Xegan Marija

GAJ JULIJE CEZAR (101/100 - 44)

ivot
O ivotu i delovau Gaja Julija Cezara, pored podataka koje sam prua
o sebi u svojim spisima, svedoqe: Ciceron, Salustije Krisp, Asinije Polion,
Aul Hirtije, Plutarh, Svetonije Trankvil, Tit Livije, Dion Kasije i drugi.
Gaj Julije Cezar roen je u Rimu 101/100. godine p. n. e. Po oqevoj liniji
poticao je od plemena Julijevaca, koje je pak poreklo vodilo od Jula, sina trojanskog juna Eneje. Poxto je Eneja bio sin trojanskog princa Anhiza i bogie
Afrodite (Venere), verovalo se da rod Julijevaca u sebi ima boanske primese.
Otac Cezarev, Gaj Julije Cezar, bio je konzul 88. godine i uqestvovao je u tzv.
Italskom ratu. Po majci Cezar poreklo vodi iz uglednog plebejskog roda Aurelijevaca. Budui da je poticao iz bogate i ugledne porodice, Cezar je dobio
najboe obrazovae svoga vremena. Kao prvi Cezarev uqite pomie se quveni
retor Marko Antonije.
Cezar se rano istakao kao besednik i pristalica stranke populara. Na incijativu teqe Gaja Marija, izabran je za svextenika Jupiterovog kulta (flamen
Dialis). Prvi Cezarev brak bio je sa Kornelijom, erkom Cine koji je vrxio
zvae konzula 86., 85. i 84. godine. Onda kada je Lucije Kornelije Sula, voa
optimata, zahtevao od Cezara da se razvede od Kornelije i onda kada Cezar to
nije eleo uqiniti, beei pred Sulinim gnevom, Cezar napuxta Rim i odlazi
u Bitiniju krau Nikomedu. Potom krenu u Malu Aziju i tu se pokaza kao
odliqan vojnik. Prilikom opsade grada Mitilene on dobi i prvo odlikovae
Graanski venac (Corona civica)1 . Godine 76., da bi se usavrxio u govornixtvu,
Cezar odlazi na Rod kod tada quvenog uqitea govornixtva Apolonija Molona
i tu se zadra godinu dana. U meuvremenu ga je Sula, na zauzimae prijatea,
pomilovao.
Posle povratka u Rim, zahvaujui podrxci stranke poqev od 68. p. n. e.,
Cezar je poqeo zauzimati znaqajne poloaje u rimskoj dravnoj upravi: kvestor
68. godine, edil 65. godine, vrhovni svextenik ili pontifex maximus 63. godine.
Godine 62. Cezar je bio izabran za pretora. Svetonije svedoqi da je Cezar za
61. izabran za prokonzula u Xpaniji.
Godine 60. Cezar je sa Pompejom i Krasom sklopio trojni savez, tzv. Prvi
trijumvirat, a ve sledee 59. godine Cezar je postao konzul. Tada je izdao i
nekoliko znaqajnih zakona. Po zavrxenom konzulatu, Cezar dobija namesnixtvo
u Cisalpinskoj Galiji i Iliriku, a potom i u Transalpinskoj Galiji. Tu se
osvajajui Galiju, za raqun rimskog naroda, zadrao vixe od osam godina.
U vreme graanskog rata (49 - 46) Cezar ratuje protiv Pompeja i egovih
pristalica, koje je na kraju pobedio. U meuvremenu za diktatora je bio izabran 49., 48., 46. i 44. Cezar je uivao konzulsko zvae 48., 46., 45. i 44.
Zvae vrhovnog svextenika imao je od 63. Mada Dion Kasije tvrdi da je 48.
dobio doivotna tribunska ovlaxea, moderna istoriografija se ne slae.
Poznato je samo da je Cezar prihvatio je tribunski sacrosanctitas. Ciceron u
jednom od svojih pisama navodi da je Cezar 46./47. imao praefectura morum sa
cenzorskim ovlaxeima.
Ubijen je u zaveri 15. 03. 44. godine p. n. e.
1

Corona civica se davala onome ko spase ivot rimskoga graanina

1

Dela
Pored svog dravniqkog i vojniqkog dara Cezar se istakao i kao odliqan kievnik. Od istorijskih dela pripisuju mu se: Belexke o galskom ratu,
Belexke o graanskom ratu, O aleksandrijskom ratu, O afriqkom ratu i O xpanskom ratu. Dok se za prva dva dela moe sa pouzdanoxu tvrditi da su Cezareva,
ostala tri po svoj prilici nisu.
Mnoga Cezareva dela danas su nestala, qini se, stoga xto je Cezarev naslednik
Avgust zabranio ihovo objavivae posle Cezareve pogibije. Izmeu ostalih,
treba pomenuti:
filoloxki spis O apologiji
egov izgubeni filoloxki spis O apologiji ustaje protiv neologizama i bori
se za purizam i eleganciju, za izbirivost u kievnom latinskom jeziku. Antiqka svedoqanstva kazuju da je bio odliqan govornik, i to atikista koji neguje
jasan i jednostavan stil.
tragediju Edip
dva speva Pohvala Herkulu i Put
Zbirku izreka
politiqki spis Anti-Katon
Izguben je i politiqki spis Anti-Katon, xto ga je Cezar sastavio u vojnom
logoru kod Munde 45. g. Katon Utiqki, praunuk Katona Starijeg, stoiqar i
republikanac, izvrxio je 46. samoubistvo u afriqkoj Utici. Ciceron je odmah
seo i sastavio panegirik pod naslovom Katon. Cezarov spis pak bio je odgovor
na Ciceronov.
spis O zvezdama posveen astronomiji
Iza Cezara su ostala i mnogobrojna pisma koja imaju kievnu vrednost.

O galskom ratu i O graanskom ratu

Spis O galskom ratu obuhvata osam kiga. Od toga je sedam Cezarevih,
a osmu je napisao egov oficir Aul Hirtije. Spis je posveen periodu od 57.
do 50. godine p. n. e., tj. opisani su ratovi koje je Cezar vodio u Galiji,
Germaniji i Britaniji. Cezar je ovaj spis sastavio u kratkom roku, verovatno u
zimu 52/51., jer je ustanak Vercingetoriksa upravo bio uguxen. Cezaru je stalo
da ovim delom opravda i sebe i Rimane zbog okupacije ovih zemaa i da ukae
na svoje ogromne zasluge za Rim. Spis je znaqajan kako u istorijskom, tako isto
i u geografskom pogledu.
Spis O graanskom ratu obuhvata tri kige. Izvextava o dogaajima godine 49.
i 48. Cezar je delo sastavio u texkim ratnim prilikama. Pisao je na brzinu
pa nije qudo xto spis nije dovrxen. Nije objaven za vreme Cezareva ivota.
Delo je imalo za ci da se sva krivica za rat svali na Cezareve protivnike i
ukae na ihovu politiqku i dravniqku nesposobnost.
Oba dela treba da prikau Cezara kao jednostavnog i poxtenog rodouba, koji
samo nerado, pod pritiskom prilika, vodi texke ratove neophodne za oquvae
Republike. To su dela memoarske kievnosti, ali u ima autor ne govori
autobiografski u prvom licu. Da bi izgledao xto objektivniji, Cezar uvek
upotrebava tree lice.
Navodei datume pojedinih dogaaja, Cezar navodi pod qijim se konzulatom taj
dogaaj zbio.
egov stil je lak, jednostavan i pristupaqan.
Cezar naoko prua precizna obavextea o mestima vojnih akcija, o udima koji
su u ima uqestvovali, o plemenima sa kojima su se Rimani sukobavali.
Deluje kao veoma objektivno istorijsko delo.
Literatura:
2

 Ahmed Tuzli, Gaj Julije Cezar, Galski rat, Graanski rat, Novi Sad
1980.
M. Budimir, M. Flaxar, Pregled rimske kievnosti, De auctoribus
Romanis, Beograd 19863 .

Ispit
U tekstu koji sledi dat je pregled pitaa iz predmeta Starog veka;
pitaa koja je postavala ispitna komisija Duxani, Ferjanqi u januarskom
ispitnom roku 2004. godine. Pitaa su sakupena zahvaujui naporima koleginice Simi Mirjane.
Cezar kao istoriqar
Cezar kao pisac? Plodan pisac i sjajan stilista. Pixe u treem licu da da utisak objektivnosti. Zaxto pixe? Morao je opravdati sebe. Izazvao je graanski
rat koji je doneo mnoge nevoe. U ratu sa Galima mu se prebacivalo da vojuje poradi svojih ambicija, zatim da se domogne druidskog zlata Galije kojim bi vratio
dugove, napokon da vee za sebe legije. Cezar insistira da je to pravedni rat,
nametnut obavezama saveznixtava. Kako objaxava svoj pohod na Britaniju? Jednim superiornim stavom kako je to veliki podvig, xto utiqe na narod. Cezarev
stil? Tei jednostavnosti. Proqixen jezik, osloboen svake grqke reqi.