Sadraj:

1) Uvod.....................................................................................3
2) Uzroci rata...........................................................................4
3) Izbijanje rata.......................................................................5
4) Tok rata................................................................................7
5) Znaaj rata...........................................................................10
6) Zakljuak.............................................................................11
7) Literatura.............................................................................12

Uvod
Tema ovo rada je Ameriki graanski rat,koji se vodio izmeu
severnih saveznih drava(unija ili sever) i junih saveznih robovlasnikih
drava(konfederacija).Da bismo to bolje shvatili odnose izmeu ove dve
strane opisaemo sam nastanak SAD.
SAD ili Sjedinjene Amerike Drave su nastale nakon rata za
nezavisnost.To je bio rat Amerikih kolonija sa Velikom Britanijom koje su
na sve naine pokuavale da zaustave razvoj amerikih kolonija ak su
zabranili osnivanje naselja izvan proklamacione linije.
Nakon ega su predstavnici Amerikih kolonija u Filadelfiji u julu
1776 usvojili Deklaraciju o nezavisnosti iji je tvorac bio Tomas
Deferson.U toku svog rata za nezavisnost su Amerikanci nali saveznike u
Francuskoj i paniji koje su i same objavile rat Britaniji.
To je na kraju dovelo do kapitulacije Britanskih snaga i do toga da je
Britanija priznala nezavisnost svojih kolonija Parikim ugovorom 1783
godine.
Tadanje kolonije su bile podeljene na severne i june koje je delila
reka Potomac.U junim kolonijama, koje su bile starije po postanku,
preovladavala je plantaerska privreda sa aristokratiranim veleposednicima
za koje su radili siromani belci i robovi-crnci. U severnim kolonijama je
preovladavala je farmerska privreda sa snanim pomorstvom i jako razvijena
industrija.Kasnije e se ispostaviti da se rat vodio zbog ukidanje ropstva,to
jest sever je traio ukidanje ropstva ,a jug je uporno odbijao.
Meutim pravi razlozi su bili isto ekonomske prirode,a predsednik
Linkoln je samo veto iskoristio situaciju u svetu koji se protivio
robovlasnitvu i time stekao podrku naroda irom sveta.

Uzroci rata

Uzroci rata su mnogobrojni ali kao najbitniji je svakako

ekonomski.Kao to sam naveo u samom uvodu dok je sever bio industrijski
razvijen i slobodan,na jugu su preovladavale plantae i jo uvek nisu bili
ukinuti robovlasniki odnosi. Kako je jug zavisio od izvoza pamuka za
kojim se potranja naglo poveala nakon inustrijske revolucije u Engleskoj
oni su zahtevali liberalizaciju trita.Poto je junjako podneblje bilo
veoma pogodno za proizvodnju istog umesto da prirodnim sledom dogaaja
robovlasnitvo nestane samo od sebe, isto se na jugu zadralo veoma
dugo,ak i velikom delu 19 veka.
Dok su na severu veoma jaki industrijalci, koji su pokrivali potrebe
celog americkog kontinenta, zahtevali protekcionistiku ekonomsku politiku
sa velikim zatitnim carinama.
Godine 1803 Amerika Vlada je kupila od Napoleona Bonaparte
ogromnu francusku koloniju Luizijanu.Tako su se celi sliv Misisipija i
velika prostranstva srednjeg zapada nala u posedu SAD,da bi do kraja
tridesetih godina ovladali itavim srednjim zapadom i na kraju dalekim
zapadom.To je imalo za rezultat da su doli u posed velikih prirodnih
bogatstava i neizmerne koliine sirovina za industriju koja je bila u razvoju,a
to e dovesti do jaanja severa.
Kako su se SAD sve vie irile na zapad kontinenta tako je sve vie i
rastao sukob izmeu severa i juga kome e koja drava pripasti odnosno koji
e sistem prihvatiti robovlasniki ili slobodni kapitalistiki.Jug se svim
silama trudio da se u novim zemljama prihvati robovlasniki sistem pa da se
nakon toga prime u SAD.Na taj nain su junjaci pokuavali da ostvare
prevagu u Senatu jer su sve drave davale po dva predstavnika u ovo
zakonodavno telo.
Upravo ovo su severnjaci pokuavali da osujete pa je iz toga izrastao
sukob izmeu njih.Prvi politiki sukob se desio kad je robovlasnika drava
Misuri podnela zahtev za prijem u uniju 1818 godine.Nakon ovog sukoba
Kongres je doneo odluku da se ubudue prilikom prijema jedne
robovlasnike drave uvek primi i jedna slobodna.

Do ponovnog sukoba izmeu severa i juga je dolo 1848 godine kada

su neke zemlje dalekog zapada podnele zahtev za prijem u uniju.Taj sukob je
izbegnut na taj nain to su zemlje severa dozvolile da se odbegli robovi
mogu goniti i na njihovim teritorijama.
Nastojanja politiara sa juga da se u novim zemljama uvede ropstvo je
dovelo da pojave pokreta,koji se protivio ropstvu, on se nazivao
abolicionistikim.Glavna ideja abolicionistikog pokreta je bilo ukidanje
ropstva na celoj teritoriji SAD.
To je dovelo do oruanih sukoba 1850 izmeu abolicionista i pristaa
ropstva u novim zemljama na dalekom zapadu.Usled tih sukoba je u SAD
stvorena Republikanska partija koja se zalagala za ukidanje ropstva na celoj
teritoriji.Novoj partiji su se postepeno pridruili svi politiari sa severa,
meu kojima je bio i Abraham Linkoln,koji je 1860 godine izabran za
predsednika SAD.

Izbijanje rata

Njegov izbor za predsednika je dao povoda secesionistima iz June

Karoline da proglasi otcepljenje od SAD krajem1860 godine.Oni su 24.
decembra 1860 godine doneli deklaraciju kojom su pravadali svoju odluku o
otcepljenju ,u njoj je pisalo da se severnjaci ne pridravaju ustavnih odredbi.
Meutim pravi razlog je leao u tome to su se oni bojali da e sever
sa predsednikom Linkolnom zaustaviti irenje ropstva u na daleki zapad to
bi na kraju dovelo i do njegovog potpunog nestanka u njihovim zemljama.
Nakon June karoline jo est drava je proglasilo nezavisnost i 4.
februara 1861 osnovalo Konfederaciju Amerikih Drava sa Jefferson
Davisom kao predsednikom.Kako je u to vreme jo uvek na vlasti bio
projunjaki predsednik Buchanan,junjaci su to iskoristili da zauzmu
federalne i vojne objekte na svojoj teritoriji jer on nita nije preduzimao po
tom pitanju.

Kada su junjaci 12.aprila 1861 izvrili napad na Fort Sumter to je

posluilo predsedniku Linkolnu da pozove na mobilizaciju radi ukidanja
Konfederacije.Nakon toga je jo etiri robovlasnike drave koje su do tada
bile odane uniji prelo na stranu junjaka i proglasilo nezavisnost.Jedna od
bitnijih drava je i Virdinija koja se graniila sa glavnim gradom
Washingtonom,ali e doi do njenog raspada i pojave nove drave Zapadne
Virdinije koja e se 20. juna 1863 prikljuiti uniji i istonog dela koji je
priao konfederaciji.
Kako su junjaci napustili Senat i Kongres to je omoguilo
republikanskoj stranci da donese neke zakone koji su joj bili bitni.Tu
izdvajamo projekat transkontinentalne eleznice, centralne banke i drugih.

1)Zastava Konfederalne Amerike Drave 2)Zastava SAD

1)Plave i ute drave predstavljaju sever

2)Crvena i tamnocrvena predstavljaju jug

Tok rata

U graanski rat su Sever i Jug uli sa ne jednakim snagama,dok je

sever imao 22 miliona stanovnika,Jug je imao samo 10 miliona od ega su 4
miliona inili crnci robovi.Veoma vano je bilo i to to je sever bio
industrijski razvijen,a to je najbitnije imao je jaku pomorsku flotu.U
poetku su obe strane verovale da e se rat veoma brzo zavriti,samo nakon
jedne odluujue bitke. Na severu je ak vladalo uverenje da e biti potrebno
nekoliko nedelja da se porazi jug,to ih je veoma skupo kotalo jer su im
snage juga nanele veoma teke poraze u bitkama krajem 1861 godine i
tokom 1862 godine.To ipak nije bio sluaj ve je rat trajao od 1861 godine
do 1865 godine.
Kao to je to bio sluaj sa dravama tako je i u profesionalnoj vojsci
dolo do podela.Iako je broj profesionalnih vojnika bio mali i oni su se
podelili pa je tako vei deo vojnika ostao veran severu-uniji,a mali broj je
preao na stranu juga.Meutim bitno je napomenuti da su uglavnom
sposobniji oficiri preli na stranu juga.Veoma veliki problem za obe vojske
je bio taj to su one bile sainjene od dobrovoljaca i taj to su njihove
stareine birane po politikoj osnovi ,a ne po strunosti to je imalo za
rezultat jedan veoma krvav rat.
Oni nisu bili svesni razvoja oruja odnosno poveani domet,veu
preciznost,tako da su sve bitke bile veoma krvave.Najbolji primer takvih
bitki je bila prva bitka kod Bul Runa 1861 godine.Ta bitka se zavrila
pobedom juga ali je junjaka vojska bila prepolovljena i iscrpljena,a kao
takva nije mogla mairati na Washington i naterati sever na predaju.
Veoma velik problem za sever je bio i taj to su Engleska i Francuska
priznale Konfederaciju i naj taj nain se umeali u unutranje pitanje
SAD.ak je vlada Engleske u jednom trenutku htela i da vojno
intervenie,ali je to izbegnuto ba iz razloga koji sam naveo u uvodu.Taj
razlog je Linkolnovo zalaganje za ukidanjem ropstva to je dovelo do
protesta graana u Engleskoj zbog ega se odustalo od vojne intervencije.

Njegov najbolji potezi su bili Akt o Homstedima i Proklamacija o

emancipaciji.Proklamacija o emancipaciji je imala svetski znaaj jer je time
ukinuo ropstvo na teritoriji SAD. Akt o Homstedima je imao veliki znaaj u
Americi jer je svakom ocu porodice za uestvovanje u ratu garantovao posed
od 60 hektara ime je opet pokrenuo ideju o amerikom snu.
Kako su severnjaci imali razvijeno pomorstvo oni su se odluili da se
blokiraju junjake luke i tako ekonomsko oslabi jug.To je imalo veliki
efekat jer je dolo do ekonomskog slabljenja juga,a rezulta su bile velike
pobede na zapadnim bojitima.
Jedna od bitnijih odluka je bila da se jug podeli na dva dela,a za to je
bio odreen general Grant koji je krenuo u osvajanje tri strateke take na
Misisipiju.Dve od tri je veoma lako osvojio,Nju Orleans i Memfis,a veoma
krvava bitka se vodila 1863 godine oko Viksburga koja je trajala est
nedelja.Nakon osvajanja i tree take dolo je do cepanja konfederacije na
istoni i zapadni deo koji je ujedno bio i itnica konfederacije.
Na istonom bojitu je komandu nad snagama unije preuzeo general
George Mecclean koji je bio popularan kod vojnika ali nije imao neko
preterano vojno iskustvo.To njegovo ne iskustvo se najvie odrazilo na uniju
kad je naredio povlaenje vojske sa samih prilaza Rimonda prestonice
Konfederacije.
U to vreme ja na elo junjakih trupa doao general Lee koji je
zastupao tezu da se rat jedino moe dobiti ako se vodi na teritoriji
severa.Kao posledicu toga svog razmiljanja on je pokrenuo akciju koja je
dovela do krvave bitke septembra 1862 godine kod Antietama,ta bitka nije
imala pobednika.Meutim nju je Linkoln iskoristio i doneo Proklamaciju o
emancipaciji.Kao to sam napomenuo to je promenilo vienje sveta o ratu u
Americi jer su do tada gledali na rat kao ustavni spor,a sad je to ve bilo
pitanje oslobaanja robova,koje je u svetu bilo prihvaeno kao neophodno.
Nakon dve neuspele ofanzive severa u Virdiniji general Lee je
pokrenuo jo jednu invaziju na sever koja je dovela do bitke kod Getisburga.
Ishod te bitke je promenio dalji tok rata jer su snage sa generalom Lee
naelu izgubile to je dovelo do potpune kontrole reke Misisipi od strane
unije i zauzimanje grada Viksburga to je faktiki znailo da je konfederacija
podeljena na dva dela.
Nakon toga je vlada juga donela odluku da se rat koji je oigledno bio
izgubljen za njih to vie produi ne bi li republikanska stranka usred velikih
ljudskih gubitaka izgubila izbore na elu sa Linkolnom.

Njihova odluka da to u ine umalo nije bila uspena jer su snage unije
imale veliki broj gubitaka prilikom opsade Rimonda.Meutim desilo se
neto ne predvieno to jest na zapadnom bojitu su snage predvoene
generalom ermanom prodrle u Dordiju i osvojile Atlantu.Nakon tog
proboja su trupe sa njim na elu zapoele zloglasni ermanov mar kojom
su prilikom totalno opustoene drave Dordija i Juna Karolina,a time je
konfederacija liena svojih poljoprivrednih i ostalih resursa,bez kojih ona
nije mogla funkcionisati.
Kada su 1865 godine probijene linije oko Rimonda vlada
konfederacije je i de facto prestala da postoji,nakon toga se i glavnina
junjakih snaga predala kod mesta Apomatoxa.
Time je graanski rat u SAD bio zavren.
SUKOBLJENE STRANE
Sjedinjene Amerike
Konfederacija Amerikih
Drave
Drava
ZAPOVEDNICI
Abraham Linkoln
Tomas Deferson
ODNOS SNAGA
2200000
1064000
GUBICI
360000 mrtvih
258000 mrtvih
275000 ranjenih
137000 ranjenih
Spisak znaajnijih bitaka:
1)
2)
3)
4)
5)
6)

Prva bitka kod Bul Runa 1861 godine

Bitka kod ajloa
1862 godine
Sedmodnevna bitka
1862 godine
Bitka kod Antietama
1862 godine
Bitka kod Getisburga 1863 godine
Bitka kod Atlante
1864 godine

Znaaj rata
Znaaj rata je bio viestruk jer je imao velike posledice na dalji razvoj
SAD.Meu prvima i najvanijima je ukidanje ropstva,osujeena je sesecija i
ouvano jedinstvo drave.Po zavretku rata su mnoga prostranstva od
Atlantika do Pacifika i od Meksikog zaliva do Kanade postala slobodna za
naseljavanje.Time dolazi do razvoja kapitalistike privrede koj se irila sa
severa na i na poraeni jug,tako da e doi postepeno do ravnomernog
razvoja cele zemlje.

Zakljuak
Na osnovu prethodno izvedenog smatram da se rat u opte nije vodio
kako je to u svetu predstavljeno za oslobaanje robova.To se vidi iz
jednostavne injenice da Afroamerikanci ni dan danas nemaju isti poloaj u
SAD kao i belci,a pogotovo u posleratnoj Americi kad su bili podvrgnuti
rasnoj segregaciji.Tada crnci nisu mogli da koriste isti prevoz kao i belci
nisu mogli da idu u iste kole pa ak i u drugom svetskom ratu iako su se
borili zajedno bili su esto podvrgnuti ikaniranju.Dan danas u Americi
postoje pokreti za izjednaavanja prava crnaca.
Iz svega gore navedenog se moe pretpostaviti da je pravi cilj rata bio
ekonomski odnosno kontrola cele drave to e se videti iz daljeg razvitka
SAD.Nakon rata je ustanovljen ustavni primat federalne vlasti nad dravnim
i dolo je do niza reformi uprave.Sve to je dovelo do jaanja nacionalne
svesti grana ime su SAD premaile druge moderne drave u modernom
svetu u ekonomskom,politkom i kao to svi znamo u vojnom pogledu.
Ameriki graanski rat se zbo svega ovoga esto jo i naziva Drugom
Amerikom Revolucijom.

10

Literatura:
Graanska Evropa I tom

edomir Popov

Istorija Drave i Prava

Boris Krev

Znanje.org
Wikipedij.org

11