OPSTANAK ‘Nien odnos prema prirodnom odabiranju. - Ova) izrazupotre- bien a Sirem smisis. - Geometriska srazmera umnnodavanja, = Breo umnodavanjeodomatenihfvotinj bjs, ~ Prioda sme- tn za umnotavanje. ~ Sveopite nadmetanje.~ Destva Klime. ~ ZaStta pomoés bro jedi. -Slofen odnosi svi von ib aka u prod. - Borba za ivot njoj je izmedu edink i var {tet iste vest, a Zesto otra zmedu vista istog rods. ~Odnos ‘organiza prema organizm jemajvaznii od svih ods... 81 GhavalV PRIRODNO ODABIRANJE ILI OPSTANAK \NAJSPOSOBNIJEG Prirodno odabiranje - njegova mot uporedena sa éovekovim Codabiranjem ~ njgov utica na odike od male vednost -njegov ‘ticj na sra ivotna doba ina oba pola. - Polno odabirenje.~ (© opstejrasirenosti ukritanja medi jedinkama iste vrste. ~Po- vole { nepovoline okolnast 2a rezultateprirodnog odabirane, naime,uktStaje,izalacis bo jedink.- Spore delovane,—Iau- ‘miranje wzrokovano priodnim odabiranjem. ~Razladene odlika ‘avez ea razigitodu stanovnika neke male oblast sa odomad vane, - Dejstvo prirodnog odabiranja na potomke zajednizkog roditea pomotu reilazenja odlika | izumiranja.- Objainenje ‘grupsanja svi dvih big, ~ Napredovanjew organiza. ~ Od favanje nih odlika, ~ Koavergenejaodlika. ~ Neogranigeno ‘umnotavanje vests. ~Sadetak 98 Glee ‘ZAKONI VARIRANIA Dejstva promenjenih uslova, ~ Upotreba i neupotreba delova kombinovana sa prirodnim odabranjem; organi zaetenje vid Aklimatizacip ~ Korelativno menjane. ~ Kempenzacia | cko- et z noma rastnj,~ Laine korelacje,- Vigestruks, radimentirane i niko organizovene grade su promenlive. ~ Deovi rezvijeni na ‘neobigan natin veoma su promenlivis spcifizne odlike vrtes promenkjije nego odlike rods; sekundarne pone odlike #1 pro- :menilive.~ Viste istog rode varraju ke davno izgubjenim odlikama,- Saietak Glave VI ‘TESKOCE TEORIJE "Teloéeteorije porekla sa modifikaciom, ~ Odsutnost i retkost, prelaznih varjeteta, ~ Proll u navikama 2ivola, - Razmovrene navike kod iste vst. - Viste ij se navike veoma mnogo reiki Juodnavika nhovih srodnika~ Kraoj savrbnt organ. - Nadint prelazenj, ~ Tei haji. ~ Natura non fact saltum, - Organ male vagnost, ~ Organi nisa potpano savréen u svim sldajevi- ‘ma. ~ Zakon ojedinstvu tipa io usovima opstanka sadrlanw teo- "iiprrodnog odabiranj... 182 Ghava VE RAZNE ZAMERKE TEORIII PRIRODNOG ODABIRANTA Dugovetnost. - Modifikacienisu neophodno istovremene. ~ Modifikacje koje na izgled nisu od neposredne kort. - Pro- sresivno razvie. -Odlike male funkeionalne vrednost jes n postojanije. ~ Privdne nemo prirodnog odabiranja da objasai potetnestupnjeve korisnih grade, ~ Uzroc koji ometau tian korisnih grade pomotu pricodnog odabiranj. - Postepenost rade sa promenjenim funkcljama, - Veo ralitti organt kod lanova iste klase prolail razviger i ednog i isto ixvora. ~ Rezlo za neverovanje velike i nagle modifikacie....... 23 hava VIL INSTINKT Instnkti se mogu uporediti sa navikama, ali se sealikuju po- reklu,~ Postepenost instinkta,~ Blin vail mravi. ~Instinktl ‘4 promenljvi.~ Instinkti domaih 2votinja i nthovo porekl. Prirodniinstinkt kukavice, molotrusa oj paazitah peda = Mrayi koji drde robove. ~ Péala medoskupljtica i njen instinkt da gradi sae. ~ Promene instinkta i gre nlsu neophodno ito- ‘remene. ~ Tetkoge 2a teorju prirodnog odabiranja instinkta ‘Neutralniilineplodo! inset Sazetak 265 lava IX HIBRIDIZAM Rexlikovanje izmedu neplodnosti kod prvih ukrStanjai neplod- ros kod hibrida. - Neplodnost je promenljva u stepen, ne opie; nj pojagava ukrStanje u krwnom srodstva, a otklanja se priptombavanjem. ~ Zakoni kof upravlaju neplodnoséa hi bra. ~ Neplodnost nije ncka osobens oda, ve¢ je zavisna od ugh ralika ine nagmalava se pomoca priodnog odabiranja. = Uzroct neplodnosti kod prvih ukritanja i medu hibridima Paraleizam iemeds fata promenjenih wsiova fivta i ukstan ~ Dimnorfizam i rimorfizam. ~Plodnostukritenth varijteta ni hovoghibridnog poroda nije opt. - Hibeidi vst hibit varie. teta uporeden’ nezavsno od nihoveplodnosti,- Sadetak....300 GlavaX (© NEPOTPUNOSTI GEOLOSKIH PODATAKA, COdsustvo intermedijarnih varieteta w sadanjosti, - O prirodi ‘nur varietetaonjhovor broj.~ Vremensiirazmak, pre postavlen prema stepenu denudecie i talotenj, ~ O vremen skom rezmaku merenom godinama. - Oskudnost nat paleonto- lotkih abirk,-O prekidanj gelotkihformacia. ~ O denudaci sgranitnih oblast. - O odsustv intermedjarnih varitea w bilo ‘jo formaci.~O fznenadnom pojavhvanj grupa vista. ~O ni ‘hovom iznenadnom pojelivanju unajstarfim fsilonosnim so Jevima, ~ Starost naselve Zemlje.. ae | / | | sama. Glava xt ‘© GEOLOSKO} SUKCESIJI ORGANSKIH BICA Spora i uzastopno pojaiivanje novih vreta, ~ Ravliitabraina niihovog menjanja. Jednom izumle vrste ne pojavjuju se po novo. ~ Grupe vesa pojaljuja se 1 i8ezavau po istim opstim pravilima kao i pojedine vise. - © Jzumiranju, ~ 0 istovreme- ‘nom menjanja ivh obikau celom svetu. - O srodstvu inumeih ‘sta medu sobom isa fivim vrstama. ~ O stanjarazvieastarth ‘oblika, - O sukcesi ith tipove untae iatih oblast. - Sadetak prethodne ove glave een 366 lava XIL (GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST Sadatnja rasprostranjenost ivihbica ne mote se objasniti raz ‘kama u fiigkim uslovima, - Vatnostprepreka ~ Srodnost pro: invods istog Kontinenta, - Cente stvarana,~ Seedstvaraspost- ranja puter promenaklime | nivoa zeta i pomoéu sé stedsteva, ~ Resprostranje za vreme ledenog doba, ~ Naizme- ign ledeni period na severa ug 396 lava XL GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST - NASTAVAK Rasprostranjenostelathovodnih proitveda. - O stanovnicina| ‘okeanskih ostrva, - Odsustvo vodozemaca i suvozemnih ssa. = O odinosima ostevskh stanovnika prema stanovnicima ngjbl eg kontinenta, -O Kelonizaci iz najblieg ievora i kasnijepro- ‘mene. ~ Satak prethodne | ove glave cone D8 Glava XIV UZAJAMNA SRODNOST ZIVIH BICA - MORFOLOGIIA ~~ EMBRIOLOGIJA ~ RUDIMENTIRANI ORGANI Klasifikacija, grupe podredene drugim grupama. ~ Prirodnl si stem. - Zakoni i teSkoéew klasifikaei objainent na osnovu te wo ‘oxic o postanku pomoéu menjanje. ~ Klsifikacjavarljetta.— Rodoulov, uvek upotredlen « klasiflkacii. ~ Analogne ili adap- tivneodlike ~ Srodnost opie, slodene | razlazne.~Teumizanje razdvaja i odredue grape. ~ Morflogija, izmedu élanovaistog ‘azreda, izmedu delova iste jedinke. - Embriolgia,njen\ zako- ‘i objainjent variacjana koje se ne jajaj w ranom dobu tivo ta koje se nasleduja u odgovaralucem dobu. - Rodimentirent ‘organ, objeinjenjenhovog postanka.~ Safetak 451 Glava XV PREGLED I ZAKLJUCAK Pregled zametki protivterie prirodnog edabiranja.- Pregied ‘pst i poscbath okolnosi koje joj du uprilog.~ Uzroc opiteg, ‘erovanje u nepromenbivost vsta. ~ Koliko se mote profit tori pirodnog odabiranja. ~ Destvonjenog usvajanja na pro: utavanje priradneistorie. ~ Zakjuéne primedbe.......+- 499 Glos glavnih nauénih iaraza upotreljnih w ov) kai... 529 Regisar 7 4s Sto se tide materijalnog sveta, motemo zakljiti bas tli. ko: da se dogadai ne proizvode poscbnim intervencjama bodan- ske moti, koa bi delovalau svakom pojedinaénom sléaju, vee ‘postaljanjem opitih zakona Vivel: BRIDZVOTERSKI TRAXTAT Jedinl jasan smisao re "pritodno! Jeste uspostavjeno, utvrdeno, sred en 0; poito ono ito je prirodn ist tllko zal teva i pretposiavia inteligentnog posrednika koji gain takviss, 1) proizvodi ge stalno iu odredenima vzemenskim razmacima, a0 to to zahteva i ono to je natpricodna ili Zudesno da bi bilo proiavedeno samo jednom.” Batler: ANALOGIJA RELIGIIE OTKROVENIA Zhog toga da zakljudimo, neka niko ne poms il utvrdi, hog slabog poimanja ii zbog neumesneskromnosti, da Zovek oie oti predaleke, ii biti suvfe upuéen wu knjgu Boje ri itt Both dels, tj. bogosote ii filozofiju rade neka se Jud tude dau jednom iu drugom postitu neprekidan napredak” Bekon: UNAPREDENJE NAUKA ISTORIJSKA SKICA ‘RAZVITKA MISLJENJA 0 POSTANKU VRSTA PRE OBJAVLJIVANJA PRVOG IZDANIA OVOG DELA Hloéw ovde da dam krathu skicu napretka miso postan- su visa. Vena prizodnaka verovala je, donedavno, da su vise ‘epromenvi proizvodi da su bile posebno stvorene. To mi ‘jen veSto su zastupalt mnogi pis. Sarao mali broj prirod- naka Je misio da se vrste meajau {da eu sadainj ivi oblic proizailiredovnim radanjem od oblika koji su tani postjali ‘Ako predemo preko kratkih napomena o tam pred koe se ‘alaze kod klasinih piace’, onda je Bion (Buffon) prvi autor koji je w novie vreme nauéno raspraijaoo tom pitanj, Medu- tim, posto se njegovo misenje veoma menjalow relicitim pe- Fiodima | pot on nije laziow isptivanye uzzoka ili stedstava| 13 promenu vrsts, nile potrebno da se na njegovim radovima radréavam podrobnije ‘Lamark (Lamarcl) je bo prvi Zovek ji su zakijutc o tom predmeta pobudili mnogo patnje. Ty, «pravom proslevjeni, "Arte usvordele Piya Aston 82) poo Jepinetio daa padadab to rasa sto So ep da pot ‘is seljoredik Et ademas omni, een te nga na onpniaci | odse(eved Klera Gri (Cae Gree oh mt skceoo pada nto mec) -Pale date meta aa dee el) inal "pos jedan priv? Kao So, primer au sno st ako <5 pred oft et prlagoden? asennad ‘maga me hansen pot trata ote reel {aj Sse tome jose degin evi kad Ko led post ine rilogodesost are cl Zh tgs, imamo thy das ste (av dein nse cline sgeidene snc potib, cue e oda, piso sagraene jednom antabejom ponent ego ste ie ‘ale tho saradene coe su propadale 1! propane Owe nnn malo ‘lsrodnog odsbrnja ratetha a kolo Arsttel mala sat tone Pokaaulusfegve prince gindiabe mn ost vst prirodnjak prvi put je objavi svoj gledita 1801, a mnogo i je protiro 1809. godine u svom dels Philosophie Zoologique a po- fom 1815. u uvodu svem dela Hist, Nat. es Animausx sans Verte- bres, U tim delima on zastupa udenje da su sve vest, pa idovek, proizale od drugih vista. Negova je zasuga najprew tome to je ‘obratio paénjs:na verovatnost da su sve promene u organskom | nneorganskorn svetu rezltat zakonitosti ane upitaja éudowvor- nih sila, Irgleda da je Lamarkbio naveden na zaijuéak o poste- penom menjenjuvrsta uglavnom zato St etek razikovai veste i varijetete, 20 Sto kod izvesnih grupa vada gotovo savrSena ‘postepenostu oblicima i zat to posto analog nth domacth proizvoda, So s ie stedstava menjanjs, on neBto pripsuje ne- postednom dejstvu fzikih uslova za vot, neSto medusobnom Lukrtanju oblika Koj vet postoje, mnogo upotrebi i neupotre- bi ongana,t.dostvima navike.I2gleda da on ovom poslednjem iniocu pripisue svalep prilagodenja u prrodi, kao na primer, dagadak vrat kod Zirafe, kol jo) omoguteva da brsi grantice sa drveéa, Medutim, isto tako Je verovao Iw zakon progrestvnog razviea te poito svi 2ivotns oblicl tebe da se dale razvia, 8 da bi objasio trenutno postojane jednostavnih bia, on tvrdt ‘da ona i sad posts spontano’. ‘Zoftoa Sent ler (Geoffroy Saint Hilaire) surnjao eos 1795. godine, kako se tv unjegovoj biografj koje napisao njegov sin, da ono Sto mi nazivamo vrstama samo su razne degenera- Daca peg bwin Lamartovog a wo sam i de Zafon Sets at Nat Cece 405,19 0G coi tra. A evo pede. U era ea porpen eka ionovth atk ‘tom pednts. Zila e aero edd ramus Darvin rae ‘Bri sm dle Zona 50S oul elie pee Ex pods pogtetninosnrana Lamatona jena, rea do 2 {foam rane de Ge Goeth) oda risa sith poled, is ito et vans i nino 7911795, aac ornnog ina nna ince Cole al Nero Kat Meding a3), ese ada ried estar pe, ner tao gt abla ropoe ane ur al Tbe re Tao ease sem shat nee too ata ves Glew Neath Darvin Engl Zt Sent er ao emo mak dt) x enc Sou 1945 gidinnn do tog ajo postanka waa stones 1 je istog tips. All tek 1828. on je objavio syoje ubedenje de se {st oblici nis neprestano odréaval jo od postanka svi stvari lngleda da je Zofroasmatrao da su uslovi za fvot, ili okolni set (Cmonde ambiant”), glavni wzrek menjanju. On je bo oprezan ‘usvojim zakijudcims inj verovao da sei sadadnje vest menj- 18, kako njegoy sin dodsje:"Cest donc un probleme a réserver| entiérement & Tavenirsupposé méme que lavenir doive avoir prise sur” Godine 1813. dr VC. Ves (W.C, Well) je proditao pred Kia Jevskim dru8tvom ,SaopStenje 0 jedno belo ent, Kod koje je Koja delimino lila na koba ernkinje"(,An account of a white female, pet of whose skin resembled that of a Negro"), ali tej _jegov rad nie objajen sve dok 1818. nije ieadao njegov zname- nit rad 2Wvo Essays upon Dew and Single Vision. U tom rad on |asno priznaje nagelo prirodnog odabiranja io je prvo prizna- je koe je objevijeno ai on gs primenjuje sama na udske rase to samo na izvesne odlike. Pot je primetio da afrikanc imu lati poseduju imunost prema jzvesnim tropskim bokstime, on ‘apomine: prvo, da sve Eivotnj tele da variraja a izvesnom stepens i, drugo, de poljoprivrednici usavriavaja evo domace ‘ivotinje odabiranjemy a zatim dodaje, da ono Sto jew oven po- sledajem slutaju utinjeno ,veitadki,igleda da je priroda uéi- nila s stim dejtvom,iako spore, ustvaranju ljdskih vai. ‘eta, prilagodenih na preelew kojina five. Od saajnih adskih ‘arietta koi su sei mogl pojviti med prvim malobrojnim i ‘aitrkanim stanovnistvom u obastima erednje Afrike, edn su bili bole prilagodent nego drugi da odolevsju boestima te 2e- ime, Prema tome, ta rasa se umnodavaa, dok su druge brojno ‘opadale; i ne samo zbog njihove nesposobnosti da izdrde na- ade bolesi, ee i zbog svje nesposobnost dase bore sa swim ‘snainijim susedima, Znadi, boa te snaine rase morale je, ive- ‘no, bit tana. Medutim, pokto Ista sklonost da se formiraju varjeteti jo uvek posto, tobi se vremenom java jedna rasa sve tamnij i tania; [potto je najtamnsja abode prilagodena zat klimu, ona bi, najzad, posala preovlagyjuta, ako ne je ‘a rasa, uiavesnom predela kom je postala”Potor prodirue Ema) 16 rostaaevasts slot 1a be stanorie ols es adi Klimam Dug Jem zabvalnst Roi (Rode Sedijnth Drv, So mje “Seenuo pura, preko Bree (Brac) pa gre navedeno mesiow dea de Veen Y. Herbert, Kasi dekan w Manster, x eto vet sg ela orticutural Trasactions (1922), som la Ara ‘pliaene (857, st 19 (33), aie a su -poriare gla {eoborvo uve a su botanike ete same vig petjanin asa varia’ On prone gle ma vein. Mis da su pojdine vse stag roa tvoreneprobino wenn veo- ‘ma plasignom inj da one prlaeluglavnor uke, {iso ako veiranjer, sve mae saa ist ‘Gone 1896, profsor Gran, zrrnam tv svg dobro pornaog dao spuivama (Edburg Philesopical our, mV. st 280) jsn ierdava ming da vist ptome a ah vista ida sus one wave promeram Io e mine faraeno negovon pees petom prdarana, bjljenom & Lance, 1994. gine ‘Govn 1851 objavo je Pati Mj (Patrick Matthew s¥0- Jedalo Naval Tier and Arboriutre, Kojem at ono edie oporela vest oj sno rai Vola (Wallace) jaw Liean Journal jee ptr nade ove kj Neb lest to je gldit Mey ine vl rato {urabacariea ta ‘ova, u dodatka jeinom des koje govorosesvim éragom prodmet,tko dae otal nezapaeno sve dk sar Met ile Skrenuo pf na nga 8 Gardeners Conile 7 apla 1860. Rare lame Mefjoorog mag ld nis of velig rae Jn lage a cn scare apa perlia bio {toro petpeneopetoéer a yolom ponove namaoéen i damo {hit moge i proizveden she kakog kale iKlc preda nih rept” Nisam siguren de sam raze nekestavove alt inled da on pips elk utes} neposrednom dee lors za io, Mem on jean sven puna mot naela prods og odsbirans ‘Slam’ gciogipiodnak Fon Bch (Von Bul jesno ata ‘vasovom ivan dela Desrption Pysgue ds les Canaries (1863, st. 147) sve miljenje da se varijeteti malo po malo me- baju postojane vst, oe ne mogu éalje da se wkritaju med sobom. Rafinesk (Rafinesque), uw svom dela New Flora of North Ameria (ste. 6), objavjenor 1836, pike: Sve suvtste mogle bits nnekadvarietet i mnogi su vaijetetipostepeno postal vise, do- baud postojanet osabene odie ali on dale dodaje, (st. 18), -imuzev pratipova il prapredaka rods" Godine 18¢3~44, profesor Holdmen (Haldeman) (Boston Journal of Nat, Hist. U. States, I, ste 68) veit je ilotio do- ‘kaze 2a protiv pretpostavke orazviéu | menjanju vistas ngleda da eon nakionjen miljenju da su vist promenljve. elo Vestiges of Creation izailoje 1844. godine, U desctom {i mnogo popravijenom izdanj (1853) anonimntpisac kate (st 155); «Zaklgak, asnovan na mnogim razmatranjima, gla da «1, pod providenjem bot, rat nizovi fvih bia, potev od _ajprostih i najstarih pe do naj i najskoradniih, rez sledeéa dva uzroks; pevo, jednog impalsa, odeljenog obicima 2ivota, koji th je pomou razmnozavanja u jednom odredenom vremenu usavréavao od jednog do drugog stepena organizacie, ne, ali ko mote tvrditi da zakrdjlo tan Skok w slankastim vodama Balika il zakrdjalebilfke na vrhovima Alpa ii deblje krzno neke dvorinje dalekog sever, ne bi bili, unekim sluése- vima, nasleda bar za nekikopokolenj? I ovom shuaju pret- postavljsm da bi se oblik nazvao varietetom, “Mote se posumnjati dali suse ikadu prirol tsjno preno- sil, sa generacje na generac, ianenadna i znatna odstupanje od grade, kakva ponckad vidimo kod naiihgajenih bij 200 tinja, a poscino kod bijaka. Gotove svaki deo svakog organskog, bia stoj take lepom odnosa preavasopstvenim slofenim wslo- Viana fivota da se ini neverovatnim da je jedan deo bio odjed- om savrien, kao sto je neverovatno da je Gove: odjednom iz mislo neka slozent: madinu u sviSenom stanju, Kod damadih Sivotinja ponekadsejvjjn monstreontet Koj su nalik normal sasvim razlttih Svotina, Tako se ponekad radaja svinje sa nekom vrstom kratkesurl, pa ako bi neka diva svinj i istog roda prirodno imalatavu suc, -moglo bi se tvrit da se to pojavilo kao monstruozite ali ja do sada, ni posle marhivog istradivanja,nisam mogio nati sugse ve monstnuotiteta koji lie na normaine struktare kod blisko stodnih oblika, «samo su takv slugaevi vaznt u ovom pitanj Ako se nakaznioblic ve vstefkad jvew prirodnom stan ko ‘su sposobni za razmnotavane (to nije uvek shu), po8to se jav- Tjaj retho i pojedinaéno),athove odrdanje zavisilo bi od izvan- redo povolnih akolnest, Ont bisetakode,u pevom | uslededim naradtsfima ukritali ea obiénim oblicima i tako bi se njihova abnormalna odiika gorovo neizbetno izgubila. Ali moraéu da se vratim na odr2anje | ponavjanje pojedinaénth Ii shuéajnih varijacia a jedno) od narednih glava INDIVIDUALNE RAZLIKE -Mnoge male razlike koe se jv u porodiistihroditeli il za koje se mote pretpostaviti da su tako postale jer su opate P eee] nekad jedi ist vite koje ive naitom ogranigenom mest, ‘mogu se naaatindvidualnin raikama, Niko ne mish da su sve jdinke it vate taivene po stom sadadnjem kalp. Te n- Aividualne rzlke imaju 7a nas nalvecu vagoost jr stoma. sled, to sakom mora bit pozeato; one nat) nadin peu material ea kof prrodno edabirane dele nagorlara 3, ist nadin ao So Zveknagomilavaw nekom datom praveu rate kod bilaka i vtinj koje gj. Ove inividaalne reike pokazuj se obiéno na deloyima koje prirdac smatraju neva nim lj bih mnogobrojaim Rnjenicama mogao pokazati da

    You might also like