GLOBALNE KONVENCIJE PROTIV TERORIZMA:

1. Konvencija o krivicnim delima i nekim drugim aktima izvrenim u vazduhoplovima,

1963. - Convention on Offences and Certain Other Acts Committed on Board Aircraft,
1963. 2
2. Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova, 1970. - Convention for the
Suppression of Unlawful Seizure of Aircraft, 1970. 10
3. Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog
vazduhoplovstva, 1971. - Convention for the Suppression of Unlawful Acts against the
Safety of Civil Aviation, 1971. .15
4. Konvencija o sprecavanju i kanjavanju krivicnih dela protiv lica pod diplomatskom
zatitom, ukljucujuci i diplomatske agente, 1973 - Convention on the Prevention and
Punishment of Crimes against Internationally Protected Persons, including Diplomatic
Agents, 1973. 20
5. Medjunarodna konvencija protiv uzimanja talaca, 1979. - International Convention
against the Taking of Hostages, 1979. 27
6. Konvencija o fizickoj zatiti nuklearnog materijala, 1980 - Convention on the Physical
Protection of Nuclear Material, 1980. 33
7. Protokol o suzbijanju nezakonitih akata na aerodromima koji slue medunarodnom
civilnom vazduhoplovstvu, kojim se dopunjuje Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata
uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, 1988. - Protocol on the
Suppression of Unlawful Acts of Violence at Airports Serving International Civil Aviation,
supplementary to the Convention for the Suppression of Unlawful Acts against the Safety
of Civil Aviation, 1988. 43
8. Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti pomorske
plovidbe, 1988. - Convention for the Suppression of Unlawful Acts against the Safety of
Maritime Navigation, 1988. 46
9. Protokol za suzbijanje nezakonitih akata protiv bezbednosti fiksnih platformi u
kontinentalnom moru, 1988. - Protocol for the Suppression of Unlawful Acts against the
Safety of Fixed Platforms Located on the Continental Shelf, 1988. .55
10. Konvencija o obeleavanju plasticnog eksploziva u cilju njegovog otkrivanja, 1991. Convention on the Marking of Plastic Explosives for the Purpose of Detection, 1991.(no
text is available in local language) ..59
11. Medjunarodna konvencija o sprecavanju teroristickih napada bombama, 1997 International Convention for the Suppression of Terrorist Bombings, 1997. 59
12. Meunarodna Konvencija o Suzbijanju Finansiranja Terorizma, 1999 International
Convention for the Suppression of the Financing of Terrorism, 1999. ..68
13. Medunarodna konvencija za sprecavanje akata nuklearnog terorizma, 2005. International Convention for the Suppression of Acts of Nuclear Terrorism, 2005. ..80

1. Konvencija o krivicnim delima i nekim drugim aktima izvrenim u

vazduhoplovima, 1963. - Convention on Offences and Certain Other Acts
Committed on Board Aircraft, 1963.

2. Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova, 1970. - Convention

for the Suppression of Unlawful Seizure of Aircraft, 1970.

10

11

12

13

14

3. Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti

civilnog vazduhoplovstva, 1971. - Convention for the Suppression of Unlawful
Acts against the Safety of Civil Aviation, 1971.

15

16

17

18

19

20

4. Konvencija o sprecavanju i kanjavanju krivicnih dela protiv lica pod

diplomatskom zatitom, ukljucujuci i diplomatske agente, 1973 - Convention on
the Prevention and Punishment of Crimes against Internationally Protected
Persons, including Diplomatic Agents, 1973.
KONVENCIJA
O SPREAVANJU I KANJAVANJU KRIVINIH DELA PROTIV LICA POD MEUNARODNOM
ZATITOM, UKLJUUJUI I DIPLOMATSKE AGENTE
Drave lanice ove konvencije,
imajui u vidu ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija koji se odnose na ouvanje
meunarodnog mira i unapreivanje prijateljskih odnosa i saradnje meu dravama,
smatrajui da krivina dela protiv diplomatskih agenata i drugih lica pod meunarodnom
zatitom time to ugroavaju bezbednost ovih lica predstavljaju ozbiljnu pretnju
odravanju normalnih meunarodnih odnosa neophodnih za saradnju meu dravama,
uverene da vrenje takvih krivinih dela predstavlja ozbiljan problem za meunarodnu
zajednicu,
ubeene da je potrebno da se hitno usvoje odgovarajue i efikasne mere za spreavanje
i kanjavanje takvih krivinih dela,
sloile su se o sledeem:
lan 1
U smislu ove konvencije:
1. izraz "lica pod meunarodnom zatitom" oznaava:
(a) efa drave, kao i svakog lana kolektivnog tela koje vri funkciju efa drave na
osnovu ustava odnosne drave, predsednika vlade ili ministra inostranih poslova, kad se
bilo koje od pomenutih lica nalazi u stranoj dravi, ukljuujui lanove porodice koji ga
prate;
(b) bilo kog predstavnika ili funkcionera drave ili bilo kog funkcionera ili drugog agenta
meuvladine meunarodne organizacije koji u vreme i na mestu gde je izvreno krivino
delo protiv njega, njegovih slubenih prostorija, privatnog stana ili prevoznog sredstva,
ima pravo, u skladu sa meunarodnim pravom, na posebnu zatitu od ma kakvog
napada na njegovu linost, slobodu ili dostojanstvo, kao i protiv napada na linost,
slobodu ili dostojanstvo lanova njegove porodice koji sainjavaju njegovo domainstvo;
2. izraz "osumnjieni izvrilac" oznaava lice za koje ima dovoljno dokaza da se na prvi
pogled (prima facie) moe tvrditi da je izvrilo ili uestvovalo u jednom ili vie krivinih
dela pomenutih u lanu 2 ove konvencije.
lan 2
1. Svaka drava lanica smatrae kao krivino delo na osnovu svojih zakona umiljajno
izvrenje:
(a) ubistva, otmice ili drugog napada na lice ili slobodu lica pod meunarodnom
zatitom;
21

(b) nasilnog napada na slubene prostorije ili privatni stan ili na prevozno sredstvo lica
pod meunarodnom zatitom, koji moe da dovede u opasnost njegovu linost ili
slobodu;
(c) pretnje da e se izvriti takav napad;
(d) pokuaja da se izvri takav napad; i
(e) dela koje predstavlja sauesnitvo u takvom napadu.
2. Svaka drava lanica e predvideti odgovarajue kazne za ova krivina dela, pri emu
e se imati u vidu njihova teina.
3. St. 1 i 2 ovog lana ni u kom sluaju ne umanjuju obaveze drava lanica da u skladu
sa meunarodnim pravom preduzmu sve odgovarajue mere u cilju spreavanja drugih
napada na linost, slobodu ili dostojanstvo lica pod meunarodnom zatitom.
lan 3
1. Svaka drava lanica preduzima neophodne mere za utvrivanje nadlenosti u
pogledu krivinih dela navedenih u lanu 2 ove konvencije u sledeim sluajevima:
(a) kad je krivino delo izvreno na teritoriji te drave ili na brodovima ili u avionima koji
su registrovani u toj dravi;
(b) kad je osumnjieni izvrilac dravljanin te drave;
(c) kad je krivino delo izvreno protiv lica pod meunarodnom zatitom, u smislu lana
1 ove konvencije, i koje uiva takav status na osnovu funkcija koje vri u ime te drave.
2. Svaka drava lanica e, takoe, preduzeti neophodne mere za utvrivanje
nadlenosti u pogledu ovih krivinih dela u sluajevima kad se osumnjieni izvrilac
nalazi na njenoj teritoriji a ona ga, shodno lanu 8 ove konvencije, ne izdaje nijednoj od
drava pomenutih u stavu 1 ovog lana.
3. Ova konvencija ne iskljuuje nijedan vid nadlenosti u krivinim delima koja se
zasniva na zakonima odnosno drave.
lan 4
Drave lanice e, u cilju spreavanja krivinih dela navedenih u lanu 2 ove konvencije,
posebno saraivati putem:
(a) preduzimanja svih praktinih mera kako bi spreile da se na njihovim teritorijama
vre pripreme za izvrenje takvih krivinih dela u granicama ili van granica njihovih
teritorija;
(b) razmene informacija ili koordinacije preduzimanja administrativnih i drugih
odgovarajuih mera kako bi se spreilo izvrenje takvih krivinih dela.
lan 5
1. Drava lanica u kojoj je izvreno neko krivino delo navedeno u lanu 2 ove
konvencije, ako s razlogom smatra da je osumnjieni izvrilac pobegao s njene teritorije,

22

upoznaje, neposredno ili preko generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, ostale

zainteresovane drave sa svim injenicama koje se odnose na uinjeno krivino delo, kao
i sa svim raspoloivim pojedinostima u vezi sa identitetom osumnjienog izvrioca.
2. Ukoliko je bilo koje krivino delo, pomenuto u lanu 2 ove konvencije, izvreno protiv
lica pod meunarodnom zatitom, svaka drava lanica koja raspolae informacijama u
vezi sa rtvom ili okolnostima pod kojima je izvreno krivino delo, nastojae da ih u
potpunosti i u najkraem roku i pod uslovima koji su predvieni njenim zakonima dostavi
dravi lanici u ije je ime to lice vrilo svoje funkcije.
lan 6
1. Poto se uveri da okolnosti to zahtevaju, drava lanica na ijoj se teritoriji nalazi
osumnjieni izvrilac preduzima odgovarajue mere u skladu sa svojim zakonima, kako
bi obezbedila njegovo prisustvo u cilju krivinog gonjenja ili izdavanja. O takvim merama
e bez odlaganja biti obaveteni, neposredno ili preko generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija:
(a) drava u kojoj je izvreno krivino delo;
(b) drava ili drave iji je dravljanin osumnjieni izvrilac ili, kad je u pitanju lice bez
dravljanstva, drava na ijoj je teritoriji to lice stalno nastanjeno;
(c) drava ili drave iji je dravljanin lice pod meunarodnom zatitom ili u ije je ime to
lice vrilo funkcije;
(d) sve ostale zainteresovane drave; i
(e) meunarodna organizacija iji je funkcioner ili agent pomenuto lice pod
meunarodnom zatitom.
2. Svako lice prema kome se preduzimaju mere pomenuto u stavu 1 ovog lana, ima
pravo:
(a) da bez odlaganja stupi u vezu sa najbliim nadlenim predstavnikom drave iji je
dravljanin to lice ili koja je po drugim osnovama nadlena da titi njegova prava ili, kad
je u pitanju lice bez dravljanstva, drava kojoj se to lice obratilo, ili koja je voljna da
titi njegova prava; i
(b) da ga poseti predstavnik te drave.
lan 7
Ukoliko drava lanica na ijoj se teritoriji nalazi osumnjieni izvrilac ne izvri izdavanje
krivca ona, bez izuzetka i neopravdanog odlaganja, predaje sluaj svojim nadlenim
organima u cilju krivinog gonjenja po postupku predvienom zakonima te drave.
lan 8
1. Ukoliko krivina dela navedena u lanu 2 ove konvencije nisu svrstana u dela koja
povlae izdavanje na osnovu bilo kog postojeeg ugovora o izdavanju krivaca izmeu
drava lanica, smatra se da su takva krivina dela ukljuena u te ugovore. Drave
lanice se obavezuju da ove kategorije krivinih dela, kao dela koja povlae izdavanje,
ukljue u svaki ugovor o izdavanju krivaca koji kasnije budu zakljuile.

23

2. Ako drava koja izdavanje uslovljava postojanjem ugovora primi zahtev za izdavanje
od druge drave lanice sa kojom nema ugovor o izdavanju krivaca, ona moe, ukoliko
odlui da izvri izdavanje, smatrati ovu konvenciju kao pravnu osnovu za izdavanje u
odnosu na takva krivina dela. Izdavanje se vri u skladu sa odredbama postupka i
drugim uslovima predvienim u zakonodavstvu drave kojoj je upuen zahtev.
3. Drave lanice koje izdavanje ne uslovljavaju postojanjem ugovora, smatrae takva
krivina dela u meusobnim odnosima za krivina dela koja povlae izdavanje u skladu
sa odredbama postupka i drugim uslovima predvienim zakonodavstvom drave kojoj je
upuen zahtev.
4. U smislu izdavanja krivaca, izmeu drava lanica smatrae se kao da je svako takvo
krivino delo izvreno ne samo na mestu gde je izvreno ve i na teritoriji drava koje
treba da utvrde nadlenost shodno lanu 3 stav 1 ove konvencije.
lan 9
Svakom licu protiv koga je pokrenut postupak u vezi sa bilo kojim krivinim delom
pomenutim u lanu 2 ove konvencije, garantuje se korektan tretman u svim fazama
postupka.
lan 10
1. Drave lanice e jedna drugoj pruiti najveu moguu pravnu pomo u pogledu
krivinog postupka koji se pokrene u vezi sa krivinim delima pomenutim u lanu 2 ove
konvencije, ukljuujui i obezbeivanje celokupnog dokaznog materijala kojim raspolau
i koji je potreban u tu svrhu.
2. Odredbe stava 1 ovog lana ne utiu na obaveze o uzajamnoj pravnoj pomoi koje su
sadrane u bilo kom drugom ugovoru.
lan 11
Drava lanica u kojoj se vodi krivini postupak protiv osumnjienog izvrioca o ishodu
tog postupka obavetava generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji e to obavetenje
preneti ostalim dravama lanicama.
lan 12
Odredbe ove konvencije nee uticati na primenu ugovora o davanju azila koji budu na
snazi na dan usvajanja ove konvencije, kad su u pitanju drave lanice tih ugovora;
meutim, drava lanica ove konvencije ne moe se pozivati na pomenute ugovore u
odnosu na drugu dravu lanicu ove konvencije koja nije lanica tih ugovora.
lan 13
1. Svaki spor izmeu dve ili vie drava lanica, u vezi sa tumaenjem ili primenom ove
konvencije, koji ne bude reen pregovorima, bie podnet na arbitrau na zahtev jedne od
njih. Ukoliko u toku est meseci od dana kad je podnet zahtev za arbitrau strane u
sporu ne postignu dogovor o organizaciji arbitrae, spor se na zahtev bilo koje od strana
moe predati Meunarodnom sudu pravde, u skladu sa Statutom Suda.
2. Svaka drava lanica moe u vreme potpisivanja ili ratifikacije ove konvencije ili
pristupanja Konvenciji izjaviti da ne prihvata obaveze iz stava 1 ovog lana. U odnosima

24

izmeu ostalih drava lanica i drave koja je izrazila takvu rezervu, nee se primenjivati
obaveze iz stava 1 ovog lana.
3. Svaka drava lanica koja je izrazila rezervu u skladu sa stavom 2 ovog lana moe, u
svako vreme, da povue ovu rezervu notifikacijom upuenom generalnom sekretaru
Ujedinjenih nacija.
lan 14
Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim dravama do 31. decembra 1974.
godine, u seditu Organizacije ujedinjenih nacija u Njujorku.
lan 15
Ova konvencija podlee ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod generalnog
sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
lan 16
Ova konvencija ostaje otvorena za pristupanje svim dravama. Instrumenti o pristupanju
deponuju se kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
lan 17
1. Ova konvencija stupa na snagu 30 dana posle deponovanja dvadeset i drugog
instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju kod generalnog sekretara Organizacije
ujedinjenih nacija.
2. Za svaku dravu koja ratifikuje ili pristupi Konvenciji posle deponovanja dvadeset i
drugog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, Konvencija stupa na snagu 30 dana posle
deponovanja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju te drave.
lan 18
1. Svaka drava lanica moe otkazati ovu konvenciju pismenim obavetenjem
generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.
2. Otkaz stupa na snagu est meseci posle datuma kad generalni sekretar Organizacije
ujedinjenih nacija primi takvo obavetenje.
lan 19
Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obavetava sve drave, izmeu
ostalog, o sledeem:
(a) o dravama potpisnicama ove konvencije, o deponovanju instrumenata o ratifikaciji ili
pristupanju u skladu sa l. 14, 15 i 16 i o otkazima na osnovu lana 18 ove konvencije;
(b) o datumu stupanja ove konvencije na snagu u skladu sa lanom 17 ove konvencije.
lan 20
Original ove konvencije, iji su tekstovi na kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i
panskom jeziku podjednako verodostojni, deponovae se kod generalnog sekretara

25

Organizacije ujedinjenih nacija koji e overene primerke Konvencije dostaviti svim

dravama.
U potvrdu ega su dole potpisani, propisno za to ovlaeni od svojih vlada, potpisali ovu
konvenciju, koja je otvorena za potpisivanje 14. decembra 1973. godine u Njujorku.

5. Medjunarodna konvencija protiv uzimanja talaca, 1979. - International

Convention against the Taking of Hostages, 1979.

26

MEUNARODNA KONVENCIJA PROTIV UZIMANJA TALACA

Drave lanice ove konvencije,
Imajui u vidu ciljeve i naela Povelje Ujedinjenih nacija koji se odnose na ouvanje
meunarodnog mira i bezbednosti i razvoj prijateljskih odnosa i saradnje meu
dravama,
Potvrujui posebno da svako ima pravo na ivot, slobodu i linu bezbednost kao to je
predvieno u Optoj deklaraciji o pravima oveka i u Meunarodnom paktu o graanskim
i politikim pravima,
Ponovo potvrujui princip ravnopravnosti naroda i njihovo pravo na samoopredeljenje,
kako je predvieno u Povelji Ujedinjenih nacija i Deklaraciji o principima meunarodnog
prava o prijateljskim odnosima i saradnji meu dravama, u skladu s Poveljom
Ujedinjenih nacija, kao i u drugim odgovarajuim rezolucijama Generalne skuptine,
Smatrajui da je uzimanje talaca krivino delo koje ozbiljno zabrinjava meunarodnu
zajednicu i da, shodno odredbama ove konvencije, svako ko uini akt uzimanja talaca
treba da bude sudski gonjen ili izdat,
Uverene u hitnu potrebu razvijanja meunarodne saradnje meu dravama u vezi s
razradom i usvajanjem efikasnih mera za spreavanje, gonjenje i kanjavanje svih akata
uzimanja talaca kao pojave meunarodnog terorizma,
Saglasile su se o sledeem:
lan 1
1. Krivino delo uzimanja talaca, u smislu ove konvencije, uini svako ko uhvati neko lice
(u daljem tekstu: talac), ili ga dri i preti mu da e ga ubiti, raniti ili nastaviti da ga dri,
da bi primorao treu stranu, odnosno neku dravu, meunarodnu meuvladinu
organizaciju, fiziko ili pravno lice ili grupu lica, da izvre neki akt ili se uzdre od nekog
akta kao izriitog ili implicitnog uslova za osloboenje taoca.
2. U smislu ove konvencije, krivino delo isto tako uini svako:
(a) ko pokua da izvri akt uzimanja talaca, ili
(b) ko je sauesnik lica koje izvri ili pokua da izvri akt uzimanja talaca.
lan 2
Svaka drava lanica e krivina dela iz lana 1 kanjavati odgovarajuim kaznama,
vodei rauna o teini tih krivinih dela.
lan 3
1. Drava lanica na ijoj teritoriji lice koje je izvrilo krivino delo dri taoca preduzima
sve mere koje smatra potrebnim radi olakanja poloaja taoca, posebno radi
obezbeenja njegovog oslobaanja ili, po potrebi, olakanja njegovog odlaska posle
osloboenja.

27

2. Ako se neki predmet koji je lice koje je izvrilo krivino delo pribavilo putem uzimanja
talaca nalazi kod drave lanice, drava lanica, im bude moguno, vraa taj predmet
taocu ili treoj strani pomenutoj u lanu 1, zavisno od sluaja, ili odgovarajuim
organima njihove zemlje.
lan 4
Drave lanice sarauju na spreavanju krivinih dela iz lana 1 posebno putem:
(a) preduzimanja svih praktino moguih mera za spreavanje priprema na njihovim
teritorijama za izvrenje tih krivinih dela na njihovoj teritoriji ili van nje, ukljuujui
mere za zabranu na njihovoj teritoriji nezakonite delatnosti lica, grupa i organizacija koje
podstiu, podstrekavaju, organizuju ili vre akte uzimanja talaca;
(b) razmene obavetenja i usklaivanja preduzimanja upravnih i drugih mera radi
spreavanja izvrenja tih krivinih dela.
lan 5
1. Svaka drava lanica preduzima potrebne mere za utvrivanje svoje nadlenosti u vezi
s krivinim delima iz lana 1 koja su izvrena:
(a) na njenoj teritoriji ili brodu ili u vazduhoplovu registrovanom u toj dravi;
(b) od strane njenih dravljana ili, ako to smatra celishodnim, lica bez dravljanstva koja
imaju redovno boravite na njenoj teritoriji;
(c) da bi se ta drava prinudila da izvri neki akt ili da se uzdri od njegovog izvrenja; ili
(d) protiv nekog taoca koji je njen dravljanin, ako ta drava to smatra celishodnim.
2. Isto tako, svaka drava lanica preduzima potrebne mere za utvrivanje svoje
nadlenosti u vezi s krivinim delima iz lana 1 u sluaju kada se lice za koje se smatra
da je izvrilo krivino delo nalazi na njenoj teritoriji a ne izdaje ga nekoj od drava
pomenutih u stavu 1 ovog lana.
3. Ova konvencija ne iskljuuje nadlenost u krivinim stvarima u skladu s unutranjim
zakonodavstvom.
lan 6
1. Ako smatra da to okolnosti opravdavaju, svaka drava lanica na ijoj se teritoriji
nalazi lice za koje se smatra da je izvrilo krivino delo, liava takvo lice slobode ili
preduzima druge potrebne mere u skladu sa svojim zakonodavstvom da bi se obezbedilo
njegovo prisustvo onoliko vremena koliko je potrebno za pokretanje krivinog postupka
ili postupka za izdavanje. Ta drava lanica treba neodlono da povede prethodnu istragu
radi utvrivanja injenica.
2. Mere liavanja slobode ili druge mere pomenute u stavu 1 ovog lana saoptavaju se
bez odlaganja, neposredno ili preko generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih
nacija:
(a) dravi u kojoj je krivino delo izvreno;

28

(b) dravi koja je bila predmet prinude ili pokuaja prinude;

(c) dravi ije dravljanstvo ima fiziko ili pravno lice koje je bilo predmet prinude ili
pokuaja prinude;
(d) dravi ije dravljanstvo ima talac ili na ijoj teritoriji talac ima redovno boravite;
(e) dravi ije dravljanstvo ima lice za koje se smatra da je izvrilo krivino delo ili, ako
je re o licu bez dravljanstva, dravi na ijoj teritoriji talac ima redovno boravite;
(f) meunarodnoj meuvladinoj organizaciji koja je bila predmet prinude ili pokuaja
prinude;
(g) svim drugim zainteresovanim dravama.
3. Svako lice u odnosu na koje su preduzete mere pomenute u stavu 1 ovog lana ima
pravo:
(a) da se, bez odlaganja, povee s najbliim nadlenim predstavnikom drave ije
dravljanstvo ima ili koji je na drugi nain ovlaen da stupi u kontakt ili, ako je re o licu
bez dravljanstva, predstavnikom drave na ijoj teritoriji takvo lice ima redovno
boravite;
(b) da prima posete predstavnika te drave.
4. Prava predviena u stavu 3 ovog lana treba da se ostvaruju u skladu sa zakonima i
propisima drave na ijoj teritoriji se nalazi lice za koje se smatra da je izvrilo krivino
delo, pri emu se podrazumeva da ti zakoni i propisi treba da omogue puno ostvarenje
ciljeva zbog kojih su data prava na osnovu stava 3 ovog lana.
5. Odredbe st. 3 i 4 ovog lana ne idu na utrb prava svake drave lanice koja je
utvrdila svoju nadlenost u skladu sa stavom 1 (b) lana 5 da pozove Meunarodni
komitet Crvenog krsta da stupi u kontakt s licem za koje se smatra da je izvrilo krivino
delo i da ga poseti.
6. Drava koja vri prethodnu istragu pomenutu u stavu 1 ovog lana, bez odlaganja
saoptava rezultate istrage dravama ili organizaciji koje se pominju u stavu 2 ovog
lana i obavetava ih da li namerava da vri svoju nadlenost.

lan 7
Drava lanica u kojoj je pomenut krivini postupak protiv lica za koje se smatra da je
izvrilo krivino delo saoptava, u skladu sa svojim zakonima, konaan rezultat tog
postupka generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija, koji o tome obavetava
ostale zainteresovane drave i zainteresovane meunarodne meuvladine organizacije.
lan 8
1. Drava lanica na ijoj se teritoriji nalazi lice za koje se smatra da je izvrilo krivino
delo, ukoliko ne izda to lice, podnosi predmet, bez izuzetka i bez obzira na to da li je
krivino delo izvreno na njenoj teritoriji, svojim nadlenim organima radi krivinog
gonjenja prema postupku koji je u skladu s njenim zakonodavstvom. Pomenuti organi

29

donose odluku na isti nain kao da je u pitanju neko drugo teko krivino delo, u skladu
sa zakonima te drave.
2. Svakom licu protiv koga je pokrenut postupak zbog nekog krivinog dela iz lana 1
garantuje se da e se s njim postupiti pravedno u svim fazama postupka, ukljuujui sva
prava i garancije predviene zakonom drave na ijoj se teritoriji nalazi.
lan 9
1. Zahtevu za izdavanje lica, za koje se smatra da je izvrilo krivino delo, koji je podnet
u skladu sa ovom konvencijom nee biti udovoljeno ako drava lanica kojoj je podnet
zahtev za izdavanje ima ozbiljnih razloga da veruje:
(a) da je zahtev za izdavanje u vezi s krivinim delom iz lana 1 podnet radi gonjenja ili
kanjavanja nekog lica zbog rasne pripadnosti, veroispovesti, nacionalne pripadnosti,
etnikog porekla ili politikog ubeenja;
ili
(b) da se poloaju tog lica moe naneti teta:
(i) iz jednog od razloga navedenih u taki (a) ovog stava, ili
(ii) iz razloga to nadleni organi te drave koji su ovlaeni da vre prava zatite ne
mogu da opte s tim licem.
2. U pogledu krivinih dela definisanih u ovoj konvenciji, u odnosima izmeu drava
lanica menjaju se odredbe svih ugovora i sporazuma o izdavanju koji se primenjuju
izmeu drava lanica, u onoj meri u kojoj nisu saobrazne ovoj konvenciji.
lan 10
1. Krivina dela iz lana 1 smatraju se krivinim delima koja podlee izdavanju na
osnovu svakog postojeeg ugovora izmeu drava lanica o izdavanju. Drave lanice se
obavezuju da e u svakom ugovoru o izdavanju koji meusobno zakljue smatrati ta
krivina dela krivinim delima koja podlee izdavanju.
2. Ako drava lanica koja izdavanje uslovljava postojanjem ugovora primi zahtev za
izdavanje od neke druge drave lanice s kojom nema ugovor o izdavanju, drava kojoj
je podnet zahtev za izdavanje moe, po svom nahoenju, smatrati ovu konvenciju
pravnom osnovom za izdavanje u vezi s krivinim delima iz lana 1. Izdavanje se vri u
skladu s drugim uslovima predvienim zakonodavstvom drave kojoj je podnet zahtev za
izdavanje.
3. Drave lanice koje ne uslovljavaju izdavanje postojanjem ugovora smatraju, u
meusobnim odnosima, krivina dela iz lana 1 krivinim delima koja podlee izdavanju,
u skladu s uslovima predvienim zakonodavstvom drave kojoj je podnet zahtev za
izdavanje.
4. Za svrhe izdavanja, drave lanice tretiraju krivina dela iz lana 1 kao da su uinjena
ne samo na mestu izvrenja, ve i na teritoriji drava koje su obavezne da utvrde svoju
nadlenost u skladu sa stavom 1 lana 5.
lan 11

30

1. Drave lanice pruaju jedna drugoj, u najveoj moguoj meri, sudsku pomo u
krivinom postupku u vezi s krivinim delima iz lana 1 ukljuujui dostavljanje svih
dokaza kojima raspolau i koji su potrebni za svrhe postupka.
2. Odredbe stava 1 ovog lana ne utiu na obaveze o meusobnoj sudskoj pomoi
predvienoj u nekom drugom ugovoru.
lan 12
U onoj meri u kojoj se enevske konvencije iz 1949. godine o zatiti rtava rata ili
Dopunski protokol uz te konvencije primenjuju na neki konkretan akt uzimanja talaca, i u
onoj meri u kojoj su drave lanice ove konvencije obavezne da, u skladu sa spomenutim
konvencijama, krivino gone ili izdaju lice koje je uzelo taoce, ova konvencija se ne
primenjuje na akt uzimanja talaca izvren za vreme trajanja oruanih sukoba u smislu
enevskih konvencija iz 1949. i Protokola u vezi s njima, ukljuujui oruane sukobe
pomenute u stavu 4 lana 1 Dopunskog protokola - iz 1977. godine, u kojima se narodi
bore protiv kolonijalne dominacije, strane okupacije i rasistikih reima, radi ostvarivanja
prava na samoopredeljenje utvrenog u Povelji Ujedinjenih nacija i Deklaraciji o
principima meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji meu dravama, u
skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija.
lan 13
Ova konvencija ne primenjuje se ako je krivino delo izvreno na teritoriji samo jedne
drave, ako su talac i lice za koje se smatra da je izvrilo krivino delo dravljani te
drave i ako se lice za koje se smatra da je izvrilo krivino delo nalazi na teritoriji te
drave.
lan 14
Nijedna odredba ove konvencije ne moe se tumaiti tako da opravdava naruavanje
teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti jedne drave, suprotno Povelji
Ujedinjenih nacija.
lan 15
Odredbe ove konvencije ne utiu na primenu ugovora o azilu koji su na snazi na dan
usvajanja ove konvencije u odnosu na drave lanice tih ugovora; meutim, drava
lanica ove konvencije ne moe se pozivati na te ugovore u odnosu na neku drugu
dravu lanicu ove konvencije koja nije lanica tih ugovora.
lan 16
1. Svaki spor izmeu dve ili vie drava lanica u vezi s tumaenjem ili primenom ove
konvencije, koji nije reen putem pregovora - podnosi se arbitrai na zahtev jedne od
njih. Ako se u roku od est meseci od datuma podnoenja zahteva za arbitrau strane ne
sloe o organizaciji arbitrae, jedna od njih moe podneti spor Meunarodnom sudu
pravde, u skladu sa statutom Suda.
2. Svaka drava moe, prilikom potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja ovoj konvenciji,
izjaviti da se ne smatra vezanom odredbama stava 1 ovog lana. Ostale drave lanice
nee biti vezane pomenutim odredbama u odnosu na dravu lanicu koja izrazi tu
rezervu.

31

3. Svaka drava lanica koja izrazi rezervu u skladu sa odredbama stava 2 ovog lana
moe, u svako doba, povui tu rezervu saoptenjem upuenim generalnom sekretaru
Organizacije ujedinjenih nacija.
lan 17
1. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim dravama do 31. decembra 1980.
godine, u seditu Organizacije ujedinjenih nacija u Njujorku.
2. Ova konvencija podlee ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod
generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
3. Ova konvencija je otvorena za pristupanje svim dravama. Instrumenti o pristupanju
se deponuju kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.
lan 18
1. Ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana od dana deponovanja dvadeset
drugog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju kod generalnog sekretara Organizacije
ujedinjenih nacija.
2. Za svaku dravu koja ratifikuje Konvenciju ili joj pristupi posle deponovanja dvadeset
drugog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, Konvencija stupa na snagu tridesetog
dana od dana deponovanja instrumenta te drave o ratifikaciji ili pristupanju.
lan 19
1. Svaka drava lanica moe otkazati ovu konvenciju putem pismenog obavetenja
upuenog generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.
2. Otkazivanje stupa na snagu po isteku godine dana od dana kad generalni sekretar
Organizacije ujedinjenih nacija primi saoptenje.
lan 20
Original ove konvencije, iji su tekstovi na arapskom, engleskom, francuskom, kineskom,
ruskom i panskom jeziku jednako verodostojni, deponuje se kod generalnog sekretara
Organizacije ujedinjenih nacija koji njegove kopije, verne originalu, dostavlja svim
dravama.

6. Konvencija o fizickoj zatiti nuklearnog materijala, 1980 - Convention on the

Physical Protection of Nuclear Material, 1980.

KONVENCIJA

32

O FIZIKOJ ZATITI NUKLEARNOG MATERIJALA

Drave ugovornice ove konvencije,
Priznajui pravo svih drava da razvijaju i koriste nuklearnu energiju u miroljubive svrhe
i njihove legitimne interese za potencijalne koristi koje bi proizile iz miroljubivog
korienja nuklearne energije,
Uverene u potrebu da se olaka meunarodna saradnja u oblasti miroljubivog korienja
nuklearne energije,
U elji da otklone potencijalne opasnosti od nezakonitog uzimanja i korienja
nuklearnog materijala,
Uverene da su krivina dela u vezi sa nuklearnim materijalom pitanje koje izaziva
ozbiljnu zabrinutost i da je potrebno hitno usvojiti odgovarajue i efikasne mere u cilju
spreavanja, otkrivanja i kanjavanja takvih krivinih dela,
Svesne potrebe za meunarodnom saradnjom u cilju usvajanja efikasnih mera za fiziku
zatitu nuklearnog materijala u skladu s nacionalnim zakonodavstvom svake drave
ugovornice i ovom konvencijom,
Uverene da ova konvencija treba da olaka bezbedan transfer nuklearnog materijala,
Istiui, takoe, znaaj fizike zatite nuklearnog materijala prilikom njegove upotrebe,
skladitenja i prevoza u nacionalnim okvirima,
Uviajui znaaj efikasne fizike zatite nuklearnog materijala koji se koristi za vojne
svrhe i podrazumevajui da e se u odnosu na takav materijal i dalje primenjivati mere
stroge fizike zatite,
Saglasile su se o sledeem:
lan 1
Za svrhe ove konvencije:
(a) pod "nuklearnim materijalom" podrazumeva se plutonijum, izuzev onog u izotopskoj
koncentraciji od preko 80% u plutonijumu - 238, uran 233, obogaeni uran u izotopu
235 ili 233 uran koji sadri meavinu izotopa koji se javljaju u prirodi u svim oblicima
osim u obliku rude ili ostatka rude svaki materijal koji sadri jedan ili vie gore
pomenutih elemenata,
(b) pod "obogaenim uranom u izotopima 235 ili 233" podrazumeva se uranijum koji
sadri izotope 235 ili 233, ili oba u tolikoj koliini da je izotopski kolinik zbira tih izotopa
i izotopa 238 vei od kolinika izotopa 235 i izotopa 238 koji se nalazi u prirodi,
(c) pod "meunarodnim prevozom nuklearnog materijala" podrazumeva se prevoz
poiljke nuklearnog materijala bilo kojim prevoznim sredstvom, koji e se vriti i izvan
teritorije drave iz koje poiljka potie, od polaska iz postrojenja prevoznika u toj dravi,
zavrno sa dolaskom u postrojenje primaoca u dravi krajnjeg odredita.
lan 2

33

1. Ova konvencija se primenjuje na nuklearni materijal koji se koristi u miroljubive svrhe

dok je predmet meunarodnog nuklearnog prevoza.
2. Izuzev l. 3. i 4. i stava 3. lana 5, ova konvencija se primenjuje i na nuklearni
materijal koji se koristi u miroljubive svrhe prilikom njegove upotrebe, skladitenja ili
prevoza u nacionalnim okvirima.
3. Izuzev obaveza iz lanova pomenutih u stavu 2. koje su u odnosu na nuklearni
materijal koji se koristi u miroljubive svrhe prilikom njegove upotrebe, skladitenja ili
prevoza u nacionalnim okvirima izriito preuzele drave ugovornice, nijedna odredba ove
konvencije ne moe se tumaiti tako da predstavlja povredu suverenih prava drave u
vezi s korienjem, skladitenjem i prevozom takvog nuklearnog materijala na njenoj
teritoriji.
lan 3
Svaka drava ugovornica, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva i u skladu s
meunarodnim pravom, preduzima odgovarajue mere kako bi, u to je mogue veoj
meri, obezbedila da u toku meunarodnog prevoza nuklearnog materijala nuklearni
materijal na njenoj teritoriji, ili brodu ili vazduhoplovu pod njenom jurisdikcijom, ukoliko
takav brod ili vazduhoplov uestvuje u prevozu do te drave ili iz nje, bude zatien u
skladu sa stepenom zatite opisanim u Prilogu I.
lan 4
1. Nijedna drava ugovornica nee izvoziti niti dozvoljavati izvoz nuklearnog materijala
ukoliko ne dobije garancije da e nuklearni materijal u toku meunarodnog prevoza biti
zatien na nain opisan u Prilogu I.
2. Nijedna drava ugovornica nee uvoziti niti dozvoljavati uvoz nuklearnog materijala iz
drave koja nije ugovornica ove konvencije ukoliko ne dobije garancije da e nuklearni
materijal u toku meunarodnog prevoza biti zatien na nain opisan u Prilogu I.
3. Drava ugovornica nee dozvoliti tranzit nuklearnog materijala izmeu drava koje
nisu ugovornice ove konvencije preko svoje teritorije kopnenim ili unutranjim plovnim
putevima ili preko svojih aerodroma i pomorskih luka ukoliko ne dobije garancije, u onoj
meri u kojoj se one mogu dobiti, da e taj nuklearni materijal u toku meunarodnog
prevoza biti zatien na nain opisan u Prilogu I.
4. Svaka drava ugovornica, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, primenjuje mere
fizike zatite opisane u Prilogu I na nuklearni materijal koji se prevozi s jednog kraja
njene teritorije u drugi meunarodnim vodnim putem, odnosno meunarodnim
vazdunim prostorom.
5. Drava ugovornica odgovorna za pribavljanje garancija da e nuklearni materijal biti
zatien na nain opisan u Prilogu I, u skladu sa str. 1. do 3, utvruje i unapred
obavetava o tome one drave preko ijih se teritorija oekuje tranzit nuklearnog
materijala kopnenim putem ili unutranjim plovnim putevima, ili u ije e aerodrome ili
pomorske luke takav nuklearni materijal ui.
6. Odgovornost za pribavljanje garancija, shodno stavu 1, moe se meusobnim
dogovorom preneti na dravu ugovornicu koja u prevozu uestvuje kao uvoznik.

34

7. Nijedna odredba ovog lana ne moe se tumaiti tako da na bilo koji nain predstavlja
povredu teritorijalnog suvereniteta i jurisdikcije neke drave, ukljuujui i teritorijalni
suverenitet i jurisdikciju nad vazdunim prostorom i teritorijalnim morem.
lan 5
1. Drave ugovornice odreuju i obavetavaju jedna drugu, neposredno ili preko MAAE, o
svom centralnom organu i punktu za odravanje kontakata koji e biti odgovorni za
fiziku zatitu nuklearnog materijala i koordinaciju operacija povraaja i drugih akcija
slube bezbednosti u sluaju neovlaenog uzimanja korienja ili izmene nuklearnog
materijala ili osnovane opasnosti od takvih postupaka.
2. U sluaju krae, pljake ili bilo kog drugog nezakonitog odnoenja nuklearnog
materijala ili osnovane opasnosti od takvih postupaka drave ugovornice e, u skladu sa
svojim nacionalnim zakonodavstvom, saraivati i, u najveoj moguoj meri, pruati
pomo u cilju povraaja i zatite takvog materijala svakoj dravi koja to zatrai. Pri
tome, pre svega:
(a) drava ugovornica preduzima odgovarajue mere da o svakoj krai, pljaki ili drugom
nezakonitom odnoenju nuklearnog materijala ili osnovanoj opasnosti od takvih
postupaka to pre obavesti druge drave za koje smatra da su zainteresovane a, po
potrebi, obavesti i meunarodne organizacije,
(b) zainteresovane drave ugovornice, po potrebi, razmenjuju informacije meusobno ili
s meunarodnim organizacijama u cilju zatite ugroenog nuklearnog materijala, putem
verifikacije ispravnosti kontejnera koji se koristi za prevoz, ili povraaj nezakonito
odnetog materijala i pri tome:
(i) usklauju svoje akcije diplomatskim i drugim kanalima o kojima se postigne
saglasnost,
(ii) pruaju pomo, ukoliko bude zatraena,
(iii) obezbeuju povraaj nuklearnog materijala koji je ukraden ili nestao kao posledica
pomenutih okolnosti.
Nain realizacije ove saradnje utvruju zainteresovane strane ugovornice.
3. Drave ugovornice meusobno sarauju i konsultuju se, po potrebi, neposredno ili
preko meunarodnih organizacija, u cilju dobijanja smernica za projektovanje,
odravanje i unapreenje sistema fizike zatite nuklearnog materijala u meunarodnom
prevozu.
lan 6
1. Drave ugovornice preduzimaju odgovarajue mere, u skladu sa svojim nacionalnim
zakonodavstvom, u cilju zatite tajnosti informacija koje, shodno odredbama ove
konvencije, prime kao poverljive od druge drave ugovornice ili na osnovu uea u
nekoj aktivnosti u okviru primene ove konvencije. Ukoliko drave ugovornice dostave
meunarodnim organizacijama neke informacije kao poverljive, preduzimaju se mere u
cilju zatite tajnosti tih informacija.
2. Shodno ovoj konvenciji, ni od jedne drave ugovornice nee se traiti da dostavi
informacije za koje ona, shodno nacionalnom zakonodavstvu, nema dozvolu da saopti ili

35

koje bi mogle ugroziti bezbednost odnosne drave ili fiziku zatitu nuklearnog
materijala.
lan 7
1. Namerno uinjena sledea dela:
(a) neovlaeno primanje, posedovanje, korienje, transfer, izmena, raspolaganje ili
rasturanje nuklearnog materijala koje izaziva ili moe izazvati smrt ili ozbiljnu povredu
nekog lica ili znatnu materijalnu tetu,
(b) kraa ili pljaka nuklearnog materijala,
(c) utaja ili pribavljanje nuklearnog materijala prevarom,
(d) svaki zahtev za dobijanje nuklearnog materijala pod pretnjom upotrebe ili upotrebom
sile ili bilo kog drugog naina zastraivanja,
(e) pretnja:
(i) da e se nuklearni materijal upotrebiti tako da prouzrokuje smrt ili ozbiljnu povredu
nekog lica ili izazove znatnu materijalnu tetu, ili
(ii) da e biti uinjeno krivino delo navedeno u taki (b) da bi se neko fiziko ili pravno
lice, meunarodna organizacija ili drava primorali da izvre ili ne izvre neko delo,
(f) pokuaj da se izvri krivino delo iz ta. (a), (b) ili (c),
(g) delo koje predstavlja sauesnitvo u nekom od krivinih dela navedenih u ta. (a) do
(f) kanjiva su shodno nacionalnom zakonodavstvu svake drave ugovornice.
2. Svaka drava ugovornica e za krivina dela navedena u ovom lanu predvideti
odgovarajue kazne imajui u vidu njihovu teinu.
lan 8
1. Svaka drava ugovornica preduzima potrebne mere u cilju uspostavljanja jurisdikcije u
vezi s krivinim delima iz lana 7, i to u sledeim sluajevima:
(a) kad je krivino delo uinjeno na teritoriji te drave, odnosno broda ili vazduhoplovu
registrovanom u toj dravi,
(b) kad je navodni uinilac dravljanin te drave.
2. Svaka drava ugovornica isto tako preduzima potrebne mere u cilju uspostavljanja
jurisdikcije u vezi s tim krivinim delima u sluaju kad se verovatni uinilac nalazi na
njenoj teritoriji, a ona ne izvri izruenje u skladu sa lanom 11. ni jednoj od drava
navedenih u stavu 1.
3. Ovom konvencijom se ne iskljuuje primena krivinog zakona u skladu s nacionalnim
zakonodavstvom.
4. Pored drava ugovornica pomenutih u st. 1. i 2, svaka drava ugovornica moe, u
skladu s meunarodnim pravom, uspostaviti svoju jurisdikciju u vezi s krivinim delima

36

navedenim u lanu 7. ako uestvuje u meunarodnom prevozu nuklearnog materijala

kao izvoznica ili uvoznica.
lan 9
Nakon to se uveri da okolnosti to nalau, drava ugovornica na ijoj se teritoriji nalazi
verovatni uinilac preduzima, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom,
odgovarajue mere, ukljuujui i pritvor, kako uinilac ne bi izbegao krivino gonjenje ili
ekstradiciju. O merama preduzetim u skladu sa ovim lanom bez odlaganja obavetava
one drave koje treba da uspostave svoju jurisdikciju u skladu sa lanom 8. a, po
potrebi, i sve druge zainteresovane drave.
lan 10
Drava ugovornica na ijoj se teritoriji nalazi verovatni uinilac, ukoliko ne izvri
izruenje, predaje sluaj, bez izuzetka i neopravdanog odlaganja, svojim nadlenim
organima u cilju krivinog gonjenja, u skladu s postupkom, shodno zakonodavstvu te
drave.
lan 11
1. Smatra se da su krivina dela iz lana 7. dela koja podlee izruenju na osnovu svih
eventualnih postojeih ugovora o ekstradiciji izmeu drava ugovornica. Drave
ugovornice se obavezuju da ova dela predvide kao dela koja podlee ekstradiciji u svim
ugovorima o ekstradiciji koje ubudue meusobno zakljue.
2. Ako drava ugovornica koja uslovljava ekstradiciju postojanjem ugovora dobije zahtev
za ekstradiciju od druge drave ugovornice s kojom nema ugovor o izruenju, ona moe,
po svom izboru, smatrati ovu konvenciju kao zakonsku osnovu za izruenje u odnosu na
ta krivina dela. Ekstradicija se vri u skladu sa drugim uslovima predvienim
zakonodavstvom drave kojoj je upuen takav zahtev.
3. Drave koje ne uslovljavaju ekstradiciju postojanjem ugovora smatrae da ova
krivina dela podlee ekstradiciji izmeu njih u zavisnosti od uslova predvienih
zakonodavstvom drave kojoj se podnosi takav zahtev.
4. Svako krivino delo smatra se za svrhu ekstradicije izmeu drava ugovornica delom
uinjenim ne samo na mestu na kome se dogodilo ve i na teritorijama drava
ugovornica koje treba da uspostave svoju jurisdikciju u skladu sa stavom 1. lana 8.
lan 12
Svakom licu protiv koga se u vezi sa krivinim delima navedenim u lanu 7. vodi
postupak garantuje se pravian tretman u svim fazama postupka.
lan 13
1. Drave ugovornice jedna drugoj pruaju najveu moguu pomo u vezi s krivinim
postupkom koji se vodi zbog krivinih dela navedenih u lanu 7, ukljuujui i davanje
svih dokaza kojima raspolau a koji su neophodni za voenje postupka. U svim
sluajevima se primenjuje zakon drave kojoj je podnet takav zahtev.
2. Odredbe stava 1. ovog lana ne utiu na obaveze predviene na osnovu bilo kog
drugog ugovora, bilateralnog ili multilateralnog, kojim je u potpunosti ili delimino
regulisana ili e se regulisati meusobna pomo u krivinim stvarima.

37

lan 14
1. Svaka drava ugovornica obavetava depozitara o svojim zakonima i propisima koji
omoguavaju primenu ove konvencije. Depozitar periodino dostavlja te informacije svim
dravama ugovornicama.
2. Drava ugovornica u kojoj se vodi krivini postupak protiv verovatnog uinioca, kad
god je mogue, o konanom ishodu postupka prvo obavesti one drave koje su
neposredno zainteresovane. Drava ugovornica takoe obavetava o konanom ishodu i
depozitara, koji o tome obavetava sve drave.
3. Kad god se krivino delo odnosi na nuklearni materijal koji se koristi u miroljubive
svrhe, prilikom upotrebe, skladitenja ili prevoza u nacionalnim okvirima, a verovatni
uinilac i nuklearni materijal ostanu na teritoriji drave ugovornice na kojoj je to krivino
delo uinjeno, nijedna odredba ove konvencije nee se tumaiti kao obaveza te drave
ugovornice da prui informacije o krivinom postupku koji se vodi zbog takvog krivinog
dela.
lan 15
Prilozi sainjavaju sastavni deo ove konvencije.
lan 16
1. Nakon stupanja ove konvencije na snagu depozitar e svake pete godine sazvati
konferenciju drava ugovornica u cilju razmatranja primene Konvencije i njene
adekvatnosti u pogledu preambule celokupnog operativnog dela i priloga u svetlu
aktuelne situacije.
2. Nakon toga, veina drava ugovornica moe, u intervalima od najmanje pet godina,
podnoenjem predloga depozitara u tom smislu, sazivati dalje konferencije sa istim
ciljem.
lan 17
1. U sluaju spora izmeu dve ili vie drava ugovornica u vezi s tumaenjem ili
primenom ove konvencije, te drave ugovornice e pokuati da spor ree putem
pregovora ili na bilo koji drugi nain miroljubivim reavanjem sporova, koji je prihvatljiv
za sve strane u sporu.
2. Bilo koji spor takve prirode koji se ne moe reiti na nain predvien u stavu 1, bie,
na zahtev jedne od strana u sporu, podvrgnut arbitrai ili upuen Meunarodnom sudu
pravde na odluivanje. Ukoliko se strane u sporu koji se podnosi na arbitrau u roku od
est meseci od dana zahteva ne saglase o nainu arbitrae, svaka strana moe od
predsednika Meunarodnog suda pravde ili generalnog sekretara Ujedinjenih nacija
traiti da imenuje jednog ili vie arbitara. U sluaju da se zahtevi strana u sporu razilaze,
prioritet e imati zahtev upuen generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
3. Svaka drava ugovornica moe, u vreme potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja ili
odobravanja ove konvencije, odnosno pristupanja konvenciji, izjaviti da se ne smatra
obaveznom da primeni jednu ili obe procedure za reavanje sporova predviene u stavu
2. Druge strane ugovornice nisu obavezne da se pridravaju procedure za reavanje
sporova predviene u stavu 2. u odnosu na dravu ugovornicu koja je stavila rezervu na
tu proceduru.

38

4. Svaka strana ugovornica koja je stavila rezervu u skladu sa stavom 3. moe u svako
doba povui tu rezervu tako to e o tome obavestiti depozitara.
lan 18
1. Ova konvencija e biti otvorena za potpisivanje svim dravama u seditu Meunarodne
agencije za atomsku energiju u Beu i u seditu Ujedinjenih nacija u Njujorku, od 3.
marta 1980. godine do njenog stupanja na snagu.
2. Ova konvencija podlee ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju od strane drava
potpisnica.
3. Nakon stupanja na snagu, Konvencija e biti otvorena za pristupanje svim dravama.
4. (a) Konvencija e biti otvorena za potpisivanje ili pristupanje meunarodnim
organizacijama i regionalnim integracionim organizacijama ili organizacijama drugog
karaktera, pod uslovom da su lanice svake takve organizacije suverene drave i da je
takva organizacija nadlena za pregovaranje, zakljuivanje i primenu meunarodnih
sporazuma u vezi s pitanjima koja regulie ova konvencija,
(b) U okviru svoje nadlenosti, ove organizacije u svoje ime vre prava i ispunjavaju
obaveze koje ova konvencija daje dravama ugovornicama,
(c) Kada postane strana ugovornica ove konvencije, takva organizacija dostavlja
depozitaru izjavu u kojoj su naznaene drave lanice organizacije, kao i oni lanovi
Konvencije koji se na nju ne primenjuju,
(d) Takva organizacija nema dodatno pravo glasa osim glasova svojih drava lanica.
5. Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju deponuju se kod
depozitara.
lan 19
1. Ova konvencija stupa na snagu 30 dana od dana deponovanja 21 instrumenta o
ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju kod depozitara.
2. Za svaku dravu koja ratifikuje, prihvati ili odobri ovu konvenciju ili joj pristupi posle
datuma deponovanja 21 instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju,
Konvencija stupa na snagu 30 dana od dana deponovanja njenog instrumenta o
ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.
lan 20
1. Bez tete po odredbe lana 16, drava ugovornica moe predloiti izmene ili dopune
ove konvencije. Predlog izmena ili dopuna podnosi se depozitaru, koji o tome odmah
obavetava sve drave ugovornice. Ako veina drava ugovornica zahteva od depozitara
da sazove konferenciju radi razmatranja predloenih izmena ili dopuna, depozitar svim
dravama ugovornicama upuuje poziv da prisustvuju konferenciji koja e poeti
najranije posle isteka 30 dana od dana upuivanja poziva. O svakoj izmeni ili dopuni
usvojenoj na konferenciji dvotreinskom veinom svih drava ugovornica depozitar
odmah obavetava sve drave ugovornice.
2. Izmene ili dopune stupaju na snagu za svaku dravu ugovornicu koja deponuje
instrument o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju izmena ili dopuna 30 dana od dana

39

kad su dve treine drava ugovornica deponovale kod depozitara svoje instrumente o
ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju. Posle toga, izmene ili dopune stupaju na snagu za
svaku drugu dravu ugovornicu onog dana kada ta drava ugovornica deponuje svoj
instrument o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju izmena ili dopuna.
lan 21
1. Svaka drava ugovornica moe otkazati ovu konvenciju putem pismenog obavetenja
upuenog depozitaru.
2. Prestanak vaenja stupa na snagu sto osamdeset dana od dana prijema takvog
obavetenja od strane depozitara.
lan 22
Depozitar sve drave odmah obavetava o:
(a) svakom potpisivanju Konvencije,
(b) svakom
pristupanju,

deponovanju

instrumenta

ratifikaciji,

prihvatanju,

odobravanju

ili

(c) svakoj rezervi ili podvlaenju u skladu sa lanom 17,

(d) svakom saoptenju koje bilo koja organizacija dostavi u skladu sa stavom 4 (c), lan
18,
(e) stupanju ove konvencije na snagu,
(f) stupanju svake izmene i dopune ove konvencije na snagu, i
(g) svakom otkazivanju u skladu sa lanom 21.
lan 23
Original ove konvencije, iji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom,
ruskom i panskom jeziku podjednako verodostojni, bie deponovan kod generalnog
direktora Meunarodne agencije za atomsku energiju, koji e svim dravama dostaviti
overene kopije

Prilog I
Stepen fizike zatite koji treba primenjivati prilikom meunarodnog prevoza nuklearnog
materijala u skladu s kategorizacijom iz priloga II
1. Stepen fizike zatite nuklearnog materijala za vreme uskladitenja vezanog za
meunarodni prevoz obuhvata:
(a) za materijale iz III kategorije uskladitenje u prostoru koji se kontrolie,
(b) za materijale iz II kategorije uskladitenje u prostoru pod stalnim nadzorom strae ili
elektronskih ureaja, okruenom fizikom preprekom, sa ogranienim brojem ulaznih

40

mesta pod odgovarajuom kontrolom, ili u bilo kom drugom prostoru sa slinim
stepenom fizike zatite,
(c) za materijale iz I kategorije uskladitenje u zatienom prostoru na nain predvien
za II kategoriju, s tim to e pristup tom prostoru biti ogranien na pouzdana lica i pod
kontrolom strae koja je u neposrednoj vezi sa odgovarajuim snagama bezbednosti.
Posebne mere koje se u ovom kontekstu preduzimaju imaju za cilj otkrivanje i
spreavanje svakog napada, neovlaenog pristupa ili neovlaenog odnoenja
materijala.
2. Stepen fizike zatite nuklearnog materijala u toku meunarodnog prevoza obuhvata:
(a) za materijale iz II i III kategorije prevoz se obavlja uz posebne mere predostronosti,
ukljuujui i prethodni dogovor poiljaoca, primaoca i prevoznika, kao i prethodni
sporazum izmeu fizikih ili pravnih lica, shodno jurisdikciji i propisima zemalja izvoznica
i uvoznica, kojim se utvruju vreme, mesto i postupak prenoenja odgovornosti za
prevoz,
(b) za materijale iz I kategorije prevoz se obavlja uz iste posebne mere predostronosti
previene za prevoz materijala iz II i III kategorije, s tim to e, pored toga, biti pod
stalnim nadzorom u uslovima kojima se osigurava neposredna veza sa odgovarajuim
snagama bezbednosti,
(c) za prirodni uran, izuzev urana u obliku rude ili ostatka rude, u okviru mera zatite
prilikom prevoza koliine vee od 500 kg U predvia se prethodno obavetavanje o
prevozu poiljke u kome e se navesti nain prevoza, oekivano vreme dolaska i potvrda
prijema poiljke.

Prilog II
Tabela kategorizacija nuklearnog materijala

Materijal

1 Plutonijuma)
2 Uran-235

K a t e g o r i j

Oblik

a
I

II

IIIc)

neozraenb)

2 kg i vie

manje od 2 kg, ali 500 g i manje,ali

vie od 500 g
vie od 15 g

neozraenb)

5 kg i vie

manje od 5 kg, ali 1 kg i manje, ali

vie od 1 kg
vie od 15 kg

- uran obogaen sa
20% U 235 i vie
- uran obogaen sa
10% U 235, ali
manje od 20%

10 kg i vie

manje od 10
ali vie od 1 kg

kg,

41

uran
koji
je
obogaen vie od
prirodnog,
ali
manje od 10% 235
U
3 Uran-233

Ozraeno
gorivo

neozraenb)

10 kg i vie

2 kg i vie

manje od 2 kg, ali 500 g i manje ali

vie od 500 g
vie od 15 g
osiromaen
ili
prirodni
uran,
torijum ili nisko
obogaeno gorivo
(manje od 10%
sadraja fisionog
materijala)d) e)

a) Svi oblici plutonijuma, izuzev onog sa izotopskom koncentracijom preko 80% u

plutonijumu
238
b) Materijal koji nije ozraen u reaktoru ili materijal ozraen u reaktoru pri emu je
stepen radijacije 100 rad/h ili manje na rastojanju od jednog metra bez zaklona
c) Koliine koje ne spadaju u III kategoriju a prirodni uran treba zatititi onako kako to
nalae
postupak
obazrivog
rukovanja
takvim
materijalom
d) Iako se preporuuje ovaj stepen zatite drave se mogu odluiti za neku drugu
kategoriju
fizike
zatite
nakon
procene
specifinih
uslova
e) Drugo gorivo koje se na osnovu svog prvobitnog sadraja fisionog materijala
klasifikuje kao materijal iz I i II kategorije pre ozraenja moe se svrstati u niu
kategoriju ukoliko je stepen radijacije vei od 100 rad/h na rastojanju od jednog metra
bez zaklona.
LAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

42

7. Protokol o suzbijanju nezakonitih akata na aerodromima koji slue

medunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, kojim se dopunjuje Konvencija o
suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog
vazduhoplovstva, 1988. - Protocol on the Suppression of Unlawful Acts of
Violence at Airports Serving International Civil Aviation, supplementary to the
Convention for the Suppression of Unlawful Acts against the Safety of Civil
Aviation, 1988.

43

44

45

8. Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti

pomorske plovidbe, 1988. - Convention for the Suppression of Unlawful Acts
against the Safety of Maritime Navigation, 1988.

KONVENCIJA O SUZBIJANJU NEZAKONITIH RADNJI UPERENIH PROTIV BEZBEDNOSTI

POMORSKE PLOVIDBE
Drave lanice Konvencije,
Imajui u vidu svrhu i naela Povelje Ujedinjenih nacija, koja se odnose na ouvanje
meunarodnog mira i bezbednosti i razvoj prijateljskih odnosa i saradnje izmeu drava,
Priznajui posebno da svako ima pravo na ivot, slobodu i bezbednost linosti, kao to je
navedeno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Meunarodnom sporazumu o
civilnim i politikim pravima,
Duboko zabrinute zbog eskalacije teroristikih akata svih oblika irom sveta, koji dovode
u opasnost ili odnose ivote nevinih ljudi, ugroavaju osnovne slobode i ozbiljno
povreuju dostojanstvo ljudi,
Smatrajui da nezakonite radnje uperene protiv bezbednosti pomorske plovidbe dovode
u opasnost lica i imovinu, ozbiljno utiu na obavljanje pomorskog saobraaja i
naruavaju poverenje ljudi irom sveta u bezbednost plovidbe,
Smatrajui da pojava ovih radnji predstavlja predmet ozbiljne zabrinutosti meunarodne
zajednice u celini,
Ubeeni u hitnu potrebu razvoja meunarodne saradnje izmeu drava radi stvaranja i
usvajanja efikasnih i praktinih mera za spreavanje svih nezakonitih radnji uperenih
protiv bezbednosti pomorske plovidbe, kao i za sudsko gonjenje i kanjavanje izvrilaca
istih,
Pozivajui se na Rezoluciju 40/61 Generalne skuptine Ujedinjenih nacija od 9. decembra
1985. godine koja inter alia "podstie sve drave jednostrano i u saradnji sa drugim
dravama, kao i relevantne organe Ujedinjenih nacija, da doprinesu eliminaciji uzroka
koji su u osnovi meunarodnog terorizma i da obrate posebnu panju na sve situacije,
ukljuujui i kolonijalizam, rasizam i situacije u kojima se masovno i flagrantno kre
ljudska prava i osnovne slobode, kao i one koje ukljuuju stranu okupaciju, koje mogu
prouzrokovati meunarodni terorizam i dovesti u opasnost meunarodni mir i
bezbednost",
Pozivajui se dalje na injenicu da Rezolucija 40/61 "nedvosmisleno osuuje, kao
kriminalne, sve radnje, metode i delovanja terorizma, izvrena bilo gde i od strane bilo
koga, ukljuujui i ona koja dovode u opasnost prijateljske odnose izmeu drava i
njihovu bezbednost",
Pozivajui se takoe na Rezoluciju 40/61, Meunarodna pomorska organizacije je bila
zaduena da proui problem terorizma na brodu ili protiv brodova, kako bi pripremila
preporuke o odgovarajuim merama,
Imajui u vidu Rezoluciju A.584(14) Skuptine Meunarodne pomorske organizacije, od
20. novembra 1985. godine, kojom se zahteva razvoj mera za spreavanje nezakonitih
radnji kojima se ugroava bezbednost brodova i bezbednost njihovih putnika i posade,

46

Primajui k znanju da su i radnje posade koje potpadaju pod normalnu disciplinu na

palubi van nadlenosti ove Konvencije,
Potvrujui elju za nadziranjem pravila i standarda koji se odnose na spreavanje i
kontrolu nezakonitih radnji uperenih protiv brodova i lica na brodovima, kako bi ih po
potrebi aurirale i, s tim u vezi, izraavajui zadovoljstvo merama za spreavanje
nezakonitih radnji uperenih protiv putnika i posade na palubama brodova, preporuenim
od strane Pomorskog komiteta za bezbednost Meunarodne pomorske organizacije,
Potvrujui dalje da e se pitanja koja nisu obuhvaena ovom Konvencijom i dalje
reavati primenom pravila i naela opteg meunarodnog prava,
Priznavajui potrebu da se sve drave, u borbi protiv nezakonitih radnji uperenih protiv
bezbednosti pomorske plovidbe, striktno pridravaju pravila i principa opteg
meunarodnog prava,
Dogovorile su se o sledeem:
lan 1
Za potrebe ove Konvencije, "Brod" oznaava svaki plovni objekt koji nije privren za
morsko dno, ukljuujui i plovni objekt sa dinamikom podrkom, plovni objekt koji moe
da uroni, ili bilo koji drugi plovni objekt.
lan 2
1. Ova Konvencija se ne primenjuje na:
(a) ratni brod; ili
(b) brod koji poseduje ili koristi drava kao pomono pomorsko sredstvo za potrebe
carine ili policije; ili
(v) brod koji je povuen iz plovidbe.
2. Odredbe ove Konvencije ne utiu na imunitet ratnih brodova i drugih javnih brodova
koji se koriste u nekomercijalne svrhe.
lan 3
1. Svako lice ini prekraj ako to lice nezakonito i namerno:
(a) na silu, ili pretnjom, ili bilo kojim drugim nainom zastraivanja oduzme ili obavlja
kontrolu nad brodom; ili
(b) izvri neku nasilnu radnju uperenu protiv lica na palubi broda, ako ta radnja moe da
ugrozi bezbednu plovidbu tog broda; ili
(v) uniti brod ili prouzrokuje oteenje broda ili njegovog tereta koje moe da ugrozi
bezbednu plovidbu tog broda; ili
(g) postavi ili prouzrokuje da se na brod postavi, na bilo koji nain, naprava ili supstanca
koja bi mogla da uniti njegov brod, ili da prouzrokuje oteenje tog broda ili njegovog
tereta, koje ugroava ili moe da ugrozi bezbednu plovidbu tog broda; ili

47

(d) uniti ili ozbiljno oteti ureaje za pomorsku plovidbu ili se ozbiljno poremeti njihov
rad, ako bilo koja takva radnja moe da ugrozi bezbednu plovidbu tog broda; ili
() saopti informacije za koje zna da nisu tane, ugrozivi time bezbednu plovidbu tog
broda; ili
(e) povredi ili ubije bilo koje lice, prilikom izvravanja ili pokuaja izvravanja bilo kojeg
od prekraja navedenih u podtakama (a) do ().
2. Svako lice takoe vri prekraj, ako to lice:
(a) pokua da izvri bilo koji od prekraja navedenih u taki 1; ili
(b) podstakne neko lice na izvrenje bilo kojeg prekraja navedenog u taki 1 ili je na
bilo koji drugi nain sauesnik licu koje je izvrilo te prekraje; ili
(v) preti, sa ili bez uslova, kao to je predvieno nacionalnim zakonom, sa ciljem da
primora fiziko ili pravno lice da izvri ili se uzdri od izvrenja neke radnje, da izvri bilo
koji od prekraja navedenih u taki 1, podtakama (b), (v) i (d), ako ta pretnja moe da
ugrozi bezbednu plovidbu tog broda.
lan 4
1. Ova Konvencija se primenjuje ako je predvieno da brod kojim se upravlja plovi u
vode, kroz vode ili iz voda izvan spoljne granice teritorijalnog mora jedne drave, ili
bonih granica njenog teritorijalnog mora sa susednim dravama.
2. Iako se Konvencija ne primenjuje u sluajevima koji su u skladu sa takom 1, ona se
ipak primenjuje kada se krivac ili navodni krivac nae na teritoriji drave lanice
Konvencije, koja nije drava navedena u taki 1.
lan 5
Svaka drava lanica e kanjavati prekraje navedene u lanu 3 odgovarajuim
kaznama kojima se uzima u obzir ozbiljna priroda ovih prekraja.
lan 6
1. Svaka drava lanica preduzima neophodne mere za uspostavljanje svoje pravne
nadlenosti za prekraje navedene u lanu 3 kada je prekraj izvren:
(a) na brodu ili na palubi broda koji plovi pod zastavom te drave u vreme kada je
prekraj izvren; ili
(b) na teritoriji drave, ukljuujui i teritorijalno more; ili
(v) od strane dravljanina te drave.
2. Drava moe, takoe, da uspostavi svoju pravnu nadlenost za bilo koji takav prekraj
kada je:
(a) prekraj izvrio apatrid koji ivi na teritoriji te drave; ili

48

(b) tokom izvrenja istog otet, ili mu je preeno, ili je povreen, ili ubijen dravljanin te
drave; ili
(v) isti izvren u pokuaju da primora tu dravu da izvri ili se uzdri od izvrenja bilo
koje radnje.
3. Svaka drava lanica koja je uspostavila svoju pravnu nadlenost pomenutu u taki 2
obavetava Generalnog sekretara Meunarodne pomorske organizacije (u daljem tekstu
"Generalni sekretar"). Ako ta drava naknadno opozove tu pravnu nadlenost,
obavetava o tome Generalnog sekretara.
4. Svaka drava lanica preduzima sve neophodne mere za uspostavljanje svoje pravne
nadlenosti za prekraje navedene u lanu 3 u sluajevima u kojima se navodni krivac
nalazi na njenoj teritoriji i ne izruuje ga nijednoj drugoj dravi lanici koja je uspostavila
svoju pravnu nadlenost u skladu sa takama 1 i 2 ovog lana.
5. Ova Konvencija ne iskljuuje bilo koju pravnu nadlenost koja se obavlja u skladu sa
nacionalnim zakonom.
lan 7
1. Nakon to bude zadovoljna stanjem garantovanim na taj nain, svaka drava lanica
na ijoj teritoriji se nalazi krivac ili navodni krivac istog, u skladu sa zakonom, odvodi u
pritvor ili preduzima druge mere kako bi se osigurala da on tu ostane dovoljno dugo
koliko je neophodno da se ustanovi krivini postupak ili postupak ekstradicije.
2. Takva drava odmah obavlja preliminarnu istragu, u skladu sa svojim nacionalnim
zakonodavstvom.
3. Svako lice protiv koga se primene mere navedene u taki 1 ima pravo:
(a) da bez odlaganja obavesti najblieg odgovarajueg predstavnika drave koji je
dravljanin ili koji na drugi nain ima pravo da uspostavi takvu komunikaciju ili, ako se
radi i apatridu, predstavnika drave u kojoj stanuje;
(b) na posetu predstavnika te drave.
4. Prava navedena u taki 3 primenjuju se u skladu sa zakonima i propisima drave na
ijoj teritoriji se nalazi krivac ili navodi krivac, shodno odredbi da pomenuti zakoni i
propisi moraju u potpunosti da budu primenljivi za svrhe koje se odnose na prava data u
taki 3.
5. Kada je drava lanica, u skladu sa ovim lanom, pritvorila lice, ona o tome
obavetava drave koje su uspostavile pravne nadlenosti u skladu sa lanom 6 taka 1
i, ako to smatra korisnim, bilo koju drugu zainteresovanu dravu o injenici da je takvo
lice pritvoreno i o okolnostima koje garantuju njegovo zadravanje. Drava koja obavlja
preliminarnu istragu datu u taki 2 ovog lana o svojim nalazima odmah obavetava
navedene drave i navodi da li namerava da primeni pravnu nadlenost.
lan 8
1. Zapovednik broda drave lanice ("drava zastave broda") moe isporuiti vlastima
bilo koje druge drave lanice ("drava koja prima") bilo koje lice za koje se opravdano
moe smatrati da je izvrilo jedan od prekraja navedenih u lanu 3.

49

2. Drava zastave broda obezbeuje da je zapovednik njenog broda na kome se nalazi

lice koje zapovednik namerava da isporui, u skladu sa lanom 1, obavezan da obavesti
organe drave koja prima o svojoj nameri da isporui takvo lice i o razlozima i, ako je to
mogue, po mogustvu pre nego to ue u teritorijalno more drave koja prima.
3. Drava koja prima prihvatie isporuivanje, osim u sluajevima kada postoji osnova za
miljenje da Konvencija ne moe da se primeni na postupke koji su doveli do isporuke i
nastavlja postupak u skladu sa odredbama lana 7. Svako odbijanje da se prihvati
isporuivanje mora biti propraeno izjavom u kojoj se navode razlozi za odbijanje.
4. Drava zastave broda obezbeuje da je zapovednik njenog broda obavezan da
organima drave koja prima dostavi dokaze koje on poseduje, a koji se odnose na
navodnog krivca.
5. Drava koja prima i prihvatila je isporuenje lica u skladu sa takom 3, moe zahtevati
da drava zastave broda prihvati isporuenje tog lica. Drava zastave broda razmatra
svaki takav zahtev i ako se sloi sa istim nastavlja postupak u skladu sa lanom 7. Ako
drava zastave broda odbije zahtev, dostavlja dravi koja prima izjavu o razlozima.
lan 9
Odredbe ove Konvencije na bilo koji nain ne utiu na pravila meunarodnog prava koja
se odnose na nadlenost drava za primenu istranog postupka ili pravne nadlenosti na
brodovima koji ne plove pod njihovim zastavama.
lan 10
1. Drava lanica, na ijoj teritoriji se nalazi krivac ili navodi krivac, u sluajevima za
koje vai lan 6, ako ne isporui istog obavezna je da bez ikakvog izuzetka i bez obzira
na to da li je prekraj poinjen na njenoj teritoriji ili nije poinjen, odmah preda sluaj
svojim organima radi tube, prema proceduri koja je u skladu sa zakonima te drave.
Organi donose odluku na isti nain kao i za bilo koji drugi prekraj ozbiljne prirode, u
skladu sa zakonom te drave.
2. Svakom licu protiv koga se postupak vodi u vezi sa prekrajima navedenim u lanu 3,
garantuje se poteno suenje na svim nivoima postupka, ukljuujui i uivanje svih
prava i garancija koje se odnose na taj postupak prema zakonu drave na ijoj teritoriji
se lice nalazi.

lan 11
1. Prekraji navedeni u lanu 3 smatraju se za prekraje zbog kojih se lice moe izruiti
prema svakom sporazumu o izruenju koji postoji izmeu bilo kojih drava lanica.
Drave lanice ukljuuju ove prekraje u svaki sporazum o izruenju koji meusobno
zakljuuju.
2. Ako neka drava lanica, koja izruenje uslovljava postojanjem sporazuma, dobije
zahtev za izruenje od druge drave lanice sa kojom nema sporazum o izruenju, ta
drava moe, po svom nahoenju, da smatra ovu Konvenciju pravnim osnovom za
izruenje radi prekraja navedenih u lanu 3. Izruenje se obavlja shodno drugim
uslovima koji su u skladu sa zakonom drave lanice od koje se zahteva izruenje.

50

3. Drave lanice koje izruenje ne uslovljavaju postojanjem sporazuma, prepoznaju

izmeu sebe prekraje navedene u lanu 3 kao one zbog kojih se lice moe izruiti,
shodno uslovima koji su u skladu sa zakonom te drave.
4. Po potrebi, prekraji navedeni u lanu 4 tretiraju se, radi izruenja lica izmeu drava,
kao poinjeni ne samo na mestu na kome su se javili, ve i na mestu koje se nalazi pod
pravnom nadlenou drave lanice koja je zahtevala izruenje.
5. Drava lanica koja dobije vie od jednog zahteva za izruenje od drava koje su
uspostavile pravnu nadlenost u skladu sa lanom 6 i koja odlui da ne vodi sudski
proces, u izboru drave kojoj e isporuiti krivca ili navodnog krivca mora da uzme u
obzir interese i odgovornosti drave lanice pod ijom zastavom je brod plovio u vreme
kada je prekraj izvren.
6. Pri razmatranju zahteva za izruenje navodnog krivca prema ovoj Konvenciji, drava
od koje se zahteva izruenje mora da uzme u obzir da li njegova prava navedena u lanu
7 taka 3 mogu biti primenjena u dravi koja zahteva izruenje.
7. U vezi sa prekrajima definisanim u ovoj Konvenciji, odredbe svih ugovora o izruenju
i sporazuma koji se mogu primeniti izmeu drava lanica modifikuju se izmeu drava
lanica da bi bili u skladu s Konvencijom.
lan 12
1. Drave lanice pruaju uzajamno veu pomo u vezi sa krivinim postupkom koji se
vodi za prekraje navedene u lanu 3, ukljuujui i pomo u pribavljanju dokaza koji su
potrebni za voenje postupka.
2. Drave lanice sprovode svoje obaveze navedene u taki 1 u skladu sa sporazumima o
pruanju uzajamne pomoi koji mogu postojati izmeu te dve drave. U sluaju da ne
postoje takvi sporazumi, drave lanice pruaju uzajamnu pomo u skladu sa svojim
nacionalnim zakonodavstvom.
lan 13
1. Drave lanice sarauju u spreavanju prekraja navedenih u lanu 3, posebno:
(a) preduzimanjem svih moguih mera za spreavanje priprema ovih prekraja na
njihovoj teritoriji radi izvoenja istih na njihovoj teritoriji ili van njihove teritorije;
(b) razmenom informacija u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom i
koordinacijom administrativnih i drugih mera koje su preduzete kao odgovarajue za
spreavanje izvrenja prekraja navedenih u lanu 3.
2. Kada je, zbog izvrenja nekog od prekraja navedenog u lanu 3, polazak broda
odloen ili spreen, svaka drava lanica na ijoj teritoriji se nalazi brod, ili putnici, ili
posada obavezna je da uloi sve neophodne napore kako bi spreila da brod, putnici,
posada ili teret tog broda budu nepotrebno zadrani.
lan 14
Svaka drava lanica koja ima razloga da veruje da e biti izvren neki od prekraja
navedenih u lanu 3, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, dostavlja, to je
pre mogue, sve znaajne informacije koje poseduje onim dravama za koje veruje da
su uspostavile pravnu nadlenost u skladu sa lanom 6.

51

lan 15
1. Svaka drava lanica, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, dostavlja Generalnom
sekretaru, u to kraem roku, svaku znaajnu informaciju koju poseduje u vezi sa:
(a) okolnostima vezanim za prekraj;
(b) radnjama koje su preduzete u skladu sa lanom 13 taka 2;
(v) merama preduzetim u vezi sa krivcem ili navodnim krivcem i, naroito, rezultatima
svakog postupka izruenja ili drugog pravnog postupka.
2. Drava lanica u kojoj se vodi postupak protiv krivca ili navodnog krivca, u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom, saoptava krajnji ishod postupka Generalnom sekretaru.
3. Informacije koje se prenose u skladu sa takama 1 i 2 Generalni sekretar dostavlja
svim dravama lanicama, lanicama Meunarodne pomorske organizacije (u daljem
tekstu "Organizacija"), drugim zainteresovanim dravama i drugim odgovarajuim
meunarodnim meuvladinim organizacijama.
lan 16
1. Svaki spor izmeu dve ili vie drava lanica u vezi sa tumaenjem ili primenom ove
Konvencije koji se ne moe reiti pregovorima u odreenom vremenskom periodu, na
zahtev jedne od njih, predaje se na arbitrau. Ako, u roku od est meseci nakon predaje
na arbitrau, strane ne budu u mogunosti da se dogovore oko organizacije arbitrae,
svaka strana moe, na sopstveni zahtev, da preda ovaj spor Meunarodnom sudu pravde
u skladu sa statutom suda.
2. Svaka drava moe u vreme potpisivanja ili ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ove
Konvencije ili pristupanja istoj, da izjavi da ona ne smatra obavezujuom bilo koju, ili sve
odredbe take 1. Druge drave lanice ne obavezuju se ovim odredbama prema bilo
kojoj dravi koja se ogradila od istih.
3. Svaka drava koja se ogradila od primene ovih odredbi u skladu sa takom 2 moe, u
bilo koje vreme, da povue tu odluku obavetenjem koje dostavlja Generalnom
sekretaru.
lan 17
1. Ova Konvencija je otvorena za potpisivanje u Rimu, 10. marta 1988. godine, od strane
drava koje uestvuju na Meunarodnoj konferenciji o spreavanju nezakonitih radnji
uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe i u seditu Organizacije od strane svih
drava od 14. marta 1988. godine do 9. marta 1989. godine. Nakon toga ostaje
otvorena za pristup novih drava.
2. Drave mogu izraziti svoj pristanak da je Konvencija za njih obavezujua na sledei
nain:
(a) bezuslovnim potpisivanjem to se tie ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja; ili
(b) potpisivanjem shodno ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, za kojim sledi ratifikacija,
prihvatanje ili odobrenje; ili
(v) pristupom.
52

3. Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristup stupaju na snagu deponovanjem nekog

instrumenta s tim u vezi kod Generalnog sekretara.
lan 18
1. Ova Konvencija stupa na snagu 90 dana nakon to je 15 drava bude bezuslovno
potpisalo to se tie ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, ili poto budu deponovale neki
instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupa u vezi sa istom.
2. Za dravu koja deponuje instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupa u
vezi sa ovom Konvencijom, nakon to su ispunjeni uslovi za stupanje na snagu iste,
ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristup stupaju na snagu 90 dana od dana
deponovanja.
lan 19
1. Svaka drava lanica moe objaviti ovu Konvenciju po isteku jedne godine od stupanja
na snagu iste u toj dravi.
2. Objava se obavlja deponovanjem nekog instrumenta za objavu Generalnom sekretaru.
3. Objava stupa na snagu nakon godinu dana, ili nekog dueg perioda koji se moe
navesti u instrumentu za deponovanje, od prijema instrumenta za deponovanje od
strane Generalnog sekretara.
lan 20
1. Organizacija moe da sazove konferenciju radi revidiranja ili izmene ove Konvencije.
2. Generalni sekretar saziva konferenciju drava lanica ove Konvencije radi revidiranja
ili izmene Konvencije, na zahtev treine drava lanica ili 10 drava lanica, zavisno do
toga koji je broj vei.
3. Svaki instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja, ili pristupa koji je deponovan
nakon stupanja na snagu neke izmene ove Konvencije, primenjuje se na Konvenciju kao
izmenjen.
lan 21
1. Ova Konvencija se deponuje kod Generalnog sekretara.
2. Generalni sekretar:
(a) obavetava sve drave koje su potpisale Konvenciju ili pristupile istoj o:
i. svakom novom potpisu ili deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja
ili pristupa zajedno sa datumom istog;
ii. datumu stupanja na snagu ove Konvencije;
iii. deponovanju bilo kojeg instrumenta o objavljivanju ove Konvencije, zajedno sa
datumom kada je on primljen i datumom kada objavljivanje stupa na snagu;

53

iv. prijemu svake deklaracije ili notifikacije koja je sainjena u skladu sa ovom
Konvencijom;
(b) prosleuje potvrene originalne primerke ove Konvencije svim dravama koje su
potpisale ovu Konvenciju ili pristupile istoj.
3. Kada ova Konvencija stupi na snagu, deponent prosleuje potvreni originalni
primerak iste Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije i objavljivanja, u
skladu sa lanom 102 Povelje Ujedinjenih nacija.
lan 22
Ova Konvencija je sainjena kao jedan original na arapskom, kineskom, engleskom,
francuskom, ruskom i panskom jeziku, a svaki tekst je jednako autentian.
U potvrdu ega su dole potpisani propisno ovlaeni od svojih Vlada za potpisivanje ove
Konvencije.
Sainjeno u Rimu ovog desetog dana marta hiljadu devetstotina osamdeset osme
godine.

9. Protokol za suzbijanje nezakonitih akata protiv bezbednosti fiksnih platformi

u kontinentalnom moru, 1988. - Protocol for the Suppression of Unlawful Acts
against the Safety of Fixed Platforms Located on the Continental Shelf, 1988.

54

PROTOKOL
O SUZBIJANJU NEZAKONITIH RADNJI UPERENIH PROTIV BEZBEDNOSTI NEPOKRETNIH
PLATFORMI KOJE SE NALAZE U EPIKONTINENTALNOM POJASU
Drave potpisnice ovog protokola,
Budui lanice Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti
pomorske plovidbe,
Uviajui da se razlozi zbog kojih je Konvencija doneta takoe odnose i na nepokretne
platforme koje se nalaze u epikontinentalnom pojasu,
Uzimajui u obzir odredbe ove konvencije,
Potvrujui da pitanja koja nisu regulisana ovim protokolom i dalje podleu pravilima i
naelima opteg meunarodnog prava,
Dogovorile su se o sledeem:
lan 1
1. Odredbe lanova 5 i 7 i lanova od 10 do 16 Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji
uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe (u daljem tekstu: "Konvencija") odnosie
se takoe mutatis mutandis na prekraje navedene u lanu 2 ovog protokola u sluaju
kada se takvi prekraji poine na palubi ili na tetu nepokretnih platformi koje se nalaze
u epikontinentalnom pojasu.
2. U sluaju da se ovaj protokol ne primenjuje shodno stavu 1, on e se ipak primenjivati
kada prekrilac ili navodni prekrilac bude naen na teritoriji drave potpisnice koja nije
drava u ijim se unutranjim vodama ili teritorijalnom moru nalazi nepokretna
platforma.
3. U smislu ovog protokola, "nepokretna platforma" oznaava vetako ostrvo, instalaciju
ili strukturu koja je trajno privrena za morsko dno za potrebe istraivanja ili
eksploatacije bogatstava ili u druge ekonomske svrhe.
lan 2
1. Neko lice ini prekraj ako nezakonito i namerno:
(a) na silu, ili pretnjom, ili bilo kojim drugim vidom zastraivanja preuzme ili vri
kontrolu nad nepokretnim platformama; ili
(b) izvri neku nasilnu radnju uperenu protiv lica na palubi nepokretne platforme, ako ta
radnja moe da ugrozi njenu bezbednost; ili
(v) uniti nepokretnu platformu ili prouzrokuje njeno oteenje koje moe da ugrozi
njenu bezbednost; ili
(g) postavi ili prouzrokuje da se na nepokretnoj platformi postavi, na bilo koji nain,
ureaj ili supstanca koja bi mogla da uniti tu nepokretnu platformu ili koja bi mogla da
ugrozi njenu bezbednost; ili

55

(d) povredi ili ubije bilo koje lice, prilikom izvravanja ili pokuaja izvravanja bilo kojeg
od prekraja navedenih u podtakama od (a) do (g).
2. Svako lice takoe vri prekraj ako to lice:
(a) pokua da izvri bilo koji od prekraja navedenih u taki 1; ili
(b) podstakne neko lice na izvrenje bilo kojeg prekraja ili je na bilo koji drugi nain
sauesnik licu koje je izvrilo te prekraje;
(v) preti, sa ili bez uslova, kao to je predvieno nacionalnim zakonom, sa ciljem da
primora fiziko ili pravno lice da izvri ili da se uzdri od izvrenja neke radnje, da izvri
bilo koji od prekraja navedenih u taki 1, podtakama (b) i (v), ako ta pretnja moe da
ugrozi bezbednost nepokretne platforme.
lan 3
1. Svaka drava potpisnica preduzima neophodne mere za uspostavljanje svoje pravne
nadlenosti za prekraje navedene u lanu 2 kada je prekraj izvren:
(a) na palubi nepokretne platforme koja se nalazi u epikontinentalnom pojasu te drave;
ili
(b) od strane dravljanina te drave.
2. Drava potpisnica moe, takoe, da uspostavi svoju pravnu nadlenost za bilo koji
takav prekraj kada je:
(a) prekraj izvrio apatrid koji ivi na teritoriji te drave; ili
(b) kada je tokom izvrenja istog otet, ili mu je preeno, ili je povreen, ili ubijen
dravljanin te drave; ili
(v) kada je isti izvren u pokuaju da primora tu dravu da izvri ili se uzdri od izvrenja
bilo koje radnje.
3. Svaka drava potpisnica koja je uspostavila svoju pravnu nadlenost pomenutu u taki
2 obavetava Generalnog sekretara Meunarodne pomorske organizacije (u daljem
tekstu: "Generalni sekretar"). Ako ta drava naknadno ukine tu pravnu nadlenost,
obavetava o tome Generalnog sekretara.
4. Svaka drava potpisnica preduzima sve neophodne mere za uspostavljanje svoje
pravne nadlenosti za prekraje navedene u lanu 2 u sluajevima u kojima se navedeni
krivac nalazi na njenoj teritoriji i ne izruuje ga nijednoj drugoj dravi potpisnici koja je
uspostavila svoju pravnu nadlenost u skladu sa takama 1 i 2 ovog lana.
5. Ovaj protokol ne iskljuuje bilo koju krivinu nadlenost koja se ostvaruje u skladu sa
nacionalnim zakonom.

lan 4

56

Nita u ovom protokolu ni na koji nain nee uticati na pravila meunarodnog prava koja
se odnose na nepokretne platforme koje se nalaze u epikontinentalnom pojasu.
lan 5
1. Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje u Rimu, 10. marta 1988. godine i u seditu
Meunarodne pomorske organizacije (u daljem tekstu: "Organizacija") od 14. marta
1988. godine do 9. marta 1989. godine od strane svih drava koje su potpisale
Konvenciju. Nakon toga ostaje otvoren za pristup novih drava.
2. Drave mogu izraziti svoj pristanak da je Protokol za njih obavezujui na sledei
nain:
(a) bezuslovnim potpisivanjem to se tie ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja; ili
(b) potpisivanjem shodno ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, za kojim sledi ratifikacija,
prihvatanje ili odobrenje; ili
(v) pristupanjem.
3. Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristup vre se deponovanjem instrumenta s tim
u vezi kod Generalnog sekretara.
4. Samo drava koja je Konvenciju potpisala bez rezervi to se tie ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja, ili je ratifikovala, prihvatala, odobrila ili pristupila Konvenciji
moe postati potpisnica ovog protokola.
lan 6
1. Ovaj protokol stupa na snagu 90 dana nakon to ga tri drave budu bez rezerve
potpisale to se tie ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, ili poto budu deponovale
instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupa u vezi sa istom. Meutim, ovaj
protokol nee stupiti na snagu pre nego to na snagu stupi Konvencija.
2. Za dravu koja deponuje instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupa u
vezi sa ovim protokolom, nakon to su ispunjeni uslovi za stupanje na snagu istog,
ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristup stupaju na snagu 90 dana od dana
deponovanja.
lan 7
1. Svaka drava potpisnica moe otkazati ovaj protokol po isteku jedne godine od
stupanja na snagu istog u toj dravi.
2. Otkazivanje se vri deponovanjem instrumenta za objavu kod Generalnog sekretara.
3. Otkazivanje stupa na snagu nakon godinu dana, ili nekog dueg perioda koji se moe
navesti u instrumentu za deponovanje, od prijema instrumenta za deponovanje od
strane Generalnog sekretara.
4. Otkazivanje Konvencije od strane drave potpisnice smatra se otkazivanjem ovog
protokola od strane te drave.

57

lan 8
1. Organizacija moe da sazove konferenciju radi revidiranja ili izmene ovog protokola.
2. Generalni sekretar saziva konferenciju drava potpisnica ovog protokola radi
revidiranja ili izmene Protokola, na zahtev jedne treine drava potpisnica ili pet drava
potpisnica, zavisno od toga koji je broj vei.
3. Svaki instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupa koji je deponovan
nakon stupanja na snagu neke izmene ovog protokola, primenjuje se na Protokol kao
izmenjen.
lan 9
1. Ovaj protokol se deponuje kod Generalnog sekretara.
2. Generalni sekretar:
(a) obavetava sve drave koje su potpisale Protokol ili pristupile istom, i sve lanice
Organizacije o:
(i) svakom novom potpisu ili deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja,
odobrenja ili pristupa zajedno sa datumom istog;
(ii) datumu stupanja na snagu ovog protokola;
(iii) deponovanju bilo kojeg instrumenta o otkazivanju ovog protokola, zajedno sa
datumom kada je on primljen i datumom kada otkazivanje stupa na snagu;
(iv) prijemu svake izjave ili pismenog obavetenja koje se alje u skladu sa ovim
protokolom ili u skladu sa Konvencijom, a tie se ovog protokola;
(b) prosleuje potvrene originalne primerke ovog protokola svim dravama koje su
potpisale ovaj protokol ili pristupile istom.
3. im ovaj protokol stupi na snagu, deponent prosleuje overenu vernu kopiju istog
Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije i objavljivanja, u skladu sa
lanom 102 Povelje Ujedinjenih nacija.
lan 10
Ovaj protokol je sainjen u jednom jedinstvenom originalu na arapskom, kineskom,
engleskom, francuskom, ruskom i panskom jeziku, pri emu je svaki tekst jednako
verodostojan.
U potvrdu ega su dolepotpisani, budui propisno ovlaeni od strane svojih odnosnih
Vlada u tu svrhu, potpisali ovaj protokol.
Sainjeno u Rimu ovog desetog marta hiljadu devet stotina osamdeset osme godine.

58

10. Konvencija o obeleavanju plasticnog eksploziva u cilju njegovog

otkrivanja, 1991. - Convention on the Marking of Plastic Explosives for the
Purpose of Detection, 1991.
NO TEXT AVAILABLE IN LOCAL LANGAUGE

11. Medjunarodna konvencija o sprecavanju teroristickih napada bombama,

1997 - International Convention for the Suppression of Terrorist Bombings,
1997.

MEUNARODNA KONVENCIJA O SPREAVANJU TERORISTIKIH NAPADA BOMBAMA

Preambula
Imajui u vidu ciljeve i naela Povelje Ujedinjenih nacija koji se odnose na odravanje
meunarodnog mira i bezbednosti i unapreivanje dobrosusedstva i prijateljskih odnosa i
saradnje drava,
Duboko zabrinute zbog eskalacije teroristikih akata u svim oblicima i manifestacijama
irom sveta,
Podseajui na Deklaraciju od 24. oktobra 1995. godine povodom obeleavanja pedesete
godinjice Ujedinjenih nacija,
Takoe, podseajui na Deklaraciju o merama za eliminisanje meunarodnog terorizma,
u prilogu rezolucije Generalne Skuptine br. 49/60 od 9. decembra 1994. godine, u kojoj,
izmeu ostalog, drave lanice Ujedinjenih nacija sveano potvruju svoju
nedvosmislenu osudu ovih teroristikih akata, metoda i prakse kao zloinakih i
neopravdanih, bez obzira na to gde su uinjeni i ko su uinioci, ukljuujui i one kojima
se nanosi teta prijateljskim odnosima drava i naroda i kojima se ugroavaju teritorijalni
integritet i bezbednost drava,
Konstatujui da se Deklaracijom drave takoe ohrabruju "da hitno preispitaju opseg
postojeih meunarodnih odredaba o spreavanju, suzbijanju i eliminisanju terorizma u
svim njegovim oblicima i manifestacijama kako bi se obezbedio sveobuhvatan pravni
okvir koji ukljuuje sve aspekte ovog pitanja",
Podseajui nadalje na rezoluciju Generalne skuptine br. 51/201 od 17. decembra 1996.
godine i Deklaraciju kojom se dopunjava Deklaracija o merama za eliminisanje
meunarodnog terorizma od 1994. godine, u prilogu te Deklaracije,
Konstatujui takoe da se teroristiki napadi upotrebom eksploziva ili drugih smrtonosnih
naprava sve vie ire,
Dalje konstatujui da postojei multilateralni propisi koji se odnose na ovakve aktivnosti
nisu adekvatni,
Uverene da postoji hitna potreba da se unapredi meunarodna saradnja drava u
iznalaenju i usvajanju efikasnih i praktinih mera za spreavanje takvih teroristikih
akata, kao i za krivino gonjenje i kanjavanje uinilaca,

59

Smatrajui da je pojava takvih akata razlog za ozbiljnu zabrinutost meunarodne

zajednice kao celine,
Konstatujui da su aktivnosti vojnih snaga drava regulisane pravilima meunarodnog
prava izvan okvira ove Konvencije i da iskljuenje izvesnih akcija iz obuhvata ove
Konvencije ne znai da se odobravaju ili ozakonjuju inae nezakoniti akti ili da se
iskljuuje krivino gonjenje na osnovu drugih zakona,
Saglasile su se o sledeem:
lan 1
Za svrhe ove konvencije:
1. "Dravni ili vladin objekat" podrazumeva svaki stalni ili privremeni objekat ili prevozno
sredstvo kojima se koriste ili koji poseduju predstavnici drave, lanovi vlade,
zakonodavni ili sudski organi ili funkcioneri ili slubenici drave ili bilo kog drugog javnog
organa ili entiteta ili slubenici ili funkcioneri meuvladine organizacije u vezi sa svojim
slubenim dunostima.
2. "Objekat infrastrukture" oznaava bilo koji objekat u javnom ili privatnom vlasnitvu
koji slui za pruanje ili raspodelu usluga za javne potrebe, kao to su voda, kanalizacija,
energija, gorivo ili komunikacije.
3. "Eksploziv ili druga smrtonosna naprava" oznaava:
(a) eksplozivno ili zapaljivo oruje ili napravu koji su namenjeni ili imaju sposobnost da
prouzrokuju smrt, teku telesnu povredu ili znatnu materijalnu tetu; ili
(b) oruje ili napravu koji su namenjeni ili imaju sposobnost da prouzrokuju smrt, teku
telesnu povredu ili znatnu materijalnu tetu isputanjem, irenjem ili delovanjem
otrovnih hemijskih materija, biolokih sredstava ili otrova ili slinih materija, ili radijacije
ili radioaktivnih materijala.
4. "Vojne snage drave" oznaavaju oruane snage drave koje su organizovane,
obuene i opremljene u skladu sa njenim unutranjim zakonodavstvom prvenstveno u
svrhu nacionalne odbrane ili bezbednosti, kao i lica koja deluju kao podrka tih oruanih
snaga, koja su pod njihovom formalnom komandom, kontrolom i odgovornou.
5. "Javno mesto" oznaava delove neke zgrade, zemljita, ulice, vodene puteve ili druge
lokacije koje su dostupne ili otvorene za graane stalno, periodino ili povremeno, i
obuhvata svako trgovako, poslovno, kulturno, istorijsko, obrazovno, versko, vladino,
zabavno, rekreativno ili slino mesto koje je dostupno ili otvoreno za javnost.
6. "Sistem javnog saobraaja" oznaava sve objekte, prevozna sredstva i pomona
sredstva, u javnom ili privatnom vlasnitvu, koji se koriste ili slue za pruanje javnih
usluga prevoza lica ili tereta.
lan 2
1. Svako lice ini krivino delo u okviru predmeta ove Konvencije ako takvo lice
protivzakonito i namerno do javnog mesta, dravnog ili vladinog objekta, sistema javnog
saobraaja ili objekta infrastrukture prenese, odnosno na takvom mestu postavi, ispusti
ili aktivira eksploziv ili drugu smrtonosnu napravu:

60

(a) u nameri da prouzrokuje smrt ili teku telesnu povredu, ili

(b) u nameri da prouzrokuje znatno razaranje takvog mesta, objekta ili sistema, pri
emu takvo razaranje ima za posledicu ili je verovatno da e imati za posledicu veliki
materijalni gubitak.
2. Svako lice takoe ini krivino delo ako takvo lice pokua da uini krivino delo kao to
je izloeno u stavu 1.
3. Svako lice takoe ini krivino delo ako takvo lice:
(a) uestvuje kao sauesnik u krivinom delu predvienom u sl. 1 i 2; ili
(b) organizuje ili da uputstva drugima da uine krivino delo predvieno u st. 1 i 2 ili
(c) na bilo koji drugi nain doprinese da grupa lica koja deluje u zajednikom cilju uini
jedno ili vie dela predvienih u st. 1 i 2; takav doprinos mora biti uinjen sa umiljajem
i u cilju da se doprinese optoj zloinakoj delatnosti ili u cilju te grupe ili mora biti
uinjen sa znanjem za nameru grupe da izvri odnosno krivino delo ili dela.
lan 3
Ova konvencija se ne primenjuje ako je krivino delo uinjeno unutar jedne drave, kada
su navodni uinilac i oteeni dravljani te drave i kada se navodni uinilac nalazi na
teritoriji te drave i nijedna druga drava nema osnov, prema lanu 6 stav 1 ili lanu 6
stav 2 ove konvencije, da vri jurisdikciju osim to e se u takvim sluajevima, gde je to
prikladno, primenjivati odredbe l. 10 do 15.
lan 4
Svaka drava ugovornica usvojie takve mere koje mogu biti potrebne:
(a) da se predvide kao krivina dela u njenom domaem zakonodavstvu dela navedena u
lanu 2 ove konvencije;
(b) da za ta krivina dela budu predviene odgovarajue kazne pri emu se uzima u
obzir teina tih krivinih dela.
lan 5
Svaka drava ugovornica e usvojiti takve mere koje mogu biti potrebne, ukljuujui,
gde je to prikladno, mere zakonodavnog karaktera, kako bi obezbedila da se krivina
dela na koja se odnosi ova konvencija, posebno kada su uinjena sa ciljem ili namerom
da izazovu stanje terora u javnosti uopte ili kod grupe lica ili odreenih lica, ne mogu, ni
pod kojim okolnostima, opravdati razlozima politike, filozofske, ideoloke, rasne,
etnike, verske ili druge sline prirode, kao i da budu sankcionisana kaznama u skladu sa
njihovom teinom.
lan 6
1. Svaka drava ugovornica e preduzeti takve mere koje mogu biti potrebne da ustanovi
svoju jurisdikciju u odnosu na krivina dela navedena u lanu 2 kada je:
(a) krivino delo uinjeno na teritoriji te drave; ili

61

(b) krivino delo uinjeno na brodu koji plovi pod zastavom te drave ili u avionu koji je
bio registrovan po zakonima te drave u vreme kada je krivino delo uinjeno; ili
(c) krivino delo uinio dravljanin te drave.
2. Drava ugovornica takoe moe ustanoviti svoju jurisdikciju u odnosu na svako takvo
krivino delo kada je:
(a) krivino delo uinjeno protiv dravljanina te drave; ili
(b) krivino delo uinjeno protiv dravnog ili vladinog objekta te drave u inostranstvu,
ukljuujui ambasadu ili druge diplomatske ili konzularne prostorije te drave; ili
(c) krivino delo uinilo lice bez dravljanstva koje ima uobiajeno boravite na teritoriji
te drave; ili
(d) krivino delo uinjeno u pokuaju da se ta drava prinudi da uini neki akt ili da se
uzdri od takvog akta; ili
(e) krivino delo uinjeno u vazduhoplovu koji koristi vlada te drave.
3. Posle ratifikovanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ovoj konvenciji, svaka drava
ugovornica e obavestiti Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o jurisdikciji koju je
uspostavila u skladu sa stavom 2 u svom domaem zakonodavstvu. Ako doe do
eventualne promene, odnosna drava ugovornica e o tome odmah obavestiti
Generalnog sekretara.
4. Svaka drava ugovornica e isto tako preduzeti takve mere koje mogu biti potrebne
da uspostavi svoju jurisdikciju u odnosu na krivina dela navedena u lanu 2 u
sluajevima kada se navodni uinilac nalazi na njenoj teritoriji, a ona odlui da ga ne
izrui nekoj drugoj dravi ugovornici koja je uspostavila svoju jurisdikciju u skladu sa st.
1 ili 2.
5. Ovom konvencijom se ne iskljuuje vrenje bilo kakve krivine jurisdikcije koju je
uspostavila drava ugovornica u skladu sa svojim domaim zakonodavstvom.
lan 7
1. Po prijemu obavetenja da se lice koje je uinilo ili za koje se smatra da je uinilo
krivino delo navedeno u lanu 2 moda nalazi na njenoj teritoriji, odnosna drava
ugovornica e preduzeti takve mere, koje mogu biti potrebne prema njenom domaem
zakonodavstvu, radi provere injenica sadranih u obavetenju.
2. Poto tvrdi da okolnosti to opravdavaju, drava ugovornica na ijoj teritoriji se nalazi
uinilac ili navodni uinilac krivinog dela preduzee odgovarajue mere na osnovu svog
domaeg zakonodavstva kako bi obezbedila prisustvo tog lica u cilju krivinog gonjenja ili
izdavanja.

3. Svako lice prema kojem se preduzimaju mere iz stava 2 ima pravo da:
(a) bez odlaganja stupi u vezu sa najbliim odgovarajuim predstavnikom drave iji je
dravljanin ili licem koje je na drugi nain ovlaeno da titi prava tog lica ili, ako je re o

62

licu bez dravljanstva, sa predstavnikom drave na ijoj teritoriji to lice ima uobiajeno
boravite;
(b) bude poseen od predstavnika te drave;
(c) bude upoznat sa pravima iz ta. (a) i (b).
4. Prava navedena u stavu 3 ostvarivae se u skladu sa zakonima i propisima drave na
ijoj teritoriji se nalazi uinilac ili navodni uinilac, pod uslovom da pomenuti zakoni i
propisi omoguavaju da se u potpunosti ostvari svrha zbog koje su prava predviena u
stavu 3 priznata.
5. Odredbe st. 3 i 4 nee uticati na prava bilo koje drave ugovornice, koja tvrdi da ima
jurisdikciju u skladu sa lanom 6 taka 1 (c) ili 2 (c), da pozove Meunarodni komitet
Crvenog krsta da stupi u vezu sa navodnim uiniocem i da ga poseti.
6. Kada drava ugovornica, u skladu sa ovim lanom odredi prema nekom licu pritvor, o
tome e odmah izvestiti, neposredno ili preko Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija,
drave ugovornice koje su uspostavile jurisdikciju u skladu sa lanom 6 st. 1 i 2, a
ukoliko smatra uputnim, i druge zainteresovane drave ugovornice, o injenici da se
takvo lice nalazi u pritvoru i o okolnostima koje opravdavaju pritvor tog lica. Drava koja
vri istragu pomenutu u stavu 1 odmah e obavestiti pomenute drave ugovornice o
svojim nalazima i navee da li namerava da vri jurisdikciju.
lan 8
1. Ako drava ugovornica na ijoj teritoriji se nalazi navodni uinilac u sluajevima na
koje se odnosi lan 6 ne izrui to lice bie obavezna, bez ikakvog izuzetka i bez obzira na
to da li je krivino delo uinjeno na njenoj teritoriji, da preda sluaj bez neopravdanog
odlaganja svojim nadlenim organima u cilju krivinog gonjenja, kroz postupak koji je u
skladu sa zakonima te drave. Ti organi e doneti svoju odluku na isti nain kao i u
sluaju bilo kog drugog tekog krivinog dela prema zakonima te drave.
2. Kada drava ugovornica na osnovu svog domaeg zakonodavstva moe da izda ili na
drugi nain preda nekog svog dravljanina pod uslovom da to lice bude vraeno toj
dravi radi izvrenja kazne izreene kao rezultat sudskog procesa ili postupka zbog kojeg
je zatraeno izdavanje ili predaja lica i kada se ta drava i drava koja trai izdavanje
dogovore o toj mogunosti i drugim uslovima koje one smatraju odgovarajuim, takvo
uslovljeno izdavanje ili predaja je dovoljna za oslobaanje od obaveze utvrene u stavu
1.
lan 9
1. Dela navedena u lanu 2 smatrae se krivinim delima zbog kojih se moe vriti
izdavanje prema bilo kom ugovoru o izdavanju izmeu drava ugovornica koji je
postojao pre stupanja ove konvencije na snagu. Drave ugovornice prihvataju da ukljue
takva krivina dela kao krivina dela zbog kojih se moe vriti izdavanje u svaki ugovor o
izdavanju koji naknadno meusobno zakljue.
2. Kada drava ugovornica, koja izdavanje uslovljava postojanjem ugovora, primi zahtev
za izdavanje od druge drave ugovornice sa kojom nema ugovor o izdavanju, zamoljena
drava ugovornica moe, po svom nahoenju, ovu konvenciju smatrati pravnim osnovom
za izdavanje u vezi sa krivinim delima navedenim u lanu 2. Izdavanje podlee i drugim
uslovima predvienim propisima zamoljene drave.

63

3. Drave ugovornice koje ne uslovljavaju izdavanje postojanjem ugovora priznae

krivina dela navedena u lanu 2 kao krivina dela zbog kojih se izmeu njih moe vriti
izdavanje, zavisno od uslova predvienih propisima zamoljene drave.
4. Krivina dela navedena u lanu 2 smatrae se, ako je to potrebno, u cilju izdavanja
izmeu drava ugovornica, kao da su uinjena ne samo na mestu na kojem su se
dogodila ve isto tako i na teritoriji drava koje su uspostavile jurisdikciju u skladu sa
lanom 6 st. 1 i 2.
5. Odredbe svih ugovora i sporazuma o izdavanju izmeu drava ugovornica u pogledu
krivinih dela navedenih u lanu 2 smatrae se izmenjenim izmeu drava ugovornica u
onoj meri u kojoj nisu saglasne sa ovom konvencijom.
lan 10
1. Drave ugovornice e jedna drugoj pruati u najveoj meri pomo u vezi sa istragom
ili krivinim postupkom ili postupkom izdavanja koji budu pokrenuti u vezi sa krivinim
delima navedenim u lanu 2, ukljuujui pomo u pribavljanju dokaza kojima raspolau,
a koji su neophodni za postupak.
2. Drave ugovornice e izvravati svoje obaveze iz stava 1 u skladu sa eventualnim
ugovorima ili drugim sporazumima o uzajamnoj pravnoj pomoi koji mogu postojati
izmeu njih. U odsustvu takvih ugovora ili sporazuma, drave e jedna drugoj pruiti
pomo u skladu sa svojim domaim zakonodavstvom.
lan 11
Nijedno krivino delo navedeno u lanu 2 nee se, za svrhe izdavanja ili uzajamne
pravne pomoi, smatrati politikim krivinim delom ili krivinim delom povezanim sa
politikim krivinim delom ili krivinim delom uinjenim iz politikih pobuda. Prema tome,
zahtev za izdavanje ili uzajamnu pravnu pomo koji se odnosi na takvo krivino delo ne
moe se odbiti iskljuivo zbog toga to se odnosi na politiko krivino delo ili krivino
delo povezano sa politikim krivinim delom ili krivino delo uinjeno iz politikih pobuda.
lan 12
Nijedna odredba ove konvencije ne moe se tumaiti tako da namee obavezu da se
izvri izdavanje ili prui pravna pomo ukoliko zamoljena drava ugovornica ima
osnovane razloge da veruje da je zahtev za izdavanje zbog krivinih dela navedenih u
lanu 2 ili za uzajamnu pravnu pomo u pogledu takvih krivinih dela podnet u cilju
krivinog gonjenja ili kanjavanja nekog lica zbog njegove rasne pripadnosti,
veroispovesti, nacionalnosti, etnikog porekla ili politikog ubeenja ili da bi
udovoljavanje zahtevu nanelo tetu poloaju tog lica iz bilo kog od ovih razloga.
lan 13
1. Lice koje se nalazi u pritvoru ili izdrava kaznu na teritoriji jedne drave ugovornice,
ije se prisustvo trai u drugoj dravi ugovornici radi svedoenja, identifikacije ili
pruanja pomoi na drugi nain u pribavljanju dokaza, radi istrage ili krivinog gonjenja
zbog krivinih dela iz ove konvencije, moe biti premeteno ukoliko se ispune sledei
uslovi:
(a) da lice poto je prethodno obaveteno da svoj pristanak; i

64

(b) da su nadleni organi obe drave saglasni, pod uslovima koje te drave mogu
smatrati odgovarajuim.
2. Za svrhe ovog lana:
(a) drava u koju se lice premeta ima ovlaenje i obavezu da premeteno lice dri u
pritvoru, ukoliko nije neto drugo zatraeno od drave iz koje je lice premeteno ili
ukoliko ona za to nije dala saglasnost;
(b) drava u koju se lice premeta izvrie bez odlaganja svoju obavezu da vrati lice u
pritvor dravi iz koje je ono premeteno, shodno prethodnom ili nekom drugom
dogovoru nadlenih organa obe drave;
(c) drava u koju je lice premeteno nee traiti od drave iz koje se lice premeta da
pokree postupak za izdavanje radi vraanja tog lica,
(d) premetenom licu e se uraunati u kaznu koju izdrava u dravi iz koje je
premeteno vreme provedeno u pritvoru u dravi u koju je premeteno.
3. Ukoliko se drava ugovornica iz koje je lice premeteno u skladu sa ovim lanom sa
tim ne saglasi, to lice, bez obzira na nacionalnost, nee biti krivino gonjeno ili pritvarano
ili izloeno drugom ogranienju line slobode na teritoriji drave u koju je premeteno u
vezi sa delima ili presudama koji su prethodili njegovom naputanju teritorije drave iz
koje je premeteno.
lan 14
Svakom licu koje je pritvoreno ili prema kojem su preduzete neke druge mere ili se
sprovode postupci shodno ovoj konvenciji garantovae se korektno postupanje,
ukljuujui uivanje svih prava i garancija u skladu sa propisima drave na ijoj teritoriji
se to lice nalazi i primenjivim odredbama meunarodnog prava, ukljuujui
meunarodno humanitarno pravo.
lan 15
Drave ugovornice e saraivati u spreavanju krivinih dela navedenih u lanu 2
naroito:
(a) kroz preduzimanje svih praktinih mera, ukljuujui, po potrebi prilagoavanje svog
unutranjeg zakonodavstva radi spreavanja i suzbijanja na njihovim teritorijama
priprema za vrenje tih krivinih dela unutar ili izvan njihovih teritorija, ukljuujui mere
zabrane na njihovim teritorijama protivzakonitih delatnosti lica, grupa i organizacija,
kojima se ohrabruju, podstrekavaju, organizuju, svesno finansiraju ili vre krivina dela
koja su navedena u lanu 2;
(b) kroz razmenu tanih i proverenih informacija u skladu sa svojim domaim propisima,
kao i usklaivanje upravnih i drugih mera koje se preduzimaju po potrebi da bi se
spreilo vrenje krivinih dela navedenih u lanu 2;
(c) kroz istraivanje i razvoj, gde je to primereno, metodama za otkrivanje eksploziva i
drugih tetnih materija koje mogu prouzrokovati smrt ili telesnu povredu, kroz
savetovanja o razvoju standarda za oznaavanje eksploziva, kako bi se utvrdilo njihovo
poreklo u istragama nakon eksplozija, putem razmene obavetenja o preventivnim
merama, saradnje i prenosa tehnologije, opreme i odgovarajuih materijala.

65

lan 16
Drava ugovornica u kojoj se krivino goni navodni uinilac duna je da, u skladu sa
svojim domaim propisima ili primenjivim postupkom, saopti konaan ishod postupka
Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji e to obavetenje proslediti drugim
dravama ugovornicama.
lan 17
Drave ugovornice e ispunjavati svoje obaveze iz ove konvencije na nain koji je u
skladu sa naelima suverene ravnopravnosti i teritorijalnog integriteta drava i
nemeanja u unutranje stvari drugih drava.
lan 18
Nijednom odredbom ove konvencije ne daje se pravo dravi ugovornici da na teritoriji
druge drave ugovornice preduzme vrenje jurisdikcije ili funkcija koje su rezervisane
iskljuivo za organe te / druge drave ugovornice na osnovu njenih domaih propisa.
lan 19
1. Nijedna odredba ove konvencije nee uticati na druga prava, obaveze i odgovornosti
drava i pojedinaca koji se zasnivaju na meunarodnom pravu, posebno na ciljeve i
naela Povelje Ujedinjenih nacija i meunarodno humanitarno pravo.
2. Aktivnosti oruanih snaga za vreme oruanog sukoba koje su regulisane
meunarodnim humanitarnim pravom, ne ureuju se ovom konvencijom, kao ni
aktivnosti koje preduzimaju vojne snage neke drave u vrenju svojih zvaninih
dunosti, u onoj meri u kojoj su regulisane drugim pravilima meunarodnog prava.
lan 20
1. Svaki spor izmeu dve ili vie drava ugovornica koji se odnosi na tumaenje ili
primenu ove konvencije koji ne moe da se rei pregovorima u razumnom roku, na
zahtev jedne od njih podnosi se na arbitrau. Ako, u roku od est meseci od datuma
podnoenja zahteva za arbitrau, strane ne mogu da postignu saglasnost o organizaciji
arbitrae, bilo koja od njih moe podneti spor na reavanje Meunarodnom sudu pravde
podnoenjem zahteva u skladu sa Statutom suda.
2. Svaka drava moe u vreme potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ove
konvencije ili pristupanja istoj izjaviti da ne smatra da je obavezuje stav 1. Ostale drave
ugovornice nee obavezivati stav 1 u odnosu na svaku dravu ugovornicu koja izjavi
takvu rezervu.
3. Svaka drava koja izjavi rezervu u skladu sa stavom 2 moe u svako doba povui tu
rezervu upuivanjem pismenog obavetenja Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
lan 21
1. Ova konvencija e biti otvorena za potpisivanje svim dravama od 12. januara 1998.
godine do 31. decembra 1999. godine u seditu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
2. Ova konvencija podlee ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja bie deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

66

3. Ova konvencija je otvorena za pristupanje svakoj dravi. Instrumenti o pristupanju

bie deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
lan 22
1. Ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon dana deponovanja dvadeset
drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja kod Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Za svaku dravu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi Konvenciji nakon
deponovanja dvadeset drugog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili
pristupanju, Konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon deponovanja instrumenta
te drave o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju.
lan 23
1. Svaka drava ugovornica moe da otkae ovu konvenciju pismenim saoptenjem
Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Otkaz stupa na snagu po isteku jedne godine od dana kada je Generalni sekretar
Ujedinjenih nacija primio obavetenje.
lan 24
Original ove konvencije, iji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom,
ruskom i panskom jeziku podjednako verodostojni, bie deponovani kod Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija, koji e overene primerke Konvencije dostaviti svim
dravama.
U POTVRDU EGA dole potpisani, propisano ovlaeni u tu svrhu od strane svojih vlada,
potpisali su ovu konvenciju, koja je otvorena za potpisivanje 12. januara 1998. godine u
Njujorku.

67

12. Meunarodna Konvencija o Suzbijanju Finansiranja Terorizma, 1999

International Convention for the Suppression of the Financing of Terrorism,
1999.

MEUNARODNA KONVENCIJA O SUZBIJANJU FINANSIRANJA TERORIZMA

PREAMBULA
Drave potpisnice ove konvencije,
Imajui u vidu svrhe i principe Povelje Ujedinjenih nacija o odravanju meunarodnog
mira i bezbednosti i unapreivanju dobrosusedstva i prijateljskih odnosa i saradnje meu
dravama,
Duboko zabrinute zbog eskalacije teroristikih akata irom sveta u svim njihovim
vidovima i manifestacijama,
Pozivajui se na Deklaraciju povodom pedesetogodinjice Ujedinjenih nacija, sadranu u
rezoluciji 50/6 Generalne skuptine, od 24. oktobra 1995. godine,
Pozivajui se takoe na sve relevantne rezolucije Generalne skuptine o tom pitanju,
ukljuujui rezoluciju 49/60 od 9. decembra 1994. godine i njene anekse o Deklaraciji o
merama za eliminisanje meunarodnog terorizma, u kojoj su drave lanice Ujedinjenih
nacija sveano potvrdile svoju nedvosmislenu osudu svih akata, metoda i praksi
terorizma kao kriminalnih i neopravdanih, bez obzira na to kada i ko ih ini, ukljuujui i
one koje ugroavaju prijateljske odnose meu dravama i narodima i ugroavaju
teritorijalni integritet i bezbednost drava,
Konstatujui da Deklaracija o merama za eliminisanje meunarodnog terorizma takoe
podstie drave da hitno preispitaju obim postojeih meunarodnih zakonskih odredaba
o spreavanju, suzbijanju i eliminisanju terorizma u svim njegovim oblicima i
manifestacijama, kako bi se obezbedilo postojanje sveobuhvatnog zakonskog okvira koji
e obuhvatiti sve aspekte ovog pitanja,
Pozivajui se na rezoluciju 51/210 Generalne skuptine od 17. decembra 1996. godine,
stav 3. podstav (f), kojom je Generalna skuptina pozvala sve drave da preduzmu
korake da spree i suzbiju, kroz odgovarajue domae mere, finansiranje terorista i
teroristikih organizacija, bez obzira da li se takvo finansiranje vri neposredno ili
posredno kroz organizacije koje imaju ili tvrde da imaju i dobrotvorne, socijalne ili
kulturne ciljeve ili koje se takoe bave nezakonitim aktivnostima kao to su nezakonito
trgovanje orujem, trgovina drogom i uzimanje reketa, ukljuujui eksploataciju ljudi za
svrhe finansiranja teroristikih aktivnosti, i posebno da razmotre, gde je to pogodno,
usvajanje nadzornih mera za spreavanje i suzbijanje kretanja sredstava za koje se
sumnja da su namenjena za teroristike svrhe, bez bilo kakvog naruavanja slobode
legitimnih kretanja kapitala, i da intenziviraju razmenu informacija o meunarodnim
kretanjima takvih sredstava,
Pozivajui se takoe na rezoluciju 52/165 Generalne skuptine od 15. decembra 1997.
godine, u kojoj je Generalna skuptina pozvala sve drave da posebno razmotre
sprovoenje mera utvrenih u stavovima 3(a) do (f) rezolucije 51/210 od 17. decembra
1996,
Pozivajui se takoe na rezoluciju 52/108 Generalne skuptine od 8. decembra 1998.
godine, u kojoj je Generalna skuptina odluila da ad hoc Komitet osnovan rezolucijom

68

51/210 od 17. decembra 1996. godine treba sa saini nacrt meunarodne konvencije za
suzbijanje finansiranja terorista da bi se dopunili pratei postojei meunarodni
instrumenti,
Imajui u vidu da je finansiranje terorizma pitanje koje izaziva ozbiljnu zabrinutost
meunarodne zajednice u celini,
Konstatujui da zastupljenost i ozbiljnost meunarodnog terorizma zavisi od finansijskih
sredstava koje teroristi mogu da pribave,
Konstatujui takoe da se postojei multilateralni pravni instrumenti ne bave izriito
takvim finansiranjem,
Ubeena da postoji hitna potreba da se ojaa meunarodna saradnja meu dravama u
kreiranju i usvajanju efikasnih mera za spreavanje finansiranja terorizma, kao i za
njegovo suzbijanje putem gonjenja i kanjavanja njegovih poinilaca,
Postigle su saglasnost o sledeem:
lan 1
Za svrhe ove konvencije
1. "Sredstva" znai sredstva svake vrste, bilo materijalna ili nematerijalna, pokretna ili
nepokretna, ma kako steena, i pravne dokumente ili instrumente u bilo kom obliku,
ukljuujui elektronske ili digitalne, kojima se dokazuje svojina ili interes u odnosu na
takva sredstva, ukljuujui, ali ne ograniavajui se na bankarske kredite, ekove za
putovanja, novane uputnice, akcije, hartije od vrednosti, obveznice, menice i akreditive.
2. "Dravni ili vladin objekat" znai svaki stalni ili privremeni objekat ili vozilo koje
koriste ili se u njemu nalaze predstavnici drave, lanovi vlade, zakonodavnih ili sudskih
organa ili zvaninici ili zaposleni u dravnim organima, odnosno u bilo kom drugom
javnom organu ili subjektu ili zaposleni ili zvaninici neke meuvladine organizacije u
vezi sa svojim zvaninim dunostima.
3. "Prihod" znai sva sredstva koja potiu od ili su pribavljena, neposredno ili posredno,
injenjem krivinog dela navedenog u lanu 2.
lan 2
1. Svako lice ini delo u okviru znaenja Konvencije ukoliko to lice na bilo koji nain,
neposredno ili posredno, nezakonito i namerno, obezbedi ili prikupi sredstva sa namerom
da se ona upotrebe ili znajui da e ona biti upotrebljena, u celini ili delimino, radi
injenja:
a) nekog dela koje predstavlja krivino delo u okviru i kao to je utvreno u jednom od
sporazuma navedenih u aneksu; ili
b) bilo kog drugog dela iji je cilj da izazove smrt ili teu telesnu povredu civila ili bilo
kog drugog lica koje ne uestvuje aktivno u neprijateljstvima u situaciji oruanog
sukoba, kada je svrha takvog dela, po njegovoj prirodi ili kontekstu, da zastrai
stanovnitvo, ili da primora neku vladu ili neku meunarodnu organizaciju da poini ili da
se uzdri od injenja nekog dela.

69

2. (a) Po deponovanju svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili

pristupanja, drava potpisnica koja nije strana potpisnica nekog od sporazuma navedenih
u aneksu moe izjaviti da e se, u primeni ove konvencije na tu dravu potpisnicu,
smatrati da sporazum nije ukljuen u aneks pomenut u stavu 1, podstav (a). Izjava e
prestati da vai im sporazum stupi na snagu za tu dravu potpisnicu, koja e o toj
injenici obavestiti depozitara pismenim putem;
(b) kada neka drava potpisnica prestane da bude strana potpisnica sporazuma
navedenog u aneksu, ona moe dati izjavu predvienu u ovom lanu, u vezi sa tim
sporazumom.
3. Da bi neko delo bilo krivino delo utvreno u stavu 1, nee biti neophodno da se
sredstva stvarno upotrebe za izvrenje krivinog dela pomenutog u stavu 1, podstavovi
(a) ili (b).
4. Svako lice takoe ini krivino ukoliko pokua da uini krivino delo utvreno u stavu
1 ovog lana.
5. Svako lice takoe ini krivino delo ukoliko:
(a) uestvuje kao sauesnik u nekom krivinom delu utvrenom u stavu 1 ili 4 ovog
lana;
(b) organizuje ili direktno naredi injenje krivinog dela utvrenog u stavu 1 ili 4 ovog
lana;
(c) doprinosi injenju jednog ili vie krivinih dela kao to je utvreno u stavu 1 ili 4 ovog
lana od strane grupe lica koja deluju sa zajednikom namerom. Takav doprinos e biti
nameran i bie:
(i) uinjen u cilju unapreivanja kriminalne aktivnosti ili kriminalne namere grupe, gde
takva aktivnost ili namera ukljuuju injenje krivinog dela utvrenog u stavu 1 ovog
lana, ili
(ii) uinjen sa znanjem za nameru grupe da uini krivino delo utvreno u stavu 1 ovog
lana.
lan 3
Ova konvencija nee se primenjivati kada je krivino delo uinjeno unutar jedne drave,
a navodni poinilac je dravljanin te drave i nalazi se na teritoriji te drave i nijedna
druga drava nema osnov po lanu 7 stav 1 ili lanu 7 stav 2 da vri jurisdikciju, izuzev
to se odredbe lanova 12 do 18, prema pogodnosti, primenjuju u tim sluajevima.
lan 4
Svaka drava potpisnica e usvojiti mere koje mogu biti neophodne:
(a) da se ustanove kao krivina dela po njenom unutranjem pravu dela utvrena u
lanu 2;
(b) da za ta krivina dela predvidi odgovarajue kazne uzimajui u obzir teu prirodu
krivinih dela.
lan 5
70

1. Svaka drava potpisnica e, u skladu sa svojim domaim zakonskim principima,

preduzeti neophodne mere da omogui da pravno lice smeteno na njenoj teritoriji ili
organizovano po njenim zakonima bude pozvano na odgovornost kada je lice odgovorno
za upravljanje ili rukovoenje tim pravnim licem, u tom svojstvu, uinilo krivino delo
utvreno u lanu 2. Takva odgovornost moe biti krivina, graanska ili administrativna.
2. Takvoj odgovornosti se podlee bez uticaja na krivinu odgovornost pojedinaca koji su
uinili krivino delo.
3. Svaka drava potpisnica e obezbediti da, naroito, pravna lica koja su odgovorna u
skladu sa gornjim stavom 1 podleu efikasnim, srazmernim i odgovarajuim krivinim,
graanskim ili administrativnim sankcijama. Takve sankcije mogu ukljuiti novane
sankcije.
lan 6
Svaka drava potpisnica e usvojiti one mere koje bi mogle biti neophodne, ukljuujui ,
gde je to pogodno, domae zakonske propise, kako bi obezbedila da krivina dela u
okviru ove konvencije ni pod kakvim okolnostima ne mogu da se opravdaju razlozima
politike, filozofske, ideoloke, rasne, verske ili druge sline prirode.
lan 7
1. Svaka drava potpisnica e preduzeti mere koje bi mogle biti neophodne da ustanovi
svoju jurisdikciju nad krivinim delima utvrenim u lanu 2 kada je:
(a) krivino delo uinjeno na teritoriji te drave;
(b) krivino delo uinjeno na brodu koji plovi pod zastavom te drave ili u avionu
registrovanom po zakonima te drave u vreme injenja krivinog dela;
(c) krivino delo uinio dravljanin te drave.
2. Drava potpisnica takoe moe ustanoviti svoju jurisdikciju nad svakim takvim
krivinim delom kada je:
(a) krivino delo usmereno ili je imalo za posledicu injenje krivinog dela pomenutog u
lanu 2 stav 1 podstav (a) ili (b), na teritoriji ili protiv dravljanina te drave;
(b) krivino delo usmereno ili je imalo za posledicu injenje krivinog dela pomenutog u
lanu 2 stav 1 podstav (a) ili (b), protiv dravnog ili vladinog objekta te drave u
inostranstvu, ukljuujui diplomatske ili konzularne prostorije te drave;
(c) krivino delo usmereno ili je imalo za posledicu krivino delo pomenuto u lanu 2 stav
1 podstav (a) ili (b), uinjeno u pokuaju da se drava prisili da uini ili da se uzdri od
injenja neke radnje;
(d) krivino delo uinilo lice bez dravljanstva koje ima prebivalite na teritoriji te
drave;
(e) krivino delo uinjeno u avionu koji kontrolie vlada te drave.
3. Po ratifikovanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju ovoj konvenciji, svaka drava
potpisnica e pismenim putem obavestiti Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o
jurisdikciji koju je ustanovila u skladu sa stavom 2. Ukoliko bi dolo do bilo kakve
71

izmene, drava potpisnica o kojoj se radi e odmah o tome pismenim putem obavestiti
Generalnog sekretara.
4. Svaka drava potpisnica e, isto tako, preduzeti mere koje bi mogle biti neophodne da
ustanovi svoju jurisdikciju nad krivinim delima utvrenim u stavu 2 u sluajevima kada
se navodni uinilac nalazi na njenoj teritoriji i ona ne izrui to lice nijednoj od drava
potpisnica koje su ustanovile svoju jurisdikciju u skladu sa stavovima 1 ili 2.
5. Kada vie nego jedna drava potpisnica zahteva jurisdikciju nad krivinim delima
utvrenim u lanu 2 odnosne drave potpisnice e nastojati da na odgovarajui nain
koordiniraju svoje akcije, posebno u vezi sa uslovima gonjenja i modalitetima uzajamne
pravne pomoi.
6. Bez uticaja na norme opteg meunarodnog prava, ova konvencija ne iskljuuje
primenu i bilo kakve krivine jurisdikcije koju neka drava potpisnica ustanovi u skladu
sa svojim unutranjim pravom.
lan 8
1. Svaka drava potpisnica e preduzeti odgovarajue mere, u skladu sa svojim domaim
zakonskim principima, da identifikuje, otkrije i zamrzne ili zapleni eventualna sredstva
koja se koriste ili su odreena za svrhe injenja krivinih dela utvrenih u lanu 2 kao i
sredstva steena injenjem takvih krivinih dela, za svrhe eventualne zaplene.
2. Svaka drava potpisnica e preduzeti odgovarajue mere, u skladu sa svojim domaim
zakonskim principima, radi zaplene sredstava koja se koriste ili su namenjena za svrhu
injenja krivinih dela utvrenih u lanu 2 i sredstava steenih injenjem takvih krivinih
dela.
3. Svaka drava potpisnica o kojoj se radi moe razmotriti zakljuenje sporazuma o
podeli sa drugim dravama potpisnicima, redovno ili od sluaja do sluaja, sredstava
steenih zaplenom pomenutom u ovom lanu.
4. Svaka drava potpisnica e razmotriti uspostavljanje mehanizama kojima e se
sredstva steena zaplenom pomenutom u ovom lanu koristiti za obeteenje rtava
krivinih dela pomenutih u lanu 2 stav 1 podstav (a) ili (b) ili njihovih porodica.
5. Odredbe ovog lana e se sprovoditi bez tete po prava treih strana koje deluju u
dobroj veri.
lan 9
1. Po dobijanju informacije da se lice koje je uinilo krivino delo ili koje je navodno
uinilo krivino delo utvreno u lanu 2 moda nalazi na njenoj teritoriji, drava
potpisnica o kojoj se radi e preduzeti mere koje bi mogle biti neophodne po njenom
domaem zakonodavstvu da istrai injenice sadrane u takvoj informaciji.
2. Nakon to se uveri da okolnosti to opravdavaju, drava potpisnica na ijoj teritoriji se
uinilac ili navodni uinilac nalazi preduzee odgovarajue mere u skladu sa svojim
domaim zakonodavstvom da obezbedi prisustvo tog lica za svrhe gonjenja ili izruenja.
3. Svako lice u vezi sa kojim se preduzimaju mere pomenute u stavu 2 imae pravo da:

72

(a) komunicira bez odlaganja sa najbliim odgovarajuim predstavnikom drave iji je

dravljanin ili koji je na drugi nain ovlaen da titi prava tog lica ili, ukoliko je lice
apatrid, drave na ijoj teritoriji to lice ima prebivalite;
(b) bude poseeno od strane predstavnika te drave;
(c) bude informisano o pravima tog lica po podstavovima (a) i (b).
4. Prava pomenuta u stavu 3 e se koristiti u skladu sa zakonima i propisima drave na
ijoj teritoriji se uinilac ili navodni uinilac nalazi, s tim to navedeni zakoni i propisi
moraju da obezbede pun efekat koji je dat svrhom zbog koje su ta prava prema stavu 3
odreena.
5. Odredbe stavova 3 i 4 nee uticati na pravo bilo koje drave potpisnice koja zahteva
jurisdikciju u skladu sa lanom 7 stav 1 podstavom (b), ili stav 2 podstav (b), da pozove
Meunarodni komitet Crvenog krsta da poseti; i komunicira sa navodnim uiniocem.
6. Kada neka drava potpisnica, shodno ovom lanu, stavi neko lice u pritvor, ona e o
tome odmah pismenim putem obavestiti, direktno ili preko Generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija, drave potpisnice koje su ustanovile jurisdikciju u skladu sa lanom 7
stav 1 ili 2 i, ukoliko to smatra preporuljivim, eventualne druge zainteresovane drave
potpisnice, o injenici da se takvo lice nalazi u pritvoru i o okolnostima koje opravdavaju
pritvor. Drava koja vri istragu pomenutu u stavu 1 odmah e obavestiti navedene
drave potpisnice o svojim nalazima i navesti da li eli da iskoristi jurisdikciju.
lan 10
1. Drava potpisnica, na ijoj teritoriji se navodni uinilac nalazi, u sluajevima na koje
se odnosi lan 7 ukoliko ne izrui to lice, bie obavezna bez izuzetka i bez obzira na to da
li je krivino delo uinjeno na njenoj teritoriji, da preda sluaj bez nepotrebnog odlaganja
svojim nadlenim organima radi gonjenja, kroz proceduru u skladu sa zakonima te
drave. Ti nadleni organi e doneti odluku na isti nain kao u sluaju bilo kog drugog
krivinog dela tee prirode po zakonu te drave.
2. Kada je nekoj dravi potpisnici dozvoljeno po njenom domaem zakonodavstvu da
izrui ili na drugi nain preda nekog svog dravljanina samo pod uslovom da se to lice
vrati toj dravi radi izdravanja kazne utvrenje kao posledica suenja ili postupka zbog
kog su izruenje ili predaja tog lica traeni, i ta drava i drava koja trai izruenje lica se
saglase sa ovom opcijom i drugim uslovima koje one mogu smatrati pogodnim, tako
uslovljeno izruenje ili predaja bie dovoljni za izvrenje obaveze utvrene u stavu 1.
lan 11
1. Krivina dela utvrena u lanu 2 smatrae se delima koja podleu ekstradiciji prema
svakom ugovoru o ekstradiciji koji postoji izmeu drava potpisnica pre stupanja na
snagu ove konvencije. Drave potpisnice preuzimaju obavezu da takva krivina dela
ukljue u dela koja podleu ekstradiciji u svakom ugovoru o ekstradiciji koji e izmeu
njih biti naknadno zakljuen.
2. Kada neka drava potpisnica koja uslovljava izdavanje postojanjem ugovora dobije
zahtev za izdavanje od druge drave potpisnice sa kojom nema ugovor o ekstradiciji,
zamoljena drava potpisnica moe, po svom izboru, smatrati ovu konvenciju zakonskom
osnovom za izdavanje u vezi sa krivinim delima utvrenim u lanu 2. Izdavanje e
podlegati drugim uslovima predvienim zakonom zamoljene drave.

73

3. Drave potpisnice koje ne uslovljavaju izdavanje postojanjem ugovora priznae

krivina dela utvrena u lanu 2 za dela koja podleu meusobnoj ekstradiciji, u
zavisnosti od uslova predvienih zakonom zamoljene drave.
4. Ukoliko je neophodno, krivina dela utvrena u lanu 2 e se, za svrhe ekstradicije
izmeu drava potpisnica, smatrati uinjenim ne samo na mestu na kome su se dogodila
nego takoe i na teritoriji drave koje su ustanovile jurisdikciju u skladu sa lanom 7
stavovima 1 i 2.
5. Odredbe svih ugovora o ekstradiciji i sporazuma izmeu drava potpisnica u vezi sa
krivinim delima utvrenim u lanu 2 smatrae se izmenjenim izmeu drava potpisnica
u meri u kojoj su nesaglasne sa ovom konvencijom.
lan 12
1. Drave potpisnice e pruiti jedna drugoj pomo u najveoj moguoj meri u vezi sa
krivinim istragama ili krivinim ili ekstradicionim postupcima u pogledu krivinih dela
utvrenih u lanu 2 ukljuujui pomo u pribavljanju dokaza u njihov posed koji su
neophodni za postupak.
2. Drave potpisnice mogu odbiti zahtev za meusobnu pravnu pomo po osnovu
bankarske tajne.
3. Strana molilja nee prosleivati niti koristiti informacije ili dokaz koje dostavi
zamoljena strana radi istraga, gonjenja ili postupaka, izuzev onih koji su navedeni u
zahtevu, bez prethodne saglasnosti zamoljene strane.
4. Svaka drava potpisnica moe razmotriti uspostavljanje mehanizama za podelu sa
drugim dravama potpisnicama informacija ili dokaza potrebnih da bi se ustanovila
krivina, graanska ili upravna odgovornost shodno lanu 5.
5. Drave potpisnice e ispunjavati svoje obaveze po st. 1 i 2 u skladu sa eventualnim
ugovorima ili drugim sporazumima o uzajamnoj pravnoj pomoi ili razmeni informacija
koji mogu da postoje meu njima. U odsustvu takvih ugovora ili aranmana, drave
potpisnice e jedna drugoj pruiti pomo u skladu sa svojim domaim zakonom.
lan 13
Nijedno od krivinih dela utvrenih u lanu 2 nee se za svrhe izruenja ili uzajamne
pravne pomoi smatrati fiskalnim delom. Shodno tome, drave potpisnice ne mogu odbiti
zahtev za izruenje ili uzajamnu pravnu pomo samo na osnovu toga da se odnosi na
fiskalno delo.
lan 14
Nijedno od krivinih dela utvrenih u lanu 2 nee se za svrhe ekstradicije ili uzajamne
pravne pomoi smatrati politikim krivinim delom ili krivinim delom povezanim sa
politikim krivinim delom ili krivinim delom izazvanim politikim motivima. Shodno
tome, zahtev za ekstradiciju ili uzajamnu pravnu pomo, zasnovan na takvom krivinom
delu, ne moe biti odbijen samo na osnovu toga to se odnosi na politiko krivino delo
ili krivino delo povezano sa politikim krivinim delom ili krivino delo izazvano
politikim motivima.

74

lan 15
Nita u ovoj konvenciji nee se tumaiti tako da namee obavezu izruenja ili pruanja
uzajamne pravne pomoi ukoliko zamoljena drava potpisnica ima dovoljno osnova da
veruje da je zahtev za izruenje zbog krivinih dela utvrenih u lanu 2 ili za uzajamnu
pravnu pomo u vezi sa takvim krivinim delima podnet radi krivinog gonjenja ili
kanjavanja lica zbog njegove rasne, verske, nacionalne, etnike pripadnosti ili politikog
ubeenja tog lica ili da e ispunjenje zahteva naneti tetu poloaju tog lica iz nekog od
tih razloga.
lan 16
1. Lice koje se nalazi u pritvoru ili koje izdrava zatvorsku kaznu na teritoriji jedne
drave potpisnice a ije se prisustvo u drugoj dravi potpisnici zahteva radi identifikacije,
svedoenja ili drukijeg pruanja pomoi u pribavljanju dokaza za istragu ili radi gonjenja
zbog krivinih dela utvrenih u lanu 2 moe biti premeteno ukoliko su ispunjeni sledei
uslovi:
(a) da to lice slobodno d svoju saglasnost zasnovanu na dobroj obavetenosti;
(b) da se nadleni organi obe drave sloe pod uslovima koje te drave mogu smatrati
pogodnim.
2. Za svrhe ovog lana:
(a) drava u koju se to lice premeta bie ovlaena i obavezna da premeteno lice dri u
pritvoru, osim ako drava iz koje se to lice premeta zahteva drukije ili izda drukije
ovlaenje;
(b) drava u koju se to lice premeta e bez odlaganja izvriti svoju obavezu da to lice
vrati dravi iz koje je to lice premeteno u skladu sa prethodnim dogovorom, ili drukijim
dogovorom nadlenih organa dveju drava;
(c) drava u koju se lice premeta nee traiti od drave iz koje je to lice premeteno da
pokrene postupak izruenja radi vraanja tog lica;
(d) premetenom licu e biti uraunato u zatvorsku kaznu koju izdrava u dravi iz koje
se premeta vreme provedeno u zatvoru drave u koju se premeta.
3. Sem ukoliko se sa tim saglasi drava potpisnica iz koje neko lice treba da bude
premeteno u skladu sa ovim lanom, to lice, bez obzira na svoje dravljanstvo, nee biti
gonjeno niti pritvoreno niti podvrgnuto bilo kakvom drugom ogranienju svoje line
slobode na teritoriji drave u koju se to lice premeta u vezi sa delima ili ubeenjima
koje je imalo pre odlaska sa teritorije drave iz koje je takvo lice premeteno.
lan 17
Svakom licu koje se liava slobode ili u vezi sa kojim se preduzimaju bilo koje druge
mere ili sprovodi postupak u skladu sa ovom konvencijom garantovae se korektan
tretman, ukljuujui uivanje svih prava i garancija u skladu sa zakonom drave na ijoj
teritoriji se to lice nalazi u vaeim odredbama meunarodnog prava, ukljuujui
meunarodne propise o ljudskim pravima.

75

lan 18
1. Drave potpisnice e saraivati u spreavanju krivinih dela utvrenih u lanu 2
preduzimanjem svih izvodljivih mera, pored ostalog, prilagoavanjem svog domaeg
zakonodavstva, ukoliko je to potrebno, da bi spreile i suzbile pripreme na svojim
teritorijama za injenje tih krivinih dela na i izvan svojih teritorija, ukljuujui:
(a) mere za spreavanje na svojim teritorijama nezakonitih aktivnosti lica i organizacija
koje svesno podstiu, izazivaju, organizuju ili uestvuju u injenju krivinih dela
utvrenih u stavu 2;
(b) mere, kojima se od finansijskih institucija i drugih strunih institucija ukljuenih u
finansijske poslove zahteva da upotrebe najefikasnije raspoloive mere za identifikaciju
svojih uobiajenih ili povremenih klijenata, kao i klijenata za iji interes su rauni
otvoreni, i da posebnu panju posvete neuobiajenim ili sumnjivim poslovima i da prijave
transakcije za koje se sumnja da proizilaze iz kriminalne aktivnosti. Za tu svrhu, drave
potpisnice e razmotriti:
(i) usvajanje propisa kojima se zabranjuje otvaranje rauna iji su nosioci ili korisnici
neidentifikovani ili ne mogu da se identifikuju, i mera kojima e obezbediti da takve
institucije potvrde identitet stvarnih vlasnika takvih transakcija;
(ii) u vezi sa identifikovanjem pravnih subjekata, zahtev da finansijske institucije, kada
je to potrebno, preduzmu mere za verifikovanje pravnog postojanja i strukture klijenta
tako to e pribaviti, bilo iz javnog registra ili od samog klijenta ili na oba naina, dokaz
o osnivanju, ukljuujui informacije o klijentovom imenu, zakonskom obliku, adresi,
direktorima i odredbama koje reguliu ovlaenje za obavezivanje takvog subjekta;
(iii) usvajanje propisa kojima se finansijskim institucijama uvodi obaveza da
blagovremeno izvetavaju nadlene organe o svim sloenim, neuobiajeno velikim
poslovima i neuobiajenim strukturama poslova, koji nemaju oiglednu ekonomsku ili
oigledno zakonsku svrhu, bez straha od preuzimanja krivine ili graanske odgovornosti
za krenje bilo kakvog ogranienja u pogledu otkrivanja informacija ukoliko prijave svoje
sumnje u dobroj veri;
(iv) zahtev da finansijske institucije, najmanje pet godina, uvaju svu neophodnu
evidenciju o poslovima, kako domaim tako i meunarodnim.
2. Drave potpisnice e dalje saraivati u spreavanju krivinih dela utvrenih u lanu 2
tako to e uzeti u obzir:
(a) mere nadzora, ukljuujui, na primer, davanje licence svim agencijama koje se bave
prenosom novca;
(b) izvodljive mere za otkrivanje ili praenje fizikog prekograninog prevoza gotovine i
prenosivih instrumenata na donosioca, u zavisnosti od strogih mera bezbednosti za
obezbeenje pravilnog korienja informacija i bez ikakvog naruavanja slobode kretanja
kapitala.
3. Drave potpisnice e dalje saraivati u spreavanju krivinih dela utvrenih u lanu 2
tako to e razmenjivati precizne i proverene informacije u skladu sa svojim domaim
zakonodavstvom i koordinirati administrativne i druge mere, prema pogodnosti, radi
spreavanja injenja krivinih dela utvrenih u lanu 2 konkretno:

76

(a) utvrivanjem i odravanjem puteva komunikacije izmeu svojih nadlenih agencija i

slubi za olakanje obezbeenja i brze razmene informacija u vezi sa svim aspektima
krivinih dela utvrenih u lanu 2;
(b) meusobnom saradnjom u sprovoenju istraga, u vezi sa krivinim delima utvrenim
u lanu 2, koje se odnose na:
(i) identitet, boravite i aktivnosti lica za koje postoji osnovana sumnja da su ukljuena u
takva krivina dela;
(ii) kretanje sredstava u vezi sa injenjem takvih krivinih dela.
4. Drave potpisnice mogu razmenjivati informacije preko Meunarodne organizacije
kriminalistike policije (Interpol).
lan 19
Drava potpisnica u kojoj se navodni uinilac goni e, u skladu sa svojim domaim
zakonodavstvom ili primenjivim postupkom, obavestiti o konanom ishodu postupka
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji e to obavetenje proslediti drugim
dravama potpisnicama.
lan 20
Drave potpisnice e izvravati svoje obaveze prema ovoj konvenciji na nain koji je u
skladu sa principima suverene jednakosti i teritorijalnog integriteta drava i nemeanja u
unutranje poslove drugih drava.
lan 21
Nita u ovoj konvenciji nee uticati na druga prava, obaveze i odgovornosti drava i
pojedinaca po meunarodnom pravu, pogotovo na svrhe Povelje Ujedinjenih nacija,
meunarodnog humanitarnog prava i drugih relevantnih konvencija.
lan 22
Ova konvencija ne daje pravo ni jednoj dravi potpisnici da preduzme na teritoriji druge
drave potpisnice vrenje jurisdikcije ili sprovoenje funkcija koje su iskljuivo
rezervisane za nadlene organe te druge drave potpisnice po njenom domaem
zakonodavstvu.
lan 23
1. Aneks se moe izmeniti dodavanjem odgovarajuih sporazuma koji su:
(a) otvoreni za uee svih drava;
(b) stupili na snagu;
(c) ratifikovani, prihvaeni, odobreni ili su im pristupile najmanje dvadeset dve drave
potpisnice ove konvencije.
2. Nakon stupanja na snagu ove konvencije, svaka drava potpisnica moe predloiti
takvu izmenu. Svaki predlog za izmenu bie dostavljen depozitaru u pismenom obliku.

77

Depozitar e o predlozima koji ispunjavaju zahteve iz stava 1 pismeno obavestiti sve

drave potpisnice i zatraiti njihova miljenja o tome da li predloenu izmenu treba
usvojiti.
3. Predloena izmena e se smatrati usvojenom sem ukoliko jedna treina drava
potpisnica uloi primedbu pismenim obavetenjem najmanje 180 dana nakon njenog
dostavljanja.
4. Usvojena izmena Aneksa e stupiti na snagu 30 dana posle deponovanja dvadeset
drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, ili odobrenja takve izmene, za sve one
drave potpisnice koje su deponovale takav instrument. Za svaku dravu potpisnicu koja
ratifikuje, prihvati ili odobri izmenu posle deponovanja dvadeset drugog instrumenta,
izmena e stupiti na snagu tridesetog dana posle deponovanja od strane drave
potpisnice instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.
lan 24
1. Svaki spor izmeu dve ili vie drava potpisnica u vezi sa tumaenjem ili primenom
ove konvencije koji ne moe da se rei dogovorom u razumnom roku e, na zahtev jedne
od njih, biti podnet na arbitrau. Ukoliko, u roku od est meseci od datuma zahteva za
arbitrau, strane ne mogu da se dogovore o organizovanju arbitrae, svaka od tih strana
moe podneti spor Meunarodnom sudu pravde, podnoenjem prijave u skladu sa
Statutom Suda.
2. Svaka strana moe u vreme potpisivanja, ratifikovanja, prihvatanja ili odobrenja ove
konvencije ili pristupanja istoj, izjaviti da se ne smatra obaveznom po stavu 1. Ostale
drave potpisnice nee biti obavezne prema stavu 1 u odnosu na bilo koju dravu
potpisnicu koja je iznela takvu rezervu.
3. Svaka drava koja je izrazila rezervu u skladu sa stavom 2 moe u bilo koje doba
povui tu rezervu upuivanjem pismenog obavetenja Generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija.
lan 25
1. Ova konvencija e biti otvorena za potpisivanje od strane svih drava od 10. januara
2000. do 31. decembra 2001. u seditu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
2. Ova konvencija podlee ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja bie deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
3. Ova konvencija e biti otvorena za pristupanje bilo koje drave. Instrumenti
pristupanja bie deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
lan 26
1. Ova konvencija e stupiti na snagu tridesetog dana od datuma deponovanja dvadeset
drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja kod Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Za svaku dravu koja ratifikuje, odobri ili pristupi Konvenciji posle deponovanja
dvadeset drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja
Konvencija e stupiti na snagu tridesetog dana posle deponovanja od strane takve
drave njenog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.

78

lan 27
1. Svaka drava potpisnica moe raskinuti ovu konvenciju upuivanjem pismenog
obavetenja Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Raskid e stupiti na snagu godinu dana posle datuma prijema pismenog obavetenja
od strane Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
lan 28
Original ove konvencije, iji tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom,
ruskom i panskom jeziku su jednako verodostojni, bie deponovani kod Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija koji e njihove overene kopije poslati svim dravama.
U potvrdu ega su, dole potpisani, za to propisno ovlaeni od strane svojih drava,
potpisali ovu konvenciju, koja je otvorena za potpisivanje u seditu Ujedinjenih nacija u
Njujorku od 10. januara 2002. godine.
ANEKS
1. Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova, doneta u Hagu 16.
decembra 1970.
2. Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog
vazduhoplovstva, doneta u Montrealu 23. septembra 1971.
3. Konvencija o spreavanju i kanjavanju krivinih dela protiv lica pod meunarodnom
zatitom, ukljuujui i diplomatske agente, usvojena od Generalne skuptine Ujedinjenih
nacija 14. decembra 1973.
4. Meunarodna konvencija protiv uzimanja talaca, usvojena od Generalne skuptine
Ujedinjenih nacija 17. decembra 1979.
5. Konvencija o fizikoj zatiti nuklearnog materijala, usvojena u Beu, 3. marta 1980.
6. Protokol o suzbijanju nezakonitih akata nasilja na aerodromima koji opsluuju
meunarodnu civilnu avijaciju, dopuna Konvencije o suzbijanju nezakonitih akata
uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, doneta u Montrealu 23. septembra
1971.
7. Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti pomorske
plovidbe, doneta u Rimu 10. marta 1988.
8. Protokol o suzbijanju nezakonitih akata protiv bezbednosti fiksnih platformi lociranih u
priobalnom pojasu, donet u Rimu 10. marta 1988.
9. Meunarodna konvencija o spreavanju teroristikih akata bombama, usvojena od
Generalne skuptine Ujedinjenih nacija 15. decembra 1997.

79

13. Medunarodna konvencija za sprecavanje akata nuklearnog terorizma, 2005.

- International Convention for the Suppression of Acts of Nuclear Terrorism,
2005.
MEUNARODNA KONVENCIJA O SPREAVANJU AKATA NUKLEARNOG TERORIZMA
Drave ugovornice ove konvencije
Imajui u vidu ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija u vezi sa odravanjem
meunarodnog mira i bezbednosti te unapreenjem dobrosusedskih i prijateljskih odnosa
i saradnje meu dravama,
Pozivajui se na Deklaraciju povodom pedesetogodinjice Ujedinjenih nacija od 24.
oktobra 1995,
Priznajui pravo svih drava da razvijaju i primenjuju nuklearnu energiju u miroljubive
svrhe i njihove legitimne interese u potencijalnim koristima koji e proizlaziti iz
miroljubive primene nuklearne energije,
Imajui u vidu Konvenciju o fizikoj zatiti nuklearnog materijala iz 1980,
Duboko zabrinuti zbog eskalacije teroristikih dela u svim oblicima i manifestacijama po
itavom svetu,
Pozivajui se na Deklaraciju o merama za eliminaciju meunarodnog terorizma u prilogu
Rezolucije generalne skuptine 49/60 od 9. decembra 1994, u kojoj, izmeu ostalog,
drave lanice Ujedinjenih nacija ponovo potvruju svoju bezrezervnu osudu svih
teroristikih akata, metoda i prakse kao kriminalnih i neopravdanih, bez obzira na to gde
i sa ije strane bili poinjeni, ukljuujui one koji ugroavaju prijateljske odnose meu
dravama i narodima i prete teritorijalnom integritetu i bezbednosti drava,
Konstatujui da je Deklaracija takoe ohrabrila drave da hitno izvre pregled obima
postojeih meunarodnih pravnih odredbi o prevenciji, suzbijanju i eliminaciji terorizma u
svim njegovim oblicima i manifestacijama, s ciljem osiguravanja sveobuhvatnog pravnog
okvira koji e obuhvatiti sve aspekte ove stvari,
Pozivajui se na Rezoluciju Generalne skuptine 51/210 do 17. decembra 1996, i
Deklaracije koja dopunjava Deklaraciju iz 1994. o merama za eliminaciju meunarodnog
terorizma koja je u prilogu iste,
Pozivajui se takoe da je, u skladu sa Rezolucijom Generalne skuptine 51/210,
osnovan ad hoc komitet koji bi razradio, izmeu ostalog, meunarodnu konvenciju o
spreavanju akata nuklearnog terorizma koja dopunjava postojee srodne meunarodne
instrumente,
Konstatujui da dela nuklearnog terorizma mogu imati za rezultat najozbiljnije posledice i
mogu predstavljati pretnju meunarodnom miru i bezbednosti,
Konstatujui takoe da postojee multilateralne pravne odredbe ne tretiraju adekvatno
takve napade,
Uvereni u hitnu potrebu jaanja meunarodne saradnje meu dravama u stvaranju i
usvajanju delotvornih i praktinih mera za prevenciju takvih teroristikih akata te
proganjanju i kanjavanju njihovih poinitelja,

80

Konstatujui da se aktivnostima vojnih snaga drava rukovodi na osnovu pravila

meunarodnog prava van okvira ove konvencije i da iskljuenje izvesnih akcija iz
nadlenosti ove konvencije ne znai toleranciju ili ne ozakonjuje inae nezakonita dela, ili
ne spreava progon prema drugim zakonima,
Dogovorile su se o sledeem:
lan 1
U svrhu ove konvencije:
1. "Radioaktivni materijal" znai nuklearni materijal i ostale radioaktivne supstance koje
sadre nuklide koji se spontano raspadaju (proces praen emisijom jedne ili vie vrsta
jonizujueg zraenja, kao npr. alfa, beta, neutronske estice i gama zrake) a koje mogu,
zbog svojih radiolokih ili fisilnih svojstava, prouzrokovati smrt, ozbiljne telesne povrede
ili znaajne tete na imovini ili okolini.
2. "Nuklearni materijal" znai plutonijum, izuzev onog s koncentracijom izotopa koja
prelazi 80 posto u plutonijumu-238; uranijum-233; obogaen izotopom 235 ili 233;
uranijum koji sadri meavinu izotopa kao to se nalazi u prirodi, osim u obliku rude ili
rudnih ostataka; Ili bilo koji materijal koji sadri jedan ili vie gore pomenutih;
Pri tome "uranijum obogaen izotopima 235 ili 233" znai uranijum koji sadri izotop 235
ili 233 ili oba u takvom iznosu da odnos zbira ovih izotopa prema izotopu 238 bude vei
od odnosa izotopa 235 prema izotopu 238 koji se javlja u prirodi.
3. "Nuklearni objekat" znai:
(a) svaki nuklearni reaktor, ukljuujui reaktore montirane na plovila, vozila,
vazduhoplovi ili kosmike objekte za primenu kao izvor energije kako bi se pokretala
takva plovila, vozila, vazduhoplovi ili kosmiki objekti ili u bilo koju drugu svrhu;
(b) svako postrojenje ili sredstvo koje se koristi za proizvodnju, skladitenje, preradu ili
transport radioaktivnog materijala.
4. "Ureaj " znai:
(a) svaki nuklearni eksplozivni ureaj; ili
(b) svaki ureaj koji raspruje radioaktivni materijal ili emituje zraenje koje moe, zbog
svojih radiolokih svojstava, prouzrokovati smrt, ozbiljnu telesnu povredu ili znaajno
oteenje imovine ili okoline.
5. "Dravni ili vladin objekat" ukljuuje svaki stalni ili privremeni objekat ili sredstvo koje
koriste ili angauju predstavnici drave, lanovi vlade, zakonodavstvo ili sudstva ili
zvaninici ili slubenici drave ili bilo koje javne vlasti ili subjekti ili zaposleni ili zvaninici
neke meuvladine organizacije u vezi sa svojim slubenim dunostima.
6. "Vojne snage drave" znai oruane snage drave koje su organizovane, obuene i
opremljene prema svojim unutranjim propisima s primarnim ciljem nacionalne odbrane
ili bezbednosti i lica koja deluju kao podrka ovih oruanih podsnaga koja su pod
njihovim formalnim zapovednitvom, kontrolom i odgovornou.

81

lan 2
1. Svako lice ini krivino delo u smislu ove konvencije ako to lice nezakonito i namerno:
(a) poseduje radioaktivni materijal ili izrauje ili poseduje ureaj:
(i) s namerom da prouzrokuje smrt ili teku telesnu povredu; ili
(ii) s namerom da prouzrokuje znaajno oteenje imovine ili ivotne sredine;
(b) na bilo koji nain koristi radioaktivni materijal ili ureaj, ili koristi ili oteuje
nuklearne objekte na nain koji oslobaa ili postoji opasnost da oslobodi radioaktivni
materijal:
(i) s namerom da prouzrokuje smrt ili teku telesnu povredu,
(ii) s namerom da prouzrokuje znaajno oteenje imovine ili okoline, ili
(iii) s namerom da prisili fiziko ili pravno lice, meunarodnu organizaciju ili dravu da
uini ili se suzdri od injenja neke radnje.
2. Svako lice takoe ini krivino delo ako to lice:
(a) preti, u okolnostima koje ukazuju na verodostojnost pretnje, da e poiniti krivino
delo navedeno u stavu 1(b) ovog lana; ili
(b) zahteva nezakonito i namerno radioaktivni materijal, ureaj ili nuklearni objekat
putem pretnje, u okolnostima koje ukazuju na ozbiljnost pretnje, ili primenom sile.
3. Svako lice takoe ini krivino delo ako to lice pokua izvrenje dela navedenog u
stavu 1. ovog lana.
4. Svako lice takoe ini krivino delo ako to lice:
(a) uestvuje kao sauesnik u delu navedenom u st. 1, 2. ili 3. ovog lana; ili
(b) organizuje ili upuuje druge da ine delo navedeno u st. 1, 2. ili 3. ovog lana; ili
(c) na bilo koji drugi nain doprinosi izvrenju jednog ili vie dela navedenih u st. 1, 2. ili
3. ovog lana od strane grupe lica koji deluju sa zajednikim ciljem; takav doprinos se
smatra namernim i uinjen s ciljem nastavljanja opte kriminalne aktivnosti ili s ciljem te
grupe ili se ini uz saznanje o nameri grupe da poini odnosno krivino delo ili dela.
lan 3
Konvencija se nee primenjivati kad se krivino delo uini u okviru jedne drave, kada su
navodni uinilac i rtve dravljani te drave, kada se navodni uinilac nalazi na teritoriji
te drave i kada ni jedna druga drava nema osnove da primeni nadlenost prema lanu
9. st. 1. ili 2. osim to e se odredbe l. 7, 12, 14, 15, 16. i 17. prema potrebi,
primenjivati u tim sluajevima.

82

lan 4
1. Nita u ovoj konvenciji nee uticati na druga prava, obaveze i odgovornosti drava i
pojedinaca prema meunarodnom pravu, posebno ciljevima i naelima Povelje
Ujedinjenih nacija i meunarodnog humanitarnog prava.
2. Aktivnosti oruanih snaga tokom oruanog sukoba, onako kako se ti pojmovi definiu
prema meunarodnom humanitarnom pravu, koje su regulisane tim pravom, a ne ovom
konvencijom, kao i aktivnosti koje preduzimaju vojne snage drave pri vrenju njihovih
slubenih dunosti, u onoj meri u kojoj ih reguliu druga pravila meunarodnog prava,
nisu regulisane ovom konvencijom.
3. Odredbe stava 2. ovog lana nee se tumaiti kao odobravanje ili ozakonjivanje inae
nezakonitih dela, niti e spreiti gonjenje prema drugim zakonima.
4. Ova se konvencija ne odnosi, niti se moe tumaiti kao da se odnosi, ni na koji nain,
na pitanje zakonitosti primene ili pretnje primenom nuklearnog oruja od strane drava.
lan 5
Svaka drava ugovornica e usvojiti one mere koje mogu biti potrebne:
(a) da utvrdi kao krivina dela prema svom nacionalnom zakonodavstvu ona dela koja su
utvrena u lanu 2;
(b) da ta dela uini kanjivim pomou odgovarajuih kazni koje uzimaju u obzir ozbiljan
karakter ovih dela.
lan 6
Svaka drava ugovornica e usvojiti one mere koje bi mogle biti potrebne, ukljuujui,
kad je to pogodno, domae zakonodavstvo, kako bi osigurala da se krivina dela u okviru
ove konvencije, posebno kad im je namera ili su sraunata na to da proizvedu stanje
straha u javnosti ili grupi lica ili posebnih lica, kada se ne mogu ni u kojim okolnostima
opravdavati uzimanjem u obzir politike, filozofske, ideoloke, rasne, etnike, religijske ili
bilo koje sline prirode te se kanjavaju kaznama koje su u skladu s njihovim ozbiljnim
karakterom.
lan 7
1. Drave ugovornice e saraivati putem:
(a) preduzimanja svih izvodljivih mera, ukljuujui, ako je to potrebno, prilagoavanje
njihovog nacionalnog zakonodavstva, kako bi spreile i suprotstavile se pripremama na
svojoj dravnoj teritoriji za injenje u okviru ili izvan svoje teritorije krivinih dela
navedenih u lanu 2, ukljuujui mere zabrane na njihovim dravnim teritorijama
ilegalnih aktivnosti lica, grupa i organizacija koje ohrabruju, podstiu, organizuju, svesno
finansiraju ili svesno pruaju tehniku pomo ili informacije ili se ukljuuju u izvrenje tih
dela;
(b) razmene tanih i potvrenih informacija u skladu s njihovim nacionalnim
zakonodavstvom na nain i u skladu sa uslovima koji su ovde predvieni, a koordinirajui
administrativne i druge mere koje se prema potrebi preduzimaju kako bi se otkrila,
spreila, suzbila i istraila krivina dela navedena u lanu 2. i takoe kako bi se pokrenuli
krivini postupci protiv lica za koja se sumnja da su poinila ta krivina dela. Drava

83

ugovornica e posebno preduzeti odgovarajue mere kako bi bez odlaganja obavestila

druge drave koje se spominju u lanu 9. u pogledu poinjenih krivinih dela navedenih
u lanu 2. kao i pripremama da se takva krivina dela uine o kojima postoje saznanja, i
takoe da obavesti, kad je to mogue, meunarodne organizacije.
2. Drave ugovornice e preduzeti odgovarajue mere u skladu sa svojim nacionalnim
zakonodavstvom da sauvaju tajnost takvih eventualnih poverljivih podataka koje prime
na osnovu odredbi ove konvencije od druge drave ugovornice ili ueem u
aktivnostima koje se vre u cilju primene ove konvencije. Ako drave ugovornice pribave
poverljive podatke meunarodnim organizacijama, preduzee se koraci kako bi se
osiguralo da poverljivost takvih informacija bude zatiena.
3. Drave ugovornice nee biti u obavezi na osnovu ove konvencije da pruaju bilo kakve
informacije koje ne smeju da pruaju u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili kojima
se ugroava bezbednost dotine drave ili fizika zatita nuklearnog materijala.
4. Drave ugovornice e informisati generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o svojim
nadlenim organima i koordinatorima za vezu odgovornima za slanje i primanje podataka
koji se odnose na ovaj lan. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija e preneti takve
informacije u vezi s nadlenim organima i koordinatorima za vezu svim dravama
ugovornicama i Meunarodnoj agenciji za atomsku energiju. Takvi organi i koordinatori
za vezu moraju biti stalno dostupni.
lan 8
U cilju spreavanja krivinih dela predvienih ovom konvencijom, drave ugovornice e
uiniti sve napore kako bi usvojile adekvatne mere za zatitu radioaktivnog materijala,
uzimajui u obzir odgovarajue preporuke i funkcije Meunarodne agencije za atomsku
energiju.
lan 9
1. Svaka drava ugovornica e preduzeti one mere koje bi mogle biti potrebne da
uspostavi svoju nadlenost nad krivinim delima utvrenim u lanu 2, kad:
(a) je delo uinjeno na dravnoj teritoriji te drave; ili
(b) je delo uinjeno na brodu koji plovi pod zastavom te drave ili vazduhoplovu koji je
bio registrovan prema zakonima te drave u vreme kad je delo uinjeno; ili
(c) je delo uinio dravljanin te drave.
2. Drava ugovornica moe takoe uspostaviti svoju nadlenost nad takvim delom kad:
(a) je delo uinjeno protiv dravljanina te drave; ili
(b) je delo uinjeno na dravnom ili vladinom objektu te drave u inostranstvu,
ukljuujui ambasade ili druga diplomatsko-konzularna predstavnitva te drave; ili
(c) je delo uinilo lice bez dravljanstva koje ima uobiajeno boravite na teritoriji te
drave; ili
(d) je delo uinjeno u pokuaju da se prisili ta drava da uini ili se suzdri od injenja
neke radnje;

84

(e) ili je delo uinjeno u vazduhoplovu kojim raspolae vlada te drave.

3. Nakon ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ovoj konvenciji, svaka drava
ugovornica e obavestiti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o nadlenosti koju je
uspostavila prema svom nacionalnom zakonodavstvu u skladu sa stavom 2. ovog lana.
U sluaju bilo kakve promene, dotina drava ugovornica e odmah obavestiti
generalnog sekretara.
4. Svaka drava ugovornica e takoe preduzeti one mere koje bi mogle biti potrebne da
se uspostavi nadlenost nad krivinim delima utvrenim u lanu 2. u sluajevima kada je
tobonji uinilac prisutan na njenoj dravnoj teritoriji a ona to lice ne izrui bilo kojoj od
drava ugovornica koje su uspostavile svoju nadlenost u skladu sa st. 1. ili 2. ovog
lana.
5. Ova konvencija ne iskljuuje primenu krivine nadlenosti koju je drava ugovornica
uspostavila u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
lan 10
1. Po prijemu informacije da je uinjeno krivino delo navedeno u lanu 2. ili je izvrenje
dela u toku na teritoriji drave ugovornice ili je lice koje je uinilo ili se sumnja da je
uinilo takvo delo moda prisutno na njenoj teritoriji, dotina drava ugovornica e
preduzeti mere koje mogu biti potrebne u skladu sa njenim nacionalnim
zakonodavstvom, da istrai injenice sadrane u takvoj informaciji.
2. Nakon to se uveri da joj okolnosti daju za pravo, drava ugovornica na ijoj dravnoj
teritoriji se nalazi uinilac ili navodni uinilac preduzee odgovarajue mere, u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom, tako da osigura prisustvo tog lica u svrhu krivinog
gonjenja ili izruenja.
3. Svako lice u vezi s kojim se preduzimaju mere navedene u stavu 2. ovog lana imae
pravo da:
(a) stupi odmah u kontakt s najbliim odgovarajuim predstavnikom drave iji je
dravljanin ili koja je inae ovlaena da titi prava tog lica ili, ako je to lice bez
dravljanstva, drave na ijoj dravnoj teritoriji to lice ima uobiajeno boravite;
(b) da ga poseti predstavnik te drave;
(c) da bude obaveteno o svojim pravima prema ta. (a) i (b).
4. Prava iz stava 3. ovog lana ostvarie se u skladu sa zakonima i propisima drave na
ijoj teritoriji se nalazi prekrilac ili navodni prekrilac, pod uslovom da postoji odredba
da navedeni zakoni i propisi moraju omoguiti potpuno sprovoenje ciljeva zbog kojih su
ustanovljena prava prema stavu 3.
5. Odredbe st. 3. i 4. ovog lana nee ometati pravo bilo koje drave ugovornice koja
postavlja zahtev za nadlenou u skladu sa lanom 9. stav 1(c) ili 2(c) da pozove
Meunarodni komitet Crvenog krsta kako bi stupio u vezu i posetio navodnog uinioca.
6. Kad neka drava ugovornica, u skladu sa ovim lanom, pritvori neko lice, ona e
odmah obavestiti, direktno ili preko generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, drave
ugovornice koje su uspostavile nadlenost u skladu s lanom 9. st. 1. i 2, i ako to smatra
preporuljivim, eventualno druge zainteresovane drave ugovornice, o injenici da je to
lice u pritvoru i o okolnostima koje opravdavaju stavljanje tog lica u pritvor. Drava koja

85

vri istragu iz stava 1. ovog lana odmah e obavestiti navedene drave ugovornice o
svojim nalazima uz navoenje da li namerava da vri jurisdikciju.
lan 11
1. Drava ugovornica na ijoj teritoriji se nalazi navodni uinilac e, u sluajevima na
koje se primenjuje lan 9, ako ne izrui to lice, biti obavezna, bez izuzetka i bez obzira
da li je delo uinjeno na njenoj teritoriji, uputiti predmet bez nepotrebnog odlaganja
svojim nadlenim organima u svrhu gonjenja, postupajui u skladu sa zakonima te
drave. Ti organi e doneti svoju odluku na isti nain kao u sluaju bilo kojeg drugog
ozbiljnog dela prema zakonima te drave.
2. Kad god je nekoj dravi ugovornici doputeno prema njenom nacionalnom pravu da
izrui ili na neki drugi nain preda jednog od svojih dravljana samo pod uslovom da to
lice bude vraeno u tu dravu radi izdravanja kazne koja je izreena kao rezultat
sudskog procesa ili postupka za koji je traeno izruenje ili predaja tog lica, a ta drava i
drava koja trai izruenje tog lica se saglase sa tom opcijom i drugim uslovima koje
eventualno smatraju prikladnim, takvo uslovno izruenje ili predaja bie dovoljni za
izvrenje obaveze predviene stavom 1. ovog lana.
lan 12
Svakom licu koje se pritvori ili u odnosu na koga se preduzimaju neke druge mere ili
postupci u vezi s ovom konvencijom bie zagarantovan pravian postupak, ukljuujui
uivanje svih prava i garancija u skladu sa zakonom drave na ijoj teritoriji se to lice
nalazi i vaeim odredbama meunarodnog prava, ukljuujui meunarodno pravo o
ljudskim pravima.
lan 13
1. Krivina dela navedena u lanu 2. smatrae se delima za koje je predvieno izruenje
u bilo kojem sporazumu o ekstradiciji koji postoji izmeu bilo kojih drava ugovornica pre
stupanja na snagu ove konvencije. Drave ugovornice se obavezuju da takva dela
ukljue kao dela koja dozvoljavaju izruenje u svakom sporazumu o ekstradiciji koji one
budu kasnije zakljuile.
2. Kad neka drava ugovornica koja uslovljava ekstradiciju postojanjem ugovora primi
zahtev za izruenje od druge drave ugovornice s kojom nema ugovor o ekstradiciji,
drava od koje je to traeno moe, po svom nahoenju, smatrati ovu konvenciju
pravnom osnovom za izruenje u pogledu dela navedenih u lanu 2. Izruenje podlee
drugim uslovima predvienim pravnim sistemom drave od koje je ono traeno.
3. Drave ugovornice koje ne uslovljavaju izruenje postojanjem ugovora priznae dela
navedena u lanu 2. kao dela koja mogu dovesti do izruenja izmeu njih, pod uslovima
predvienim pravnim sistemom drave od koje je zatraeno izruenje.
4. Ako je to potrebno, dela navedena u lanu 2. bie tretirana u svrhu izruenja meu
dravama ugovornicama kao da su ista uinjena ne samo na mestu gde su se dogodila,
nego i na teritoriji drava koje su uspostavile nadlenost u skladu s lanom 9. st. 1. i 2.
5. Odredbe svih ugovora o ekstradiciji i dogovora meu dravama ugovornicama u
pogledu dela navedenih u lanu 2. smatrae se izmenjenim meu dravama
ugovornicama u meri u kojoj one nisu u skladu sa ovom konvencijom.

86

lan 14
1. Drave ugovornice pruie jedna drugoj najveu moguu pomo u vezi sa istragom ili
krivinim postupkom ili postupkom izruenja voenim u pogledu krivinih dela navedenih
u lanu 2, ukljuujui pomo u pribavljanju dokaza koje imaju na raspolaganju za te
postupke.
2. Drave ugovornice e izvravati svoje obaveze iz stava 1. ovog lana u vezi sa
eventualnim ugovorima ili drugim sporazumima o uzajamnoj pravnoj pomoi koji meu
njima mogu postojati. U odsustvu takvih ugovora ili sporazuma, drave ugovornice e
pruiti jedna drugoj pomo u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
lan 15
Nijedno od krivinih dela navedenih u lanu 2. nee se smatrati, u svrhu izruenja ili
uzajamne pravne pomoi, politikim krivinim delom ili delom koje je povezano sa
politikim krivinim delom ili delom koje je inspirisano politikim motivima. Prema tome,
zahtev za izruenje ili za uzajamnom pravnom pomoi koji se zasniva na takvom delu ne
bi se smeo odbiti iskljuivo zbog toga to se radi o politikom krivinom delu ili delu koje
je povezano sa politikim krivinim delom ili delom inspirisanim politikim motivima.
lan 16
Nita u ovoj konvenciji nee se tumaiti tako da namee obavezu izdavanja ili uzajamnog
pruanja pravne pomoi ako drava ugovornica od koje se to trai ima osnovane razloge
da veruje da je zahtev za izdavanjem radi krivinih dela navedenih u lanu 2. ili za
uzajamnom pravnom pomoi u pogledu takvih dela, podnet u svrhu krivinog gonjenja ili
kanjavanja lica po osnovu rase, veroispovesti, nacionalnosti, etnikog porekla ili
politikog uverenja ili da bi udovoljavanje zahtevu dovelo do toga da se ugrozi poloaj
tog lica iz bilo kojeg od ovih razloga.
lan 17
1. Lice koje je pritvoreno ili izdrava kaznu na teritoriji jedne od drava ugovornica ije
se prisustvo trai u drugoj dravi ugovornici radi svedoenja, prepoznavanja ili
obezbeivanja pomoi na neki drugi nain radi pribavljanja dokaza za istragu ili krivinog
gonjenja dela prema ovoj konvenciji, moe se transferisati ako se ispune sledei uslovi:
(a) ako to lice slobodno i svesno da svoj pristanak; i
(b) ako se nadleni organi obeju drava saglase, a uslovi su takvi da ih obe drave
smatraju odgovarajuima.
2. Za potrebe ovog lana:
(a) drava u koju se lice transferie imae ovlaenje i obavezu da lice koje se
transferie dri u pritvoru, osim ako drugaije nije traeno ili odobreno od strane drave
iz koje je to lice transferisano;
(b) drava u koju se lice transferie e bez odlaganja izvriti svoju obavezu vraanja lica
u pritvor drave iz koje je to lice transferisano kako je unapred dogovoreno, ili kako je
inae dogovoreno, od strane nadlenih organa obeju drava;
(c) drava u koju se lice transferie nee zahtevati od drave iz koje se lice transferie da
pokrene postupak izruenja radi povratka tog lica;

87

(d) licu koje se transferie u rok izdravanja kazne u dravi iz koje se transferie bie
uraunato vreme provedeno u pritvoru u dravi u koju se transferie.
3. Ukoliko se drava ugovornica iz koje se lice transferie u skladu s ovim lanom sa tim
saglasi, to lice, bez obzira na svoje dravljanstvo, nee biti krivino gonjeno ili zadrano
u pritvoru ili podvrgnuto bilo kakvom ograniavanju svoje line slobode na teritoriji
drave u koju se to lice transferie u pogledu postupaka ili uverenja pre svog odlaska sa
teritorije drave iz koje se to lice transferie.
lan 18
1. Nakon zaplene ili drugog naina preuzimanja kontrole nad radioaktivnim materijalom,
ureajima ili nuklearnim objektima, nakon to je krivino delo iz lana 2. uinjeno,
drava ugovornica u posedu istih e:
(a) preduzeti mere za osiguranje da radioaktivni materijal, ureaj ili nuklearni objekat
bude bezopasan;
(b) osigurati da se nuklearni materijal dri u skladu sa zatitnim merama Meunarodne
agencije za atomsku energiju; i
(c) obratiti panju na preporuke za fiziku zatitu i zdravstvene i sigurnosne standarde
koje je objavila Meunarodna agencija za atomsku energiju.
2. Po zavretku postupaka povezanih s krivinim delom navedenim u lanu 2. ili ranije
ako se to zahteva meunarodnim pravom, radioaktivni materijal, ureaj ili nuklearni
objekat treba vratiti, nakon konsultacija (posebno, u vezi sa nainom vraanja i
skladitenja) zajedno sa dravama ugovornicama kojih se to tie, dravi ugovornici kojoj
to pripada, dravi ugovornici iji je dravljanin ili rezident fiziko ili pravno lice koje
poseduje takav radioaktivni materijal, ureaj ili objekat, ili dravi ugovornici sa ije
teritorije su oni bili ukradeni ili na neki drugi nain nezakonito pribavljeni.
3. (a) Kad je dravi ugovornici zabranjeno nacionalnim ili meunarodnim pravom da vrati
ili prihvati takav radioaktivni materijal, ureaj ili nuklearni objekat ili kad se odnosne
drave ugovornice saglase, prema stavu 3(b) ovog lana, drava ugovornica u posedu
radioaktivnog materijala, ureaja ili nuklearnog objekta e nastaviti da preduzima korake
opisane u stavu 1. ovog lana; takav radioaktivni materijal, ureaji ili nuklearni objekti
treba da se upotrebe iskljuivo u miroljubive svrhe;
(b) Ako je protivzakonito da drava ugovornica koja je u posedu radioaktivnog
materijala, ureaja ili nuklearnih objekata da poseduje takav materijal, ureaje ili
objekte, ta drava e se postarati da oni budu stavljeni to pre u posed drave u kojoj je
takvo posedovanje zakonito i koja je, kad je to potrebno, dala garancije u skladu sa
zahtevima iz stava 1. ovog lana u konsultacijama sa tom dravom, kako bi se oni uinili
nekodljivim; takav radioaktivni materijal, ureaji ili nuklearni objekti bie korieni
iskljuivo u miroljubive svrhe.
4. Ako radioaktivni materijal, ureaji ili nuklearni objekti na koje se poziva st. 1. i 2.
ovog lana ne pripadaju bilo kojoj od drava ugovornica ili dravljaninu ili rezidentu
drave ugovornice i nisu ukradeni ili na neki drugi nain nezakonito pribavljeni sa
teritorije drave ugovornice, ili ako nijedna drava nije spremna da primi takve objekte
prema stavu 3. ovog lana, posebna odluka u vezi sa njihovim raspolaganjem e, prema
stavu 3(b) ovog lana, biti doneta nakon konsultacije izmeu odnosnih drava i
eventualnih relevantnih meunarodnih organizacija.

88

5. Za potrebe st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana, drava ugovornica u posedu radioaktivnog

materijala, ureaja ili nuklearnog objekta moe traiti pomo i saradnju drugih drava
ugovornica, posebno zainteresovanih drava ugovornica, i eventualnih relevantnih
meunarodnih organizacija, posebno Meunarodne agencije za atomsku energiju. Drave
ugovornice i relevantne meunarodne organizacije podstiu se da pruaju maksimalno
moguu pomo u skladu sa ovim stavom.
6. Drave ugovornice koje su ukljuene u raspolaganje ili zadravanje radioaktivnih
materijala, ureaja ili nuklearnog objekta prema ovom lanu e obavestiti generalnog
direktora Meunarodne agencije za atomsku energiju o nainu na koji se postupilo s
takvim objektom ili o nainu na koji je on zadran. Generalni direktor Meunarodne
agencije za atomsku energiju e takve informacije dostaviti drugim dravama
ugovornicama.
7. U sluaju eventualnog obavetavanja u vezi sa prekrajem navedenim u lanu 2, nita
u ovom lanu nee ni na koji nain uticati na pravila meunarodnog prava koja se tiu
odgovornosti za nuklearnu tetu, ili druga pravila meunarodnog prava.
lan 19
Drava ugovornica u kojoj se navodni prekrilac krivino goni e, u skladu sa svojim
nacionalnim pravom i vaeim procedurama, obavestiti o konanom ishodu postupka
generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji e tu informaciju dostaviti ostalim
dravama ugovornicama.
lan 20
Drave ugovornice e obaviti meusobne konsultacije bilo direktno ili preko generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija, uz pomo meunarodnih organizacija prema potrebi, radi
osiguravanja efikasne primene ove konvencije.
lan 21
Drave ugovornice e izvravati svoje obaveze prema ovoj konvenciji na nain koji je u
skladu sa principima suverene jednakosti i teritorijalnog integriteta drava i nemeanja u
unutranje poslove drugih drava.
lan 22
Nita u ovoj konvenciji ne daje pravo nekoj dravi ugovornici da na teritoriji druge drave
ugovornice vri jurisdikciju i obavlja druge funkcije koje su iskljuivo rezervisane za
organe te druge drave ugovornice na osnovu njenog unutranjeg prava.
lan 23
1. Svaki spor izmeu dve ili vie drava ugovornica u vezi sa tumaenjem ili primenom
ove konvencije koji ne bude mogao biti reen pregovorima u razumnom vremenskom
roku bie, na zahtev jedne od njih, podnet na arbitrau. Ako, u roku od est meseci od
datuma predaje zahteva za arbitrau, strane nisu u stanju da se sporazumeju o
organizovanju arbitrae, bilo koja od ovih strana moe spor uputiti Meunarodnom sudu
pravde, podneskom, u skladu sa Statutom Suda.
2. Svaka drava moe, u vreme potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ove
konvencije ili njenog pristupanja, izjaviti da se ne smatra obaveznom prema stavu 1.

89

ovog lana. Stav 1. nee biti obavezujui za druge drave ugovornice u odnosu na onu
dravu ugovornicu koja je stavila takvu rezervu.
3. Svaka drava koja je izjavila rezervu u skladu sa stavom 2. ovog lana moe u bilo
koje vreme povui tu rezervu obavetavanjem generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
lan 24
1. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim dravama od 14. septembra 2005. do
31. decembra 2006. u seditu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
2. Ova konvencija podlee ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti o ratifikaciji,
prihvatanju ili odobrenju deponuju se kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
3. Ova konvencija je otvorena za pristupanje svim dravama. Instrument o pristupanju
deponuje se kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
lan 25
1. Ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana od datuma deponovanja dvadeset
drugog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju kod generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Za svaku dravu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi Konvenciji nakon polaganja
dvadeset drugog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju,
Konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon to ta drava deponuje instrument o
ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju.
lan 26
1. Drava ugovornica moe predloiti izmenu i dopunu Konvencije. Predloena izmena i
dopuna podnosi se depozitaru, koji e je odmah cirkulisati svim dravama ugovornicama.
2. Ako veina drava ugovornica zahteva od depozitara da se sazove konferencija kako bi
se razmotrile predloene izmene i dopune, depozitar poziva sve drave ugovornice da
prisustvuju takvoj konferenciji koja e se sazvati najmanje tri meseca posle slanja
poziva.
3. Konferencija e uloiti napore da se obezbedi usvajanje izmena i dopuna
konsenzusom. Ako to nije mogue, izmene i dopune e se usvojiti dvotreinskom
veinom svih drava ugovornica. Svaku izmenu i dopunu koja se usvoji na konferenciji
depozitar e odmah cirkulisati svim dravama ugovornicama.
4. Izmena i dopuna usvojena prema stavu 3. ovog lana stupa na snagu u odnosu na
svaku dravu ugovornicu koja deponuje svoj instrument o ratifikaciji, prihvatanju,
pristupanju ili odobrenju izmene i dopune tridesetog dana od datuma kad dve treine
drava ugovornica deponuje svoj odgovarajui instrument. Nakon toga, izmena i dopuna
stupa na snagu u odnosu na svaku dravu ugovornicu tridesetog dana od datuma na koji
ta drava deponuje odgovarajui instrument.
lan 27
1. Svaka drava ugovornica moe otkazati ovu konvenciju pismenim obavetenjem
upuenim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.

90

2. Otkaz proizvodi dejstvo nakon godinu dana od datuma prijema obavetenja od strane
generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
lan 28
Original ove konvencije, iji su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i panski tekst
jednako verodostojni, deponovae se kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji
e overene kopije poslati svim dravama.

91