HARD DISK

Hard diskovi u raunarima se koriste za uvanje (smetaj) programa koje korisnik

upotrebljava tokom rada na raunaru, kao i za smetaj podataka (dokumenata) nastalih
korienjem pomenutih programa.

Mehaniki delovi

Glavni elementi hard diska su jedna ili vie okruglih ploa od nemagnetnog materijala, koje
su vezane zajednikom osovinom. Ploe su sa obe svoje strane presvuene tankim slojem
magnetnog materijala, na koji se upisuju podaci i sa kojeg se kasnije, oitavaju. Prave se od
aluminijuma, a od skora i od raznih kombinacija plastike, stakla i keramike. Na kraju
proizvodnog procesa ploe sepremazuju slojem magnetnog materijala, koji se pravi se od
oksida gvoa (FeO), kod starijih hard diskova, a kod novijih se koristi magnetna podloga
koja se naziva thin-film (tanki sloj ). Zatim se ploa polira do izgleda ogledala.

Iznad obe strane svake ploe nalaze se glave za itanje i upisivanje podataka. Glave
su smetene na specijalnim ruicama (aktuatorima), koje se nalaze na zajednikoj
osovini, tako da se istovremeno pokreu
Svi mehaniki elementi hard diska su hermetiki zatvoreni u kuite, kako bi se
spreila oteenja osetljivih elemenata usled neistoa (praine) izvazduha.

Radom motora koji obre ploe, kao i radom sistema za pomeranje ruica upravlja
kontroler koji se nalazi na tampanoj ploi smetenoj na donjoj strani kuita hard
diska. Kontroler na sebi ima i konektor preko koga se disk prikljuuje na raunar.
Uloga kontrolera je da obezbedi stabilnu brzinu obrtanja ploa, zatim da obezbedi
pomeranje ruica sa glavama za itanje i pisanje na tano odreeno mesto, i na kraju,
da omogui upisivanje na disk i itanje podata sa diska.
ORGANIZACIJA PODATAKA

Osnovni elementi u organizaciji su staze.

Staze su rasporeene kao koncentrini krugovi na obe povrine svih ploa, poevi od
spoljnje ivice, pa prema unutranjosti ploe. Staze se dele na odreen broj sektora, s
tim da sektor sadri 512 bajtova.
Cilindar ine staze na svim ploama koje se nalaze na istom polupreniku (na istom
rastojanju od centra ploa). Sa ovakvom organizacijom se postie racionalno
iskorienje povrine za smetaj podataka i obezbeuje najbri rad hard diska.
Ke memorija Njena uloga je da uspostavi ravnoteu izmeu spore mehanike diska
i znatno bre elektronike. Naime, poto je brzina dolaska podataka mnogo vea od
same brzine upisivanja, onda se izmeu ulaznog interfejsa na disku i mehanike stavlja
ke memorija. Kada se svi podaci smeste u ke memoriju, procesor se oslobaa za
druge poslove, a podaci iz ke memorije se nezavisno od procesora snimaju na disk.
Na taj nain se ubrzava rad raunara
Napajanje Naponi za napajanje hard diskova se dovode iz stepena za napajanje
raunara jednim etvoropinskim konektorom, na kome postoje naponi +5 i +12V i
dva pina za masu.
KONEKTORI
PATA - Parallel ATA
ATA (Advanced Tecnology Attachment) Do skora je u iskljuivoj upotrebi bio
paralelni ATA interfejs (interfejs kod koga se u jednom trenutku preko vie paralelnih
linija istovremeno alje vei broj bitova podataka). Na jedan prikljuak na matinoj
ploi mogu se prikljuiti dva ureaja, master i slave (u tom sluaju se mora
damperima odrediti koji je koji disk).

Samo prikljuenje se obavlja trakastim (flet) kablom.

Ovaj kabl ima 3 konektora sa po 40 pinova. Svi pinovi sa istim brojem su meusobno
povezani jednom ilom kabla, tako da je broj ila u kablu takoe 40. Kod novijih
diskova je broj ila u kablu povean na 80, tako to je izmeu svake dve prvobitne
ile ubaena jo po jedna ila koja je vezana na masu (Ultra ATA). mora se napraviti
razlika izmeu dve disk jedinice koje su prikljuene na isti kabl. Jedna od tih jedinica
se definie kao master, a druga kao slejv. To definisanje jedinica se obavlja spajanjem
kratkospojnika.
Sata (Serial ATA)
Kod ove vrste diskova podaci se prenose serijski, bit po bit. Zahvaljujui tome veza
izmeu matine ploe i hard diska je ostvarena sedmoilnim kablom, koji je znatno
ui nego trakasti kabl za PATA diskove. SATA interfejs obezbeuje veu brzinu
prenosa podataka izmeu diska i matine ploe. Kod SATA diskova nema potrebe za
definisanjem diska kao master ili slejv, poto se na svaki SATA konektor na matinoj
ploi moe prikljuiti samo jedan hard disk.
Serial ATA kablovi su mnogo
tanji i fleksibilniji.
Druga prednost u dimenzijama je to IDE kablovi mogu biti dugi do 40 cm dugaki,
Serial ATA kablovi mogu biti dugi do 1m. Serial ATA je predstavljen sa brzinom
protoka od 150MB/s. Ovo predstavlja 13% unapredjenja u odnosu na Ultra/ATA 133.
Serial ATA II ima brzinu protoka od 300MB/s.

Karakteristike diska
Kapacitet, meri se GB i TB
Broj obrtaja motora-obino 7200 obrtaja (noviji 10000)u minuti (RPM-rotation per
minute)
Kapacitet ke memorije - veliina bafera- od 8,16, 32 MB
Vreme pristupa podacima - u milisekundama-obino 8,9, noviji i 4,2ms
Brzina protoka - za SATA 150 Mbita/sek, SATA II 3Gbita u sek, Ultra ATA 133
Mbita/sek, ATA 100.

IZLAZNI UREAJI
Monitori
Vrste monitora:
1. Sa katodnom cevi (CRT)
2. Sa ravnim ekranom
CRT monitori

Katodni monitori (engl. CRT, Cathode Ray Tube) su na TV tehnologiji.

Povrina ekrana (prednji deo katodne cevi) je pokrivena osnovnim
elementima, tj. fosfornim takama ili trakama. Unutar katodne cevi, tri
elektronska topa izbacuju snop elektrona na ekran (crveni, zeleni i plavi).
Maska blokira elektrone tako da crveni snop pogaa samo crveni fosfor na
ekranu, kao to i snopovi s drugih topova pogaaju samo zelene ili plave
fosforne take.

Kontrolom pozicije snopova i kako brzo se oni ukljuuju i iskljuuju, moete

kreirati pikselerazliitih veliina, tako da moe proizvoditi razliitu rezoluciju
s malim gubitkom kvaliteta slike.
Svi novi CRT monitori su viefrekvencijski monitori, tako da mogu prikazivati
razliite rezolucije pri razliitim frekvencijama osveavanja (50, 85 ili
100Hz).

o
o
o
o

Evo liste kratica nekih rezolucija koje se obino koriste:

SVGA = 800x600
XGA = 1024x768
SXGA = 1280x1024
UXGA = 1600x1200
Monitori sa ravnim ekranima

LED (Light Emitting Diode)

Ekrani sa plazmom (Gas Plasma
Display)
LCD (Liqiud Cristal Display)

LED monitori sastoje se od velikog broja LED dioda poreanih u obliku

mree na ekranu (svaka dioda je jedan piksel). U zavisnosti od primljenog
signala svaka dioda zasvetli odgovarajuim intenzitetom svetla ime se
formira slika na ekranu.
Ekrani sa plazmom (Gas Plasma Display)-sastoje se od minijaturnih sijalica
napunjenih gasom, poslaganih mreu izmeu dve staklene ploe. Dva druga
staklena zaslona sadre elektrine provodnike poreane u redove. Provodnici

su pod pravim uglom tako da ine mreu i povezani su sa svakom od

minijaturnih sijalica. Svaka sijalica u mrei zasvetli odreenim intenzitetom na
osnovu dobijenog signala u preseku njenih provodnika, ime se formira slika
na ekranu.
LCD monitori
LCD ili ekran s tenim kristalima (takoe se zovu i flat panel ili flat screen),
su tanki sendvi stakla izmeu kojih se nalazi materijal od tekuih kristala.
Kad se izloe elektrinoj struji, molekuli tekueg kristala menjaju orijentaciju
tako da provode ili blokiraju svetlo, to na kraju stvara sliku. Svaki piksel je
sastavljen (u veini sluajeva) od crvenog, zelenog i plavog subpiksela. Veina
LCD monitora takoe ima graene TFT tranzistore unutar panela kako bi se
smanjilo meanje signala izmeu piksela i poboljala stabilnost slike, pa ti
monitori imaju oznaki TFT LCD.
Osnovne karakteristike LCD monitora
1.
2.
3.
4.
5.

irina i visina slike

Osvetljenje
Brzina odziva
Rezolucija
Ugao gledanja

Standardne proporcije irine i visine slike na monitorima su 4:3, ali neki novi
monitori imaju iri format: 16:9 ili 16:10 i dizajnirani su za gledanje filmova
ili HDTV-a u irokom formatu, i nazivaju se widescreen.

Osvetljenje je veliina jaine svetla koju monitor moe proizvesti.Osvetljenje

se oznaava u kandelima po metru kvadratnom(cd/m). Savremeni monitori
imaju 300 cd/m2.

Vreme odziva se odnosi na to kako brzo pikseli mogu menjati boju, mereno u
milisekundama (ms). to je manji broj, to e bre pikseli menjati boju i time
smanjiti efekt duhova i kontura na slici kod prikaza pokretnih slika. Kod novih
monitora kree se od 2ms do 5 ms.
Svi LCD monitori zapravo imaju samo jednu odreenu rezoluciju. To je fiziki
broj horizontalnih i vertikalnih piksela koji ine matricu na LCD ekranu. Ako
postavimo na raunaru da prikazuje niu od ove, na ekranu emo videti manje
podruje za prikazivanje slike i sliku loijeg kvaliteta.

Evo zadanih rezolucija za uobiajene

monitore:
14-15": 1024x768 (XGA)
17-19": 1280x1024 (SXGA)
20"+: 1600x1200 (UXGA)
19 (Widescreen): 1440x900 (WXGA+)
20 (Widescreen): 1680x1050
(WSXGA+)
24 (Widescreen): 1920x1200 (WUXGA)
30 (Widescreen): 2560x1600
Konektori

LCD monitori su digitalni ureaji i moraju pretvoriti analogni signal (VGA) prijE nego
ga prikau na ekranu. Grafike kartice s digitalnim veznim sklopom (DVI) mogu direktno
poslati signal u digitalnom formatu na ekran bez potrebne konverzije. Veina LCD-a dolaze
s analognim ulazom (konektor ima oblik slova D i ima 15 pinova u poredanih u tri kolone,
poneka ima oznaku D-sub), neki imaju oba konektora a neki imaju samo digitalni ulaz
Razlike izmeu CRT i TFT

Razlika izmeu CRT i TFT monitora je velika, najpre u veliini. Potronja

elektrine energije je kod CRT monitora oko 80W za 17 ina dok je kod TFT
jedva 20 (kod 19 ina od 30-40W). CRT monitori emituju elektrone iz katodne
cevi, koji izleu i do 80 cm izvan ekrana, znai da imaju vee elektromagnetno
zraenje. Kod TFT monitora ovoga nema, tj. elektroni ne izleu na toliku
udaljenost, ve na par cm od stakla.
Glavni nedostatak TFT monitora je vernost prikaza slike, poto je slika
"plastinija" od one na CRT.
tampai
To su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafikih dokumenata.
Dele se na:

Matrine
Laserske
Ink-jet (tampai sa mlaznicama)

Matrini tampai
Matrini su najstariji. Rade na istom principu kao i pisae maine. Glava tampaa udara
preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca. Glava za tampanje se sastoji
od udarnih iglica. Postoje glave sa 9, 18, i 24 iglice. Vei broj iglica daje kvalitetniju
tampu.Brzina se izraava u broju znakova u sekundi. Nedostatak: mala brzina, bunost,
mala rezolucija (75 dpi-taaka po inu), a prednosti mala cena tampaa i potronog
materijala.

Laserski tampai
Laserski tampai imaju izvor laserskih zraka koji se ukljuuje i iskljuuje. Zrak se
odbija od obrtnog ogledala i osvetljava fotoosetljivi valjak. Time se estice na
povrini valjka naelektriu, a dok se valjak okree, on na sebe privlai takoe
naelektrisan prah - toner. Toner se preko istog valjka prenosi na papir gde daje otisak
teksta ili grafike.
Tipina rezolucija 600 ili 1200 dpi. Brzina se izraava brojem stranica u minuti (i do
30 za crno bele).Prednost: najvea brzina, odlina rezolucija i najbolji kontrast.
Nedostaci su visoka cena tampaa i potronog materijala.

Laserski tampai u boji (upotrebom plavog, crvenog i utog u kombinaciji sa

crnim tonerom, da bi se proizvele razne boje za tampu. Izvode se etri prolaza kroz
elektro-fotografski proces, obino postavljajui
po
jedan
toner
na
stranicu
istovremeno, ili gradei sliku od etri osnovne boje istovremeno na jednoj povrini za
prenos).

Inkjet tampai
Ink-jet rade slino matrinim samo to nemaju traku, a umesto glave imaju cevice kroz
koje se pod pritiskom izbacuje mastilo. Prilikom dodira sa papirom mastilo se hladi i
stvrdnjava. Broj mlaznica odreuje kvalitet otiska. Tipian tampa ima 48 mlaznica.
Predosti: velika rezolucija, dobar kontrast, tih rad, vea brzina nego kod matrinih, bolji
izgled grafike i relativno niska cena. Nedostatak: visoka cena otiska po stranici.

VRSTE OP. SISTEMA

KLASIFIKACIJA OPERATIVNIH
SISTEMA NA OSNOVU KRITERIJUMA:

Prema broju korisnika i procesa

Prema nainu obrade poslova
Prema distribuciji procesorske snage
Prema nameni i funkcionalnim osobinama
KLASIFIKACIJA PREMA BROJU
KORISNIKA I PROCESA

Prema broju korisnika, operativni sistemi se dele na jednokorisnike (engl. singleuser) i

visekorisnike (engl. multiuser)
Jednokorisniki sistemi, kao to im samo ime govori, obezbeuju virtuelnu mainu samo za
jednog korisnika, i prilagoeni su za jednu funkciju i re je o slabijim i jeftinijim
konfiguracijama raunara.
Viekorisniki sistemi, su kvalitetni operativni sistemi koji zahtevaju jae hardverske
konfiguracije. Tipian primer je UNIX.
KLASIFIKACIJA PREMA NAMENI I
NAINU OBRADE POSLOVA
Prema nainu obrade poslova, operativni sistemi se
klasifikuju kao:
Sistemi sa grupnom obradom (engl. batch)Grupna obrada (serijska, paketna) je takav nain
rada raunara u kome korisnici predaju svoje poslove na izvrenje posredstvom ulaznih
jedinica, i koji se zatim odvijaju u nizu, pri emu korisnik nema mogunost komuniciranja sa
svojim poslom.
Interaktivni sistemi (engl. interactive systems) Interaktivne sisteme (nazivaju jo i timesharing sistemi) karakterie postojanje terminala za svakog korisnika, preko kojih korisnici
zadaju poslove i komuniciraju sa svojim poslovima.
Kombinovani sistemi.Kombinovane sisteme karakterie mogunost istovremenog obavljanja
interaktivnih poslova i paketne obrade
KLASIFIKACIJA PREMA
FUNKCIONALNIM OSOBINAMA
RAUNARSKOG SISTEMA
Prema funkcionalnim osobinama raunarskog sistema za koji su namjenjeni,
operativni sistemi se dele u sledee kategorije:

Operativni sistemi za velike raunarske sisteme. Na velikim raunarskim

sistemima (eng. Mainframe systems) prvi put su se pokretale mnoge

komercijalne i naune aplikacije. U svoje vreme bile su to fiziki ogromne

maine kojim se upravljalo putem konzole.
Operativni sistemi za sisteme sa deljenjem vremena. Sistemi za deljenje
vremena (time-sharing systems) nastali su kao specijalna klasa velikih sistema
u kojoj je svakom korisniku omogucena on-line komunikacija sa svojim
poslom ili operativnim sistemom

Operativni sistemi za stone raunare.Stoni raunari (eng. Desktop systems) jesu

mali raunarski sistemi namenjeni jednom korisniku i dostupni po pristupanim
cenama.
Operativni sistemi za vieprocesorske sisteme Vieprocesorski sistemi (eng.
Multiprocessor systems)jesu sistemi sa vie procesora koji su vrsto povezani
zatvorenim komunikacionim linijama, i nalaze se u istom kuistu.
Mreni operativni sistemi (eng. Network OS) obezbeuju okruenje u kome
korisnici sa svojih lokalnih maina mogu pristupiti resursima udaljenih maina
Distribuirani sistemi (eng. Distributed systems) predstavljaju kolekciju procesora,
tj. raunra koji dele zajedniku memoriju i sistemski asovnik.
Udrueni sistemi (eng. Clustered systems) sastoje se od udruenih raunara, tj. od
dva ili vie nezavisnih raunara koji dele diskove i vrsto su povezani LAN
mreom.
Operativni sistemi za upravljanje u realnom vremenu tj. Real time systems
praktino spadaju u klasu specijalnih operativnih sistema. Glavna karakteristika
ovih sistema je davanje odziva u propisanom vremenskom intervalu i precizno
definisana vremenska ogranienja u kojima moraju da se dogode odzivi.
Runi sistemi (eng. Handheld systems) ukljuuju PDA ureaje (eng. Personal
Digital Assistants) i mobilne telefone. Glavne karakteristike ovih sistema su
mobilnost i mogunost prikljucivanja na mreu kao to je internet.

VRSTE RAUNARSKOG OKRUENJA

Postoje tri vrste raunarskog okruenja i to:
Tradicionalno (eng. Tradicional computing)Pod tradicionalnim okruenjem
podrazumevamo jedokorisnike raunare ili sisteme sa deljenjem vremena, gde se
korisnici preko svojih terminala povezuju na servere.
Zasnovano na Webu (eng. Web based computing)Ovo okruenje je zasnovano
na umreivanju po principu globalne mree (internet) na kojoj postoje Web serveri
i klijenti u vidu PC raunara i malih mobilnih sistema.
Ugraeno okruenje (eng. Embedded computing) je tipino okruenje za tvrde
7real-time sisteme koje odlikuje nepostojanje tastature, monitora i diskova.

Organizacija skladitenja podataka na disku

Kako se dodeljuju imena perifernim jedinicama?
Imena perifernih jedinica sastoje se od jednog slova latinice (A-Z) iza kojeg su dve take (:),
kao na primer:
A: - prva disketna jedinica
B: - druga disketna jednica
C: - sistemski disk
D:, E:, F:,...,Z: - particije sistemskog diska ili CD ureaji
CON:-tastatura i ekran
COM1:,COM2:,COM3:,COM4:-serijski port
LPT1:,LPT2:,LPT3:-paralelni port
Sistemski disk, particije diska?
Sistemski disk je disk na kome se nalazi operativni sistem
Particije diska su delovi diska koji se fiziki nalaze na istom disku ali ih raunar
logiki posmatra kao razliite diskove.
ta predstavlja datoteka?
Kopija dokumenta (ili podataka) snimljena na neki spoljni nosilacinformacija
(disk, disketa) naziva se datoteka (fajl).
Ime datoteke se sastoji iz imena koje mi dodeljujemo i ekstenzije koja nam
oznaava tip podataka u datoteci.

Pojam katalog i potkataloga?

Spisak imena snimljenih datoteka logiki povezanih naziva se katalog(directory),u
Windows-u folder.
Krai spisak datoteka na disku naziva se potkatalog (subdirectory).
ta predstavlja koren?
Na potpuno praznom disku nalazi se samo jedan jedini osnovni katalogkoji se
naziva koren (root). On se stvara formatiranjem.Ostale kataloge (foldere) kreira
korisnik.
Formatiranje priprema diska za rad sa odreenim operativnim sistemom

ta je Put?

Put staza (path) do datoteke odreen je nazivima vorova (kataloga i

potkataloga) preko kojih se dolazi do datoteke.
Pr.kod komandnih OS
C:\PROGRAMI\TEKST
Kod zadavanja komandi graficki put se definise otvaranjem svakog kataloga
preko kojeg se dolazi do datoteke.

Iz ega se sastoji puno ime datoteke?

Puno ime datoteke sastoji se od imena jednice na kojoj se datoteka nalazi, puta do nje
i njenog imena.
Radni katalog jeste katalog ili potkatalog na koji je korisnik trenutno povezan.

ta predstavlja drvo, a ta poddrvo?

Za hijerarhijsku strukturu podataka kae se da ima oblik drveta sa korenom

nagore.
Kompletan deo strukture ispod jednog vora(potkataloga) naziva se poddrvo.

Koje se komande koriste za organizaciju podataka?

Za organizaciju podataka na disku koriste se sledee komande:
>> komande za rad sa katalozima,
>> komande za rad sa datotekama.

Koje komande obuhvataju rad sa katalozima?

Komande za rad sa katalozima su:
>> kreiranje i brisanje kataloga,
>> promena kataloga,
>> prikazivanje sadraja kataloga,
>> prikazivanje i brisanje drveta.

Koje su komande za rad sa datotekama?

promena ime ili atributa datoteka, kopiranje ili premetanje, datoteka iz jednog kataloga
u drugi, brisanje i obnovu izbrisane datoteke, listanje datoteke na ekranu i njeno
tampanje.

ta je hladni start, a ta topli start ?

Hladni start se zapoinje ukljuivanjem prekidaa koji se najee nalazi sa

prednje strane kuita raunara.
Topli start nastaje samo ako raunar vie ne reaguje na komande i dobija se
pritiskom odgovarajuih kombinacija tastera (Ctrl+Alt+Del ) ili dugmeta Reset.

ta je sistemski prompt ili grafiko radno okruenje?

Sistemski prompt je znak koji operativni sistem ispisuje na ekranu kada je

spreman da prihvati komandu.
Komanda operativnom sistemu ima strukturu: kljuna re / parametri / opcije

ta je kljuna re, ta su parametri, a ta opcije?

Kljuna re je obino red od nekoliko slova koja oznaava ta treba da

uradi operativni sistem.
Parametri pokazuju nad ime se komanda izvrava.
Opcije dodatno ukazuju nain izvrenja komande.

MS DOS

(Microsoft Disk Operating System)

MS DOS je bio najrasprostranjeniji komandni operativni sistem do
pojave Windovs-a 95.
Nastao je 1981 kao operativni sistem za IBM-ov PC. Uobicajeni izgled
DOS prompta je: C:\>

Kako se dele naredbe prema funkcijama koje obavljaju?

Prema funkcijama koje obavljaju naredbe se dele na:
>> naredbe za rad sa katalozima,
>> naredbe za rad sa datotekama,
>> naredbe za rad sa diskom,
>> indirektne (paketne) naredbe,
>> naredbe za podeavajne sistemskih parametara,
>> ostale naredbe

Najvanije komande u MS DOS-u:

MD ili MKDIR kreiranje novog kataloga,
CD ili CHDIR promena radnog kataloga,
RD ili RMDIR brisanje kataloga,
DIR ispis sadrine kataloga,
REN ili RENAME promena imena datoteke
DEL ili ERASE brisanje datoteke,
TYPE ispis sadrine datoteke,
COPY kopiranje datoteke,
PRINT tampanje datoteke na tampau,
PATH definisanje staze
CLS brisanje ekrana,
EXIT zatvaranje DOS prozora.

WINDOWS 10 NOVITETI
Korporacija Microsoft je predstavila novu generaciju Windowsa, sa irokim spektrom
iskustava osmiljenih da predvode novu eru linijeg raunarstva. Lansiranje
Windowsa 10 je zakazano za kraj jula.
Windows 10 e biti isporuen kao usluga koja e nuditi bezbedniji, inovativniji
i unapreeniji doivljaj za period ivotnog veka ureaja. Besplatna nadogradnja
na Windows 10 je mogua tokom prve godine za sve klijente koji imaju Windows 7,
Windows 8.1 i Windows Phone 8.1.
Prije svega, Windows 10 e napokon biti potpuno kompatibilan sa svim
ureajima koji ga mogu koristiti (raunari, laptopovi, tableti, smart telefoni) te
e meusobno povezivanje i sinhronizacija biti laki nego ikada. Sve je podreeno
to lakem i intuitivnijem korienju, a novi bi operativni sistem uz pomo opcije
zvane Continuum trebao moi sam prepoznati kada mijenjate ureaje ili im
ukljuujete neke dodatke.
Minimalni zahtevi:
Potrebno je dakle imati raunar s procesorom od 1GHz ili vie, 1GB radne memorije
za 32-bitnu verziju OS-a ili 2GB radne memorije za 64-bitnu verziju, 16GB
slobodnog prostora te grafiku karticu koja podrava DirectX 9 i poseduje
odgovarajui WDDM upravljaki program. Zvui poznato? Vrlo verovatno, ve
nekoliko generacija Windows OS ima vrlo sline zahteve, a zahvaljujui
optimizacijama, Windows 8.x se neretko ponaa i bre u radu od 'sedmice' na starim
raunarima.
Za razliku od samog minimalnog preporuenog hardvera, moda e najvei problem
u prii biti zapravo upravljaki programi (drajveri) jer postoji mogunost da e
drajveri jednostavno otkazati poslunost za deo hardvera, bilo da je re o osnovi ili
periferiji. I naravno nije re o bilo kakvom procesoru koji radi na 1GHz ili viem
radnom taktu. ip, naime, mora podravati PAE, NX i SSE2.
Start meni:
Druga bitna novost je kontroverzni i izgleda prijeko potrebni Start Menu, koji
se, nakon neuspenog eksperimenta i potpunog izostanka u proloj verziji, sada
vraa na velika vrata, bolji, pregledniji i korisniji nego ikada. Donekle e
kombinovati ogromni i nepregledni Start Screen iz Windowsa 8. Start Menu ete
tako moi podeavati po potrebi, produivati ga ili iriti i premjetati po cijelom
desktopu.
Project Spartan:

Novi internet browser se razvija pod nazivom Project Spartan koji e zamijeniti
Internet Explorer . Ovaj browser donosi osveeni izgled, novi engine za prikaz
stranica, a podrava i stvaranje biljeki direktno na web stranicama. Stranice s
biljekama lako je podijeliti s drugim korisnicima putem novog alata ugraenog u
Spartan. Browser e dobiti i poseban nain rada za itanje reading mode koji
radi i van mree), te podrku za pregled PDF-ova i, naravno, za linog
asistenta Cortanu. Spartan e biti dostupan kroz Insider program za tri do pet mjeseci.
Microsoft office 2016
Microsoft je objavio javnu test verziju Office 2016 softvera za krajnje korisnike koju
svi mogu besplatno da isprobaju. Novi Office 2016 paket sadri univerzalne Winsows
10 aplikacije koje su najnovije verzije, ubaena je podrka za OneDrive priloge u
Outlooku, mogunost kolaboracije, odnosno saradnja uivo tokom rada na
dokumentima, redizajnirane alatke u Wordu, Excelu, PowerPointu i novi sistem
pomoi koji e vam uivo pomagati tokom rada sa dokumentima.
Nova karakteristika u PowerPoint-u omoguava ljudima komentarisanje slajdova u
realnom vremenu, a nove touch-first kontrole u Excel-u omoguavaju lako kreiranje
tabela bez tastature i mia. Takoe, Excel je dobio unapreenja na polju tabela,
grafikona i omogueno je bolje analiziranje i sakupljanje podataka.
Windows 10 donosi hologramsku budunost uz pomo Microsoft HoloLens
Majkrosoft je podelio revolucionarni primer toga kako Windows 10 omoguava
prelaz sa tradicionalnog raunarstva orijentisanog na maine, na interakciju koja je
mnogo vie personalna i humanistika. Kao prva u svijetu hologramska kompjuterska
platforma, Windows 10 ukljuuje set interfejsa za programiranje aplikacija koje
omoguavaju programerima da kreiraju hologramski doivljaj u stvarnom svijetu. Sa
Windows 10, hologrami su Windows univerzalne aplikacije i sve Windows
univerzalne aplikacije mogu takoe biti hologrami - takoe je mogue smestiti
trodimenzionalne holograme u fiziki svijet i omoguiti nove naine za
komuniciranje, stvaranje i istraivanje, personalnije i bliskije ljudima.
Kako bi pokazao mogunosti holograma u Windowsu 10, Microsoft je predstavio
najnapredniji hologramski raunar na svetu. Microsoft HoloLens je prvi beini
hologramski kompjuter kome nisu potrebne ice, telefoni ili konekcija sa PC
raunarom. Microsoft HoloLens omoguava hologramska soiva visoke definicije
kroz koja se moe gledati i prostorni zvuk, tako da moete videti i uti holograme u
svetu oko vas. U kompletu sa naprednim senzorima, sistemom nove generacije na
ipu i potpuno novim hologramskim procesorom (HPU) koji razume ta radite i svet
oko vas, Microsoft HoloLens bez ikakvih ica obrauje terabajte podataka iz senzora
u realnom vremenu.
Unoenjem trodimenzionalnih holograma u svijet oko vas, Microsoft HoloLens vam
omoguava novi pogled na realnost koji moe da kae u ta gledate i razume ta
govorite rukama i glasom. Stavljanjem vas u centar kompjuterskog doivljaja,

Microsoft HoloLens vam dozvoljava da kreirate, pristupite informacijama, uivate u

zabavi i komunicirate na nove i uzbudljive naine.

PROCESOR
Osnovna uloga procesora je obavljanje aritmetiko-logiki operacija i izvravanje
instrukcija (komandi) korisnika.
Osnovni pojmovi
Socket - Uobiajeni izraz za slot na matinoj ploi u koji se ugrauje procesor.
Razliiti tipovi procesora koriste razliite tipove socketa. Uobiajeni izraz za
slot na matinoj ploi u koji se ugrauje procesor.Razliiti tipovi procesora
koriste razliite tipove socketa.
Jezgro - Glavni deo procesora izraen od silicijuma u kojem se odvijaju svi
prorauni. Procesor se sastoji od jezgra (ili vie jezgara) i kuita na kojem su
pinovi (ili kontakti) preko kojih procesor komunicira s matinom ploom.
Viejezgrini procesor - Procesor koji ima vie jezgara u istom fizikom
pakovanju, odnosno kuitu. Praktino to znai vie klasinih procesora u
jednom modernom procesoru. Trenutno viejezgrini procesori za PC imaju po
dva ili etri jezgra, ali broj jezgara u jednom procesoru e u budunosti
zasigurno porasti.
Karakteristike procesora

Brzina procesora izraava se u milionima operacija koje procesor moe da

obradi u jednoj sekundi MIPS (Milion Instruction Per Second).
Duina procesorske rei je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrauje
unutar procesora
Radni takt je uestanost impulsa koji generie specijalno elektronsko kolo
Clock (sat), kojima se iniciraju operacije procesora.
Interni ke Vrlo brza memorija koja se nalazi na jezgru procesora, a slui za
ubrzavanje rada s obzirom na radnu memoriju
Oznake odreene vrste procesora

Naziv proizvoaa procesora - najee AMD ili Intel

Naziv porodice procesora. U ovom je sluaju re oAthlonima 64 X2, a mogao
je biti Intelov Pentium D, Sempron ili pak obini Athlon 64.
Oznaka modela po nomenklaturi kompanije AMD. Re je o oznaci kojom
proizvoa procesora oznaava razliite procesore iz svoje ponude,
rangirajui ih po brzini.
Stvarni radni takt procesora izraen u megahercima
Skraeno pisanje 1 MB L2 cache. Ova vrednost oznaava koliinu
drugostepenog cache-a koji se nalazi na jezgru procesora.

Oznake odreene vrste procesora

Oznaka socketa procesora
Brzina glavne sabirnice kojom procesor komunicira s ostatkom raunara
Oznaka za kompanijino maloprodajno pakovanje kod kojeg se procesor
isporuuje u zapeaenoj kutiji s certifikovanim hladnjakom, uputstvima za ugradnju i
garancijom proizvoaa.
Najpoznatiji proizvoai procesora
o Intel : Pentium, Celeron, Dual Core, Core 2, Core i3, i5, i7
o AMD: Duron, Athlon, Sempron, Athlon II, Phenom, Phenom II
Vrste socketa:

Socket LGA775 - Za Intel Pentium 4 i Core 2 procesore

Socket LGA 1156, 1366 - Za Core i3, i5, i7 Intel procesore
Socket 754 - Za AMD procesore Sempron i Athlon 64
Socket 939 - Za AMD procesore Athlon 64x2
Socket AM2, AM2+, AM3 - Za AMD procesore Athlon II i Phenom
(viejezgarni)

1. Aritmetiko-logika jedinica (ALU)-zaduena za izvoenje aritmetikih i

logikih operacija
2. Clock generator impulsa
3. Kontrolna jedinica (Control Unit-CU)
Uloga:
- Upravljanje tokom izvravanja programa
Upravljanje izvravanjem instrukcija
Koordinacija rada ostalih komponenti raunarskog sistema

L1 ke - ke memorija sastavljena od dela za instrukcije i dela za podatke

L2 ke Nalazi se van jezgra i slui da premosti razliku u brzini rada procesora
i RAM memorije.
L3 ke-kod novih viejezgarnih procesora svako jezgro ima sopstvene L1 i L2 i
deljivi L3.
Registri slue za smetanje podataka koji se obrauju kao i za prihvatanje
rezultata obrade.

Broj tranzistora u procesoru

Godina Procesor Miliona tranzistora
1997 Pentium II 7.5
1999 Pentium III 10
2000 Pentium 4 40
2007 Core 2 590
2008 Core i7 720
Nain komuniciranja izmeu delova u raunaru

Jedan od najvanijih delova matine ploe je sabirnica (magistrala).

Jednostavno, preko sabirnice idu svi podaci pa tako komponente meusobno
komuniciraju. Brzina sabirnice se meri u MHz-ima.
Najbitnija sabirnica je FSB (front side bus), sabirnica koja povezuje
Northbridge i CPU. FSB
po kojoj podaci putuju prema procesoru moe da bude od 800, 1066, 1333,
1600 MHz.

Vrste sabirnica (magistrala)

Memorijska sabirnica spaja northbridge sa memorijom

IDE/ATA, SATA sabirnica spaja southbridge sa hard diskovima ili
CD/DVD ureajima
AGP,PCI Express X16 sabirnica spaja grafiku kartu sa memorijom i
CPU
PCI sabirnica spaja PCI slotove sa southbridge-om, takoe PCI sabirnicu
koristi novi PCI Express (koji se namee kao zamena za PCI i AGP)

OS. MIKRORACUNARA

Pojam i funkcije
OPERATIVNI SISTEM je najbrojniji skup programa (programskih paketa i alata) koji
upravlja radom raunarskog sistema i koji ga ini funkcionalnom celinom.
Osnovne funkcije OS su:
upravljanje perifernim jedinicama,
upravljanje memorijom,
upravljanje procesorom,
upravljanje podacima i programima,
kontrolne funkcije (ukljuujui i otkrivanje i otklanjanje greaka).

OS bazne funkcije (O Brien);Upravljanje: korisn. interfejsom, hardverom, programima,

podacima i pomonim funkcijama.
Osnovni moduli i klase OS
Supervizor
- Batch (serijski)
BIOS, (Basic Input /output system)
- Multiprogramski
- Multiprocesorski
Komandni jezici i grafiki interfejs (Job-Control Languag Language, JCL).
-Real time
DOS tipovi fajlova i naredbe
GIF Slika
COPY naredba kojom se vri kopiranje pojedinih programa sa jednog na drugi
direktorijum ili sa hard diska na disketu i obrnuto
LIB- bilioteka podataka
NTX - Kompatibilni indeksni fajlovi
DIISKCOPY naredba kojom se kopira sadraj svih programa i direktorijuma sa
jedne diskete na drugu
OVL - Deo drugog programa
PAS- Program kreiran u Pascal-u
PCX- Slika
DATE - naredba kojom se menja datum na raunaru
PRG- Izvorni program u
SYS - Konfiguracioni program
TIME - naredba kojom se menja vreme na raunaru
TMP- Privremeni program
DEL (delete) - naredba kojom se vri brisanje programa
TXT - Tekst
ZIP - Arhiva kreirana programom PKZIP

VIRTUALNA MEMORIJA JE NEOPHODNA ZA

REAL TIME SISTEME I VIE ZAHTEVNIH
APLIKACIJA U POGLEDU RAM MEMORIJE

Virtuelna memorija pronalazi one delove sa podacima na RAM memoriji, kojima se

ne pristupa esto i kopira ih na tvrdi disk. Time se oslobaa znatan deo prostora na
RAM memoriji. Ovaj proces se odigrava automatski i mi ga ni ne vidimo. Zbog
jeftinog prostora na tvrdom disku, virtuelna memorija je lepa ekonomska korist.
Virtuelna memorija e nam lepo doi u kritinim situacijama, kada nam je potrebna
jo neka aplikacija za rad, a RAM meorija je popunjena. Mesto na tvrdom disku gde
se snima deo RAM memorije naziva se swap file ili page file. Datoteka ima ekstenziju
*.SWP.
Jedan od bitnih elemenata za rad u WIN okruenju su linije:
Title bar ili naslovna linija, na vrhu ekrana sadri ime aktivnog programa (u kome
trenutno radite) i fajla koji taj program obrauje,
Menu bar ili linija menija, nalazi se odmah ispod naslovne linije i prikazuje osnovne
opcije aktivnog programa,
Tool bar ili linija alata, nalazi se na dnu vaeg ekrana i predstavlja lepezu softverskih
alata koji vam stoje na raspolaganju u tom programu,
Task bar ili linija zadataka, nalazi se na samom dnu ekrana i slui za pokretanje
osnovnih grupa kompjuterskih programa.
WINDOWS XP Professional, popularni OS sledeih bitnih mogunosti
Bitno olakava rad na pronalaenju izgubljenih ili oteenih fajlova i omoguava
njihovu ispravku (Windows Instaler)
Omoguava brzo nalaenje fajlova (Indexing Service) bilo dase radi o Office
dokumentima ili Web stranama
Personalizovani meni (Wndows Start) omoguava prikaz najfrekventnije koritenih
programa ili fajlova (History Folder)
Ima razvijenu progr. podrku za rad na preko 30 jezika (Office2000 Multylanguage
Pack)
Podrava sav konferencijski softver (Office Net Meeting) u realnom vremenu
Konekcija na Web je olakana i uproena uklj, mobilnekorisnike

UNIX
PRENOSIVOST (Razne platforme)
MULTIUSER I MULTITASKING
FLEXIBILNOST (Dodavanje novih modula)
MRENI OS
Novell Net Ware je jedan od klasinih mrenih operativnih sistema za lokalne
raunarske mree,
Windows NT ( Now Technology) je danas veoma popularan mreni OS u klijent
server arhitekturama,
MRENI OS: WINDOWS 2000
Windows 2000 Professional je namenjen stonim i prenosivim raunarima i koristi se
kao radna stanica.
Windows 2000 Server je namenjen radnim organizacijama kojim je potreban brz i
pouzdan server datoteka i tampanja, kao i za efikasno obavljanje poslova na internetu
i u mrei.
Podrava 4-8 procesora.
Windows 2000 Advanced Server je dizajniran za specifine i zahtevne aplikacije. Za
razliku od prethodnog, podrava vei broj korisnika, sloenije aplikacije i osam
procesora.
Windows 2000 Data center jo se nije pojavio na tritu (najavljen je), ali pored
mogunosti Advanced Servera moi e da zadovolji intezivnu obradu mrenih
transakcija i skladitenje velikih baza podataka. Podravae paralelan rad 32
procesora.

MEMORIJE
Spoljanje:

sa direktnim pristupom-hard disk, floppy, flash

sa sekvencijalnim pristupom-magnetna traka

Unutranje:
ROM
RAM
Cashe

ROM Memorija
ROM (Read Only Memory) memorija je takva da kada se podaci jednom u nju upiu, oni se
ne mogu menjati (brisati stari i upisivati novi), ve se mogu iz nje samo itati.
Vrlo vana osobina ROM memorije je ta da kada se iskljui napajanje raunara, ona
zadrava podatke upisane u njoj, bez obzira koliko dugo nema napona za napajanje.
Razvoj ROM memorija
U prvoj fazi su se koristili ROM ipovi u koje su u fabrici prilikom proizvodnje, jednom za
uvek upisani podaci i nije postojala nikakva mogunost da se oni promene.
Posle toga su se pojavili PROM (Programmable ROM) ipovi koji se proizvode prazni, pa
se zatim jednom isprogramiraju i vie se ne mogu obrisati.
Sledea faza su EPROM (Erasable Programmable ROM) ipovi koji su se programirali u
posebnim ureajima (EPROM programatorima), ali iji se sadraj mogao obrisati duim
izlaganjem jakoj ultravioletnoj svetlosti.
Najnovija vrsta ROM memorije su EEPROM (Electrically Erasable Programable ROM)
ipovi kod kojih se za brisanje ne koristi ultravioletna svetlost, ve posebno definisani
elektrini signali koji se dovode na ip.
U ROM-u se nalaze:
POST- Power On Self Test - program koji omoguava testiranje ispravnosti pojedinih
komponenti raunara
BIOS- Basic Input-Output System
CMOS- U ovu memoriju se smetaju podeavanja pojedinih komponenata raunara, koje
korisnik moe da izabere prilikom ukljuenja raunara.

RAM memorije
Osobina RAM (Random Acces Memory) memorije je da se svakom njenom bajtu moe
slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci
mogu i upisivati i oitavati iz nje.
Druga vana osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadrava
(uva) samo dok postoji napon napajanja na njoj.
Vrste RAM memorija
Statiki RAM- Memorijski elementi su napravljeni korienjem flip-flopova, pa kada
se neki podatak upie u njih, on ostaje nepromenjen sve do sledeeg upisa u istu
lokaciju ili do iskljuenja napona napajanja.
Dinamiki RAM- memorijski elementi su napravljeni od minijaturnih kondenzatora,
koji vremenom gube svoje naelektrisanje, pa je neophodno povremeno obnavljanje
upisanih podatka. To obnavljanje se obavlja svakih nekoliko milisekundi, a taj proces se
naziva osveavanjem.

Osobine SRAM-a i DRAM-a

SRAM memorija je skuplja za proizvodnju, na odreenu povrinu se moe postaviti
ograniena koliina memorije, ali je zato veoma brza, to jest proces upisivanja u nju i
uitavanja iz nje se brzo obavlja.
DRAM memorija je jeftinija, na odreenu povrinu se moe smestiti mnogo vea koliina
memorije, ali je zato i desetak puta sporija od SRAM memorije.

Vrste memorijskih modula

SIMM moduli (Single In-line Memory Module) . Pinovi na ivinom konektoru koji se
nalaze jedan iznad drugog su elektriki kratko spojeni (povezani), tako da su zajedno
predstavljali samo po jedan pin. Imaju 30 i 72 pina.
DIMM moduli (Dual In-line Memory Module) . Kod njih ne postoji direktna elektrina veza
izmeu pinova koji se nalaze jedan iznad drugog na ivinom konektoru.

Kod DIMM memorijskih modula se koristi tehnologija SDRAM (Syncronous

Dynamic RAM), kod koje memorija radi sinhrono sa brzinom sistemske magistrale
matine ploe.
DRAM memorijski moduli imaju po dva udubljenja du ivinog konektora, i ukupno
168 pinova.

 Najrasprostranjeniji SDRAM moduli se napajaju naponom +3,3 V. Moduli mogu da sadre

integrisana kola samo sa jedne strane ploice ili sa obe njene strane. Zato se razlikuju
jednostrani i dvostrani moduli, a samim tim i maksimalni memorijski kapaciteti, koji iznose
od 32 do 256 MB.
Pored osam memorijskih ipova na ploici se nalazi i jedan mali ip. To je takozvani SPD
(Serial Presence Detect) ip. To je mala fle memorija u kojoj je proizvoa modula upisao
podatke o njegovim karakteristikama.
Danas se gotovo iskljuivo koriste DDR SDRAM (Double Data Rate Synchrounus DRAM)
memorijski moduli ili krae DDR moduli.
Imaju jedan zarez na ploi i ukupno 184 pina.
Razlika izmeu obinih SDRAM i DDR modula je u tome to obini moduli
obavljaju jednu operaciju tokom jednog takt impulsa. DDR moduli tokom jednog takt
impulsa obave dve operacije, poto koriste obe ivice takt impulsa (i uzlaznu i silaznu),
to teoretski omoguuje dvostruko bri rad.
DDR moduli imaju ukupno 184 pina i napajaju se naponom od +2,5 V.
Pored uobiajene DDR memorije pojavljuje se i njena nova varijanta, nazvana DDR2
memorija.
DDR2 memorijski moduli se napajaju naponom od 1,8V. Imaju 240 izvoda (pinova).
DDR2 ipovi imaju veu stabilnost signala podataka, to daje mogunost za vee
uestanosti radnog takta, a time i za odnosno bri rad. Takoe je kod DDR2
memorijskih modula potronja elektrine energije skoro za 30% manja nego kod
DDR modula.
Nakon DDR2 nastale su DDR3 memorije. Zahvaljujui naprednijem procesu izrade
samih ipova, smanjene su energetske potrebe, to obezbeuje potronju manju i za
30% u odnosu na prethodnu generaciju.
Radni napon je 1.5V, pa je i zagrevanje nie, ak i pored visokih radnih frekvencija
novih ipova.
DDR3 moduli poseduju 240 pinova, ali su neto drugaije rasporeeni, a pomeren je i
zarez u odnosu na DDR2 module.
Brzine rada memorijskih modula
DDR do 400MHz
DDR2 - 667, 800, 1066 MHz
DDR3 1066, 1333, 1600, 1800, 2000 MHz

Cashe memorija
Vreme pristupa memorijskim lokcijama u dinamikoj memoriji (RAM) znato je
due od brzine kojom mikroprocesor moe da obradi dobijene podatke iz memorije,
zakljuuje se da e mikroprocesor gubiti mnogo vremena ekajui da dobije potrebne
podatke iz memorije, to bi dovelo do velikog usporenja rada raunara. Da bi se to
spreilo, izmeu glavne radne memorije koja je realizovana kao dinamiki RAM i
mikroprocesora se postavlja manja koliina znatno bre statike RAM memorije. Ova
memorija se naziva ke (Cashe) memorijom.
Postoje tri nivoa ke memorije:
L1 nivo je relativno mali i on se nalazi u okviru samog jezgra mikroprocesora i radi
na njegovom unutranjem taktu. On ima dva odvojena dela. U jednom se smetaju
instrukcije, a u drugom podaci koje bi trebao da obradi.
L2 nivo ima znatno veu koliinu memorije, smeten je u ulazno-izlaznom delu
mikroprocesora. Slui da premosti razliku u brzini rada izmeu procesora i radne
memorije. Podaci koji se esto koriste smetaju se u L2.
L3 nivo za viejezgarne procesore.

OPERATIVNI SISTEMI
Operativni sistem moemo nazvati''srcem'' raunara koje nadgleda i usklauje rad
svih raunarskih komponenti.
Bez operativnog sistema bi nam sav hardver bez razloga stajao na stolu i
kupio prainu, jer bez operativnog sistema na njemu ne moemo raditi nita.
OS radi
Upravlja programima, podacima i delovima od kojih se raunar sastoji (procesor,
kontroleri, radna memorija) s ciljem da oni budu to celishodnije upotrebljeni
Obezbeuje pristupano radno okruenje za krajneg korisnika raunara, tako
to raunar kao meainu koja rukuje bitovima, bajtovima i blokovima pretvara u
mainu koja rukuje datotekama i procesima.
OS bazne funkcije (O Brien);Upravljanje: korisn. interfejsom, hardverom
programima, podacima i pomonim funkcijama.
U optem smislu
OS se moe definisati kao skup programa koji upravljaju resursima raunarskog
sistema i obezbeuju interfejs ka korisniku
Pojam resurs sve to je programu potrebno za rad. Hardverski (procesor,
memorija, u/i ureaji) i softverski ( programi, podaci, tj. datoteke svih vrsta)
OS -virtuelna maina
Jedinstven pogled na raunarski sistem sa take gledita korisnika, nezavisan od
konfiguracije raunara, konkretnog hardvera i same arhitekture.
Prua funkcije vieg nivoa apstrakcije radi lakeg pristupa hardvera.
Ukratko OS je
Skup sistemskih programa koji posreduje izmeu korisnika i hardvera a cilj mu je
da:
Izvrava korisnike programe i olakava reavanje korisnikih problema
Korienje raunarskog sistema uini podesnijim za korisnika
Omogui to efikasnije iskorienje raunarskog hardvera
Hijerarhijski model OS

Pojedini delovi predstavljaju nivoe OS

Na posmatranom nivou OS mogu se zahtevati usluge samo od njegovih niih nivoa, a
nikako od viih
Najnii sloj je poznat kao jezgro OS (nucleus, kernel)
Rezidentni deo koji uvek postoji u radnoj memoriji

Definicija
U raunarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za
kontrolu i upravljanje ureajima i raunarskim komponentama kao i za obavljanje
osnovnih sistemskih radnji.
Naziv
Rani raunari nisu imali operativni sistem. Operator je osoba koja je runo unosila i
pokretala programe.
Kada su razvijeni programi za uitavanje i pokretanje drugih programa logino je bilo
da takvi programi dobiju naziv po onome iji posao obavljaju.
Funkcije operativnog sistema

Automatsko funkcionisanje raunarskog sistema (ljudske interv su mnogo sporije

odraunara)
Mogunost planiranja i rasporeivanja poslova, i postojanje jezika za upravljanje
poslovima ( kome e se dodeliti glavni procesor- uvode se kontrolne naredbe).
Multiprogramiranje ( vie programa istovremeno, svaki dobija deo memorije,
procesor se dobija prema funkciji za rasporeivanje poslova)
Eliminisanje zavisnosti U/I operacija (uvoenjem brzog medijuma za privremeno
memorisanje svih U/I podataka disk.
Eliminisanje zavisnosti U/I operacija(Dve hardverske strukture)

Kanal- ureaj koji kontrolie jedan ili vie periferijskih ureaja, a sposoban je da
prenosi podatke izmeu periferijskih ureaja i memorije bez intervencije glavnog
procesora DMA kontroler ( Direct Memory Access)
Tehnika prekida univerzalna metoda za obavetavanje OS da se neka akcija tj. U/I
komanda zavrila
Operativni sistem - funkcije
Upravljanje poslovima
upravljanje procesorom (CPU),
upravljanje memorijom (RAM),
upravljanje I/O ureajima,
upravljanje podacima
upravljanje aplikacijama,
zatita sistema

OS je veza izmeu hardvera i korisnika koja :

Omoguava pristup hardveru programima i korisnicima

Omoguava korisnicima pristup podacima i programima
titi resurse od nekorektnih ili destruktivnih korisnika i programa.
KARAKTERISTIKE OS

KONKURENTNOST

Postojanje vie simultanih, paralelnih Aktivnosti

Primeri au preklapanje U/I operacija i operacija izraunavanja ili koegzistencija vie
programa u memoriji

Deoba resursa

Konkurentne aktivnosti mogu da zahtevaju deljenje resursa ili informacija

Razlozi viestruki, pre svega cena
Poeljno je nadovezivanje rada jednog korisnika na rad drugog, deljenje podataka
izmeu programa i otklananje redundanse resursa

Postojanje dugotrajne memorije

Potreba za trajnim skladitenjem podataka s mogunou brzog pristupa.
Sekundarne memorije koje su uglavnom magnetne.
Nedeterminizam
o OS mora biti deterministiki orijentisan-kada se izvrava isti program sa istim
podacima, mora da daje isti rezultat, bez obzira na to dali e to raditi danas,
sutra, ili za mesec dana
o Sa druge strane OS mora karakterisati nedeterministiko ponaanje to znai
da mora da odgovori na masu zahteva i dogaaja koji se mogu desiti na
nepredvidiv nain
Poeljne osobine operativnog sistema
o
o
o
o
o

Visok nivo efikasnosti Srednje vreme izmeu poslova

Vreme neiskorienosti OS
Vreme odziva
Vreme prolaska za paketnu obradu
Propusna mo

Merilo efikasnosti e, kao odnos vremena kada procesor radi korisne stvari i
ukupnog vremena za koje se taj posao obavi: e=t korisno /t ukupno
Visok nivo pouzdanosti

Idealno, OS bi trebalo da radi potpuno bez greaka, ali to u realnosti nije mogue.
Merilo pouzdanosti je broj greaka, tj. srednje vreme izmeu dve greke ili dva
otkaza.
Jednostavnost odravanja
Treba omoguiti da sistem odrava to manje ljudi.
Da bi se to postiglo, potrebna je modularna struktura, sa jasno definisanim
interfejsima meu modulima i naravno , s dobrom prateom dokumentacijom

Prihvatljiva veliina
OS treba da zauzme to manje prostora u memoriji, (to je danas diskutabilno).
Na drugoj strani, veliki sistemi su podloni grekama, a i njihov razvoj traje due.

Ciljevi kod projektovanja OS

Sistemski da ga je jednostavno projektovati, implementirati, odravati, da je
fleksibilan, pouzdan, bez greaka i efikasan
Korisniki podesan za korienje, pouzdan, bezbedan i brz, i da se lako ui.
Pisanje OS
PISANJE OS
o U prolosti su pisani na asemblerskom jeziku
o Prednost kompaktnost izvrnog koda, koji je minimalan, a po
performansama optimalan
o Mane- za realizaciju koda zahteva mnogo programerskog vremena
o Danas zahvaljujui jeziku C i UNIX sistemu piu se na viim
programerskim jezicima.
Prednost implementacije u viem pr. jeziku
o Izvorni kod se mnogo bre pie
o Izvorni kod je mnogo kompaktniji
o Lake se razume i lake se otklanaju greke

o Lake se prenosi na drugu raunarsku arhitekturu

Strukura operativnog sistema

Operativni sistem ine moduli namijenjeni upravljanju:
1.
2.
3.
4.
5.

procesorom,
kontrolerima I/O,
radnom memorijom,
fajlovima i
procesima.
Predmet rasprava

Najea upotreba pojma "operativnisistem" danas, od opte i strune javnosti, se odnosi na

sav softver potreban korisniku za upravljanje sistemom i pokretanje svihprograma koji mogu
raditi na tom sistemu.
Po opteprihvaenim normama to podrazumeva ne samo najnie slojeve jezgra (kernel) koji
neposredno upravljaju ureajima nego i biblioteke neophodno korisnikim programima kao i
osnovne programe za baratanje datotekama i konfigurisanje sistema.

Jezgro (kernel)
Najnii nivo svakog operativnog sistema je kernel, jezgro, prvi sloj softvera koji se uitava u
raunarsku memoriju pri pokretanju. Kao prvi softverski sloj, on obezbeuje svom ostalom
softveru koji se potom uita u operativnu memoriju zajednike usluge jezgra. Osnovne usluge
koje prua ovo zajedniko jezgro su pristup diskovima, upravljanje memorijom, upravljanje
procesima i poslovima i pristup ostalim raunarskim ureajima.

Operativni sistemi dananjice

Najraireniji operativni sistemi dananjice koji se koriste na raunarima opte namene (tu
raunamo i line raunare - PC) su grupisani u dve porodice: porodica Unix-olikih i porodica
Microsoft Windows operativnih sistema.
Veliki raunari i raunari posebne namene koriste izmenjene ili posebno naruene operativne
sisteme koji ne moraju biti ni u kakvoj vezi sa Windows-om ili Unix-om ali su, po pravilu,
blii Unix-u nego Windowsu.

VIRTUALNA MEMORIJA JE NEOPHODNA ZA

REAL TIME SISTEME I VIE
ZAHTEVNIH APLIKACIJA U POGLEDU
RAM MEMORIJE

Virtuelna memorija pronalazi one delove sa podacima na RAM memoriji, kojima se ne

pristupa esto i kopira ih na tvrdi disk. Time se oslobaa znatan deo prostora na RAM
memoriji.
Ovaj proces se odigrava automatski i mi ga ni ne vidimo. Zbog jeftinog prostora na tvrdom
disku, virtuelna memorija je lepa ekonomska korist.

Virtuelna memorija e nam lepo doi u kritinim situacijama, kada nam je potrebna jo neka
aplikacija za rad, a RAM meorija je popunjena.
Mesto na tvrdom disku gde se snima deo RAM memorije naziva se swap file ili page file.
Datoteka ima ekstenziju *.SWP

Operativni sistemi

o
o
o
o

Uvod u operativne sisteme

MS DOS
MS Windows
Linux
Uvod u operativne sisteme

o
o
o
o
o

Verzije OS
File sistemi
Windows users
Administratorske privilegije
Windows domain vs. Workgroup

Verzije operativnih sistema

o Razvoj OS je tekao uporedo s razvojem hardvera
o OS se sastoji od jezgre (kernel) i okruenja (shell)
o Stariji OS (s komandnom linijom): VMS, CP/M, UNIX, PC DOS i kernel i shell su
sa komandnom linijom (tekst-bazirani)
o Prvi grafiki OS: MacOS
o Po uzoru na MacOS napravljeno grafiko okruenje za DOS: MS Windows

Verzije operativnih sistema

Od MS Windows 98, mijenjaju se uloge: MS-DOS postaje aplikacija, a Windows

postaje OS
Verzije MS Windows OS:

3.1, 3.11 (MS DOS okruenja)

95, 95 OEM, NT Workstation, NT Server, 98, 98SE
2000 (professional, server), ME, XP (home, professional, media), Vista
Verzije operativnih sistema

Serverski OS:
Windows NT server
Windows 2000 server
Osnovne razlike u odnosu na
klijentske verzije:
Sigurnost definisanje prava korisnika
Stabilnost
Nain pokretanja programa (daemons)
Verzije operativnih sistema

Savremeni OS:

Komercijalni: MS Windows, Unix, MacOS

OpenSource: Linux, GNU, FreeBSD

Linux:

Distribucija (SuSe, RedHat, Mandrake,

Debian,...)
Verzija kernela
Grafiki interfejs
File sistemi

Maksimalna veliina particije:

FAT16: 2 GB
FAT32: 2 TB (32 GB) 64
NTFS: 2 B
Kompresija diskova
Ime datoteke: 8+3, 31, 255
Velika/mala slova
File sistemi
DOS/Windows atributi:
R Read Only
A Archive
S System
H - Hidden
Dozvole pristupa: create, delete, open, close, set attributes, read, write,
rename
File sistemi
Unix / Linux atributi:
R Read
W Write
X Execute
Windows users
U 16/32 verzijama (Windows 95/98), mogu se kreirati korisnici, ali ne postoji
zatita podataka
Control Panel
MS DOS nema odvojene korisnike Linux mora imati definisane korisnike.
U 32-bitnim verzijama (Windows NT/2000/XP), razdvojene su kategorije
korisnika:

Administrator
Power user
Guest
Unix / Linux administrator se naziva
Root
Windows domain vs. workgroup
Standardna realizacija lokalne mree moe biti distribuirana (svaki
klijent se definie lokalno) i centralizovana (svi klijenti, imena, ifre,
privilegije se definiu na serveru)

Prilikom podizanja sistema, unosi se korisniko ime (username) i ifra

(password) posebno za operativni sistem (Windows logon), posebno
za mreu (Network logon)
Fast user swithing (XP)
CTRL-ALT-DEL