OBRADA BRUENJEM

UVOD
Bruenje je najei postupak zavrne obrade rezanjem mada se koristi i za grubu obradu.
Kao zavrna obrada javlja se u svim sluajevima kada je potrebno
obradjene povrine posle grube obrade ako su delovi termiki obradjeni.

poboljati kvalitet

Gruba obrada se koristi pri obradi odlivaka i otkovaka, kao i pri obradi predmeta bez
prethodne obrade struganjem ili glodanjem.
Buenjem se mogu obradjivati svi materijali bez obzira na njihovu tvrdou.
Bruenjem se mogu obradjivati spoljanje i unutranje povrine, ravne i profilne povrine, a
koristi se i za otrenje alata.

PRINCIP BRUENJA
Tocilo izvodi glavno obrtno kretanje obimnom brzinom vt (m/s) koja predstavlja
brzinu rezanja.
Obradak izvodi dva pomona kretanja.

Pomona kretanja kod BRUENJA OKRUGLOG su:

- obrtno kretanje odredjeno brzinom vro (m/min) ili brojem obrta nr(o/min); i
- translatorno kretanje sa aksijalnim korakom sa (mm/o);
ili radijalno kretanje (kretanje prodiranja) odredjeno radijalnim korakom sr,(mm/o).

Pomona kretanja kod bruenja ravnog su:

- translatorno uzduno kretanje odredjeno brzinom vru (m/min) ili brojem prostih hodova nL
(hod/min); i
- translatorno popreno kretanje odredjeno korakom sa (mm/hod).

VRSTE BRUENJA
Bruenje moe biti:
a) Prema obliku obradjivane povrine:
- okruglo;
- ravno; i
- profilno.
b) Prema smeru okretanja tocila i obradka:
- suprotnosmerno; i
- istosmerno.
c) Prema poloaju obradjivane povrine:
-spoljanje; i
-unutranje;
d) Prema pomonom kretanju:
-uzduno (aksijalno); i
-radijalno;
e) Prema stezanju obradka:
-bruenje sa iljcima; i
-bruenje bez iljaka

BRUENJE OKRUGLO SPOLJANJE

1. Tocilo
2. Obradak
3. Sistem za dovoenje rashladnog sredstva(emuljzije)
4. Zatitni poklopac

BRUENJE OKRUGLO UNUTRANJE

1. Stezna glava, 2. Obradak, 3. Tocilo sa drkom za unutranje bruenje,

4. Vreteno brusilice, 5. Nosa vretena
3

BRUSILICE
Brusilice su alatne maine namenjen za bruenje rotacionih, ravnih i profilnih povrina.
Brusilice namenjene za otrenje alata nazivaju se otrilice.
Za bruenje navoja, bruenje zuba zupanika i dr. koriste se specijalne brusilice.
Brusilice se mogu podeliti, prema nameni, na:
- brusilice za spoljanje okruglo bruenje izmedju iljaka;
- brusilice za spoljanje okruglo bruenje bez iljaka;
- brusilice za unutranje bruenje;
- univerzalne brusilice (za spoljanje i unutranje bruenje);
- brusilice za ravno bruenje;
- brusilice za otrenje alata (otrilice);
- specijalne brusilice (za bruenje navoja, zuba zupanika, profilne itd.)

ALATI ZA BRUENJE - TOCILA

Tocilo je rezni alat za bruenje.
Tocila se sastoje od velikog broja abrazivnih zrna koja su medjusobno povezana vezivnim
materijalom u jednu celinu odredjenog oblika i dimenzija.
Abrazivna zrna imaju po svom obimu vei broj otrih ivica (seiva) koja u zahvatu sa
obradkom skidaju materijal u obliku strugotine.
Tocilo je mnogoseni alat. U procesu rezanja istovremeno uestvuje vei broj abrazivnih zrna,
te se pomou njih odvaja mnotvo sitnih strugotina. Abrazivna zrna imaju vrlo veliku tvrdou
(kod obinih abrazivnih materijala ona iznosi od oko 22.000 do 31.000 N/mm2, a kod
prirodnog dijamanta i do 100.000 N/mm2)
Tvrdoa abraziva je dva i vie puta vea od tvrdoe materijala obradka (kaljeni elik ima
tvrdou oko 9.000 do 10.000 N/mm2).

KARAKTERISTIKE TOCILA
Karakteristike tocila su:
- oblik i dimenzije;
- brusni i vezivni materijal;
- finoa;
-tvrdoa; i
-struktura tocila.

SASTAV TOCILA
Tocila se sastoje od:
- abrazivnog materijala (sredstva za bruenje);
- vezivnog materijala (veziva).

Komponente se meaju, presuju u kalupe i peku na visokoj temperaturi da bi dobili

neophodnu vrstou.
Struktura tocila je porozna (npr. 5-% zapremine ini abraziv, 10% vezivo i 40% pore-upljine).

ABRAZIVNI MATERIJAL
Abrazivni materijal je u obliku zrnaca razlititog oblika i dimenzija.
Moe biti prirodnog i vetakog porekla.
Prirodni abrazivni materijali su: korund, kvarc i dijamant.
Vetaki abrazivni materijali su: elektrokorund, silicijumkarbid, borkarbid, sintetiki dijamant i
kubni nitrid bora.

VEZIVNI MATERIJAL
Vezivni materijal povezuje zrna brusnog materijala u kompaktnu celinu-tocilo.
Definie vrstou i tvrdou tocila kao i oblast primene.
Prema poreklu, vezivni materijal moe biti: organski i neorganski.
Neorganska veziva su: keramika, sislikatna i magnezitna.
Organska veziva su: gumena, kauuk i prirodna smola.

FINOA TOCILA
Finoa brusnog materijala tj. Veliina zrna se meri brojem otvora na duini jednog cola sita
kroz koje zrna propadaju

TVRDOA TOCILA
Tvrdoa tocila predstavlja otpor vezivnog materijala prema ispadanju zrna brusnog materijala,
pod dejstvom spoljanjih sila pri bruenju.

STRUKTURA TOCILA
Pod strukturom tocila podrazumeva se odnos brusnog i vezivnog materijala prema zapremini
pora (upljina) u tocilu.

VRSTE TOCILA
Tocila se mogu podeliti:
a) Prema obliku na:
- koturasta tocila;
- lonasta tocila;
- konina tocila;
- tanjirasta tocila;
- tocila sa drkom
- tocila sa navrtkom;
- segmentna tocila;

b) Prema nameni na:

- tocila za spoljanje bruenje;
- tocila za unutranje bruenje;
- tocila za seenje;
- tocila za otrenje alata;
- tocila za glodala i pueve;
- tocila za mainske noeve;
- tocila za otrenje testera;
- tocila za navoj;
- tocila za zupanike.

OBLICI TOCILA

Koturasto tocilo

Koturasto tocilo s dvostranim udubljenjem

Koturasto tocilo s jednostranim udubljenjem

Koturasto sa plitkim udubljenjem

Profilno koturasto tocilo

Tanirasto tocilo
6

Lonasto konino tocilo

Lonasto, cilindrino tocilo

OPASNOSTI I MERE ZATITE KOD OBRADE BRUENJEM

Opasnosti kod bruenja
Obradu bruenjem prate brojne opasnosti u toku rada, kao to su: buka, praina, lom i
razletanje tocila. Opasnosti od mehanikih povreda pri obradi bruenjem uglavnom nastaju
usled:
loma tocila i razletanja njegovih delova,
zaglavljivanja obratka i povlaenja
titnika, odnosno radnog oslonca,

ruku

radnika

prostor

izmeu

tocila

odbacivanja obratka van zone rezanja zbog naglog poveanja brzine rezanja,
nestrunog rukovanja runom brusilicom pri promeni broja obrtaja i otpora rezanja,
nepravilno obavljanih pomonih radnih operacija, kao to su: manipulacija
tekim tocilima, rukovanje elektrinom instalacijom, rad bez propisanih linih zatitnih
sredstava i si.
razletanja strugotine (iskri) i rasprivanja sredstva za hlaenje.
Od svih opasnosti koje se dogaaju pri obradi bruenjem najtee su one koje nastaju pri lomu
i razletanju tocila. Lom i razletanje tocila, uglavnom, prouzrokuju unutranja naprezanja koja
su uslovljena centrifugalnom silom, obimnom brzinom tocila, temperaturnim promenama,
otporima rezanja i neuravnoteenou tocila.
Osim unutranjih promena u tocilu, njegov lom mogu prouzrokovati i drugi uticaji, kao to

prekomeran pritisak ili udar o telo tocila,

nepravilno montiranje tocila na pogonsko vratilo,

pogrean izbor veliine i oblika prirubnice za uvrivanje tocila,

nepravilno manipulisanje i uskladitenje tocila,

neizbalansiranost tocila (prouzrokuje nastajanje ekscentrinih sila i vibracija),

nepravilan tehnoloki izbor tocila, koji podrazumeva pogrenu primenu za

odreenu vrstu materijala obratka, dati kvalitet obrade, reim obrade, prekoraenje
dozvoljene brzine i slino.

Pri obradi bruenjem, najee nastaju povrede oiju ili udar od razletanja delova tocila usled
loma.

Mere zatite kod bruenja

Zajednike karakteristike svih zatitnih ureaja i mera koje se preduzimaju pri obradi
bruenjem sastoje se u:

odreivanju dozvoljene obimske brzine tocila,

izboru i uvrivanju tocila na pogonsko vratilo,

zatitnom ograivanju alata - tocila,

uklanjanju strugotine i praine iz zone rezanja,

manipulaciji i uskladitenju alata tocila

Dozvoljena obimna brzina tocila

Obimna brzina tocila je jedan od najvanijih faktora koji utie na veliinu unutranjih
naprezanja u tocilu. Tako da je osnovni kriterijum za odreivanje dozvoljene brzine napon
raspadanja tocila. Na veliinu dozvoljenih obimnih brzina utiu i: materijal obratka, postupak
obrade bruenjem (unutranje, spoljanje i ravno bruenje), karakteristike alata - tocila, itd.
Dozvoljene obimne brzine tocila definisane su standardom i mogu biti u rasponu od 8 do 80
m/s.
Orijentacione vrednosti obimskih brzina tocila pri bruenju date su u tabeli 2.1.
Postoje razliiti sistemi za kontrolisanje, regulisanje i ograniavanje obimske brzine tocila. Na
primer, promena brzine tocila moe da se vri pomou elektronskih ureaja za regulisanje
broja obrta. Meutim, da bi se onemoguilo postavljanje tocila veeg prenika od dozvoljenog
neke brusilice imaju mehaniki ureaj koji to regulie.
Orijentacione vrednosti obimskih brzina pri bruenju
Tabela 1
VRSTA BRUENJA

MATERIJAL OBRATKA

DOZVOLJENA OBIMSKA
BRZINA TOCILA, [m/s]

Spoljanje i unutranje

- elik
- sivi liv
- tvrdi metali
- legure cinka

(25 - 30)
25
8
(20 - 35)

Ravno

- elik
- sivi liv
- tvrdi metali
- legure cinka

25
20
8
25

Otrenje alata

- elik
- tvrdi metali

25
(12 - 22)

Seenje

- obojeni metali, elik, sivi (45 - 80)

liv i si.

Ureaj za ogranienje brzine toila

Prilikom promene prenosnog odnosa, premetanjem kaia (1) poluga (2) vri koenje tocila
(3), ako je prenik vei od dozvoljenog.

Mere koje treba preduzeti pri montiranja tociia

Pre nego to se tocilo montira na pogonsko vratilo brusilice potrebno je proveriti da li je ono
ispravno. Za ispitivanje ispravnosti tociia najee se koristi audiovizuelna metoda.
Vizuelan pregled tocila podrazumeva registrovanje odreenog stanja i to: grubih oteenja,
naprslina, deformacija, zaprljanosti, vlanosti tociia i drugih karakteristika koje daje
proizvoa

Provera tocila, da li je naprslo, udarcima drvenog ekia

Akustiko utvrivanje ispravnosti vri se laganim udaranjem po tocilu, drvenim ekiem
mase od 200 - 300 g. Ispravno je ono tocilo koje odaje jasan zvuk, a neispravno ono koje
odaje priguen - mukao odjek.
Audiovizuelna metoda ispitivanja ispravnosti tociia vri se samo na novim
neupotrebljavanim tocilima. Ova ispitivanja su standardizovana (JUS K.F0.010, tehniki
propisi za izradu i isporuku vetakih tocila).
Ispitivanje obuhvata proveru otpornosti tociia na raspadanje pod dejstvom centrifugalne sile
pri brzinama veim za 40% do 50% od maksimalno dozvoljenih. Ako za vreme ispitivanja u
trajanju od 3 min nema nikakvih oteenja tocila onda se ono smatra ispravnim.
Postupak ispitivanja tocila se sprovodi tako to se postepeno poveava brzina do dozvoljene
vrednosti, a zatim smanjuje sve do nule.
9

Naini uravnoteenja tocila

Uravnoteavanje tocila vri se da bi se dobilo mirno obrtanje tocila i kvalitetno bruena
povrina. U steznim prirubnicama nalaze se lebovi du kojih se mogu pomerati i uvrstiti
tegovi za uravnoteavanje.

Statiki pribor za uravnoteenje tocila

Montiranje tocila
Pravilno montirano tocilo na pogonsko vratilo brusilice predstavlja veoma vaan preduslov
kako za bezbedan rad tako i za tanost procesa obrade.

Montiranje tocila na pogonsko vratilo brusilice vri se pomou prirubnica. Prirubnica

predstavlja poseban mainski element koji je konstruisan tako da efikasno prenese obrtni
moment sa pogonskog vratila na tocilo. Meutim, pored prenoenja obrtnog momenta
prirubnicom se vri uvrenje tocila u radijalnom i aksijalnom pravcu. Kod ravnih povrina
tocila prirubnica, obino, nema neku veu zatitnu ulogu, dok kod konusnih tocila, pogotovo
ako nema zatitnog oklopa prirubnice predstavljaju jedinu zatitu u smislu ogranienog
troenja i razletanja u sluaju loma tocila.
Naini montiranja i uvrivanja razliitih oblika tocila:
a) lepljena tocila
b) stezanje zavrtnjima
c) uvrivanje po obodu
10

d) ianom armaturom
e) livenjem direktno na obod

Naini zatitnog ograivanja tocila

Da bi se ostvariti bezbedni uslovi rada i postigla efikasna zatita radnika koji vre bruenje
potrebno je na brusilicu montirati: zatitni oklop, ureaj za odvoenje praine i strugotine iz
zone rezanja, radni oslonac, titnik za oi i lice.

Prikaz radionike brusilice sa zatitnim elementima

Odsisavanje metalne i abrazivne praine

Nastala strugotina i praina smanjuju vidljivost u zoni obrade i tetno deluje na disajne
organe. Meutim, pored ovih posledica ugroene su oi i lice radnika. Zbog toga je potrebno
da se na brusilici ugradi pneumatska instalacija za uklanjanje strugotine i praine iz zone
rezanja.
Pneumatska instalacija za uklanjanje strugotine i praine iz zone rezanja konstruie se u
sklopu zatitnog oklopa, iji oblik treba da bude takav da usmerava tok i spreava izlazak
vazdune struje van oklopa.

Sematski prikaz uklanjanja praine i strugotine pri obradi bruenjem

1 - deo oklopa za taloenje teih estica praine i strugotine, 2 - odvodna cev
11