POLITIKOLOGIJA

Izvorni nauni lanak

Primljen: 30. marta 2015.

UDC
512.83:32:929 T. Hobs

Duan Pavlovi1
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka

Teorija igara u Levijatanu

Tomasa Hobsa2
Apstrakt
Politiki teoretiari su dugo smatrali da Hobsovo prirodno stanje moe da se
objasni zatvorenikovom dilemom u kojoj rat svih protiv sviju predstavlja Pareto-inferioran ishod drutvene saradnje. Nedavni radovi teoretiari igara analizirali su prirodno stanje iz ugla igre kukavice i igre uveravanja (assurance
game). Pokazalo se da igra uveravanja preciznije objanjava nain na koji pojedinci prevazilaze sukob u prirodnom stanju i uspostavljaju saradnju. U ovoj
igri, sutina prevazilaenja sukoba predstavlja kredibilno signaliziranje kojim
drugu stranu uveravate da ste spremni na saradnju. Ako pojedinci ispune taj
uslov, i znaju da su ga svi drugi ispunili, mogu je prelazak iz Pareto-inferiornog
u Pareto-optimalno stanje.
Kljune rei:
To mas Hobs; Le vi ja tan; zatvorenikova dilema; igra uveravanja; Pareto-optimum

UVOD U PRO BLEM

Po li ti ki te o re ti a ri i fi lo zo fi br zo su po e li da ko ri ste te o ri ju iga ra u
svo jim ra do vi ma. Kla si no de lo po li ti ke te o ri je ko je je iza zva lo naj ve u
pa nju po li ti kih te o re ti a ra ko ji su ko ri sti li te o ri ju iga ra je ste Hob sov

Email: dusan.pavlovic@fpn.bg.ac.rs

Delovi ovog teksta su prethodno objavljeni u mojoj knjizi Teorija igara: osnovne igre
i primena, Fakultet politikih nauka i igoja tampa, 2015, str. 3243, 7379 i
9498.

136

DUA N PAV L OV I

Le vi ja tan.3 Meu politikolozima je dugo vladalo uverenje da je Hobsovo prirodno stanje varijanta zatvorenikove dileme.4 Meutim, kasnija istraivanja
su pokazala da ono podjednako ubedljivo moe da se konceptualizuje kao igra
uveravanja i kao igra kukavice.5
Za zatvorenikovu dilemu je karakteristino da pojedinci uvek zavravaju
u suboptimalnom ishodu. Meutim, Hobsov zakljuak je da ljudi uspevaju da
izau iz prirodnog stanja i uspostave poredak bez pomoi suverena. Ovo ozbiljno dovodi u pitanje koherentnost Hobsove teorije u Levijatanu. Ako je prirodno stanje zatvorenikova dilema, pojedinci nikada ne bi mogli da izau iz prirodnog stanja, jer zatvorenikova dilema ima samo jedan ravnotean ishod. Za
razliku od toga, igra uveravanja (assurance game) ima dva ravnotena ishoda
jedan koji je suboptimalan i drugi koji je Pareto-optimalan. Za zatvorenikovu
dilemu vai sledee: ako igra A poalje kredibilan signal da je spreman da sarauje, to moe da podstakne igraa B da zloupotrebi spremnost A na saradnju.
Poto A to zna, on nikada i ne pokuava da se ponaa kooperativno. Za razliku
od toga, u igri uveravanja, spremnost A da sarauje uverava B da je saradnja
mogua, i time je olakava. Zatvorenikova dilema, meutim, nije nevana za
razumevanje Hobsove politike teorije. Kada razmiljamo unazad od drave ka prirodnom stanju zatvorenikova dilema je relevantnija za objanjenje drutvenog ponaanja koje se odnosi na odranje poretka. Kada razmiljamo unapred od prirodnog stanja ka dravi igra uveravanja nam pomae
da bolje objasnimo nain na koji Hobs konceptualizuje prelazak iz prirodnog
stanja u dravno stanje.

HOB SOV LE VI JA TAN

Pre nego to zaponem diskusiju, elim ukratko da podsetim na osnovne pretpostavke Hobsovog prirodnog stanja koje su relevantne za konceptualizaciju
zatvorenikove dileme i igre uveravanja. Pre novovekovne politike misli i Hobsa,

Tomas Hobz, Levijatan. Ili materija, oblik i vlast drave, crkvene i graanske, Kultura,
Beograd, 1961.

Michael Taylor, Possibility of Cooperation, Cambridge University Press, 1987, str.

125142; John Rawls, A Theory of Justice, Oxford University Press, 1971, str. 269;
Brian Barry, Political Argument. University of California Press, 1965, str. 253254;
David Gauthier, The Logic of Leviathan. The Moral and Political Theory of Thomas
Hobbes, Oxford University Press, 1969, str. 7980; Jean Hampton, Political Philosophy, Westview Press, 1997, str. 7378.

Prtel Piirime, The Explanation of Conflict in Hobbess Leviathan, Trames, No.

10 (60/55), 2006; Michael Moehler, Why Hobbes State of Nature is Best Modeled
by an Assurance Game, Utilitas, Vol. 21, No. 3; Milorad Stupar, Filozofija politike,
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 2010, str. 223236.

T E OR IJA IG A R A U L EV I JATA N U TOM A SA HOB SA

137

u politikoj teoriji vladalo je uverenje da drutvenim zajednicama upravljaju

prirodni zakoni koji vae kao skup pretpolitikih pravila ili pretpolitikih
vrednosti koji obavezuju oveka na poslunost jo u prirodnom stanju (dok
drava ne postoji).6 Hobs je, meutim, radikalno promenio karakter pretpolitikog stanja. Prirodno stanje je stanje u kome nema drave, tj. nema dravne
administracije, sudova, vojske, policije, komunalnih slubi itd. Ali, u prirodnom
stanju nema zakona. Ono to Hobs naziva prirodnim zakonima zapravo su samo
zakljuci ili teoreme o tome ta slui ovekovoj odbrani ili samoodranju.
Meutim, zakon u pravom smislu jeste onog ko po pravu drugima zapoveda.7
Dok ne nastane suveren, nema ni prava, ni zakona.
U prirodnom stanju ljudi su racionalni egoisti koji iskljuivo gledaju lini
interes.8 Poto su resursi ogranieni, ljudi esto gledaju na druge ljude kao na
resurse. Recimo, ako (iz bilo kog razloga) nemam od ega da ivim, tvoje bogatstvo moe da postane izvor mog spasa i blagostanja. U prirodnom stanju
imam pravo na sve, pa i na telo drugog oveka da bih spasio sebe. Glavni cilj
ljudi je da obezbede samoodranje (self-preservation).9
Hobsovo prirodno stanje otuda podrazumeva rat svih protiv sviju (bellum omnium contra omnes). Najvanija karakteristika takvog stanja jeste nesigurnost.
Iz njega proizilazi potreba da se steknu mo i bogatstvo koji eliminiu rizik nesigurnosti i poveavaju bezbednost svakog pojedinca. Ta opta sklonost ljudi
da stiu sve veu mo samo smru prestaje.10 Razume se, svaki pojedinac moe unutar prirodnog stanja, samostalno ili u grupi, da proba da uvea svoju
mo koja e mu garantovati bezbednost. Ipak, ako se iz prirodnog stanja pree
u dravno, bezbednost svih pojedinaca je znatno izvesnija i stabilnija.11
Hobs utvruje tri osnovna razloga za sukob u prirodnom stanju: takmienje, podozrivost i slava.12 Ta tri uzroka motiviu ljude na sticanje tri osnovna resursa dobiti, bezbednosti i ugleda (reputacije).13 Izraz dobit je ekvivalent materijalnoj dobiti koja najdirektnije moe da obezbedi bezbednost
pojedinaca. Ipak, reputacija, iako nematerijalna, vana je za bezbednost. Ljudi

Duan Pavlovi, Hobsovo shvatanje suvereniteta kao neograniene vlasti, u: Srpska politika misao, br. 1/1994, Institut za politike studije, Beograd, 1994, str. 180.

Tomas Hobz, Levijatan, Filip Vinji, Beograd, 1961, str. 141 (gl. 15).

Hobs je dodue verovao da su ljudi takvi i u dravnom stanju. Prelaskom iz prirodnog u dravno stanje nita se ne menja u ljudskoj prirodi.

T. Hobz, o. c., str. 106 (gl. 13).

10

Ibid., str. 83 (gl. 11).

11

Ibid., str. 147 (gl. 17).

12

Ibid., str. 107 (gl. 13).

13

Ibid., str. 108 (gl. 13).

138

DUA N PAV L OV I

s reputacijom su, zapravo, moni ljudi. U prirodnom stanju reputacija moe

da se stekne na osnovu prethodnih sukoba s drugim ljudima. Kada mislite da
neko ne eli da se brani, lake se odluujete da ga napadnete.
U prirodnom stanju postoje dve vrste ljudi: razumni pojedinci i ludaci14.
I jedni i drugi su racionalni.15 Jedina razlika je u sledeem prvi su u stanju da
dugorono sagledaju posledice opteg rata u prirodnom stanju. Oni otuda smatraju da je dobro podvrgavati se prirodnom zakonima koji predstavljaju skup
recepata o prednostima potovanja ugovora i saradnje. Ludaci, za razliku od
njih, nisu u stanju da vide tetne posledice opteg rata u prirodnom stanju. Oni
razmiljaju samo na kratak rok. Ludak veruje da je uvek razumno prekriti dogovor o saradnji ako je to u njegovom interesu. Razume se, ovakva strategija
moe da ima visoku cenu, jer je korisna jedino ako ste sigurni da druga strana
nee prekriti dogovor. Ali kada svi ponu da kre dogovor, svi su na gubitku.
Kako se izlazi iz Hobsovog prirodnog stanja? Hobs pominje dva naina:
osvajanje, koje rezultira potinjavanjem pobeenog16 i sporazum, gde svako
sklapa sporazum sa svima i odrie se svog prava na samoodbranu. U drugom
sluaju, suveren dobija neogranienu mo kao poklon, tj. darovanje.17 Izlazak
iz prirodnog stanja osvajanjem je oigledan i lako razreava probleme pristanka i saradanje koje stvara zatvorenikova dilema i igra uveravanja. Naime, ako
pretpostavimo da suverena vlast nastaje osvajanjem, saradnja izmeu zaraenih strana vie nije neophodna za demonstraciju izlaska iz prirodnog stanja.
Suprotno tome, ako analiziramo drugi nain izlaska sporazum svih sa svakim, saradnja meu pojedincima je od presudne vanosti. U tom sluaju neophodno je pokazati na koji nain Hobs misli da pojedinci mogu da izau iz prirodnog stanja. U ovom radu se, otuda, analizira iskljuivo drugi nain izlaska
iz prirodnog stanja.

PRI ROD NO STA NJE KAO ZA TVO RE NI KO VA DI LE MA

Generiki oblik zatvorenikove dileme prikazan je na matrici 1. Pri emu mora
da vai c > a > d > b. Ako oba igraa sarauju, oba dobijaju isplatu a; ako se uzajamno ispale, dobijaju isplatu d. Onaj ko sarauje dok ga drugi ispali, dobija
najniu isplatu b, a samostalni ispaljiva dobija najbolju isplatu c.

14

Engl. foole. Moda bi primereniji prevod bio tikvan ili budala, ali drau se srpskog
prevoda iz 1961. godine.

15

M. Moehler, o. c., str. 317.

16

T. Hobz, o. c., str. 179 (gl. 20).

17

Ibid., str. 116 (gl. 14).

T E OR IJA IG A R A U L EV I JATA N U TOM A SA HOB SA

139

a, a

b, c

c, b

d, d

Matrica 1: Zatvorenikova dilema generiki oblik

Ako bismo Hobsovo prirodno stanje pokuali da konceptualizujemo kao
zatvorenikovu dilemu, morali bismo da prizovemo osnovne Hobsove pretpostavke o prirodnom stanju koje su saete u prethodnom odeljku. Dakle, to je situacija u kojoj nema dravnih organa, i u kojoj je svaija bezbednost ugroena.
Svi pojedinci imaju samo dve opcije na raspolaganju: S (saradnja) i I (ispala). Zarad jednostavnosti, zamislimo da se zajednica sastoji samo od dva pojedinca.
Pogledajmo najpre kako svaki pojedinac rangira sva etiri mogua ishoda:
najbolje je ako ispalim drugog igraa, a drugi igra sarauje (IS);
drugi najbolji ishod je ako oboje saraujemo (SS);
trei najbolji ishod je uzajamna ispala (II);
najgori ishod je ako saraujem, a drugi me igra ispali (SI).
Iz dosadanje analize proizilazi da:
svaki pojedinac uvek pre bira unilateralnu ispalu nego uzajamnu saradnju (IS > SS);
svaki pojedinac uvek pre bira uzajamni sukob nego unilateralnu ispalu u
kojoj je on strana koja sarauje, dok je druga strana ta koja ispaljuje (II > SI).
Rangirani ishodi mogu da se predstave u matrici 2:
DRUGI IGRA

PRVI
IGRA

Ne napada
(sarauje)

Napada
(ispali)

Ne napada
(sarauje)

SS

SI

Napada
(ispali)

IS

II

Matrica 2: Zatvorenikova dilema u Hobsovom

prirodnom stanju matrica ishoda (bez isplate)
Rangiranje ishoda za svakog pojedinca otuda izgleda ovako:
IS > SS > II > SI

14 0

DUA N PAV L OV I

Ako je IS preferirana opcija za svakog pojedinca, onda je konaan ishod II. Izraeno ordinalnim vrednostima, isplate bi mogle da se predstave kao na matrici 3.
Kao to je poznato iz diskusije u odeljku 1, zatvorenikova dilema uvek se
zavrava suboptimalnim ishodom za pojedince. Oba pojedinca imaju dominantnu strategiju da ispaljuju (tj. ne sarauju). Za njih kao pojedince, to je racionalno (troak uzajamnog ispaljivanja je manji od troka unilateralne saradnje). Meutim, za njih kao lanove zajednice, to je iracionalno, jer je ishod (2, 2)
koji je posledica uzajamnog ispaljivanja Pareto-inferioran u odnosu na ishod
(3, 3) koji je posledica uzajamne saradnje.
3, 3

1, 4

4, 1

2, 2

Matrica 3: Zatvorenikova dilema u Hobsovom prirodnom stanju

Ovo je prihvatljivo objanjenje prirodnog stanja u kojem vlada rat svih
protiv sviju. Jedino to ostaje nejasno jeste kako nam zatvorenikova dilema
pomae da reimo problem kolektivnog delanja, tj. objasnimo prelazak iz prirodnog u dravno stanje. Problem kolektivnog delanja nastaje kada je za sve
pojedince dobro da urade x, ali na kraju svi (ili ogromna veina) uradi y.18 Pri
emu y = x, odnosno y je suprotno od x. Primenjeno na Hobsovo prirodno
stanje, to znai sledee: za ljude je dobro da odustanu od svog prava na samoodbranu i odlue se da uspostave mir i dravno stanje (x), jer je ono Pareto-superiorno u odnosu na opti rat u prirodnom stanju. Ipak, po cenu vee tete,
veina to ne ini, ve nastavlja da ratuje (y).
Kako se to deava u prirodnom stanju? Zamislite da ste se s drugim igraem inicijalno dogovorili da oboje poloite oruje i prihvatite suverenu vlast.
Pretpostavite da je drugi igra to upravo uinio. ta je tada za vas bolje da uradite? Vi moete da uradite isto, ali dobit od ispale je vea. Drugi igra koji je
poloio oruje sada je nezatien i postaje lak plen za vas. Drugim reima, dok
on potuje inicijalni dogovor, vi se vercujete. Drugi igra sada poinje da
zazire od vas. A da se obezbedi od tog zaziranja od drugih, ovek nema nikakav drugi toliko razuman nain osim da udari prvi.19 Kada oba igraa ponu
tako da razmiljaju, rat svih protiv sviju se nastavlja.
U zatvorenikovoj dilemi problem kolektivnog delanja moe se razreiti
intervencijom suverena koji bi davao subvencije za saradnju i primenjivao kazne

18

Za osnove logike kolektivnog delanja videti: Mancur Olson, The Logic of Collective
Action. Public Goods And The Theory of Groups, Harvard University Press, 1965; Russel Hardin, Collective Action. The Johns Hopkins University Press, Baltimore and London, 1982.

19

T. Hobz, o. c., str. 107 (gl. 13).

T E OR IJA IG A R A U L EV I JATA N U TOM A SA HOB SA

141

za nesaradnju (odeljak 13).20 Meutim, u prirodnom stanju u kojem nema suverena, takve subvencije i kazne nema ko da sprovede u delo.21 Da bi se ljudi
podstakli da sarauju, neko mora da im ponudi subvenciju i zapreti im kaznom.
Ali, budui da u Hobsovom prirodnom stanju jo nema suverene vlasti koja to
moe da uradi, ini se da izlaz iz zatvorenikove dileme ne postoji.22
Moe se zakljuiti zatvorenikova dilema nam nije od pomoi ako elimo
da objasnimo kako ljudi iz Hobsovog prirodnog stanja prelaze u dravno stanje.
Zapravo, jo optije, kada bi jedina konceptualizacija ljudske saradnje mogla
da se izrazi zatvorenikovom dilemom, ljudi verovatno nikada ne bi evoluirali
u drutvene ivotinje.23

IZ LA ZAK IZ HOB SO VOG PRI ROD NOG STA NJA

KAO ZA TVO RE NI KO VE DI LE ME: SUB VEN CI JE
ZA SA RAD NJU I KA ZNE ZA IS PA LU
Karakterizacija prirodnog stanja kao zatvorenikove dileme ukazuje na poverenje kao kljuni koncept koji razreava problem kolektivnog delanja meu
ljudima, a ne na podvrgavanje. Kako ljudi mogu da budu sigurni da e, kada poloe oruje, isto uraditi i ostali? Jedan nain da prevaziete ovaj problem jeste
da verujete drugim ljudima kada vam kau da e se pridravati dogovora o obustavi neprijateljstava. Meutim, jedini ljudi kojima moete verovati jesu vai
roaci i bliski prijatelji. U veim zajednicama, broj takvih ljudi nije dovoljan

20

Ovo su privremeni zakljuci koji se tiu zatvorenikove dileme. Zatvorenikovu dilemu

mogue je modelovati na dva naina: kao jednokratnu i viekratnu (videti: A. Dixit
i S. Skeath, Games of Strategies, W. W. Norton & Company, 2004, str. 345381). U ovom
odeljku Hobsovo prirodno stanje predstavljeno je kao jednokratna zatvorenikova
dilema (igra koja se ne ponavlja, tj. deava samo jedanput). Gledano iz ugla teorije
racionalnog izbora, ishod jednokratne zatvorenikove dileme uvek je suboptimalan.
Za razliku od toga, kada se igra ponavlja vie puta, sama injenica ponavljanja moe
dovesti do prelaska u Pareto-optimalan ishod tako to e nagrade za ispaljivanje poeti da se smanjuju, to uveava relativnu vrednost nepromenjenih isplata za saradnju i zatvorenikovu dilemu transformie u neku drugu igru. Vie puta ponavljana
zatvorenikova dilema, meutim, nije isto to i igra uveravanja (videti: M. Stupar,
o. c., str. 230).

21

Duan Pavlovi, Hobsovo shvatanje suvereniteta kao neograniene vlasti, Srpska

politika misao, br. 1/1994, Institut za politike studije, Beograd, 1994, str. 187.

22

Podeam da se ovakav zakljuak odnosi iskljuivo na drugi nain uspostavljanja

suverene vlasti nain u kome se pojedinci dobrovoljno odriu prava na samoodbranu.

23

Ken Binmore, Natural Justice, Oxford University Press, 2005; Milovan Deki, Zato
ljudi sarauju i kanjavaju? Logika snanog reciprociteta, u: Godinjak 2014, godina VIII, br. 12, FPN, Beograd, 2014, str. 97.

142

DUA N PAV L OV I

da bi se razreio problem kolektivnog delanja.24 U dravnom stanju, problem

nedostatka poverenja reava suveren. Ako ne verujemo drugim ljudima da nas
nee opljakati, moemo se nadati da e ih strah od kazne suverena odvratiti
od pljake. U ovom odeljku ukazuje se na nain na koji suveren razreava problem kolektivnog delanja u dravnom stanju. Ovo je vaan aspekat za razumevanje zatvorenikove dileme, jer Hobs tvrdi da se ljudi, ak i kada prihvate suverenu vlast, nalaze u stalnom iskuenju da se vrate u prirodno stanje, tj. da
ponovo zapodenu rat svih protiv sviju.25 Da bi to spreio, tj. da bi svoj cilj mogao
ostvariti, suveren mora imati prerogative dravne intervencije.26
Hobs formulie problem pomou teorije racionalnog izbora:
Zato pre nego to bi bilo mesta za izraz pravedan i nepravedan, mora da
postoji izvesna mo prinude koja e, s jedne strane, da primora ljude na
ispunjavanje sporazuma, zastraivanjem i kaznom koja e biti vea od koristi koju bi mogli oekivati od gaenja sporazuma i, s druge strane, da obezbedi onu svojinu koju uzajamnim ugovorom ljudi stiu kao naknadu za
opte pravo koje naputaju.27
Kada razmiljamo unazad u kontekstu Hobsovog Levijatana, koncept
zatvorenikove dileme veoma je pogodan za objanjenje zbog ega se ispaljivanje (vercovanje) i rat svih protiv sviju ree pojavljuju u dravnom stanju.
Dva naina kojima suveren omoguava kooperativno ponaanje i razreava
problem kolektivnog delanja jesu subvencije za saradnju i kazne za ispalu. Zaponimo sa subvencijama. Zamislite zatvorenikovu dilemu u kojoj sada postoji
i spoljni akter suveren. On je neka vrsta eksternog igraa koji podstie pojedince na saradnju, nagraujui ih subvencijom za saradnju. Obeleimo subvenciju
sa s. Pri tome, mora da vai da je s > 1. Iznos subvencije se dodaje na postojeu
isplatu svakom pojedincu koji sarauje. Dopunjene isplate prikazane su na matrici 4. Ako se pretpostavi da je s = 2, konane isplate mogu se videti na matrici 5.
3 + s, 3 + s

1 + s, 4

5, 5

3, 4

4, 1 + s

2, 2

4, 3

2, 2

Matrica 4: Zatvorenikova dilema

u Hobsovom prirodnom stanju
subvencije za saradnju (1)

Matrica 5: Zatvorenikova dilema

u Hobsovom prirodnom stanju
subvencije za saradnju (2)

24

M. Moehler, o. c., str. 310; G. Kavka, o. c., str. 126178.

25

T. Hobz, o. c., 149 (gl. 17).

26

D. Pavlovi, o. c., str. 188.

27

T. Hobz, o. c., str. 125 (gl. 15).

T E OR IJA IG A R A U L EV I JATA N U TOM A SA HOB SA

143

Uoavamo da ravnoteno reenje na matrici 2 vie nije II, ve SS. Razlog

su drugaije isplate koje su promenjene zahvaljujui subvencijama. Isplate (5, 5)
vee su od (3, 4) i (4, 3), te se oba igraa odluuju za saradnju umesto za ispalu.
Zapravo, ako paljivo analizirate igru, uoiete da je sada saradnja dominantna strategija za oba igraa. Za svakog igraa je bolje da sarauje ma ta radila
druga strana. Razume se, kada se isplate uveaju za subvencije za saradnju, igra
vie nije zatvorenikova dilema. Meutim, to je manje vano. Vano je da su
ovo tipini naini kojima suverena vlast eliminie vercovanje, odnosno povratak u zatvorenikovu dilemu u dravnom stanju.
Na slian nain drava moe da obezbedi kooperativnost kaznama za ispalu.
Kada Hobs opravdava upotrebu sile kroz formu dravne intervencije? Prema
njegovom miljenju, prinuda se upotrebljava onda kada se vri nepravda, odnosno kada se kri ugovor.28 Obeleimo prinudu, odnosno kaznu sa k. Zamislite
da nema subvencija za saradnju, ve da se iskljuivo kanjavaju oni koji vas ispale tako to im se od postojeih isplata za nekooperativnost oduzima vrednost k.
Pretpostavimo da k = 2. Ordinalna vrednost od 2 oduzima se od postojeih
isplata svakom igrau koji ne sarauje. Kada umanjimo vrednosti (kaznimo nekooperativne igrae), dobiemo novu matricu isplate (matrice 6 i 7).
3, 3

1, 4 k

3, 3

1, 2

4 k, 1

2 k, 2 k

2, 1

0, 0

Matrica 6: Zatvorenikova dilema

u Hobsovom prirodnom stanju
kazne za ispalu (1)

Matrica 7: Zatvorenikova dilema

u Hobsovom prirodnom stanju
kazne za ispalu (2)

Kada reimo ovu igru, videemo da je ravnoteni ishod ponovo uzajamna

saradnja (3, 3). Kao i u sluaju u kojem drava daje subvencije, ponovo je dominantnu strategija za oba igraa saradnja. Razume se, ishod se ne menja kada
dravna vlast istovremeno primeni subvencije za saradnju i kazne za ispalu. Isplate u tom sluaju mogu da se predstave kao u matrici 8. Ako zamenite s i k odgovarajuim ordinalnim vrednostima (s = 2; k = 2) dobija se konana matrica
isplate i ravnoteni ishod igre (5, 5) koji podrazumeva saradnju.
3 + s, 3 + s

1 + s, 4 k

4 k, 1 + s

2 k, 2 k

Matrica 8: Zatvorenikova dilema u Hobsovom prirodnom

stanju subvencije za saradnju i kazne za ispalu

28

D. Pavlovi, o. c., str. 189.

14 4

DUA N PAV L OV I

HOB SO VO PRI ROD NO STA NJE

KAO IGRA UVE RA VA NJA
Iako igra uveravanja lii na zatvorenikovu dilemu, to je sasvim drugaija vrsta
igre. Zatvorenikova dilema nagrauje nesaradnju (ispalu). U igri uveravanja
se, suprotno tome, nagrauje saradnja. Korisnost jednog igraa zavisi od korisnosti drugog, unilateralna ispala kota kako onoga koji je ispaljen, tako i ispaljivaa, to e rei da oboje gledaju kako da postignu saradnju. Zamislite da
igrai 1 i 2 igraju igru u kojoj moraju da biraju izmeu strategija A i B. Ako oboje
odigraju A, oboje dobijaju isplatu a; ako oboje odigraju B, oboje dobijaju isplatu b, pri emu {a, b} > 0 i a > 0 (matrica 9). U svakom drugom sluaju (ako odigraju drugaije strategije) dobijaju isplatu (0, 0).
Pretpostavite sada da su isplate poznate igraima, i da svaki od njih mora da
izabere strategiju A ili B pri emu ne zna kakav je izbor nainila druga strana. ta
e racionalna osoba izabrati? Oboje znaju da im vie odgovara da izaberu isto,
ali ako ne znaju ta e uraditi druga strana, to znanje im nije od velike pomoi.
Igra se razreava kada obe strane kredibilno signaliziraju da su spremne na saradnju i koordinaciju poteza. U argonu teorije igara, to se naziva fokalna taka.29
2
A

a, a

0, 0

0, 0

b, b

Matrica 9: Igra uveravanja kao igra iste koordinacije opti oblik.

Podsetimo se dve pretpostavke o Hobsovom prirodnom stanju iz odeljka 2.
Tamo je reeno da:
svaki pojedinac uvek pre bira unilateralnu ispalu nego uzajamnu saradnju (IS>SS);
svaki pojedinac uvek pre bira uzajamni sukob nego unilateralnu ispalu u
kojoj je on strana koja sarauje, dok druga strana ta koja ispaljuje (II>SI).
Diskusiju o prirodnom stanju kao igri uveravanja poinjem uvoenjem dva
prirodna zakona (Laws of Nature) o kojima Hobs govori u glavi 14 Levijatana.30

29

Thomas Schelling, The Strategy of Conflict, Harvard University Press, 1960; Duan Pavlovi, Teorija igara: Osnovne igre i primena, FPN i igoja tampa, Beograd, 2015, str. 69.

30

T. Hobz, o. c., str. 111124.

T E OR IJA IG A R A U L EV I JATA N U TOM A SA HOB SA

145

Prirodne zakone Hobs shvata na dva naina: kao naela razuma i kao boje zapovesti. Ti zakoni ljudima nalau da, umesto sukoba, pokuaju da uspostave mir,
poloe svoje oruje, kao i pravo da se samostalno brane kada misle da su ugroeni.31 Umesto njih, zatitu e im pruiti suveren. Drugi zakon prirode nalae da se
pridravaju sporazuma na osnovu kog se odriu svog prava da se samostalno brane kada postoji suveren.32 Teoretiari koji tvrde da je Hobsovo prirodno stanje
zatvorenikova dilema nikako ne bi mogli da objasne mesto koje prirodni zakoni
imaju u njegovoj teoriji. Prema njihovom miljenju, prirodni zakoni su nebitni,
jer se oveku nikada ne isplati da poloi oruje, ak ni ako ga onaj drugi poloi.
Meutim, na nekoliko mesta Hobs pobija ovakvo shvatanje ponaanja
ljudi u prirodnom stanju. Onaj ko u prirodnom stanju smatra da nikada ne
treba poloiti oruje jeste ludak.
Ludak je u sebi rekao da ne postoji takvo neto kao to je pravda. I ponekad je to izgovorio ozbiljno tvrdei da, poto je odranje svakog oveka i
njegovo zadovoljstvo povereno samo njegovom sopstvenom stanju, ne
moe biti nikakvog razloga protiv toga da svaki ovek ini ono to smatra
korisnim za svoje odranje i za svoje zadovoljstvo, da stoga sklapanje ili
nesklapanje, potovanje ili nepotovanje sporazuma nije protivno razumu
kad slui na korist pojedincu.33
Ludak zna da je krenje sporazuma nepravedno, ali se ipak pita nije li to ponekad korisno. Carstvo boje steeno je silom, pa ta onda ako bi moglo da bude
steeno i nepravednom silom? [] Na osnovu takvog rezonovanja, nitkovluk
koji je doveo do uspeha nazvan je vrlinom.34 Iako bi krenje sporazuma bilo
korisno za pojedince (ishodi SI ili IS na matrici 2), Hobs negira da je to dominantno razmiljanje u prirodnom stanju.
Jer pitanje se ni ne postavlja za uzajamna obeanja kod kojih nema saglasnosti za ispunjenje ni na jednoj, ni na drugoj strani, kao to je sluaj kad
ne postoji nikakva dravna vlast iznad dveju stranaka koje obeavaju, jer
takva obeanja i nisu sporazumi, ve se pitanje postavlja ili u sluaju kada
je jedna strana ve ispunila svoju inidbu ili u sluaju kad postoji izvesna
vlast koja e na ispunjenje prinuditi, i pitanje tada glasi: da li je protivno
ili nije protivno razumu odnosno interesu druge strane da inidbu ispuni.
I ja kaem da nije protivno razumu.35

31

D. Pavlovi, o. c., str. 181, 183.

32

T. Hobz, o. c., str. 125 (gl. 15).

33

Ibid., str. 126 (gl. 15).

34

Ibid., str. 126127 (gl. 15).

35

Ibid., str. 127 (gl. 15).

146

DUA N PAV L OV I

Kao to vidimo, Hobs je jasan da je za ljude bolja uzajamna saradnja od svih

ostalih moguih ishoda (SS > II, IS, SI). Kad kri sporazum, ovek postupa protivno razlogu svoga odranja.36 Ali dodaje pod kojim uslovima je to razumno:
[] na taj nain kao da bi svako rekao jedan drugom: ovlaujem ovog oveka ili ovaj skup ljudi da mnome vlada i na njega prenosim svoje pravo
da to sam inim, pod uslovom da i ti svoje pravo na njega prenese i da na
isti nain odobri sve njegove radnje.37
Ovo upuuje na opti oblik igre uveravanja u prirodnom stanju. Uvek je
bolje poloiti oruje pod uslovom da druga strana uini isto. Druga strana e
poloiti oruje ako je sigurna da ete to i vi uraditi, odnosno nastavie da s vama ratuje ako je sigurna da nemate nameru da poloite oruje. Kada ljudi tako
razmiljaju, nalaze se u igri uveravanja. Evo kako ona izgleda ako ishodima
dodelimo ordinalne vrednosti:
4, 4

1, 3

3, 1

2, 2

Matrica 10: Hobsovo prirodno stanje kao igra uveravanja

I u ovom sluaju igra uveravanja ima dva ravnotena ishoda u kojima oba
igraa ele da uine istu stvar (SS, tj. II). Ili oba igraa sarauju, ili oba ispaljuju
jedan drugog (rat svih protiv sviju). Ako igra A veruje da e B saraivati, i njemu
je bolje da sarauje; ako veruje da e ga B ispaliti, i njemu je bolje da ispali. Jo
preciznije, ako uzmemo u obzir ordinalne isplate date u matrici 10, igrau A se
isplati da sarauje ako oekuje da e B saraivati sa verovatnoom veom od 1/2.
Do verovatnoe p za A dolazi se ako se porede korisnosti od saradnje i ispale:
4(p) + 1(1p) = 3p + 2(1p)
4p p 3p + 2p = 1 + 2
2p = 1
p = 1/2
Pri tome, i dalje mora da vai uslov da je dobit od uzajamne saradnje za
svakog pojedinanog igraa vea od dobiti od unilateralne ispale (4 > 3). Ishod
SS je Pareto-optimalan u odnosu na ishod II, ali to jo ne znai da je on jedini

36

Ibid., str. 128 (gl. 15).

37

Ibid., str. 151 (gl. 17).

T E OR IJA IG A R A U L EV I JATA N U TOM A SA HOB SA

147

mogu. Da bi uesnici u igri izabrali bilo koji od ova dva ravnotena ishoda
mora da postoji fokalna taka.
Da bi moglo da se izae iz prirodnog stanja, neophodno je da se zatvorenikova dilema meu pojedincima odigra u nekoliko krugova. Meutim, kada
se dilema ponovi vie puta, ona se pretvara u igru uveravanja. To (nesvesno?)
primeuje Din Hampton kada pie da je u ponovljenoj zatvorenikovoj dilemi za pojedince racionalno da sarauju, ali jedino ako mogu da budu uvereni
da e i drugi saraivati, a to je uverenje koje je jako teko obezbediti u prirodnom stanju.38
Da bi se zatvorenikova dilema transformisala u igru uveravanja mora da se
promeni odnos izmeu korisnosti (isplata) uzajamne saradnje i unilateralne ispale. Obeleimo prvo sa u(uzS), a drugo sa u(unI).39 U zatvorenikovoj dilemi vai:
u(uzS)zd < u(unI)zd
Za razliku od toga, u igri uveravanja vai:
u(uzS)iu > u(unI)iu
Ali ta stvara to uverenje kod pojedinaca u prirodnom stanju koje vrednost
za u(unI)zd smanjuje u odnosu na u(uzS)iu? Ako elim da saraujem (poloim svoj
ma), kako da znam da e to uraditi druga strana? Jedini signal koji u Hobsovom
tekstu moe da se pronae jeste uverenje svakog pojedinca da svi drugi pojedinci
razmiljaju kao i on. U sutini, to razmiljanje se svodi na saznanje da je ivot u
prirodnom stanju usamljeniki, siromaan, opasan, skotski i kratak.40
Malo dui citat, koji upuuje na uzajamno razmiljanje pojedinaca koji se
nalaze u prirodnom stanju, nalazi se na kraju glave 31. Iz njega zapravo proizilazi da upornim insistiranjem na opstanku prirodnog stanja, ljudi moraju da
se suoe s nekom vrstom prirodne kazne:
A te nevolje jesu prirodne kazne za one radnje koje predstavljaju poetak
veeg zla nego dobra. I tako se deava da je neumerenost od prirode kanjena bolestima, grubost nemanjem sree; nepravda nasiljem neprijatelja; gordost propau; kukaviluk tlaenjem; nemarna vladavina kneeva
pobunom; a pobuna krvoproliem. Jer, kad se ima u vidu da kazne dolaze
kao posledica krenja zakona, prirodne kazne mora da dolaze prirodno

38

J. Hampton, o. c., str. 71.

39

Ovde u oznaava korisnost (utility); S i I oznaavaju saradnju, odnosno ispalu; uz

ili un oznaavaju karakter radnje (uzajamna, odnosno unilateralna), a zd i iu oznaavaju vrstu igre o kojoj govorimo. Tako, u(uzS)zd oznaava korisnost od uzajamne
saradnje u zatvorenikovoj dilemi.

40

T. Hobz, o. c., str. 109 (gl. 13).

148

DUA N PAV L OV I

kao posledica krenja prirodnih zakona i zato sleduju za njima kao prirodna,
a ne kao proizvoljna dejstva.41
U tekstu Why Hobbes State of Nature is Best Modeled by an Assurance Game, Majkl Moler (Michael Moehler) tvrdi da ludaci lako mogu da se prizovu
pameti (odnosno da ponu da razmiljaju kao racionalni pojedinci) ako suveren
pone da ih kanjava za ispaljivanje.42 Meutim, kako sam pokazao u odeljku 4,
suveren moe da kanjava za nesaradnju tek poto se uspostavi dravna vlast.
Ona je potrebna zato to je dovoljan mali broj vercera da celu stvar vrate u
prirodno stanje. Jednom kada dobronamerni izau iz prirodnog stanja kao igre
uverevanja, zlonamerni imaju tendenciju da u njega vrate celo drutvo preko
zatvorenikove dileme. Suverena vlast pomae dobronamernima da se zatite od
pogubnih posledica delanja nekolicine zlonamernih.43 Suveren, meutim, nije
deo prirodnog stanja; on nastaje tek kada ljudi nau naina da izau iz njega.

ZA KLJU AK
Cilj Hobsovog Levijatana bio je da opravda suverenu vlast. Da bi to uradio bilo
je neophodno da pokae kolika je teta koja nastaje kada ljudi odbijaju da sarauju u uspostavljanju suverene vlasti. Hobs je verovao da je teta od nesaradnje dovoljna da svaki pojedinac, pre ili kasnije, shvati kako se vie isplati
saraivati. Ako ste kao teoretiar igara sigurni da e pojedinci shvatiti koje su
prednosti saradnje, onda morate da zakljuite da zatvorenikova dilema nije
odgovarajui koncept za objanjenje izlaska iz prirodnog stanja. Nasuprot tome,
igra uveravanja vam omoguuje da, jezikom teorije igara, preciznije izrazite
glavnu Hobsovu pretpostavku o ljudskoj prirodi iz glave 15 u kojoj formulie
svoj odgovor ludaku, objanjavajui mu da krenje sporazuma moe biti kontraproduktivno kada to svi rade.

BI BLI O GRA FI JA
[1]

Barry, Brian, Political Argument, University of California Press, 1965.

[2]

Binmore, Ken, Natural Justice, Oxford University Press, Oxford, 2005.

[3]

Deki, Milovan, Zato ljudi sarauju i kanjavaju? Logika snanog reciprociteta,

u: Godinjak 2014, godina VIII, br. 12, FPN, Beograd, 2014, str. 93113.

41

T. Hobz, o. c., str. 325326 (gl. 31).

42

M. Moehler, o. c., str. 318319.

43

Russel, Hardin, Collective Action, The Johns Hopkins University Press, 1982, str.
185186.

T E OR IJA IG A R A U L EV I JATA N U TOM A SA HOB SA

149

[4]

Dixit, Avinash i Susan Skeath, Games Of Strategies (2. izdanje), W. W. Norton &
Company, New York, 2004.

[5]

Hampton, Jean, Political Philosophy, Westview Press, 1997.

[6]

Hardin, Russel, Collective Action, The Johns Hopkins University Press, Baltimore
and London, 1982.

[7]

Hobz, Tomas, Levijatan. Ili materija, oblik i vlast drave, crkvene i graanske, Kultura,
Beograd, 1961.

[8]

Gauthier, David, The Logic of Leviathan. The Moral and Political Theory of Thomas
Hobbes, Oxford University Press, 1969.

[9]

Kavka, Gregory, Hobbesian Moral and Political Theory, Princeton University Press,
Princeton, 1986.

[10]

Moehler, Michael, Why Hobbes State of Nature is Best Modeled by an Assurance

Game, u: Utilitas, Vol. 21, No. 3, 2009, str. 297326.

[11]

Olson, Mancur, The Logic of Collective Action. Public Goods And The Theory of Groups,
Harvard University Press, Cambridge, 1965.

[12]

Pavlovi, Duan, Hobsovo shvatanje suvereniteta kao neograniene vlasti, u: Srpska

politika misao, br. 1/1994, Institut za politike studije, Beograd, 1994, str. 177193.

[13]

Pavlovi, Duan, Teorija igara: Osnovne igre i primena, FPN i igoja tampa, Beograd,
2015. (drugo izdanje).

[14]

Piirime, Prtel, The Explanation of Conflict in Hobbess Leviathan, u: Trames,

No. 10 (60/55), 2006, str. 321.

[15]

Rawls, John, A Theory of Justice, Harvard University Press, Harvard, 1971.

[16]

Stupar, Milorad, Filozofija politike, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 2010.

[17]

Schelling, Thomas, The Strategy of Conflict, Harvard University Press, Cambridge,

1960.

[18]

Taylor, Michael, Possibility of Cooperation, Cambridge University Press, 1987.

150

DUA N PAV L OV I

Duan Pavlovi
GA ME THE ORY IN HOB BESS LE VI AT HAN
Abstract
For a long time, political theorists who deployed game theory have believed
that Hobbess state of nature can be expressed as a Prisoners dilemma in
which war of all against all is a Pareto-inferior outcome of social cooperation.
Some recent game theory studies have looked at the state of nature from a
perspective of chicken game and assurance game. Assurance game seems to be
more precise in explaining how individuals in Hobbess state of nature overcome the conflict and establish cooperation. In assurance game, cooperation
is established by credible signaling that assures other players that everyone is
prepared to cooperate. If all players do the same, and they all know it, individuals can achieve a Pareto-superior outcome.

Keywords:
Thomas Hobbes; Leviathan; prisoners dilemma; assurance game; Pareto
optimum