Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
ABAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravljanje projektom
Tema: ivotni ciklus projekta

Mentor:
Dr Boko Vojnovi

Student:
Danijela Stojakovi
Br. indeksa: 183/2

abac, 2016.
Danijela Stojakovi

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

SADRAJ:
1.

UVOD---------------------------------------------------------------------------------------------------------------3

2.

IVOTNI CIKLUS PROJEKTA---------------------------------------------------------------------------------4

2.1. Karakteristike ivotnog ciklusa projekta---------------------------------------------------------------------9
2.2. Faze projekta obino sadre----------------------------------------------------------------------------------11

3.

ZAKLJUAK-----------------------------------------------------------------------------------------------------12

LITERATURA:---------------------------------------------------------------------------------------------------------13

Danijela Stojakovi

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

1. UVOD
Prilikom uputanja u realizaciju jednog poduhvata odnosno njegovog usmerenja u kvalitetan projekat,
savremeni menaderski kadar mora da vodi rauna o finansijskim tokovima i rentabilnosti. Ukoliko
krenemo od osnovne pretpostavke da je profit ono to je cilj, svaki projekat ima svoju sutinu u
predvienoj finansijskoj (ili nekoj drugoj) dobiti, koja se meri na zavretku.
U uslovima savremenog dinamikog okruenja, velike konkurencije, visokih turbulencija na svetskim
odnosno globalnim razmerama i drugih nepredvienih (i predvienih) sluajeva, kvalitetno planirana
realizacija jednog projekta mora imati osvrt na sve rizike koji su mogui. Struno reeno, rukovodioci
moraju da sa oprezom razmotre i indetifikuju faktore neizvesnosti a na osnovu toga da izmere realne
rizike jednog projekta
Projekt menadment predstavlja jednu od najstarijih specijalizovanih menadment disciplina sa velikom
primenom u razliitim oblastima poslovanja. Primena projekt menadmenta u savremenim skladinim
sistemima realizuje se kroz vie podprojekata i zadataka koji se istovremeno realizuju. U radu je prikazan
podprojekat planiranja (projektovanja i izbora) skladine mehanizacije i primena jednog od modela
projektnog upravljanja multiprojektno upravljanje.

Danijela Stojakovi

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

2. IVOTNI CIKLUS PROJEKTA

Istraivanje i razvoj su krucijalni element usavravanja poslovanja preduzea iji je cilj da
usavravanjem pojedinih delova proizvodnog procesa a vezano za povea obim proizvodnje, pobolja
kvalitet proizvoda i smanji cenu kotanja proizvoda i dr. Svaki projekat, od ideje do konanog zavretka
prolazi kroz odreeni broj razliitih faza. Ovaj vremenski period, u kome se kroz odreeni broj faza i
veliki broj aktivnosti, projekat dovodi do zavretka, naziva se ivotni ciklus projekta.
Razvoj projekta u vremenu se prikazuje kroz napredovanje realizacije projekta ka konanom
zavretku. Pri tome se mogu koristiti razliiti kriterijumi za definisanje odgovarajuih faza u ivotnom
ciklusu projekta. Ako je u pitanju ivotni ciklus koji daje prikaz razvoja projekta slino razvoju
proizvoda, onda se kao merilo moe uzeti kretanje trokova projekta u vremenu, to je i logino s obzirom
da su vreme realizacije projekta i trokovi realizacije projekta dva osnovna merila koja karakteriu
odvijanje svakog projekta.
ivotni ciklus projekta predstavlja niz faza kroz koje projekat prolazi od inicijacije do zatvaranja. U
zavisnosti od naina na koji se projektom upravlja i na koji se projekat sprovodi, ivotni ciklus moe
imati drugaije oblike. Neki od modela ivnotnog ciklusa projekta su sledei:
1. Tradicionalni model ivotnog ciklusa projekta - vodopad (waterfall model)
Tradicionalni model ivotnog ciklusa projekta podrazumeva da se sve faze projekta sprovode
sekvencijalno i bez preklapanja. Ovo je vrlo rigidan model iji je glavni nedostatak vrlo visok nivo rizika
na samom poetku projekta, kao i visoki trokovi eventualnih zahteva za promenama kasnije u toku
projekta (Kruchten, 2001). Obzirom da se svi funkcionalni zahtevi definiu na poetku projekta, ovaj
model ne predvia eventualni nastanak zahteva za izmenama, to zbog vrlo dinaminog okruenja u
danaenjem upravljanju projektima, oekivana pojava.

Slika 1. - Tradicionalni model ivotnog ciklusa projekta

Danijela Stojakovi

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

Iterativni model ivotnog ciklusa projekta Iterativni model ivotnog ciklusa projekta podrazumeva
postojanje vie iteracija u okviru istog projekta, pri emu svaka iteracija rezultira opipljivom
deliverablom koju je mogue dostaviti podnosiocu zahteva/klijentu, a u okviru svake iteracije sprovode se
sve potrebne aktivnosti na projektu. Prednosti iterativnog modela su: mogunost 18 dostavljanja dela
proizvoda klijentu, to dovodi do breg povraaja investicije, mogunost breg identifikovanja greaka i
neloginosti, alokacija rizika ravnomerno kroz razliite iteracije projekt.

Slika 2. -Iterativni model ivotnog ciklusa projekta

ivotni ciklus projekta, ili projektni ciklus se obino definie, u vremenskom smislu, kao kontinuirani
proces ukupne realizacije projekta, koji ine etiri osnovne faze:

Identifikacija projekta,
Pripreme projekta,
Procene projekta,
Nadzor realizacije projekta.

Veoma interesantan prikaz ivotnog ciklusa projekta, i on je est u literaturi. Prema ovakvom prikazu
najznaajnije faze u tipinom ivotnom ciklusu projekta su:

Pokretanje i razvoj ideje,

Analiza i odluivanje,
Organizacija i poetak,
Primarno upravljanje,
Kretanje nadole,
Ispitivanje i analiza.

Danijela Stojakovi

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

Grafiki prikaz ivotnog ciklusa projekta u ovom sluaju daje i mogunost sagledavanja trokova i
resursa u toku odvijanja projekta, to je od izuzetnog znaaja za dobru analizu odvijanja realizacije
projekta i odreivanje upravljakih akcija koje bi doprinele efikasnoj realizaciji projekta.

Sl. 3. ivotni ciklus projekta

ivotni ciklus projekta se najee deli na faze prema vrsti poslova koji se na projektu obavljaju u okviru
vremenskog perioda izmeu poetka i zavretka projekta. U jednoj takvoj podeli razlikujemo sledee
etiri faze ivotnog ciklusa projekta:

koncipiranje projekta,
planiranje,
izvrenje i
zavrna faza.

Faza koncipiranja je poetna faza u kojoj se vri utvrivanje osnovnih aktivnosti za definisanje projekta,
identifikovanje potreba i mogunosti, odreivanje alternative i definisanje organizacije projekta.
Faza planiranja ukljuuje izradu pripremnih planova i skica, detaljno projektovanje i izradu kompletnog
plana koji omoguava zavretak projekta.
Zavrna ili konana faza objedinjuje zavrne aktivnosti i zadatke neophodne da se projekat konano
dovri, odnosno ostvare projektni ciljevi.
Uproeni grafiki prikaz na ovaj nain definisanog ivotnog ciklusa projekta da je na slici Uproeno
definisanje i podela ivotnog ciklusa dati su u daljem tekstu i odnosi se pre svega na realizaciju
investicionog projekta u naim uslovima.
Danijela Stojakovi

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

Potrebno je naglasiti da u svakom projektu postoji veliki broj aktivnosti, a samim tim i broj faza koje se
pojavljuju u ivotnom ciklusu projekta. Iz slike 3. moe da se vidi da su jasno razgraniene etiri osnovne
faze. Meutim, svaka od ovih faza moe biti dalje razloena na niz drugih, ime se dobija na sloenosti
projekta. Sama sloenost zavisie od vrste i obima projektnog zadatka, pri emu e sloeniji projekti imati
vei broj faza, obimnije angaovane resurse, dui predvieni vremenski rok za realizaciju projekta i
slino.
Svaka faza je odvojena od prethodne i ima svoje definisane ciljeve, ali vrlo esto se pojedine i preklapaju,
to je u zavisnosti od vrste projekta. Ovim se nedvosmisleno dobija na sloenosti realizacije projekta a
proces upravljanja na svojoj kompleksnosti.
Na slici 4. dat je primer jednog graevinskog projekta. Moe se videti da se osnovne faze projekta dele na
nove. Ove faze ne moraju vremenski da traju isto, niti da budu sastavljene iz istog broja aktivnosti po
vrsti i intenzitetu. Takoe, u fazama 3, 5, 8, 9 i 10 deava se vei broj aktivnosti. Ponekad se deava da
pojedine faze, kao to su u ovom sluaju zanatski radovi, budu apsolutno vremenski podudarne sa drugim
aktivnostima (u ovom sluaju graevinski radovi).

Slika 4. ivotni ciklus graevinskog projekta

Na slici 5. prikazan je ivotni ciklus instalacije kompjutera. I na ovom primeru potvruju se prethodne
postavke da u pojedinim fazama 5, 9 i 10 dolazi do podudarnosti aktivnosti. Naravno, postoje
specifinosti, koje su karakteristika svakog tipa projekta i svakog projekta pojedinano. U primeru
instalacije kompjutera karakteristino je da se proces obuke i implementacije potpuno podudaraju.U
ovom sluaju faza obuke je dua, jer su zahtevi daleko sloeniji, a sa obukom se poinje jo pre nego to
se kompjuterska tehnologija koristi. Razlog tome je jer se u vremenu od est meseci kompjuteri
usavravaju i menjaju se gotovo itave generacije. To vreme je u zaecima informacione tehnologije
iznosilo oko 10 godina.
Danijela Stojakovi

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

U uslovima kada se promene deavaju u sve kraem vremenu, a skokovi u napretku tehnologije bivaju
sve vei, ostaje mnogo manje vremena za obuku i njenu primenu. Iz ovog sledi logian zakljuak: da bi
informaciona tehnologija bila maksimalno iskoriena potrebno je da obuka pone blagovremeno, u cilju
to boljeg iskoriavanja u raspoloivom vremenu.

Slika 5. ivotni ciklus instalacije kompjutera

Kod ovog definisanja ciklus projekta se posmatra kao upravljaki ciklus odvijanja realizacije projekta koji
sadri sledee globalne faze:
Iniciranje
Planiranje
Izvravanje
Kontrola
Zatvaranje
Iniciranje se sastoji:

odreivanje prirode i opsega projekta;

odreivanje potrebe za projektom,
sadraja i sveukupnih ciljeva projekta;
dobijanje suglasnosti zainteresiranih strana.

U toj fazi se izrauje Izjava o radu, dokument u kojem su ukratko opisani projektni ciljevi, ogranienja
i okviri projekta koji daju odgovore na est klasinih pitanja: tko, to, gde, kako, kada i zato.
Planiranje: detaljno planiranje opsega i potrebnih poslova za postizanje ciljeva, uz odgovarajuu
ravnoteu vremena, resursa i kvalitete rezultata. Rezultat ove faze je "projektni plan" s detaljima o
vremenu, resursima i rezultatima.
Izvravanje: provoenje poslova zacrtanih u projektnom planu kako bi se ostvarili projektni zahtevi. U
ovoj fazi se proizvode rezultati projekta kroz angairanje unapred odreenih resursa u zacrtanom
vremenskom okviru..
Danijela Stojakovi

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

Praenje/Kontrola: odvija se paralelno s fazom izvravanja, kroz redovito merenje i praenje
napredovanja projeketa i odstupanja od zacrtnog plana
Zatvarnje: po zavretku faze izvravanja, formalno prihvaanje proizvoda, usluga ili rezultata i
zatvararanje aktivnosti.
Navedene globalne faze sadre veliki broj pojedinanih aktivnosti ije odvijanje u vremenu ini ukupan
proces realizacije projekta.

2.1. Karakteristike ivotnog ciklusa projekta

ivotni ciklus projekta definie faze projekta koje povezuju poetak i kraj projekta. Definicija ivotnog
ciklusa projekta moe olakati voi projekta u donoenju odluke da li studiju izvodljivosti posmatrati
prvom fazom projekta ili posebnim projektom.
Preporuka za upravljanje projektima je da kada je nejasna situacija, uvek treba posmatrati studiju
izvodljivosti kao zaseban projekat.
Tranzicija iz jedne faze projekta u drugu obino ukljuuje odreeni transfer tehnikog znanja i potvrdu
zavretka prethodne faze da bi poela naredna faza. Najee izlazi jedne faze se pregledaju da bi se
potvrdila njihova tanost i kompletiranost, i potrebno ih je odobriti pre poetka naredne faze.

Danijela Stojakovi

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

2.2. Faze projekta obino sadre

ta treba da se uradi

kada e biti generisani izlazi projekta [deliverables] u svakoj fazi i kako e biti pregledani,
verifikovani i validirani.

angaovanost resursa u svakoj fazi

Faze projekta su, uglavnom sekvencijalne i definisane odreenim transferom tehnikog znanja iz
prethodne faze. Troak i angaovanost ljudskih resursa su mali na poetku, vrhunac anagaovanosti
ljudskih resursa je tokom srednjih faza, i rapidno opada kako se projekat privodi kraj.

Identifikovanje razvojnih problema ili mogunosti, odnosno definisanje projektnih ideja od strane
potencijalnih ulgaa oznaava prvu fazu projekta fazu identifikacije.
Osim analize usklaenosti, u ovoj fazi odvija se i procena relevantnosti kroz analizu problema. U ovoj
fazi procenjuje se hoe li se nastaviti razrada zamiljenog projekta ili e se pokuati pronai drugaiji
nain reavanja problema.
U fazi formuliranja detaljno se razrauje projekt i definiu aktivnosti kojima e se postii navedeni
rezultati. Takoe se odreuje vremenski raspored aktivnosti, resursi potrebni za njihovu primenu te se
definie proraun.
Uz pomo prethodne analize problema, razvija se logika matrica, zajedno s nunim pretpostavkama za
postizanje rezultata i ciljeva te se definiu indikatori za procenu uspeha projekta. Osim toga, procenjuje se
relevantnost projekta u odnosu na potrebe ciljne grupe, usklaenost sa relevantnim politikama i
strategijama te odrivost projekta. Krajnji produkt ove faze je razraen prijavni obrazac.
Finansiranje faza u kojoj se ocenjuje projekat i odluuje hoe li se financirati. Ukoliko je projekat
pozitivno ocenjen, potpisuje se ugovor o financiranju projekta odnosno ugovor o dodeli bespovratnih
sredstava. injenica da je ugovor dodeljen ne znai da su sredstva bespovratno dodeljena. Ukoliko se
sredstva ne utroe namenski i prema pravilima ugovora, sredstva su itekako povratna.
Kada je projekt odobren za finansiranje sledi procena aktivnosti u skladu s prethodno potpisanim
ugovorom. Za vreme procene projekta potrebno je ostvariti i pratiti napredak i podnositi izvjetaje o
preduzetim aktivnostima.
Evaluacija je zavrna faza u kojoj se ocenjuje uspenost projekta. Vaan alat u odreivanju uspenosti
projekta je logika matrica pomou koje se uporeuje to je projektom predvieno, a to ostvareno. Iako
se evaluacija najee provodi po zavretku projekta, ona se moe izvriti i pre ili za vreme procene
projekta, odnosno mogue ju je provesti u svim fazama projekta.
Danijela Stojakovi

10

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

3. ZAKLJUAK
Uspesni procesni plan obuhvata dve aktivnosti prvo planiranje, a zatim rad. Ovaj redosled aktivnosti
formira osnovu svakog zivotnog ciklusa projekta. Zivotni ciklus projekta karakteriu serije odredjenih
aktivnosti kada projekat zapocinje , kontrolna kapija kroz koju mora proci i kraj projekta. Koncepcija
ivotnog ciklusa projekta omoguuje analizu irenja proizvoda ka tritu i utvrivanje strategije za svaku
pojedinu fazu ivotnog ciklusa.
Istraivanje i razvoj su krucijalni element usavravanja poslovanja preduzea iji je cilj da usavravanjem
pojedinih delova proizvodnog procesa a vezano za povea obim proizvodnje, pobolja kvalitet proizvoda
i smanji cenu kotanja proizvoda i dr.
Svaki projekat, od ideje do konanog zavretka prolazi kroz odreeni broj razliitih faza. Ovaj vremenski
period, u kome se kroz odreeni broj faza i veliki broj aktivnosti, projekat dovodi do zavretka, naziva se
ivotni ciklus projekta.
Razvoj projekta u vremenu se prikazuje kroz napredovanje realizacije projekta ka konanom zavretku.
Pri tome se mogu koristiti razliiti kriterijumi za definisanje odgovarajuih faza u ivotnom ciklusu
projekta. Ako je u pitanju ivotni ciklus koji daje prikaz razvoja projekta slino razvoju proizvoda, onda
se kao merilo moe uzeti kretanje trokova projekta u vremenu, to je i logino s obzirom da su vreme
realizacije projekta i trokovi realizacije projekta dva osnovna merila koja karakteriu odvijanje svakog
projekta.

Upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda je timski rad. Da bi se efikasno upravljalo ivotnim ciklusom
proizvoda potreban je informacioni sistem koji pravovremeno treba da obezbedi odgovarajue izvetaje
razliitim slubama u preduzeu. Upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda trebalo bi da bude timski rad
u koji su ukljuene sluba prodaje, marketinga, proizvodnje, nabavke, istraivanja i razvoja, finansija...

Danijela Stojakovi

11

Seminarski rad: ivotni ciklus projekta

LITERATURA:

Jovanovi Petar, Upravljanje projektima, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2006.

Ondrej J., Petrovi D.: Upravljanje organizacionim promenama, Zbornik radova: Menadment i
strategije transformacije preduzea, Ekonomski fakultet, 1997.
M. Milisavljevi, M., Seni, R., Janoevi, S., Inovacije i tehnoloka strategija preduzea,
Ekonomski fakultet, Beograd, 1993., str. 347.
http://edukacija.rs/poslovne-vestine/menadzment/zivotni-ciklus-projekta

Danijela Stojakovi

12