UVOD U MAKROEKONOMIJU

1. POJAM MAKROEKONOMIJE
Makroekonomija je deo na eg svakodnevnog ivota. Ukoliko je makroekonomija u zemlji
dobra, poslove je lako naci, prihodi generalno rastu i profiti korporacija su vi
soki.
Sa druge strane ukoliko je makroekonomija u recesiji, novi poslovi su retki, pri
hodi opadaju i profiti su niski. Za razliku od mikroekonomije koja objasnjava ek
onomsko ponasanje
pojedinacnih ekonomskih subjekata (domacinstava, preduzeca) makroekonomija (grc.
makros=veliko, dugo, ili u modernom znacenju- agregatno) je deo ekonomske nauke
koji proucava
pona anje ukupne ekonomije jedne zemlje i utvrdjuje meduzavisnost izmedu njenih va n
ijih makroekonomskih agregata, koji se dobijaju zbrajanjem velikog broja manjih
mikroekonomskih
varijabli.
Npr. Agregatna ponuda je zbir ponuda svih proizvodaca u jednoj nacionalnoj ekono
miji, odnosno agregatna proizvodnja je zbir tr i nih vrednosti svih proizvedenih dob
ara i usluga
u jednoj zemlji u jednom periodu.
Izraz koji se odnosi na sume u makroekonomiji se naziva agregat. Kada govorimo o
pona anju agregata, ono se odnosi na zajednicko pona anje svih domacinstava i firmi
.
Tri glavne oblasti delovanja makroekonomije su: rast proizvodnje, nezaposlenost,
inflacija i deflacija. Cilj stvaranja idealne ekonomske politike bio bi visoka
proizvodnja,
niska nezaposlenost i niska inflacija. Ovi ciljevi mogu imati medusobne suprotno
sti, odnosno neslaganja.
Na osnovu do sada recenog zakljucujemo da u predmet makroekonomije spada:
- Proucavanje pona anja ukupne ekonomije jedne zemlje i utvrdivanje meduzavisnosti
izmedu njenih va nijih ekonomskih agregata
- Teorija makroekonomske politike, koja se bavi mogucnostima uticaja na makroeko
nomska zbivanja u kratkom roku na poslovne cikluse i u dugom roku na ekonomski r
ast.
Kao posebna oblast makroekonomije, makroekonomska politika se bavi usmeravanjem
makroekonomskih zbivanja u eljenom pravcu tj. dr avno-regulatornim ostvarivanjem c
iljeva
makroekonomske stabilnosti i rasta u kratkom i dugom roku.Osnovne makroekonomske
teme u kratkom roku cine kratkotrajna kolebanja proizvodnje zaposlenosti i cena
( to oznacavamo kao poslovni ciklusi),
a u dugom roku dugorocni trendovi u proizvodnji i ivotnom standardu ( to oznacavam
o kao ekonomski rast).
2. CILJEVI I INSTRUMENTI MAKROEKONOMIJE
Vodenje ekonomije jedne zemlje podrazumeva merenje makroekonomskih aktivnosti i
postavljanje odgovarajucih makroekonomskih aktivnosti i postavljanje odgovarajuc
ih
makroekonomskih ciljeva, na koje se dru tvo opredeljuje u odredenom periodu, kao i
odabir makroekonomskih instrumenata kao alata za ostvarivanje tako postavljenih
ciljeva.

MAKROEKONOMIJA
Instrumenti
- Fiskalna politika

Ciljevi
- Visok nivo

-Monetarna politika

- Visoka zapo

-Politika dohodaka

- Stabilan ni

-Medunarodna ekonomska politika

-Medunarodna

nacionalne proizvodnje
slenost
vo cena na slobodnim tr i tima
razmena

2.1. Makroekonomski ciljevi

Makroekonomski ciljevi su po eljna ekonomska stanja na dru tvenom nivou. Ovi ciljevi
istovremeno pokazuju ekonomsku efikasnost dru tva u celini. Medu mnogobrojnim var
ijablama
koje makroekonomija meri i razmatra njihov meduodnos najznacajnije su:
-realni bruto domaci proizvod (GDP)
-stopa nezaposlenosti
-stopa inflacije
-kamatna stopa
-devizni kurs
Shodno tome kao najce ci makroekonomski ciljevi, koji ujedno slu e za merenje makroe
konomske aktivnosti, pojavljuju se:
- Visok nivo nacionalne proizvodnje
- Visoka zaposlenost
-Stabilnost cena
-Medunarodna razmena

Proizvodnja
Cilj ekonomije svake zemlje je proizvodnja to vecih kolicina dobara/ usluga kako
bi se zadovoljile stalno rastuce potrebe ljudi. Izra avanje ukupne kolicine roba/u
sluga
moguce je jedino sabiranjem (agregiranjem) tr i nih vrednosti svih finalnih pojedina
cnih roba/usluga. Najobuhvatnija mera ukupne proizvodnje na nivou makroekonomije
jedne
zemlje je bruto domaci proizvod (GDP-Gross Domestic Product). GDP je merilo tr i ne
vrednosti svih roba i usluga finalne tra nje proizvedenih u jednoj zemlji tokom je
dne
godine. Izra ava ga zbir vrednosti licne potro nje, bruto investicija, dr avnih izdat
aka i neto izvoz. Izra en na ovaj nacin, GDP meri ukupni uspeh ekonomije jedne zem
lje.
Kako se radi o slo enoj kategoriji, razlikujemo:
a) nominalni GDP i relani GDP
b) potencijalni GDP i stvarni GDP
Kako se GDP izra ava u vrednosnim pokazateljima to postoji mogucnost da se promene
cene odraze na velicinu GDP i bez promene ukupnog fizickog obima proizvodnje.
Nominalni GDP je meren u tekucim tr i nim (promenljivim) cenama, a realni je procenj
en u stalnim (nepromenljivim) cenama. Rast realnog GDP izra ava ekonomski rast.
Ekonomski rast je dugorocno povecanje proizvodnje, odnosno, uvecanje realnog bru

to dru tvenog proizvoda. Postojanje ekonomskog rasta pretpostavka je zadovoljavanj

a stalno
rastucih potreba ljudi,pa je ekonomski rast onsovni ekonomski i politicki cilj s
vake zemlje. Ekonomski rast se kvantitativno izra ava na razlicite nacine, a najc
e ce pomocu
pokazatelja stope rasta GDP per capita u odredenom razdoblju.
Potencijalni GDP je dugorocni trend realnog GDP i predstavlja dugorocne proizvod
ne mogucnosti jedne zemlje uz odr avanje stabilnih cena. Potencijalni proizvod odr
eden je:
- raspolo ivo cu faktora proizvodnje i
-efikasno cu kojom se ovi faktori kombinuju (razvoj tehnologije, dostignuti nivo p
reduzetni tva, obrazovanje)
Stvarni GDP je obicno manji od potencijalnog GDP-a. Razlika izmedu potencijalnog
i stvarnog GDP-a naziva se GDP jaz (GDP gap). Izra en GDP jaz znaci da ekonomija
zemlje deluje
unutar granica svojih proizvodnih mogucnosti i da zaostaje u ekonomskom rastu. C
ilj makroekonomske politike je GDP jaz bude to manji, opdnosno da stvarni GDP to v
i e pribli i
potencijalnom GDP-u.
Zaposlenost
Zaposlenost kao cilj makroekonomske politike se izra ava kao ostvarenje visoke zap
oslenosti odnosno niske zaposlenosti. Svako dru tvo eli da potpuno elimini e nezaposl
enost,
odnosno da odr i nezaposlenost na njegovoj "prirodnoj stopi" nezaposlenosti. Velic
inu stope nezaposlenosti merimo stopom nezaposlenosti koja predstavlja procenat
radne
snage koja je nezaposlena. Stopa nezaposlenosti se krecu u skladu s poslovnim ci
klusima: kada se proizvodnja smanjuje tra nja za radom opada i stopa nezaposlenost
i raste.
Radna snaga predstavlja sve radno sposobne ljude u jednoj zemlji, ukljucujuci i
one zaposlene i one nezaposlene.
Stabilne cene
Treci makroekonomski cilj je odr ati stabilne cene unutar slobodnih tr i ta. Na slobod
nom tr i tu cene su odredene ponudom i tra njom. Nagla kolebanja cena (pad ili porast)
remete ekonomski rast i ostavljaju duboke socijalne posledice. Stabilnost cena s
e meri stopom inflacije, koja predstavlja promene op teg nivoa cena u toku jedne g
odine. U tom
smislu bilo bi po eljno da ekonomija posluje s niskom stopom inflacije (najbolje n
a nultoj stopi). Da bi odr ala stabilne cene dr ava interveni e svojom makroekonomskom
politikom.
Medunarodna razmena
Dugorocno dr ave nastoje da odr e uvoz i izvoz u ravnote i. Zemlje sa razvijenom spolj
nom trgovinom imaju tzv. otvorenu ekonomiju, koja omogucava da se svaka zemlja
specijalizuje (i time poveca svoju produktivnost) za onu proizvodnju za koju ima
najpovoljnije uslove, to ce u krajnjem ishodu povecati ivotni standard stanovni tva
u tim
zemljama. Otvorena ekonomija je ona koja slobodno uspostavlja odnose sa drugim e
konomijama irom sveta, dok je suprotna koncepcija - zatvorena ekonomija ona koja
ne saraduje

sa drugim ekonomijama u svetu. Osnovne tokove dobara u medunarodnoj ekonomiji ci

ne: izvoz, uvoz i neto izvoz. Dok izvoz predstavlja dobra i usluge koje se proiz
vode u zemlji,
a prodaju drugim zemljama, uvoz cine ona dobra i usluge koje se proizvode u inos
transtvu, a prodaju u zemlji.Razlika izmedu vrednosti izvoza i vrednosti uvoza j
e neto izvoz
(trgovinski bilans). Ako neka zemlja vi e izvozi nego to uvozi, tada je neto izvoz
pozitivan i zemlja ostvaruje trgovinski suficit. Kada zemlja ima vi ak uvoza u odn
osu na
izvoz ona ostvaruje trgovinski deficit.
2.2. MAKROEKONOMSKI INSTRUMENTI I POLITIKE
Makroekonomski instrumenti su alati kojima dr ava vlada ostvaruje makroekonomske c
iljeve.Njihovim izborom se mo e uticati na ostvcarenje nekog od makroekonomsih cil
jeva,odnosno
njima se utice na poreze ili dr avnu potro nju, ponudu novca i kamatne stope, a sve
u cilju ubrzavanja ekonomskog rasta, smanjivanja inflacije, smanjivanja nezaposl
enosti i
generisanja po eljne velicine neto izvoza.
U makroekonomske instrumente spadaju:
- fiskalna politika
-monetarna politika
-politika dohodaka
-medunarodna ekonomska politika
Fiskalna politika (fiscal policy je "politika javnih prihoda/poreza") predstavlj
a skup mera usmerenih na primenu javnih (budzetskih) prihoda i javnih rashoda, r
adi ostvarivanja
ravnomernog ekonomskog rasta i stabilnosti cena. Fiskalna politika se sastoji od
:
-Politike javnih prihoda- (porezi)
-Politike javnih rashoda- dr avne potro nje (tro kovi dr avne administracije, vojske i p
olicije, izgradnja puteva, kola i bolnica)
Monetarna (novcana) politika odreduje kolicinu novca u opticaju, visinu kamatnih
stopa i opseg kredita, cime dr ava uticuci na kamate i investicije, mo e osigurati:
visoku
stopu zaposlenosti, nisku inflaciju, platnobilansnu ravnote u i rast GDP-a. Moneta
rnu politiku u svakoj zemlji neposredno provodi centralna (narodna) banka. Voden
je monetarne
politike jedno je od najva nijih pitanja moderne makroekonomije.