Socijalna psihologija

Socijalna psihologija nauna disciplina koja prouava kako stvarna ili zamiljena prisutnost
drugih utie na nae misli, oseaje i ponaanje.
Konstrukcija nain na koji ljudi percipiraju, shvataju i tumae socijalni svet
Cilj socijalne psihologije otkriti univerzalna svojstva ljudske prirode koja ini svakoga bez
obzira na socijalnu klasu ili kulturu podlonim socijalnom uticaju
Individualne razlike znaajnosti ljudske linosti koje ih ine razliitim od drugih ljudi
Sociologija prua opte zakonitosti i teorije o drutvima a ne o pojedincima
Socijalna psihologija - prouava socijalne procese koji su zajedniki svim ljudima i ine ih
podlonim socijalnom uticaju
Psihologija linosti prouava obeleja koja pojedinca ine jedinstvenim i drugaijim jednog od
drugog
Bihejviorizam psiholoka kola tvrdila da je za razumevanje ljudskog ponaanja dovoljno
samo razmotriti potkrepljujue uticaje okoline, odnosno kako su pozitivni i negativni dogaaji u
okolini povezani sa odreenim ponaanjem
Getalt psiholoka kola naglaava vanost prouavanja subjektivnog naina na koji se neki
objekt pojavljuje u ovekovim mislima a ne objektivnih fizikih osobina objekata
Samopotovanje ovekova procena svoje vlastite vrednosti tj. stepen u kojem se smatra
dobrim, sposobnim i asnim
Socijalna spoznaja kako ljudi misle o sebi i socijalnom svetu, kako ljudi odabiraju, tumae,
pamte i koriste socijalne informacije

Metodologija
Metoda opaanja - postupak u kojem istraiva posmatra ljude i belei podatke ili dojmove o
njihovom ponaanju
Etnografija metoda kojom istraivai pokuavaju razumeti grupu ljudi ili kulturu opaajui je
iznutra, ne nameui bilo kakve unapred steene pretpostavke koje bi mogli imati
Opaanje sa uestvovanjem - oblik metode opaanja pri emu je istraiva u interakciji sa
ljudima koje opaa ali nastoji da ni na koji nain ne izmeni situaciju
Pouzdanost procenjivaa stepen slaganja izmeu 2 ili vie ljudi koji nezavisno opaaju i
kodiraju podatke, pokazavi da su 2 ili vie procenjivaa dola do istih opaanja, vode rauna o
tome da opaanja nisu subjektivni iskrivljeni utisci nekog pojedinca
Analiza arhivske grae oblik metode opaanja kojom istraiva prouava prikupljene
dokumente ili arhive u nekoj kulturi
Korelacijski pristup postupak sistematskog merenja 2 varijable i odreivanje odnosa meu
njima (u kojoj meri se na osnovu jedne varijable moe predvideti druga)
Koeficijent korelacije statistiki pokazatelj koji ukazuje koliko se dobro moe na temelju
jedne varijable predvideti vrednost u drugoj
Anketa reprezentativni uzorak ljudi koji se ispituje (esto anonimno) o njihovim stavovima i
ponaanju
Sluajni izbor nain na koji se osigurava da e uzorak biti reprezentativan za populaciju time
to svaka osoba ima jednake anse da bude izabrana u uzorak
Metoda experimenta u kojoj istraiva sluajno rasporeuje uesnike u razliite situacije i
osigurava da su te situacije iste po svemu osim po nezavisnoj varijabli za koju se smatra da ima
uzrono delovanje na reakciju ljudi
Nezavisna varijabla koju istraiva menja ili varira kako bi proverio ima li uinak na neku
drugu varijablu

Zavisna varijabla koju istraiva meri kako bi proverio da li je pod uticajem nezavisne
varijable, istraiva pretpostavlja da e zavisna varijabla zavisiti o nivou nezavisne varijable
Sluajan raspored postupak u kojem svaki uesnik ima jednaku ansu da bude izabran u bilo
koju experimentalnu situaciju
Nivo znaajnosti broj izraunat statistikim postupcima koji pokazuje koliko je verovatno da je
rezultat dobijen sluajno a ne zbog nezavisne varijable
Unutranja valjanost stepen sigurnosti da nita osim nezavisne varijable nije moglo uticati na
zavisnu varijablu
Spoljanja valjanost stepen u kojem su rezultati istraivanja mogu generalizovati na druge
situacije i druge ljude
Psiholoki realizam stepen u kojem su psihiki procesi izazvani u experimentu slini
psihikim procesima koji se dogaaju u svakodnevnom ivotu
Lano objanjenje opis svrhe istraivanja koji se razlikuje od prave svrhe, a koristi se kako bi
se odrao psiholoki realizam
Replikacija ponavljanje istraivanja, esto sa uesnicima iz drugih populacija ili u drugaijem
okruenju
Metanaliza statistiki postupak koji uzima u obzir prosek rezultata 2 ili vie vrsta istraivanja
kako bi se ustanovilo je li uinak pouzdan
Terenski experiment provoeni u prirodnim uslovima a ne u laboratoriji. Pristanak
obavetenih uesnika, istraiva objasni prirodu experimenta uesnicima i trai pristanak da u
njemu uestvuju
Obmana zavaravanje uesnika u pravu svrhu istraivanja koje e se zapravo dogoditi
Objanjenje sa razumevanjem objanjenje uesnicima nakon zavrenog experimenta prave
svrhe istraivanja i ta se tano dogaalo

Temeljna istraivanja osmiljena kako bi se pronaao najbolji odgovor zato se ljudi ponaaju,
provode se zbog intelektualne znatielje
Primenjena istraivanja osmiljena kako bi se reio odreeni socijalni problem

Socijalna spoznaja
Automatsko miljenje razmiljanje koje nije svesno, namerno, voljno i u koje se ne ulae
napor
eme saznajne strukturisane celine koje ljudi stvaraju kako bi organizovali svoje znanje o
socijalnom svetu vezano uz neku temu ili podruije i koje utiu na informacije koji ljudi uoavaju
o kojima misle i koje pamte
Korsakovljev sindrom gubitak sposobnosti stvaranja novog pamenja i te osobe moraju
svakoj situaciji pristupiti kao da se s njom sreu prvi put ak iako su je doivele mnogo puta pre
toga
Dostupnost stepen u kojem su eme ili koncepti na najistaknutijem mestu u neijim mislima i
stoga je verovatno da e biti upotrebljeni kada se donose osude o socijalnom svetu
Udeavanje proces kojim nedavna iskustva poveavaju dostupnost neke eme, osobine ili
pojma
Efekt ustrajnosti nalaz da verovanja ljudi o sebi i socijalnom svetu ostaju postojana i nakon
to je dokaz u prilog ovim uverenjima opovrgnut
Samoispunjavajue proroanstvo sluaj kada ljudi imaju oekivanja o tome kakva je druga
osoba, utie na njihovo ponaanje prema toj osobi, izaziva da se ta osoba ponaa u skladu sa
poetnim oekivanjima dovodei do toga da se ta oekivanja pokau istinitim
Mentalne strategije i preice olakavaju odluke dozvoljavajui nam da nastavimo sa naim
ivotima bez da svaku odluku pretvorimo u vaan istraivaki projekat

Heuristike u prosuivanju mentalne preice koje ljudi koriste da bi bre i efikasnije doneli
sud i zakljuak
Heuristika dostupnosti saznajno pravilo zasnovano na iskustvu pri kojem ljudi donose svoje
zakljuke na temelju lakoe kojom se neeg mogu setiti
Heuristika reprezentativnosti mentalne preice kojim ljudi klasifikuju objekte s obzirom na
to koliko su slini tipinom stanju
Informacija o relativnoj zastupljenosti informacija o frekvenciji lanova razliitih kategorija
u nekoj populaciji
Heuristika pomaka sa uporita mentalne preice kojim ljudi koriste neki broj ili vrednost kao
polaznu taku i zatim se nedovoljno pomaknu sa tog uporita
Korienje pristrasnog uzorka stvaranje generalizacije iz uzorka informacija za koje se zna
da su pristrasne ili atipine
Kontrolno razmiljanje koje je svesno, namerno, dobrovoljno i u koje se ulae trud
Potiskivanje misli pokuaj da se izbegne razmiljanje o neemu to nas mui, a ta emo i tako
uskoro zaboraviti
Razmiljanje ta je moglo biti - menjanje u mislima nekog aspekta prolosti, a naroito je
prisutno ako se ini da se neeljeni dogaaj lako mogao izbei
Prepreka preterane sigurnosti injenica da ljudi imaju preveliko poverenje u tanost svojih
zakljuaka

Socijalna percepcija
Prouava kako stvaramo dojmove i zakljuke o drugim ljudima
Neverbalna komunikacija nain na koji ljudi komuniciraju bez rei namerno ili nenamerno.
Ukljuuje izraz lica, ton glasa, gestove, poloaj tela ili pokret, dodir, pogled
Kodiranje - pokazivanje verbalnog ponaanja kao to je smeenje ili tapanje nekog po leima
Dekodiranje tumaenje znaenja neverbalne komunikacije
Meovita oseanja izraz lica pri emu jedan deo izraava jednu emociju a drugi deo izraava
drugu emociju
Pravila pokazivanja emocija kulturalno specifina pravila o tome koje je neverbalno
ponaanje prikladno pokazati
Amblemi specifini znakovi neverbalne komunikacije koje imaju jasno razumljivo znaenje
unutar neke kulture
Teorija socijalnih uloga prema kojoj do polnih razlika u socijalnom ponaanju dolazi zbog
drutvene podele poslova meu polovima
Implicitna teorija linosti vrsta eme kojom se ljudi koriste da bi grupisali razliite osobine
linosti koje se javljaju zajedno
Atribucijska teorija opis procesa kojim ljudi objanjavaju uzroke vlastitog ponaanja ili
ponaanja drugih
Unutranja atribucija zakljuak da se osoba ponaa na odreeni nain zbog neeg u vezi te
osobe kao to su stavovi, karakter, osobine linosti
Spoljanja atribucija zakljuak da se osoba ponaa na odreeni nain zbog neeg vezanog za
situaciu u kojoj se nalazi, pretpostavka da je vena ljudi reagovala na isti nain
Model kovarijacije teorija koja navodi da u nastojanju da donesemo atribuciju o tome ta je
uzrokovalo ponaanje neke osobe, uoavamo obrazac izmeu prisustva i odsustva moguih
uzorka javljanja ili nejavljanja istog ponaanja

Informacije o saglasnosti informacije o stepenu u kojem se drugi ljudi ponaaju na isti nain
kao izvoa prema istoj drai
Informacije o razliitosti informacije o stepenu u kojem se odreeni izvoa ponaa drugaije
prema drugim draima
Informacije o doslednosti - informacije o stepenu u kojem se ponaanje izmeu izvoaa i iste
drai ponavlja tokom vremena i u razliitim okolnostima
Osnovna atribucijska greka sklonost prcenjivanju stepena u kojem je ponaanje ljudi
odreeno unutranjim dispozicionim faktorima i potcenjivanju uloge situacionih faktora
Perceptivna istaknutost prividna vanost informacija koja je u fokusu ovekove panje; ljudi
su skloni preceniti uzronu ulogu perceptivno istaknute informacije
Proces atribuiranja kad ljudi analiziraju ponaanje druge osobe obino automatski donose
unutranju atribuciju, zatim mogu svesno odabrati da se upuste u zahtevni drugi korak procesa,
razmiljajuu o moguim razlozima za ponaanje nakon ega mogu promeniti svoju poetnu
spoljanju atribuciju
Efekat reflektora sklonost procenjivanja stepena u kojem su nai postupci i izgled uoljivi
drugima
Razlika izvoa/posmatra sklonost da se ponaanje drugih vidi kao dispozicijski uslovljeno a
vee usmeravanje na ulogu situacionih faktora pri objanavanju vlastitog ponaanja
Atribucije u vlastitu korist objanjavanje svog uspeha pridajui zaslugu unutranjim
dispozicijskim uzrocima i objanjavanje svog neuspeha tako da se optuuju spoljanji situacioni
uzroci
Odbrambene atribucije - objanjavanja dogaaja koja omoguuju izbegavanja oseaja
ranjivosti i smrtnosti
Nerealistini optimizam oblik odbrambene atribucije prema kome ljudi misle da je verovatnije
da e se dobre stvari dogoditi njima, manje verovatno da e se dogoditi loe stvari nego drugima

Verovanje u pravedan svet oblik odbrambene atribucije prema kojoj ljudi pretpostavljaju da
se loe stvari dogaaju loim ljudima a dobrim ljudima dobre stvari
Sukladno zakljuivanje sklonost zakljuivanja da ponaanje ljudi odgovara njihovim
osobinama linosti

Samopoimanje
Pojam o sebi sadraj ili nae znanje o tome ko smo
Svest o sebi razmiljanje o sebi
Nezavisan pogled sebe definisanje sebe u terminima vlastitih razmiljanja, oseanja i
postupaka a ne miljenja drugih ljudi
Meuzavisan pogled na sebe definisanje sebe u terminima svojih odnosa sa drugim ljudima;
shvatanje da je neije ponaanje esto odreeno miljenjem, oseanjima i postupcima drugih ljudi
Introspekcija proces kojim ljudi shvataju sebe iznutra kako bi prouili vlastite misli,oseaje i
motive
Teorija svesti o sebi pretpostavka da ljudi kada usmere svoju panju na sebe, vrednuju i
uporeuju svoje trenutno ponaanje sa vlastitim unutranjim standardima i vrednostima
Teorija o uzrocima o uzrocima vlastitih oseanja i ponaanja
Promena stava zbog uvoenja razloga - promena stava izazvana razmiljanjem o razlozima za
na stav; ljudi pretpostavljaju da njihovi stavovi odgovaraju razlozima koji su planabilni i koje je
lako verbalizovati
Intrinzika motivacija elja za nekom aktivnou zsto to u njoj uivamo ili nam je zanimljiva
a ne zbog nagrade ili spoljanjeg pritiska
Extrinzika motivacija elja za nekom aktivnou zbog spoljanjih nagrada ili pritisaka a ne
zato to uivamo u njoj ili nam je zanimljiva

Efekat suvinog opravdanja pridavanje prevelike vanosti extrinzikim razlozima i

potcenjivanje intrinzikih razloga pri pokuaju objanjenja vlastitog ponaanja
Nagrade ovisne o zadatku nagrade koje se dodeljuju za obavljanje zadataka nezavisno o tome
koliko je dobro zadatak obavljen
Nagrade ovisne o uinku nagrade koji zavise od toga koliko je zadatak dobro obavljen
Dvofaktorska teorija emocija pretpostavka da je emocionalni doivljaj rezultat opaanja
samog sebe u 2 koraka tokom kojeg ljudi prvo osete fizioloko uzbuenje a zatim za njega trae
prikladno objanjenje
Pogrena atribucija uzbuenja proces u kojem ljudi donose pogrene zakljuke o tome ta je
uzrok toga kako se oseaju
Teorije emocija temeljene na kognitivnom procesu teorija teorije prema kojima su emocije
rezultat naih tumaenja i objanjenja dogaaja ak i u odsustvu fiziolokog uzbuenja
Teorija socijalne uporedbe pretpostavka da ljudi saznaju kakve su njihove sposobnosti ili
stavovi uporeujui se sa drugim ljudima
Uzlazna socijalna uporedba uporeivanje sa drugim koji su bolji od nas u odreenoj osobini
ili sposobnosti
Silazna socijalna uporedba uporeivanje sa drugima koji su slabiji od nas u odreenoj osobini
ili situaciji
Samopredstavljanje pokuaj da pokaemo kakvi smo ili kakvi elimo da ljudi veruju da smo
kroz svoje rei, neverbalnu komunikaciju i postupke
Upravljanje

dojmovima

svesno

ili

nesvesno

upravljanje

paljivo

osmiljenom

samoreprezentacijom kako bi smo stvorili odreeni dojam koji odgovara naim ciljevima ili
potrebama u socijalnoj interakciji
Umiljavanje proces u kojem ljudi koriste laskanje i pohvale kako bi se svideli drugoj osobi,
obino vieg statusa

Samooptereivanje stvaranje prepreka samima sebi kako bismo imali spremno opravdanje ako
postignemo neuspeh

Samoopravdanje
Socijalni nesklad nagon ili oseaj nelagode koji se izvorni definisao kao rezultat postojanja 2
ili vie neusklaenih spoznaja a kasnije je definisan kao rezultat postupka koji je neskladan
uobiajenom obino pozitivnom poimanju sebe (oseaj nelagode uzrokovan izvoenjem
postupaka koji su suprotni naem uobiajenom poimanju sebe)
Disonanca nakon odluke disonanca koja se javlja nakon donoenja odluke obino se smanjuje
naglaavanjem privlanosti odabrane mogunosti i potcenjivanjem odbaenih mogunosti
Niska lopta beskurpulozna strategija kod koje prodava potie kupca da pristane kupiti
proizvod po vrlo niskoj ceni, kasnije tvrdi da je bila greka a potom podie cenu, esto kupac
ostaje pri odluci o kupovini i nakon podizanja cene
Opravdaje truda sklonost pojedinca da povea svoju naklonost prema neemu to se jako
trudio postii
Spoljanje opravdanje razlog ili objanjenje za neusklaeno ponaanje koji se nalazi izvan
sebe
Unutranje opravdanje smanjenje nesklada menjanjem neega u samom sebi
Zagovaranje suprotnih stavova iznoenje miljenja ili stava koji je suprotan privatnom
verovanju ili stavu osobe
Nedovoljna kazna nesklad izazvan kada pojedincima nedostaje dovoljno spoljanje opravdanje
za odupiranje eljenoj aktivnosti ili objektu a obino dovodi do toga da pojedinci omalovaavaju
zabranjenu aktivnost ili objekat
Samouveravanje dugotrajan oblik promene stava koji proizilazi iz pokuaja samoopravdanja

Teorija neusklaenog pojma o sebi ljudi oseaju nelagodu kada je njihov doivljaj stvarnog
JA neskladan njihovom traenom pojmu o sebi
Teorija samodokazivanja kad god ljudi doive pretnju vanom aspektu svog pojma o sebi,
postaju motivisani da potrae dodatno socijalno priznanje tog dela svog identiteta
Teorija samopotvrivanja pretpostavlja se da e ljudi smanjiti uticaj pretnje svom pojmu o
sebi koja izaziva nesklad usmeravajui se na druge zadatke i potvrujui svoju strunost na
nekim dimenzijama nepovezanim sa pretnjom
Teorija samoprovere prema kojoj ljudi imaju potrebu traiti potvrdu za svoj pojam o sebi,
nezavisno o tome da li je pojam pozitivan ili negativan
Samoopravdanje sklonost opravdanja vlastitih postupaka kako bismo ouvali svoje
samopotovanje
Zamka racionalizacije mogunost da smanjenje nesklada proizvede sled samoopravdanja koja
naposletku rezultuju lancem nerazumnih i nemoralnih postupaka

Stavovi
Stav je trajno vrednovanje ljudi, objekata ili ideja
Spoznajno zasnovan stav stav koji se primarno zasniva na verovanjima o obeleijima objekta
stava
Emocionalno zasnovan stav stav koji se vie zasniva na oseajima i vrednostima nego o
verovanjima o prirodi objekta stava
Klasino uslovljavanje pojava da neutralna dra koja ne pobuuje emocionalni odgovor nakon
uparivanja sa draima koja pobuuje emocije, sama pone da pobuivati emocije
Operativno uslovljavanje pojava kod koje ponaanja koja se javljaju kao rezultat slobodnog
izbora postaju rea ili ea, zavisi od toga jesu li bila praena pozitivnim potkrepljenjem ili
kaznom

Stav zasnovan na ponaanju stav zasnovan na opaanjima vlastitog ponaanja prema objektu
stava
Pobudljivost stava snaga asocijacije izmeu objekta stava i vrednovanja tog objekta i meri se
brzinom izjanjavanja o nekom pitanju ili objektu
Uveravajua poruka poruka kojom se zastupa odreena strana nekog pitanja
Yale pristup promeni stava istraivanje uslova u kojima e ljudi najverovatnije promeniti
svoje stavove usled uveravajuih poruka
Model verovatnosti elaboracije teorija koja razlikuje 2 naina promene stava usled
uveravajue komunikacije. Sredinji put se javlja kada su ljudi motivisani i sposobni poklanjati
panju argumentima u komunikaciji. Periferni put koji se javlja kada ljudi ne poklanjaju panju
arumentima nego su pod uticajem povrinskih obeleija poruke (ko govori)
Potreba za spoznajom osobina linosti koja odrava stepen o kojem se ljudi namerno uputaju
u saznajne aktivnosti i uivaju u njima
Poruke izazivanja straha uveravajue poruke kojima se izazivanjem straha pokuava
promeniti stavove
Heuristiko-sustavni model uveravanja teorija prema kojoj postoje 2 naina kojima
uveravajua komunikacija moe izazvati promenu stava ljudi ili sustavno obrauju vrednosti
argumenta ili koriste mentalne preice (heuristike)
Uvrivanje stava proces razvijanja imunosti ljudi na pokuaje njihovih stavova ranijim
izlaganjem malim koliinama argumenata protiv njihovih stajalita
Teorija reaktivnosti oseaj ljudi da je njihova sloboda izvoenja odreenog ponaanja
ugroena, pobuuje neugodno stanje reaktivnosti koje se moe smanjiti izvoenjem zabranjenog
ponaanja
Teorija planiranog ponaanja teorija prema kojoj su najbolji prediktori planiranih namernih
ponaanja stavovi osobe prema specifinim ponaanjima subjektivne norme i opaeni stepen
kontrole nad ponaanjem

Subjektivne norme verovanje ljudi o tome kako e drugi ljudi do kojih im je stalo gledati na
odreeno ponaanje
Subliminarne poruke rei ili slike koje se ne mogu svesno opaziti ali navodno svejedno utiu
na stavove i ponaanje

Konformizam
Promena ponaanja zbog stvarnog ili zamiljenog uticaja drugih ljudi
Informacijski socijalni uticaj uticaj drugih ljudi koji dovodi do konformisanja zato to druge
vidimo kao izvor informacija za usmeravanje svog ponaanja; konformiemo se sa drugima zato
to verujemo da je njihovo tumaenje nejasne situacije tanije nego nae i da e nam pomi u
izboru odgovarajueg naina ponaanja
Privatno prihvatanje konformisanje ponaanju drugih zbog iskrenog verovanja da je ono to
oni govore ili rade ispravno
Javno poputanje javno konformisanje ponaanju drugih bez nunog verovanja u to to
radimo ili govorimo
Socijalna zaraza brzi prenos emocija i ponaanja kroz masu
Masovno psihogeno oboljenje pojava kada se u grupi ljudi javljaju slini telesni simptomi bez
poznatog organskog uzroka
Socijalna norma implicitna ili explicitna pravila grupe o prihvatljivim ponaanjima
vrednostima i verovanjima lanova grupe
Normativni socijalni uticaj uticaj drugih ljudi koji nas vodi konformisanju kako bi nas drugi
prihvatili i kako bi im se svideli
Teorija socijalnog uticaja prema ovoj teoriji konformisanje socijalnom uticaju zavisi od
vanosti, blizine i broja ljudi u grupi

Zasluno odstupanje tolerancija koju osoba zavreuje vremenom konformirajui se sa

grupnim normama
Uticaj manjine situacija u kojoj manjina lanova grupe utie na ponaanje ili miljenje veine
u grupi
Propisujue norme opaanja ljudi o tome koja ponaanja drugi odobravaju ili ne odobravaju
Obiajne norme opaanja ljudi o tome kako se ljudi stvarno ponaaju u odreenoj situaciji
nezavisno od toga odobravaju li drugi ljudi ili ne odobravaju
Poputanje promena ponaanja zbog direktnog zahteva druge osobe
Spontani konformizam pokoravanje usvojenim drutvenim normama bez razmiljanja o
vlastitim postupcima
Tehnika vratima u lice tehnika za izazivanje poputanja kod koje se ljudima prvo uputi veliki
zahtev za koji se oekuje da e biti odbijen a tek potom manji umereniji zahtev za koji se nadamo
da e mu udovoljiti
Tehnika noga u vrata tehnika za izazivanje poputanja kod koje se ljudima prvo postavi mali
zahtev za koji se oekuje da e mu se udovoljiti a potom vei zahtev za koji se nadamo da e mu
takoe udovoljiti

Grupni proces
Grupa - 2 ili vie ljudi koji su u meusobnoj interakciji i zavise jedni od drugih to podrazumeva
da zbog svojih potreba ili ciljeva utiu jedni na druge
Socijalne uloge zajednika oekivanja u grupi o tome kako se odreene osobe trebaju ponaati
Grupna kohezija obeleja grupe koja povezuju lanove i potiu meusobno svianje
Socijalna facilitiacija sklonost ljudi da postiu bolji uradak u jednostavnim, a loiji u
sloenijim situacijama kada su u prisustvu drugih i kada je mogue proceniti njihov pojedinani
uradak

Socijalno zabuavanje - sklonost ljudi da postiu slabiji uradak u jednostavnim, a bolji u

sloenijim situacijama kada su u prisustvu drugih i kada nije mogue proceniti njihov pojedinani
doprinos
Deindividuacija slabljenje normalnih ogranienja u ponaanju kada se osoba nalazi u mnotvu
to potie impulzivne i devijantne postupke
Gubitak u procesu svai aspekt grupne interakcije koji spreava uspeno reavanje problema
Grupna zaslepljenost vrsta miljenja kod kojeg je odravanje grupne kohezije i solidarnosti
vanije od realistikog razmatranja injenica
Nedopunjujue pamenje zajedniko pamenje 2 osobe koje je delotvornije od pamenja
svake osobe pojedinano
Grupna polarizacija sklonost grupa prema donoenju odluka koje su ekstremnije od poetnih
stajalita lanova
Teorija velikih ljudi teorija prema kojoj osobu dobrim voom ine odreene kljune osobine
linosti nezavisno od situacije
Kontigencijska teorija voenja teorija prema kojoj uinkovitost voenja zavisi od toga u
kojoj je meri usmeren voa na zadatak ili usmeren na odnose i o stepenu kontrole uticaja koju
voa ima nad grupom
Voa usmeren na zadatak voa koji je vie usmeren na obavljanje zadatka nego na oseaje i
odnose meu lanovima grupe
Socijalna dilema sukob u kojem najkorisniji postupak za pojedinca, ako ga odobri veina ljudi,
ima tetne posledice za sve
Strategija milo za drago nain poveanja saradnje kod koje se prvo ponaate saradniki a
zatim uvek reagujete na nain na koji je va protivnik reagovao u prethodnom krugu
Dilema javnih dobara socijalna dilema kod koje pojedinci moraju doprineti zajednikim
resursima kako bi zadrali drutvena dobra

Dilema zajednitva socijalna dilema kod koje svako uzima iz zajednikih resursa koji se
obnjavljaju ako se koriste umereno ali nestaju ako se koriste preterano
Pregovaranje oblik komunikacije meu suprotstavljenim stranama u sukobu kod kojeg se daju
i primaju ponude a reenje se javlja kada se obe strane sloe
Integrativno reenje reenje sukoba kod kojeg obe strane razmenjuju ustupke prema svojim
razliitim interesima pri emu svaka strani radi ustupke u podruijima koja njoj nisu vana ali su
vana drugoj strani

Agresija
Agresivno ponaanje namerno ponaanje kojem je cilj nanoenje fizike ili psihike boli
Neprijateljska agresija agresivni postupci koji proizilaze iz oseaja ljutnje i usmereni su na
nanoenje bola
Instrumentalna agresija agresija koja je sredstvo za postizanje nekog drugog cilja a ne
nanoenje bola
Eros prema Frojdu instinkt ivota
Tanatos instinkt nagon smrti koji dovodi do agresivnih postupaka
Hidraulina teorija teorija prema kojoj se neistraene emocije nakupljaju i stvaraju pritisak te
se moraju izraziti kako bi se taj pritisak smanjio
Amigdala podruije u srednjem delu mozga koje je povezano sa agresivnim ponaanjem
Serotonin hemijska stvar u mozgu koje moe inhibirati agresivne impulse
Testosteron hormon povezan s pojaanom agresijom
Frustracijska teorija agresije teorija prema kojoj percepcija ljudi da su spreeni u ostvarenju
cilja poveava verovatnost agresivnog ponaanja

Relativna deprivacija percepcija da vi imate manje nego to zasluujete, manje od onoga to

oekujete ili manje od onoga to imaju ljudi slini vama
Agresivni znak predmet koji je povezan sa agresivnom reakcijom i ija prisutnost moe
poveati verovatnost agresije
Teorija socijalnog uenja teorija prema kojoj socijalno ponaanje usvajamo opaanjem i
oponaanjem drugih
Socijalni scenariji naini drutvenog ponaanja koje implicitno uimo iz svoje kulture
Katarza shvatanje da ''isputanje pare'' agresivnim ponaanjem, gledanje drugih kako se
agresivno ponaaju ili mataju o agresiji oslobaa nakupljenu agresivnu energiju i stoga umanjuju
verovatnost daljeg agresivnog ponaanja

Predrasude
Nepraijteljski ili negativan stav prema pripadnicima prepoznatljive grupe ljudi koji se zasniva
iskljuivo na njihovom lanstvu u toj grupi
Stereotip generalizacija o grupi ljudi kojom se istovetne osobine pripisuju gotovo svim
lanovima nezavisno o stvarnim varijacijama meu lanovima
Diskriminacija neopravdano negativno ili tetno ponaanje prema lanovima grupe samo zbog
pripadnosti toj grupi
Homogenost spoljanje grupe opaanja lanova spoljanje grupe mueusobno slinijim nego
to to stvarno jesu i meusobno slinijim nego to se opaaju lanovi vlastite grupe
Iluzorna korelacija sklonost uoavanju odnosa ili korelacije izmeu dogaaja koji u stvari
nisu povezani
2 modela za menjanje stereoptinih verovnanja:
Model knjigovodstva teorija prema kojoj informacije neusklaene stereotipu vode radikalnoj
promeni stereotipa

Model obrata teorija prema kojoj informacije neusklaene stereotipu vode radikalnoj promeni
stereotipa
Model podtipova teorija prema kojoj informacije neusklaene stereotipu vode stvaranju novih
podstereotipa kako bi prilagodili informacije bez menjanja poetnog stereotipa
Krajnja atribucijska pogreka sklonost dispozicijskim atribucijama za itavu grupu ljudi
Pretnja stereotipom strepnja lanova grupe da njihovo ponaanje moe potvrditi kulturalni
stereotip
Optuivanje rtve sklonost okrivljavanja pojedinaca za njihovu viktimizaciju. Obino je
motivisana eljom da se svet vidi kao pravedno mesto
Teorija realnog sukoba ogranieni resursi vode sukobu izmeu grupa i rezultiraju poveanjem
predrasuda i diskriminacija
Teorija rtvenog jagnjeta sklonost pojedinaca da kada su frustrirani ili neuspeni pomaknu
agresiju prema grupama koje su neomiljene, uoljive i nemone
Institucionalizirani rasizam rasistiki stavovi veine lanova drutva zato to ive u drutvu u
kojem su diskriminacija i stereotipi norma
Normativni konformizam sklonost pripadanju grupi kako bi se udovoljilo oekivanjima grupe
i postiglo prihvatanje
Moderne predrasude nepredrasudno ponaanje pred drugima dok se u sebi zadravaju
predrasudni stavovi
Meusobna zavisnost situacije u kojoj 2 ili vie grupa trebaju jedna drugu i moraju se osloniti
jedna na drugu kako bi postigle cilj koji je vaan za obe grupe
Razred slagalica tehnika rada u uionici osmiljena u svrhu smanjenja predrasuda i podizanja
samopotovanja dece. Deca se raspodele u male meovite grupe pri emu uspeh u uenju svakog
pojedinog deteta zavisi od drugog deteta

Informacijski i socijalni uticaj uticaj koji ljude dovodi do konformiranja zato to druge ljude
vidimo kao izvor informacija
Krajnja atribucijska pogreka kada procenjujemo ljude na osnovu osobina linosti a
zanemarujemo situacije
Agresivni znak svaki predmet koji je povezan sa agresivnom reakcijom i ija prisutnost moe
da povea verovatnou agresije
Unutranja atribucija kada se osoba ponaa na odreeni nain zbog toga to osea neto ili
zbog odreene osobe
Stilovi rukovoenja autokratski (samovladavina, vladavina pojedinca, dominacije neke
osobe), demokratski, autoritarni
Socijalna facilitacija kada se u jednostavnim testovima postiu loi rezultati
Instrumentalna agresivnost agresivnost usmerena prema nekom cilju
Grupna polarizacija grupa donosi ekstremna reenja
Osnovne karakteristike stereotipa unapred stvorene slike odreene grupe