CPU- CENTRALNA PROCESORSKA JEDINICA

1. UVOD
Glavna kompjuterska komponenta naziva se centralna procesorska jedinica (Central Processing Unit) ili
skraeno CPU. CPU je u stvari jedan veoma mali komad silicijuma i cesto se naziva silikonski ip ili procesorski
ip. Ovaj siuni deo je mozak kompjutera. On je za komjuter isto sto i motor za automobil iz razloga to on
sarauje sa svim ostalim delovima kompjutera. U njegovom sastavu su upravljaka, aritmetiko logika jedinica
i registri, to mu u stvari omoguava da upravlja radom itavog raunara. to je bri ip to je bri i celi
kompjuter. CPU je takoe odgovoran za pravilno izvravanje svih funkcija mikroraunara. CPU generie veinu
impulsa za kontrolu vremenskog redosleda po kome spoljne jedinice komuniciraju sa raunarom. Veinu
upravljakih funkcija raunara vri hardver ili maina sa konanim brojem stanja ili FSN (Finite-State-Machine),
koja je deo CPU-a. Ova maina primorava procesor da sekvencijalno izvrava naredbe upisanog programa. Kad
ukljuimo napajanje raunara, FSM zna odakle treba da oita prvu naredbu iz programa. Kada preuzme neku
naredbu, upie je u registar naredbi gde se dekodira.
Mikroprocesor se u principu moe podeliti na etiri glavna elementa, koja su ematski prikazana na slici 1.
Ti elementi su:

a) Adresna jedinica (Address Unit) koja ima zadatak da upravlja pristupom memoriji injenom
zatitom. Na primer ona proverava da li je dozvoljen pristup odreenoj zoni memorije, to moe da
bude izuzetno znaajno u multitasking okruenjima.
b) Jedinica magistrala ili ulazno izlazna jedinica (BUS Unit) predstavlja mesto preko koga se
mikroprocesor povezuje sa spoljanjim svetom, to jest prima i alje podatke. Ova jedinica takoe
pristupa instrukcijama koje se nalaze u memoriji.
c) Instrukcijska jedinica (Istruction Unit) prihvata instrukcije koje dolaze iz jedinice magistrala i
dekoduje ih (prepoznaje ih), pa ih u odgovarajuem formatu alje u izvrnu jedinicu.
d) Izvrna jedinica (Execution Unit) je srce mikroprocesora. Ona se, kao to se sa slike 1 vidi,
sastoji od tri glavna dela:
Aritmetika i logika jedinica (Arithmetic and Logical Unit) ALU. U ovoj jedinici
se obavljaju operacije koje su zadane instrukcijom.
Skup registara. Uloga registara je da privremeno sauva podatke koji su potrebni da
bi se obavila zadata instrukcija. Broj registara, njhova vrsta i veliina (broj bitova) je razliita
kod razliitih mikroprocesora. Veliina registara odreuje bitnost procesora. Kada se kae da
je, na primer, Pentijum procesor 32-bitni, to znai da njegovi registri imaju veliinu od 32 bita.

Mikrokod je blok u kome se nalazi skup instrukcija i tabela na osnovnom nivou koje
kontroliu i odreuju rad samog mikroprocesora.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

Slika 1. Osnovni elementi mikroprocesora

2. FUNKCIJE PROCESORA
Procesor (centralni procesor, centralna jedinica) predstavlja programski upravljan digitalni ureaj koji
obavlja sledee funkcije:
na osnovu instrukcija obrauje podatke izvravanjem nad njima relativno prostih operacija-mainskih
operacija;
donosi odluke u procesu obrade o toku odvijanja izvrenja instrukcija programa;
upravlja ostalim komponentama raunara;
obezbeuje prenos podataka izmeu komponenata raunara, kao i razmenu podataka sa spoljnim
okruenjem.
Procesor radi izvravajui program smeten u operativnu memoriju, koji se sastoji od sledeih aktivnosti:
prenos (pozivanje) svake instrukcije iz operativne memorije u upravljaku jedinicu;
prenos podataka iz operativne memorije ili registra procesora u aritmetiko-logiku jedinicu;
izvrenje (realizacija) operacije predviene tom instrukcijom;
pamenje rezultata u operativnoj memoriji ili registrima.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
Slika 2. Savremeni 64-bitni procesor
3. OSNOVNI ELEMENTI PROCESORA
3.1. UPRAVLJAKA JEDINICA
Upravljaka jedinica funkcionie tako to na osnovu programa za reenje nekog problema upravlja tokom
izvrenja operacije u raunaru.Na osnovu instrukcija programa ona nalae aktivnosti svim ostalim jedinicama
raunara i prati njihovo obavljanje.Primeri tih aktivnosti su: ulaz, pristup podacima radi pamenja ili itanja,
redosled izvrenja operacija i izlaz rezultata.
Moe se rei da upravljaka jedinica obavlja dve osnovne funkcije:
a)

odreivanje redosleda instrukcija za izvrenje i

b)
dekodiranje izabrane instrukcije, tumaenje pojedinih polja instrukcije i upravljanje izvrenjem
operacije odreene kodom operacije te instrukcije.
Upravljaka jedinica formira (generie) upravljake signale za: izbor redosleda instrukcija iz operativne
memorije, dekodiranje koda operacije, formiranje adresa operanata, pristup operativnoj memoriji I prenos
operanata u aritmetiko-logiku jedinicu, izvrenje u aritmetiko-logikoj jedinici operacije predviene kodom
instrukcije, prenos dobijenog rezultata u operativnu memoriju, organizaciju reakcije procesora na spoljne
zahteve.
Vanu ulogu pri izvrenju operacija ima raspored upravljakih signala u vremenu. Zato se govori o
taktovanju ili sinhronizaciji rada procesora. Za odreene upravljake signale I njihov redosled izvravae se
odreena operacija nad podacima. Pri tome treba da postoji (da bude predvieno) mogunost analize uslova
(indikatora stanja) u registru uslova radi grananja u procesu izvrenja operacija. Osim toga, za aritmetike
operacije se iz registra uslova koriste bit prenosa, bit prekoraenja, izlazni bit pri pomeranju sadraja.

3.2. ARITMETIKO-LOGIKA JEDINICA

Aritmetiko-logika jedinica (Arithmetic Logic Unit - ALU) predstavlja deo centralnog procesora koja
slui za obavljanje aritmetikih i logikih operacija nad celobrojnim ulaznim podacima. Pored ulaza za
podatke, ALU sadri i upravljake (selektorske) ulaze pomou kojih se bira odreena operacija, iz skupa
operacija ALU-a, koja e se obaviti. Operacija koja se obavlja na ulazu ALU-a predstavlja se u kodiranom
obliku, tj. signal na selektorskim linijama ustvari predstavlja kod operacije koja ce se izvriti nad ulaznim
podacima. Selektorske linije se unutar ALU-a dekodiraju, tako da se pomou n selektorskih linija moe
predstaviti maksimalno 2n razliitih operacija.

Slika 3. ALU

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
Aritmetiko-logika jedinica, opisana u daljem tekstu, u stanju je da obavlja 14 razliitih operacija, koje su
definisane u Tabeli 1. Operacije se obavljaju nad osmobitnim ulaznim podacima, A i B. Sel je
petobitniselektorski ulaz (S4:S0), a Cin je ulazni prenos (Carry). Y je osmobitni izlazni signal, a CarryOut je
izlazni prenos.

Tabela 1. ALU konkretno reenje

4. JEDINICE KOJIMA SE MERI BRZINA PROCESORA
Najbitnija karakteristika savremenih procesora jeste radni takt, i on se danas meri gigahercima - tu nema
mnogo nedoumica, ali se one pojavljuju kod osnovne frekvencije. Razvoj procesora tekao je bre od razvoja
ostalih delova racunara, pa su negde kod frekvencije od 50 MHz magistrale pocele da zaostaju; reenje je nadeno
u dvojnoj brzini procesora: dok obraduje podatke, on radi vecom brzinom, a kada pristupa magistrali, brzina se
smanjuje. Tehnicki gledano, to je reeno tako to procesor dobija nii radni takt i njega koristi u komunikaciji s
magistralom; kad se bavi "unutranjim poslovima", on taj takt udvostruci (utrostruci, udesetostruci itd.). To u
praksi znaci da ce npr. Athlon na 1,2 GHz sa osnovnom frekvencijom od 133 MHz u proseku raditi bre nego
Athlon na 1,2 GHz osnovne frekvencije 100 MHz, jer bre pristupa magistrali. Neki procesori su radili bre od
konkurentskih sa istim radnim taktom, pa su iz reklamnih razloga uvedene oznake koje sugeriu vii radni takt
od stvarnog - ranije je to radio Cyrix, a danas AMD. Primera radi, Athlon XP 2400+ radi na 2 GHz, a oznaka
2400 ukazuje na performanse uporedive s konkurentskim Pentiumom 4 frekvencije 2,4 GHz. U vezi s
frekvencijom je i zagrevanje procesora: vii radni takt znaci vie toplote. Ovaj problem konstruktori pokuavaju
da otklone smanjivanjem dimenzija tranzistora u procesoru. Vecina dananjih procesora ima elemente velicine
0,13 mikrona, a pojavljuju se i procesori uradeni 0,09-mikronskom tehnologijim. U svakom slucaju, za hladenje
je vaan dobar hladnjak, a jo su vaniji dobar kontakt i termoprovodna pasta izmedu procesora i hladnjaka.

5. SAVREMENE TEHNOLOGIJE PROCESORA

Poveanje performansi procesora raunara moe se postii na dva naina: poveanjem radnog takta i
boljim tj. efikasnijim dizajnom procesora. Proizvoai su se do sada preteno oslanjali na prvi metod stalna
unapreenja tehnolokog procesa izrade obezbeivala su sve manje tranzistore koji zahtevaju manje struje,
manje disipiraju toplotu i tako mogu da rade na viim radnim taktovima. Svakih nekoliko godina bi izaao novi
dizajn koji bi se u narednih nekoliko godina ubrzavao sitnim prepravkama, optimizacijama i poveanjem radnog
takta. Ipak, pre otprilike godinu dana, ova tehnika je konano zakazala. Dalje ubrzavanje procesora dodavanje
megaheraca postalo je izuzetno skupo i teko, a proizvoai su primorani da nau drugo reenje.
Intel je dogurao do 3,8 GHz. Skoro etiri gigaherca zvui impresivno, ali, ako se setimo da je Intel pre vie
od dve godine najavljivao da e Pentiumi 4 pregurati 5 GHz, onda se 3,8 GHz moe smatrati neuspehom. Na to
treba dodati da je jezgro Prescott i uvedeno da bi se konano prela brojka 4 na gigahercnoj skali. Trebalo je da
90 nm proces izrade i dui pipeline budu dovoljni, ali konaan dobitak je bio mali svega 600 MHz s obzirom
na to da su P4 sa jezgrom Northwood dogurali do 3,2 GHz.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
Ista je situacija sa kompanijom AMD. Stari Athloni sa jezgrom K7 su dogurali do 2200 MHz pa je bilo vie
nego oekivano da e generacija K8, Athloni 64 i FX, dosegnuti makar 3 GHz. Ni to se nije desilo. Athloni 64 sa
NewCastleom i Winchesterom stigli su do 2,4 GHz, a prelazak na Venice i jezgra San Diego i 90 nm tehnoloki
proces obezbedili su svega 400 MHz vie (najbri Athlon FX 57 radi pri uestalosti od 2,8 GHz).
Pri tome, top-modeli su strahovito skupi, dok pristupaniji modeli nisu dovoljno bri od nekoliko godina
starih Athlona XP i Pentiuma 4. Zato su se korisnici koji imaju procesor iz poslednje serije Athlona XP ili
Pentiuma 4 sa jezgrom Northwood teko odluivali za upgrade, a iz tog razloga popularni Bartoni i
Nortvudi i dalje dre cenu i uopte se teko nalaze na tritu polovnih komponenti.
Proizvoaima je bio potreban nov nain za realno podizanje performansi procesora. Friziranje
proizvodnog procesa i broja megaherca nije davalo rezultate i bilo je jasno da se problemu moralo prii s druge
strane.
Za to vreme, serveri i napredne radne stanice nisu imali ovih problema. Korisnici ovih raunara nemaju
probleme sa cenom, a kada cena nije problem, reenje je poznato i zove se multiprocesiranje tj. korienje vie
procesora ili ak vie raunara s vie procesora kao jedne celine. Ipak, ovo reenje zahteva veoma specifine
komponente koje su sve samo ne jeftine pa su vieprocesorski raunari namenjeni obinim smrtnicima veoma
retka pojava.
Ipak, ovde se nazire reenje problema s poetka teksta. Kako bi izgledalo spojiti najbolje iz oba sveta, tj.
preneti koncept multiprocesiranja u desktop segment tako da raunar ima vie procesora, ali da se i dalje
koriste standardne povoljne komponente karakteristine za desktop raunare?
Na ovu ideju su inenjeri iz AMD-a i Intela doli tokom 2004. godine, da bi sredinom ove godine praktino
istovremeno obe kompanije predstavile potpuno nov koncept namenjen desktop raunarima i jeftinijim radnim
stanicama viejezgarne procesore! Ovo reenje je ve poznato u serverima i jakim radnim stanicama, ali tek
sada korisnici ne moraju da plate poseban hardver. Novi viejezgarni Athloni i
Pentiumi rade u standardnim matinim ploama i koriste klasinu memoriju,
grafike i sve ostale kartice! Iz sveta servera je preuzeto samo
multiprocesiranje, ime Intel i AMD konano dobijaju mogunost da
korisnicima ponude znatno bolje performanse, ali tako da cena celog raunara
ostane u razumnim okvirima.
AMD je prvi izbacio svoj proizvod logino nazvan Athlon 64 X2. U
pitanju je Socket939 procesor koji u sebi sadri posebno jezgro Manchester ili
Toledo koje se sastoji od dva jezgra Venice tj. San Diego. Razlika je u koliini
L2 kea koji je na raspolaganju svakom jezgru Manchester poseduje dva
puta po 512 kB, dok Athloni X2 sa Toledo jezgrom imaju dva puta po 1024 kB
L2 kea. Svako jezgro ima svoj drugostepeni ke, ali dele jedan memorijski
kontroler. Ovo reenje je bilo neophodno jer Athlon s dva kontrolera ne bi
mogao da radi u ve postojeim s939 ploama. Ovo znai da oba jezgra dele
Slika 4. AMD Athlon X2
isti memorijski protok tj. da svako jezgro teoretski raspolae sa samo 3,2 3800+
GB protoka u jednoj sekundi. Da bi se ovaj penal manje osetio, AMD je
dodao specijalnu vezu koja
povezuje jezgra i omoguuje da
ona meusobno razmenjuju
podatke bez optereenja spoljnih
resursa.
Ostatak specifikacije je
procesorima. Podrane su 64tehnologija
CoolnQuiet
te
HyperTransport pri 1 GHz. Sve
silicijumsku ploicu koja broji

identian starijim Athlon 64

bitne i SSE3 instrukcije i
standardna veza sa ip-setom,
je upakovano u 199 mm2 veliku
233,2 miliona tranzistora.

Intel je uhvatio neto

svega jednostavniji. Pentiumi D,
Intelovi procesori, pre bi se
procesorima nego dvojezgarnim
Naime, jezgro koje koriste ovi

drugaiji kurs nego AMD, pre

kako se zovu prvi dvojezgarni
mogli nazvati dvoprocesorskim
kao to je to sluaj sa AMD-om.
Slika5.PentiumD820 Pentiumi, nazvano Smithfield,

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
dobijeno je bukvalnim spajanjem dva jezgra Prescott, pri emu nema ak ni namenske veze izmeu jezgara pa
komunikacija ide preko ip-seta.
Iako poseduje dva jezgra Prescott koja se koriste u Pentiumima 4, prva serija Pentiuma D nema ukljuen
HyperThreading koji karakterie sve Pentium procesore nekoliko godina unazad. SSE3 i EM64T instrukcije su
prisutne, a modeli 830 i 840 podravaju i EIST tehnologiju za smanjenje toplotne disipacije.
Jezgro Smithfield se izrauje u 90 nm procesu i konaan proizvod je povrine 206 mm2, sa oko 230
miliona tranzistora u sebi. Pakuje se u danas standardno LGA775 pakovanje, ali ne moe da radi u svim
matinim ploama sa ovim podnojem. Tek i945 i i955X obezbeuju dovoljno struje za ove procesore i915 i
i925X nisu na spisku podranih.
Najbri X2 4800+ radi na istom taktu kao i najbri klasian Athlon 64, 2400 MHz, to govori da su jezgra
Toledo i Manchester mnogo bolje optimizovana po pitanju potronje sa dva jezgra na 2,4 GHz Athlon X2 i
dalje ne trai vie od 110 W. Intel je stao na 3,2 GHz uz potronju iste koliine energije, a dalje skaliranje
podiglo bi potronju na vie od 130 vati, to nije predvieno trenutnim modelima ip-setova i matinih ploa.
Spisak svih trenutno raspoloivih modela naveli smo u tabeli.
Cene novih procesora su oekivano visoke: za Athlone 64 X2 treba platiti od 400 do 700 , dok je Intel, na
opte iznenaenje, u startu jeftiniji najslabiji Pentium D moe se kupiti za manje od 300 . Modeli 830 i 840 su
skuplji i odgovaraju ponudi AMD-a. Ipak, niska cena modela 820 nedvosmisleno ukazuje da Intel sa Pentiumom
D pretenduje i na srednju klasu desktop procesora, za razliku od AMD-a koji niani samo vii segment. Ovo je
posebno simptomatino kada se pogleda cena dodatnog jezgra. Primer je Athlon 64 3200+ (2 GHz, 512 kB L2
kea) koji kota neto vie od 200 , a takav dupli X2 3800+ potrebno je platiti preko 400 . Dodatno jezgro
je, dakle, potrebno platiti kao i prvo. Intel je znatno povoljniji: Pentium 4 521 (2,8 GHz, 1 MB L2, EM64T)
kota oko 190 , dok je dupli Pentium D 820 raspoloiv ve od 280 , to je svega 50% via cena.
Drugi bitan faktor posle cene jesu performanse. Najvie nas je zanimalo koliko performansi donosi drugo
jezgro u odnosu na jednojezgarni procesor na istom radnom taktu, ali i kako se dvojezgarni modeli nose sa
jednojezgarnima sline cene. Kako smo na testu imali Athlon X2 3800+ i Pentium D 820, konkurencija su bili
Athlon 64 3200+ i Pentium 4 520 koji rade na istom taktu (2 i 2,8 GHz) te Athlon 64 3800+ koji po AMD-u ima
isti indeks brzine i Pentium 4 550 koji je po ceni najsliniji Pentiumu D 820.
Da bi se iskoristile prednosti multiprocesiranja, potrebno je da softver bude tako napisan. Godinama
unazad ozbiljne aplikacije se piu na ovaj nain pa nije bilo problema sa pronalaenjem test programa. Izabrani
su 3ds Max 7, Photoshop 9 i najnoviji DivX 6, koji predstavljaju standardne alate profesionalaca koji se bave 3D
modelingom i renderingom, obradom slika i videa. S druge strane, igre retko primeuju dodatno jezgro, ali smo i
njih ukljuili u test igranje je sastavni deo korienja raunara, za mnoge korisnike i jedini. Od pravih igara tu
su FarCry, Doom3 i Quake4, a od sintetikih testova 3DMark 03 i 05. Konano, PCMark 05 je sintetiki test
istog proizvoaa i dobro prikazuje performanse raunara u celosti.
Oekivano, 3ds Max je u potpunosti iskoristio drugo jezgro razlika u odnosu na singlecore verziju na
istom taktu iznosi preko 90%. Photoshop je bio neto manje osetljiv na drugo jezgro, ali je ipak pokazao
znaajan porast performansi. Koristili smo vie efekata i operacija koje su vie-manje pokazale iste rezultate da
drugo jezgro donosi poboljanje od tridesetak procenata. Kodiranje video-zapisa kodekom DivX 6 pokazalo je
sline rezultate. PC Mark 05 pokazuje bolji total rezultat kada raunar koristi dvojezgarni procesor, to je
posledica CPU testa, a svi ostali sistemi (grafika, memorija i disk) rade identino. 3DMark 03 i 05 u grafikim
testovima ne vide drugo jezgro, to je redovna i oekivana pojava, dok CPUMark oekivano favorizuje P-D i X2
jer se ovaj deo testa u potpunosti oslanja na procesorsku snagu.
Najbolje smo ostavili za kraj testove igara. Dok dve starije igre uopte ne vide (Doom3) ili jedva
primeuju (FarCry) drugo jezgro i jasno favorizuju vii radni takt jednojezgarnih procesora, Quake4 je pokazao
da se i u razvoju igara stvari menjaju. Quake4 je, po svemu sudei, prva igra koja je pisana tako da iskoristi MP
mogunosti sistema. Skok nije ni priblian kao u ozbiljnim aplikacijama, ali je dovoljan da dupli Athlon pri 2
GHz postigne bolji rezultat od jednog koji radi na 2,4 GHz. Bez preterivanja, ovo je istorijski uspeh
multiprocesorskih sistema jer je doskora bilo nezamislivo da igra profitira od drugog jezgra, pa makar to bilo
skromnih 10% koliko smo izmerili kod najnovijeg potresa.
ta smo na kraju dobili? Viejezgarni procesori su nesumnjivo budunost i korisnici ve sada treba ozbiljno
da porazmisle o njima. Najvei broj ozbiljnih programa ve sada iskoriava prednosti ovakvih raunara
razlike od 30 do 90 procenata nikako ne treba zanemariti.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
Ipak, ono to nas je oduevilo jeste napredak u igrama, ne toliko zbog samih igara koliko zbog injenice da
se i ovde stvari pokreu. A ako se i igre optimizuju za multiprocesiranje, sigurno e uskoro i sav drugi softver
biti tako pisan.
Preporuka za dvojezgarni procesor? Definitivno, ukoliko vam treba ovako snaan procesor. Za prosenog
kupca jednojezgarni procesor e jo dugo biti bolji izbor prosto zato to nema potrebu za ovako brzim i skupim
procesorima. Ali, ukoliko mu je potreban procesor iz ovog cenovnog razreda, po svemu ovde prikazanom
dvojezgarni procesori su ve sada bolje reenje.
Zanimljivo je to dualcore modeli ne zaostaju za singlecore varijantama ni kad je u pitanju
overklokabilnost. Primerak Pentiuma D 820 s naeg testa uspeno je radio na 3,64 GHz, dok je AMD X2 3800+
stigao do 2,4 GHz, to je solidnih 2030% ubrzanja.
Jo jedan plus dvojezgarni procesori dobijaju za utisak o radu. Naoko, raunar znatno lake radi, ak i kada
testovi pokazuju iste ili sline rezultate. Situacije u kojima je raunar pod optereenjem i sporije reaguje na
komande praktino su eliminisane s obzirom na to da je jo uvek nemogue potpuno uposliti oba jezgra i uvek se
nae viak snage koji osigurava da raunar uvek i odmah reaguje na komande.
AMD ili Intel? AMD Athlon 64 X2 je svakako bolji procesor jer pokazuje vei skok performansi i
generalno bolje rezultate, ali je ak i najslabiji model veoma skup. AMD-u je uteha to X2 3800+ realno
odgovara Pentiumu D 830 od kojeg je X2 3800+ i bri i jeftiniji pa AMD i dalje ima bolji odnos cene i
performansi u odnosu na konkurentske modele. Problem je ta sa Pentiumom D 820 za koji AMD nema
odgovor...
Najjeftiniji dualcore procesor ve je sada pristupaan i cenovno mu pariraju Pentium 4 550 i 640 te Athlon
3500+ od kojih je 820 redom bri. U igrama su jednojezgarni modeli neto bolji, ali je u svemu ostalom 820tica mnogo bra. Kada na to dodamo da je budunost definitivno na strani viejezgarnih procesora i sve
prednosti ovih reenja, Pentium D 820 je definitivni best buy za napredne korisnike i bez ikakvih problema
tvrdimo da svako ko se odlui za neto drugo u ovom trenutku pravi greku. Na dilemu moe da nas navede
samo pojava jo slabijih Athlona 64 X2, ali sigurno bismo i u tom sluaju preporuili neki dualcore. Intel ili
AMD, nije preterano vano, dokle god ispod limenog poklopca procesora kucaju dva jezgra.

6. ZAKLJUAK
Kroz ovaj rad sam vam prikazao sredinji, centralni, glavni deo raunara bez kog on sigurno ne bi mogao
da funkcionie i kao takav predstavlja deo raunara koji ima istu ulogu kao i srce kod oveka.

7. LITERATURA
1)
2)
3)
4)
5)

www.bs.wikipedia.org, novembar 2005 (internet)

www.webopedia.com, novembar 2005 (internet)
www.maugle.vts.su.ac.yu, decembar 2005 (internet)
www.howstuffworks.com, novembar 2005 (internet)
www.sk.co.yu,januar 2006(internet)