Danas nema kraja na zemlji, nema ume u koju nije kroio ovek

sa sekirom ili motornomtesterom. Najdue su se odrale

Amazonske praume koje su i bile poslednja nada da emo
ouvati potrebne rezerve kiseonika za dui vremenski period u
atmosferi i spreiti mogue posledice usled njihovog nestanka.
Meutim seom uma i nebrigom da ouvamo umska
prostranstva na planeti ubrzali smo nagomilavanje ugljen-dioksida
u atmosferi, oteenje ozonskog omotaa i drastinu promenu
klime.
Drvosee su ve duboko ule u amazonsku praumu sa
najsavrenijom tehnikom za korienje drvne mase ali i unitenje
itavih ekosistema. Vie od polovine uma na planeti je iezlo od
1950. godine do danas. Dve treine latinoamerikih uma
nestalo je ili je gotovo uniteno.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama je "eksploatacija ive
prirode" bila tako brutalna i nagla, naroito u poslednja dva veka,
" nikada u istoriji nije ovek tako naglo opustoio ume".
U toj prostranoj zemlji od ogromnog umskog pokrivaa iz
Kolumbovog vremena ostala je jedva jedna petina ume.
Polovina Afrikih uma je sasvim iezla.
Sve vee unitavanje uma u Nepalu dovodi do njegovog klizanja
ka moru.
Poznate dungle June Azije unitavaju ratari i to postaje sve
intenzivnije.
Prema podacima Ujedinjenih Nacija "80 miliona azijaca seku
godinje oko 48 miliona jutara ume; dve treine svetske
proizvodnje tvrdog drveta dolazi iz Jugoistone Azije: eksplatacija
drveta je tako intenzivna da e biti iskrena sva uma u
ravnicama Malezije do 2012 godine".

U jednoj se studiji pokazalo da na listu povrine 1 m2 ivi oko 50

razliitih vrsta mrava.
.
Mnogo vrsta voa, povra i zaina koje mi danas poznajemo i
jedemo potjee upravo iz tropskih kinih uma avokado, banane,
crni papar, brazilski oraii, kajenski papar, kasava/manioka,
okolada/kakao, cimet, kokos, kava, kukuruz, dumbir, guava,
sastojci biljnih ajeva (cvijet hibiskusa, cvijet i kora narane,
limun), narana, papaja, paprika, kikiriki, ananas, ria, slatki
papar, eer, rajica, vanilija itd.

Ukoliko se deforestacija i dalje nastavi u sadanjim razmjerima,

mnogi znanstvenici vjeruju da e ekosustav tropskih kinih uma
u potpunosti nestati do 2030. godine.
Progresivnom stupnju deforestacije i nestajanju tropskih kinih
uma u velikoj mjeri pridonose rudarstvo, vaenje nafte, gradnja
hidroelektrana i podizanje brana te izgradnja prometnica (npr.
autoceste Transamazonike 1960-ih godina). Sve to unitava velike
povrine tropskih kinih uma. U sve veoj mjeri je prisutno
krenje uma za dobivanje slobodnih povrina za osnivanje farmi
za uzgoj stoke i poljoprivrednu proizvodnju. Velike povrine ovih
uma sijeku se za potrebe dobivanja drva i drvne grae; najvei
uvoznik kvalitetnog tropskog drva danas u Svijetu je Japan
(godinje uvozi oko 11 milijuna m3). Na povean proces
deforestacije utjecao je i porast broja stanovnika u gradovima; u
brojnim dravama Vlade su osnovale niz programa, kojima su
siromanije stanovnitvo naseljavale na iskrena podruja
tropskih kinih uma. Taj je program najvee razmjere zabiljeio u
Indoneziji, gdje je vie od 4 milijuna ljudi preseljeno s otoka Jave i
Balija na manje naseljene otoke posebice na Novu Gvineju.

Unitavanje velikih povrina tropskih kinih uma za posljedicu

ima i rezultira ozbiljnim ekolokim problemima, gubitkom
prirodnih stanita za brojne biljne i ivotinjske vrste to dovodi do
njihova izumiranja. Znanstvenici procjenjuju da svakodnevno, kao
posljedica deforestacije, nestane 137 biljnih i ivotinjskih vrsta.
Krenjem i paljenjem uma u atmosferu se oslobaa ugljik u
obliku CO2 (ugljini dioksid), to utjee na globalno zatopljenje i
pridonosi efektu staklenika.
Iako je deforestacija postala ozbiljan problem u mnogim
dravama, Vlade i brojne nevladine organizacije pokuavaju na
brojne naine okrenuti proces unatrag. Razvijene Vlade provode
programe recikliranja i smanjivanja upotrebe drva i drvnih
proizvoda; Brazil je ukinuo poticaje i novanu pomo onima koji se
nastanjuju u tropskim kinim umama i time je sijeku i unitavaju.
U tijeku su nastojanja (politika i znanstvena) da se smanji ili
barem uspori unitavanje tropskih kinih uma. No, preostale
povrine i dalje se smanjuju jer je potreba za drvom i zemljitem
svakim danom sve vea.
Pod utjecajem ovjeka one su danas suoene sa velikim i brzim
promjenama. Tako je sudbina i opstanak tropskih kinih uma
postala simbolom konflikta izmeu pritisaka ekonomskog razvoja
s jedne strane i potrebe za ouvanjem prirodnog okolia s druge
strane. Utjecaj ovjeka prijeti ouvanju tih uma i dovodi do
izumiranja velikog broja biljnih i ivotinjskih vrsta. ovjek unitava
njihova prirodna stanita i time naruava ostvarenu ravnoteu u
ovim ekosustavima.
Svakodnevno se moe uti da ume, naroito praume, igraju
ulogu od izuzetnog znaaja za opstanak ivota na naoj planeti.
Sa svojih pet miliona kvadratnih kilometara povrine, to ini vie
od polovine povrine svih tropskih uma na planeti, Amazonska
prauma najvea je na svetu.
U ne tako dalekoj prolosti ti ekosistemi zahvatali su 14% ukupnog

kopna na Zemlji, dok je ta cifra danas jedva 6%. Svi prorauni

pokazuju da ako se trenutni trend razaranja nastavi, planeta bi
bez ijednog praumskog stabla veoma lako mogla da ostane ve
do kraja 21. veka.
Pre svega, klimatske promene bile bi viestruko snanije izraene.
Zato? umska vegetacija apsorbuje velike koliine ugljendioksida, najvanijeg u grupi ozloglaenih gasova staklene bate.
Mnogo vee koliine CO2 zavravale bi u atmosferi, pojaavajui
tako proces globalnog zagrevanja. Na taj nain ume predstavljaju
neku vrstu prirodnog odbrambenog sistema od klimatskih
promena. esto se kae da je to njihova najznaajnija uloga.
Moda i jeste, ali svakako nije i jedina.
I zamislimo samo tropske praume, koje opstaju na mestima na
kojima se danas nalaze ve milionima godina, svakodnevno se
nemilosrdno unitavaju motornim testerama, buldoerima,
poarima.
Koliki je zapravo intenzitet razaranja Amazona? U poslednjih 40
godina Brazil (na ijoj se teritoriji nalazi 60% ukupne povrine
praume) izgubio je preko 600.000 kvadratnih kilometara pod
umama. Najgori period u ovom stravinom procesu zabaleen je
izmeu 1991. i 2000. godine, kada je bespovratno iezla umska
povrina narasla sa 415.000 na 587.000 km2.
Takoe, rigorozni reimi zatite najvieg stepena trebalo bi da
budu uspostavljeni to je pre mogue.
Ekoloka informisanost ljudi moe igrati veoma bitnu ulogu u
itavom procesu. Kontinuiranom edukacijom, lokalno stanovnitvo
bi mnogo lake i realnije sagledalo pravi znaaj Amazona.
Tu su, naravno, i zakoni. Oni trenutno nisu ni dovoljno strogi ni
dovoljno precizni. Kazne za prekraje moraju biti najrigoroznije
mogue zatvorske umesto novanih.
Sve dok ljudi zaista ne shvate pravu vrednost prauma, dolari e

uvek biti na prvom mestu. Novac definitivno nije sve na svetu i

oveanstvo to mora shvatiti to je pre mogue.
Inae nee samo opstanak prauma Amazona biti doveden u
pitanje. Na kocki e se nai preivljavanje ljudskog roda. A karte
koje su podeljene nikako nam ne idu u korist.
Na kraju, posluajte zvukove praume. Da li u ovakvom ambijentu
ima mesta za bagere i buldoere?!
Svakodnevno se moe uti da ume, naroito praume, igraju
ulogu od izuzetnog znaaja za opstanak ivota na naoj planeti.
Sa svojih pet miliona kvadratnih kilometara povrine, to ini vie
od polovine povrine svih tropskih uma na planeti, Amazonska
prauma najvea je na svetu.
U ne tako dalekoj prolosti ti ekosistemi zahvatali su 14% ukupnog
kopna na Zemlji, dok je ta cifra danas jedva 6%. Svi prorauni
pokazuju da ako se trenutni trend razaranja nastavi, planeta bi
bez ijednog praumskog stabla veoma lako mogla da ostane ve
do kraja 21. veka.
U takvoj, za sada hipotetikoj, situaciji ivot bi bio teko odriv, a
po miljenju i analizama nekoliko eminentnih svetskih klimatologa
i biologa, nakon prelaska kritine take ak i nemogu.
Pre svega, klimatske promene bile bi viestruko snanije izraene.
Zato? umska vegetacija apsorbuje velike koliine ugljendioksida, najvanijeg u grupi ozloglaenih gasova staklene bate.
Mnogo vee koliine CO2 zavravale bi u atmosferi, pojaavajui
tako proces globalnog zagrevanja. Na taj nain ume predstavljaju
neku vrstu prirodnog odbrambenog sistema od klimatskih
promena. esto se kae da je to njihova najznaajnija uloga.
Moda i jeste, ali svakako nije i jedina.
Praume imaju velikog direktnog uticaja na klimu, uestvujui u
procesu prirodne termoregulacije. Takoe, odgovorne su za
proizvodnju nekoliko esencijalnih nutrijenata, meu kojima su azot
i fosfor najvaniji.

Praume su i oblasti sa najveim biodiverzitetom na naoj planeti,

s velikim brojem endemskih vrsta biljaka i ivotinja. Naunici
smatraju da se u njihovim dubinama kriju i lekovi za danas
neizleive humane bolesti (AIDS, rak), poto se pretpostavlja da
postoje hiljade jo uvek neotkrivenih biljnih vrsta, ija mogunost
primene u medicini tek treba da bude ispitana. Ako za to bude
mogunosti, naravno.
Naime, neke procene kau da kao posledica krenja prauma
izumire 137 vrsta biljaka svakog dana! Brojka koja zvui
zapanjujue i zastraujue, naroito kada se razmotri injenica da
je neka od njih mogla biti osnova potencijalno velikih prekretnica
u medicini.
I zamislimo samo tropske praume, koje opstaju na mestima na
kojima se danas nalaze ve milionima godina, svakodnevno se
nemilosrdno unitavaju motornim testerama, buldoerima,
poarima.
Koliki je zapravo intenzitet razaranja Amazona? U poslednjih 40
godina Brazil (na ijoj se teritoriji nalazi 60% ukupne povrine
praume) izgubio je preko 600.000 kvadratnih kilometara pod
umama. Najgori period u ovom stravinom procesu zabaleen je
izmeu 1991. i 2000. godine, kada je bespovratno iezla umska
povrina narasla sa 415.000 na 587.000 km2.
Dolazimo do osnovnog pitanja ZATO ljudi tako besomuno
unitavaju Amazonsku praumu, vrlo esto nazivanu pluima
planete?
Glavni razlog krije se u injenici da su ljudima za prehranu stoke
potrebne ogromne povrine pod panjacima, kao i poljoprivredna
zemljita za gajenje biljnih kultura. ak 91% ukupne iskreene i
od stabala oiene povrine Amazona koristi se za ispau.
Ljudska populacija neprestano se uveava. Samim tim i potranja
za hranom je sve vea. I tu dolazi do prekretnice, toliko este u
surovom kapitalistikom svetu u kojem ivimo veliki novac
uskae u priu.
Uzgoj stoke tradicionalan je posao u Brazilu. Donosi dobru zaradu

(naroito u dananje vreme, kada cena mesa na svetskom tritu

konstantno raste) i, to je takoe veoma vano, ne zahteva
preterano velike izdatke na polju odravanja. Meutim, ono to
zahteva su velike povrine pod panjacima, a upravo Amazonska
prauma stoji izmeu uzgajivaa i novca.
Kao i u gotovo 99% slinih sluajeva, ekologija i zatita sredine
koja nas okruuje uvek su nebitne u poreenju sa ekonomskim
inocima i velikim profitom koji, u ovom sluaju, krenje prauma
indirektno donosi. Nekada neprohodne, guste ume brazilske
Amazonije danas su pretvorene u nepregledne savane.
Kada se prauma ne unitava da bi se formirali panjaci, razara se
kako bi se izgradile nove farme. Broj ljudi u Brazilu i ostalim
junoamerkim dravama uveava se vrtoglavom brzinom, a kako
se uglavnom radi o tradicionalnim, ne toliko ekonomski i
industrijski razvijenim zemljama, iji su stanovnici u najveem
procentu okrenuti poljoprivrednoj proizvodnji, takav rasplet na
tetu prauma nije nikakvo iznenaenje.
Siromatvo je u Brazilu prisutno u velikoj meri i vlada te zemlje
trudi se da ohrabri i stimulie ljude da se posvete poljoprivredi,
dajui bespovratne kredite, benificije i donacije za izgradnju farmi.
Projektovane lokacije za njih su, pogaate, tamo gde sada ive
jaguari i anakonde.
Farmeri ume najee kre izazivanjem poara i to je verovatno
najnegativnija u stvar u ionako mranoj prii. Ne samo to se
vatrom razaraju praumske povrine, ve i ogromna koliina
ugljen-dioksida biva isputena direktno u atmosferu.
Prema veini istraivanja krenje uma je, sa ueem od
neverovatnih 20% u ukupnoj emisiji CO2, drugi najvei uzronik
globalnog zagrevanja na Zemlji !
Najvei procenat gorepsomenutih farmi predstavljaju farme soje.
Naroito se to odnosi na period nakon poetka velike ekspanzije
biogoriva. Profiti su i u ovom sluaju basnoslovni i pitanje je
vremena kada e Brazil od SAD preuzeti prvo mesto na svetu po

proizvodnji soje.
Posle panjaka i farmi, na red kao glavni razlog krenja prauma
Amazona dolazi korienje stabala u drvnoj industriji. Ljudi esto
ovaj uzrok smatraju najznaajnijim jer je najdirektniji i
najoigledniji, ali samo 3-4% ukupne unitene povrine praume
posledica je ove ljudske aktivnosti. Ipak, kada se sagleda ukupna
povrina, ni taj procenat nije zanemarljiv. Naprotiv.
Tropske praume izvanredan su izvor veoma kvalitetnog i skupog
drvea i to je jedan od razloga iz kojeg se lokalno stanovnitvo
okree ilegalnoj sei zarade su vrtoglavo velike. Adekvatna
kontrola ovog problema, kako u Brazilu, tako i u ostalim zemljama
koje pokriva prauma Amazona, jednostavno ne postoji i sve dok
je situacija takva drvee e sve vie biti iznoeno iz ovog regiona.
Gradnja infrastukture, sa 3% uea, jo jedan je od razloga
kasapljenja praume. Osnovni problem u ovom sluaju
predstavlja injenica da se analizi odrivosti i planiranju prostora
ne posveuje ni deo panje koja je za tako krupnu stvar
jednostavno neophodna.
Primer koji situaciju na najbolji nain oslikava svakako je neslavna
izgradnja tzv. Transamazonskog auto-puta, ija je funkcija trebalo
da bude povezivanje nepristupanih krajeva sa visokorazvijenim.
Nakon zavretka projekta, graditelji su shvatili (prekasno,
naravno) da su izgradnjom saobraajnice kroz oblast gde joj
ionako nije mesto, u znaajnoj meri olakali pristup dubljim
delovima praume onima koji je kre i unitavaju. Otkako je ova
trasa izgraena, tempo razaranja praume belei konstantan rast.
Kada se svi navedeni faktori nagomilaju i njihovi efekti sumiraju
dolazimo do frapantnih podataka u naredne dve decenije
sadanja povrina prauma Amazona smanjie se za 40%. U
sluaju da se crne slutnje ostvare, a sve to znamo i to se deava
implicira da hoe, to e biti najvea ekoloka katastrofa u istoriji
planete. I neto to se jednostavno mora zaustaviti. Ili bar

usporiti. Pitanje je KAKO?

https://www.youtube.com/watch?v=GmaQ1a54_ak
Pokrivajui manje od 2 odsto ukupne Zemljine povrine, praume
su dom za 50 odsto biljaka i ivotinja na Zemlji. Zahvaljujui flori i
fauni u praumama imamo istu vodu, vazduh, hranu i lekove.
Mnoge namirnice prvobitno su dole iz tropskih uma, i jo uvek
se uglavnom gaje na plantaama u regionima koji su ranije bili
ume. Takoe, zahvaljujui praumama imamo lekove za groznicu,
gljivine infekcije, opekotine, gastrointestinalne probleme, bol,
respiratorne probleme itd. Meutim, praume su ugroene
neodrivom poljoprivredom, stoarstvom, rudarstvom i seom
drvea. Prvobitno je irom sveta postojalo 6 miliona kvadratnih
milja tropskih kinih uma. Ali, kao rezultat see uma, samo 2,6
miliona kvadratnih milja je ostalo. Unitavanje prauma znai
nanoenje tete ekosistemima. To je razlog zato mnoge biljke i
ivotinje poput pandi i orangutana nestaju. Naravno, izumiranje je
prirodan process. Ali, ljudskim uticajem postao je neprirodan, ljudi
ga ubrzavaju. I sve to nesvesni posledica koje na nas imaju veliki
uticaj. Skoro svaka ivotinja na svetu je ugroena unitavanjem
njihovog stanita ljudskom rukom. uvajui prirodu, uvamo nas
same.

Naalost, Konzervacija je vana zato to je ekosistem povezana

mreza. Ouvanje ovih ivotinja je ouvanje prauma koje su
kljune u borbi protiv klimatskih promena. Jedno od reenja za
konzervaciju ivotinja je odrivo upravljanje umama. Koncept
odrivog upravljanja umama je upravljanje umama u skladu sa
principima odrivog razvoja. Razne umarske institucije sada
praktikuju razliite oblike odrivog upravljanja umama i irok
spektar metoda i alata koji su dostupni i koji su testirani tokom
vremena. Jedan od primera je da selektivno seete sa nekog

umskog podruja, samo najzrelije drvee, to omoguava manje

zrelom drveu da nastavi da raste, i da izvlaite poseeno drvee
na odriv nain. Na primer, u Brazilu se praktikuje da se drvee
podie u vazduh helikopterom. Na ovaj nain ne oteujete ostalo
drvee i ne remetite ekosistem.
abe koje ive na drveu nikad ne silaze na zemlju u toku
odraslog ivota. Izdanci na njihovim prstima lepe se za
granje, a jaja se polau u penasta gnezda iznad izvora
vode. Kada se jaja izlegu, punoglavci padnu u vodu.
Veina umskih ivotinja se prilagodila ivotu u baldahinu visoko
iznad zemlje. U poreenju sa ivotom dole, ivot na drvetu je
komplikovana stvar. Stanovnici drvea mogu se kretati u svim
pravcima ako je potrebno, ukljuujui i pomeranje gore - dole.
Moraju da se kreu kroz tanko granje i preko otvorenih prostora,
precizno procenjujui udaljenost i pazeci pritom na opasnost.
Jedan pogresan potez mogao bi da znai dug pad u sigurnu smrt.
Nesumnjivi gospodari ivota na drveu su primati ,narocito
majmuni. Gotovo svi primati ive u tropskim umama, gde im
spretne ruke i veliki mozak pomau da se kreu neverovatno
hitro. Druge ivotinje su se prilagodile ivotu na drveu na druge
naine. Zmije puzavice, na primer, imaju tanko, ilavo telo i mogu
ravnomerno da rasporede teinu dok klize ak izmedu najtanjeg
granja. abe i guteri koji ive na drveu imaju lepljive jastuice
na nogama koji im omoguuju da se lepe za grane. Dole na zemlji
ivot je drugaiji. Gusto ipraje mnogih uma oteava kretanje
velikim ivotinjama, pa one zato ive same ili u malim grupama.
Kada se prauma ne unitava da bi se formirali panjaci, razara se
kako bi se izgradile nove farme. Broj ljudi u Brazilu i ostalim
junoamerkim dravama uveava se vrtoglavom brzinom, a kako
se uglavnom radi o zemljama u najveem procentu okrenutim
poljoprivrednoj proizvodnji, takav rasplet na tetu prauma nije
nikakvo iznenaenje.

Uprkos vidnim pomacima u poslednjih desetak godina, Brazil je i

dalje siromana zemlja. Vlada Brazila trudi se da stimulie ljude
da se posvete poljoprivredi, dajui bespovratne kredite, beneficije
i donacije za izgradnju farmi. Projektovane lokacije za njih su,
pogaate, tamo gde sada ive jaguari i anakonde.
Farmeri ume najee kre izazivanjem poara i to je verovatno
najnegativnija u stvar u i tako mranoj prii. Ne samo to se
vatrom razaraju praumske povrine, ve i ogromna koliina
ugljen-dioksida biva isputena direktno u atmosferu.
Prema veini istraivanja, krenje uma je sa ueem od
neverovatnih 20% u ukupnoj emisiji CO2 na Zemlji drugi najvei
uzronik globalnog zagrevanja.
Najvei procenat gorepsomenutih farmi predstavljaju farme soje.
Naroito se to odnosi na period nakon poetka velike ekspanzije
biogoriva. Profiti su i u ovom sluaju basnoslovni i pitanje je
vremena kada e Brazil od SAD preuzeti prvo mesto na svetu po
proizvodnji soje.
Pre svega, kao i u veini sluajeva ove vrste, bogate zemlje sveta
moraju najozbiljnije da se ukljue i obezbede velika novana i
druga sredstva kako bi se krenje praume zaustavilo.
Ta sredstva morala bi ii siromanim stanovnicima praumske
oblasti Amazonije, kako enormne povrine pod farmama i
panjacima ne bi bile neophodne za suvu egzistenciju. Naravno,
nije dovoljno samo prikupiti novac, to je samo po sebi dovoljno
teko. On mora biti pravilno usmeren kako ne bi dospeo tamo gde
takvi fondovi najee zavre u depove korumpiranih politiara
i kriminalaca.
Neophodno je sprovesti i rehabilitaciju razorenih povrina, tj.

njihovo ponovno poumljavanje. Takoe, rigorozni reimi zatite

najvieg stepena trebalo bi da budu uspostavljeni to je pre
mogue.
Ekoloka informisanost ljudi moe da bude veoma vana u
itavom procesu. Kontinuiranom edukacijom lokalno stanovnitvo
bi mnogo lake i realnije sagledalo pravi znaaj Amazona. Tu su,
naravno, i zakoni - oni trenutno nisu ni dovoljno strogi ni dovoljno
precizni.
Sve dok ljudi zaista ne shvate pravu vrednost prauma, novac e
biti na prvom mestu. Novac definitivno nije sve na svetu i ljudi to
moraju shvatiti to je pre mogue. Inae nee samo opstanak
prauma Amazona biti doveden u pitanje. Na kocki e se nai
preivljavanje oveanstva. A karte koje su podeljene nikako nam
ne idu u korist.
,
,
,
,
,