DOBIJANJE GVOA ZA PRERADU U ELIK I SIVOG

LIVNIKOG GVOA
Gvoe za preradu u elik i sivo livniko gvoe najee se dobijaju u visokim peima jer je postupak
dobijanja u elektroredukcionim peima znatno skuplji. Prema ranijoj podeli (prema boji preloma) gvoe za
preradu u elik se nazivalo belo sirovo gvoe, a sivo livniko gvoe je imalo naziv sivo sirovo gvoe.
Osnovna razlika dva navedena gvoa koja se na isti nain dobijaju u visokoj pei u rastopljenom stanju je u
hemijskom sastavu i nainu ovravanja koje se odvija razliitim brzinama hlaenja. Sivo livniko gvoe
dobija se sporim hlaenjem, najee u peanim kalupima, koje obezbeuje da se ugljenik izdvoji u vidu
grafita. Gvoe za preradu u elik se dobija brim hlaenjem, koje se postie livenjem u metalnim kalupima, pri
emu je ugljenik izdvojen u vidu cementita.

OSNOVNI MATERIJALI ZA RAD VISOKE PEI

Osnovni materijali za rad visoke pei su rude eleza, gorivo i topitelji.
Rude eleza- U prirodi se nalaze oksidne, sulfidne i karbonatne rude eleza. Najee se koriste oksidne rude i
to hematit (Fe2O3) i magnetit (Fe3O4). Sulfidne i karbonatne rude se pre ubacivanja u visoku pe prenjem
prevode u oksid. Rude eleza redovno sadre i okside drugih metala: silicijum-dioksid (SiO2), glinica (Al2O3),
kre (CaO), magnezijum-oksid (MgO) koji se zovu zajednikim imenom jalovina. Jalovina sadri i jedinjenja
sumpora i fosfora koja se smatraju tetnim primesama. Veina ruda nije pogodna za direktnu preradu, pa je zato
neophodna njihova priprema, koja uglavnom obuhvata odstranjivanje jalovine, suenje rude i drobljenje ili
ukrupnjavanje (briketiranje).
Topitelji- Topitelji su vrsti dodaci koji pri topljenju rude teko topljive sastojke iz jalovine prevode u lako
topljive trosku. Topitelji mogu da budu bazni, najee krenjak (CaCO3) ili kiseli, kao to je SiO2, koji se
koristi u obliku kvarca, ljunka ili peska.
Gorivo- Gorivo ima zadatak da obezbedi potrebnu koliinu toplote za odvijanje procesa u visokoj pei i
neophodnu koliinu ugljenika koji omoguava redukciju rude oduzimanje kiseonika (dezoksidaciju). Ranije se
kao gorivo koristio umur, a sada se najee koristi visokopeni koks (kameni ugalj koji sadri najmanje 90%
C). Koks je pogodniji zato to ima visoku toplotnu mo, odgovarajuu tvrdou i potpuno sagoreva jer je
porozan.
PROCESI U VISOKOJ PEI
Visoka pe je napravljena je od elinog lima, a iznutra je obloena vatrostalnim opekama. Kroz gornji otvor
pei (grotlo) u odreenim koliinama i po odreenom redosledu ubacuju se koks, ruda i topitelji (krenjak). Pe
se za vreme rada dopunjuje i radi neprekidno. U dnu pei (peica) se nalaze otvori za isputanje rastopljenog
gvoa i troske. U donjem delu pei smetene su duvnice kroz koje se uduvava pregrejani vazduh, potreban za
sagorevanje koksa. Viak gasova, koji nastaju u procesu dobijanja gvoa, naputa pe kroz gornji otvor.

U oblasti temperatura od 250-480 C sirovina se zagreva pomou toplote vika gasova. Na temperaturi oko 480
C poinje redukcija rude, koja se zavrava u srednjem delu pei (trbuh). Na temperaturama 1150-1250 C
poinje obrazovanje prvih kapi tenog gvoa koje se slivaju na dno pei. Na 1650 C zavrava se topljenje
oksida jalovine, koji sa pepelom i topiteljima obrazuju tenu trosku. Troska pliva po povrini tenog gvoa i
titi ga od oksidacije.
Poto je na povienim temperaturama afinitet ugljenika prema kiseoniku vei od afiniteta eleza prema
kiseoniku, to hemijski procesi u visokoj pei obuhvataju indirektnu i direktnu redukciju rude, kao i
naugljenienje tenog gvoa.
Indirektna redukcija se postupno odvija u temperaturnom intervalu 480-1200 C pomou ugljenmonoksida
(CO)1, prema sledeim reakcijama:
3Fe2O3 + CO 2Fe3O4 + CO2
Fe3O4 + CO 3FeO + CO2
FeO + CO Fe + CO2
Direktna redukcija se odvija u temperaturnom intervalu 1000-1200 C uz pomo ugljenika (C), prema sledeim
reakcijama:
Fe2O3 + 3C 2Fe + 3CO
Fe3O4 + 4C 3Fe + 4CO
FeO + C Fe + CO
Naugljenienje se odvija pomou ugljenika u oblasti visokih temperatura, gde je afinitet eleza prema ugljeniku
dovoljno visok, prema sledeim reakcijama:
2CO C + CO2
3Fe + C Fe3C
Proizvodi visoke pei su: rastopljeno gvoe, tena troska i visoko-peni gas. Oni nisu finalni proizvodi, ve se
koriste kao sirovine za dalju preradu.
Rastopljeno gvoe u zavisnosti od hemijskog sastava i brzine ovravanja slui kao sirovina za preradu u
elik ili livena gvoa. Hemijski sastav gvoa za preradu u elik je: 2,5-4% C, 0,9-1,4% Si, 0,5-1,5% Mn, do
0,25% P i do 0,12% S, a hemijski sastav sivog livnikog gvoa je: 3,6-3,8% C, 1,25-3,75% Si, 0,7-1,1% Mn,
0,3-0,7% P i 0,04-0,06% S.
Troska posle ovravanja moe da se prerauje i koristi u graevinarstvu. Visokopeni gas koji pri izlasku iz
pei ima temperaturu 250-400C, slui za zagrevanje manjih pei u livnicama. U visokim peima mogu da se
dobiju i ferolegure, kao npr. ferosilicijum i feromangan.

Ugljenmonoksid nastaje reakcijom kiseonika iz vazduha i ugljenika iz koksa u dve faze: C+O2 CO2;
CO2+C 2CO.
https://www.youtube.com/watch?v=2MoS-BuFFqw DOBIJANJE ELIKA