PRIKAZI

pobuna
sinova

Saa Janji

Pit er Gej,
Vajmar ska kultur a,
Autsajder kao insajder
pr evod: Jasna Janiijevi,
Geopoe tika & Plat o,
Beogr ad 1998.

PROTIV OEVA

edna od najzanimljivijih izdavakih kua kod nas, Geopoetika, objavila je knjigu istoriara Pitera Geja
Vajmarska kultura, napisanu daleke 1968. Iako po profesiji istoriar, Piter Gej je u ovoj knjizi dao pregled jednog od najzanimljivijih perioda u istoriji ovoga veka, nemake kulture i umetnosti izmeu dva
veoma vana dogaaja, zavretka Prvog svetskog rata 1918. i dolaska Hitlera na vlast 1933. godine.
Ceo period nosi naziv grada Vajmara, gde je 9. novembra 1918. godine, proglaena Vajmarska
republika. I danas se mnogi istoriari ne slau u tumaenju tog ina, da li je to bila revolucija slina onoj sovjetskoj, ili je to bila samo jedna od etapa u politikom ivotu Nemake. U svakom sluaju to i nije toliko bitno,
mnogo bitnije su posledice koje su prouzrokovane ovim inom, a kojima se autor ove knjige bavi.
Opte je poznata injenica da je ovaj period nazivan zlatnim dvadesetim, i da uope legenda o Vajmaru poinje
ovim periodom. Gej u svom nastojanju da nam to podrobnije priblii duh Vajmara na neki nain demistifikuje
legendu koja je stvorena. Sve ono to je nastalo u ovom periodu sagledava se veoma kritiki kako bi se izbegla
idealizacija koja je svojstvena ovakvim i slinim periodima velikog poleta duhovnosti. Sam autor na poetku
knjige istie da je svestan da je njegova knjiga samo jedan pokuaj prikazivanja vajmarske kulture, i da ona nije
potpuna istorija vajmarske renesanse. On se od samog poetka ograniava na nekoliko polja kulturne
delatnosti, i prati razvoj likovnih umetnosti, filma i knjievnosti.
Svestan svih ogranienja na koje se nailazi u pisanju jednog ovako zahtevnog eseja, autor pokuava da nas
provede kroz izuzetna dostignua i linosti ovoga perioda, doaravajui nam kulturnu klimu, i istovremeno
pokuavajui da da odgovore na mnogobrojna pitanja o odnosu kulture, umetnosti i politike. Zato moda ne
treba da udi autorovo insistiranje na mnotvu istorijskih podataka i injenica, vezanih za politika zbivanja, koja
su direktno uticala na umetnike i njihov rad1. Kao krajnji rezultat veeg upliva politike u sve pore drutvenog
ivota, Nemaku e posle 1933. napustiti veliki broj naunika i umetnika, koji e iriti po celom svetu duh
vajmarske kulture. Ovi izgnanici koje je stvorio Hitlerov reim, svakako su
najvei zbir talenata i nauke koji je zapadni svet ikada video; meu njima su
i takva imena kao Albert Ajntajn, Tomas Man, Ervin Panofski,
Bertold Breht, Herman Hese, Valter Gropijus, Maks Veber,
Herbert Markuze, Vilhelm Rajh, Vasilij Kandinski, Maks Bekman, Paul Kle,
Alban Berg, Arnold enberg, Fric Lang, Marlena Ditrih i mnogi drugi.
Autor je izabrao zanimljiv podnaslov knjige koji glasi Autsajder kao
insajder. Ova dva pojma se u kontekstu knjige odnose na sve one ljude
koji su neprekidno tokom postojanja Republike, nekako iz senke radili,
kako na samom njenom stvaranju, tako i kasnije uestvujui i stvarajui
tako poznati duh Vajmara. Ipak svi oni su u sutini ostali autsajderi, to
dokazuje injenica da nisu uspeli u ostvarivanju svojih ideja o stvaranju
jednog slobodnog i demokratskog drutva. Gej lepo zapaa postojanje dve
Nemake, jedne aristokratsko-militaristike koja je jedva doekala izbijanje
rata 1914. i jedne druge humanistiko-lirske Nemake, Nemake Getea i
Humbolta, okrenute multikulturalizmu i modernizmu. Upravo tog
modernizma i novih ideja plaila se Carska Nemaka, zagovarajui totalno
zastarele koncepte zasnovane na sentimentalnom divljenju herojske
prolosti i istorijskih epova. Pruski militarizam zajedno sa aristokratskim

<<42>>

konzervativizmom osuivao je svaki iskorak napred, napadajui pisce i sikare zbog

dekadencije i subverzivnih ideja koje su iznosili, kritikujui malograansko
drutvo uljuljkano lanim idealom sree.
Ekspresionizam koji je obeleio vajmarsku kulturu u njenim prvim godinama, oformljen
je u vreme Carstva, i kao da je nagovetavao nadolazeu promenu. Ekspresionistiki
pisci i umetnici su stvarali provokativna dela, izdavali avangardne asopise u kojima se
pozivalo na pobunu, pobunu duha protiv narastajue bede, siromatva i egzistencijalne
nesigurnosti. Rat je razorio nemako drutvo, i svi su oseali da je dolo vreme
promena. Vojnici, demokrati, socijalisti, obini graani, svi su gledali na revoluciju kao
na obeanje nekog novog boljeg ivota. Tragedija Vajmarske republike je bila u tome
to je trauma njenog roenja bila toliko estoka da ona nikada nije mogla osigurati
potpunu lojalnost mnogih, ili bar ne svih svojih pripadnika, konstatuje autor.
Celo drutvo je bilo optereeno Versajskim mirovnim ugovorom i njegovim, za Nemce
neprihvatljivim i poniavajuim uslovima, koje je Republika prihvatila, svesna svih
njegovih konsekvenci. Politiari nisu uspeli da obezbede uslove u kojima bi Republika
vrsto stala na svoje noge, i uhvatila se u kotac sa narastajuim problemima, politikim ubistvima, inflacijom i sveoptim haosom. Za to vreme vodio se graanski rat,
i to u redovima republikanske levice, i zapravo taj sukob je bio jedan od najjaih neprijatelja Republike. Neuspeh demokratizacije nemakog drutva bio je krajnje deprimirajui za sve one koji su se borili za Republiku. Kako to autor kae, bilo je mnogo ljudi iz
svih slojeva drutva koji su mrzeli desniare i naciste, ali koji nisu voleli ni Republiku, i
nisu bili spremni da zaloe vrednosti Carstva za sumnjive tekovine novog drutva.
Gej posebnu panju posveuje intelektualcima koji su se okupljali u kolama i institutima i u njima ostvarivali svoje ideje. Takve ustanove su se uglavnom bavile novim
naunim disciplinama, i bile su slabo povezane, ili odvojene sa starim centrima visokog
obrazovanja. Osnivaju se Kulturhistorische Bibliothek Warburg u Hamburgu,
Psychoanalitische Institut u Berlinu, Deutsche Hochschule fr Politik takoe u Berlinu
i Institut fr Sozialforschung u Frankfurtu.
Svakako najinteresantniji i najtipiniji izraz vajmarskog duha je Varburgov institut i njegov osniva, bogati
aristokrata Abi Varburg koji je bio opsednut spaavanjem klasinih starina. Varburg je bio veoma osetljiv, i kako
je to Panofski rekao, postojala je ogromna tenzija izmeu racionalnog i iracionalnog, koja nije probudila romantiarski rascep, ve fascinantnu kombinaciju sjajnog duha i tamne melanholije, najotriju kritiku i izuzetno
naglaenu spremnost da pomogne. Veoma mnogo je putovao, pisao originalne rasprave o odnosu umetnosti
i filozofije renesanse i reformacije, podstaknut svojim velikim uzorima Burkhartom i Nieom. Sakupio je veoma
raznovrsnu biblioteku koja je ukljuivala mnoge oblasti ljudskoga duha: umetnost, astrologiju, religiju, filozofiju,
folklor, magiju, knjievnost i dr. Za razliku od vulgarnog misticizma kvazi intelektualaca, koji su preplavili nemaku
kulturu dvadesetih godina, Varburgov stil je bio strogo empiriski i nauniki veoma raznovrstan, i prezentovao
je vajmarsku kulturu u najboljem svetlu. Varburgove pouke mnogo su pomogle potonjim istoriarima umetnosti
da savladaju i razumeju renesansnu umetnost i filozofiju, koje su bile prepune alhemijskih i astrolokih simbola
i tumaenja. Naalost, i pored znaajnog uticaja, Varburgov institut je samo u ogranienoj meri uticao na
nemaku kulturu; po dolasku nacista na vlast, iako nisu nali nikakav sumnjiv materijal u publikacijama i
knjigama, institut je zatvoren.
Slino Varburgovom institutu, Psihoanalitiki institut u Berlinu i svi koji su u njemu radili, bili su potpuni
autsajderi. Nepotrebno je troiti rei na to koliko je i kako psihoanaliza uticala na razvoj moderne umetnosti;
meutim na psihoanalizu se u Nemakoj gledalo sa podozrenjem i velikim sumnjama. Autor istie krajnje
paradoksalnu situaciju u kojoj su se nali psihoanalitiari krajem, i nekoliko godina posle rata, kada su lekari i
drutvo traili od njih da osposobe vojnike koji su doiveli teke okove i traume na frontovima irom Evrope.
Konzervativcima nije odgovaralo Frojdovo totalno zanemarivanje religije i odsustvo svake vrste duhovnosti i
misticizma koje su bile toliko karakteristine za Nemce.
Problem koji se javio sa ovim institutima je to oni nisu mogli prevazii isto intelektualnu raspravu, i to se nisu
bavili empirijskim istraivanjima; jos jedan problem je bila i slaba meusobna povezanost, jer sociolozi, istoriari,
ekonomisti, politiari i psiholozi nisu zajedno radili, i nikad nisu postali stvarna i efikasna snaga koja bi se
suprotstavila nadolazeem nacizmu. Svi ovi ljudi kako to Gej kaze predstavljali su srce vajmarskog duha i oni su
bili u srcu dogaaja. Oni su sretali i uticali na insajdere, ali sami to nikad nisu postali, niti im je to bio cilj.
U poglavlju koje nosi naziv Tajna Nemaka, autor daje prikaz literarne scene Republike. Tajna Nemaka je bilo
elitno udruenje sa paljivo biranim lanovima, okupljenim oko legendarnog pesnika Stefana Georga, koji je uzore
naao u nemakim autsajderima, Helderinu, Klajstu, Bihneru i Nieu. Krug mladih intelektualaca
okupljenih oko Georga posvetio je mnogo vremena tumaenju Getea, ekspira i Dantea, objavljivajui razne
ezoterine prie, nudei publici istorijsku beletristiku prepunu raznih mitova i legendi. Svesno ili nesvesno svi oni su
bili grobari Republike, iako su otvoreno istupali protiv rata, a mnogi od njih su zavrili svoje ivote negde u izbeglitvu
ili u nacistikim logorima. Rajner Marija Rilke imao je daleko iru podrku i sigurno vei uticaj na omladinske
pokrete, koji su odigrali veoma vanu ulogu u nemakom drutvenom i politikom ivotu. On je jo za
ivota postao lirski fenomen, koji je podario nove forme nemakom jeziku svojom neverovatnom
matovitou. Iako precizan i disciplinovan, veoma esto je pogreno tumaenje njegovih stihova bila idealna podloga za razna pseudo-religijska oseanja i misticizam. Kao i veina knjievnika koja je prihvatila modernizam, i Rilke

<<43>>

PRIKAZI
je bio duboko optereen nemakom prolou, koja je za sobom povlaila oboavanje klasika Geteovog razdoblja.
Velika veina Nemaca kao da se poistovetila sa svojim omiljenim knjievnicima u oboavanju slavnih imena iz
prolosti. Jedan od razloga je bio njihov veliki autoritet, koga Nemci nikada nisu uspeli da se oslobode, ali i
nestabilna politika situacija, prepuna stalnih promena nesposobnih vlada i otrih sukoba politikih stranaka.
Kada je donet demokratski Vajmarski ustav, on je otvorio vrata politici, ali je isto tako mnoge ostavio ispred
njih, ostavljajui ih nespremne i nesposobne da zakorae u pravu parlamentarnu demokratiju, tako da uopte
ne treba da udi brz i relativno lak uspon nacista. Nezainteresovanost i odbojnost prema politikim deavanjima
bila je realna s obzirom na komine situacije i aktere, koje su moda najbolje predstavili Georg Gros i Oto Diks
svojim karikaturama.
Mnogi su tragali za smislenim ivotom u besmislu Republike, a Gej posebno istie udnju za celovitou koja
se javila kao posledica nespremnosti nemakog drutva da uspeno asimilira i prebrodi strah od modernizma.
A strah e biti jedan od kljunih faktora u nazadovanju, potkrepljen potrebom pronalaenja izgubljenih korena
i predavanja harizmatinim voama.
Uprkos sloenosti prilika koje su vladale u Republici, bilo je i onih koji su svoju udnju za celovitou uspeli da
pretvore u kreativnost, snagom svoga talenta, razumom, ne odbacujui tekovine modernizma. Jedan od takvih
je bio Erih Mendelson, tvorac nekih od najznaajnijih graevina ovog razdoblja. On je u svojim graevinama
ujedinio racionalno i iracionalno, tj. analizu i dinamiku. Smatrao je da se ovi dualizmi mogu uspeno pomiriti, a
da se pri tom ne izgube ni funkcionalnost ni lepota; izbegavajui prave linije i ravne povrine, stvarao je karakteristine organske forme snanih krivina i zaobljenih povrina.
Ipak najznaajnija linost nemake arhitekture je bio Valter Gropijus. On je ve bio veoma poznat, kada je 1919.
godine otvorio Bauhaus u Vajmaru. Bauhaus je pre svega bila kola namenjena prouavanju arhitekture i
dizajna, iji se program zasnivao na psiholokim istraivanjima Getalt kole2, koja su se uspeno primenjivala
u nastavi; objedinjujui vajarstvo, slikarstvo i arhitekturu studenti su iznad svega bili podsticani da eksperimentiu i istrauju. Neka od najslavnijih i najznaajnijih imena moderne umetnosti predavala su u Bauhausu.
Pored Gropijusa tu su bili Kandinski, Kle, Fajninger, lemer, MoholjiNa, Marks i mnogi drugi. U Desau
Gropijus je sagradio moda najuveniju i najvie fotografisanu graevinu vajmarskog razdoblja, zgradu ija je
arhitektura spojila funkcionalne, ekonomske i estetske potrebe, i kako je sam Gropijus rekao, uspeo je da stvori
totalnu arhitekturu. Piter Gej doaravajui delatnost Bauhausa i klimu koja je vladala u samoj koli i oko nje,
pokree nekoliko pitanja od sutinskog znaaja koja se tiu odnosa politike i umetnosti. I sam piui ovu knjigu
burne 68. svakako je bio svestan isprepletanosti savremenih drutvenih deavanja, politike i umetnost. ini se
da autor neke uzroke propadanja nalazi i u stavu umetnika, koji se svojim distanciranjem i izolovanou nisu
nimalo odupreli nadolazeem varvarizmu.
Pored likovnih umetnosti jedna od najslavnijih tvorevina
Vajmarske republike je, po Piteru Geju, svakako bio i film,
posebno Kabinet doktora Kaligarija iz 1920. godine.
Ovo je bio jedan od prvih eksperimenata na polju filmske
umetnosti koji e pokrenuti mnotvo drugih. Svojim
neverovatnim sadrajem, iznenadnim preokretima,
ekspresionistikim scenama i mranom atmosferom,
ovaj film zauzima vano mesto u istoriji filma. Novine
koje su primenjene u Kaligariju jo dugo vremena e se
primenjivati kao svojevrsni postulati u filmskoj industriji.
Film je reirao Robert Vine, stvorivi jedan
konformistiki film napravljen po ukusu publike, bez
ikakvih aluzija uperenih protiv militarizma, odbacujui
pacifistiku poruku mladih autora.3
Autor lepo primeuje da je ovaj film, i sve to se deavalo
oko njega, moda najtipiniji primer onoga to su grupe
ekspresionistikih umetnika doivljavali, i zbrku koja je
vladala meu njima. Nekoliko godina kasnije Fric Lang je
snimio Doktora Mabuzea kockara, sa priom veoma
slinoj Kaligariju, i ekspresionistikom dekoracijom,
krivim zidovima i udnim uglovima snimanja. Godine
1927. isti autor pravi jedno od remek dela filmske
umetnosti Metropolis, dosta komplikovanu i prilino
nematovitu viziju budunosti, koja kao primarni sie
posmatra borbu suprotstavljenih drutvenih klasa.
Ono to je bila karakteristika cele epohe a i samih
ekspresionista je da nisu bili jedinstveni, ve slabo
povezani pojedinci, buntovnici sa razlogom ali bez
konkretnih ciljeva. Gej konstatuje da su slikari moda od
svih umetnika ostali najdosledniji izvornim principima
ekspresionizma i eksperimentisanja, ali da su se isto

<<44>>

tako i prvi nali na udaru konzervativne drutvene

kritike. Ekspresionisti su bili estoko kritikovani pre
svega zato to nisu shatali da nemaki narod nije bio
spreman i nije eleo novu kulturu koju su oni prezentovali. S druge strane ljudi poput Maksa Vebera
nazivali su ekspresionizam duhovnim narkotikom i
trazili su Neue Sachlichkeit (novu stvarnost).
Izmeu 1924 i 1929. godine u peridu relativnog
prosperiteta i stabilnosti umetnost je ula u fazu
nove stvarnosti, pragmatinosti i objektivnosti.
Pisac ove knjige u prvi plan istie jedno kapitalno
knjievno delo, arobni breg Tomasa Mana kao
najoitiji izraz jednog novog sagledavanja realnosti.
Roman se mora posmatrati u nekoliko ravni, a
jedna od njih je simbolika. Sanatorijum je simulakrum evropske civilacije, prezrele, iscrpljene
mirom, spremne za ples sa smru, otvoreno prosperitetne i tajno korumpirane. Man je svoj roman
ispunio arhetipskim likovima, koji zapravo predstavljaju Evropu u malom u predveerje rata, sa svim
svojim manama, opsednutostima i strahovima.
Iste godine kada se pojavio arobni breg Tomasa
Mana, Bertold Breht prelazi iz Minhena u Berlin, i
Gej ovaj in ve poznatog autora tumai sve veim
znaajem i moi Berlina, koji nikoga nije ostavljao
ravnodunim koji kao da je podsticao kreativnost i
svakojake vrste eksperimentisanja. Berlin je za
republikance i sve liberale bio grad uzbuenja i nade, oaza koja je
nudila toliko eljeni eskapizam.4
Meutim ovakvo stanje stvari nee dugo potrajati, tako da se ve
od 1929. i svetske ekonomske krize, polako nazire kraj
Vajmarske republike. Autor, pored pobrojanih uzroka koji su
doveli do propasti Republike, naroito istie nezadovoljstvo sve
brojnije omladine i njeno okretanje desno orjentisanim partijama.
Situacija je postala toliko ozbiljna da je 1930. na premijeri filma
Na zapadu nita novo, snimljenog po istoimenoj Remarkovoj
knjizi, dolo do velikih demonstracija nacista predvoenih
Gebelsom, zauzimanja sala i onemoguavanja prikazivanja filma.
Na kraju knjige Piter Gej daje saet prikaz politike istorije
Vajmarske republike, za koju kae da je u poreenju sa
kulturnom, prilino depresivna, ali da je i pravi Eldorado u
poreenju sa onim to e doi dolaskom Hitlera na vlast.
Moda treba istai da su mnogi podaci koje autor iznosi dobijeni
od samih aktera dogaaja, kako obilnom dokumentacijom tako i
usmenim razgovorom sa nekim od najistaknutuijih uesnika
vajmarskog perioda: Ervinom Panofskim, Hanom Arent,
Valterom Gropijusom, Rudolfom Leventajnom, Hajom Holbornom
i mnogim drugim.
Zamerke koje se autoru mogu pripisati su da skoro uopte nije
prikazao veoma znaajnu aktivnost dadaistikog pokreta u
Berlinu i celokupnoj Nemakoj, s obzirom da je prilinu panju
posvetio razvoju likovnih umetnosti. Takoe zauuje potpuno
izostavljanje dela arhitekte Mis van der Roa, jednog od vodeih
umetnika tog vremena.
Napomene
1 Takav je recimo bio sluaj sa Bauhausom, odnosno njegovim preseljenjem iz
Vajmara u Desau usled sve nepovoljnije politike situacije i netrpeljivosti koju su
studenti i umetnici koji su predavali oseali.
2 Getalt kola psihologije zasniva se na posmatranju i prouavanju problema
procesa percepcije, gde se posmatrani oblici pre opaaju kao celine ili modeli, nego
kao zbirovi meusobno povezanih delova.
3 eh Hans Janovic i Austrijanac Karl Majer, upoznali su se u Berlinu i odluili da
napiu priu koja ce simbolizovati uase rata, none more, matovite snove i
njihove miroljubive stavove.
4 Moda je najbolji opis Berlina dao ameriki pisac Kristofer Iervud 1904-1986,
svojom knjigom Zbogom Berlinu, po kojoj je snimljen film Kabare, u kojoj
opisuje kljune godine pred dolazak nacista na vlast.

<<45>>