Prof. dr Boris N.

Krev
UDK 94(497.6)
Fakultet za pravne i poslovne studije Dr Lazar Vrkati, Novi Sad

STATUTA VALACHORUM Pravna OSNOVA nastanka

Vojne granice - Krajine

Saetak: Rad se bavi analizom istorijskih prilika koje su dovele do formiranja Vojne
granice Krajine, pre svega migracijama srpskog i ostalog vlakog stanovnitva sa
Balkanskog poluostrva na prostor Slavonije i Hrvatske, kao i njihovim privilegijama
koje su imali u okviru turske okupacione zone, a nakon prebega i u okviru dela
pod austrijskom upravom. U sagledavanju pravnog poloaja ovog stanovnitva
posebno mesto zauzima tzv. Vlaki zakon (Statuta Valachotum), koji je vaio na
prostoru Vojne granice Krajine i na taj nain omoguio ovom teritoriju svojevrsnu
pravnu autonomiju.
Kljune rei: Vojna granica Krajina, martolozi - krajinici, Vlasi, Ferdinand II
Habsburki, Statuta Valachorum.

Nakon Mohake bitke (1526) Otomanska imperija je bila na vrhuncu

moi. Meutim, iako pobednik, Turska se nalazila u dosta nezavidnoj poziciji. Na
jednoj strani stalno ratovanje ju je permanentno slabilo, dok je na drugoj trebalo
novoosvojene zemlje naseljavati i vojno obezbeivati - a ona sama to nije mogla.
Jedan deo tih obaveza nuno su morali podneti njeni inoverni podanici, kojima
je za ispunjenje tih dunosti trebalo istisnuti iz svesti injenicu da predstavljaju
porobljene narode i dati im privilegovan poloaj.
Prevladava miljenje da su se balkanski Vlasi (posebno Srbi) u ovakvim
turskim razmiljanjima uinili kao najpogodniji, ne samo zbog postojeeg
izmatikog raskola izmeu njihovog i zapadnog hrianstva i prozelitskog odnosa
katolike crkve prema pravoslavnima, nego pre svega zbog injenice da je upravo
u tom trenutku dunost velikog vezira obavljao Mehmed Sokolovi (1505-1579)
- zastupnik srpskih interesa i pobornik integracije Srba u institucije turske drave.


krsevboris@sbb.rs

Rad saopten na meunarodnom naunom skupu odranom 19-20. decembra 2010. godine na
Plitvicama u organizaciji Liko-senjske upanije (HR) na temu Vlaki statuti (Statuta Valachorum) iz
1630. godine pravni aspekti.


Boris Krev

130

Srbe je trebalo pridobiti jednim velikim politikim aranmanom kakav je bio

obnova Peke patrijarije (1557), ali i drugim sitnijim ustupcima i povlasticama
koje bi oni uivali za razliku od ostalih podanika. Tako se Srbi, u korpusu ostalog
vlakog naroda, postepeno izdvajaju i doseljavaju na zapadne granice carstva
gde se oslobaaju kmetskih obaveza, dok na nivou lokalne uprave imaju pravo
birati svoje stareine (ba-kneeve). Njihove separatne privilegije distanciraju ih od
ostalog stanovnitva, to dovodi do poveanja broja srpske populacije na prostorima
gde god je tursko oruje prodrlo.
Srbi u velikom broju stupaju u tursku vojsku kao peaci martolozi
(Rasciani sive martoloz), tako da ubrzo ine glavninu u njihovim pograninim
formacijama. Postoje razliiti podaci o njihovim povlasticama imaju platu
ako su na konju... a katkad umesto plate u novcu dobivaju timar... osloboeni su
od daa, ne daju ljude na galije, ali moraju da dre strae i u bezbednosti kraj.
Od 1538. odlukom sultana Sulejmana I (1495-1566) svi naseljeni Vlasi plaaju
po domu jednu forintu, dok im 1551. Mehmed Sokolovi dozvoljava da uivaju
zauzeto zemljite i obeava im zatitu od svake nepravde. Tako je veliki deo
Slavonije i June Ugarske uao u sastav Otomanske imperije koju su oni pretvorili
u svojevrsnu vojnu krajinu - Serhat.
Meutim, izmeu turskih vlasti i doseljenog vlakog stanovnitva nisu
postojali kauzalni odnosi, odnosno sistem u kom jedna strana zahteva odreena
prava, a druga ih uslovljava ispunjenjem odreenih obaveza, nego su izdiktirana i
prava i obaveze od samo jedne stane. S tim u vezi martolozi nisu nikad ni pomiljali
da naseljena podruja urede kao zasebne autonomne oblasti.
Polakomljeno na turske ustupke Vlasima, i stanovnitvo koje je ivelo u
okviru Ugarsko-hrvatske kraljevine donosi odluke o predaji svojih mesta turskoj
vojsci, tako da su zahvaljujui svojim obeanjima Turci gotovo bez borbe zauzeli
veinu naselja u ovom delu austrijske carevine. Od 1577. plaale su takve vlake
organizacije svojim spahijama u Donjoj Slavoniji tzv. Maloj Vlakoj (Poeki i
Sremski sandak) samo dva groa po domu, a od 1581. (na osnovu deftera Poekog
sandak-bega) po etiri i jedan za Portu (tzv. filuriju ili vlaki dukat), dok su tereti
stanovnitva koje se nije ukljuilo u turski sistem bili znatno vei.



Zef Mirdita, Vlasi polinomian narod, Povijesni prilozi 33, Zagreb 2007, s. 249-269.
Duan J. Popovi, Srbi u Vojvodini 1, Novi Sad 1990, s. 205.


Ibid, s. 207. Kako navodi venecijanski putopisac Antonio Pigafetta (1491-1562) u svojim belekama
srpski jezik znaju gotovo svi Turci, a osobito vojnici, pretpostavlja se da su glavninu vojnih snaga u
turskoj vojsci inili Srbi.


Ferdo ii, Pregled povijesti hrvatskog naroda 2, Zagreb 1920, s. 237-239.

Ive Mauran, Popis naselja i stanovnitva Slavonije 1698. godine, Osijek 1988, s. 19-20. Kako bi zaustavili
i spreili dalje komadanje svojih poseda, ugarsko-hrvatsko plemstvo raspisuje nagrade koje dodeljuje za
ubijenog martoloza iznos od 1 forinte (isti iznos davao se i za ubijenog vuka), a za zarobljenog iznos
od 3 forinte (to je odgovaralo protivvrednosti jedne uhranjene svinje ili kamenu soli).

D. . Popovi, op.cit. 211.

CIVITAS | broj 2

MMXI

Statuta valachorum Pravna osnova nastanka vojne granice-Krajine

131

Na suprotnoj strani, posle Mohake bitke u kojoj je poginuo kralj Ludovik

(Lajo) II Jagelonac (1506-1526), dolazi do borbe za ugarsko-hrvatski i eki presto,
a pretedenti su Ferdinand I Habsburki (1503-1564) i Jano Zapolja (1487-1540).
eka vlastela je ubrzo, oktobra 1526, u Pragu izabrala Ferdinanda za
svog novog kralja, dok je narednog meseca maarsko plemstvo u Budimu velikom
veinom proglasilo Zapolju za kralja Ugarske (to isto ine i Ferdinandove pristalice
kruniui ga istom titulom u Pounu). Meutim, samo je Zapolja imao krunu Sv.
Itvana - to ga je inilo legitimnim vladarem, dok se to za Ferdinanda ne bi moglo
rei. Zato je trebalo pridobiti hrvatsko plemstvo, jer je titula ugarskog kralja imala
dvojni karakter i odnosila se i na hrvatske zemlje. Na saboru u Cetingradu odranom
1. januara 1527. hrvatski velikai su doneli akt - tzv. Krunidbenu zavjetnicu, koja
sadri uslove pod kojima e oni priznati Ferdinanda za hrvatskog kralja.
Ali, stvar oko izbora se dodatno komplikuje, kada nakon samo nekoliko dana
od cetingradskog sabora deo hrvatskih velikaa na elu sa Krstom Frankopanom
(1482-1527) na saboru u Dubravi kraj azme donosi odluku o izboru Janoa
Zapolje za hrvatskog kralja. Tako je zapoeo graanski rat na prostoru Hrvatske,
Slavonije i Ugarske, koji e trajati sve do Zapoljine smrti.
Izbor Ferdinanda u Cetingradu imao je veliki znaaj za dalji tok istorije.
U delu Hrvatske koji je priznao vlast Habsburke dinastije (tzv. ostacima
ostataka ili reliquiae reliquiarum), otpoeo je proces pretvaranja tog prostora u
vri odbrambeni bedem hrianstva confinia antemurale Christiniatatis, ili
jednostavnije reeno, otpoeo je proces formiranja Vojne granice Krajina (Militer
Grnze Kraine). Tako se poela stvarati nova politika karta ovog dela Evrope, koja
se bezmalo nee menjati vie od tri veka (zapravo, do razvojaenja Vojne granice
dolazi 1873, a osam godina kasnije i do njenog potpunog ukidanja i prikljuenja
Hrvatskoj krunovini).10

Vjekoslav Klai, Povijest Hrvata V, Zagreb 1975, s. 82-85. Obaveze vladara date u Krunidbenoj zavjetnici sadre etiri take koje se mogu smatrati poetnom osnovom koja e dovesti do formiranja
Vojne granice - Krajine: 1. Kralj e za odbranu svoje Kraljevine Hrvatske drati u istoj kraljevini jednu
hiljadu konjanika s mesenom platom od tri dukata za svakog konjanika i dve stotine peaka, i to tako
da e te peake i dve stotine konjanika slobodno voditi vrhovni kapetan njegova kraljevskog velianstva
ili ko drugi, kome to njegovo velianstvo naloi, niti e se tome moi reeni stalei i redovi ili ko drugi
opirati; a ostalih osamsto konjanika podeliti e se meu reene stalee i redove prema asnom i dolinom
stanju svakoga od njih. Ako pak njegovo velianstvo naredi da se ti konjanici izvedu izvan kraljevine,
duni e biti samo prvi mesec sluiti takoer za platu od tri dukata, a kad taj mesec mine, dobivae
onoliko plate koliko i drugi njima slini konjanici. 2. Njegovo velianstvo e drati na mei vojvodine
Kranjske prema Hrvatskoj primeren broj vojnika. 3. Njegovo velianstvo e gradove i tvrave u ovoj
kraljevini pregledati i svim potrebnim ih opskrbiti. 4. Uveravamo iste stalee i redove da e njegovo
kraljevsko velianstvo svekolike njihove privilegije, prava, slobode i zakone, Kraljevini Hrvatskoj i njezinim prebivaocima i iteljima od prethodnih vladara nekad dane i podeljene, zajedno s njihovim starim
hvale vrednim obiajima nepovreeno uzdrati i potvrditi, niti e za svog ivota iste stalee i redove bez
odbrane ostaviti, nego e njih i slavnu tu kraljevinu uvek, to bolje bude mogue, braniti i tititi, kako
dolikuje najveem i najboljem vladaru.
10

Tade Smiiklas, Povijest Hrvatske 1, Zagreb 1879, s. 92-95. Pored de facto zapoetog pro-

CIVITAS | broj 2

MMXI

Boris Krev

132

Obaveze iznete u Krunidbenoj zavjetnici zasnivale su se na pretpostavci

da e ih sve ugovorne strane moi blagovremeno izvravati, odnosno da e po
200 konjanika i peaka finansirati beki dvor, a 800 konjanika hrvatsko plemstvo.
Meutim, kraljeve blagajne su postajale hronino prazne, dok je vlastela sa svojih
opustelih imanja sve vie ostajala bez prihoda. Na kraju, ostavi bez sredstava,
hrvatsko plemstvo je bilo primorano da preda pogranine gradove na upravu
austrijskim vojnim vlastima. Tako nastaju zasebne kapetanije u Hrvatskoj krajini
(Senjska, Ogulinska i Hrastovika) i u Slavonskoj krajini (Koprivnika, Krievaka
i Ivanika). Od 1568. ove krajine imaju samostalnu vojnu upravu, koja e dovesti
do stvaranja Karlovakog i Varadinskog generalata.
S obzirom na to da je kraljevoj blagajni pretio bankrot, Be proglaava
svojevrsni moratorijum na dospele obaveze prema hrvatskom plemstvu i krajikoj
vojsci, koja se u cilju tednje rasputa preko zime. Ali kako su dubioze postajale
sve vee i vee, vojnici pribegavaju samonaplati - pljakajui okolno stanovnitvo,
a neretko se odluuju i na kolektivno dezerterstvo. Ovu situaciju koriste turske
haramije, koje pustoe pogranina mesta i utvrenja, koja nakon toga naseljavaju
vlakim stanovnitvom predvoenim martolozima.
Tako se vlaka populacija sine cure nala izmeu tri strane u sukobu kao
turski kolonisti kojima je obeana nagrada za vernost i kao protagonisti graanskog
rata za naslee krune Sv. Itvana (jer im podjednako prilaze oba pretedenta,
pokuavajui ih pridobiti obeanjima i novcem). Na kraju su doseljeni Vlasi poeli
izmeu sebe ratovati za razliite strane u sukobu - ne iz ubeenja nego iz interesa,
u prvom redu za novac i povlastice, drei se principa ko da vie.11
Za neto vie od jedne decenije od Mohake bitke, predeo izmeu Save
i Drave bio je gotovo opusteo. Krajevi izmeu Kupe i Korane oznaavani su
kao desertum primum, a oni od Ilove do Krievaca i Koprivnice kao desertum
secundum.12 Iz tih razloga Habsburzi poinju planirati svojevrsnu kolonozaciju
stanovnitva koje bi bilo voljno da brani dravu, a kao nagradu za to bi dobilo
naputenu zemlju (u obliku lena) da je obrauje. Raunalo se da bi se na taj nain
pojaala ne samo odbrambena, nego i ekonomska snaga zemlje.
Izmeu turskog i austrijskog dela Slavonije nije bilo utvrene granice,
tako da su brojna mesta zbog statusa niija zemlja ostala naputena. urevac je
cesa stvaranja Vojne granice, odluke Cetingradskog sabora bile su i u funkciji jaanja samostalnog
poloaja Hrvatske unutar Ugarsko-hrvatskog kraljevstva. Prvi put je hrvatski sabor, premda ne sasvim jedinstven, doneo odluku suprotnu od ugarskog sabora. Smatra se da je ovim inom hrvatsko
plemstvo pokazalo da vodi rauna o hrvatskom suverenitetu i integritetu unutar zemalja krune Sv.
Itvana. Zapravo, Hrvatska je svoj dualni status, koji je imala sa Ugarskom, u novonastalim okolnostima zamenila personalnom unijom sa Austrijom, koja e vremenom prerasti u realnu uniju.
D. . Popovi, op.cit. s. 166-167. Kako bi omeli dalje naseljavanje vlakog stanovnitva u Slavoniju od
strane Turaka, austrijski oficiri koriste prebegle Srbe da vre upade u Malu Vlaku i pale sela. Isto to
ine i Turci, angaujui martoloze da vre napade na sela u austrijskom delu Slavonije.

11

12
Ibid, s. 170-171. Prema podacima s kraja XVI veka, na ovom prostoru bilo je oko 3000 poreskih
domova.

CIVITAS | broj 2

MMXI

Statuta valachorum Pravna osnova nastanka vojne granice-Krajine

133

bio poslednja austrijska, a Virovitica turska tvrava, to je pretvorilo sredini deo

Slavonije od Drave do Save u prostor koji nije bio ni u ijoj nadlenosti i na kom ne
vae nikakva pravila. Na naputene predele slavonske ravnice ubrzo se naseljavaju
Vlasi iz njenog turskog dela i poinju stupati u vezu sa svojim sunarodnicima na
drugoj strani, kao i sa austrijskim vojnim komandama, nudei im svoje usluge.13
A situacija u Maloj Vlakoj mogla bi se poistovetiti sa potpunom
anarhijom. Zavedeni obeanjima i sa jedne i sa druge strane, seljaci odbijaju
plaati bilo kakve dabine, nikoga ne priznaju za gospodare, svuda se uju samo
ubistva, a nema suda ni sudije poto caruju kolac, ma i puka.14 este pobune
vlakog stanovnitva, koji neretko ubija i sopstvene stareine, a kamo li komorske
i spahijske slubenike, trebalo je nekako primiriti konkretnim povlasticama koje
bi iskljuivale nadlenost ne samo civilnih, nego i vojnih vlasti, jer, kako su se oni
izjasnili - nemaju nita protiv cara, ali ne ele nikakvu drugu vlast nad sobom.15
Nadvojvoda Ferdinand I obeao je 1538. upravo pristiglim Vlasima u
umberak, Kranjsku i tajersku da mogu bez ikakvih poreza dvadeset godina uivati
zemlju, imati pravo na besplatno sledovanje soli i slobodno se baviti stoarstvom, a
ukoliko se stave pod njegovu zastavu u borbi sa Turcima - od otete pokretne imovine
mogu zadrati 2/3, dok bi 1/3 pripala carskoj blagajni, koja e taj novac upotrebiti
za otkup zarobljenih Vlaha i za nagraivanje onih koji se budu isticali u vojnoj
slubi. Meutim, nenaviknuti na komandu, nakon dve godine boravka u Kranjskoj
i tajerskoj, Vlasi donose odluku o povratku na niiju zemlju. Do polovine XVI
veka na prostoru severne Slavonije bilo je naseljeno oko 900 Vlaha pod orujem (sa
porodicama), predvoenih svojim vojvodama, to pretpostavlja da je ve tada na tom
prostoru broj vlake populacije iznosio izmeu etiri i pet hiljada.16
Poetkom sedamdesetih godina XVI veka beki dvor donosi odluku da
se pitanju preseljenja Vlaha pokloni vea panja, jer je redovne - plaene vojske
bilo sve manje, a i kad bi se ona organizovala postajala bi isuvie skupa po dravnu
blagajnu. Tako dolazi do seobe veinom Srba iz Male Vlake (Parva Valachia),
koje su u poetku bile individualne i sporadine, a kasnije kolektivne i organizovane
uz pomo vojnih vlasti i hrvatskog plemstva. O svim prelascima morao je biti
informisan Ratni savet u Gracu, koji je odreivao i zemljite na kojem e se
useljenici nastaniti. U cilju brih donoenja odluka za sedita novih vojnih oblasti
osnovani su 1579. Karlovaki i 1595. Varadinski generalat (koji su bili nadleni za
Hrvatsku i Slavonsku krajinu).17
Aleksa Ivi, Migracije Srba u Slavoniju tokom XVI, XVII i XVIII stolea, SKA Etnografski zbornik
23, Subotica 1926, s. 15-16. Od druge polovine XVI veka slavonski Srbi se najee nazivaju pribezi
ili predavci, a od poetka XVII veka Vlasi.

13

14

Radoslav Lopai, Slavonski spomenici za XVII viek, Starine JAZU 30, Zagreb 1902, s. 175.

Slavko Gavrilovi, Iz istorije Srba u Ugarskoj i Slavoniji u XVIII veku, Zbornik za istoriju 15, Novi Sad 1977, s. 7-50.

15
16

Radoslav Gruji, Pakraka eparhija, Novi Sad 1930, s. 10-15.

Slavko Gavrilovi, Naseljavanje Srba u Severnu Hrvatsku, Slavoniju i zapadni Srem (XV-XIX vek),
Zbornik Matice srpske za istoriju 52, Novi Sad 1995, s. 21-39.
17

CIVITAS | broj 2

MMXI

Boris Krev

134

Nekako istovremeno s ovim aktivnostima otpoeo je i tzv. Dugi rat (15931606) izmeu Austrije i Turske, u toku koga je izvreno najvee preseljenje vlakog
stanovnitva iz turskog u austrijski deo Slavonije. Presudan uticaj na to imala je
bitka kod Siska (1594), koja je oznaila poetak kraja turske prevlasti i s kojom
se vera u oporavak hrianske Evrope bila ponovo vratila. Nakon toga predznaci
rasula Otomanske imperije postajali su sve izvesniji, a te slabosti uoilo je i vlako
stanovnitvo, koje je do tada relativno dobro ivelo u turskoj okupacionoj zoni.
Na brojnost migranata uticala je i odluka pravoslavnog episkopa Vasilija
da pree na austrijsku stranu 1595. godine, dok je dve godine kasnije nadvojvoda
Ferdinand II (1578-1637) izdao zatitno pismo za slavonske Vlahe, kojim je
garantovao osloboenje od svih nameta, rabota i slinih tereta. Ubrzo potom se
do kraja 1599. godine na prostoru Koprivnike, Krievake i Ivanike kapetanije
uselilo jo oko 3500 porodica vlakog porekla.18
Upadi austrijske vojske na tursku teritoriju nastavljaju se i tokom narednih
godina - sve do 1606. kada je zakljuen mir u itvi (kod Komorana), kojim je
uspostavljen status quo. Prilikom svakog napada krajinika dolazi do paljenja
martolokih sela, tako da se nakon izvedenih akcija sa vojskom povlai i izbeglo
stanovnitvo, koje se naseljava du Vojne granice. Vlasi konano zapoinju mirnije
iveti, jer im austrijske vlasti upravnom kolonizacijom omoguuju izvesna stalna
prava pre svega kneinsku samoupravu, koja nije bila reciprocitet vojne obaveze.
Otuda vojna adminstracija u krajikim kapetanijama ovo stanovnitvo poinje
nazivati freie Ratzen.
Vlake pridolice, svesne svoga privilegovanog poloaja, od samog poetka
nisu bile prihvaene od strane hrvatskog i maarskog feudalnog plemstva, koje
je insistiralo na njihovom ukmeivanju i izjednaavanju u obavezama sa ostalim
seoskim stanovnitvom. Otpor vlastelina nije bio uslovljen samo uskraivanjem
feudalne rente, nego i zbog oseaja da e Be iskoristiti doseljavanje Vlaha za
promenu svojinskih odnosa nad zemljom.19 To potvruju i kasnije odluke hrvatskog
i ugarskog sabora, kojima svi doseljenici (Rusi, Vlasi i Srbi) moraju plaati plemstvu
desetak - bez razlike da li imaju zemlju, kuu ili samo pokretnu imovinu. Maarska
Dijeta je na osnovu tzv. Werbczijevog tripartituma donela 1587. godine odluku
o raseljavanju Vlaha naseljenih izmeu Balatona i Somogyvra, koji se od 1603.
poinju takoe useljavati u Slavoniju.20
U nastalim okolnostima, nove pridolice dolaze u sve otrije sukobe s ranije
naseljenim Vlasima, jer se sve tee dolazi do slobodnog zemljita, a i radna mesta
18

Historija naroda Jugoslavije II, Zagreb 1959, s. 689-690.

19 R. Lopai, Spomenici Hrvatske krajine, knj. I (1479-1610), Zagreb 1884, s. 269-273. Re je o

patentu nadvojvode Ferdinanda II (Patent Buch), prema kom bi zemlja koja je bila naputena vie od
etrdeset godina mogla ui u posed drugog lica pod uslovom da to lice vri vojnu slubu.
Vladimir Stojanevi, Presek kroz istoriju srpskih seoba od XIV do poetka XVIII veka, Zbornik Matice srpske za istoriju 41, Novi Sad 1990, s. 7-24.

20

CIVITAS | broj 2

MMXI

Statuta valachorum Pravna osnova nastanka vojne granice-Krajine

135

koja bi im obezbedila sigurnu platu ve odavno su bila popunjena.21 Prinueni na

alternativna reenja, novopridoli Vlasi pokuavaju da putem mita i korupcije
obezbede svoju egzistenciju. Tako su poeli da daruju vojne zapovednike - dajui
im vei deo ratnog plena, pa ak i deo prinosa sa zemlje, a neretko i deo zarade
ukoliko bi bili primljeni u redovnu vojnu slubu. Kako se darivanje pretvorilo
u obiaj, visoki oficiri po kapetanijama nastojali su da sve kasnije pridole Vlahe
podvrgnu izravno svom zapovednitvu, stvarajui na taj nain svojevrsne paravojne
formacije. Zbog toga je neretko dolazilo i do estokih sukoba izmeu samih vojnih
dunosnika.22
Kako bi malo primirili situaciju, hrvatski sabor donosi 1604. godine
zakonski lanak XIV kojim se vlako stanovnitvo naseljeno na imanjima Zrinjskih
i zagrebake biskupije oslobaa plaanja desetka, a moe koristiti bez naknade ume,
panjake i vode. Osim toga, useljenici u Gomirju dobivaju od Zrinjskih besplatno
barut, dok im nadvojvoda Ferdinand II uredbom iz 1605. dozvoljava slobodnu
trgovinu osloboenu carine i drumarine na potezu od Rijeke do Zagreba.
Meutim, pokazalo se da su svi ustupci i pokuaji kompromisnog reenja
bili uzaludni. Sabor je u nekoliko navrata otro osudio ponaanje vojnih zapovednika
i krajinika, dok je pounska dijeta zakonskim lankom XXXIII iz 1618. optuila
iste za obesno ponaenje, zloine i priinjenu tetu, zabranivi kapetanima da se
meaju u nadlenosti zemljinih gospodara i slobodnih gradova.23 Kako se i dalje
nastavilo sa vandalizmima izmeu samih doseljenika i njihovih zapovednika, Be
donosi 1620. godine odluku da se vlaka populacija naseljena u Krajini izuzme
iz jurisdikcije vojnih vlasti i stavi pod nadzor civilnih. Ova odluka saoptena je
krajinicima na zboru u Rovitu, jula 1623, na koju su oni burno reagovali, zaklinjui
se da e prestati obraivati dodeljenu zemlju i radije izginuti i vratiti se nazad
Turcima, nego se podvrgnuti vlasti hrvatskog plemstva.
Uvidevi da se problem vlakog stanovnitva ne moe lako reiti, vlada
u Beu donosi odluku krajem 1624. o formiranju tzv. Vlake komisije iji
je zadatak bio da pokua da izbalansira odnose izmeu hrvatskog plemstva i
krajinika. Posebnim zatitnim pismom od 15. novembra 1627. Ferdinand II u
funkciji ugarskog kralja dozvoljava Vlasima da slobodno uivaju zemlju koja je
po kaducitetnom pravu24 u vlasnitvu orszag-a odnosno drave krune Svetog
Itvana. Ukoliko pak borave na imanjima na koja vlastela polae nasledno pravo
Radovan Samardi, Rajko L. Veselinovi, Toma Popovi, Istorija srpskog naroda III-1, Beograd
2000, s. 471. Broj neplaenih krajinika daleko je prevazilazio broj plaenih, a njih je prema platnim
spiskovima za 1630. bilo u Koprivnikoj i Ivanikoj kapetaniji po 100 (od 500 i 300 koliko su ove
kapitanije brojale vojnika) , dok ih je u Krievakoj kapetaniji bilo samo 7.

21

22

Historija naroda Jugoslavije II, op.cit. s. 694-696.

Ferdo ii, Hrvatski saborski spisi Acta cominialia regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae V (16091630), Zagreb 1918, s. 671-675.
23

24
Hereditas caducus imovina (zemljite) bez pravnog naslednika, koje usled toga postaje dravna
svojina.

CIVITAS | broj 2

MMXI

Boris Krev

136

(ius heredium), vlastelinu e se dodeliti u zamenu drugo zemljite. No, i ova odluka
je protumaena kao pokuaj ukmeivanja, odnosno vezivanja krajinika za zemlju
i na taj nain nametanja feudalnih obaveza.25
Talas nezadovoljstva se ponovo preneo du itave Vojne granice. Vojni
zapovednici su tada u nekoliko navrata upozorili dvor da e, ukoliko se dogodi da
se Vlasi vrate u turski deo Slavonije, granica ostati otvorena, a zemlja zaputena,
odnosno da e i vojna i privredna snaga carevine biti znatno oslabljena i ugroena.
Kako su dravni interesi bili jai od stalekih, na novosazvanom saboru u Rovitu
u leto 1628. godine, kojem je prisustvovalo i oko 3400 Vlaha (uglavnom Srba) pod
punom ratnom opremom (to bi se moglo tumaiti spremnih na pobunu u sluaju
neispunjenja uslova), obeano im je da e ostati pod vojnom upravom i da e dobiti
pravila u obliku statuta ime bi se regulisao njihov pravni poloaj.
Hrvatski sabor je pokuao jo jednom naredne godine reiti tzv.
vlako pitanje donoenjem posebnog zakona kojim bi se pravno reio poloaj
novopridolog stanovnitva ukljuivanjem istog u okvire Hrvatskog kraljevstva
(pod jurisdikciju bana i sabora), ali bez uspeha.
Nakon toga je Austrijska dvorska kancelarija u svom izvetaju caru od 30.
septembra 1630. naglasila veliki vojni znaaj vlakog stanovnitva nastanjenog
izmeu Save i Drave, iji je broj za poslednjih trideset godina toliko porastao da su
oni postali vrst bedem Vojne krajine protiv Turaka. Na osnovu tog zakljuka, car
Ferdinand II je 5. oktobra 1630. doneo Vlaki zakon (Statuta Valachorum) koji
je vaio za Varadinski generalat, odnosno za Koprivniku, Krievaku i Ivaniku
kapetaniju.26
STATUTA VALACHORUM27
MI FERDINAND II, MILOU BOJOM IZABRANI I UVEK UZVIENI CAR
RIMLJANA I KRALJ NEMAKE, MAARSKE, EKE, DALMACIJE, HRVATSKE,
SLAVONIJE, NADVOJVODA AUSTRIJE, VOJVODA BURGUNDIJE, BRABANTA,
TAJERSKE, KORUKE, KRANJSKE, MARKGROF MORAVSKE, VOJVODA
LUKSEMBURGA, GORNJE I DONJE LESKE, WRTEMBERGA, KNEZ
VAPSKE, GROF HABSBURGA, TIROLA, KYBURGA I GORICE, ZEMALJSKI
GROF ALZASA, ITD...

25

R. SamardiR. L. VeselinoviT. Popovi, Istorija srpskog naroda, op.cit. s. 463-464.

Hodimir Sirotkovi, Lujo Margeti, Povijest drava i prava naroda SFR Jugoslavije, Zagreb 1988, s.
93-94. Statuta Valachorum su ubrzo poela da se primenjuju i na prostoru Karlovakog generalata.
Takoe, odredbama Vlakog zakona bile su obuhvaene sve konfesije, bez obzira na veroispovest
stanovnika Vojne krajine.
26

27
Jaroslav idak, Historijska itanka za hrvatsku povijest I, Zagreb 1952, s. 134-143.
Vera Petri, Iz pravne istorije naroda Jugoslavije odabrani izvori, Beograd 1968, s. 72-75.

CIVITAS | broj 2

MMXI

Statuta valachorum Pravna osnova nastanka vojne granice-Krajine

137

Sadraj ove isprave dajemo na znanje svima onima na koje se ona odnosi. Otkako
neizrecivom milou Svevinjega Boga uzdignuti na Nae najuzvienije Velianstvo
upravljamo kormilom drave, nita nam nije pree niti drae nego da Nae brine
napore upravimo osobito na ono to bi moglo pridoneti irenju i jaanju hrianstva
te na svaki nain biti probitano svim zemljama i narodima koji se pokoravaju
vlasti Nae milosti i ezla. Upravo zato, itavo podruje Vlaha koji su se na temelju
doputenja i milosti Naih prethodnika - blaenih Rudolfa II i Matije, rimskih careva
i kraljeva Ugarske, doselili i ve trideset godina imaju prebivalite u krajevima Naega
Kraljevstva Slavonije, i Mi ih obdarujemo posebnom Naom i Naih zakonitih
naslednika kraljeva Ugarske Poveljom o zatiti i upravi, usled daljnje brige Nae za
korist, spokojstvo, sigurnost i odranje kako samih Vlaha, tako i itave hrianske
domovine, elei takoer da ona bude od koristi i ostalima koji su podloni Naoj
dobronamernoj upravi. Mi smo milostivo smatrali da oblasti Vlaha koji borave izmeu
Save i Drave, sledstveno sadanjem stanju stvari i prilika, treba odrediti, propisati i
dodeliti sledee lanke Zakona i Statuta, po kojima e oni od sada iveti i ravnati se,
kako bi Nai posedi jo vie i snanije bili utvreni i zatieni od Turaka - najljuih
neprijatelja hrianskoga imena. Budu li ih se oni pridravali kako u miru, tako i u
ratu - jednako izvrsnom i vernom vojnikom slubom i junatvom, ponajvie mogu,
pored porasta pravde i stege, obezbediti milost i blagoslov Svevinjega i spasonosno
ouvati ispravan nain ivota prema valjanim hrianskim pravilima.
O ZASTUPANJU I VLASTI
lan 1
Svako selo Vlaha koje se nalazi izmeu reka Save i Drave, neka ima svoga sudiju
ili kneza, oveka, dakako, kadra i podesna za obavljanje slube te vrste. Njega neka
u mesecu aprilu izabere optina njegova sela na godinu dana, a o izboru neka se
obavesti nadlena kapetanija.
lan 2
Kako itava zajednica Vlaha boravi na podruju triju vrhovnih kapetanija krievake, koprivnike i ivanike, tako neka se u svakoj kapetaniji zasebno bira i
postavlja vrhovni sudija, sposoban i upuen u domovinske zakone. On neka zajedno
s osmoricom izabranih pomonika predsedava sudovima na svome podruju
(kapetaniji) i u skladu s ovim Statutima vodi istragu i presuuje u svim parnicama
i sporovima. Izbor vrhovnog sudije i osmorice pomonika neka se obavlja u maju na
dan Sv. ora na nain da se svi kneevi zajedno s dvojicom ili trojicom stareina ili
pomonika iz svakoga sela sastanu na odreenome mestu u svojoj kapetaniji i onde
po propisu izaberu vrhovnog sudiju i osam pomonika za podruje svoje kapetanije.
CIVITAS | broj 2

MMXI

Boris Krev

138

Vrhovne sudije i pomonici tako izabrani u svakoj kapetaniji neka se predloe generalu
(u Varadinskom generalatu) i on e ih u Nae ime potvrditi - ako za to ne postoje
nikakve zakonske prepreke. Ako pak za to postoje neki zakonski razlozi, smesta e
se dojaviti Nama. Iste vrhovne sudije neka svake godine, u vreme i na nain kako je
reeno, kneevi i stareine sela slobodno uklone iz slube u svakoj kapetaniji. Ako se
to bude smatralo svrsishodnim i ako to bude nalagala dobrobit i korist domovine,
zadrat e se u istoj slubi i general e ih iznova potvrditi na spomenut nain.
lan 3
Poinitelje krivinih dela protivnih javnome miru i napretku kao i drugih zloina
kanjivih smrtnim kaznama, kneevi su duni smesta uhvatiti i izruiti vrhovnom
kapetanu svoga podruja. U meuvremenu neka pak vrhovni sudija sa svojim
pomonicima smesta sprovede istragu kako bi se isti poinitelji, poto budu proglaeni
krivima za takvo krivino delo i zloin, predali Ratnom veu (u Gracu). Prema
ustaljenome pravnom redu, tamo neka se ne kazne novanom kaznom ili oduzimanjem
dobara, ve samo telesnom kaznom, prisilnim radom ili drugim kaznama.
lan 4
Krivce za lake prekraje neka kneevi zatvore u tamnicu dok se za njih prikladno ne
pobrinu, odnosno dok se ne priblii rok za izricanje presude. Tada neka stanu pred
sud i neka se protiv njih pokrene postupak pridravajui se onoga ega se po zakonu
valja pridravati.
lan 5
U dunosti knezova nee ulaziti samo to da na svome podruju tano znaju broj
svih kua i porodica kao i svih mukih glava koje su starije od sedamnaest godina i
da sve ove brojeve imaju popisati u katalogu, nego da vode punu brigu o njima i to
da svaki stareina porodice prehranjuje u svojoj kui te iste mukarce koji su prevalili
sedamnaestu godinu ivota.

lan 6
Ako bi se neko, preselivi se iz Turske, hteo nastaniti u jednoj od kapetanija, nuno
je da to uini prethodno obavestivi vrhovnog kapetana. Ako bi pak Vlah, koji se ve
jednom zakonito nastanio u nekom mestu eleo promeniti boravite u istoj kapetaniji,
dovoljno da o tome prethodno obavesti vrhovnog sudiju, pomonike i kneza.

CIVITAS | broj 2

MMXI

Statuta valachorum Pravna osnova nastanka vojne granice-Krajine

139

lan 7
Kneevi moraju nastojati preduhitriti sve prestupe i krivina dela. Ako pak nekome od
njih bude sudski dokazano da je poinio izdaju i da je saraivao s krivcima u nekom
prestupu, vrhovni sudija i pomonici e takvog kneza, kao neasnoga, smesta razreiti
dunosti, te ga, osim toga, zbog samoga ina i prema njegovim posledicama, jednako
kazniti zasluenom kaznom. Ako se prosudi da teina krivinog dela zasluuje
smrtnu kaznu, ustupiti e sluaj Ratnome veu, a u meuvremenu zakonito postaviti
na poloaj nekog drugog podesnoga kneza.
lan 8
Povrh toga, kneevi e biti duni starati se da se kradljivci im pre uhvate i predaju tamniaru.
Stvari otuene u krai neka se pohrane kod vrhovnog sudije da bi potom, pridravajui se
onoga ega se po zakonu valja pridravati, bile vraene svojim vlasnicima.
lan 9
Svi zborovi i skupovi, izuzev onih koji e se zakonito odravati radi izbora kneeva,
sudija i pomonika na gore navedeni nain, zabranjuju se uopte pod kaznom ivota.
Ako bi pak koji nalagala preka potreba, neka se odri s doputenjem generala.
lan 10
Prilikom stupanja na dunost sudije, pomonici i kneevi neka se zakunu ivim
Bogom, asnom Bogorodicom Devicom Marijom i svim svecima Bojim, dodajui
povrh toga da e Nama i Naim naslednicima - zakonitim kraljevima Ugarske,
generalu i vrhovnim kapetanima iskazivati vernost i poslunost, da e otkrivati sve
to je pogubno za dravu i protivno dobrim obiajima te da e svima i svakome ko
bude pred njima parniio, bez obzira o kakvoj se osobi radi, ukloniti svaku molbu,
dar, naklonost, ljubav ili mrnju, i da e u svim predmetima udeliti pravdu i presuditi
u skladu sa svojim ovlaenjima. Tako im pomogao Bog i svi Sveti.
O SUDSKOM POSTUPKU
lan 1
Svaki se sud mora odrati uz prisutnost vrhovnog sudije i osmorice pomonika iz
redova Vlaha, zakletih kako je gore spomenuto. Njima neka se povrh toga pridrui
belenik, i sam pod zakletvom. Odsutnost jednoga ili pak dvojice pomonika neka ne
spreava odravanje suda, no ako ni sam vrhovni sudija ne bi mogao biti prisutan na
suenju, neka na njegovom mestu predsedava pomonik najblii po redu.
CIVITAS | broj 2

MMXI

Boris Krev

140

lan 2
Dunost je sudija da zajedno s pomonicima unapred utvrde sudbene dane tako da
rokovi poziva i odziva na sud ne prelaze petnaest dana. Uvek neka trei poziv bude
konaan.
lan 3
Optuenik e se na tuiteljev zahtev pozvati na sud, a ako nije pravovaljano i zakonito
pozvan, tada se nije duan ni odazvati.
lan 4
Ako se optuenik koji je tri puta zaredom pozvan ne bi pojavio, neka se protiv njega
pokrene postupak radi neposlunosti. Konana odluka i pravda neka idu u prilog
tuitelju, a sam neposlunik neka se kazni novanom kaznom.
lan 5
Prilikom poziva na sud neka se za prvi peat plati pedeset ugarskih kruna, za drugi
dvostruko, a za trei trostruko. Kad se okona parnica i odredi novana kazna, neka
se naplati u tri dela prva dva za sudiju i pomonike, a trei za pobedniku stranu.
lan 6
Ne doputaju se nikakvi odgodni sudski prigovori izuzev zakonskih smetnji, a to se
tie ostaloga, postupak neka bude u svemu pojednostavljen i neka se potuje oblik
redovnog suda. Zato neka se poinjeno delo i krivica optuenika celovito razmotri i
prosudi sledstveno iznesenim i dokazanim. Na kraju, odluke i presude u parnicama
koje nisu posebno navedene u ovim Statutima, neka se donesu u skladu s zakonima
kraljevstva.
lan 7
Prilikom svedoenja nee se po slovenskom obiaju zaklinjati na duu nekog drugog,
nego e svako biti ispitivan o onome to je video i svedoiti pod zakletvom. Zadatak
sudije i pomonika je da odredi iji su dokazi bolji.
lan 8
Nikome se ne doputa poloiti zakletvu ukoliko se nije priestio.

CIVITAS | broj 2

MMXI

Statuta valachorum Pravna osnova nastanka vojne granice-Krajine

141

lan 9
Unutar deset dana od donoenja presude, doputeno je na suevu presudu uloiti
albu generalu. Ako do toga ne bi dolo, po isteku neproduivih rokova presuda
postaje pravomona. Onaj ko ulae albu, obavezan je unutar mesec dana zapoeti,
a unutar druga dva meseca okonati albeni postupak. Ako se od navedenih rokova
odstupi, smatra se da su strane u postupku odustale od albe i neka se izvri presuda.
Onaj pak ko uloi albu kako ne valja, kaznie se novanom kaznom.
lan 10
U sluaju da nikakve albe ne budu uloene, neka po isteku desetoga dana kneevi
ili jedan od pomonika pristupe izvrenju presude. Oni pak koji bi se odbili pokoriti
izvrenju, neka se kazne onom kaznom koja im je izreena za krivino dela, a ako bi
teina otpora to iziskivala, neka se poalju Ratnome veu te e se tako izvriti presuda.
O POSEDOVANJU I UIVANJU DOBARA
lan 1
Svako naseljeno mesto neka se omea tano odreenim granicama.
lan 2
Ako bi neko s nekim pogodio kupovinu ita koje je jo uvek na polju ili neke druge pokretne
imovine i kupac to moe dokazati s dva ili tri svedoka, ugovor neka bude valjan.
lan 3
Ukoliko neko eli prodati, zaloiti ili na nekoj drugoj osnovi ili iz nekog drugog razloga
dati drugome kuu, polje i drugo zemljite, nuno je da to uini pred knezom i dva ili
tri svedoka - u protivnom ugovor neka nema snagu.
lan 4
Ako neko ne moe doi na svoje zemljite nego preko polja svoga suseda, ima pravo
hodati i voziti se, ali neka tedi susedovo polje koliko god moe.
lan 5
Ako bi neko zaloio drugome svoju imovinu na odreeni rok, a nakon isteka toga
roka ne bi isplatio dug, neka ga tada knez na zahtev verovnika opomene da otkupi
zalog. Ako to ne bi uinio unutar tri meseca, neka isti knez s dvojicom ili trojicom
CIVITAS | broj 2

MMXI

Boris Krev

142

seoskih stareina proceni zalog. Od toga iznosa neka se isplati verovniku dug zajedno
s kamatama, a ostatak neka se vrati vlasniku zaloga.
lan 6
Onaj ko se koristi tuom imovinom suprotno sporazumu i volji vlasnika i na njegovu
tetu, duan je na temelju sudske odluke o pravednoj proceni tete nadoknaditi istu
vlasniku stvari.
lan 7
Testamentarne odluke neka se sastavljaju u prisustvu kneza i etvorice ili petorice
verodostojnih svedoka ili u prisustvu svetenika i dvojice ili trojice isto tako
verodostojnih svedoka. Ipak, uvek neka se dovede belenik ili dvojica drugih zakonitih
svedoka umesto njega.
lan 8
Premine li otac porodice bez dece, porodicom neka upravlja najstariji brat ili najblii
roak zajedno s udovicom. Ako bi pak preminuli, pored udovice, ostavio za sobom i
decu, na elu porodice neka bude ista udovica zajedno sa tutorima ili starateljima, te
neka najmlae dete, bez obzira na pol, jednakopravno s ostalima uiva nasledstvo.
lan 9
Svakome od Vlaha, kao i ostalim iteljima Kraljevstva, u skladu sa (vaeim)
zakonima Kraljevstva i kraljevskim odlukama, neka bude slobodno i doputeno po
volji prodavati i kupovati, uvoziti i izvoziti volove, konje, krave, ovce, koze, svinje,
vino i itarice svake vrste unutar i izvan podruja svoje kapetanije.
O PRIVATNIM I JAVNIM KRIVINIM DELIMA
lan 1
Svaku krau stvari ija vrednost ne prelazi trideset, ili ako je kraa poinjena s
provalom - dvadeset ugarskih kruna, vrhovne sudije neka kazne okovima ili javnim
radom. Poinitelji teih kraa neka se poalju Ratnom veu, gde se moraju kazniti
telesnim, a ne novanim kaznama.

CIVITAS | broj 2

MMXI

Statuta valachorum Pravna osnova nastanka vojne granice-Krajine

143

lan 2
Isto tako, ako bi neko bio dva ili tri puta uzastopce uhvaen u krai, a vrednost stvari
ukradenih u tim kraama prelazi etrdeset kruna, neka se i on preda Ratnome veu
da ga kazni telesnom kaznom.
lan 3
Ako bi neko uz primenu sile ukrao ili oteo drugome njegovu stvar, neka nadoknadi
oteto s uinjenom tetom, te neka plati kaznu od etiri, ili po odluci sudije najvie
deset ugarskih kruna. Ako bi pak (krau i otimainu) izvrio uz primenu sile - ne
nanevi (rtvi) pri tome smrtonosne povrede, mora platiti veu novanu kaznu, ali
najvie do sedamnaest kruna. Ako bi krivac bio slabijeg imovnoga stanja (i ne moe
nadoknaditi tetu) neka se kazni zatvorom ili javnim radom ili drugom slinom
kaznom.
lan 4
Ako bi ija stoka ili ivotinje uinili tetu drugome, neka tu tetu procene susedi i
neka je nadoknadi vlasnik ivotinja. U meuvremenu onaj koji je pretrpeo tetu neka
slobodno zadri ivotinju koja je uinila tetu dok mu se teta ne nadoknadi. Zadri
li pak neko tue ivotinje i nakon procene i isplate tete, duan je platiti kamatu.
lan 5
Ako bi neko zlonamerno izudarao ili ubio tuu stoku koja je poinila tetu, nakon
nadoknade tete koju je sam pretrpio, duan je podmiri tetu vlasniku ivotinja, ali i
neka se kazni zbog zlonamernosti.
lan 6
Krivac u svaama i prepirkama koje za posledicu imaju prolivanje krvi, neka plati
pet, ili po odluci suda i vie, no najvie osam ugarskih kruna, te ozleenome trokove i
tetu, kao i dunu naknadu lekaru. Krivac pak u svai koja se okonala bez prolivanja
krvi - samo sa znakovima modrica zadobijenih udarcima, neka plati polovinu ili celu
ugarsku krunu, odnosno najvie etiri krune. Takoe, i ona lica koja prue povod za
takve svae i prepirke, neka plate polovinu jedne, odnosno najvie tri ugarske krune.
Ipak, kao i u treem lanu, sud neka bude ovlaten, umesto na spomenute globe, krivca
osuditi i na druge telesne kazne zavisno od osobe ili priinjenog dela.
lan 7
Ukoliko nakon takvih svaa i prepirki oteena stranka ne podigne tubu kod sudije
zbog nanesene povrede, sudija e protiv krivaca slubeno sprovesti istragu te postupati
u zavisnosti od veliine poinjenog dela.
CIVITAS | broj 2

MMXI

Boris Krev

144

lan 8
Zateeni u bludnienju, kao i same bludnice, neka se na nekoliko dana kazne okovima
na hlebu i vodi ili javnim radom. Preljubnici pak i silovatelji neka se predaju Ratnome
veu da im sudi i kazni ih telesnom kaznom.
lan 9
Sinove koji su neposluni ili se jo tee ogree o roditelje, neka sudije, zavisno o teini
poinjenog dela, kazne tamnicom ili slinim kaznama, odnosno, ako bi sudije krivino
delo smatrali tako tekim, neka se predaju Ratnome veu. Ako je pak krivnja sinova
laka, neka se protiv njih ne vodi sudski postupak bez optube roditelja.
lan 10
Novane globe neka budu namenjene za plate sudija i ostalih slubenika, kao i za
druge trokove suda. Tamniaru nije doputeno zahtevati vie od dvadeset i pet kruna
po zatvoreniku.
O VOJNIM DUNOSTIMA
lan 1
Vlasi koji slue u vojsci neka poput ostalih naih plaenika u svemu potpadnu pod vojno
pravo i neka verno otpravljaju svoje dunosti. To vai i za ostale koji, premda ne dobivaju
platu, jednako tako obavljaju vojnike dunosti i zbog toga uivaju povlastice.
lan 2
Vojvode neka budu vojnici besprekorna vladanja, neporona ivota i slobodni od
svake sumnje u postojanje krivnje. Ako bi ipak sluajno bili osumnjieni zbog zloina
bilo koje vrste ili bi ak bili optueni zbog zlodela, neka se takvi predmeti ispitaju pod
nadzorom kapetana ili potkapetana i njihovih vojnih slubenika, meu kojima neka
uvek bude nekoliko, a najmanje trojica ili etvorica vojvoda. Krivce neka, ve prema
tome to im se ini primerenim, ili kazne zasluenom kaznom ili ih upute dalje na
Ratno vee.
lan 3
Isto tako, ako bi vojvode meu svojim haramijama imale koga krivog ili optuenog za
kakav zloin, neka ga takoer sudski ispita kapetan ili potkapetan s vojnim slubenicima
i trojicom vojvoda. Ako bi krivino delo bilo lake, neka krivce kazne u zavisnosti od
poinjenog dela, a radi li se o teim delima, neka ih predaju Ratnome veu.
CIVITAS | broj 2

MMXI

Statuta valachorum Pravna osnova nastanka vojne granice-Krajine

145

lan 4
Sve svae i prepirke koje se ne tiu zemljita i drugih nepokretnih dobara, a koje bi se
zametnule izmeu vojvoda, haramija i drugih plaenih vojnika, neka se na propisan
nain istrae i prekinu. Presudu oko zemlje i drugih nepokretnih dobara, donose
iskljuivo sudije s pomonicima.
lan 5
Umesto vojvoda, barjaktara ili drugih vojnih slubenika koji preminu ili su sudskim
putem odstranjeni iz slube, seoska optina e generalu predloiti druge zaslune
osobe.
lan 6
Vojvode e vojnicima graniarima i krajinicima isplaivati dohotke i plate.
lan 7
Iako se itava zajednica Vlaha posvetila prvenstveno ratnim i vojnim poslovima, pa
zbog toga uiva posebne povlastice, svi su oni - bili plaenici ili ne, duni svake godine
kriti ume izmeu Save i Drave ostavljajui samo neophodnu strau u utvrenjima.
Tako e svojim radom pripomagati izgradnji tvrava koje treba podii za njihovu
odbranu, a sve sumnjive radnje i spletkarenja neka se iskreno dojave Nama ili Naem
generalu.
lan 8
Osim plaenih vojnika, i svi ostali Vlasi koji ne primaju platu duni su obavljati vojne
dunosti, danononim straama neprestano tititi i uvati granice domovine u sve tri
kapetanije kako bi svakom neprijatelju hrianskoga imena bio onemoguen pristup.
lan 9
Pojavi li se u neko doba kakav napad ili sumnja u vee pokrete, neka svi Vlasi, koliko
god ih ima, iz svih kapetanija, pa ak i mladii ispod osamnaest godina, smesta
budu pripravni udruenim snagama sa svih strana proterati Turke po cenu ivota i
prolivanja krvi. Zato e se, na vojniki znak koji im general uputi, podii i za dva, a
najvie tri sata, pod punom ratnom opremom na jednom mestu okupiti - uvek barem
est ili sedam hiljada vlakih vojnika, dok im se i oni koji su udaljeniji ne uzmognu
pridruiti, ili se prema naredbi generala - okupiti na nekom drugom mestu.

CIVITAS | broj 2

MMXI

Boris Krev

146

lan 10
Ako (Vlasi) budu odvedeni (u borbu) protiv neprijatelja izvan Krajine, boravie bez
plate u pokrajinama napadnutim Turcima etrnaest dana, a u drugim pokrajinama
osam dana. Posle isteka vremena primaju platu poput ostalih.
lan 11
Kako su plaeni (Vlasi) malobrojni, i najvei deo ne prima platu, vojne vlasti e svima
njima, bili ovoga ili onoga poloaja, blagovremeno i u dovoljnoj koliini davati olova
za pravljenje kugli i puanoga praha, kao to je i do sada bio obiaj.
Stoga svima i svakome od Naih pomonika i slubenika, a osobito Naem Ratnom
veu te sadanjim i buduim generalima Slavonske krajine Naega Kraljevstva, kao i
vrhovnim kapetanima i svima drugima Naim vojnim slubenicima, dobronamerno
poveravamo i nalaemo da dopuste da zajednica Vlaha koja boravi izmeu Save
i Drave, u skladu sa Naom voljom i voljom Naih zakonitih naslednika kraljeva
Ugarske, mirno i bez ikakve potekoe, zapreke i uznemiravanja koristi, ubire plodove
i uiva gore navedene lanke Zakona i Statuta, da ih se pridravaju i da nita ne
pokuavaju ili ine suprotno njihovome sadraju i smislu, odnosno da ne doputaju
da to iko na bilo koji nain pokua ili uini, ukoliko ele izbei Na gnev i najotriju
kaznu od strane Nas ili Naih naslednika
Dano u Regensburgu, gradu Naem i gradu Svetog Rimskog Carstva, petoga dana
meseca oktobra godine Gospodnje hiljadu est stotina i tridesete, dvanaeste godine
Naega vladanja u Rimskom Carstvu, trinaeste u Ugarskoj i ostalim zemljama,
etrnaeste pak u ekoj. Ferdinand II, vlastitom rukom.
*
Sutinu Vlakog zakona ini svojevrsti personalni i teritorijalni
partikularizam, koji je narodu Vlaha naseljenom izmeu reka Save i Drave
omoguio izbornost lokalnih organa vlasti (kneeva i sudija, kao predstavnika
izvrne i zakonodavne vlasti), to je vie nego dovoljan argument da se Statuta
Valacharum smatraju temeljnim aktima o pravu vlakog stanovnitva na unutranju
autonomiju.
Nosioci vlasti imali su odreena ovlaenja koja su bila predmet upravnog,
parninog i prekrajnog postupka (koji je bio limitiran do odreenog novanog
iznosa), dok su u krivinom postupku dobili pravo samo na sprovoenje istrage.
Na odluke autonomnih sudskih organa dozvoljeno je pravo albe kapetaniji i
apelacija generalatu. Za sve ostale protivpravne i deliktne radnje merodavno je
bilo Ratno vee u Gracu, koje primenjuje pozitivne zakone kraljevine (secundum
Regni Iura).
CIVITAS | broj 2

MMXI

Statuta valachorum Pravna osnova nastanka vojne granice-Krajine

147

Krajinicima je garantovana sloboda trgovine, otuivanje imovine i

nasleivanje iste. Meutim, iako su na izgled date brojne slobode i zasebna prava,
unutar takve autonomije Vlasima se najstroe zabranjuje da pod pretnjom smrtne
kazne, samoinicijativno sazivaju skupove, ime se zakonodavac preventivno zatitio
od prava naroda na pobunu.
Znaaj Statuta Valacharum ogleda se u tome to predstavljaju prvi
javnopravni dokument koji se bavi pravima graana unutar Vojne granice/Krajine.
elja zakonodavca da kodifikuje i pravno normira odnose unutar vlake zajednice
samo je delimino uspela. Naime, Statuti nisu uklonili sporove izmeu vojnih i
civilnih vlasti i vlakog stanovnitva - zbog kojih su zapravo i napisani, nego su ih
jo vie produbili. S pravne strane, vlakom stanovnitvu se uvek moglo osporiti
vlasnitvo nad zemljom, jer je bilo uslovljeno vrenjem vojne slube. Ve naredne
godine po donoenju Statuta, krajinici prestaju s plaanjem dacija najviim vojnim
vlastima, dok oficiri po kapetanijama i dalje nastavljaju s uzimanjem haraa i mita i
meanjem u lokalne prilike vlake zajednice, to dovodi do novih sukoba i pobuna.
Literatura:
Gavrilovi, S., Iz istorije Srba u Ugarskoj i Slavoniji u XVIII veku, Zbornik za
istoriju 15, Novi Sad 1977
Gavrilovi, S., Naseljavanje Srba u Severnu Hrvatsku, Slavoniju i zapadni Srem
(XV-XIX vek), Zbornik Matice srpske za istoriju 52, Novi Sad 1995
Historija naroda Jugoslavije II, Zagreb 1959
Ivi, A., Migracije Srba u Slavoniju tokom XVI, XVII i XVIII stolea, SKA
Etnografski zbornik 23, Subotica 1926
Klai, V., Povijest Hrvata V, Zagreb 1975
Lopai, R., Slavonski spomenici za XVII viek, Starine JAZU 30, Zagreb 1902
Lopai, R., Spomenici Hrvatske krajine, knj. I (1479-1610), Zagreb 1884
Mauran, I., Popis naselja i stanovnitva Slavonije 1698. godine, Osijek 1988
Mirdita, Z., Vlasi polinomian narod, Povijesni prilozi 33, Zagreb 2007
Petri, V., Iz pravne istorije naroda Jugoslavije odabrani izvori, Beograd 1968
Popovi, J. D., Srbi u Vojvodini 1, Novi Sad 1990
Radoslav Gruji, Pakraka eparhija, Novi Sad 1930
Samardi, R., Veselinovi, L. R., Popovi, T., Istorija srpskog naroda III-1, Beograd 2000
Sirotkovi, H., Margeti, L., Povijest drava i prava naroda SFR Jugoslavije, Zagreb 1988
Smiiklas, T., Povijest Hrvatske 1, Zagreb 1879
Stojanevi, V., Presek kroz istoriju srpskih seoba od XIV do poetka XVIII veka,
Zbornik Matice srpske za istoriju 41, Novi Sad 1990
idak, J., Historijska itanka za hrvatsku povijest I, Zagreb 1952
ii, F., Hrvatski saborski spisi Acta cominialia regni Croatiae, Dalmatiae et
Slavoniae V (1609-1630), Zagreb 1918
CIVITAS | broj 2

MMXI

Boris Krev

148

STATUTA VALACHORUM - Legal aspects of the creation

of the Military border - Krajina
Summary: The paper analyzes the historical circumstances that led to the formation of the
Military border - Krajina, particularly migration and other Serbian Vlach population of the
Balkan Peninsula, the area of Slavonia and Croatia, as well as their privileges they had under
the Turkish occupation zone, and after defection in the works under Austrian rule. In
considering the legal status of this population of special significance is the so-called. Vlach
law (Statuta Valachorum), which was in force in the area of Military border - Krajina and
thus allow the territory a sort of legal autonomy.
Key words: Military border - Krajina, martolozi - krajisnici, Vlachs, Ferdinand II of
Habsburg, Statuta Valachorum.

CIVITAS | broj 2

MMXI