Ib

decembar, 2014

ro
j

Dravni prvaci
u kadetskom
cetvercu bez
kormilara

INTERVJU BROJA
Medalja u Riju za bajkovit kraj karijere ....................................................... 3-7
DOGAAJI
I u 2014. potpuna dominacija na domaoj sceni ...................................... 8-11
DOGAAJI
Par zanovi veslai akteri svih najjaih svetskih takmienja.................. 12-17
GDE SU, TA RADE
ore Viacki ......................................................................................... 18-21
STRUNI UGAO
Rad sa mlaim kategorijama ................................................................... 22-25
ONI DOLAZE
Dubl skul za budunost............................................................................. 26-27
IZ ISTORIJATA KLUBA
Savieva bronza otvorila riznicu .............................................................. 28-31
FOTO GALERIJA
Protekli period u slikama ......................................................................... 32-43
KUTAK ZA PRIJATELJE KLUBA
Sinonim za vrhunsku krea vnost ............................................................ 44-47

REVIJA VESLAKOG KLUBA PARTIZAN

Adresa: Ada Ciganlija 1, 11030 Beograd, Srbija

Urednik: Novo Bojii

Telefon: + 381 11 3553 124

Tekstovi: Novo Bojii

Fax: + 381 11 3549 752

Dizajn i prelom: Novo Bojii

E-mail: vkpartizan@vkpartizan.rs

Facebook: www.facebook.com/Veslaki-Klub-Partizan

Web adresa: www.vkp.rs

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Nikola Stoji

MEDALJA U RIJU
za bajkovit kraj karijere

me Nikole Stojia je neraskidivo vezano za srpski veslaki sport. Najstariji ak vni srpski vesla ove godine je obeleio 28 godina bavljenja
ovim sportom, od ega je u Veslakom klubu
Par zan neprekidno od 1991. Te godine preao je u crno-beli tabor iz Crvene zvezde
i postao je jedan od najznaajnijih figura bogate istorije naeg kluba. I klub i on
su se sve te godine zajedno razvijali i rasli
dosegavi nesluene visine. Iako e 15. decembra napuni 40. godina po radu na treninzima, posveenos i predanos svakom
zadatku moe da bude primer svima.
Upravo je i to, uz ogromnu ljubav
prema ovom sportu, njegov glavni recept za veslaku dugovenost i uspenost. U intervjuu za
prvi broj Revije Veslakog kluba
Par zan Stoji pria o protekloj
sezoni, planovima za sledeu,
svim svojim olimpijadama, najdraem uspehu, porodici...

vajua. Teki etverac je na planetarnom ampionatu,

ujedno i poslednjem zvaninom meunarodnom takmienju u 2014, pokazao ogroman kvalitet i samo nas
je s caj nekih loih okolnos odvojio od finala. Ovaj
amac je oformljen mesec dana pre prvenstva a ja
sam u njega uao iz dvojca u kojem sam dugo veslao.
eri, Vasi i Jagar su bili u ovom amcu lane, a ja
sam postao novi lan. Ako se izuzmu Britanci i
Australijanci pokazali smo da sa svim ostalim
amcima moemo da budemo ravnopravni,
ak i bolji. Sa braniocima tule Holananima u dve trke smo bili u manje od pola sekunde i to je neto zbog ega
smo ponosno zavrili ovaj ampionat i pokazali da ovaj amac
ima ogroman potencijal i lepu
budunost. to se e dvojca
krenuo sam u sezonu sa Nenadom Beikom s kojima sam
postao evropski prvak 2013.

>>>

Kako ocenjuje proteklu sezonu?

Iako sam ove sezone propus o neka
vana takmienja rezultat na Svetskom prvenstvu u Amsterdamu dao
je i ovoj godini predznak zadovolja-

Meu m, ovaj amac je rasformiran jer se defini vno pokazalo da smo vrhunac imali 2013. Jednostavno, vie nije ilo. Probao sam u dvojcu i sa nekim drugim reprezenta vcima ali se na kraju videlo da mi je
veslanje u etvercu leglo bez obzira to nikada nisam
u ovom amcu veslao neko veliko takmienje.
S kojim eljama i oekivanjima ulazi u novu sezonu koja je predolimpijska i u kojoj e Svetsko
prvenstvo u Francuskoj bi
glavno kvalifikaciono takmienje za Olimpijske igre
u Riju 2016?
Trenutno smo u fazi individualnih treninga i prezadovoljan sam kako sam krenuo
s pripremama za narednu sezonu. Februar, mart, kada
e se odluiva ko e vesla u kojem amcu
je daleko. U

svakom sluaju glavni cilj jeste izbori svoje mesto u

reprezentaciji za velika takmienja, a potom u Francuskoj i vizu za Rijo. Iako sam godinama veslao u
dvojcu moram da priznam da mi je prijala promena.
etverac je totalno drugaija disciplina, trke su bre,
neizvesnije i uivao sam u ovom amcu. Ne bih imao
nita pro v kada bi ponovo zaveslao u njemu. ta vie, kada me je Neboja Ili posle Amsterdama pitao
ta bi izabrao ukoliko bi mogao da biram izmeu
dvojca i etverca ja sam tada rekao da bi to bio
vei amac. S obzirom na moje godine izvesno je da u posle Igara 2016. presta da se
ak vno bavim veslanjem jer nije realno da
uem u jo jedan olimpijski ciklus. Poto je
olimpijska medalja jedino odlije koje mi
nedostaje postolje u Brazilu bi bio bajkovit
nain da se opros m od veslanja.
Imao su ogromnu ast da uestvuje na
ak etiri olimpijade - igrama u Sidneju
2000, Atini 2004, Pekingu 2008. i Londonu
2012. Kakve utiske nosi sa najveih sportskih dogaaja na svetu koji su san svih sportista?
Veslako takmienje na olimpijskim igrama se
u su ni ne razlikuje mnogo od svetskih
ampionata s m to na olimpijadama
ima manje ekipa pa se osea privilegovano to uestvuje na njima. U dvojcu bez
kormilara u kojem sam nastupao na svim mojim igrama uestvuje 13 posada, za razliku od
planetarnih ampionata gde moe da ih bude neuporedivo vie. Takoe, na igrama ima
mnogo vie gledalaca. Recimo, u Sidneju u
poslednjih 700 metara trke oko staze je bilo
40.000 navijaa to je stvarno bila fenomenalna i neuobiajena slika za veslanje.
U organizacionom smislu
za same spor ste svaka
olimpijada je manje-vie

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Nikola Stoji
slina. im pone samo takmienje fokusiramo se
samo na rezultat tako da mnoge druge stvari uopte
ne primeujemo.
Za mene lino u najlepem seanju ostale su Igre u
Sidneju, moda i zbog toga to su to moje prve Igre,
to smo putovali daleko, preko pola planete, i to smo
tamo bili 25 dana. Sidnej je jedan prelep grad, bili
smo smeteni u olimpijskom selu u kojem i zaista ose da se deo jednog velikog dogaaja. Vidi mnogo
pozna h spor sta i osea se privilegovano to si deo
cele te prie. Takoe, ore Viacki i ja smo u Sidneju
bili jedni od favorita za medalju i moda je i to razlog
to sam se oseao tako dobro. Bili smo dominantni,
sa svima smo mogli da se takmiimo, to nije bio sluaj ni u A ni ni u Pekingu, ali smo na kraju ostali bez
medalje. Iako mi je to malo pokvarilo raspoloenje sama injenica da sam uestvovao na Igrama bila mi je
dovoljna da budem presrean. Moda jedina zamerka
na Igre u Sidneju bila bi to to je smetaj u Olimpijskom selu bio u kuama i kontejnerima, naravno koji
su bili deluks sreeni, pa kako kome zapadne. Mi smo
bili u kuama dok su recimo kajakai bili u kontejnerima. Meu m, kada je poelo samo takmienje niko
vie nije obraao panju na to.
U A ni smo mi veslai bili smeteni u jednoj kui jer
je veslaka staza bila daleko od Olimpijskog sela, tako
da smo bili odvojeni od glavnih deavanja. Zbog toga
i nismo imali u sak da smo deo tog velikog dogaaja.
Mladen Stegi i ja smo se plasirali u finale, i uz malo
sree, a u borbi za medalje smo bili pe . U organizacionom smislu A na e mi osta u seanju i iz razloga
to je nekako sve odraeno u poslednjem trenutku.
Mi smo doli u A nu est dana ranije kada su se odraivali zavrni radovi na mnogim objek ma.
Kada je Peking u pitanju veslao sam u paru sa Goranom
Jagarom i osvojili smo sedmo mesto, trijumfovavi u B
finalu. I u Pekingu smo bili u Olimpijskom selu koje je
zaista bilo impozantno. Kinezi su se pokazali kao odlini
domaini. Bio je prisutan ogroman broj volontera koji

su vas na svakom koraku presretali i nudili pomo. Posebno je impresivan bio restoran pod ogromnim atorom u kojem je u svakom trenutku moglo da obeduje
5.500 spor sta. Zanimljivo je da iako su Kinezi spremali
hranu iz gotovo svih svetskih kuhinja u restoranu je bio

Biografija
Ime i prezime: Nikola Stoji
Datum i mesto roenja: 15. decembar 1974,
Beograd
Nadimak: Stoja
Najvei uspesi u karijeri: srebrna medalja u
dvojcu bez kormilara na Svetskom prvenstvu
u vajcarskoj 2001; bronzana medalja u dvojcu
bez kormilara na Svetskom prvenstvu u Nemakoj 1998; zlatne medalje u dvojcu bez kormilara na evropskim prvenstvima u Poljskoj 2007
i paniji 2013; srebrne medalje u dvojcu bez
kormilara na Evropskom prvenstvu u Belorusiji
2009. i A ni 2008; zlatna medalja u dvojcu sa
kormilarom na Svetskom prvenstvu u Velikoj
Britaniji 2006; uesnik olimpijskih igara u Sidneju 2000. (peto mesto u dvojcu bez kormilara), u
A ni 2004. (peto mesto u dvojcu bez kormilara), Pekingu 2008. (sedmo mesto u dvojcu bez
kormilara) i Londonu 2012. (B finale u dvojcu
bez kormilara); 22 tule prvaka drave.

i Mekdonalds. On je izgleda neizostavan. Takoe i na

svakom koraku apara sa koka-kolom koja je jedan
od zvaninih sponzora Igara.
London mi u rezultatskom smislu nije ostao u dobrom seanju, budui da zbog moje povrede Be-

>>>
5

ik i ja nismo mogli da budemo na maksimalnom

nivou u polufinalu, da bismo morali na kraju da
odustanemo i od B finala. to se organizacije tie
London je od ostalih Igara odvojilo to to je bezbednost bila na nikada veem nivou. Na svakom
koraku su se oseale ogromne bezbednosne mere. Veslako i kajakako takmienje bilo je u Itonu,
predgrau Londona gde smo bili smeteni u univerzitetskom kampusu. Zbog toga i nismo osetili
onu pravu olimpijsku dra.

nako drage. Ipak, 2001. mi je posebno znaajna jer

sam na Dravnom prvenstvu ostvario het-trik u
seniorskoj konkurenciji. Osvojio sam zlata u skifu,
te sa orem Viackim u dvojcu i dubl skulu. Seam se da sam pred poslednju trku nisam mogao
da stojim na nogama ali sam naao snage da izaem na stazu i da na kraju i trijumfujem.

Par zan je ove godine 25. put uzastopno postao prvak drave. ta ovaj klub odvaja od ostalih u zemlji?

Vie od polovine mog dosadanjeg ivota proveo sam

u Par zanu. Iako deluje kao otrcana fraza moram da
kaem da ovaj klub za mene predstavlja drugu kuu.
Kada proem rampu na Adi i kada krenem ka klubu
imam oseaj da sam otvorio vrata stana. U Par zanu
sam odrastao, proveo neke od najlepih trenutaka, i
ponosan sam to sam deo ove velike porodice.

U Par zan doao 1991. jer sam ve tada smatrao da

je ovaj klub po profesionalizmu i strunos najbolje mesto za razvoj i napredak jednog mladog veslaa. Meu m, tadanji Par zan, celokupno veslanje
i sama Ada Ciganlija su se mnogo promenili i srean
sam to sam bio svedok te transformacije. Na bolje,
naravno. Uslovi za bavljenje ovim sportom su podignu na najvii mogui nivo i ni po emu, osim po irini baze, ne zaostajemo za veslakim velesilama. Bez
obzira na nekadanje uslove u Par zanu je oduvek
postojao ogroman entuzijazam ljudi i posveenost
najviim ciljevima to je rezul ralo da se vremenom
napravi vrhunski sistem rada. Razvoj infrastrukture
je pra o celokupni razvoj kluba kojim se danas svi
ponosimo. Uz odlian struni kadar, usredsreenost
na paklen rad, standardi su podizani iz godine u godinu a usput su beleeni i vrhunski rezulta . Nove
generacije im dou u klub postanu svesne da imaju
obavezu da nastave taj niz. Na domaoj sceni dominacija se podrazumeva, a za pravi reper su postavljeni uspesi na meunarodnoj sceni koja je Par zanu
jedino verodostojno merilo vrednos .
Branei boje Par zana osvojio si 22 tule dravnog prvaka. Koje za tebe imaju poseban znaaj?
Poto sam sve osim trijumfa na dravnim prvenstvima smatrao linim neuspehom nijedna tula za
mene nema poseban znaaj, tj. sve su mi podjed-

U klubu 23 godine? ta za tebe predstavlja Parzan?

Mnogi klinci stasavaju uz tebe. Kakav odnos

ima sa mladim naratajima u klubu i koji je
tvoj savet za sve one koji ele da postanu vrhunski veslai?
S obzirom na potpuno razliite programe rada i na
to veliki deo sezone provedemo na raznim lokacijama van Beograda retko sreemo mlae takmiare u
klubu. Ipak, desi se da neke treninge na suvom i ergometrani radimo zajedno i srean sam kada sam u
prilici da nekog ispravim ili da mu dam neki savet.
Ono to bi bio neki op savet za sve klince koji sa
bave ili tek nameravaju da ponu da treniraju veslanje jeste da osnovni preduslov za uspeh da iskreno
vole ovaj sport. Ukoliko nije tako ne bi trebalo da ga
treniraju. Re je o jednom izuzetno napornom, istovremeno i prelepom, sportu koji s druge strane nije
komercijalan. Mora da bude spreman na mnogo
truda i odricanja ukoliko eli da postane vrhunski
vesla, koji za razliku od osrednjeg fudbalera ili koarkaa zarauje neuporedivo manje.
U 28-godinjoj karijeri si osvojio pregrt medalja. Koju bi posebno izdvojio?

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Nikola Stoji i ore Viacki u dvojcu bez kormilara

na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine

Nikola
N
ikola S
Stoji
toji

- Ubedljivo najsreniji sam bio kada sam sa Viackim na Svetskom prvenstvu u Kelnu 1998. osvojio
bronzu u dvojcu. To je bio prvi put da sam veslao u
finalu seniorskog planetarnog ampionata u nekoj
olimpijskoj discipline i da sam osvojio medalju i to
u jednoj nezaboravnoj trci. U zadnjih 1.000 metara smo uli kao etvrti a Viacki je stalno ponavljao
Tu su nam Amerikanci, zapnimo. Nismo se predavali, napadali smo ih gotovo ceo kilometar i u
bukvalno poslednjom zaveslaju smo ih i pretekli.
Sa tri stotinke prednosti smo proli kroz cilj ispred
SAD. Seam se svog oseaja kada smo izali da
primimo medalju. Blistao sam kao da smo postali
svetski prvaci. Iako sam posle toga ostvarivao bolje rezultate ta medalja mi je ipak najdraa. Nasuprot ovom uspehu srebro na Svetskom prvenstvu
u Lucernu 2001. smatram svojim najveim razoa-

renjem. Iako smo Viacki i ja postali svetski viceprvaci izgubili smo zlato u poslednjim metrima iako
smo od poetka vodili.
Pored veslanja trenutna preokupacija su sedmogodinji sin Nemanja i dve i po dana mlaa
kerka Lana. Da li bi voleo da i tvoji naslednici
krenu tvojim stopama?
- Mislim da je sport jedina svetla stvar u naoj zemlji i
supruga i ja se, i zbog toga, trudimo da decu usmerimo ka njemu. Pored toga to je fizika ak vnost neophodna za pravilan rast i razvoj, sport pozi vno doprinosi i razvoju same linos . Srean sam to Nemanja i
Lana od malih nogu pokazuju afinitet ka sportu. Oboje skijaju, plivaju, voze bicikl, rolere... U svakom sluaju ukoliko budu eleli da se ozbiljno bave sportom

imae moju ogromnu podrku.

u 2014. Veslaki klub Par zan je pokazao da je

bez premca na domaoj sceni. Nai veslai i veslaice osvojili su 47 medalja na takmienjima
u zemlji, a bili su najbolji u ekipnim konkurencijama na dva najznaajnija i najjaa domaa dogaaja - Prvenstvu Srbije na ergometrima u Novom Sadu i Prvenstvu Srbije na vodi u Beogradu.

Prvenstvo Srbije
na ergometrima

Prvenstvo Srbije na ergometrima odrano je 23. februara u Novom Sadu i bilo je prvo zvanino takmienje u
2014. Par zan je do nogu potukao svu konkurenciju u
Novom Sadu osvojivi ukupno 72 boda, gotovo duplo
vie od drugoplasirane Crvene zvezde koja je sakupila 40. Na klub je u Novom Sadu osvojio ukupno sedam odlija od toga ak pet zlatnih i po jedno srebrno
i bronzano. U konkurenciji seniora osvojili smo sva tri
odlija. Marko Marjanovi je trijumfovao, drugi je bio
Nikola Stoji, a trei Radoje eri. Milo Vasi je bio es , Nenad Beik deve , Miljan Vukovi 10, Bojan Doljak 11, Aleksandar Beik 15, Ljubomir Gavri 16, Igor
Lonarevi 19, Dragia Milovanovi 21, a Aleksa Stankovi 26. U konkurenciji lakih seniora imali smo jednog
predstavnika. Pavle Krivokapi je zauzeo sedmo mesto.
Igor eri je u Novom Sadu postao dravni juniorski
prvak. U istoj kategoriji Sve slav Radovi je bio pe ,
Lukian Maratovi es , Mirko eri 14, Ma ja Jankovi 16, Nikola Mitrovi 18, Ilija Markovi 20, a Nenad Radonji 33. Zlato smo osvojili i u konkurenciji
kadeta gde je trijumfovao Aleksandar An . Dejan
Jovaevi je bio pe , Duan egarac sedmi, Veselin

Nikola Stoji, Marko Marjanovi i Radoje eri

na pobednikom postolju u Novom Sadu

Trikovi osmi, Damjan Lazi deve , Luka Frenc 23,

Bogdan Stepi 25, Mihajlo Mici 30, Vuk Mladenovi 36, Lazar Atanackovi 38, Luka Dobrilovi 45, Jus n Pavlovi 81, Lazar Petrovi 83, Lazar Pupovac 88,
Marko Kurtovi 96. U konkurenciji kadetkinja naa
najbolje plasirana veslaica bila je Milica Soo koja
je zauzela sedmo mesto. Nina Nikevi je bila deveta, Staa Keni 10, a Dragana Kui 11.
Aleksandar Bojani je zauzeo esto mesto meu pionirima, Luka Mirkovi je bio osmi, Aleksa Pani 12,
Pavle Cveji 18, Aleksa Pupovac 19, a Todor Skeji
21. Ivana Pavi je postala dravna prvakinja u konkurenciji pionirki. Do tule su s gli i Nikola Jankulovi
i Pavle Lijeski u dubl skulu za pionire, a is uspeh
u ovom uzrastu, samo u etverac skulu, pos gli su
Petar Ostoji, Ivan orevi, Nikola Mirilo i Nikola
Lonar. Druga naa ekipa u ovoj konkurenciji koju su
inili Darjan Sekuli, Lav Busarac, Marko uranovi i
Filip Pavlovi bila je sedma.

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Domaa scena

Prva regata Kupa Srbije

Prva regata Kupa Srbije odrana je 19. marta na Adi Ciganliji a na ovom takmienju Par zan se domogao osam
odlija. Ilija Markovi i Nenad Radonji su osvojili srebro u
juniorskom dvojcu bez kormilara. U skifu za juniore Nikola
Mitrovi je bio etvr , Sve slav Radovi pe , Ma ja Jankovi sedmi, a u istom uzrastu samo u dubl skulu Lukian
Maratovi je osvojio peto mesto u tandemu sa Markom
Zaharijeviem iz Save. U skifu za kadete Dejan Jovaevi
se dokopao srebra, Bogdan Stepi bronze, dok je Aleksandar An bio es . Vuk Mladenovi i Veselin Trikovi zauzeli su etvrto mesto u kadetskom dubl skulu, a u sitoj disciplini samo u konkurenciji kadetkinja Milica oo i Nina
Nikevi su osvojile bronzu, dok su Staa Keni i Dragana
Kui bile etvrte. Aleksandar Bojani, Nikola Lonarevi,
Nikola Mirilo i Ivan orevi su osvojili bronzu u pionirskom etverac skulu, Pavle Lijeski i Nikola Jankulovi srebro u pionirskom dubl skulu u kojem je Marku uranoviu i Filipu Pavloviu pripala bronza. Ivana Pavi je osvojila
bronzu u skifu za pionirke. Finala na Prvoj Rega kupa
Srbije nisu domogli Damjan Lazi, Luka Frenc Lazar Atanackovi, Mihajlo Mici i Marko Kurtovi u skifu za kadete,
odnosno Darjan Sekuli u skifu za pionire.

Druga regata Kupa Srbije

Druga regata Kupa Srbije odrana je 7. juna na Savkom
jezeru a pored odlinog rezultata Veslaki klub Par zan
se pokazao u najlepem svetlu kao domain budui da
je bio i organizator ovog takmienja. Nai takmiari su
osvojili sedam odlija. U juniorskoj konkurenciji zlato je
osvojio dvojac bez kormilara Nenad Radonji, Ilija Mar-

kovi. Najsjajnijeg odlija dokopao se i Lukijan Maratovi

koji je sa trojicom veslaa Veslakog kluba Sava Markom
Zaharijeviem, Igorom Miloeviem i Aleksom Igiem
osvojio zlato u juniorskom etvercu bez kormilara. U juniorskom skifu Ma ja Jankovi je bio pe
U kadetskoj konkurenciji Par zan se oki o s tri odlija. U mukom skifu srebro je osvojio Dejan Jovaevi, bronzu Aleksandar An , dok Bogdan Stepi

Bronzana medalja u skifu na Drugoj rega

Kupa Srbije u Beogradu: Aleksandar An

zbog povrede nije izaao na stazu iako se plasirao u

finale. U konkurenciji kadetkinja na dubl skul Staa Keni, Dragana Kui je osvojio bronzano odlije.
Marko Kurtovi i Luka Dobrilovi bili su osmi u finalu kadetskog dubl skula. U pionirskoj konukurenciji
dubl skul Pavle Lijeski, Nikola Jankulovi je ubedljivo s gao do trijumfa, dok je etvercu bez kormilara

>>>
9

Marko uranovi, Aleksandar Bojani, Nikola Mirilo, Filip Pavlovi pripala bronza. Ivana Pavi u pionirskom skifu nije zavrila finalnu trku. Inae, do finala
na Adi kroz kvalifikacije nisu s gli Duan egarac,
Mihajlo Mici, Vuk Mladenovi, Damjan Lazi i Lazar
Atanackovi u kadetskom skifu, a Nikola Lonar, Todor Skeji i Ivan orevi u pionirskom skifu.

Zlato u skifu na Prvenstvu Srbije

u Beogradu: pionirka Ivana Pavi

Drugo kolo
Omladinske lige Srbije
urug je 21. juna bio domain drugog kola Omladinske lige Srbije na kojem je Par zan osvojio e ri
odlija. Jedino zlatno odlije za na klub prigrabio
je muki pionirski dubl skul Pavle Lijeski, Nikola
Jankulovi. Srebrna odlija osvojili su enski pionirski dubl skul Ivana Pavi, Vukosava Janji odnosno
pionirski muki etverac skul Marko uranovi, Lav
Brusarac, Aleksandar Bojani, Pavle Medi. U kadetskoj konkurenciji dubl skul Staa Keni, Dragana Kui osvojio je tree mesto i bronzano odlije.
Pored pomenu h veslaa i veslaica Par zan su u urugu predstavljali i pionirski skifovi Nikola Mirilo, Ivan
orevi, Todor Skeji, Kosta Petkovi i Filip Pavlovi,
pionirski dubl skulovi Petar Ostoji, Aleksa Pupovac,
za m Mateja Markovi, Mitar Mievi i Marko Gatalica i Vasilije Milai, kadetski skifovi Mihalo Mici i
kadetski etverac bez kormilara Aleksa Pan , Nikola
Lonar, Aleksandar Vui, Luka Mirkovi. Oni, naalost, nisu uspeli da se dokopaju postolja.

Prvenstvo Srbije
Najjae i najvanije domae veslako takmienje Prvenstvo Srbije odrano je 20-21. septembra na
Savskom jezeru, a na klub je po 25. put uzastopno
poneo epitet najboljeg u zemlji. Par zan je osvojio

10

prvo mesto u generalnom plasmanu sa ukupno 17

odlija - osam zlatnih, est srebrnih i tri bronzana.
Prvog dana ampionata na programu su bila takmienja pionira i juniora. U juniorskoj konkurenciji
dravni prvak postao je Igor eri u skifu. U istoj
trci na drugi skifista Sve slav Radovi osvojio je viceampionsku tulu. Juniorski etverac skul Ma ja Jankovi, Lukian Maratovi, Nikola Mitrovi, Igor
eri osvojio je srebrno odlije. U juniorskoj konkurenciji imali smo jo dve posade. Dvojac bez kormilara Ilija Markovi, Nenad Radonji za dlaku je ostao
bez odlija poto je zauzeo etvrto mesto. U enskom skifu Tamara Trumbeta je u finalu bila esta.
U mukoj pionirskoj konkurenciji dravni prvaci postali su Aleksandar Bojani, Marko uranovi, Nikola Jankulovi, Pavle Lijeski u etverac skulu. etverac sa kormilarom Pavle Medi, Nikola Mirilo, Ivan
orevi, Nikola Lonar, kormilar Vasilije Milai
s gao je do viceampionske tule, dok se osmerac
u sastavu Aleksa Pan , Kosta Petkovi, Todor Skeji, Aleksa Pupovac, Marko Gatalica, Lav Bursarac,
Mitar Mievi, Vukain Radivojevi, kormilar Mateja Markovi dokopao bronze. U konkurenciji pionir-

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Domaa scena
Duan egarac, Mihajlo Mici, Damjan Lazi bio je prvi
ispod crte za medalju poto je zauzeo etvrto mesto. U
konkurenciji kadetkinja Tamara Milu novi je bila esta
u skifu, Nina Nikevi i Staa Keni su osvojile etvrto
mesto u dubl skulu, dok su Milica Soo i Dragana Kui u
istoj discipline bile pete.

Tree kolo
Omladinske lige Srbije

ki Par zan je osvojio dva zlata. Ivana Pavi je trijumfovala u skifu, a Teodora Aanski, Anela Nievi,
Vukosava Janji i Ana Filipovi u etverac skulu.
Drugog dana za medalje su se borili seniori i kade . U
seniorskoj konkurenciji dravni pravci su postali Milo
Vasi i Nenad Beik u dvojcu bez kormilara. Njih dvojica
su prigrabili i zlato u etvercu bez kormilara u kojem su
veslali i Nikola Stoji i Radoje eri, inae osvajai srebra
u dvojcu bez kormilara. Zlato su osvojili i Andrija ljuki
i Igor eri u dubl skulu. Goran Jagar je osvojio srebro u
skifu, dok je u istoj konkurenciji Nikola Simovi prigrabio
bronzu. enski osmerac u sastavu Tamara Trumbeta,
Ivana Pavi, Milica Soo, Tamara Milu novi, Dragana
Kui, Nina Nikevi, Staa Keni, Anela Milenkovi,
kormilar Vukosava Janji osvojio je bronzu. U kadetskoj
konkurenciji osvojili smo dva odlija. etverac bez kormilara Aleksandar An , Dejan Jovaevi, Bogdan Stepi, Danilo Radovanovi je trijumfovao u ovoj disciplini
dok je osmerac u sastavu Lazar Atanackovi, Vuk Mladenovi, Luka Frenc, Veselin Trikovi, Aleksandar An ,
Dejan Jovaevi, Bogdan Stepi, Danilo Radovanovi,
kormilar Kosta Petkovi postao dravni viceprvak. Jedan
od najmlaih kadetskih etveraca skul Nikola Jankulovi,

Na poslednjem zvaninom takmienju u ovoj sezoni

Treem kolu Omladinske lige - Daljinskoj rega koja je
odrana 18. oktobra u Novom Sadu lanovi naeg kluba su osvojili ak osam. U trkama na 4 kilometara na
Dunavu, na kojima se ogledalo perko 150 takmiara
iz 12 klubova, zlata su osvojili Igor eri u juniorskom
skifu, Danilo Radovanovi, Aleksandar An , Dejan Jovaevi i Bogdan Stepi u kadetskom etverac skulu,
te Danilo Radovanovi, Aleksandar An , Dejan Jovaevi, Bogdan Stepi, Vuk Mladenovi, Lazar Atanackovi, Mihailo Mici, Damjan Lazi i kormilar Vasilije
Milai u kadetskom osmercu. Srebra su pripala Sve slavu Radoviu u juniorskom skifu i Nikoli Jankuloviu,
Pavlu Lijeskiu, Nikoli Lonaru, Ivanu oreviu, Marku uranoviu, Aleksandru Bojaniu, Pavlu Mediu, Nikoli Mirilu i kormilaru Mateji Markoviu u pionirskom
osmercu. Bronzana odlija osvojili su Vuk Mladenovi,
Veselin Trikovi, Mihailo Mici i Damjan Lazi u kadetskom etverac skulu, Nina Nikevi, Staa Keni, Dragana Kui i Tamara Milu novi u etverac skulu za kadetkinje i Ivana Pavi, Vukasava Janji, Ana Filipovi i
Anela Nievi u etverac skulu za pionirke.
Pored osvajaa medalja na rega u Novom Sadu uestvovali su i junior Lukian Maratovi koji je bio pe
u skifu, te pionirski etverac skulovi Vukain Radivojevi, Lav Brusarac, Marko Gatalica, Todor Skeji, odnosno Petar Ostoji, Mitar Mievi, Aleksa Pupovac,
Kosta Petkovi koji su zauzeli etvrto odnosno sed
mo mesto.

11

lanovi naeg kluba su i u 2014. bili akteri svih najveih meunarodnih veslakih dogaaja u zemlji i inostranstvu na kojima je pos gnuto mnogo
vrednih rezultata. Par zanovi veslai
uestvovali su na internacionalnim
regatama u Italiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Nemakoj, Francuskoj, Srbiji, kao i na svim evropskim i svetskim ampiona ma u 2014.

Internacionalna regata
Memorial Paolo DAloja
Italijanski Piediluko je od 12. do 13. aprila bio domain tradicionalne Internacionalne regate Memorial
Paolo DAloja na kojoj je Par zan predstavljalo trojica
veslaa. Marko Marjanovi je u tandemu sa Aleksandrom Filipoviem iz Smedereva osvojio dva srebra u

Marko Marjanovi dobija es tke

za srebro u dubl skulu u Piediluku

Italiji u discipline dubl skul. S druge strane Par zanov

dvojac bez kormilara Nenad Beik, Nikola Stoji je prvog dana bio es u finalu, dok je narednog dana dana nije veslao za medalju budui da nije proao kvalifikacije. Pored veslaa u Italiji je bio i trener naeg
kluba i reprezentacije Srbije Saa Mimi.

Internacionalna regata
Croa a Open
U isto vreme kada je u Italiji odran Memorial Paolo
DAloja glavni grad Hrvatske je organizovao tradicionalnu internacionalnu regatu Croa a Open. Prvog dana ove regate srebrna odlija su osvojili Milo
Vasi u skifu, te Goran Jagar u dvojcu bez kormilara
u kojem je veslao u paru sa Viktorom Pivaem iz Grafiara. U finalu se naao i na dvojac bez kormilara
za mlae seniore Aleksandar Beik, Aleksa Stankovi koji je bio etvr . U B finalu skifa Radoje eri je
osvojio prvo mesto, a u B finalu dvojca bez kormilara
Igor Lonarevi i Jovan Popovi su trijumfovali i tako
osvojili sedmo mesto.
Nai momci su bili jo uspeniji drugog dana. Milo
Vasi je ponovio uspeh u skifu gde je, poput prvog
dana, osvojio srebro. U istoj trci Radoje eri je osvojio bronzu. etverac bez kormilara u kojem je pored
trojice naih veslaa Gorana Jagara, Igora Lonarevia
i Jovana Popovia veslao i Viktor Piva osvojio je srebro. Dvojac bez kormilara Aleksandar Beik, Aleksa

12

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Meunarodna scena

Stankovi u konkurenciji seniora A dokopao se bronze. Uz veslae je u Italiji bio i ef strunog taba VK
Par zan Neboja Ili, inae lan selektorske komisije
VSS. Pored seniora A i senior B u Zagrebu su se ogledali i nai juniori i kade koje je predvodio glavni trener naeg kluba Aleksandar Ivkovi, trener reprezentacije. Igor eri je osvojio srebro u dubl skulu u paru
sa Uroem Dimitrijeviem iz Smederevo, a bio es u
skifu. Dvojac bez kormilara Ilija Markovi, Nenad Radonji zauzeo je peto mesto. Dejan Jovaevi i Danilo Radovanovi bili su pe u kadetskom dubl skulu,
a Bogdan Stepi, Aleksandar An , Dejan Jovaevi i
Danilo Radovanovi etvr u u etverac skulu.

Beogradska internacionalna
regata - Trofej Beograda
Par zanovi veslai branei boje kluba i reprezentacije Srbije imali su mnogo uspeha na tradicionalnoj
meunarodnoj Beogradskoj internacionalnoj rega- Trofej Beograda 2014 koja je 3. i 4. maja odrana na Adi Ciganliji. U seniorskoj konkurenciji Marko
Marjanovi je u paru sa Aleksandrom Filipoviem iz
Smedereva osvojio dva zlatna odlija u dubl skulu,
Nikola Stoji je u tandemu sa Viktorom Pivaem iz
Grafiara osvojio dva srebra u dvojcu bez kormilara,
etverac bez kormilara koji su inila tri crno-bela
veslaa Jovan Popovi, Nenad Beik, Goran Jagar
i Viktor Piva trijumfovao je u finalu ove discipline

dok je Nenad Beik osvojio bronzu u skifu. U finalu

seniorskih etveraca bez kormilara Igor Lonarevi,
Bojan Doljak, Aleksandar Beik, Aleksa Stankovi
bio je etvr .
U mlaim uzras ma na klub je osvojio pet odlija.
Igor eri u paru sa Uroem Dimitrijeviem iz Smedereva osvojio je juniorsko zlato u dubl skulu, pionirski dubl skul Nikola Jankulovi, Pavle Lijeski osvojio
je zlato, a pionirski etverac skul Nikola Jankulovi,
Pavle Lijeski, Marko uranovi, Filip Pavlovi se domogao srebra, dok su Aleksandar An i Ivana Pavi
osvojili bronze u skifu konkurenciji pionira, odnosno
kadeta. U juniorskom skifu Nikola Mitrovi je bio etvr , a Ma ja Jankovi pe , a u juniorskom dvojcu
bez kormilara Ilija Markovi i Nenad Radonji su zauzeli peto mesto. Kadetski etverac skul Luka Frenc,
Bogdan Stepi, Aleksandar An , Dejan Jovaevi
zauzeo je etvrto mesto, Vuk Mladenovi i Veselin
Trikovi bili es u kadetskom dubl skulu, a is plasman su imale Milica Soo i Nina Nikevi u kadetskom dubl skulu za veslaice.
Do finala u Beogradu nisu s gli Ivan orevi, Marko uranovi i Filip Pavlovi u pionirskom skifu, Nikola Lonar i Aleksandar Bojani u pionirskom dubl
skulu, Dejan Jovaevi, Bogdan Stepi, Luka Frenc,
Damjan Lazi, Duan egarac, Mihajlo Mici, Lazar
Atanackovi u kadetskom skifu, Milica Soo, Dragana Kui, Nina Nikevi i Staa Keni u skifu za ka-

>>>
13

Milo Vasi u skifu na Evropskom

prvenstvu za seniore u Beogradu

detkinje, Lukijan Maratovi u juniorskom dubl skulu

u kojem je veslao u paru sa Markom Zaharijeviem
iz Save, Ljubomir Gavri, Nikola Simovi, Igor Lonarevi i Bojan Doljak u seniorskom skifu, Aleksandar
Beik i Aleksa Stankovi u seniorskom dvojcu bez
kormilara.

je kormilar srpskog etverca u kojem su veslali Nikola Cvije , Duan Slavni, Milo Milievi, Nemanja
Lei a koji je osvojio bronzanu medalju. Drugi Par zanov predstavnik u Belgiji Igor eri je u dubl skulu u paru sa Uroem Dimitrijeviem osvojio sedmo
mesto trijumfom u B finalu.

Internacionalna regata
u Duizburgu

Evropsko prvenstvo za seniore

Od 10. do 11. maja Duizburg u Nemakoj je bio domain Internacionalne regate na kojoj je na klub
predstavljao dvojac bez kormilara Nenad Beik, Nikola Stoji, predvoeni trenerom Saom Mimiem.
Prvog dana nai momci su osvojili srebro, a drugog
bronzu.

Evropsko prvenstvo za juniore

Hazevinkel je od 23. do 25. maja bio domain Evropskog prvenstva za juniore na kojem su boje srpske
reprezentacije iz naih redova branili Mateja Joi,
Igor eri i trener Aleksandar Ivkovi. Mateja Joi
je svoju bogatu riznicu medalja uveao na ovom takmienju za jo jedno odlije. Na reprezenta vac bio

14

Na glavni grad je od 30. maja do 1. juna bio domain Evropskog prvenstva za seniore na kojem je
Par zan imao najvie predstavnika od svih srpskih
klubova. Boje Srbije na ovom takmienju branilo je
etvoro takmiara - Milo Vasi, Marko Marjanovi,
Goran Jagar i Jovan Popovi i trojica trenera - Neboja Ili, Oleksandr Fedotov i Saa Mimi. Pored
toga veliki broj naih najmlaih lanova volon ralo
je na ovom takmienju. Najbolji plasman od veslaa Par zana pos gao je Marko Marjanovi koji je u
dubl skulu sa Aleksandrom Filipoviem iz Smedereva osvojio osmo mesto. Milo Vasi je debi u skifu
na nekom velikom seniorskom takmienju zavrio
na 11. mestu. Srpski mladi etverac bez kormilara
koji su pored naih lanova Gorana Jagara i Jovana
Popovia inili i Mar n Makovi iz Palia i Viktor Piva iz Grafiara zauzeo je esto mesto u B finalu a 12.
u ukupnom plasmanu.

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Meunarodna scena

Bledska internacionalna regata

Na Bledskoj internacionalnoj rega u Sloveniji boje Parzana branilo je estoro takmiara - mlai senior Igor
Lonarevi, junior Igor eri i kade Dejan Jovaevi,
Aleksandar An , Bogdan Stepi i Luka Frenc i dvojca
trenera Aleksandar Ivkovi i Ivan Braj gam. Prvog dana
ove tradicionalne regate Igor eri je osvojio sedmo mesto u juniorskom skifu, dok mlai senior Igor Lonarevi i
kade Dejan Jovaevi, Aleksandar An , Bogdan Stepi
i Luka Frenc nisu uspeli da se probiju do finala. Drugog
dana nai lanovi su bili mnogo uspeniji. Najsjajnije je
pripalo naem junioru Igoru eriu koji je u tandemu
sa Uroem Dimitrijeviem iz Smedereva trijumfovao u
finalnoj trci juniorskih dubl skulova. U finalu seniorskih
skifova Igor Lonarevi je zauzeo peto mesto. Aleksandar An je osvojio srebro u kadetskom skifu, u istoj disciplini Luka Frenc je bio sedmi, dok je kadetski dubl skul
Dejan Jovaevi, Bogdan Stepi osvojio etvrto mesto.

Drugi Svetski kup

Od 20. do 22. juna francuski Oibele je bio domain
Drugog Svetskog kupa na kojem su pod vostvom trenera Neboje Ilia u dvojcu bez kormilara nastupili Nenad Beik i Nikola Stoji. Njih dvojca su na ovom takmienju zauzeli sedmo mesto trijumfom u B finalu.

Internacionalna regata
Vojvodina Open
Pali je od 5. do 6. jula bio domain Internacionalne
regate Vojvodina Open. Veslai Par zana su prvog
dana ove regate osvojili dva odlija. Bronzano odlije
osvojio je Par zanov seniorski dvojac bez kormilara
Goran Jagar, Miljan Vukovi koji je na Paliu nastu-

Ma ja Joi (prvi sleva) sa bronzom

u etvercu sa kormilarom na Evropskom
prvenstvu za juniore u Hazevinkelu

pio pod zastavom Srbije. I Nikola Mitrovi se dokopao bronze u finalu juniorskih skifova. U istoj trci drugi na skifista Ma ja Jankovi bio je es . Seniorski
dvojac bez kormilara Nenad Radonji, Ilija Markovi
osvojio je esto mesto u finalu ove discipline. U otroj
konkurenciji kadetskih skifova od e ri naa takmiara samo se Luka Frenc dokopao finala u kojem je bio
prvi ispod crte za odlija. Osvojio je etvrto mesto.
Aleksandar An , Duan egarac i Mihajlo Mici nisu uspeli da se plasiraju u finale. Oba Par zanova kadetska etverac skula su veslala za medalju na Paliu.
Lazar Atanackovi, Vuk Mladenovi, Veselin Trikovi
i Damjan Lazi bili su etvr , a Luka Frenc, Aleksandar
An , Bogdan Stepi i Dejan Jovaevi pe .
etvorica Par zanovih veslaa pela su se na postolje
drugog, poslednjeg, dana Vojvodina Open-a. Zlato su
osvojili Igor Lonarevi i Vuk Matovi u seniorskom etvercu bez kormilara koji uz njih dvojicu ine i Nikola Keki iz Danubiusa i Nikola Selakovi iz Smedereva. Srebro

>>>
15

na Vojvodina Openu osvojio je Par zanov seniorski

dvojac bez kormilara Goran Jagar, Miljan Vukovi koji je
na Paliu nastupio pod zastavom Srbije. Od ostalih crno-belih posada drugog dana na Paliu najblii medalji bili su juniorski dvojac bez kormilara Nenad Radonji,
Ilija Markovi i kadetski etverac skul Lazar Atanackovi,
Vuk Mladenovi, Veselin Trikovi, Damjan Lazi koji je
veslao u juniorskoj konkurenciji. Oba ova amca su u finalima bili prvi ispod crte za postolje. U finalu juniorskih
dvojaca bez kormilara na lan Lukian Maratovi koji je
veslao u paru sa Aleksandrom Miniem iz VK Sava zauzeo je peto mesto. Juniori Ma ja Jankovi i Nikola Mitrovi su u konkurenciji seniorskih dubl skulova zauzeli
peto mesto. U istoj disciplini ali u kadetskoj konkurenciji
Bogdan Stepi i Aleksandar An su u borbi za medalje
bili es . U pionirskoj konkurenciji Veslaki klub Par zan
je imao jedan amac. Nikola Jankulovi i Pavle Lijeski su
u finalu dubl skulova bili pe .

Trei Svetski kup

Na Treem Svetskom kupu, koji je od 11. do 13. jula
odran u Lucernu Par zan je predstavljalo trojica veslaa Marko Marjanovi, Nenad Beik i Milo Vasi

i trojica trenera - Neboja Ili, Oleksandar Fedotov

i Saa Mimi. Marjanovi je u tandemu sa Aleksandrom Filipoviem iz Smedereva u B finalu bio drugi
to mu je donelo osmo mesto u ukupnom plasmanu. Par zanov reprezenta vni dvojac bez kormilara
Nenad Beik, Milo Vasi svoj prvi zajedniki nastup
u ovom amcu zavrio je na devetom mestu.

Svetsko prvenstvo
za seniore do 23 godine
U italijanskom Varezeu od 23. do 27. jula odrano je
Svetsko prvenstvo za seniore do 23 godine na kojem
su boje Srbije iz naeg kluba branili Igor Lonarevi, Vuk
Matovi i trener Aleksandar Ivkovi. Vuk Matovi i igor
Lonarevi su u reprezenta vnom etvercu bez kormilara, koji su pored njih dvojce inili i Nikola Keki iz Danubiusa 1885 i Nikola Selakovi iz Smedereva, osvojili deseto mesto. Glavni trener VK Par zan je u Italiji doao do
svog devetog reprezenta vnog odlija u trenerskoj karijeri. Ivkovi je vodio srpski dvojac bez kormilara Viktor
Piva, Mar n Makovi koji je u Varezeu osvojio bronzanu medalju fantas nim finiem u finalnom okraju.

Vuk Matovi (drugi sleva) i Igor Lonarevi (etvr sleva)

na Svetskom prvenstvu za mlae seniore u Varezeu

16

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Par zanov reprezenta vni etverac bez kormilara Radoje eri, Nikola Stoji,
Milo Vasi, Goran Jagar na Svetskom prvenstvu za seniore u Amsterdamu

Meunarodna
M
eunarodna s
scena
cena

Svetsko prvenstvo za juniore

Na Svetskom prvenstvu za juniore, odranom od 6.
do 10. avgusta u Hamburgu u Nemakoj od naih
lanova uestvovali su Igor eri i kormilar Ma ja
Joi. Njih dvojica su su nastupili u osmercu sa Nikolom Cvije em, Duanom Slavniem, Nemanjom
Leiem, Miloem Milieviem, Uroem Dimitrijeviem, Markom Ris em i Zoranom Rajiem a osvojili
su sedmo mesto.

Svetsko prvenstvo za seniore

Najjae i najznaajnije seniorsko takmienje u 2014.
Svetsko prvenstvo odrano je u Amsterdamu u Holandiji od 23. do 31. avgusta, a Par zan je ponovo imao
najvei broj uesnika meu klubovima - ak estoricu
veslaa - Marka Marjanovia, Radoja eria, Miloa
Vasia, Nikolu Stojia, Gorana Jagara i rezervu Nenada Beika i trojicu trenera - Neboju Ilia, Oleksandra
Fedotova i Sau Mimia. Par zanov reprezenta vni
etverac bez kormilara Goran Jagar, Milo Vasi, Nikola Stoji, Radoje eri osvojio je deveto mesto poto je bio trei u B finalu. enski dvojac bez kormilara
Jovana Arsi, Iva Obradovi koji je vodio na trener
Saa Mimi osvojio je, takoe, tree mesto u B finalu.

Marko Marjanovi u tandemu sa Aleksandrom Filipoviem iz Smedereva osvojio je deveto mesto u dubl
skulu poto su bili trei u B finalu.

Balkansko prvenstvo
Balkansko prvenstvo, odrano od 6. do 7. septembra
bilo je poslednje meunarodno takmienje u ovoj
godini a na njemu je za reprezentaciju Srbije iz Par zana veslalo estorica veslaa, dok je u svojstvu trenera reprezentacije bio Aleksandar Ivkovi. Igor eri i kormilar Mateja Joi osvojili su viceampionsku
tulu. Njih dvojica su u srpskom juniorskom osmercu, koji su inili i Nikola Cvije (VK Crvena zvezda),
Milo Milievi (VK Crvena zvezda), Uro Dimitrijevi
(VK Smederevo), Duan Slavni (VK Crvena zvezda),
Nemanja Lei (VK Crvena zvezda), Marko Ris (VK
Smederevo) i Zoran Raji (VK Smederevo), bili su
drugi iza posade Rumunije. Igor eri je nastupio i u
skifu gde je bio prvi ispod crte za postolje. Osvojio je
etvrto mesto. Nai kade Bogdan Stepi, Dejan Jovaevi, Aleksandar An , Danilo Radovanovi i kormilar Mateja Joi zauzeli su peto mesto u reprezenta vnom osmercu u kojem su, pored njih, bili Pavle
Simi (VK Galeb), Duan ulovi (VK Crvena zvezda),
Filip Milojevi (VK Crvena zvezda) i Luka Lazarevi

(VK Crvena zvezda).

17

eslaki klub Par zan je iznedrio veliki broj vrhunskih veslaa.

Ipak, ono na ta su posebno ponosni u ovom klubu jeste injenica da su u njemu sazrevali i stasavali klinci koji su postali uspeni i dokazani ljudi i na svim ostalim ivotnim poljima. Jedan od
najboljih primera za to jeste i ore Viacki. Diplomac jednog
od najpres nijih amerikih koleda Univerziteta Berkli i magistar uvenog Univerziteta Klod Bernar u Lionu nakon briljantne veslake karijere, koja je trajala punih 17 godina, nastavio je da nie pobede i
u profesionalnim i privatnim vodama. Nakon mnogo vanih i odgovornih funkcija
od marta 2009. poverena mu je uloga prvog opera vca srpskog sporta budui da
je postao generalni sekretar Olimpijskog komiteta nae zemlje. Vlasnik za sada
poslednje, ujedno i najsjajnije, seniorske svetske medalje u istoriji srpskog veslanja srebra na Svetskom prvenstvu u Lucernu 2001, u rubrici Gde su, ta rada,
za prvi broj Revije Veslakog kluba Par zan, pria o svom profesionalnom putu,
razlozima za prekid veslake karijere u najboljim godinama, budunos srpskog
veslanja, danima provedenim u Par zanu, porodici...
Kako je tekao tvoj profesionalni put nakon zavretka veslake karijere?
Prvi posao dobio sam u Americi dok sam jo studirao i bavio se sportom. Kasnije, po povratku u Srbiju i po zavretku Olimpijskih igara u Sidneju, tadanji
Ministar omladine i sporta Voja Andri pozvao me je da budem njegov po-

18
8

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

ore Viacki

Nikola Stoji, Neboja Ili i ore Viacki sa bronzanim odlijem

u dvojcu bez kormilara na SP za seniore u Nemakoj 1998. godine

monik. Sa njim sam radio od 2000. do 2003, a nakon

toga godinu dana sam se potpuno posve o veslanju
zbog Olimpijskih igara u A ni 2004. Godinu dana kasnije, 2005, na poziv Aleksandra Boriia ukljuio sam se u
Sportsku asocijaciju Srbije. Za m sam dobio priliku da
vodim organizaciju Evropskog olimpijskog fes vala mladih u Beogradu, koji je odran 2007. Kada je EYOF zavren, Beograd je u pripremi Univerzijade 2009. godine
dobio organizaciju Univerzitetskog svetskog prvenstva u
veslanju, tako da sam se prikljuio organizaciji ovog dogaaja. Dolaskom Vlade Divca na mesto predsednika
Olimpijskog komiteta Srbije ponueno mi je mesto generalnog sekretara OKS, na kome i danas radim.
Zbog ega si odluio da stavi taku na veslaku
karijeru u godinama koje su po sta s kim podacima najbolje za bavljenje ovim sportom?

Verujem da je vrlo vano za svakog spor stu da ose

kada je momenat da zavri karijeru i posve se nekim novim izazovima. Te 2004. godine, oseao sam
se zaista sjajno, ali sam isto tako ose o da sam doao do kraja. Za bavljenje sportom na tom nivou potrebna je ogromna energija, ne samo fizika nego i
emo vna, i kada sam ose o da poinje da je ponestaje znao sam da je vreme da krenem nekim drugim putem.
Koliko je veslanje u calo na tvoj ivot i opredeljenje ime e se bavi nakon zavretka karijere
i koliko je bavljenje sportom, uopte, pomoglo
u nekim poslovima koje si obavljao i obavlja?

>>>
19

Mislim da bi re u calo u mom odgovoru bila slaba, s obzirom da

me je pored roditelja, veslanje apsolutno definisalo onim to sam
danas. Kroz 17 godina bavljenja veslanjem, dobio sam priliku da
studiram na jednom od najboljih univerziteta na svetu i upoznao
veliki broj ljudi, za ta sigurno ne bih imao priliku da se nisam bavio
ovim sportom.

Nikola Stoji i ore Viacki sa srebrnom meda

bez kormilara na SP za seniore u vajcarskoj 200

Koliko i u emu se srpsko veslanje promenio u odnosu na period kada si bio ak van?
Sam sport se su nski jako malo promenio, veslaki reeno i dalje mora da ide ispod 1,30 na 500 m da bi bio brz u dvojcu bez
kormilara. Sa druge strane, uslovi u kojima najbolji veslai danas

Biografija
Ime i prezime: ore Viacki
Datum i mesto roenja: 2. april 1975, Beograd
Najvei uspesi u karijeri: zlato u etvercu sa kormilarom na
Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Holandiji
1995; srebro u dvojcu bez kormilara na Svetskom prvenstvu
za seniore u vajcarskoj 2001, srebro u dvojcu bez kormilara
na Svetskom kupu u Austriji 2001; bronza u dvojcu bez kormilara na Svetskom prvenstvu za seniore u Nemakoj 1998;
peto mesto u dvojcu bez kormilara na Olimpijskim igrama u
Sidneju 2000; 17 tula dravnog prvaka.

treniraju neuporedivo su bolji nego oni koje smo mi imali. Smatram da je to normalno i drago mi je to sam imao priliku da budem deo tog procesa.
Kako sa ove vremenske distance gleda na svoju veslaku karijeru. Da li za neim ali, na ta si posebno ponosan?
Ne mogu da kaem da alim za bilo im, znam da sam dao onoliko koliko sam objek vno mogao, tako da se sa te strane oseam
potpuno ispunjeno. Teko je da kaem na ta sam posebno ponosan, ali sigurno da postoje momen koji su definisali moje bavljenje
sportom. U mom sluaju, to su prva osvojena zlatna medalja na

20

Neboja Ili, Borko Mitrovi

Danko uni i kormilar Mir
u etvercu sa kormilarom n

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

ljom u dvojcu
01. godine

, Nikola Stoji, Vuk uni, ore Viacki,

roslav Jezdanov sa zlatnom medaljom
na SP za seniore do 23 godine u Holandiji 1995.

ore Viacki
prvenstvu Srbije, to mi je ujedno bila i prva pobeda u sportskoj karijeri i posle toga prvi nastup za reprezentaciju. To su sigurno sportski, ni priblino veliki rezulta kao neki koje sam kasnije pos zao, ali
su za mene ipak najvaniji.
lan si Izvrnog odbora Veslakog saveza Srbije i Upravnog odbora Veslakog kluba Par zan. Kako iz ugla i visokog veslakog
poslenika vidi sadanjost i budunost srpskog veslanja?
Veslanje je sport zdravih i obrazovanih ljudi, i ukoliko to zadrimo
uvek e bi visoko ko ran meu sportovima u naoj zemlji.
Koja su najupeatljivija seanja koja te vezuju za Veslaki klub
Par zan iz perioda kada si trenirao u ovom klubu?
Veslaki klub je mesto na kome sam odrastao, tako da me mnogo
toga vee za Par zan. Ono ega se uvek prvo se m je, najkrae reeno, jedno zaista lepo vreme koje smo kao klinci proveli na Adi.
Iz Veslakog kluba Par zan je poniklo mnogo uspenih ljudi,
meu kojima si i, naravno, . Mnogi od Vas su zavrili najpres nije amerike univerzitete. S kim si ostao u kontaktu s obzirom
da je mnogo Vas posle studija ostalo da ivi i radi u Americi?
Mnogo mojih drugova ivi van Srbije, kao to ste rekli, uglavnom su
kao i ja dobili priliku da se koluju u inostranstvu i tamo su i ostali.
Svi smo i dalje u kontaktu, sigurno ne na onaj nain na koji bismo
eleli, ali mislim da se nalazimo u godinama kada nam pored posla
i porodice, u ovom momentu ne ostaje mnogo vremena za druenje. Meu m, viamo se kad god smo u prilici, a kada decu porastu
jednog dana, imaemo mnogo vie vremena za to.
Na privatnom planu si uspeo da oformi etverac sa kormilarom?
Sa suprugom Jelenom, koja se dugo bavila koarkom s obzirom da
je iz koarkake porodice, imam troje dece. Luka i Tara treniraju plivanje, dok Petra jo uvek trenira nas.
Tvoj otac Prijezda je bio uspean vesla, a si nastavio njegovim stopama. Da li bi voleo da tvoja deca nastave tradiciju?
Svaki roditelj koji se bavio sportom i koji ne kae da bi voleo da deca
nastave nije iskren. Sa druge strane, s obzirom da imam dve erke,
ne bih bio oduevljen tom idejom, ali sigurno ih neu spreava za

ta god da se odlue.

21

Rad sa mladim
kategorijama
Veslaki klub Par zan je 25 godina najbolji klub u zemlji. Jedan od glavnih razloga za takav uspeh je kvalitetan rad sa mlaim kategorijama. U daljem tekstu
emo vas upozna sa naim nainom rada.

Formiranje kole veslanja

Formiranje kole veslanja je jedan od najzahtevnijih
zadataka koji moraju da se ispune da bi se dobila kvalitetna grupa, iz koje moemo obavi kvalitetnu selekciju koja je ujedno i kljuna karika na putu ka uspehu.
Kaemo kljuna iz razloga to ako nemamo kvalitetnu
kolu veslanja, nemamo iz ega da izvrimo selekciju,
koja je neophodna za kvalitetni rad sa mlaim kategorijama. Formiranje te grupe vrimo najpre tako to prikupljamo decu, najee obilazei osnovne kole, upoznajemo decu sa veslanjem kao sportom, usput radimo

i mini tes ranja na osnovu kojih trener dobije osnovne

podatke, kao to su pored fizikog izgleda i koordinacije pokreta, eksplozivnost, vrs na i izdrljivost. Treba
napomenu da kod nekoga moemo dobi sve te elemente, a kod nekoga samo neke od nabrojanih.
Selekcija u mlaim kategorijama je vrlo delikatan
zadatak, iz razloga to se vri u uzrastu od 12 do 14
godina. U tom uzrastu fiziki izgled nam je i prvi kriterijum za kvalitetnog spor stu, a da bi se taj kriterijum ispunio spor sta treba da bude visok oko 175
cm, to i nije uvek pravi pokazatelj, jer je mnogo bitan genetski kod tog spor ste. Odnosno, treba mu
ispita genetsku sliku familije, koja igra moda i najbitniju ulogu u njegovom fizikom razvoju. To znai
ako on nema fizikih predispozicija: visinu, dugake
ruke, dobru koordinaciju pokreta, eksplozivnost, iz-

Veslanje u gigu je neizostavni deo na poetku

22

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Pie: Aleksandar Ivkovi

drljivost i drugo, potrebno je sagleda kakvih su
fizikih predispozicija, pre svega roditelji, a za m i
njihovi roaci. Ti podaci su nam bitni iz razloga to
deaci ulaze u pubertet sa 16 godina, a tada organizam radi ubrzanim tempom i dolazi do bukvalne eksplozije u njihovom organizmu, dolazi do poveanog
luenja testosterona (muki polni hormon), tako da
su deaci u tom uzrastu prirodno dopingovani.
Drugi deo selekcije vrimo sa starijom grupom poetnika, kod koje moemo mnogo jasnije i konkretnije da se drimo parametara, na osnovu kojih vrimo
selekciju. To su: visina, teina, koordinacija pokreta,
sport kojim se i koliko dugo do tada bavio, eksplozivnost, izdrljivost i drugo. Od svih h parametara
stariji poetnici moraju da ispunjavaju veinu, to nije sluaj kod mlae grupe, jer se parametri mogu
stei i na drugim sportovima. Kako je praksa pokazala, veslanju najvie odgovaraju sportovi kao to su
plivanje i vaterpolo, to ne znai da deaci i devojice sa drugih sportova nee moi uspeno da se bave
veslanjem.
U veslanju, kao i u veini drugih sportova, najbitniji
je redovan i uporan rad, jer to je ono to donosi vrhunski rezultat. Kod talentovanijih to ide mnogo lake, to ne znai da su oni bolji i vei radnici. Praksa
je pokazala da ee dobijamo spor stu koji je veliki

talenat, ali ne ba i veliki radnik, nego da imamo izuzetno talentovanog spor stu i velikog radnika.

Selekcija
Kako smo ve pomenuli, vrenjem dobre selekcije
dolazimo do pravih rezultata.
Moramo vri vie selekcija u toku godine, dok ne
doemo do grupe koju emo sprema za takmienja.
Sve te selekcije vrimo iz pogona, koji smo najee
stvorili na nain koji trai dosta vremena i energije,
ali to moramo uradi da bi imali stalni priliv deaka
od kojih bi mogli da napravimo vrhunske spor ste.
Deaci koji prou prvu selekciju, koju vrimo od prvog treninga, pa do isteka prva tri meseca treniranja, prelaze u predtakmiarsku grupu, dok se ostali
ne odbacuju, ve se od njih formira grupa kole veslanja i oni su u toj kategoriji dok ne napune 14 godina, odnosno dok ne prerastu kategoriju kadeta, a
tada prelaze u rekrea vnu grupu. Vrlo je bitno ne
odbaci one koji nam nisu zadovoljili prve kriterijume, iz razloga to ulaskom u pubertet njihovo psihofiziko stanje moe bitno da se preokrene.
Kada se oformi grupa predtakmiara, glavni zadatak je da ih nauimo tehnici zaveslaja. Moramo bi
vrlo precizni i ne dozvoli da se kroz razvoj provuku
greke, koje emo u budunos mnogo tee ispravi ,
nego ih naui neem novom.

Poetak u galiji i gigu

Uenje poinje u galiji, u kojoj moemo postavi
dvanaest veslaa, poves jo njih trojicu ili etvoricu za promenu. Galija je vrlo bitna, jer u isto vreme
radimo sa dvanaest veslaa. Drugi razlog zbog kog
koris mo galiju na samom startu je taj da je ona najstabilnija u celom veslakom plovnom parku. Kroz
galiju uspevamo da iskljuimo mogui strah od vode

>>>
23

kod spor sta i da dobijemo maksimalnu oputenost

kod njih, to nam je neophodno za oblikovanje tehnike zaveslaja na najbolji mogui nain.

Nakon ovakve selekcije dobijamo visoko kvalitetnu

grupu takmiara, po uzrasnoj kategoriji oni su PIONIRI.

Sledei korak nam je prelazak iz galije u etverce gig,

koji su za razliku od galije neto nestabilniji, ali zbog
svoje teine i irine daleko stabilniji od takmiarskih
amaca, koji su nam konaan cilj.

Pioniri su takmiari poetnici. Ulaskom u tu grupu

po prvi put prak no se susreu sa stazom duine
1000 m, pravim treningom, kaem pravim jer je do
tog trenutka sve bilo prilagoeno upoznavanju sa
treningom.

Dolazi do sloenijeg pristupa zaveslaju. Sa rimen tehnike, koju smo imali u prvom kontaktu sa veslanjem,
odnosno u galiji, susreemo se sa skul veslanjem, koje ako budemo uporni i disciplinovani stvara odlinu
podlogu za dalji rad. Pored toga to prelazimo na vii nivo, to se e tehnike veslanja, poinjemo i sa
formiranjem slike o pravom treningu.

Sa selekcijom PIONIRA se radi u trajanju od godinu

do dve, sa panjom kojom se posveujemo i olimpijskom mu, iz prostog razloga jer nam je to budui
olimpijski m.

U ovom periodu, govorimo za uzrast od trinaest, etrnaest godina, prelazimo sa tri na pet treninga nedeljno. Upoznajemo se sa m kako izgleda trening:

U tom uzrastu trener pravi prve programe treninga,

koji imaju zadatak da se kroz igru i specifine treninge oblikuju spor s .

kada se dolazi na trening

ta je uvodni deo treninga (zagrevanje, razgibavanje)

glavni deo treninga

zavrni deo treninga (vebe posle treninga, istezanje)

U zimskom pripremnom periodu radimo na uenju

tehnike veslanja na ergometru, odnosno trenaneru,
koji se koris za fiziku i tehniku pripremu veslaa.
Pioniri na njemu ne provode vie od 15 minuta u dve
serije, iz razloga to nisu u stanju da budu skoncentrisani na ono to rade i to pet puta u nedelji, odnosno svaki dan kada imaju treninge.

Upoznajemo spor ste s m koliko je bitno da se ponaaju kao pravi spor s . To znai da moraju da vode rauna o svom odmoru, da bi se na to bolji nain
pripremili za trening. Upoznajemo se sa pravilnom
ishranom, koliko su bitni doruak, ruak, uina i veera. Koliko je bitno da se unosi dovoljno tenos u
organizam, vitamina i drugo.
Upoznajemo ih sa svim op m stvarima koje izgledaju kao sitnice, ali su u stvari neophodni za uspeno
bavljenjem sportom. Uimo ih sportskoj disciplini,
od koje nam zavisi toliko mnogo stvari koje su nam
vezane za sport kojim se bavimo, a i na taj nain izbegavamo mnogobrojne mogue povrede.

24

Oblikovanje spor sta kroz igru

To bi bio glavni deo treninga uz koji se jo dodaje fizioloki deo, koji je najee sainjen iz tranja ili raznih poligona spretnos , eksplozivnos i izdrljivos ,
koji nisu u duem trajanju od 40 minuta.
Pored uvodnog dela treninga, koji se sastoji iz zagrevanja, laganog tranja i vebi oblikovanja, imamo
gore navedeni glavni deo treninga i zavrni deo treninga koji se sastoji iz vebi istezanja, koje pospeuju
rast mladih spor sta, njihovu gipkost odnosno razgibanost koja smanjuje mogunost povreda i svakako
olakava rad i napredovanje spor sta.
U prolenom i letnjem pripremnom periodu trening
se menja u glavnom delu treninga, zbog mogunos

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Pie: Aleksandar Ivkovi

U pionirskom uzrastu se prelazi u profesionalne amce

izlaska na vodu, odnosno rada treninga u amcima

na vodi.

do op malnog rada, kada za 70 minuta prelaze po

12 km u skifu

Najvei napredak kroz skif

Svim spor s ma koji prou ovakvu vrstu kole veslanja i treninga, kroz selekciju pionira, svakako e bi
olakan rad pri prelasku u sledeu starosnu kategoriju - kade .

Posle kvalitetno odraene selekcije kole veslanja,

za m kvalitetno odraenog zimskog pripremnog treninga, dobijamo spor stu spremnog za ozbiljan rad,
naravno prilagoenog njegovoj uzrasnoj kategoriji.
Takav trening izgleda tako to pored uvodnog dela
treninga imamo glavni deo treninga, odnosno prvi
zadatak glavnog dela treninga je osposobi spor stu
da vesla odnosno radi treninge u skifu. Spor s kroz
rad u skifu imaju mogunost najboljeg napredovanja,
bez obzira da li e oni bi i najbolji na takmienjima
ili test treninzima. Do takvog treninga, vrlo esto je
potreban veliki rad u veim amcima. Da li su to dublovi ili etverci skul zavisi od toga koliko je spor sta
oputen, odnosno osposobljen za rad u veim ili manjim amcima i to treba forsira , ali svakako vraa
spor stu u skif barem dva puta nedeljno.
Treninzi se vre u trajanju od 60 do 70 minuta, to u
poetku znai da oni za to vreme prelaze od 6 do 8
km. To nije dovoljno pa imaju dodatni trening na ergometrima ili tranje u trajanju od 20 do 30 minuta.
Time pospeujemo njihovo napredovanje i dolazak

Tu se kree sa znatno ozbiljnijim radom, sa poveanjem

broja treninga sa pet na est nedeljno i sa uvoenjem
priprema, dva do tri puta godinje. Na pripremama,
koje obino traju 15 dana, se trenira dva puta dnevno.
Prelazi se na specifine treninge, to znai da se izbacuje model treninga koji je zasnovan na igri kroz trening
koji je prak kovan u mlaim kategorijama.
Pretvaranjem igre na minimum u trenanom procesu kadeta, odnosno spor sta od 15 i 16 godina,
dolazimo do dras no ozbiljnijeg pristupa spor sta
sportu, to je neminovno zbog naeg cilja, a on je jasan, vrhunski rezultat.
Kao to je ve pomenuto, da bi se oformio dobar vesla, vrlo je bitan kvalitetan rad u mlaim kategorijama. Meu m nije redak sluaj da imamo vrhunske spor ste koji su poeli sa veslanjem u kategoriji
kadeta ili ak juniora ali su oni uglavnom dolazili sa

nekih drugih sportova.

25

- Posle osnovne kole cilj mi je da upiem Medicinsku kolu. Uporedo sa redovnom kolom pohaam i Muziku kolu u kojoj sam zavrio es razred. Moj instrument je klasina gitara. im sam je
uzeo u ruke rekli su mi da imam talenat za nju i ve
est godina sam joj odan. Inae, pored fizikog od
predmeta oboavam i likovno, jer volim umetnost
u svim oblicima.

Njih dvojica su u svojim zavrnim godinama u pionirskoj konkurenciji dominirali u Srbiji pokazavi da e biti uzdanice kadetske ekipe naeg kluba
dogodine. Pored zlata na Dravnom prvenstvu na
ergometrima u dubl skulu i na Dravnom prvenstvu na vodi u etverac skulu osvojili su i tri zlata
i dva srebra na ostalim takmienjima. Obojica su
ove godine krenula u osmi razred osnovne kole.
Nikola ide u Osnovnu kolu Knjeginja Milica, dok
Pavle pohaa Osnovnu kolu Ljuba Nenadovi.
Odlini su aci.

- Jednostavno, sve u vezi

sa veslanjem je specifino i drugaije u odnosu
na neke druge sportove i
to je neto to me je
privuklo. Takoe, u
razgovoru sa ocem
sam saznao da
preko veslanja

eslak
sla
aki klub
klu P
Par
a tizan je oduvek
bio praavi rasad
sa nik
n talenata vesla kkog spor
sla
sla
orrta. Ovaj
Ova klub je izO
Ov
ned
drio
rio
io mno
m
mn gee vrhun
h
hu
un
nske
sk
s veslae
upravo
o zbog
zbo vaanog
og seg
egmen
me ta
strategije da se
st
s posebna
posebna pa
pan
nja
u raadu
d posveuje mlaim kateakih
kih i sp
ssportskih bisera
gorijama. Iz mnotva veeslakih
sla
koji obeavaju da e nastaviti stopama Predraga
Savia, ora Viackog, Nikole Stojia izbor da ih
predstavimo u rubrici Oni dolaze u prvom broju
Revije Veslakog kluba Partizan pao je na Nikolu
Jankulovia i Pavla Lijeskia.

Nikola je pre veslanja trenirao razne sportove, izmeu ostalog koarku i odbojku. Meu m, kada je na
poziv trenera Duana Bunia u oktobru 2012. doao na prvi veslaki trening odmah je znao da e ga
ovaj sport kupi za ceo ivot:

- Do sada sam svake godine bio skroz odlian. Siguran sam da u i zavrnu godinu Osnovne kole zavrinajboljim uspehom i da u upisa kolu koju elim
- IX beogradsku gimnaziju - kae Jankulovi koji je
ima posebnog dara za fiziku - Zaintrigirao me je ovaj
predmet od poetka. Zanimljiv je jer otkriva razne
prirodne zakone. Uestvovao sam i na takmienju iz
fizike gde sam doao do republikog nivoa osvojivi
tree mesto u zemlji.
Za razliku od Nikole Pavle je umetnika dua:

26

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Nikola Jankulovi i Pavle Lijeski

moe da kupi sebi s pendiju za neki od najpres nijih amerikih univerziteta. Budui da mi je
kolovanje izuzetno bitno to je bila jo jedna stvar
koja me je mo visala da posve m ovom sportu.
I Pavle je pre veslanja bio sportski ak van ali je morao da prekine sa treniranjem koarke zbog mog bavljenja muzikom.
- Poto sviranje gitare i treniranje nekog sporta u
kojem lako moe da povredi prste ne idu jedno
sa drugim morao sam da odustanem od koarke.
Poto volim sport odmah sam traio alternativu. Za plivanje i fudbal nisam imao talenta. Jednog dana vozei bicikl na Adi Ciganliji video sam
veslaki trening. Trener Buni me je pozvao da
doem da probam da veslam. Svideo mi se ovaj
sport na prvi pogled pogotovo to sam video da
imam smisla za njega - prisea se svojih veslakih poetaka Pavle.
Obojici su treninzi na vodi najzanimljiviji deo.
- Oseaj kada si u amcu i kada se snagom
svoga tela pokree na vodi jeste izvanredan. Volim kada radimo i u teretani,
a najtee mi padaju treninzi na ergometru. Ipak, svestan sam njihovog
velikog znaaja pa uvek nastojim
da i u ergometrani pruim svoj
maksimum - istie Nikola.
- Veslaki treninzi znaju

da budu naporni, pogotovo oni na suvom. Meum, treninzi na vodi za mene ne predstavljaju bilo
kakav napor s obzirom uivam kada smo u amcu.
Volim sve to radimo na vodi, poev od raznih tehnikih detalja do samog trkanja sa saigraima iz
kluba - napominje Pavle.
Pavle redovno par veslaka takmienja ali, za sada,
nema omiljenog veslaa. S druge strane kod Nikole
je pria drugaija:
- Uzor su mi gotovo svi seniori naeg kluba, pogotovo Andrija ljuki. Svi oni su u ovom tekom i zahtevnom, ujedno i prelepom sportu, izuzetno dugo a
veina njih ima velike uspehe iza sebe.
Obojica imaju najvie ciljeve u veslanju.
- Voleo bih da naredne godine izborim svoje mesto u kadetskoj reprezentaciji. Dugoroni cilj mi
je da se napredujem iz dana u dan u ovom sportu i da kao seniorski reprezentativac osvojim neko zna ajno me unarodno odlije. Naravno, sve
ovo bih eleo da uskladim sa obrazovanjem gde
mi je diploma sa nekog inostranog univerziteta jedan od prioriteta - rekao je na kraju Nikola
Jankulovi.
- San svakog spor ste, pa i mene, jeste da bude uesnik olimpijskih igara, najveeg svetskog sportskog
dogaaja. Svaki trening, svako takmienje je podreeno tom cilju. Ipak, daleko sam od seniorske konkurencije. Tek sam zavrio pionirski sta. Treba prvo
da se dokaem u kadetskoj, potom i juniorskoj konkurenciji da bih uopte razmiljao o seniorskoj reprezentaciji - zakljuio je Pavle Lijeski.

Novi talen iz Parizanove kuhinje:

Pavle Lijeski i Nikola Jankulovi

27

Saviceva bronza
OTVORILA RIZNICU

Predrag Savi na trojci u etvercu sa kormilarom

nakon osvojene bronzane medalje na
Svetskom prvenstvu za senore na Bledu 1966.

28

Revija V
eslakog k
luba P
artizan
Revija
Veslakog
kluba
Partizan

b
broj
roj I

Naa
N
aa
a prva svetska medalja

eslaki klub Partizan kroz svoju bogatu istoriju, ija je prva

stranica napisana 5. jula 1951.
kada je ugledao svetlost dana
pa sve do danas, imao je mnogo
svetlih trenutaka koji zasluuju
da se otrgnu od zaborava. Jedan
od datuma koji ima posebno mesto u klupskoj arhivi jeste 6. septembar 1966. Tog dana na Bledu
Partizan je doao do svoje prve svetske medalje.
Na drugom planetarnom ampionatu legenda crno-belih Predrag Pea Savi osvojio je bronzano
odlije u reprezentativnom etvercu sa kormilarom u kojem su pored njega bili i Frane Kazija iz
rijekog Jadrana, te lanovi splitskog Mornara Ivo
Juginovi, Boris Ercegovi i kormilar Ljubo Curovi. Bilo je to ujedno jedino odlije do kojeg je
tadanja Jugoslavija dola kao domain Svetskog
prvenstva i to u disciplini u kojoj se postolje ni
najmanje nije oekivalo.
Savi nam je u prostorijama naeg kluba evocirao
uspomene na legendarno Svetsko prvenstvo na
Bledu:
- Kao da je jue bilo a ne pre gotovo pola veka - kae
na poetku razgovora Predrag Savi - Svetskom prvven
ve
enstvu na Bledu prethodio je za Boidara Veljkovia, mog velikog
prijatelja i klupskog
drugara, i mene veoma turbulentan
period kada je
reprezentacija u
pitanju. Nas dvo-

jica smo dominirali u dravi. Ve tada u Par zanu se

u dvojcima treniralo na naunim osnovama budui da je sistem rada postavio dugogodinji tehniko
nacionalnog ma Joe Ropret, inae profesor veslanja na DIF-u, u delo ga u klubu sprovodio vrsni trener Milan Veljovi. Od 1964. nije nam bilo ravnog
u itavoj dravi. Te godine, a potom i naredne, bili smo dravni pravci, dok smo 1965. za malo ostali bez odlija na Evropskom prvenstvu u Duizburgu.
Bili smo pe . Meu m, Veslaki savez Jugoslavije
bio je stacioniran u Splitu. U dravnom mu su sa
nipodotavanjem gledali na momke sa reke kako su nazivali veslae iz Beograda i Zagreba. Uvek
smo bili pod dodatnim pri skom da se nametnemo
za dravni m ali nam to nikada nije smetalo da zablistamo kada je bilo potrebno. Ipak, naili smo na
veliku nekorektnost u trenucima kada je poela da
se pravi reprezentacija u pripremama na Bledu za
Svetsko prvenstvo. Nametali su nas na razne naine i u jednom trenutku Bane je presekao i saop o
mi uj, ovo vie nije za mene. Naputam pripreme
i vraam se za Beograd. Bio sam okiran, pogotovo
to je do poetka takmienja ostalo svega mesec dana. Meu m, ispotovao sam njegovu odluku i na
Bledu ostao sa Par zanovim kormilarom Zoranom
Stevanoviem.
Savi je nastavio da vesla u skifu u nemeri da
tako pokua da se nametnem za mesto u nekoj
drugoj ekipi.
- Davor Jelaska me s poetka stavio u amac sa Nikom Mardeiem iz Gusara, a pored nas je napravljeno jo nekoliko dvojaca. Mardei i ja smo brzo
uhva li pravi ritam i od est test trka smo pobedili u
e ri. Budui da smo bili domaini teilo se ka tome
da imamo ekipe u svim disciplinama. Nakon mnogo
testova odlueno je da se od veslaa koji nisu imali status u nekim drugim ekipama napravi etverac
sa kormilarom i dvojac sa kormilarom. Te amce po-

>>>
29

eo je da trenira Luka Marasovi. On je insis rao

kod strunog taba da mu Srbin tj. ja budem trojka
u amcu i da onda nee mora da brine. Na trokera je seo Boris Ercegovi, a na etvorku Frane Kazija
dok je kormilar bio Ljubo Curovi. Jedina nedoumica
bila je oko dvojke. Marasovi se posavetovao i samom i ja sam mu predloio da na preostalo mesto
u ekipi stavi Ivu Juginovia. Iako je pre toga veslanje trenirao svega est meseci verovao sam u ovog
momka jer je bio izuzetno jak i stabilan kao linost.
Marasovi me je posluao i tako je u mozaik uklopljena poslednja kockica - is e Savi.
Vremena za bacanje nije bilo. Do poetka ampionata ostalo je svega tri nedelje.
- Bilo je potrebno svega dva dana da se natelujemo i da ponemo da se diemo. Odmah smo se
odlino ukomponovali i amac je iz treninga u trening je iao sve bolje i bolje. U hendikep trkama sa
ostalim posadama bili smo drugi odmah iza osmerca sa izuzetno malim zaostatkom. Iako smo briljirali
u zavrnim pripremama i dalje je malo ko verovao

30

da moemo do postolja. Glavni pikovi Saveza bili su

osmerac i dvojac bez kormilara - prisea se Savi.
Prvog dana septembra 1966. ampionat na Bledu
je sveano otvoren. Atmosfera na tribinama je bila
sjajna i sve posade domaina su imale ogromnu podrku s tribina.
- Na Bledu je h dana vladala karnevalska atmosfera.
Svaki dan je preko 6.000 gledalaca bilo na tribinama,
a veliki broj ljudi je bio i du staze. Klicalo se Jugoslaviji i zaista smo imali snaan vetar u lea od naih navijaa. Mi smo u takmienje uli silovito. Pobedom smo
otvorili takmienje, a trijumf smo ostvarili i u etvrtfinalu. U polufinalu smo bili drugi. A onda je doao
finalni dan. Od sedam jugoslovenskih posada samo
tri su s gle do finala - osmerac, etverac bez kormilara i mi. U fenomenalnoj trci s gli smo do bronzanog
odlija. Istona Nemaka je osvojila zlato, a Rusija srebro. Osmerac je bio pe u finalu, etverac es , tako
da je nae odlije bilo jedino jugoslovensko na Bledu.
Bili smo presreni, m pre to niko nije verovao u nas
- podvlai Savi.

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Naa prva svetska medalja

Legendarni vesla se prisea i doeka u, kako kae,
svojoj drugoj kui - Veslakom klubu Par zan.
- Kada sam se vra o sa Bleda sa drugarima i ostalim
ljudima iz kluba sam proslavio svoj ogroman uspeh,
koji sam od poetak smatrao uspehom itavog kluba. U Par zanu sam od svoje 11. godine. Tu sam porastao, sazreo kao ovek i on mi je bio odskona daska za itav ivot. Srdanost majstora za amce Pavla
Marta, koga smo od milote zvali ika Paja, i njegove
supruge Ljube, nikada neu zaboravi .
Kao nagradu za izvanredno dos gnue na Bledu svi
lanovi etverca sa kormilarom su od tadanjeg Veslakog saveza Jugoslavije dobili po vazu za cvee.
- Sport je tada bio na amaterskim osnovama i bilo je
samo vano bi lan reprezentacije. Nagrade su bile simboline. Od Veslakog saveza Jugoslavije smo
dobili po vazu. Takoe, dobio sam plaketu od Sport-

skog drutva Par zan kao i novanu nagradu od Sofke - kae Savi koji je pre nekoliko nekoliko godina za
bronzu sa Bleda dobio nacionalno priznanje Vlade
Republike Srbije.
On je ujedno predsednik Udruenja dravnih reprezenta vaca i jedan od najzaslunijih to je ustanovljeno
nacionalno priznanje u sportu ime su svi nai spors konano dobili adekvatnu sa sfakciju za medalje
na olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima. Bilo kako bilo Savi je 1966. otvorio riznicu odlija
Veslakog kluba Par zan koja danas broji 56 svetskih i
evropskih medalja. O veliini njegove bronze najbolje
govori podatak da su crno-beli na sledeu medalju
sa svetskih prvenstva ekali 33 godine tj. do 1989. kada
je etverac sa kormilarom Vladimir An , Predrag Jovanovi, Aleksandar Ris , Danko uni, kormilar Ivan
Buni osvojio srebro na Svetskom prvenstvu za junio
re u Segedinu.

Nedeljko Savi, Predrag Savi i kormilar Predrag

Todorovi u Par zanovom dvojcu sa kormilarom

31

32

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Protekli period u slikama

33

34

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Protekli period u slikama

35

36

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Protekli period u slikama

37

38

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Protekli period u slikama

39

40

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Protekli period u slikama

41

42

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Protekli period u slikama

43

eslaki klub Par zan u ostvarivanju svojih visokih ciljeva godinama unazad ima i veliku podrku
mnogobrojnih prijatelja kluba ali
i sporta uopte. Na vrhu liste firmi koje su nebrojano puta dale
jak vetar u lea naem klubu jeste
Beoexpo system. Ova firma osnovana je 1992. i
od tada do danas radi u nepromenjenom vlasnikom i organizacionom sastavu. Od samog poetka
delovanja postavila je nove i inova vne standarde
izlaganja i pruanja itavog sistema usluga, koji idu
ispred vremena.
Dizajn, organizacija, kao i pouzdanost su osnovne
vrednos Beoexpo-a. Sa poveanjem obima rada i angaovanjem novih zaposlenih, kroz dugi niz
godina, izgradila je vrst sistem koji u sebi sadri
projektni biro, grafiki studio, sistem radionica za
obradu drveta i metala, transport i pediciju. Kao
rezultat takvog naina rada, firma Beoexpo system postala je partner sa velikim proizvoaima
izlobenih sistema (Octanorm i Mero). Na budunost gleda otvoreno, kao na mogunost i obavezu
da se razvije. Beoexpo system je viestruko nagraivan za svoj rad, osvajanjem priznanja dodeljivanih od strane strunih asopisa i strukovnih
udruenja iz oblas marke nga.
Uigrane ekipe ove firme su u stanju da zadovolje
svaki postavljeni zahtev. Komplikovane konstrukcije
i kratki rokovi postali su neto u emu se dobro snalaze, a kroz godine rada bili su na mnogim mes ma
i razvili zajednitvo koje je doprinelo osvajanju mnogobrojnih nagrada, za oblas u kojima deluje.
Iz bogatog asor mana usluga, Beoexpo system
nudi sisteme klasinih sajamskih tandova i konstrukcija, koji su vrlo jednostavni za primenu i omoguavaju tre ranje velikih izlobenih povrina. Po-

>>>
44

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Beoexpo system

Kreacija firme Beoexpo system koja je dala

poseban mek sveukpnom izgledu Ade Ciganlije

45

Beoexpo system na Sajmu hrane i pia

jedinani tandovi su lako prilagodljivi zahtevima

klijenata i omoguavaju brzu montau i demontau
u izlobenim halama sa ogranienim vremenom za
postavljanje izlobi. Pored toga u ponudi su i Maxima tandovi, unikatne konstrukcije, posebni tandovi, spoljni objek

za Madonu, Rollingstones, Euro Song , Police, Billy

Idol, Lenny Kravitz Krea vni pristup, nesvakidanji
ambijen , neoekivani obr , reirano svetlo i ton su
sastavni deo krea vnog pristupa ove firme.Personalizovani dogaaji o kojima ste sluali ili ste ih videli po u iz radionica ove firme.

Scenografska podrka, udobnost izvoaa, organizacija i reenje tehnikih problema omoguila je

da Beoexpo system bude
sastavni deo najveih koncertnih zbivanja u regionu.
Ak vno je uestvovao u pripremi i realizaciji koncerata

Beoexpo system je postao specijalista za osmiljavanje promocije na prodajnom mestu, dizajna

za nastup Budui da je i
najveim sportskim dogaajima potrebna podrka
Beoexpo system od 2000.
razvija program podrke

46

Revija Veslakog kluba Partizan

broj I

Beoexpo system
kroz krea vni i inova van pristup i izradu privremenih struktura prilagoen pojedinim sportskim takmienjima i medijsko-marke nkoj upotrebi. Posebnim i inova vnim dizajnom, koristei
lake i penaste materijale, dolaze do novih formi.
3D objek koriste se za izradu slova, scenografija
i predmeta. Dimenzije su, prak no neograniene.
Takoe, digitalna tampa velikih formata, popunjena sa mogunos ma za izradu kvalitetnih idejnih
reenja i realizacijom na kvalitetnoj opremi, upotpunjuje svaku vrstu promocije. tampa je mogua
na svim materijalima i vrstama podloge.

Beoexpo system na Beer fest

U sklopu opreme koju nudi svojim klijen ma Beoexpo system izdvaja stolice, stolove, ormarie, pultove, podove, vitrine, svetlee reklame, truss, rasvetu, teks lne pregrade, zidove vrata, spratove
Ono na ta je ova firma posebno ponosna jeste injenica da je kroz postojee oblike rada i delovanja
na tri ma regiona formirala poseban sistem usluga za izlaganje domaih kompanija u inostranstvu.
Prednos ovakvog rada su viestruke, mogunost
projektovanja kod kue a izvoenje bilo gde kao
i laka jezika komunikacija omoguava da klijen u
potpunos mogu da kontroliu svoj sajamski nastup
na sajmovima van Srbije. Kompara vne prednos u
odnosu na dosadanji nain rada su laka jezika komunikacija, mogunost prilagoavanja projekata do
zadnjeg momenta, zajedniki transport eksponata,
araniranje tandova, dinarska plaanja sa odbi m
pdv-om.

Beoexpo system na
koncertu grupe Police

Beoexpo system na Cecinom koncertu

Beoexpo system korespondira sa sajmovima u

A ni, Banjaluci, Beu, Beogradu, Berlinu, Bolonji,
Bra slavi, Brnu, Budimpe , Budvi, Bukuretu, Celju, Frankfurtu, enovi, Gornjoj Radgoni, Istambulu, Kanu, Kijevu, Kragujevcu, Krasnodaru, Lajpcigu,
Ljubljani, Mariboru, Milanu, Minhenu, Minsku, Moskvi, Nici, Niu, Novom Sadu, Osijeku, Padovi, Parizu, Plovdivu, Podgorici, Portorou, Poznanu, Pragu,

Puli, Rijeci, Sarajevu, Skoplju, Sofiji i Solunu.

47

PRIJATELJI VESLACKOG KLUBA PARTIZAN