ROBA KOJA SE SKLADITI

Klasifikacija, relevantne karakteristike, pakovanje,

ukrupnjavanje, palete, konteneri, ...

Skladini sistemi mogu biti namenjeni za uvanje

roba razliitih po vrsti, pojavnom obliku i fizikohemijskim karakteristikama. S obzirom da postoji
veoma veliki broj razliitih roba, sa isto tako
velikim brojem razliitih karakteristika koje
direktno utiu na tehnologiju realizacije logistikih
procesa uopte, pa tako i skladinih, to je

neophodno da se formiraju grupe roba homogene po

odredjenim
obelejima.
Otuda
i
potreba
za
razvrstavanjem i formiranjem homogenih grupa roba,
odnosno potreba za razvojem odredjenih klasifikacionih
sistema.
KLASIFIKACIJA ROBE

Postoji veliki broj klasifikacija robe koje se meusobno

razlikuju po svrsi kojoj slue, odnosno zbog koje su
formirane. (po vrednosti, osetljivosti, obliku, i sl.)
Tako na primer sreemo klasifikaciju robe prema
vidovima saobraaja:
drumski,
elezniki,
vazduni
to se uglavnom odnosi na tarife.

KLASIFIKACIJA ROBE PREMA NJENIM TEHNOEKONOMSKIH ZAHTEVIMA ZA TRANSPORTNIM

SREDSTVIMA I MEHANIZACIJOM
U elji da se izvri klasifikacija robe prema njenim tehnoekonomskih zahtevima za transportnim sredstvima i
mehanizacijom, na Odseku za integralni i industrijski
transport (stari naziv odseka za logistiku) razvijena je
metodologija za klasifikaciju roba prema njenim tehnoekonomskim zahtevima za vrstom i osnovnim
karakteristikama transportnog sredstva i kao i vrstom
pretovarne mehanizacije odnosno zahvatnih organa sa
kojom se roba manipulie.
Metodologija klasifikacije roba, omoguava:
1. Utvrivanje potrebne strukture prevoznih sredstava
za odreenu vrstu robe i njen pojavni oblik u
transportu
2. Utvrivanje potrebne vrste mehanizacije odnosno
odgovarajuih zahvatnih organa
3. Kod tehnolokog projektovanja upuuje na
racionalniju mikro lokaciju pretovarnih frontova
odnosno tehnolokih elemenata
Klasifikacija prema zahtevima za transportnim sredstvima
i mehanizacijom

Vrsta robe
1. Ugalj
2. Rude
3. Graevinskji materijal
4. Obraeno i neobraeno
drvo
5. Ogrevno drvo
6. Nemetali
7. Repa
8. Hartija
9. Cement
10. ubrivo
11. Stona hranaa
12. Ostala roba
13. Voe i povre
14. Prehrambena roba

Grupa

II

III

15. ito i proizvodi

IV
16. Nafta

17. Metalurgija.
VI

Opte karakteristike robe i njenih zahteva za

sredstvima transporta i mehanizacije pretovara
Masovne robe u rasutom stanju
Prevoze se u otvorenim transportnim sredstvima,
a manipuliu se mehanizacijom sa zahvatnim
organima i dejstvom odozgo (grajfer, kuka,
lopata i dr.)
Robe u pakovanom ili rasutom stanju, prevoze se
u zatvorenim ili specijalnim transportnim
sredstvima a manipuliu se mehanizacijom koja
ulazi u transportno sredstvo (viljukar,
transporter i dr. Ili specijalnom mehanizacijom)
Robe u specijalnom pakovanju pokvarljive.
Prevoze se u zatvorenim ili specijalnim
transportnim sredstvima a manipuliu
mehanizacijom kao kod grupe II
Robe u pakovanom ili rasutom stanju. Prevoze se
u zatvorenim ili specijlanim transportnim
sredstvima a manipuliu se gravitacijom ili
mehanizacijom kao kod grupe II
Roba u tenom stanju. Prevozi se u specijalnim
sredstvima i manipuliu se specijalnom
mehanizacijom
Robe u pakovanom ili rasutom stanju. Prevoze se
u otvorenim ili zatvorenim transportnim
sredstvima a manipuliu mehanizacijom kao kod
grupa I i II

U logistici, medjutim, roba se po pravilu razvrstava

u odnosu na obeleja koja su od znaaja za
realizaciju skladitenja, pretovara i transporta, pri
emu je dominantan kriterijum razvrstavanja pojavni
oblik robe. Pri tome, pojavni oblik predstavlja

kompleksno obeleje sa skupom karakteristika

koje opredeljuju tehnologiju realizacije procesa
rukovanja robom (zahvatanja, odlaganja, uvanja,
i sl.).

U odnosu na pojavni, oblik roba se najee razvrstava u

sledee etiri osnovne grupe:
rasuta roba,
komadna roba,
tena roba,
gasovita roba.

a) RASUTA ROBA (kao rasuta roba klasifikuje se ona

roba ije fiziko mehanike osobine omoguavaju
zahvatanje i nasipanje pri pretovaru)
Fiziko-mehanike osobine rasutih materijala imaju
izuzetno veliki uticaj na konstrukciju i tehnikoeksploatacione karakteristike pretovarnih maina.
Preimo sada na karakteristike sa vie detalja

Nasipna zapreminska teina (m) se definie kao

odnos
m=Gtb/Vb
Gtb teina robe nasute u badarenu posudu,
Vtb zapremina badarene posude

Prema nasipnoj zapreminskoj teini roba se klasifikuje

na:
m 12 [kN/m3]

laku robu,

m= 1220 [kN/m3]

srednje teku robu,

m= 2026 [kN/m3]

teku robu,

m> 26[kN/m3]

veoma teku robu,

Stepen zbijenosti robe definie se kao:

s= s/m, gde je
s teina sabijenog materijala u posudi odreene
zapremine,
m teina nasutog materijala u posudi odreene
zapremine
Stepen zbijenosti utie na poveanje zapreminske teine,
kod zrnastih materijala to poveanje iznosi oko 5-10%, a
kod vezanog i vlanog materijala to poveanje je 30%
do 50%.
Unutranje i spoljno trenje
s

Unutranje trenje u =tg postoji izmeu estica

materijala i definie se kao ugao nasipanja (prirodnog
nagiba) materijala u miru (s).
U sluaju da je podloga izloena dinamikim udarima sa
odreenim frekvencijama , doi e do pomene ovog ugla
tj. on e se smanjivati sa poveanjem frekvencije. Ovo je
sluaj kod pretovara, posebno u sluaju primene

sredstava sa kontinuelnim dejstvom. Tako da u

proraunu treba koristiti ugao prirodnog nagiba materijala
u pokretu ( ).
=0.7s
U tabeli 1.4.2. (knjiga Mehanizacija pretovara M.
Sretenovi) dat je prikaz osnovnih
vrednosti.
Ugao prirodnog nagiba materijala veoma je bitan za
proraun transportnog kapaciteta kod
pretovarne mehanizacije sa kontinuelnim
dejstvom.
Za utvrivanje nagiba ili konusnosti pojedinih elemenata
pretovarnih maina
(utovarni levak,
kliznica i dr.) od znaaja je i koeficijent
spoljnog trenja (s) koji postoji izmeu
materijala koji se pretovara i materijala
od
koga
je
napravljen
element
pretovarnog ureaja. I u ovom sluaju
treba razlikovati koeficijent spoljnjeg
trenja u miru (s) i pokretu ().
U tabeli 1.4.3. (knjige) date su vrednosti.
Stepen popunjenosti (
p), predstavlja meru
popunjenosti nosaa radnog organa pretovarnog
sredstva.
Ovaj izmeritelj je vaan parametar kod prorauna
optereenja, otpora kretanja i eksploatacionog
kapaciteta pretovarne mehanizacije. Koristi se dvojako:
o Kod trakastih transportera se definie
stepen popunjenosti povrine preseka
materijala,
o Kod sredstava sa vedricama njime se
izraava stepen popunjenosti zapremine

komada
(granulometrijski
sastav)
Veliina
predstavlja bitan parametar za projektovanje I
eksploataciju pretovarnih postrojenja. Granulometrijski
sastav se definie prema najduoj ivici komada i
ueu u strukturi materijala. Ako je uee amax60%,
onda se amax uzima kao merodavna veliina za
definisanje granulometrijskog sastava. Prema veliini
komada rasuta roba se diferencira u deset grupa
tabela 1.4.4. (knjiga).
Pored veliine bitan je I oblik komada. Prema oblika robu
delimo
na:
kockastu,
igliastu,
prizmatinu,
ploastu
,
loptastu,
cilinndrinu i vlaknastu.
Ako je odnos amax/amin>2.5 roba se smatra nesortiranom,
a u protivnom sortiranom.
Granulometrijski sastav i oblik robe utiu na pokretljivost
robe, stepen popunjenosti radnog organa
i dimenzionisanje konstrukcije utovarnih i
istovarnih ureaja.

Abrazivnost robe predstavlja osobinu

rasutih materijala da pri kretanju sa
delovima pretovarnih maina (kliznice,
levci, kanali, komadi trake, puevi i dr.)
oteuju ove delove troenje.
Prema stepenu abrazivnosti robe se dele na :
o Neabrazivnu (N),
o Malo abrazivnu (M),
o Srednje abrazivnu (S),
o Visoko abrazivnu (V).

Pored
navedenih
osobina
pri
projektovanju
pretovarnih sistema moraju se uzeti u obzir i druge
osobine kao to su: adhezija, kohezija, korozivnost,
disperzivnost, degradacija, stepen vlanosti i
higroskopnost, elektrostatiki naboj, karakteristike
koje odreuju stepen isticanja i fluidnosti roba i dr.
ADHEZIJA
Adhezija eksterna osobina materijala.
Adhezija je lepljivost neke supstance u dodiru sa nekom
drugom. Ekstremni primer je koalin koji je toliko
adhezivan da e se zalepiti za zid kada ga bacimo na
njega. Ovakvi materijali stvaraju velike probleme pri
iskladitenju jer tee da stvaraju mostove, tako da
zahtevaju dodatne intervencije kako bi se obezbedilo
njihovo isticanje.
KOHEZIJA
Kohezija je unutranja osobina materijala. Kohezija se
definie kao molekularno privlaenje kojim se delii
materijala dre zajedno.
Znaaj ovog pokazatelja lei u injenici da materijali sa
visokom kohezijom veoma teko teku, pa je kod njih
posebnu panju potrebno posvetiti projektovanju
skladita, bunkera, dodavaa i ostalih ureaja.
Direktno merenje kohezije je veoma teko i zahteva
upotrebu posebnih, sofisticiranih instrumenata. Iz ovih
razloga, kao alternativni pokazatelj, moe biti odabran
koeficijent uniformnosti materijala.
KOROZIVNOST
Oprema koja se koristi pri radu sa korozivnim materijama
mora biti napravljena od nerajueg elika, specijalnih

vrsta plastike ili mora biti zatiena antikorozivnom

bojom.
DISPERZIVNOST
Ova osobina ukazuje na materijale koji mogu da
proizvode prainu u okruenju. Disperzivni materijali
uopteno imaju malu gustinu i delie veoma malih
dimenzija, to prouzrokuje da se ponaaju vie kao gas ili
tenost nego kao vrsta materija. Materijali sa
disperzivnou veom od 50% tee da teku i veoma ih je
teko skladititi, sem ukoliko se vlaga ne upotrebi da
sprei njihovo raznoenje.
DEGRADACIJA
Mogunost degradacije u najveem broju sluajeva moe
biti proverena jednostavnim testom koji podrazumeva
gnjeenje materijala. Nepoeljno je da doe do bilo kog
relevantnog
oteenja
proizvoda
u
procesima
skladitenja, pretovara ili transporta. Ovo se naroito
odnosi na procese u prehrambenoj industriji pri
manipulaciji voem i povrem, na primer. U svakom
sluaju treba teiti korienju opreme koja nee dovesti
do ovakvih oteenja.
STEPEN VLANOSTI I HIGROSKOPNOST
Materijali koji poseduju visok procenat vlage kao to je
piljevina (koja, kada je suena na vazduhu, sadri 6 do
40% vlage u odnosu na ukupnu teinu) mogu
prouzrokovati probleme pri rukovanju, ali ne zbog vlage
same po sebi. Slobodna, povrinska ili kombinovana
vlaga, kao u vlanim rudama, je ono to dovodi do
problema stinjavanja i loeg toka. Uopteno slobodna
vlaga iznad 5 - 10% dovodi do rizika. Shodno ovome

materijali koji su higroskopni ili apsorbuju vlagu, po

pravilu stvaraju odreene probleme. Kada skladita
rasutog materijala nisu pokrivena, materijal kao to je so
e se zgrudvati i potpuno onemoguiti slobodan tok pri
pretovaru. Drugi materijali kao to su eer ili kre e se
zgrudvati uz veoma oteano ili potpuno onemogueno
ostvarivanje toka u uslovima visoke vlanosti.
ELEKTROSTATIKI NABOJ
Osobine nekih materijala dovode do mogunosti
stvaranja elektrostatikog naboja. U ovim uslovima
realno je oekivati lepljenje materijala za zidove ureaja i
pojavljivanje zaepljenja. Procesi koji podrazumevaju
intenzivne
tokove
materijala,
mogu
zahtevati
primenjivanje nekog od oblika zatite kao to su
prevlaenje povrina ureaja antistatikim slojem ili
uzemljenje.
KARAKTERISTIKE KOJE ODREDJUJU NAIN
ISTICANJA I FLUIDNOST RASUTIH ROBA
Obzirom da se procenjuje da oko 90% problema pri radu
sa rasutim materijalima nastaje kao posledica potrebe da
se intervenie pri njihovom isticanju, na primer iz
bunkera. U tom cilju neophodno je posebnu panju
posvetiti sloenim karakteristikama rasutih roba kao to
su fluidnost i mogunost slobodnog toka materijala, kako
je to dato u tabelama1 (Tabela 1) i (Tabela 2).
Do ovih karakteristika se moe doi na osnovu rezultata
testiranja materijala uz primenu posebnih instrumenata.
Materijali se mogu svrstati u jednu od sedam kategorija
sa aspekta mogunosti ostvarivanja slobodnog toka i u
jednu od pet kategorija sa aspekta karakteristika koje
1

R. Kulwiec "Materials handling handbook", John Willey & Sons, 1985

opisuju fluidnost materijala. Stepen mogunosti

ostvarivanja slobodnog toka upuuje na angaovanje
ureaja za razbijanje mostova, u bunkerima na primer,
kao to su vibrator ili bunkerski istovarivai. Kategorija sa
aspekta fluidnosti upuuje na neophodnost upotrebe
ureaja kao to su rotacioni zatvarai ili ventili, sa ciljem
regulisanja isticanja

STEPEN
SLOBODNOG
TOKA

INDEKS SLOBODNOG TOKA

POTREBNI
URE\AJI

NASIPNI UGAO
STEPEN

INDEKS

KOMPRESIBILNOST
STEPEN

INDEKS

UGAO LOPATICE
STEPEN

INDEKS

HOMOGENOST
BROJ

INDEKS

KOHEZIJA
%

INDEKS

ODLI^AN

90 - 100

NEPOTREBNI

<25
26-29
30

25
24
22,5

<5
6-9
10

25
23
22,5

<25
26-30
31

25
24
22,5

1
2-4
5

25
23
22.5

VEOMA DOBAR

80 - 89

NEPOTREBNI

31
32-34
35

22
21
20

11
12-14
15

22
21
20

32
33-37
38

22
21
20

6
7
8

22
21
20

DOBAR

70 - 79

PONEKAD

36
37-39
40

19,5
18
17,5

16
17-19
20

19,5
18
17,5

39
40-44
45

19,5
18
17,5

9
10-11
12

19
18
17,5

41
42-44
45

17
16
15

21
22-24
25

17
16
15

46
47-59
60

17
16
15

13
14-16
17

17
16
15

<6

15

VIBRACIONI

NORMALAN

60 - 69

PONEKAD
POTREBNI

NIJE DOBAR

40 - 59

POTREBNI

46
47-54
55

14,5
12
10

26
27-30
31

14,5
12
10

61
62-74
75

14,5
12
10

18
19-21
22

14,5
12
10

6-9
1029
30

14,5
12
10

LO[

20 - 39

POGONJENI

56
57-64
65

9,5
7
5

32
33-36
37

9,5
7
5

76
77-89
90

9,5
7
5

23
24-26
27

9,5
7
5

31
3254
55

9,5
7
5

66
67-89
90

45
2
0

38
39-45
>45

4,5
2
0

91
92--99
>99

4,5
2
0

28
29-35
>35

4,5
2
0

56
5779
>79

4,5
2
0

URE\AJI

VEOMA LO[

0 - 19

SPECIJALNI
URE\AJI

Tabela 1. Karakteristike koje odredjuju fluidnost rasutih roba

STEPEN
FLUIDNOSTI

INDEKS
FLUIDNOSTI

POTREBNI
UREAJI

VEOMA
VISOK

90 - 100

NEPOTREBNI

VISOK

80 - 89

NEPOTREBNI

TEI
RAZLIVANJU

70 - 79

PONEKAD
VIBRACIONI

MOE SE
RAZLIVATI

60 - 69

MARGINALNI
ZNA^AJ

RAZLIVA SE

40 - 59

POTREBNI

STEPEN
SLOBODNOG TOKA

UGAO RASIPANJA

UGAO RAZLIKE

DISPERZIVNOST

STEPEN

INDEKS

STEPEN

INDEKS

STEPEN

INDEKS

STEPEN

INDEKS

>60

25

<10

25

>30

25

>50

25

59-56
55
54
53-50
49
48
47-45
44
43
42-40
39
38
37-34
33
32
31-29
28
27
26-33
23

24
22,5
22
21
20
19,5
18
17,5
17
16
15
14,5
12
10
9,5
8
6,25
6
3
0

11-19
20
21
22-24
25
26
27-29
30
31
32-39
40
41
42-49
50
51
52-56
57
58
59-64
>64

24
22,5
22
21
20
19,5
18
17,5
17
16
15
14,5
12
10
9,5
8
6,25
6
3
0

29-28
27
26
25
24
23
22-20
19
18
17-16
15
14
13-11
10
9
8
7
6
5-1
0

24
22,5
22
21
20
19,5
18
17,5
17
16
15
14,5
12
10
9,5
8
6,25
6
3
0

49-44
43
42
41-36
35
34
33-29
28
27
26-21
20
19
18-11
10
9
8
7
6
5-1
0

24
22,5
22
21
20
19,5
18
17,5
17
16
15
14,5
12
10
9,5
8
6,25
6
3
0

Tabela 2. Karakteristike koje odreuju nain isticanja

rasutih roba

b)KOMADNA ROBA (pod komadnom robom podrazumeva se roba koja

se pojavljuje u jedinici kaja se moe brojati. Razlikuje se izvorno
komadna roba i robe koje u izvornom stanju su tene, gasovite, rasute
(prakaste, zrnaste) a koje se pakovanjem u odgovarajuu ambalau
dovode u komadni oblik).
Komadna roba se u pretovarno-skladinim procesima pojavljuje kao
upakovana i neupakovana.(osnovno pakovanje, logistika jedinica.
primena pomonih sredstava: paleta, malih, srednjih i velikih kontener,... ili pak
bez primene ali korienjem sistema uvravanja termoskupljajuom folijom,
trakama i sl.)
Ona, takoe moe imati razliit geometrijski oblik: kvadra, tabli,
cilindrinog do ipkastog i loptastog oblika.

PAKOVANJE

Svrha pakovanja je da obezbedi integritet robe u procesu razmene i u
logistikim procesima, posebno u procesima transporta, skladitenja i
pretovara.

Pakovanje u velikoj meri utie na logistike trokove koji su direktno
povezani sa veliinom i gustinom jedinice pakovanja. Takoe, servis
korisnika zavisi od nivoa zatite robe koji se obezbedjuje pakovanjem

Osnovne funkcije pakovanja:
Sadrajnost se odnosi na sposobnost pakovanja da uva sadrinu.
Ova funkcija mora da odgovori karakteristikama proizvoda,
ekonominosti i mora da odgovori problemu zatite od gubitka
sadraja.
Zatitna funkcija obezbeuje zatitu sadraja od spoljnih uticaja i
opasnosti pri rukovanju, transportu, i pri razliitim meteo uslovima.
Takoe, zatitna funkcija podrazumeva i zatitu okruenja od
sadrine pakovanja, pa je otuda zatitna funkcija "dvosmerna".
Komunikaciona podrazumeva mogunost da pakovanje bude
nosilac informacija, oznaka,... i da svojim oblikom bojom, simbolima
i sl. govori o proizvodu, tj. da obezbedi komunikaciju sa razliitim
uesnicima u distributivnom kanalu

 Korisnost se odnosi na interakciju korisnika i pakovanja (lako

otvaranje, mogunost ponovnog zatvaranja, prilagodjenost
rukovanju,...)

Pored navedenih, kao funkcije pakovanja navode se i:
Dodeljivanje koliine koje podrazumeva da se pakovanje
omoguuje da se proizvod priblii korisniku u koliini koja je
potrebna, razliitoj od one u industrijskoj proizvodnji
Unitizacija koja omoguuje istovremeno rukovanje sa veim brojem
jedinica ime se optimizuje proces manipulacije
Ouvanje proizvoda to se odnosi na odravanje eljenih
karakteristika proizvoda (sveine, higijene, hemijske i bakterioloke
ispravnosti...)
Prezentacija koja oznaava sposobnost pakovanja da promovie
proizvod i povea zainteresovanost korisnika, pri emu ova funkcija
u sve veoj meri dobija na znaaju

Takodje, funkcije pakovanja mogu se klasifikovati u tri grupe i dalje jo
detaljnije razloiti:
Primarne
 Zatitna
 Skladina (izvodi se iz injenice da se materijali, odnosno same
jedinice pakovanja moraju skladititi, kako pre upotrebe, tako i
nakon to je sadrina iskoriena, pa samo pakovanje tome mora
biti prilagodjeno)
 Tovarenja i transporta (zahteva se da jedinice pakovanja budu
dizajnirane na nain da se mogu uvati, manipulisati, zahvatati,... na
efikasan i bezbedan nain; otuda je za pakovanje od posebnog
znaaja da bude jednostavno za rukovanje i da zauzima mali
prostor)
Sekundarne
 Prodajna
 Promotivna
 Usluna (razliite informacije na pakovanju treba da informiu
korisnika o detaljima vezanim za sadraj sastav, nutritivne
vrednosti, rok upotrebe, masa... a pored toga pakovanje moe imati
i neku korisnu upotrebu nakon to je sadraj iskorien: posuda,
igraka,...)

 Garancijska (isporukom neoteenog pakovanja proizvodja

garantuje da informacije na pakovanju odgovaraju sadrini, pa je
tako pakovanje osnova za "brand" robu i zatitu potroaa)
Tercijarne
 Dodatne funkcije koja se odnosi na mogunost ponovne upotrebe
samog materijala za pakovanje, nakon to je sadrina iskoriena
(reciklaa,...)
KATEGORIZACIJA PAKOVANJA

Pakovanje se najee klasifikuje u dve osnovne kategorije
Konzumno ili prodajno - primarno (ono koje korisnik "nosi kui",
odnosno ono u kome proizvod dolazi na trite).
Logistiko ili transportno (koje poboljava manipulaciju,
transport,...).

Primenjuje se i kategorizacija sa tri tipa:
Konzumno ili prodajno - primarno
Sekundarno pakovanje - komercijalno (plastina ambalaa,
kartonske kutije i slino iskorieni kao dodatno pakovanje u koje se
smeta jedinica primarnog pakovanja, a kao primer moe da poslui
pasta za zube smetena u kartonsku kutiju svrha ovog pakovanja
je marketinka, a moe da ima svrhu spreavanja kradje)
Logistiko ili transportno
LOGISTIKA I PAKOVANJE

Veza logistike i pakovanja je dvosmerna s obzirom da zahtevi
distribucije generiu direktno i zahteve u odnosu na pakovanje, a
jedinice pakovanja utiu na karakter i performanse logistikih procesa.
Na pakovanje direktno utie oprema za rukovanje materijalom, s
obzirom da generie mogunost zahvatanja, ali i potrebu da
pakovanje izdri uticaje mehanikih sila pri manipulaciji
Uticaj skladinog sistema na jedinice pakovanja prisutan je kroz
potrebu obezbedjenja procesa komisioniranja, ali i kontrole
uskladitenih
jedinica. Takodje, jedinice pakovanja tokom
skladitenja moraju spreiti uticaj mikroklimatskih uslova na sadrinu
(vlaga, praina... glodari)

Pakovanje se pojavljuje kao najznaajniji segment logistike u svetlu
zatite okoline, s obzirom da jedan od osnovnih ekolokih problema

jeste odlaganja, reciklaa i prerada otpadnog materijala iskorienog

za pakovanje.

Ovi problemi inicirali su promovisanje koncepta "obrnute logistike"
(povratne i logistike otpadnih materijala): (eng.) reverse logistics,
(nem.) entzorgung logistik
STANDARDIZACIJA U OBLASTI PAKOVANJA
Mogue je kao osnovni motiv uvoenja standardizacije izdvojiti-istai
poveanju ekonominosti ovih procesa, tj. u snienju trokova pakovanja.
MODULARIZACIJA DIMENZIJA PAKOVANJA

Cilj modularnog sistema je da kroz odgovarajue dimenzionisanje
razliitih tehnolokih elemenata transportnih i logistikih lanaca, a pre
svega jedinica pakovanja, tovarnih sanduka, paleta, kontenera,...
omogui njihovo ekonomino, bezbedno i racionalno povezivanje i
efikasnu realizaciju logistikih procesa

Moduli pakovanja su predmet standarda

Dimenzije pakovanja u principu su prilagodjene dimenzijama
standardne palete 800 mm x 1200 mm i 1000 mm x 1200 mm. U
zavisnosti od toga o kom delu sveta je re, zbog razliitih dimenzija
paleta, i dimenzije samih modula mogu biti razliite.

Korienje dimenzija palete kao osnove za definisanje dimenzija

modula posledica je ekonomskih (bolje korienje povrine, tj korisnog
tovarnog prostora, pa tako i nii trokovi po logistikoj jedinici) i
tehnolokih razloga (jednostavnije i bezbednije osiguranje tereta i
pojednostavljena manipulacija). Naravno, modul sistem nije mogue
primeniti za sve robe.


U standardima koji se odnose na modularnost definiu se tri

kategorije:
Osnovni modul: 600 mm x 400 mm.
Multiplikat osnovnog modula: Bilo koji pravougaonik dobijen
multipliciranjem jedne ili obe dimenzije osnovnog modula
Podmultiplikat osnovnog modula: Bilo koji pravougaonik dobijen
deljenjem osnovnog modula. These dimensions are defined in socalled selection series.
Paleta 800 mm x 1200 mm
Moduli
pakovanja

600 x 100
300 x 100
200 x 100
150 x 100
120 x 100

600 x 133
300 x 133
200 x 133
150 x 133
120 x 133

600 x 200
300 x 200
200 x 200
150 x 200
120 x 200

600 x 400
300 x 400
200 x 400
150 x 400
120 x 400

Paleta 1000 mm x 1200 mm

600 x 100
300 x 100
200 x 100
150 x 100
120 x 100

600 x 133
300 x 133
200 x 133
150 x 133
120 x 133

600 x 200
300 x 200
200 x 200
150 x 200
120 x 200

600 x 400
300 x 400
200 x 400
150 x 400
120 x 400

Primer slaganja modularnog pakovanja na paletu 800 x 1200 mm

300 x 200

16

600 x 200

600 x 400

VRSTE PAKOVANJA

Roba koja se u logistikim procesima pojavljuje kao komadna moe se

razvrstati na dve osnovne kategorije (Knjiga Skladita S.Vukievi, 1995)
"izvorno" komadne robe (kao to su: koulja, televizor i slino) i
robe koje u svom izvornom stanju mogu biti tene, gasovite, rasute
(prakaste, zrnaste, i sl.), a koje se pakovanjem u odgovarajuu
ambalau dovode u pojavni oblik "komada"
potroaka
(komercijalna)
ambalaa

tena roba

ambalairanje
jedinice
proizvoda

punjenje

Asortiman komadne robe koja se moe pojaviti pri realizaciji logistikih

procesa je izuzetno irok. Takoe, i pojavni oblici robe po svojim
relevantnim karakteristikama mogu biti veoma razliiti

Komercijalno pakovanje Pakovanje

(ambalaa) za krajnjeg
korisnika

Paleta

Kontener

Priprema robe za distribuciju i uopte realizaciju logistikih procesa ,

obavlja se pakovanjem u odgovarajuu ambalau.

Operacijom pakovanja obino se u konzumnom i komercijalnom
pakovanju ostvaruje uobiajena koliina robe koja je najprihvatljivija za
krajnjeg korisnika (na primer, kg eera, kg brana, 2 kg brana, 0,2
kg kafe,...) funkcija dodeljivanja koliine.


Formiranje logistikih jedinica (transportno i skladino pakovanje)

rezultat je pak ukrupnjavanja osnovnih jedinica pakovanja, a cilj je
smanjenje logistikih trokova (pre svega manipulativnih) i skraenje
vremena isporuke, pri emu se kod krajnjeg korisnika pristupa
rasformiranju te ukrupnjene logistike jedinice (najee paleta ili
kontener)

Razvoj ambalae i tehnologije pakovanja uslovljen je i uzajamno
povezan sa razvojem sistema distribucije proizvoda, koja poinje i
zavrava sa pakovanjem i raspakivanjem.

U drugoj polovini prolog veka dolo je do velikog porasta u pogledu
vrsta i tipova ambalae. Pronaene su i nove tehnologije pakovanja,
npr. pakovanje pod temperaturom (npr. u peima), pakovanje pod
vakumom, tetrapack, brick-pack, i drugi. Proces pakovanja realizuje se
po pravilu primenom automatizovanih sistema.

Savremena ambalaa treba da odgovori zahtevima i uslovima
proizvodnje i distribucije, nainu prodaje, upotrebe ili potronje
proizvoda. Danas za svaki proizvod ima nekoliko vrsta i tipova
ambalae, nekoliko njenih veliina i oblika, te se slobono moe rei da
za svaki proizvod postoji ambalaa u odnosu na njegovu prirodu,
uslove prodaje, potrebe i elje kupca.

Tipini oblici ambalae su: kutije, sanduci, bale, burad, vree, kese,
boce, staklenke (tegle), konzerve, aerosoli, tube, folije i dr.

Za izradu ambalae koriste se razliiti materijali: papir, metal, drvo,
staklo, tekstil, plastika, alu-folija, plastina folija, i dr.Takoe, ambalaa
moe biti od kombinacije razliitih materijala.

Pri ambalairanju pojedinih vrsta robe koriste se i neki drugi pomoni
materijali (kao trake i sl.) ijom primenom se dobijaju buntovi ili bale.

OBELEAVANJE JEDINICA PAKOVANJA

Korektno i kompletno obeleavanje pakovanja pomae spreavanju
nepravilnog rukovanja, nezgoda, nepravilne isporuke, gubitaka na
teini i jaini i carinskih kazni.

Obeleavanje mora biti jasno i precizno. Boja oznaka mora biti jasno
istaknuta u odnosu na boju paketa; to je obicno crna boja.
Alternativno, znakovi se mogu nalaziti na lepljivim etiketama. Gde god
je mogue treba upotrebljavati crne simbole na beloj pozadini. I kada
je obeleavanje postignuto direktnim nanoenjem na paket i kada se

koriste lepljive etikete mora se voditi rauna da se obezbedi jasno i

trajno obeleavanje.

Adekvatno obeleavanje je neophodna komponenta svakog paketa.
Ako se znakovi razlikuju u odnosu na informacije u transportnoj
dokumentaciji, carinska sluba moe uloiti prigovor. Ako je postupak
obeleavanja neadekvatan, ljudi koji uestvuju u transportu, rukovanju
ili skladitenju ne odgovaraju za tetu nanetu teretu u postupcima
skladitenja tereta ili manipulisanja teretom.

Kompletno obeleavanje mora se sastojati iz sledeih delova:
1. Transportna oznaka:
Identifikacioni znak (kao to su na primer inicijali imena kompanije
primaoca ili poiljaoca)
Identifikacioni broj (kao to je na primer broj narudbenice)
Ukupan broj jedinica u celokupnoj poiljci (na primer, paleta)
Broj paketa u poiljci (na primer 5/12 ili 5-12)
Mesto isporuke
2. Informaciona oznaka:
Zemlja porekla (izjava o zemlji porekla je esto obavezna; u nekim
sluajevima kada ova informacija nije poeljna, i ako se obe strane
sloe moe biti izostavljena)
Oznaka teine paketa
Dimenzija paketa (prema standardu u centimetrima)
3. Uputstvo o rukovanju: posebno se istie:
Da li je paket osetljiv na vlagu i toplotu
Da li je lomljiv
Gde treba da se nalazi vrh tereta
Gde mu je teite
Gde ga treba uhvatiti pretovarnim sredstvom

Simboli o uputstvu za rukovanje paketima podleu meunarodnom
standardu ISO R/780 i odgovarajuem nacionalnom

Adekvatni simboli prevazilaze jezike barijere u meunarodnom
transportu.

Neki primeri simbola uputstva za rukovanje:

Znaenje
LOMLJIVO,
PALJIVO
RUKOVATI

GORE

Simbol

Objanjenje
Postavlja se na lako lomljivu robu
Ukazuje na potrebu za paljivim rukovanjem, kako
ne bi dolo do prevrtanja ili kotrljanja
Transport, rukovanje i skladitenje jedinice
pakovanja mora uvek biti realizovano tako da
strelice budu usmerene na gore
Mora se izbei rukovanje koje podrazumeva valjanje, ljuljanje, udar ili
kotrljanje

Znak ne podrazumeva da ova jedinica pakovanja

mora da bude na vrhu pri slaganju

KONCEPT UKRUPNJAVANJA I UNITIZACIJE TERETA

Kako je dobro poznato da je ekonominost i efektivnost rukovanja
materijalom direktno proporcionalna veliini jedinice rukovanja,
intencije za konsolidacijom veeg broja manjih jedinica pakovanja u
jednu veu moe se pratiti sa razvojem transporta i manipulacije
uopte

PREDNOSTI
Vei broj jedinica manipulie se istovremeno, pa se tako smanjuje
vreme utovarno istovarnih operacija, smanjuju trokovi pretovarnih
operacija i minimizira se oteenje tereta
Omogueno je korienje standardne mehanizacije i pretovarnih
sredstava vee produktivnosti

Ukrupnjavanje - konsolidacija tereta moe se realizovati korienjem
razliitih "veih kutija", platformi ili drugih pomonih sredstava, ali
najvie primenjivan i tehniki najrazvijeniji oblik ukrupnjavanja tereta
jeste onaj kod koga se teret paletizuje ili kontenerizuje

PALETA
JEDINICA
PAKOVANJA

NAJEE
KORIENE
LOGISTIKE
JEDINICE

KONTENER

Sam proces konsolidacije podrazumeva prijem i eventualnu

akumulaciju veeg broja manjih jedinica pakovanja, i onda njihovo
"prepakivanje" tj. ukrupnjavanje u jednu veu logistiku jedinicu

Pri tome je fokus na maksimalnom korienju raspoloivog prostora
vee logistike jedinice, a u zavisnosti od karakteristike procesa to se
postie ili adekvatnim pakovanjem istih jedinica (ako su raspoloive u
dovoljnim koliinama), ili konsolidacijom razliitih jedinica koje imaju
istu ili slinu destinaciju

Otuda su problemi konsolidacije povezani sa optimalnim pakovanjem,
ali i sa problemom izbora optimalnog vremena u kome se vri
nakupljanje tereta, s obzirom da
due nakupljanje znai i vei stepen
konsolidacije, ali znai i produena
vremena isporuke i tako nii servis
stepen korisnika

Tako su problemi iz ovog domena
"izuzetno zahtevni" sa aspekta
primene odgovarajuih optimizacionih tehnika

Logistike jedinice koje se koriste za ukrupnjavanje tereta mogu biti za
jednokratnu ili viestruku upotrebu

NEDOSTACI
Vreme potrebno za formiranje rasformiranje paletne jedinice
Sopstveni trokovi palete-kontenera i drugog pomonog materijala
Potreba za realizacijom povratnih tokova praznih jedinica

PALETIZACIJA I PALETE

Postoji vei broj definicija palete2 ali sve one opisuju paletu kao ravnu
podlogu ili pokretnu platformu na koju se moe smestiti roba.
Osnovni cilj palete je da ubrza kretanje roba kao rezultat bre i
efikasnije manipulacije, korienjem viljukara ili sline opreme.
Palete se koriste u transportu, ali takoe i u skladitenju, montai i
ostalim logistikim procesima
Korienje paleta zapoinje nakon to roba proizvede i postavi na
paletnu jedinicu, a zavrava na odreditu gde se paleta rasformira.
Tokom realizacije ostalih faza logistikog procesa (skladitenje,
pretovar ) roba ostaje na paleti. Manipulativna, skladina i
transporta jedinica sve vreme je paleta ne pojedinano pakovanje.
Otuda, injenica da se u tipinim logistikim procesima roba
manipulie vie puta (ponekad vie od 10 puta) jeste i osnovni
racionalizacioni potencijal.

Paletni sistem, kao tehniko-tehnoloki sistem poiva na dva glavna
postamenta
o Viljukar
o Paleta

Pored toga, paletni sistem zahteva i druge pomone sisteme:
informacioni, za konolidaciju robe, povratnu logistiku,... Takoe, paletni
sistem zahteva kompleksne upravljake odluke i operacije:
repozicioniranje praznih paleta, popravku i reciklau paleta, i sl.

U osnovi, efekti paletizacije rezultuju u brem i ekonominijem
rukovanju robom, to pak ima pozitivan uticaj ne samo na pretovarne i
manipulativne operacije ve i na transportni proces u celini. Uz to,
sama roba bolje je zatiena.

Tipovi paleta i standardi

U upotrebi su razliiti tipovi paleta nekoliko stotina tipova razliitih po
dimenzijama, materijalu od kojih su izraene, obliku, eksploatacionim
karakteristikama,... To je posledica razliitih standarda koji se u svetu
primenjujuaali i razliitih zahteva koji se generiu u logistikim
sistemima

Palete se izradjuju od drveta, plastike, metala (obino aluminijuma i
elika), ine mree i kartona
2

Re paleta u ovom znaenju potie iz Amerike, premda joj je osnova u latinskom pala to znai
lopata ili u francuskom palette to znai mala lopata.


Prema obliku mogu biti ravne ili sa nadgradnjom

Iskorienje tovarnog sanduka kamiona

Neto
duina tov,
sanduka L
mm
4240
4300
5160
5300
6300
6360
7560
7740
8820
10080
10320
10600
11340
11660
12040

Paleta i" 1000x1200

spoljanje mere: 1045x1245
povrina palete F = 1,3 m2
Neto
Korisna
Broj
povr. tov. paleta
povrina
sanduka
ixF m2
,,i"
Lx2,35 m2
9,96
7
8,40
10,10
7
8,40
12,12
8
9,60
12,45
9
10,80
14,80
10
12,00
14,95
11
13,20
17,78
13
15,60
18,20
13
15,60
20,75
15
18,00
23,70
17
20,40
24,25
17
20,40
24,90
18
21,60
26,65
19
22,80
27,40
20
24,00
28,30
20
24,00

Iskorienje
povrine
f%

Paleta j" 800x1200

spoljanje mere: 845x1240
povrina palete: F = 1,05 m2
Broj
Korisna Iskorienje
paleta
povrsina
povrine
,,j"
jxF m2
f%

843
83,2
79,2
86,8
81,1
88,4
87,7
85,7
86,8
86,1
84,1
86,8
85,6
87,6
84,8

7
8
10
10
12
12
14
15
17
18
20
20
22
22
23

6,72
7,68
9,60
9,60
11,52
1132
13,44
14,40
16,32
17,28
19,20
19,20
21,12
21,12
22,08

673
76,0
79,0
77,1
77,9
77,1
75,6
79,1
78,7
72,7
79,2
77,1
79,2
77,1
78,0

Iskorienje povrine vagona za sluaj transporta boks-paleta i ianih boks-paleta

tip vagona
duina (neto)
vagona m

iana boks-paleta 800x1200

spoljne mere 835x1240
povrina paleta F = 1,04 m2

Boks-paleta 800x1200 spoljne

mere 850x1250 povrina palete
F = 1,06 m2

irina (neto)
vagona m
povrina
vagona m2
planski broj paleta ,,i" u
vagonu
korisna povrina ixF
m2
iskorienje
povrine i%
broj paleta u
vagonu ,,i"
korisna povrina ixF
m2
iskorienje
povrine i%

54

60

50

61

9,290

9,280

11,210

12,700

2,660

2,720

2,720

2,600

25,00

25,20

30^0

33,00

22

22

27

30

22,80

22,80

28,08

31,20

90,5

90,4

92,1

94,5

21

21

26

30

22,26

22,26

27,56

31,80

89,0

88,3

90,3

96,3

Iako je prisutan veliki broj razliitih vrsta paleta mogue je izdvojiti

preferentne, one koje imaju glavnu ulogu u realizaciji logistikh
procesa
U Evropi najpopularnija je Euro paleta 800x1200 mm, prepoznata i
od strane EPAL. Industrijski standard u Evropi je paleta 1000x1200

mm, koju preporuuje ISO, a u primeni je i polu-paleta 600x800

mm.
Slina evropskoj je "imperijalni ekvivalent", 40 x 48 (1219 x 1016
mm), najpopularnija paleta u Americi, gde se koriste i palete
dimenzija 30 x 30, 36 x 48, 42 x 48, 48 x 48
U Australiji, standardna paleta je 1165 x1165 mm, a u Japanu 1100
x 1100 mm, a palete tih dimenzija koriste se masovno i u Koreji i na
Tajvanu. Pri tome, azijski koncil za efikasan odgovor korisniku
preporuuje da azijski standard bude 1000 x 1200 mm, saglasno
ISO standardu ISO 6780
Najpopularnije palete na svetu
STANDARD

GMA

Europallet
Chep Mark
III
CPC
Chep Mark
55

RAZVIO

DIMENZIJE

BROJ PALETA U UPOTREBI

(1996)

Asocijacija
proizvodjaa USA

48x40 in.

Ne postoji precizan broj ali

se procenjuje da 50% svih
paleta u USA imaju ove
dimenzije
Evropski paletni pul 1200x800 mm (takoe 61.600.000
i 1200x000 mm)
Pul komonvelta
48x40 in.
9.800.000
Kanadska paletna
asocijacija
Pul komonvelta

48x40 in.

7.000.000

48x40 in.

4.200.000

Ipak, paleta 1000 x 1200 mm je na svetu najvie u upotrebi. U 1998

bilo je irom sveta u upotrebi preko 500 milliona ovih paleta, to je vie
nego dvostruko od najblieg rivala. RAzlog tome verovatno je u
injenici da ova paleta najbolje koristi raspoloivi prostor ISO
kontenera
Tehnike i eksploatacione karakteristike ravnih drvenih paleta
Karakteristika
Europaleta
Euro i ISO paleta Paleta 48 x 40 Paleta 48 x 40
800 x 1200 mm 1000 x 1200 mm
Tip 2000
Tip 2800
Ukupna visina
144
156 (138)
127
133
[mm]
Sopstvena
25
29
29
35
masa [kg]

Zaprenima
0.0453
0.0399
0.0404
0.0494
ugraenog
drveta [m3]
Bezbedno
1042
902
934
1315
maksimalno
dinamiko
optereenje [kg]
Bezbedno
5756
3871
2708
4460
maksimalno
statiko
optereenje [kg]
Cena nove
cca 3.5 - 15 (u Evropi)
cca 7 - 25 (u USA)
palete [USD $]
Srednja cena 5 $USD
Srednja cena 7 $USD
Cena polovne
cca 2 3 (u USA)
palete [USD $]
Rang
Izvanredan (101)
Srednji (6)
Dobar (24)
Izvanredan(52)
izdrljivosti
Srednji vek
12 (based on data for 40 x 48 pallet)
(ciklusa sa po
4-6 manipulac.)

Na sniavanje cene palete veliki uticaj imale su palete iz Istone

Evrope. Pre 15-ak godina cene su bile vie (cca 12.5 USD), ali zbog
pojave paleta iz Rusije, radjenih od drveta breze, cena znaajno pada
Trendovi u paletizaciji i razvoju paleta

Porast korienja paleta za viekratnu upotrebu

Rast reciklae i reparacije. Neke studije pokazuju da se sada reciklira
71% drvenih paleta koje se nalaze u upotrebi inei ih najvie
recikliranim proizvodom u USA

Trend porasta upotrebe visokokvalitetnih paleta

Outsourcing u ovoj oblasti to znai preusmeravanje aktivnosti u
oblasti eksploatacije paleta na specijalizovane provajdere davaoce
logistikih usluga koji iznajmljuju palete, realizuju prikupljanje
korienih paleta, vre reparaciju i reciklau

Ekspanzija medjunarodnih paletnih pul programa i sistema

Razvoj opreme za reparaciju i reciklau paleta
SPECIJALNI TIPOVI PALETA I PALETNI NASTAVCI

Za obezbeenje slaganja paleta u vie redova u visini, u okviru

skladinog sistema gde se primenjuje blok sistem slaganja, a za
sluaj kada zbog osetljivosti jedinica pakovanja to nije mogue ostvariti

direktnim slaganjem paleta jednu na drugu, koriste se razliiti paletni

nastavci koji primaju optereenje umesto tereta

Postoji izuzetno veliki broj tipova nastavaka, prilagodjenih razliitim
vrstama robe (tekstil, auto gume, nastavci i palete za hladnjae,...)

Pored paletnih nastavaka, rade se i platforme razliitog

tipa (skid) koje u funkcionalnom smislu predstavljaju
paletu: omoguenja slaganja veeg broja jedinica tereta i
manipulaciju viljukarima, ali koje nemaju oblik
standardnih paleta, jednostavnije su konstrukcije, mogu
imati vee dimenzije, nositi tei teret, obezbedjuju veu
povrinu za zahvatanje...

U upotrebi su jo jednostavniji oblici izvedeni u obliku kartonskih ili
ree plastinih podloga (slipsheets) koje imaju funkciju palete u
odnosu na mogunost slaganja veeg broja pakovanja, ali zahtevaju
primenu specijalnih zahvatnih naprava pri manipulaciji.

Tipine tehnologije za zatitu paletizovane robe

Prole su kroz razliite razvojne faze do koncepcija, prvenstveno
baziranih na razvoju novih materijala folijama od PVC-a i polietilena

Dodavanjem raznih aditiva u postupcima obrade, stvorene su dve
grupe folija za zatitu:
o
Termoskupljajue folije
o
Mekane elektrostatike folije

Maine za horizontalno
obmotavanje stre trakama,
polu automatizovane su maine
sa elektronskom kontrolom i
automatskim radnim ciklusom,
robotizovane ili ne.Koriste se za
potpuno uvijanje ili bandairanje
paletizovanih jedinica tereta radi
obezbeenja kompaktnosti
sloenih jedinica proizvoda od
rasturanja i samopokretanja.
Kapacitet ovih maina je 10 do 15
paleta/sat (spiralno); 40-100
paleta/sat (rotiranjem robe), a do
150 paleta/sat (rotiranjem
isteue folije oko robe).

Maine za povezivanje metalnim ili

plastinim trakama koriste se za
pakovanja kojima se obavljaju i
povezuju snopovi plastinih cevi,
rolne tekstila, drvene lajsne, daske ili
obine kartonske kutije. Trake su
irine 8mm do 45mm, prenika rolne
220mmx190mm do 407mm, duine
2500mm do 6000mm, kapaciteta
maine 15 do 35 kutija/min ili 1
paleta/min.

KONTENERI I KONTENERIZACIJA

Konteneri su takoe predmet razliitih definicija. U osnovi, kontener
oznaava vei sanduk kutiju paralelopipednog oblika dizajniranu sa
ciljem smetaja veeg broja manjih jedinica pakovanja u jednu veu

Motivi kontenerizacije su identini onima koji su pomenuti kod palete,
ali je stepen ukrupnjavanja ovde vei, posebno u sluaju velikih ISO
kontenera, ime se kao posledica snienja manipulativnih trokova sa
poveanjem jedinice ukrupnjavanja u jo znaajnijoj meru racionalizuju
logistiki procesi, ubrzava transport i poveava zatita tereta

Razvoj kontenera prati veliki broj tehnikih reenja razliitih u pogledu
konstrukcije, veliine, korienog materijala, naina manipulacije,...

Prema definiciji internacionalne organizacije za standardizaciju ISO,
kontener se definie kao metalna posuda za realizaciju transportno pretovarno -skladinih procesa koja ima zapreminu od najmanje 1 m3 i
koja ispunjava sledee uslove:
jednostavan utovar i istovar,
da ima sve neophodne elemente koji obezbeuju brz, racionalan
utovar, istovar i pretovar u realizaciji transportnih lanaca,
da omogui tehniko - tehnoloku integraciju prevoznih sredstava
razliitih vidova transporta bez intervencija na teretu,
da poseduje takve osobine i mehanike karakteristike da moe da
obezbedi realizaciju velikog broja ciklusa.

Konteneri se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijuma, (prema
nosivosti, konstrukciji, vrsti tereta za koju se koriste, prema materijalu,
reimu koji vlada u unutranjosti, prema obliku, nainu punjenja i

pranjenja,...) Tipina podela je prema nosivosti, konstrukciji i

nameni.

Prema nosivosti konteneri se obino klasifikuju
u tri grupe:
mali konteneri, sa bruto masom do 2,5
tonea, koji su esto opremljeni tokovima za
horizontalno pomeranje po transportno manipulativnim povrinama, medjutim
prisutan je i veliki broj drugih tipova malih
kontenera, a primena kontenera male
nosivosti zbog smanjenja serija i fleksibilne
proizvodnje sa irokim asortimanom, jeste i svetski trend
srednji konteneri sa dozvoljenom
bruto masom 2,5 do 10 tona, duine do
6 m; u toj grupi se pojavljuju konteneri
sa vertikalnim i horizontalnim
pretovarom (koji mogu da budu
opremljeni tokovima)
veliki konteneri, sa dozvoljenom masom
preko 10 tona, duine preko 6 m, koji su
prvenstveno predvieni za vertikalni
pretovar

Najpoznatija i najvie koriena kategorija
velikih kontenera su intermodalni ISO
konteneri standardizovanih spoljnih
dimenzija Standardne spoljne dimenzije intermodalnih ISO kontenera
su 20 ili 40 stopa. Medjutim, pored ova dva tipa, koji su i najei, ISO
konteneri se rade i u duini 10, 30 i 45 stopa. irina ISO kontenera
iznosi 8 stopa, a visina je 8, 8'6", ili 9'6".

Ram i popreni nosai ISO kontenera izradjuju se od elinih profila, a
za zidove se koristi elini lim, aluminijum i perploa obino ojaana
stakloplastikom, pri emu dominira korienje elinog lima. Pod se
najee radi od drveta to ima viestruke prednosti (vrstina,
otpornost, laka reparacija zamenom oteenih daski, odgovarajui
koef. trenja znaajan za osiguranje tereta).

ISO intermodalni konteneri imaju robusnu konstrukciju predvidjenu da
izdri viestruke manipulacije pri punom optereenju (20 stopni
kontener ima korisnu nosivost oko 21 t, a 40 stopni korisnu nosivost
oko 26 t). Proizvodjai za oekivani ivotni vek kontenera bez remonta

navode 20 i vie godina, a praksa pokazuje da je

eksploatacioni vek ISO kontenera oko 10 godina, a da
se u proseku na 8 godina vri generalni remont kojim
se vek produava za narednih 5 godina. Trokovi remonta su oko 800
$USD, za 40 stopni kontener

Cene novih kontenera su u znaajnoj meri pale tokom 90-ih godina
prolog veka sa pojavom kinseskih proizvodjaa koji 40 stopni
kontener prodaju po ceni od cca 3800 $USD. Cene drugih
proizvodjaa su oko 7000 USD$.

ISO konteneri su namenjeni za transport rasutih, komadnih, tenih i
smrznutih, odnosno rashladjenih tereta. U funkciji od
vrste robe za koju su namenjeni ISO konteneri se
izradjuju kao
univerzalni konteneri za komadne terete
(standard container) generalni tereti
konteneri za rasute terete (bulk container) sa
utovarnim otvorima na vrhu i otvorima za istovar na
vratima, pri emu se mogu koristiti i za komadne
terete itarice, stona hrana, granulati, zaini...
konteneri sa otvorom odozgo (open top container) generalni
tereti sa mogunou manipulacije robom odozgo, i teret vee visine
konteneri za tene terete (tank containers) za razliite vrste
tenih tereta i opasnih roba: sokovi, kiseline, zapaljive
tenosti,...
konteneri sa ventilacijom (ventilated containers)
za terete koji zahtevaju ventilaciju, kao naprimer kafa
u zrnu
konteneri hladnjae (frigo containers)
opremljeni rashladnim uredjajima i uredjajima za
praenje i kontrolu mikroklimatskih uslova
namenjeni transportu lako kvarljive robe

Manipulacija kontenera realizuje se po pravilu
primenom specijalnih zahvatnih naprava spredera, ali
je mogua i manipulacija viljukarima vee nosivosti.
Sprederi kontener zahvataju preko nauglica
postavljenim na okovima kontenera


Dimenzij
e
standard

nih ISO kontenera eline

konstrukcije sa zidovima od talasastog lima i drvenim
podom (1 feet=304.8 mm, 1 inch=25.4 mm)
20 stopni kont.
Spoljne dimenzije

Duina
Visina
irina
8' 6"
8' 0"
19' 10 1 "
2
Unutranje dimenzije 5880-5899 mm 2370-2403 mm 2330-2350 mm
Dimenzija vrata
2272-2292 mm 2330-2340 mm
Zapremina
32.8 33.2 m3
Sopstvena teina
2150-2360 kg
Korisna nosivost
21640-28230 kg
40 stopni kont.
Spoljne dimenzije
Unutranje dimenzije
Dimenzija vrata
Zapremina
Sopstvena teina
Korisna nosivost

Duina
Visina
40' 0"
8' 6"
12024-12033 mm 2387-2394 mm
2280-2292 mm
67.7 m3
3780-3810 kg
26670-26700 kg

irina
8' 0"
2350 mm
2338-2340 mm

Slaganje paleta u ISO kontenere je problematino zbog neusaglaenih

unutranjih dimenzija kontenera sa dimenzijama paletnih jedinica.

TENA ROBA
Tena roba, kada se posmatra kao pojavni oblik tereta u procesima
skladitenja, pretovara i transporta, oznaava razliite vrste materija u
tenom agregatnom stanju koje se uvaju u skladinim rezervoarima,
"pretovaraju" sistemima cevnog transporta i transportuju u cisternama.
Dakle, pojam tenih roba ne odnosi se na ambalairane tenosti koje se,
prema pojavnom obliku, svrstavaju u neku od komadnih roba. Tene
terete koji se kao takvi, to znai u svom prirodnom stanju pojavljuju kao
zahtev za realizaciju skladino-pretovarno-transportnih operacija, obino
karakterie masovnost, odnosno prisustvo velikih koliina. Tehnologija
realizacije kako skladinih, tako i procesa transporta i pretovara
specifina je i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme
namenjene radu sa fluidima. Tipino za tene robe je i to da se po pravilu
radi o opasnim materijama (zapaljive tenosti:nafta i njeni derivati,
otrovne ili korozivne materije: kiseline, baze..., i sl.) za koje vae posebni
uslovi uvanja, manipulacije i transporta, koji imaju za cilj minimizaciju
rizika od pojave akcidenata sa neeljenim posledicama. Oigledan
primer, koji najreitije govori u prilog da tene robe po pravilu pripadaju

kategoriji opasnih materija, predstavljaju derivati nafte koji predstavljaju

jednu od, u odnosu na koliinu i zastupljenost, najmasovnijih tenih roba,
koja uz to poseduje izraenu poarnu opasnost.
GASOVITA ROBA
Robe u gasovitom agregatnom stanju - gasovi, s obzirom na malu
gustinu, u procesima skladitenja, pretovara i transporta pojavljuju se
uvek u nekom od sledeih oblika: komprimovani, utenjeni ili smrznut
gasovi, sa ciljem da se time povea koliina gasa u jedinici zapremine, a
time omogui racionalnije korienje ovih materija. Slino tenim robama,
s obzirom da je i kod ovog pojavnog oblika re o fluidima, tehnologija
realizacije kako skladinih, tako i procesa transporta i pretovara je
specifina i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme.
Medjutim, za razliku od tenih roba koje, iako najveim delom jesu, ne
pripadaju ba sve kategoriji opasnih materija, gasovite robe se uvek
svrstavaju u kategoriju opasnih. Takav tretman posledica je prethodno
ve iznete injenice da se gasovite robe u prometu sreu iskljuivo kao
komprimovane, utenjene ili smrznute.