Jan Kollar

Poetkom 19. veka vodei umetniki pravac u Evropi je romantizam, a njegove najvee
tekovine su interesovanje za nacionalno, velianje i slavljenje prostosti, sanjarenje o buduoj
srei oveanstva. Iz ranog roman-tizma 19. veka proizaao je nacionalizam kod svih evropskih
nroda, a posebno kod malih nroda, koj i nisu imali politiku samostalnost ili su tu samostatnost
izgubili. U takvom poloaju je 19. vek zatekao ehe, Slova-ke, Srbe i Hrvate u austro-ugarskoj
monarhiji, tako da oivljavanje njiho-vih medusobnih kulturnih veza i slinost u razvoju
panslavistike ideje, uopSte nije bilo sluajno.
U ranom romantizmu, eka knjievnost je bila najblia zpadnm uzorima i uticajima,
pa je predstavljala most, preko koga su kulturn uticaji iz Zapadne Evrop stigli i do ostalih
slovenskih nroda, naroito Junih Slovena. Protestantsk slovka verska manjina obrazovala se
uglavnom na nemakim protestantskim univerzitetima, na kojima su nemaki nauni-ci i pisci
objavljivali da su Nemci u Pruskoj, Bavarskoj, Hanoveru, Austriji i drugde, pored postojanja
razliitih nareja, jedan te isti nrod. Tako se i slovenskim studentima na tim univerzitetima
nametnulo pitanje: da li su i svi Sloveni jedan nrod? Jan Kolr, tadanji student teologije u Jeni,
je na to pitanje dao pozitivan odgovor i ve od 1812. godine ta ideja o jednoj slovenskoj
nrodnosti, ovldala je njegovim gleditima.
Dakle, prvim pesnikom i ideolgom panslavizma smatra se Jan Kolr (1793. - 1852.),
koji je imao dovoljno smelosti da postav slovensku antitzu pangermanizmu. On je pesniki
interpretirao Herderova shvatanja o Slovenstvu, kojima su pribegavali i mnogi drugi panslavisti.
A l i na Kolra je uticalo i druenje sa Samuelom Ronajem, koji je bio veliki slovenofil i prvi je
na eki preveo Hasanaginicu" u asopisu Hlasatel esk, ali ne sa originala ve preko
Geteovog prevoda te pesme. Na slovensk jug, Kolr je najvie uticao svojim velikim lirskoepskim spevom Slvy dcera", kao i raspravom o slovenskoj uzajamnosti. Oba dela objavljena su
1836. u Srpskom Nrodnom Listu" u Peti. Kolrova raspra O knjievnoj uzajamnosti izmedu

nroda i nareja slovenskih" zapravo je njegov program o potrebi povezivanja svih Slovena, koji
ive u Ugarskoj iskljuivo na kultrnom pianu.

Jan Kolar (svk. Jn Kollr; Moovce, 29. jul 1793 Be, 24. januar 1852), poznat pod
pseudonimom ehobrat Protivturski (svk. echobratr Protitrsky) je bio slovaki politiar,
pesnik i pisac, ideolog slovakog narodnog preporoda i predstavnik ekog narodnog preporoda
lingvista, arheolog,evangelistiki svetenik i glavni ideolog Panslavizma.

KOLLR, Jan, slova. knjievnik; r. 1793, u. 1852. Od 1849. Sveenik evangelike opine u
Budimpeti; od 1849. do smrti profesor slav. arheologije u Beu. Kao sljedbenik misli o ehosl.
zajednici pisao je eki. Prve pjesme objavio u zbirci Bsn. Glavno mu je djelo zbirka soneta
Ki Slavije (Slvy dcera) koja je svojim sveslav. i sveovjeanskim sadrajem djelovala ne samo
na ehe i Slovake, nego i na druge Slavene. K. je i filoz. i polit. mislilac. Njegovo je uvjerenje
da se
Slaveni mogu osloboditi samo onda ako budu sloni, jedinstveni i proeti humanou. God.
1836. izlazi njegova rasprava O knjievnoj uzajamnosti plemena I narjeja slavenskih
(objavljena i na njem. jeziku), u kojoj razrauje ideju slav. uzajamnosti na kult. podruju. Tim je
djelom, kao i itavim svojim radom, znatno utjecao i na nar. preporod Junih Slavena, osobito
Hrvata. God. 1863. izile su njegove uspomene Pamti. Izdao i putopis po Njemakoj i Italiji.
Kao arheolog
pripadao staroj, nekritikoj koli.