Generacija 2012-13

Predavanje - 3
TRANSPORTNI TOKOVI

ELEMENTI SISTEMA TOKA MATERIJALA

Putanja transporta
Kapacitet protok
ELEMENTI: Na jednoj transportnoj putanji duine L kreu se transportne jedinice (TJ) neometano brzinom v od
poetne take (izvora Q) do krajnje take (ponora S). Uvodi se pretpostavka da su transportne jedinice nastale u
taki Q nezavisno od injenice njihovog stvarnog mesta nastanka. Odreenim ciljnim presecima sa tzv. izvorima i
ponorima moe se svaki mreni transportni sistem rastaviti na jednostavne transportne putanje. Pri tome
transportne putanje nisu vezane za odreene prostore.
AKTIVNA-PASIVNA PUTANJA: Za posmatranje protoka nevaan je tehniki princip kretanja transportne
jedinice, vana je samo brzina i vreme premetanja. Aktivna transportna putanja (valjkasti ili trakasti
transporter) odlikuju se konstantnom brzinom transporta v ili stalno pokretnim transportnim sredstvom.
Transportna sredstva sa prekidnim radom (podna vozila sa ili bez vozaa ili visea vozila na ini) rade kao pasivne
transportne putanje jer se kretanje na njima sastoji iz faza pokretanja, koenja, reduciranja brzine u krivinama
itd., dakle ne kreu se konstantnom brzinom. Kod ovih sredstava, prorauni protoka obavljaju se primenom srednje
brzine kretanja.
PROTOK: transportnih jedinica na jednoj transportnoj putanji rauna se jednostavno iz brzine i rastojanja s :

v
s

(2.1.)

VJ vremenska jedinica gde je s rastojanje izmeu dve uzastopne transportne jedinice.

S

FE n+1 V

FE n

l
S0

Slika 2.1. Transportne jedinice (TJ) na putanji transporta L


[l/h] max

S=1,2
0
v=1
max m/s
m
v=0,9 m/s
vmax

2S 0

S0

3S 0

4S0 S

Slika 2.2. Protok transportnih jedinica na jednoj transportnoj putanji u zavisnosti od rastojanja s i brzine v
MAKSIMALNI PROTOK moe se postii ako se transportne jedinice meusobno dodiruju (nema razmaka) na
transportnoj putanji. Iz razliitih razloga to uglavnom nije sluaj. Rastojanje transportnih jedinica potrebno je zbog
sigurnosti njihove zatite od oteenja dodirom i zbog zahteva koje namee tehnika upravljanja, to naravno
smanjuje protok.

max
v

v
s0

(2.2.)

vmax

ta

tb

ubrzavanje

koenje

tF

Slika 2.3. Tipini dijagram promene brzine pri kretanju transportne jedinice u sistemima toka materijala
PROMENLJIVO KRETANJE: transportnih jedinica sa ubrzavanjem i koenjem na transportnoj putanji i
maksimalnom brzinom kretanja vmax 1 m / s , tretira se kretanjem sa fiktivnom srednjom brzinom
v 0,9 m / s . Pri tome se uvek uzima linearna (konstantna) brzina kretanja, pokazana na slici 2.3 za ukupno
vreme trajanja transporta. Dakle promenljive brzine kretanja obuhvaene su jednostavnije prosenom brzinom
kretanja. Ako je transportna putanja dovoljno dugaka, moe se uticaj promenljivih brzina (ubrzanje i koenje)
zanemariti i raunati sa brzinom v v max .

Granina vrednost protoka. Stepen iskorienja

Protok jednog transportnog puta je ogranien osobinama transportnog puta, nosivou i brzinom
transportnog sredstva. Prema slici 2.2, ako je s 2s 0 i v 0,9 m / s tada protok ne moe prekoraiti vrednost
krajnju 1350 jedinica / as. Protok ogranien tehnikim osobinama transportnog sistema, naziva se
graninim protokom i oznaavamo ga grkim slovom . U stvarnom korienju kapaciteta jednog preduzea,
prema sl.2.2, ostaje podruije dijagrama desno od prave s 2s 0 i ispod krive hiperbole za brzinu v . U praksi
proizvodnog sistema, mora biti ispunjen uslov:

(2.3)

Ako je stvarni protok manji od graninog znai da transportna putanja nije potpuno iskoriena. To se opisuje
parametrom koji se naziva stepen iskorienja:

(2.4)

Uestalost prolaza transportnih jedinica (vreme takta)

Pod predpostavkom da iz izvora dolazi p 0 transportnih jedinica u jednakim vremenskim razmacima,
onda se tok materijala na transportnoj putanji odvija po taktu (sl.2.1). Na transportnoj putanji jednovremeno se
nalazi z = L/s transportnih jedinica sa meusobnim rastojanjem s. Ako se vreme kretanja jedne transportne
jedinice od izvora do ponora u transportnom sistemu oznai sa tTJ, jednaina (2.1) daje protok putanje, kao
recipronu vrednost vremena takta (uestanosti prolaza) T:

v L / tF
1
1

s
L / z t TJ / z T

(2.5.)

PRAVILNI PROCESI kretanja u taktu - retki su u proizvodnim procesima dok ih u tokovima snabdevanja i
distribucije proizvoda nema. U principu, protok se daje kao srednja vrednost koliine prenetog materijala za kratke
vremenske intervale (sl.2.4).

t
Slika 2.4.

t1 t2 t3

t4

Diskretna raspodela protoka

za vreme razliitih faza jednog proizvodnog procesa

KADA SE NE KORISTI TAKT ?: Kada se radi o diskretnoj raspodeli protoka i iji su skokovi rezultat
deterministikih radnih faza preduzea pa prema tome i objanjivi (npr. pauze, poveanje kapaciteta itd.).
U sluaju da su rastojanja izmeu transportnih jedinica s sluajna (stohastika) i da ona mogu uzeti proizvoljne
vrednosti, diskretna raspodela i gubi smisao. Tada je za dalju analitiku obradu bolje tok materijala opisati preko
meuvremena dolazaka.

Vremenski korak dolaska transportnih jedinica

VREMENSKI KORAK dolazaka t n skiciran je na sl.2.5, kao raspon vremena koje definie dolazak n-1 i n-te
transportne jedinice u merni presek transportne putanje, gde se vri merenje. Dalja razmatranja vae pod
pretpostavkom konstantne brzine svih transportnih jedinica v i const. kao i brzine v n 1 v n const. U
optem sluaju, vreme izmeu uzastopnog dolaska dve transportne jedinice, moe uzeti bilo koju vrednost
t 0 t . Kako je duina transportne jedinice s 0 0 uvek je t 0 0 . Da bi se koristile poznate matematike
funkcije, definie se dozvoljena oblast meuvremena uzastopnih dolaska (vremenski korak dolaska):

0t

tn
FEn

Markiranje radi
merenja vremena dolazaka

FEn-1

vn
sn

Slika 2.5.

(2.6.)

vn-1

s0

Prikaz meuvremena dolazaka dve uzastopne transportne jedinice

PARAMETAR PROCESA: Meuvreme dolaska moe se uzeti kao neprekidna sluajna veliina i kao takva
moe biti dalje teorijski tretirana. Njena raspodela je merljiva funkcijom verovatnoe gustine raspodele f(t) i
funkcijom raspodele F(t). Tipini tok funkcije verovatne gustine raspodele predstavljen je na sl.2.6.

f(t)

Slika 2.6. Prikaz neprekidne raspodele meuvremena dolazaka pomou:

a. funkcije verovatnoe gustine raspodele f(t), b. funkcije raspodele F(t)

U oblasti meuvremena dolazaka, prema izrazu (2.6), gustina verovatnoe moe uzeti vrednosti:

0 f t

(2.7)

Istovremeno mora biti ispunjen uslov normiranja (2.8), da je povrina oblasti ispod krive na slici 2.6-a, jednaka 1.

f t dt 1
0

(2.8)

VEROVATNOA: nastajanja meuvremena dolaska, sa vrednostima

verovatnoe gustine od t 0 do

0 t tk ,

odgovara integralu funkcije

t t k . Verovatnoa P (Probability) se moe izraziti:

tk

P0 t t k f t dt Ft k

(2.9)

FUNKCIJA RASPODELE: ee se umesto funkcije gustine raspodele, koristi funkcija raspodele F(t) sa
kojom se raspodela meuvremena dolazaka jo jednostavnije odreuje (vrednuje). Funkcija raspodele F(t) nastaje
integracijom funkcije verovatnosne gustine. Mogua oblast njene vrednosti je:

0 Ft 1
Vrednost funkcije

Ft k

na sl.2.6-b, odgovara integralu prema jednaini (2.9). Uz pomo funkcije raspodele,

verovatnoa da nastupi meuvreme dolaska u oblasti t1

funkcije F t1 i F t k . Za verovatnou se pie:

(2.10.)

t t k , moe se dati jednostavno kao razlika vrednosti

Pt1 t t k Ft k Ft1

(2.11)

Iz jednaine (2.11) postaje jasno da verovatnoa za nastanak meuvremena dolazaka za

Pt i Ft i Ft i 0 .

ti 0

je

Ovakav sluaj (stanje) vai za sve neprekidne sluajne promenljive (npr. merenje
puta i vremena). Nasuprot tome moe se za svako pojanjenje jedne diskretne sluajne promenljive (npr. broj
komada) dati jedna konkretna verovatnoa. Meuvreme dolaska je po svojoj prirodi neprekidna veliina, koja se
moe diskretizovati uvoenjem integrala vremena (npr. takt u sekundama ili minutama).

Oekivana vrednost neprekidne raspodele meuvremena dolazaka

(prolazno vreme)
SREDNJA VREDNOST MEDJUVREMENA DOLAZAKA: Koja se srednja vrednost meuvremena dolazaka
moe oekivati ? Oekivana vrednost E(t) moe se odrediti iz funkcije verovatnoe gustine f(t), prema izrazu:

Et t f t dt

(2.12)

Oekivana vrednost kao izbalansirana vrednost svih moguih meuvremena dolazaka odgovara teitu povrine
izmeu apcise i krive f(t).
Zapaanje: U statistici je oekivana vrednost E(t) poznata kao "prvi moment" funkcije f(t). Sa slike 2.6 moe se
uoiti da kod nesimetrinog toka krive f(t), oekivana vrednost ne lei ispod njenog maksimuma i da
se ta vrednost ne poklapa sa takom pomaka pravca funkcije raspodele. Vrednost apscise ispod
maksimuma krive f(t) poznata je kao modalna vrednost (modus=najee). Pored toga ponekad se
daje i centralna vrednost (medijana). Centralna vrednost polovi (deli sa dva) sve pojedinane
vrednosti sreene u red po veliini i zbog toga se daje samo za diskretnu raspodelu.

Praktino odreivanje oekivane vrednosti

Hi

Klasa i=1(1)n
t=constant

H2
H1
0

t1

t3

t2

tn

ti

Slika 2.7. Histogram apsolutne uestalosti izmerenih meuvremena dolaska i vremenskih klasa irine

U PRAKSI: Funkcija verovatnoe gustine f(t) i funkcija raspodele F(t) meuvremena dolaska u svojoj
matematikoj formi za izvedene sisteme materijalnih tokova u normalnim sluajevima unapred nisu poznate.
Merenjem se moe odrediti sa kojom uestalou se javljaju meuvremena dolazaka u unapred zadatom
vremenskom intervalu. Kao priblienje, dobija se diskretna raspodela koja je u stvarnosti neprekidna raspodela
meuvremena dolazaka. Kao rezultat, moe se apsolutna uestalost H i predstaviti, na primer, u formi histograma
prema slici 2.7. Pri tome, za relativnu uestalost vai:

hi

Hi

0 h 1

za

(2.13)

Hi

i 1

Pod pretpostavkom da je rezultat merenja (sl.2.7) reprezentativan za sva meuvremena dolazaka, tada je dalja
primena univerzalna pa se empirijski moe izjednaiti relativna uestalost h i sa nepoznatom verovatnoom p i .

pi h i
pri tome znai:

za

0 pi 1

(2.14)

pi Pt i 1 t t i

(2.15)

a. pi
p1
0

p2 pk

t1 t2 tk

tn ti

0 t1 t2 tk

tn ti

b. P
1,0
Pk

Slika 2.8. Prikaz diskretne raspodele meuvremena dolazaka pomou

a. elemenata vektora verovatnoe, b. funkcija raspodele

OPAANJE: Vrednosti

pi

su elementi vektora verovatnoe sa sumom jedan.

pi 1

(2.16)

i 1
KOLIKA JE VEROVATNOA DISKRETNE RASPODELE ?
Izraz (2.8) odgovara diskretnoj raspodeli prema jednaini (2.16). Verovatnoa za nastajanje meuvremena dolazaka
sa vrednou 0 t t k , odreuje model diskretne raspodele, analogno integraciji, procedurom sumiranja. Sada
se verovatnoa moe napisati:

P0 t t k pi

(2.17)

i 1

OEKIVANA VREDNOST DISKRETNE RASPODELE:

Verovatnoa nastanka meuvremena dolazaka u oblasti
raspodelu, kao razlika vrednosti funkcije
raspodele analogna je jednaini (2.12).

F(t)

t1 t t k ,

moe se odrediti takoe za diskretnu

neposredno iz jednaine (2.11). Oekivana vrednost diskretne

Et t i pi

(2.18)

i 1

U ovom odeljku, uvedene su diskretne raspodele meuvremena dolazaka kao u praksi merljiva priblienja
neprekidne raspodele. Kad se vrednosti meuvremena dolazaka u stvarnost menjaju skokovito, na primer ako se
daju kao cele vremenske jedinice dan, sedmica ili mesec.

Rasipanje vrednosti meuvremena dolazaka

U STVARNOSTI uoena meuvremena dolazaka ipak ne obuhvataju celu irinu intervala, ve su manje ili vie
koncentrisana oko oekivane vrednosti. Zbog toga je na slici 2.9 teorijski dozvoljena oblast meuvremena
dolazaka ograniena izrazom (2.6) na praktino moguu oblast

t 0 t t max

sa t 0

s0
v

sa

t max ,

kao tolerisana gornja granina vrednost u praktinom radu.

MOGUI PROCESI RASIPANJA: Ako unutar jedne vremenske klase nema nagomilavanja meuvremena
dolazaka, onda se ona moe oznaiti kao jednaka raspodela. Jednaka raspodela, oznaena linijom (a), dolazi, kako
se kasnije jo pokazuje, do naroitog znaaja u izuavanju materijalnih faktora. esto se deava situacija da se
meuvremena dolazaka gomilaju oko neke vrednosti.
Krive (b) i (c) predstavljaju dva oblika raspodele gde kriva (c) prikazuje manje rasipanje meuvremena dolaska oko
oekivane vrednosti. Na liniji (d) rasipanje postaje nula, sve zapaene vrednosti meuvremena dolazaka u ovom
sluaju odgovaraju tano oekivanoj vrednosti E(t).
TAKTNI PROCESI: Kod kriva (d) i (e) radi se oigledno o taktnim procesima koji su opisani u taki 2.1.3 kao
vremenski takt T, gde je T proizvoljno vreme takta u oblasti t 0 t t max dok je T0 t 0 , najkrae vreme
takta na osnovu koga se odreuje granini protok
iskorienja

(vidi odeljk 2.1.2). Samo za

T T0
Et T0 , stepen iskorienja je 1.

prema jednaini (2.4). Kod svih vremenskih taktova

(b), (c) i (d) sa oekivanom vrednou

T0

moe se postii stepen

i kod svih raspodela oblika (a),

f(t)

Slika 2.9

Tipovi kontinualnih verovatnoa gustina i funkcija raspodela

POTREBA: za velikim stepenom iskorienja namee potrebu da se rasipanje meuvremena dolazaka vrednuje.
Za to je pogodna tzv. varijanca ili disperzija kao najpoznatiji parametar rasipanja u statistici.
DEFINICIJA: Varijanca je oekivana vrednost kvadrata odstupanja od srednje vrednosti. Za neprekidnu
(kontinualnu) raspodelu varijanca se definie izrazom:

Var t

t Et f t dt
2

(2.20)

a za diskretnu rasposelu varijanca se rauna prema izrazu:

n

Var t t Et 2 pi

(2.21)

i 1

esto se kao parametar rasipanja daje standardno odstupanje

t Var t

(2.22)

Da bi se raspodele sa razliitim vrednostima oekivanja (rasipanja) mogle uporeivati, pogodno je relativno

standardno odstupanje poznato kao koeficijent varijacije v:

v t

t
E t

(2.23)

Pojava na transportnoj putanji (prema sl. 2.1) moe se sad opisati sredstvima statistike kao raspodela meuvremena dolazaka i
oznaava se preko oekivane vrednosti E(t) i jednim od parametara rasipanja Var,

ili v(t).