Ekart Tol

NOVA ZEMLJA

Eckhart Tolle : "A New Earth"

Copyright 2005 by Eckhart Tolle

EQ

SADRAJ
PRVO POGLAVLJE

Cvetanje ljudske svesti___7

Prizivanje___7
Svrha ove knjige___10
Naa uroena disfunkcionalnost___12
Nova svest koja se budi___15
Duhovnost i religija___17
Nunost transformacije___19
Novo nebo i nova zemlja___21
DRUGO POGLAVLJE

Ego: trenutno stanje oveanstva___22

Iluzorno ja"___23
Glas u glavi___25
Sadraj i struktura ega___28
Identifikovanje sa stvarima ___29
Izgubljeni prsten___31
Iluzija o posedovanju___33
eljenje: potreba da se ima vie___36
Identifikovanje s telom___38
Oseanje prisustva unutranjeg tela___40
Zaboravljanje Bia___41
Od Dekartove greke do Sartrovog uvida___42
Mir koji prevazilazi sve razumevanje___43
TREE POGLAVLJE

Sutina ega___45
Prigovaranje i negodovanje___46
Reagovanje i aljenje___49
Biti u pravu i tvrditi da drugi nisu___50
U odbrani iluzije___51
Istina: relativna ili apsolutna?___52
Ego ne predstavlja nita lino___54
Rat je tvorevina uma___55
elite li mir ili dramu?___57
Iznad ega: va pravi identitet___57
Sve strukture su nestabilne___59
Potreba ega za superiornou___60

Ego i slava___61
ETVRTO POGLAVLJE

Tumaenje uloga: mnoga lica ega___63

Zloinac, rtva, Ljubavnik___64
Oslobaanje od samodefinisanja___65
Unapred utvrene uloge___66
Privremene uloge___68
Monah sa znojavim dlanovima___69
Srea kao uloga nasuprot istinskoj srei___70
Odgajanje dece: uloga ili funkcija?____72
Svesna patnja___74
Svesno obavljanje funkcije roditelja___75
Prepoznavanje sopstvenog deteta___76
Odustajanje od tumaenja uloga___77
Patoloki ego___79
Pozadinska nesrea___81
Tajna sree___83
Patoloki oblici ega___85
Vaa profesija - s egom i bez njega___87
Ego u bolesti___89
Kolektivni ego___89
Neoborivi dokazi o besmrtnosti___91
PETO POGLAVLJE

Telo-boli___ 93
Raanje emocija___94
Emocije i ego___96
Patak s ljudskim mozgom__98
Teret prolosti___99
Individualno i kolektivno___101
Nain na koji se telo-boli obnavlja___103
Nain na koji se telo-boli hrani vaim mislima___103
Nain na koji se telo-boli hrani dramatinim situacijama__105
vrsta tela-boli___107
Zabava, mediji i telo-boli___108
Kolektivno ensko telo-boli___109
Nacionalna i rasna tela-boli___111

ESTO POGLAVLJE

Oslobaanje___113
Prisustvo___115
Povratak tela-boli___117
Telo-boli kod dece___118
Nesrea___120
Prekid od identifikovanja s telom-boli___121
Pokretai"___124
Telo-boli u ulozi budilnika___126
Oslobaanje od tela-boli___127
SEDMO POGLAVLJE

Pronalaenje istinskog sebe___129

Kako se zamiljate___130
Obilje___132
Poznavanje sebe i znanje o sebi___133
Haos i vii red___134
Dobro i loe___135
Ne mariti za ono to se deava___137
Je li tako?___138
Ego i sadanji trenutak___139
Paradoks vremena___141
Eliminisanje vremena___143
Sanjar i san___144
Izdizanje iznad ogranienja___145
Radost Bia___147
Doputanje da se egu umanji znaaj___148
Koliko spolja, toliko i iznutra___150
OSMO POGLAVLJE

Otkrivanje unutranjeg prostora___153

Objekatska i prostorna svest___155
Sputanje ispod misli i izdizanje iznad njih___157
Televizija___157
Prepoznavanje unutranjeg prostora___160
Moete li da ujete planinski potoi?___162

Pravo delanje___163
Opaanje bez imenovanja___163
Ko je taj koji doivljava?___165
Dah___166
Zavisnosti___168
Svest o unutranjem telu___169
Unutranji i spoljasnji prostor___170
Primeivanje praznina___173
Izgubite se da biste se pronali___173
Duboki mir___175
DEVETO POGLAVLJE

Tvoja unutranja svrha___ 176

Buenje___177
Dijalog o unutranjoj svrsi___179
DESETO POGLAVLJE

Nova zemlja___191
Kratka istorija vaeg ivota___193
Buenje i in povratka___194
Buenje i in odlaska___197
Svest___198
Probueno delanje___200
Tri modaliteta probuenog delanja___201
Prihvatanje___201
Uivanje___202
Entuzijazam___205
uvari frekvencija___208
Nova zemlja nije utopija___210

Buenje radi pronalaenja svrhe ivota

Ekart Tol

PRVO POGLAVLJE

Cvetanje ljudske svesti

PRIZIVANJE
Planeta Zemlja pre 114 miliona godina, jednog jutra
odmah nakon svitanja: prvi cvet koji se pojavio na planeti otvorio
je svoje latice kako bi doekao suneve zrake. Pre ovog
znaajnog dogaaja, koji je nagovestio revolucionarnu transfor
maciju u ivotu biljaka, planeta je ve milionima godina bila
prekrivena vegetacijom. Prvi cvet verovatno nije poiveo dugo, i
sigurno je da je cvee jo dugo nakon toga predstavljalo redak i
izolovan fenomen jer uslovi nisu bili povoljni za rasprostranjeno
cvetanje cvea. Meutim, jednog dana dostignuta je kritina
taka, i odjednom je dolo do eksplozije boja i mirisa irom pla
nete; barem da je i svest koja opaa bila tamo da to vidi.
Mnogo godina kasnije, delikatna i osetljiva bia koja nazi
vamo cveem odigrae odluujuu ulogu u evoluciji svesti drugih
vrsta. Privlaie i fascinirae sve vei broj ljudi. Kako se ljudska
svest razvijala, velika je verovatnoa da je cvee bilo prva stvar
koju su cenili a koja nije imala utilitaristiku vrednost za njih, tj.
ono ni na koji nain nije bilo povezano s opstankom. Predstavljalo
je inspiraciju bezbrojnim umetnicima, pesnicima i misticima. Isus
nas ui da posmatramo cvee i da od njega uimo kako se ivi.
Buda je jednom prilikom odrao nemu ceremoniju" tokom koje
je drao cvet i zurio u njega. Nakon odreenog vremena, jedan
od prisutnih, monah po imenu Mahakasijapa, poeo je da se
smeje. Veruje se da je on jedini razumeo ceremoniju. Po legendi,
taj je osmeh (tj. shvatanje) prenoen s generacije na generaciju
preko dvadeset osam narataja uitelja, i mnogo kasnije iz njega
se razvio zen.

Opaanje lepote u cvetu, bez obzira na to koliko to

opaanje bilo kratkotrajno, ljudima moe da ukae na lepotu koja
je osnovni deo njihovog unutranjeg bia, njihove istinske
prirode. Prvo prepoznavanje lepote predstavlja jedan od naj
znaajnijih dogaaja u procesu evolucije ljudske svesti.
Oseanje radosti i ljubavi neraskidivo je vezano s tim prepozna
vanjem. Iako nismo u potpunosti svesni toga, cvee je za nas
postalo izraz onoga to je najuzvienije, najsvetije i, u krajnjem
smislu, bezoblino unutar nas. Cvee, koje je nepostojanije,
eterinije i osetljivije od ostalih biljaka od kojih je nastalo, posta
lo je glasnik iz drugog carstva, poput mosta izmeu sveta fizikih
oblika i sveta bezoblija. Ne samo da je posedovalo miris koji je
nean i prijatan za ljude nego je donosilo i miomirise iz carstva
dua. Koristei re prosvetljenje" u irem smislu nego to je
opteprihvaeno, cvee moemo posmatrati kao prosvetljenje
biljaka.
Za bilo koji oblik ivota u bilo kom carstvu - minerala, bi
ljaka, ivotinja ili ljudi - moe se rei da prolazi kroz proces
prosvetljenja". Meutim, to se veoma retko dogaa jer se ne
radi samo o evolucionom napretku. Ono takoe podrazumeva i
prekid u razvoju, skok na potpuno drugaiji nivo Bia i, to je jo
vanije, slabljenje materijalnosti.
Postoji li neto snanije i otpornije od stene, najvreg od
svih oblika? S druge strane, pojedine vrste stena prolaze kroz
proces promene u svojoj molekularnoj strukturi, pretvaraju se u
kristale, i tako proputaju svetlost. Pojedini ugljenici se na neza
mislivim temperaturama i pod visokim pritiskom pretvaraju u dija
mante, dok se neki teki minerali pretvaraju u drago kamenje.
Reptili, koji su bili primorani da puze i koji su u najveoj
meri vezani za zemlju, ostali su nepromenjeni milionima godina.
Ali ipak, pojedinima je izraslo perje i krila i transformisali su se u
ptice i poeli da prkose sili gravitacije, koja ih je toliko dugo
sputavala. Nisu postali bolji u puzanju ili etanju, nego su prerasli
i jedno i drugo u potpunosti.
Od prastarih vremena, cvee, kristali, drago kamenje i
ptice imali su poseban znaaj za ljudski duh. Poput svih oblika
ivota, oni su samo privremene manifestacije najosnovnijeg

jednog ivota, jedne Svesti. Njihov poseban znaaj i razlog zbog

kog privlae i opinjavaju ljude moe se pripisati njihovoj
eterinosti.
Kada se jednom ostvari odreeni stepen Prisutnosti, po
stojane i usmerene panje u ljudskoj percepciji, ljudi mogu da
osete boansku sutinu ivota, jedinstvenu svest ili duh koji
obitava u svakom stvorenju, svakom obliku ivota, i prepoznaju je
kao deo sopstvenog bia i, samim tim, vole je kao same sebe.
Dok se to ne desi, meutim, veina ljudi vidi samo spoljanje
oblike, nesvesni sutine, ba kao to su nesvesni i sopstvene
sutine, identifikujui se sa svojim fizikim i psiholokim
oblikom.
U sluaju cveta, kristala, dragog kamena ili ptice,
meutim, ak i neko s malo ili nimalo Prisutnosti moe povre
meno da oseti da postoji neto vie od obinog fizikog posto
janja tog oblika, a da nije ni svestan da je upravo to razlog zato
su privueni njime i oseaju privrenost istom. Zbog svoje
eterine prirode, njegov oblik prikriva duh koji obitava u njemu u
manjoj meri nego kod drugih oblika ivota. Izuzetak ine
novoroeni oblici ivota: bebe, kuii, maii, jagnjad itd. Oni su
krhki, osetljivi, jo uvek nedovoljno oformljeni u materijalnom
svetu. Nevinost, ljupkost i lepota, koji nisu ovozemaljski, jo uvek
sijaju kroz njih. Oni odueve ak i relativno neosetljiva ljudska
bia.
Dok ste oprezni i posmatrate cvet, kristal ili pticu, a da ih
pri tom ne imenujete u svesti, to postaje va prozor ka bezobliju.
Postoji unutranje otvaranje, bez obzira na to koliko malo, ka
carstvu duha. To je razlog zato su ova tri ,,prosvetljena" oblika
ivota odigrala znaajnu ulogu u evoluciji ljudske svesti jo od
starih vremena; razlog zato je, na primer, dragulj u lotosovom
cvetu glavni simbol budizma, a bela ptica, golubica, Sveti duh u
hrianstvu. Oni su pripremali teren za mnogo znaajniju
promenu u planetarnoj svesti, kojoj je predodreeno da se odi
gra u ljudima. To je duhovno buenje kojem svi prisustvujemo.

SVRHA OVE KNJIGE

Da li je oveanstvo spremno za transformaciju svesti, za
unutranje cvetanje koje je toliko radikalno i duboko da prema
njemu cvetanje cvea, bez obzira na to koliko lepo, nije nita do
bledi odraz? Da li ljudska bia mogu da izgube vrstinu svojih
uslovljenih struktura mozga i postanu poput kristala ili dragog
kamenja, providni kako bi proputali svetlost svesti? Mogu li se
odupreti gravitacionoj sili materijalizma i materijalnosti i izdii se
iznad identifikovanja s oblikom koji omoguava postojanje ega i
osuuje ih na zarobljenitvo unutar svojih linosti?
Mogunost takve transformacije predstavlja centralnu
poruku velikih mudrih uenja oveanstva. Glasnici - Buda, Isus
i ostali manje poznati - prvi su cvetovi oveanstva. Oni su
prethodnici, retka i dragocena bia. Rasprostranjeno cvetanje
nije bilo mogue u njihovo vreme, i njihova poruka esto je bila
pogreno protumaena i izopaena. Nije uspela da transformie
ljudsko ponaanje, osim kod malog broja ljudi.
Da li je oveanstvo spremnije sada nego u vreme tih
ranih uitelja? ta je razlog tome? ta se moe uraditi, pod
uslovom da se moe neto uraditi, kako bi se pokrenula ili ubrza
la ta unutranja promena? ta je to to karakterie staro egoino1
stanje svesti, i koji su to znaci po kojima se moe prepoznati
novo raanje svesti? U ovoj knjizi baviu se ovim i drugim pita
njima. tavie, sama knjiga je transformaciono sredstvo koje se
pojavilo nakon buenja nove svesti. Ideje i koncepti koji su dati
ovde mogu biti znaajni, ali su od sekundarne vanosti. Oni su
nita vie do putokazi koji usmeravaju ka buenju. Dok budete
itali, promena e se odvijati u vama.
Glavni cilj ove knjige nije da ubaci nove informacije ili
verovanja u va mozak ili da pokua da vas ubedi u neto, nego
da prouzrokuje promenu svesti, tj. da je probudi. U tom smislu,
ova knjiga nije zanimljiva". Zanimljivo znai da moete da
odrite distancu, da se poigravate s idejama i konceptima u
svom mozgu, slaete se s njima ili ne. Ova knjiga govori o vama.
Promenie vae stanje svesti ili vam nee znaiti nita. Moe
1

Egoino (engl. izraz egoic") - znai koji se odnosi na ego". Ne treba ga pomeati s
egoistino, egotistino koji u sebi sadre negativnu konotaciju sebinosti i tatine. - Prim. prev.

jedino da probudi one koji su spremni. Ali, nisu svi jo uvek

spremni, iako mnogi jesu, i sa svakom novom osobom koja se
probudi, zamah u kolektivnoj svesti jaa i olakava posao ostali
ma. Ako ne znate ta znai buenje, nastavite da itate. Jedino
kroz sam in buenja moe se doi do spoznaje o pravom
znaenju te rei. Samo jedan bljesak je dovoljan da se zapone
proces buenja, koji je nepovratan. Pojedinima e se taj bljesak
ukazati dok budu itali ovu knjigu. Kod mnogih drugih, koji nisu
ni svesni toga, proces je ve poeo. Ova knjiga e im pomoi da
to shvate. Za pojedine, proces e poeti gubitkom i patnjom, za
druge tako to e doi u kontakt s duhovnim uiteljem ili
uenjem, itajui Mo sadanjeg trenutka ili neke druge
duhovno ive i stoga transformacione knjige, ili kombinacijom
navedenih stvari. Ako je proces buenja ve zapoet u vama,
itanje ove knjige e ga ubrzati i pojaati.
Osnovni deo buenja je prepoznavanje neprobuenog
dela vas, vaeg ega dok razmilja, govori, dela, kao i prepozna
vanje kolektivno uslovljenih mentalnih procesa koji prolongiraju
neprobueno stanje. Iz tog razloga, ova knjiga ukazuje na glavne
aspekte ega i naine na koje oni funkcioniu u pojedincu kao i u
kolektivu. Ovo je vano iz dva meusobno povezana razloga:
prvi kae da ukoliko ne poznajete osnovnu mehaniku koja stoji u
sreditu ega, neete je ni prepoznati - navee vas da se identifikujete s njim uvek iznova. To znai da e vas u potpunosti
preuzeti varalica koja se pretvara da ste vi. Drugi razlog se
odnosi na injenicu da je sam in spoznaje jedan od naina na
koji se buenje odvija. Kada prepoznate nesvesno u sebi, ono to
omoguava spoznaju jeste svest koja se izdie, jeste sam in
buenja. Ne moete se boriti protiv ega i pobediti, isto kao to se
ne moete boriti protiv tame. Svetlost svesti je sve to je potre
bno. Vi ste ta svetlost.

NAA UROENA DISFUNKCIONALNOST

Ako se zagledamo malo paljivije u stare religije i
duhovne tradicije oveanstva, ispod mnogih povrinskih razlika
pronai emo dve osnovne ideje oko kojih se veina njih slae.
Rei koje koriste kako bi ih opisali se razlikuju, ali, ipak, sve one
ukazuju na dvostruku fundamentalnu istinu. Prvi deo te istine je
uvianje da normalno" stanje uma kod veine ljudskih bia
sadri snaan element onoga to nazivamo disfunkcionalnost ili
ak ludilo. Pojedina uenja u srcu hinduizma moda se najvie
pribliavaju toj disfunkcionalnosti kao obliku kolektivne men
talne bolesti. Oni to nazivaju maya, veo privienja. Ramana
Mahari, jedan od najveih indijskih mudraca, odreito tvrdi:
Um je maya."
Budizam koristi drugaije termine. Po Budinim reima,
ljudski mozak u normalnom stanju stvara dukkha-u, to se moe
prevesti kao patnja, nezadovoljstvo ili, jednostavno, ista
nesrea. On to vidi kao karakteristiku ljudskog stanja. Gde god
da odete, ta god da radite, tvrdi Buda, naii ete na dukkha-u manifestovae se u svakoj situaciji, pre ili kasnije.
Po hrianskim uenjima, normalno kolektivno stanje
oveanstva je prvi greh". Greh je re koja je u velikoj meri
pogreno shvaena i protumaena. Bukvalni prevod sa grkog,
na kom je Novi zavet i napisan, znai promaiti oznaku, poput
strelca koji promai metu, tako da greiti znai promaiti smisao
ljudskog postojanja. Znai iveti neveto, zaslepljeno i, samim
tim, patiti i izazivati patnju. I opet, taj termin, lien svog kulturo
lokog tereta i pogrenih tumaenja, ukazuje na disfunkcional
nost karakteristinu za ljudsko stanje.
Ljudska dostignua su impresivna i nesporna. Stvorili smo
izvanredna muzika, knjievna, slikarska, arhitektonska i vajarska dela. Odskora, nauka i tehnologija su dovele do radikalnih
promena u nainu na koji ivimo i omoguili nam da radimo i
stvaramo dela koja bi se smatrala udima pre dve stotine godina.
Bez sumnje, ljudski mozak je visoko inteligentan. Pa ipak je nje
gova inteligencija umrljana ludilom. Nauka i tehnologija su
pojaale destruktivni udar koji disfunkcionalnost ljudskog uma

ima na planetu, na druge oblike ivota, i na same ljude. Stoga je

istorija dvadesetog veka mesto gde se ta disfunkcionalnost, to
kolektivno ludilo, moe najjasnije uoiti. Ono to zabrinjava je
injenica da se ta disfunkcionalnost zapravo pojaava i ubrzava.
Prvi svetski rat izbio je 1914. godine. Destruktivni i surovi
ratovi, motivisani strahom, pohlepom i eljom za moi, esta su
pojava u istoriji oveanstva, kao i ropstvo, muenja, raspro
stranjeno nasilje, naneto iz religijskih i ideolokih razloga. Ljudi
su vie patili od ljudske ruke nego od prirodnih katastrofa. Do
poetka 1914. godine visoko inteligentni ljudski mozak ne samo
da je izmislio motor s unutranjim sagorevanjem nego je izumeo
i bombe, mitraljeze, podmornice, bacae plamena i otrovne
gasove. Pamet u slubi ludila! U rovovima irom Francuske i
Belgije milioni ljudi su izgubili ivot kako bi se dokopali nekoliko
kilometara blata. Po zavretku rata, 1918. godine, preiveli su s
uasom i nevericom gledali na pusto koju su ostavili za sobom:
deset miliona ljudi je poginulo, a jo ih je vie osakaeno ili
unakaeno. Nikad do tad ljudska ludost nije bila toliko destruk
tivna u svom naletu, tako jasno vidljiva. Niko nije ni slutio da je to
bio samo poetak.
Do kraja prolog veka, broj ljudi koji su umrli nasilnom
smru od ruke drugih ljudi premaio je brojku od sto miliona.
Ljudi su umirali ne samo u ratovima koji su voeni izmeu naci
ja nego i u masovnim istrebljenjima i genocidima, kao to je
ubistvo dvadeset miliona klasnih neprijatelja, pijuna i izdajica"
u Sovjetskom Savezu pod Staljinom ili neizrecivi uasi holoka
usta u nacistikoj Nemakoj. Umirali su i u bezbrojnim manjim
unutranjim konfliktima, kao to je to bio panski Graanski rat ili
reim Crvenih Kmera u Kambodi, kada je etvrtina stanovnitva
te zemlje ubijena.
Potrebno je samo da pogledamo dnevne izvetaje na tele
viziji kako bismo videli da ludilo ne jenjava, da se nastavilo i u
XXI veku. Drugi aspekt kolektivne disfunkcionalnosti ljudskog
mozga je nasilje bez presedana koje ljudi izvravaju nad drugim
oblicima ivota i nad samom planetom: unitavanje uma i drugih
biljaka koje su izvor kiseonika, kao i ivotinjskog sveta, loe
ophoenje prema domaim ivotinjama, zagaivanje reka,

okeana i vazduha. Voeni pohlepom, nesvesni svoje povezanosti

s celinom, ljudi nastavljaju s ponaanjem koje, ako ostane nekontrolisano, moe jedino dovesti do njihovog linog unitenja.
Kolektivne manifestacije ludila, koje su osnovna odlika ljud
skog stanja, sainjavaju vei deo ljudske istorije. U velikoj meri to je
istorija ludila. Ukoliko bi istorija oveanstva bila kliniki sluaj poje
dinanog ljudskog bia, dijagnoza bi bila: hronino-paranoine
obmane, patoloka sklonost ka ubistvu i inovima surovog nasilja i
okrutnost prema onima koje smatra svojim neprijateljima" - njego
va lina nesvesnost projektovana na spoljanji svet. Krajnja
neuraunljivost s povremenim kratkim intervalima trezvenosti.
Strah, pohlepa, elja za moi su psiholoke motivacione sile
koje ne samo da stoje iza ratova i nasilja izmeu nacija, plemena,
religija i ideologija nego su i uzrok neprestanih konflikata u linim
odnosima. Oni prouzrokuju poremeaj u vaem opaanju drugih
ljudi i sebe. Kroz njih pogreno tumaite svaku situaciju, to rezul
tira pogrenim delanjem, koje je iskreirano tako da vas oslobodi
straha i zadovolji vau potrebu da posedujete vie. To je bure bez
dna, koje se nikad ne moe ispuniti.
Meutim, vano je uvideti da strah, pohlepa i elja za moi
nisu ona disfunkcionalnost o kojoj je ovde re, nego proizvodi te
disfunkcionalnosti, disfunkcionalnosti koja predstavlja duboko
usaenu kolektivnu obmanu koja lei u umovima svih ljudskih
bia. Brojna duhovna uenja govore nam da se oslobodimo stra
ha i elje. Ali te su duhovne prakse esto neuspene. Nisu doprle
do korena disfunkcionalnosti. Strah, pohlepa i elja za moi nisu
krajnji uzroci. Sam pokuaj da se postane dobro ili bolje ljudsko
bie zvui kao hvale vredna i visokoumna stvar, pa ipak, to je
poduhvat u kom ne moete uspeti ukoliko ne doe do promene u
svesti. Razlog tome je to to je svest jo uvek deo te iste dis
funkcionalnosti, profinjenijeg i reeg oblika samoprecenjivanja,
elje da se ima vie i jaanja neijeg zamiljenog identiteta,
neije predstave o sebi. Vi neete postati bolji tako to ete se
truditi da budete bolji, nego tako to ete pronai dobrotu koja se
ve nalazi unutar vas, i tako to ete dozvoliti toj dobroti da ispli
va na povrinu. Ali ona moe isplivati samo ako se neto funda
mentalno promeni u vaem stanju svesti.

Istorija komunizma, koja je u osnovi bila inspirisana ple

menitim idejama, jasno pokazuje ta se desi kada ljudi pokuaju
da promene spoljanju stvarnost - stvore novu zemlju, ali bez
ikakve prethodne promene u njihovoj unutranjoj stvarnosti, nji
hovom stanju svesti. Prave planove, a da pri tom ne uzimaju u
obzir uroenu predispoziciju za disfunkcionalnost koju svako
bie nosi unutar sebe: ego.
NOVA SVEST KOJA SE BUDI
Najstarije religije i duhovne tradicije dele zajedniko
shvatanje da je nae normalno" stanje uma pomueno funda
mentalnim defektom. Meutim, iz ovog shvatanja o prirodi ljud
skog stanja, koje se moe nazvati loom veu, raa se drugo
shvatanje: dobra vest o mogunosti radikalne transformacije
ljudske svesti. U uenjima hinduizma (a i budizma), ova transfor
macija nazvana je prosvetljenje. U uenjima Isusa, to je spase
nje, a u budizmu kraj patnje. Osloboenje i buenje su jo neki
od termina koji se koriste da bi se objasnila ova transformacija.
Najvea dostignua oveanstva nisu njegova umetnika
dela, nauka ili tehnologija, nego spoznaja o njegovoj disfunkcionalnosti, njegovom ludilu. U dalekoj prolosti, nekoliko
pojedinaca je dolo do te spoznaje. ovek po imenu Guatama
Sidarta, koji je iveo pre 2.600 godina u Indiji, verovatno je bio
meu prvima koji su doli do te spoznaje. Kasnije mu je dodeljena titula Bude. Buddha znai probueni". Negde u isto vreme,
jo jedan od rano probuenih uitelja oveanstva pojavio se u
Kini. Zvao se Lao Ce. Ostavio je zapis o svom uenju u vidu jedne
od najduhovnijih knjiga ikad napisanih: Knjiga o Putu i Vrlini
(Tao Te Ching).
Spoznaja o sopstvenom ludilu jasno predstavlja uzdizanje
zdravog razuma, poetak ozdravljenja i transcedentnosti. Nova
dimenzija svesti poela je da se raa na planeti, prvo vidljivo
cvetanje. Ti retki pojedinci poeli su da se obraaju svojim
savremenicima. Govorili su o grehu, patnji, obmanama. Rekli su:

Pogledajte kako ivite. Vidite ta inite, patnju koju prouzrokujete." Potom su ukazali na mogunost buenja iz kolektivne more
normalnog" ljudskog postojanja. Oni su ukazali na put.
Svet jo nije bio spreman za njih, a opet, oni su bili osnovni
i neophodni deo ljudskog buenja. Kako to uvek biva, najee su
nailazili na nerazumevanje kod svojih savremenika, kao i kod
sledeih generacija. Njihova uenja, iako jednostavna i snana,
izopaena su i pogreno tumaena, u pojedinim sluajevima ak i
u belekama njihovih sledbenika. Tokom narednih vekova dodate
su mnoge stvari koje nisu bile ni u kakvoj vezi sa originalnim
uenjima, i koje su bile odraz osnovnog nerazumevanja. Pojedini
uitelji su bili ismevani, izvrgnuti ruglu ili ubijeni, dok su drugi bili
oboavani kao bogovi. Uenja koja su pokazivala put koji je vodio
izvan disfunkcionalnosti ljudskog uma, put izvan ljudskog ludila,
izopaena su, te su i sama postala deo tog ludila.
I tako su religije u velikoj meri postale sila koja razdvaja,
a ne sila koja spaja. Umesto da doprinesu okonanju nasilja i
mrnje putem spoznaje o fundamentalnoj jedinstvenosti ivota,
one su donele jo vie nasilja i mrnje, vie podela meu ljudi
ma, kako onih razliitih religija, tako i onih unutar iste religije.
Razvile su se u ideologije, sisteme verovanja s kojima su se ljudi
mogli identifikovati i na taj nain uveliati lani doivljaj o sopstvenom ja". Pomou njih oni mogu da svoj ivot identifikuju kao
ispravan", a tue kao pogrene", te da na taj nain definiu svoj
identitet kroz svoje neprijatelje, druge", nevemike" ili vernike
pogrene vere", za ije ubistvo esto nau opravdanje. ovek je
napravio Boga" po svom liku. Veni, Beskonani, Neimenovani
sveden je na mentalnog idola u koga je trebalo da verujete i
oboavate ga kao ,,svog boga" ili naeg boga",
Pa ipak... ipak... uprkos svim suludim delima koja su
poinjena u ime religije, Istina na koju one ukazuju i dalje sija u
njihovom sreditu. I dalje sija, bez obzira na to koliko slabo, kroz
slojeve i slojeve izopaenosti i pogrenih tumaenja. Meutim,
mala je verovatnoa da ete uspeti da je opazite ukoliko sami
ve niste okusili nagovetaje te Istine unutar sebe. Tokom istorije, uvek su postojali retki pojedinci koji su iskusili promenu u
svesti i na taj nain otkrili ta je ono na ta sve religije ukazuju.

Kako bi opisali tu nepojmljivu Istinu, koristili su pojmovni okvir

svojih sopstvenih religija.
Uz pomo pojedinih mukaraca i ena, oformile su se
kole" ili pokreti unutar svih veih religija, koji su predstavljali
ne samo novo pronalaenje nego i, u pojedinim sluajevima,
jaanje svetlosti prvobitnih uenja. Na taj nain su nastali gnosti
cizam i misticizam u ranom i srednjovekovnom hrianstvu,
2
3
sufizam u islamskoj religiji, hasidizam i kabala u judaizmu,
4
5
advaita vedanta u hinduizmu, zen i dogen u budizmu. Mnoge
od ovih kola bile su ikonoklastine. One su unitile sloj po sloj
zatupljujuih razmiljanja i struktura verovanja, i zbog toga je
veina utemeljenih religija na njih gledala sa sumnjom i
neodobravanjem. Nasuprot glavnim religijama, njihova uenja su
naglaavala spoznaju i unutranju transformaciju. Kroz te ezo
terine kole ili pokrete, glavne religije su povratile svoju transformacionu mo prvobitnih uenja, iako im je u veini sluajeva
samo mali broj ljudi imao pristup. Njihov broj nikad nije bio
dovoljno velik da bi ostvario znaajan udar na duboku kolektivnu
nesvesnot veine. Tokom vremena, pojedine kole su postale
suvie strogo formalizovane ili zamiljene da bi ostale efikasne.
DUHOVNOST I RELIGIJA
Kakva je uloga utemeljenih religija u izdizanju nove
svesti? Mnogi ljudi su svesni razlike izmeu duhovnosti i religije.
Oni znaju da vas posedovanje sistema verovanja, skupa misli za
koje smatrate da predstavljaju apsolutnu istinu, ne ini pro2

Sufizam ili tasavuf je islamski misticizam, koji je dobio ime prema sufijima. odnosno derviima,
islamskim misticima. To je zajedniki naziv za razliite islamske pokrete koji se odlikuju insisti
ranjem na asketizmu i misticizmu, odnosno pronalaenju duhovne istine kao krajnjem cilju
svakog pojedinca. - Prim. prev.
3
Hasidizam je pokret zapoet u istonoj Evropi kao odgovor na prazninu koju su oseali mnogi
Jevreji. Naglaava mogunost da svi Jevreji postanu blii Bogu kroz ono to rade, govore i misle.
- Prim. prev.
4

Advaita vedanta je jedan od najdubljih sistema praktine filozofije, govori o nedvojnosti.

Advaita" znai nedualan. - Prim. prev.
5
Dogen je jedan od priznatih pristupa nedualizmu. Po uenjima Dogena, naa priroda, koja
je viena kao uroena svest, poseduje mnogo kvaliteta koje je ine perfektnom". - Prim. prev.

duhovljenim, bez obzira na prirodu tih verovanja. Zapravo, to

vie svoje misli (ubeenja) identifikujete sa svojom linou, vie
ste odseeni od svoje duhovne dimenzije. Mnogi religiozni"
ljudi zaglavljeni su na tom nivou. Izjednaavaju istinu s milje
njem, i poto se u potpunosti identifikuju s miljenjem (svojim
umom), tvrde da su doli do konane istine u nesvesnom
pokuaju da zatite svoj identitet. Nisu svesni ogranienja misli.
Ako ne verujete u ono u ta oni veruju (tj. razmiljate poput njih),
u njihovim oima ste greni, i u ne tako dalekoj prolosti smatrali
bi ispravnim da vas ubiju zbog toga. Pojedini to rade i danas.
Nova duhovnost, transformacija svesti, raa se u najveoj
meri izvan struktura postojeih institucionalizovanih religija.
Oduvek su postojale mrvice duhovnosti ak i u religijama u kojima
dominira razum, premda su se institucionalizovane hijerarhije
oseale ugroeno i esto pokuavale da ih potisnu. Otvaranje
duhovnosti u velikim razmerama izvan religioznih struktura pred
stavlja novi razvoj dogaaja. U prolosti bi ovo bilo nezamislivo,
posebno na Zapadu, kulturi koja je pod najveom dominacijom
razuma, u kojoj hrianska crkva ima virtuelno pravo na duhovnost.
Niste mogli samo da ustanete i odrite duhovni govor ili objavite
duhovnu knjigu bez odobrenja crkve, a ako ne biste imali dozvolu,
ubrzo bi nali nain da vas utiaju. Ali sada se ak i unutar pojedinih
crkava i religija naziru znaci promene. Takav stav je dobrodoao, i
pojedinci su zahvalni za ak i najmanji znak otvorenosti, kao to je
obilazak damija i sinagoga od strane pape Jovana Pavla II.
Delom kao rezultat duhovnih uenja koja su se pojavila
izvan utemeljenih religija, ali i zahvaljujui uplivu starih
istonjakih mudrih uenja, sve vei broj sledbenika tradicional
nih religija je u mogunosti da se oslobodi identifikacije s
oblikom, dogmom i strogim sistemom verovanja, te da otkrije
prvobitnu dubinu, koja je skrivena unutar njihove duhovne tradi
cije, istovremeno dok otkrivaju dubinu unutar sebe. Shvataju da
njihova duhovnost" nema nikakve veze s onim u ta veruju,
nego s njihovim stanjem svesti. Ovo, zauzvrat, odreuje nain na
koji e delati u svetu i postupati s drugim ljudima.
Oni koji nisu u mogunosti da vide izvan oblika postaju
robovi svojih ubeenja, tj. svojih umova. Svedoci smo ne samo

neprevazienog upliva svesti u savremenom svetu nego i

porobljavanja od strane ega i njegovog jaanja. Pojedine reli
giozne institucije bie otvorene za novu svest, druge e uvrstiti
svoje doktrine i postati deo svih onih drugih ljudskih tvorevina
pomou kojih e se kolektivni ego braniti i uzvraati udarce".
Pojedine crkve, sekte, kultovi ili religijski pokreti u osnovi su
egoini entiteti, toliko strogo identifikovani sa svojim zamiljenim
pozicijama da lie na sledbenike neke politike ideologije koja
je bliska jednoj od alternativnih interpretacija stvarnosti.
Ali ego je osuen na postepeno raspadanje, i svi njegovi
spoljni delovi, bilo da su u pitanju religijske ili druge institucije,
korporacije ili vlade, raspae se iznutra, bez obzira na to koliko
se ine zatienim. Najsnanije strukture, najnepodlonije
promenama, bie prve koje e se razgraditi. To je bio sluaj i s
komunizmom u Sovjetskom Savezu. Toliko se inio zatienim,
vrstim i monolitnim, a opet se u roku od nekoliko godina raspao
iznutra. Niko to nije predvideo. Svi su bili iznenaeni. Tek nas
ekaju slina iznenaenja.
NUNOST TRANSFORMACIJE
Kada se pojedinani oblik ivota ili ak i cela vrsta suoi s
radikalnom krizom, kada stari nain postojanja i interakcije s
drugima i s carstvom prirode prestane da funkcionie, kada
opstanak bude ugroen od strane naizgled nepremostivih
prepreka, ili e izumreti, biti istrebljen, ili e se izdii izvan
ogranienja svog stanja kroz evolucioni skok.
Veruje se da su se prvi oblici ivota na naoj planeti razvili
u moru. Kada druge ivotinje nisu ni postojale na kopnu, more je
vrvelo od ivota. Verovatno je u jednom trenutku jedno od
morskih stvorenja poelo da izlazi na kopno. Sigurno je u
poetku puzilo nekoliko centimetara, a onda bi se iscrpljeno
zbog jake gravitacione sile vratilo u vodu, u kojoj gravitacija
skoro da i ne postoji i gde mu je ivot bio olakan. Onda je
pokualo ponovo, a mnogo kasnije prilagodilo se ivotu na

zemlji, razvila su mu se stopala umesto peraja, a plua umesto

krga. Mala je verovatnoa da bi neka vrsta krenula u tako smeo
poduhvat i prola kroz evolucionu transformaciju osim ako nije
bila primorana na to usled izvesne krizne situacije. Mora da je
postojala velika morska povrina koja je naglo odseena od
glavnog okeana, u kojoj se voda postepeno povlaila tokom hi
ljada godina i primorala ribe da napuste svoje okruenje i
evoluiraju.
Odgovoriti na radikalnu krizu koja preti naem linom
opstanku - to je izazov za oveanstvo danas. Disfunkcionalnost
egoinog ljudskog uma, prepoznata jo pre 2.500 godina od
strane starih mudrih uitelja, a sada uveana naukom i tehnologi
jom, po prvi put preti opstanku planete. Donedavno, transforma
cija ljudske svesti na koju su ukazivali stari uitelji predstavljala
je samo mogunost, i do nje su doli samo retki pojedinci, bez
obzira na njihovu kulturoloku ili religijsku pozadinu. Nije dolo
do rasprostranjenog cvetanja ljudske svesti jer tad jo nije posto
jao imperativ za tim.
Znaajan deo Zemljine populacije uskoro e shvatiti, ako
ve i nije, da se oveanstvo suoava s tekim izborom:
evoluirati ili umreti. Jo uvek relativno mali procenat
stanovnitva, ali koji se svakim danom poveava, u sebi osea
raskid sa starim egoinim obrascima uma i raanje nove dimen
zije svesti.
Ono to se sada raa nije novi sistem verovanja niti nova
religija, duhovna ideologija ili mitologija. Suoavamo se s krajem
ne samo mitologija nego i ideologija i sistema verovanja.
Promena zalazi dublje, ne samo do sadraja vaeg uma, vaih
misli. U stvari, u srcu nove svesti lei transcedentnost misli, tek
otkrivena mogunost da se izdigne iznad tih misli, da se unutar
sebe spozna dimenzija koja je beskonano mnogo ira od misli.
Vie ne pokuavate da izgradite svoj identitet, svoj doivljaj o
tome ta predstavljate, iz nepresunog toka misli s kojim ste se
poistoveivali u staroj svesti. Kakav je to oseaj slobode kada se
shvati da glas u mojoj glavi" nije ono to sam ja! Ko sam ja onda?
Onaj koji sve to vidi. Shvatanje koje prethodi misli, prostor u kojoj
se stvara misao, emocija ili ulni opaaj.

Ego nije nita drugo do sledee: identifikovanje s

oblikom, pre svega misaonim oblikom. Ako se zlo moe pred
staviti, a moe, ali samo relativno, ne apsolutno, to je istovremeno
i njegova definicija: potpuno identifikovanje s oblikom, fizikim
oblicima, misaonim oblicima, emocionalnim oblicima. Kao rezul
tat dobija se potpuna nesvesnost o svojoj povezanosti s celinom,
o povezanosti svoje uroene jedinstvenosti sa svim ostalim"
kao i sa Izvorom. Ova zaboravnost je prvi greh, patnja, obmana.
Kada ta obmana o konanoj razdvojenosti lei u sreditu mog
razmiljanja, govorenja i delanja i upravlja njima, kakav to svet ja
stvaram? Da biste nali odgovor na ovo pitanje, posmatrajte kako
se ljudska bia odnose jedna prema drugima, itajte istorijske
knjige, ili pogledajte veeranje izdanje vesti.
Ako strukture ljudskog uma ostanu nepromenjene, iznova
emo stvarati u osnovi isti svet, isto zlo, istu disfunkcionalnost.
NOVO NEBO I NOVA ZEMLJA
Inspiraciju za naslov knjige pronaao sam u biblijskom
proroanstvu koje se ini primenljivijim sada nego u bilo koje
drugo vreme u ljudskoj istoriji. Pojavljuje se i u Starom i u Novom
zavetu i govori o propasti postojeeg sveta i izdizanju novog
neba i nove zemlje". Mora se imati na umu da ovde nebo nije
lokacija nego se odnosi na unutranje carstvo svesti. To je ezo
terino znaenje rei, i to je znaenje koje se nalazi u Isusovim
uenjima. Zemlja je, s druge strane, spoljanja manifestacija u
obliku koji je uvek odraz unutranje manifestacije. Kolektivna
ljudska svest i ivot na naoj planeti su neraskidivo vezani. Novo
nebo" je raanje transformisanog stanja ljudske svesti, a nova
zemlja" je njegov odraz u carstvu fizikog. Poto su, u sutini,
ljudski ivot i ljudska svest jedno sa ivotom na planeti, kako se
stara svest bude razgraivala, sigurno e doi do sinhronizovanih geografskih i klimatskih prirodnih preokreta u mnogim
delovima planete. Mada ve prisustvujemo takvim deavanjima.
6

Otkrovenje 21:1 i Knjiga proroka Isaije 65:17

DRUGO POGLAVLJE

Ego: trenutno stanje oveanstva

Rei, bez obzira na to da li su izgovorene ili su ostale ne

izgovorene u formi misli, imaju mo da hipnotiu. Lako se izgu
bite u njima, postanete hipnotisani i poverujete da kada neemu
pripiete ime, onda znate ta je to. injenica je da ne znate.
Samo ste misteriju prekrili imenom. Ni ptica, ni drvee, ak ni
obini kamen ne mogu se spoznati u potpunosti, a kamoli ljudsko
bie. To je zbog toga to poseduju nedokuivu dubinu. Sve ono
to moemo da vidimo, osetimo, opazimo, samo je povrinski
sloj stvarnosti, manje od vrha ledenog brega.
Ispod povrinskog sloja, sve ostalo povezano je ne samo
sa svim ostalim nego i sa Izvorom svog ivota, iz kog je i nastalo.
ak i kamen, a jo lake cvet ili ptica, mogu vam pokazati put ka
Bogu, Izvoru, vama samima. Kada ih pogledate i uzmete u ruke i
jednostavno ih ostavite da budu ono to jesu, ne nameui im
ime ili mentalnu oznaku, u vama se pojavljuje oseaj
strahopotovanja, uenja. Njihova sutina vam se prikazuje bez
rei i odraava vau sutinu. To je ono to veliki umetnici oseaju
i prenose na svoja dela. Van Gog nije rekao: To je samo stara
stolica." Posmatrao ju je dugo. Osetio je Postojanje u stolici.
Potom je seo ispred platna i zamahnuo etkicom. Sama stolica
dostigla je vrednost od, recimo, pet dolara. Slika te iste stolice
danas vredi 25 miliona dolara.
Kada ne prikrivate svet reima i oznakama, u va ivot se
vraa oseaj udesnosti, koji se davno izgubio kada je
oveanstvo umesto da koristi misao palo u njen posed. U va

ivot se vraa dubina. Stvari povrate svoju novinu, svoju sveinu.

A najvee udo je doivljavati istinskog sebe pre upotrebe bilo
kakvih rei, misli, mentalnih oznaka i slika. Da bi se to dogodilo,
treba da odvojite svoj doivljaj sopstvenog ja", svoje Postojanje,
od svih stvari s kojima se uplelo, tj. identifikovalo. Ovo razdvaja
nje je glavna tema knjige.
to ste bri u pripisivanju verbalnih ili mentalnih oznaka
stvarima, ljudima ili situacijama, vaa stvarnost postaje sve
povrnija i beivotnija, i vi gubite dodir sa stvarnou, udom
ivota koje se neprekidno odmotava unutar vas i oko vas. Na taj
se nain moda dolazi do lukavstva, ali se gubi mudrost, radost,
ljubav, kreativnost i ivost. Ostaju zarobljeni u nepominoj puko
tini izmeu opaanja i interpretacije. Naravno, moramo da kori
stimo rei i misli. I one imaju svoju lepotu, ali zar moramo da
postanemo njihovi zarobljenici?
Rei svode stvarnost na neto to ljudski um moe da
shvati, to i nije preterano mnogo. Jezik se sastoji od glasova koje
stvaraju glasne ice. Osnovni glasovi su samoglasnici: a, e, i, o,
u. Ostali glasovi su konsonanti, koji se stvaraju uz pomo
vazdunog pritiska: s, f, g itd. Da li verujete da pojedine kombi
nacije osnovnih glasova mogu objasniti ko ste vi, ili konanu
svrhu univerzuma, ili ta su drvo ili kamen u svojoj sutini?
ILUZORNO JA"
Re ja" u sebi sadri najveu greku i najdublju istinu, zav
isno od toga kako je upotrebljavate. U konvencionalnoj upotrebi,
ne samo da je to jedna od najee korienih rei u svakom
jeziku (zajedno sa srodnim reima poput meni", moje", mene"
i ja lino") nego je i jedna od onih koje navode na pogreno
tumaenje. U normalnoj svakodnevnoj upotrebi, ja" sadri iskon
sku greku, pogrenu percepciju onoga to vi jeste. Iluzorni
doivljaj identiteta. To je ego. Taj iluzorni doivljaj o sebi je ono za
ta je Albert Ajntajn, osoba koja je imala uvid ne samo u stvarnost
prostora i vremena nego i u ljudsku prirodu, koristio termin

optika iluzija svesti". To iluzorno ja" potom postaje osnov za

sve ostale interpretacije ili, tanije, za pogrene interpretacije
stvarnosti, svih procesa razmiljanja, interakcija i meusobnih
odnosa. Vaa realnost postaje odraz prvobitne iluzije.
Dobra vest je da ako prepoznate iluziju kao takvu, ona se
razgradi. Prepoznavanje iluzije je istovremeno i njen kraj. Njen
opstanak zavisi od vaeg pogrenog verovanja da ona predsta
vlja stvarnost. Razumevanjem onoga to niste, vaa prava
stvarnost izlazi na povrinu. To je ono to e se desiti ako budete
nastavili da polako itate ovo i naredno poglavlje, koja govore o
mehanizmu lanog ja", koje nazivamo egom. Dakle, kakva je
priroda tog iluzornog ja"?
Ono na ta obino mislite kada kaete ja" nije ono to vi
zaista jeste. Monstruoznim inom redukovanja, beskonana
dubina onoga ta predstavljate, u vaem umu je pogreno
zamenjena zvukom koji proizvode glasne ice ili milju o ja" i o
svemu ostalom s im se ja" identifikovalo. Na ta se onda ja" i
srodne rei (meni", moje", mene") zapravo odnose?
Kada naui da niz glasova koje proizvode glasne ice nje
govih roditelja predstavljaju njegovo ili njeno ime, dete poinje da
izjednaava tu re, koja u umu postaje misao, s onim to je on ili ona.
U toj fazi pojedina deca na sebe ukazuju u treem licu. Doni je
gladan". Ubrzo naue maginu re ja" i izjednae je sa sopstvenim
imenom, koje su pre toga izjednaili sa sobom. Potom i ostale misli
dolaze i spajaju se s prvobitnom ja-milju". Sledei korak su misli
o meni" i mojem", koje oznaavaju stvari koje su na odreeni
nain sastavni deo ja". To predstavlja identifikovanje s objektima,
to podrazumeva da dajete identitet stvarima, tj. mislima koje pred
stavljaju stvari, ispunjavate ih doivljajem sopstvenog ja", i na taj
nain uzimate njihov identitet. Kada se moja" igraka polomi ili je
neko uzme, pojavi se duboka patnja. Ne zbog oigledne vrednosti
koju poseduje ta igraka - dete e ionako ubrzo izgubiti interesovanje za nju i zamenie je drugim igrakama, drugim objektima nego zbog misli o mojem". Igraka je postala deo detetovog
doivljaja sebe, deo detetovog ja".
I kako dete raste, prvobitnoj ,,ja-misli" pridruuju se i
druge misli; identifikuje se s polom, linim stvarima, telom

doivljenim ulima, nacionalnou, religijom, zanimanjem. Drugi

pojmovi s kojima se ja" poistoveuje su uloge: majka, otac,
suprug, supruga itd, koje predstavljaju akumulirano znanje ili
miljenja, ono to nam se dopada i ne dopada, i stvari koje su se
desile meni" u prolosti, seanja o kojima su misli koje dalje
defihiu moj doivljaj o sebi u vidu mene i moje prie". Ovo su
samo neke od stvari iz kojih ljudi izvlae svoj doivljaj identiteta.
One ne predstavljaju nita vie do misli koje na okupu odrava
injenica da su zaodenute doivljajem sopstvenog ja". Ono na
ta obino mislite kada kaete ja" jeste mentalna tvorevina. Ili
preciznije: vei deo vremena niste vi taj koji govori kada kaete
ili mislite ja" - govori odreeni deo te zamiljene tvorevine,
egoino ja". ak i kad bude dolo do buenja, i dalje ete kori
stiti ja", ali e ono dolaziti iz mnogo dubljeg mesta unutar vas.
Veina ljudi se i dalje poistoveuje s neprestanim tokom
uma, s nagonskim razmiljanjem od kojeg se veina ponavlja i
koje je besmisleno. Ne postoji ja" koje je razdvojeno od njihovih
procesa razmiljanja i emocija koje ih prate. To znai biti
duhovno nesvestan. Kada im se skrene panja na to da u njihovoj
glavi postoji glas koji nikad ne prestaje da govori, oni upitaju:
Kakav glas?" ili ljutito poriu sve, to naravno i jeste glas, jeste
onaj koji razmilja, jeste neopaeni deo uma. Skoro da se na
njega moe gledati kao na entitet koji ih je opseo.
Pojedini ljudi nikad ne zaborave trenutak kada su prvi put
razdvojili sebe od svojih misli i time nakratko doiveli promenu
identiteta, od onog momenta kad su bili sadraj svog uma do
onoga kad su postali svest u pozadini. Nekima se to deava na
tako suptilan nain da jedva i primete, ili samo primete upliv
radosti u njihov unutranji prostor, a da nisu svesni razloga.
GLAS U GLAVI
Prvi nagovetaj spoznaje imao sam kad sam bio na prvoj
godini fakulteta na Londonskom univerzitetu. Dvaput sedmino
sam iao podzemnom eleznicom u univerzitetsku biblioteku,

obino oko devet sati pre podne, pred kraj pica. Jednom pri
likom, ena u ranim tridesetim sela je na sedite preko puta mog.
Viao sam je i pre u vozu. Nisam mogao a da je ne primetim. Iako
je voz bio pun, sedita oko nje su bila prazna, verovatno zbog
toga to je izgledala kao da je poremeena. Bila je prilino nape
ta i neprekidno je priala sama sa sobom, glasno i ljutito. Bila je
toliko udubljena u sopstvene misli da je u potpunosti bila nesvesna sveta oko sebe. Glava joj je bila pognuta i nakrivljena na levu
stranu, kao da se obraala nekome ko je sedeo na praznom
seditu do nje. Iako se ne seam tanog sadraja, njen monolog
je liio na sledee: ,,I onda mi je ona rekla... i onda sam joj ja
rekla da lae, kako se usuuje da me optui za tako neto...
kada si ti ta koja me je uvek iskoriavala, verovala sam ti a ti si
izneverila moje poverenje..." U glasu joj se mogao osetiti bes
nekoga ko je pogreio, nekoga ko je imao potrebu da brani svoju
poziciju kako ne bi bio anuliran.
Kako se voz pribliavao stanici Totenhem Kort Roud, usta
la je i krenula prema vratima ne prekidajui svoj monolog. To je
bila i moja silazna stanica, tako da sam stao iza nje. Kada smo
izali na ulicu, krenula je prema Bedford skveru, i dalje okupi
rana svojim imaginarnim dijalogom, i dalje ljutito optuujui i
uvrujui svoj poloaj. Moja znatielja se probudila i odluio
sam da je pratim sve dok budemo ili u istom smeru. Iako zaoku
pljena svojim zamiljenim dijalogom, izgledalo je kao da zna
kuda ide. Ubrzo smo stigli pred velelepno zdanje Gornjeg doma,
viespratne graevine iz 1930. godine, u kojoj se nalazi central
na administrativna zgrada univerziteta i biblioteka. Bio sam
zaprepaen. Zar je mogue da idemo na isto mesto? Da, tamo
se uputila! Da li je nastavnica, student, slubenica, bibliotekarka?
Moda je angaovana za neki istraivaki zadatak iz psihologije.
Nikad nisam saznao odgovor. Nalazio sam se dvadesetak kora
ka iza nje, i dok sam uao u zgradu (koja je igrom sluaja bila
sedite generaltaba Policije misli" u filmskoj verziji Orvelovog
romana 1984) ve je bila nestala u nekom od liftova.
Bio sam nekako iznenaen onim emu sam prisustvovao.
Kao dvadesetpetogodinji student prve godine fakulteta smatrao
sam se intelektualcem koji se tek razvija, i bio sam ubeen da se

svi odgovori na pitanja ljudske egzistencije mogu pronai

upotrebom intelekta, tj. razmiljanjem. Tad jo nisam znao da
razmiljanje bez svesnosti jeste glavni problem ljudske egzi
stencije. U profesore sam gledao kao u mudrace koji imaju
odgovor na sve, a u univerzitet kao na hram znanja. Kako jedna
poremeena osoba poput nje moe biti deo toga?
Jo sam razmiljao o njoj kad sam svratio u muki toalet
pre ulaska u biblioteku. Dok sam prao ruke, pomislio sam:
Nadam se da neu zavriti kao ona." ovek do mene me je
pogledao i u trenutku sam se zaprepastio jer sam shvatio da
nisam to samo pomislio nego sam izgovorio naglas. O, boe! Pa
ja sam ve kao ona!", pomislio sam. Zar je i moj um neprestano
aktivan poput njenog? Postoji samo mala razlika medu nama.
Glavno oseanje koje je lealo iza njenog razmiljanja je bes. U
mom sluaju, vie je liilo na strepnju. Ona je razmiljala naglas.
Ja, uglavnom, razmiljam u sebi. Ako je ona luda, onda je svako
lud, ukljuujui i mene. Razlika je u stepenu.
Na trenutak, bio sam u mogunosti da se odvojim od svog
uma i sagledam ga iz dublje perspektive, onakvog kakav je
zaista. Dolo je do kratkog prelaza s razmiljanja na svesnost. Jo
uvek sam stajao u toaletu, ali sam, i posmatrao se u ogledalu. U
tom trenutku razdvajanja od svog uma, nasmejao sam se naglas.
Moda sam i zvuao kao ludak, ali to je bio zdrav osmeh, osmeh
Bude sa velikim stomakom. ivot nije toliko ozbiljan koliko ga
um ini takvim." inilo se da je to ono to taj osmeh pokuava da
kae. Ali, to je bio samo nagovetaj koji u ubrzo potom zabora
viti. Sledee tri godine proveo sam u strepnji i depresiji, u pot
punosti poistoveen sa svojim umom. Trebalo mi je da doem do
samoubilakog stanja pre nego mi se svest povratila, a onda je to
bilo mnogo vie od nagovetaja. Oslobodio sam se nagonskog
razmiljanja i lanog, umom stvorenog ja".
Navedeni dogaaj ne samo da mi je dao nagovetaj o
postojanju svesti nego je i usadio prvu sumnju u apsolutnu validnost ljudskog intelekta. Nekoliko meseci kasnije desilo se neto
tragino, to je pojaalo moje sumnje. Jednog ponedeljka ujutru
doli smo na fakultet i javili su nam da je profesor ijem sam se
intelektu divio izvrio samoubistvo prethodnog vikenda tako to

je pucao u sebe. Naao sam se u udu. Bio je visoko cenjeni pre

dava i inilo se kao da ima odgovor na sve. Meutim, tad jo
nisam mogao da znam da postoji i alternativa za proces
razmiljanja. Nisam shvatao da je razmiljanje samo maleni
aspekt svesti koja smo zapravo mi, niti sam znao ita o egu, a jo
manje o tome da svako moe da ga pronae u sebi.
SADRAJ I STRUKTURA EGA
Egoini um je u potpunosti uslovljen prolou. Njegovo
uslovljavanje je dvostruko: sastoji se od sadraja i strukture.
U sluaju deteta koje vriti od boli jer mu je igraka
oduzeta, igraka predstavlja sadraj. Ne moe se zameniti nijed
nim drugim sadrajem, nijednom drugom igrakom ili objektom.
Sadraj s kojim se poistoveujete uslovljen je vaim okruenjem,
odgojem i kulturom koja vas okruuje. Bez obzira na to da li je
dete bogato ili siromano, da li je igraka u obliku ivotinje
napravljena od komada drveta ili je re o nekoj sofisticiranoj
elektronskoj napravi, ne postoji nikakva razlika sve dok je
igraka povezana s patnjom koja je prouzrokovana njenim
gubitkom. Razlog za tako intenzivnu patnju skriven je u rei
moja", i on je strukturalan. Nesvestan nagon za tim da se ojaa
neiji identitet putem povezivanja s objektom ugraen je u samu
strukturu egoinog uma.
Jedna od najvanijih struktura uma pomou koje ego izlazi
na povrinu je identifikacija. Re identifikacija" izvedena je od
latinskih rei idem, to znai isti" i facere, to znai initi".
Kada se identifikujem s neim, ja to inim istim". Istim kao ta?
Kao ja. Ispunjavam ga sopstvenim doivljajem koji imam o sebi i
na taj nain ono postaje deo mog identiteta". Jedan od najosnovnijih nivoa identifikovanja je identifikovanje sa stvarima:
moja igraka kasnije postaje moj automobil, moja kua, moja
odea itd. Pokuavam da se pronaem u stvarima, ali nikad ne
uspevam u tome i zavravam izgubljen u njima. To je sudbina
ega.

IDENTIFIKOVANJE SA STVARIMA
Ljudi iz marketinkih agencija dobro su upoznati s injeni
com da, ako ele da prodaju ljudima neto to im nije zaista
potrebno, moraju ih ubediti da e to doprineti nainu na koji se
vide ili nainu na koji ih drugi vide, drugim reima, moraju
doprineti njihovom doivljaju njih samih. To postiu tako to, reci
mo, kau da ete se isticati u masi ako koristite odreeni
proizvod, to implicira da ete tako postati potpunija osoba. Ili
mogu da u vaem umu stvore vezu izmeu proizvoda i poznate
osobe, ili mlade, privlane i naizgled srene osobe. ak i
fotografije starih ili preminulih poznatih linosti iz vremena kad
su bili na vrhuncu svoje slave dobro slue toj svrsi. Neizgovorena
pretpostavka je da time to kupite taj proizvod, putem maginog
ina prilagoavanja, vi postajete kao oni ili bar neto nalik njima.
U velikom broju sluajeva ne kupujete proizvod nego pojaiva
identiteta". Firmirani predmeti su pre svega kolektivni Identiteti
koje prihvatate. Oni su skupi, te samim tim i ekskluzivni". Kad bi
svako mogao da ih kupi, onda bi oni izgubili svoju psiholoku
vrednost i od njih bi ostala samo njihova materijalna vrednost,
koja retko kad dostie i deo cene koju ste platili za njih.
Stvari s kojim se neko identifikuje variraju od osobe do
osobe i zavise od godina, pola, primanja, drutvene klase, mode,
kulture koja ih okruuje itd. Ono s im se vi identifikujete u vezi
je sa sadrajem, dok je nesvesni nagon da se identifikujete s
neim strukturalan. To je jedan od najosnovnijih naina na koje
egoini um funkcionie.
Paradoksalno, ono to produuje ivot takozvanom
potroakom drutvu jeste injenica da pokuaji da se ljudi
pronau u stvarima ne daju rezultate. Zadovoljenje ega je
kratkog veka i vi nastavljate da traite vie, kupujete vie, troite
vie.
Naravno, u fizikoj dimenziji u kojoj nae povrno ja"
obitava, stvari su neophodan i neizbean deo naih ivota.
Potreban nam je prostor za ivljenje, odea, nametaj, alat, prevozno sredstvo. Takoe, u naem ivotu postoje i stvari koje cenimo zbog njihove lepote ili kvaliteta. Treba da odamo poast

svetu stvari, ne da ga preziremo. Svaka stvar se odlikuje

Postojanjem, i predstavlja privremeni oblik koji svoje korene
pronalazi unutar bezoblija jedinog ivota, izvora svih stvari, svih
tela, svih oblika. Kod veine starih kultura, ljudi su verovali da
sve, ak i takozvani neivi objekti, poseduju duh u sebi, i u tom
smislu bili su blie istini nego to smo mi danas. Kada ivite u
svetu koji je otupeo od silnih mentalnih apstrakcija, vie ne
moete da osetite ivost univerzuma. Veina ljudi ne ivi u pravoj
stvarnosti nego u zamiljenoj.
Ali ne moemo odavati poast stvarima ako ih koristimo
da bismo ojaali svoj doivljaj sebe, tj. ako pokuavamo da
pronaemo sebe u njima. To je upravo ono to ego radi. Ego-identifikacija sa stvarima tera nas da se veemo za stvari i
postanemo opsednuti njima, to za uzvrat stvara potroako
drutvo i ekonomske strukture u kojima je jedina jedinica napret
ka jo vie. Nekontrolisana tenja ka posedovanju neega u jo
veoj meri, tenja ka beskonanom rastu predstavlja disfunkcionalnost i bolest. To je ona ista vrsta disfunkcionalnosti
koju manifestuje kancerogena elija, iji je jedini cilj da se
uvea, nesvesna injenice da e time dovesti do sopstvenog
unitenja jer unitava organizam iji je deo. Pojedini ekonomisti
su toliko privreni terminu rasta da jednostavno ne mogu da se
odvoje od te rei, pa ak i vreme recesije nazivaju negativnim
rastom".
Ogroman deo ljudskog ivota protraen je na opsesivnu
preokupiranost stvarima. Iz tog razloga, jedno od najveih zala
naeg vremena je proliferacija objekata. Kada vie niste u stanju
da osetite svoj ivot, velika je verovatnoa da ete pokuati da ga
ispunite stvarima. Kao duhovnu vebu predlaem da preispitate
svoju vezu sa svetom stvari putem samoposmatranja, i da poseb
no obratite panju na one koje oslovljavate s ,,moj/a". Potrebno je
da budete oprezni i u potpunosti iskreni ako elite da saznate, na
primer, da li je va doivljaj sopstvene vrednosti povezan sa
stvarima koje posedujete. Da li odreene stvari izazivaju profi
njeni oseaj vanosti ili superiornosti? Da li to to ih ne posedu
jete ini da se oseate inferiornim u odnosu na one koji imaju
vie od vas? Da li povremeno spominjete stvari koje posedujete

ili ih pokazujete kako biste uveali sopstveni oseaj vrednosti u

neijim oima, a samim tim i u svojim? Da li se oseate
ogoreno, besno ili ponieno ako neko drugi poseduje vie od
vas ili onda kada izgubite neto veoma vredno?
IZGUBLJENI PRSTEN
Dok sam odlazio u posete ljudima kao savetnik i duhovni
uitelj, dva puta nedeljno sam poseivao enu ije je telo bio napao
rak. Bila je u etrdesetim i radila je kao nastavnica u koli. Doktori joj
nisu davali vie od pet meseci ivota. Tokom tih poseta ponekad bi
neka re bila izgovorena, ali smo veinu vremena provodili u tiini i
za to vreme ona je osetila prve nagovetaje mira u sebi, za koji nije
ni znala da postoji tokom svog ivota nastavnice prepunog obaveza.
Jednog dana, meutim, doao sam i zatekao je ljutu i
potresenu. ta se desilo?", upitao sam. Njen dijamantski prsten,
od neprocenjive vrednosti i u materijalnom ali i u emotivnom
smislu, nestao je, i ona je bila ubeena da ga je ukrala ena koja
je vodila brigu o njoj nekoliko sati dnevno. Rekla je da ne razume
kako neko moe biti toliko surov i bezoseajan da uradi tako
neto. Upitala me je da li bi trebalo da se suoi s njom ili bi bilo
bolje da odmah pozove policiju. Odgovorio sam joj da joj ja ne
mogu rei kako da postupi, i dodao da se preispita i otkrije
koliko joj je taj prsten, ili bilo ta drugo, zaista vaan u tom
trenutku njenog ivota. Vi ne razumete!", odgovorila je. To je
bio prsten moj bake. Nosila sam ga sve dok se nisam razbolela i
dok prsti nisu poeli da mi otiu. To je vie od prstena. Kako da
ostanem mirna?"
Njena brza reakcija, ljutina i odbrambeni stav bili su znaci
da ona jo uvek nije bila dovoljno spremna da se zagleda u sebe
i svoje postupke razdvoji od dogaaja i posmatra ih odvojeno.
Njen bes i odbrambeni stav bili su znaci da njen ego jo uvek
govori iz nje. Rekao sam: Postaviu vam nekoliko pitanja, ali
umesto da odmah odgovorite, pokuajte da naete odgovore u
sebi. Napraviu pauzu posle svakog pitanja. Kada pronaete

odgovor, ne morate obavezno da ga iskaete reima."

Odgovorila je da je spremna da me saslua. Upitao sam je: Da
li ste svesni da ete u jednom trenutku, ako ne i veoma brzo,
morati da se odreknete tog prstena? Koliko jo vremena vam je
potrebno da ga se odreknete? Da li e se vaa vrednost umanji
ti ako ga se odreknete? Da li je ono to jeste umanjeno tim
gubitkom?" Nakon poslednjeg pitanja usledila je tiina.
Kada je progovorila, osmeh je ozario njeno lice i inilo se
da je pronala mir. Poslednje pitanje me je navelo da shvatim
neto izuzetno vano. Prvo sam odgovor potraila u svom umu i
on mi je odgovorio: 'Da, naravno da si poniena.' Potom sam sebi
ponovila pitanje. 'Da li je ono to jesam umanjeno?' Ovog puta
sam pokuala da osetim odgovor, a ne da razmiljam o njemu.
Odjednom sad mogla da osetim svoje 'jesam'. Nikad pre to
nisam osetila. Ako mogu da osetim to to jesam tako intenzivno,
onda ono to jesam nije umanjeno ni po koju cenu. Jo uvek to
oseam, neto mirno ali veoma ivo."
To je radost Postojanja", odgovorio sam. Jedino kad
prestanete da razmiljate moete da ga osetite. Postojanje se mora
osetiti. O njemu se ne moe razmiljati. Ego ne zna za njega jer se
ego sastoji od misli. Prsten je postojao u vaoj glavi kao misao koju
ste pomeali sa doivljajem onoga to jeste. Mislili ste da je ono
to jeste ili deo onoga to jeste sadrano u tom prstenu."
Sve ono za im ego udi i za ta se vezuje su zamene za
Postojanje, koje ne moe da oseti. Vi moete da cenite stvari i
brinete o njima, ali kada god se veete za njih, znaete da je u
pitanju ego. I zapravo, vi nikada nisi toliko vezani za stvari koliko
za misli koje u sebi sadre ja", meni" ili moje". Kada god u pot
punosti prihvatite gubitak, izdiete se iznad ega, i ono to ste vi,
ono jesam" koje predstavlja samu svest, isplivava na povrinu."
Odgovorila je: Sada razumem neto to je Isus rekao, a
to mi je pre zvualo besmisleno: 'Ako ti neko uzme koulju, daj
mu i svoj kaput.'"
,,U pravu ste", odgovorio sam. To ne znai da vie ne
treba da zakljuavate vrata. Ali ono to znai je da ponekad in
odricanja ima mnogo veu snagu od ina odbrane neega ili
vrstog dranja za to."

Tokom poslednjih nedelja svog ivota, iako je njeno telo

postajalo sve slabije, ona je bivala sve vedrija, kao da je svetio
sijalo kroz nju. Odrekla se mnogih stvari koje je posedovala, ak
je neke darovala eni za koju je mislila da joj je ukrala prsten, i sa
svakim predmetom koji bi darovala, njena radost je bivala vea.
Kada me je njena majka pozvala da mi saopti da je umrla, rekla
mi je i da su nakon njene smrti pronali prsten u prirunoj apote
ci u kupatilu. Da li je ena vratila prsten, ili je sve vreme bio
tamo? Zauvek e ostati misterija. Ali jedna stvar koju znam jeste
da e nam ivot pruiti sve one vrste spoznaja koje e nam
pomoi u evoluciji svesti. Kako da znate da je to ona vrsta spo
znaje koja vam je potrebna? To je ono to oseate u ovom
trenutku.
Da li je onda pogreno da budete ponosni na stvari koje
posedujete ili da oseate gorinu prema ljudima koji imaju vie
od vas? Ne, nikako! Oseaj ponosa, potreba za isticanjem,
oigledno jaanje neijeg ja" kroz vie od nekoga" i
poniavanje kroz manje od nekoga" niti je dobro niti je loe prosto, to je ego. Ego nije pogrean, on je jednostavno nesvestan. Kada uvidite ego unutar sebe, poinjete da se izdiete
iznad njega. Nemojte ego shvatati preterano ozbiljno. Kada
opazite egoino ponaanje kod sebe, nasmeite se. Ponekad
moete i da se smejete tome. Kako oveanstvo moe da bude
obmanuto njime toliko dugo? I iznad svega, budite svesni da ego
nije neto lino. Ne predstavlja vas. Ako mislite da je ego va
lini problem, onda je ego jo izraeniji kod vas.
ILUZIJA O POSEDOVANJU
Posedovati" neto - ta to zapravo znai? ta znai
uiniti neto svojim"? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst
prema ogromnom neboderu i kaete: Ta zgrada je moja. Ja je
posedujem", vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste laov.
U svakom sluaju, priate priu u kom su se misaoni oblik ja" i
misaoni oblik zgrada" stopili u jedno. To je nain na koji

funkcionie mentalni koncept o posedovanju. Ako se svi slau s

vaom priom, postojae potpisani papiri koji to potvruju. Vi ste
bogati. Ako se niko ne slae s vama, poslae vas psihijatru. ivite
u zabludi, ili laete, a da se tome ne moete odupreti.
Ovde je vano uoiti da pria i misaoni oblici koji je
sainjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slau s njima ili ne,
nemaju nikakve veze s time ko ste vi. ak iako se ljudi slau s
priom, u krajnjem sluaju to je samo privid. Mnogi ljudi ne
shvate sve do trenutka dok ne zavre na samrtnoj postelji, kad
sve spoljanje stvari nestanu, da nijedna stvar nikad nije
odreivala ono to su oni zapravo. Pri suoavanju sa smru ceo
koncept o posedovanju se pokae kao krajnje beznaajan. U
poslednjim trenucima ivota oni shvate da, dok su tokom svojih
ivota teili da upotpune sebe, ono za im su zapravo tragali, nji
hovo Bie, oduvek je bilo tu, ali je u velikoj meri bilo skriveno nji
hovim identifikovanjem sa stvarima, to u krajnjem sluaju znai
identifikovanjem s njihovim umovima.
Blago siromanima duhom", rekao je Isus, jer je njihovo
carstvo nebesko." 7 ta znai biti siromaan duhom"? Bez
unutranjeg tereta, bez identifikacija. Niti sa stvarima, niti s bilo
kakvim mentalnim tvorevinama koje u sebi sadre doivljaj sopstvenog ja". A ta je carstvo nebesko"? Jednostavna, ali pro
dubljena radost Postojanja, koju pronalazite u trenutku kada se
oslobodite identifikacija i postanete siromani duhom".
Iz tog je razloga odricanje svih oblika posedovanja stara
duhovna praksa i na Istoku i na Zapadu. Odricanjem se,
meutim, ne oslobaate ega automatski. On e pokuati da
osigura svoj opstanak tako to e potraiti neto drugo s im e
se identifikovati. Identifikovae se, na primer, sa umiljenom
slikom koju imate o sebi kao o nekome ko je prerastao svako
interesovanje za materijalne stvari i samim tim je superioran u
odnosu na druge, i vie produhovljen od njih. Postoje ljudi koji su
se odrekli svega to su posedovali, ali njihov ego je vei nego
kod pojedinih milionera. Ako eliminiete jednu vrstu identifikaci
je, ego ubrzo pronae drugu. U krajnjem sluaju, nije vano s
im se identifikujete sve dok to poseduje odreeni identitet.
7

Sveto jevanelje po Mateju 5:3

Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasnitva jo je

jedan od misaonih oblika, jo jedna mentalna pozicija koja moe
da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega moete da
pokaete da ste u pravu, a da drugi gree. Kasnije emo videti da
taj in dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi gree predstavlja
jedan od osnovnih principa po kojima egoini um funkcionie,
jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim reima,
sadraj ega moe se menjati, ali struktura urna koja ga odrava u
ivotu ne moe.
Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da e sam in identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, oita
vrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti va doivljaj
sebe jo veom vrstinom i istrajnou. Ovo se posebno odnosi na
graevine i na zemljita, jer su to jedini oblici za koje mislite da ih
moete posedovati, a koji se ne mogu unititi. Apsurd posedovanja ponekad je najoigledniji u primeru posedovanja zemlje. U
vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, domoro
daka plemena nisu mogla da shvate koncept o posedovanju.
Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani naterali da
potpiu papire koji su za njih bili u istoj meri neshvatljivi. Oni su
oseali da je njihovo mesto na toj zemlji, ali da ta zemlja ne pripa
da njima.
Ego esto izjednaava posedovanje s Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I to vie posedujem, sve sam postojani
ji. Ego se hrani poreenjem. Nain na koji vas drugi vide pre
obrazi se u nain na koji sami sebe vidite. Kada bi svi iveli u
ogromnim kuama i bili bogati, vaa ogromna kua i vae bogat
stvo ne bi vie mogli da jaaju va doivljaj sebe. Mogli biste
onda da se preselite i u obinu kolibu, da se odreknete svog
bogatstva i povratite svoj identitet tako to ete sebe videti i sma
trati duhovnijim od ostalih. Nain na koji vas drugi vide postaje
ogledalo koje vam pokazuje ko ste i kakvi ste. Egov doivljaj o
sopstvenoj vrednosti obavezno je povezan s vrednou koju
drugi misle da posedujete. Potrebni su vam drugi da bi vam dali
vae ja", i ako ivite u drutvu koje u velikoj meri izjednaava
sopstvenu vrednost s onim ta posedujete i koliinom toga, ako
niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, biete

osueni da ostatak svog ivota provedete jurei za stvarima s

uzaludnom nadom da ete na taj nain pronai sopstvenu vrednost i upotpuniti doivljaj sopstvenog ja".
Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da
pokuate! To je nemogue. Vezivanje za stvari nestane samo od
sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao traite u
njima. U meuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja za
stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za odreeni pred
met, tj. da ste se identifikovali s njim, sve dok ga ne izgubite ili
dok se ne pojavi pretnja da ete ga izgubiti. Ako se uznemirite,
potresete i slino, to znai da ste se vezali za taj predmet. Ako ste
svesni injenice da ste se identifikovali s predmetom, sama iden
tifikacija nije vie potpuna. ,Ja sam svest koja je svesna da po
stoji vezivanje." To je poetak transformacije svesti.
ELJENJE: POTREBA DA SE IMA VIE
Ego se identifikuje s posedovanjem, ali njegovo zadovo
ljenje time je relativno plitko i kratkog veka. Skriven unutra, osta
je duboko usaeni oseaj nezadovoljstva, nepotpunosti, nedo
voljnog". Jo uvek nemam dovoljno" zapravo su rei kojima ego
eli da kae: Jo nisam ispunjen."
Kao to smo i videli, posedovanje, koncept o vlasnitvu,
predstavlja tvorevinu ega, koja treba da mu prui vrstinu i traj
nost i da ga istakne, da ga uini posebnim. Poto niste u stanju
da pronaete sebe u posedovanju, postoji jo jedan snaan
nagon u njegovoj sri, a koji je sadran u strukturi ega: potreba
da se ima vie, koju takoe moemo nazvati eljenje". Nijedan
ego ne moe da opstane dui period vremena bez potrebe da
ima vie. Stoga eljenje odrava ego u ivotu vie nego to to
radi posedovanje. Ego eli da eli vie nego to eli da poseduje. Povrno zadovoljstvo posedovanja uvek se smenjuje s jo
veom eljom. To je psiholoka potreba za tim da se ima vie, da
se ima vie predmeta s kojima se moe identifikovati. To je zavisnika potreba, a ne istinska.

U pojedinim sluajevima, psiholoka potreba da se ima

vie ili oseanje nedovoljnosti, koji su veoma karakteristini za
ego, prenesu se na fiziki nivo i time u neutaivu glad. Bulimiari
esto teraju sebe da povrate kako bi nastavili da jedu. Njihov um
je gladan, a ne telo. Ovaj poremeaj u ishrani bie izleen uko
liko oboleli, umesto da se identifikuju s umom, dou u kontakt sa
svojim telom i time osete pravu potrebu svog tela pre nego
nadripotrebe egoinog uma.
Pojedini egoi znaju ta ele i idu prema svom cilju s
nemilosrdnom i okrutnom odlunou - Dingis Kan, Staljin,
Hitler, da nabrojim samo neke od ljudi koji su bili vei od ivota.
Energija koja lei u sreditu njihovih elja, meutim, stvara
suprotnu energiju jednakog intenziteta, koja na kraju vodi ka nji
hovoj propasti. U meuvremenu, unesree i sebe i ostale ili, u
sluaju veih od ivota", stvore pakao na zemlji. Veina ega ima
kontradiktorne elje. ele razliite stvari u razliito vreme ili ak
i ne znaju ta ele osim da to nije sadanji trenutak. Nemir,
nespokoj, dosada, uznemirenost, nezadovoljstvo, sve su to rezul
tati neispunjenih elja. Stalna elja je strukturalna, te nijedna
koliina sadraja ne moe da ostvari dugotrajno ispunjenje sve
dok je ta mentalna tvorevina prisutna. Intenzivno eljenje koje
nema poseban cilj esto se moe pronai kod ega koji su jo
uvek u razvoju, to je sluaj s tinejderima, od kojih odreeni
broj konstantno osea negativnost i nezadovoljstvo.
Fizika potreba za hranom, vodom, skrovitem, odeom i
osnovnom utehom trebalo bi da se lako zadovoljava kod svih
ljudi da nije debalansa u sredstvima, koji je rezultat sulude i
grabeljive potrebe da se ima vie, pohlepnosti ega. On
pronalazi kolektivni izraz u ekonomskim strukturama ovog sveta,
poput ogromnih korporacija, koje su zapravo egoini entiteti koji
se takmie jedni s drugima u tome ko e imati vie. Zaslepljeni
su profitom. I s apsolutnom okrutnou pokuavaju da dou do
njega. Priroda, ivotinje, pa ak i ljudi i njihovi poslodavci nisu
nita vie do brojke na zakljunom raunu, beivotni predmeti
koji treba da se iskoriste, a potom odbace.
Misaoni oblici mene" i moje", vie od", ja elim", meni
je potrebno", moram da imam" i nije dovoljno" ne odnose se na

sadraj ega nego na njegovu strukturu. Sadraj podlee promeni.

Sve dok te misaone oblike ne prepoznate kod sebe, sve dok ih
niste svesni, verovaete svemu to kau, biete osueni da ispoljavate nesvesne misli, osueni da tragate, a da ne pronalazite, jer
sve dok ti misaoni oblici delaju, nijedan predmet, mesto, osoba ili
stanje nee vas zadovoljiti. Sve dok egoina struktura postoji,
nijedan vas sadraj nee zadovoljiti. Bez obzira na to ta posedujete ili dobijate, neete biti sreni. Uvek ete biti u potrazi za
neim to obeava vee ispunjenje, za onim to garantuje da e
dopuniti va nepotpuni doivljaj sebe i ispuniti oseaj praznine
koji oseate u sebi.
IDENTIFIKOVANJE S TELOM
Pored poreenja s predmetima, drugi osnovni oblik identifikovanja je identifikovanje sa svojim" telom. Kao prvo, telo
moe biti muko ili ensko, te polna identifikacija postaje
znaajan deo ljudskog ja". Pol postaje identitet. Identifikovanje
s polom podstie se u ranom dobu, i primorava vas da prihvatite
ulogu, uslovljeni obrazac ponaanja, koji utie na sve aspekte
vaeg ivota, ne samo seksualni. To je uloga u koju se mnogo
ljudi uplete, ee u tradicionalnijim drutvima nego u zapad
njakoj kulturi, u kojoj je identifikacija s polom poela da jenja
va. U pojedinim tradicionalnim kulturama, najgora sudbina koja
moe da zadesi jednu enu jeste da ostane usedelica ili jalova, a
za mukarca da je impotentan, te da nije u mogunosti da ima
decu. Ispunjenje ivota se shvata kao ispunjenje polnog identite
ta odreene osobe.
Na Zapadu, fiziki izgled u velikoj meri doprinosi nainu
na koji se doivljavate: njegova snaga ili slabost, lepota ili
runoa, osobine koje se mogu uoiti prilikom poreenja sa
drugima. Kod mnogih ljudi, njihov oseaj vrednosti usko je
povezan sa njihovom fizikom snagom, privlanou, kondici
jom i spoljanjim izgledom. Mnogi oseaju da se njihova vrednost umanjila jer sebe doivljavaju runim ili nesavrenim.

U pojedinim sluajevima, mentalna slika ili koncept o

svom telu" predstavlja potpuni poremeaj stvarnosti. Mlada
ena moe sebe smatrati debelom i stoga se izgladnjivati, a da je
zapravo prilino zgodna. Nije u stanju da vidi svoje telo. Jedino
to moe da vidi" je mentalni koncept o svom telu, koji kae: ,Ja
sam debela" ili Udebljau se". U korenu ovog stanja lei identifikovanje s umom. to se ljudi vie identifikuju s umom, pojaava
se egoina disfunkcionalnost, tako da je primetan drastian
porast sluajeva anoreksije tokom poslednjih decenija. Ukoliko
bi obolela osoba bila u stanju da pogleda u svoje telo bez dodat
nih predrasuda svog uma ili kad bi bar mogla da prepozna te
predrasude i ono to one predstavljaju umesto to veruje u njih,
ili jo bolje, kada bi mogla da oseti svoje telo iznutra, time bi
moglo zapoeti njeno izleenje.
Oni koji se identifikuju sa svojim dobrim izgledom,
fizikom snagom ili sposobnostima pate kad god jedna od tih
osobina poinje da bledi ili nestaje, to je neizbeno. Njihov lini
identitet, koji je zasnovan na tim osobinama, u opasnosti je. Bilo
kako bilo, lepi ili runi, ljudi zasnivaju znaajan deo svog iden
titeta, bio on pozitivan ili negativan, na svojim telima. Tanije, oni
zasnivaju svoj identitet na misaonom ja", koje pogreno povezu
ju s mentalnom slikom ili konceptom o svom telu, koje na kraju
krajeva nije nita drugo do fiziki oblik koji deli sudbinu ostalih
oblika - nepostojanost i neizbeno propadanje.
Izjednaavanje fizikog tela, koje opaamo ulima i koje
je osueno da stari, vene i umre s ja", pre ili kasnije vodi do pat
nje. Uzdravanje od identifikovanja s telom ne znai da ga zane
marujete, prezirete ili da vie ne brinete za njega. Ako je snano,
lepo, krepko, onda moete da uivate u tim atributima i da ih
cenite dok traju. Takoe, moete da popravite telesno stanje kroz
ispravnu ishranu i vebanje. Ako ne izjednaavate svoje telo s
onim to jeste, kada lepota pone da bledi, krepkost nestaje ili
telo postane onesposobljeno, to nikako nee uticati na va
oseaj sopstvene vrednosti ili identiteta. U stvari, kako telo
poinje da slabi, bezoblina dimenzija, svetlost svesti moe
lake da sija kroz oblike koji blede.
Nisu samo oni ljudi koji imaju dobra ili skoro savrena tela
skloni tome da ga izjednaavaju s onim ta predstavljaju. Na isti

nain, veoma lako se moete poistovetiti i s problematinim"

telom, te telesne nedostatke, bolest ili invaliditet uiniti svojim
identitetom. Tada ponete da doivljavate i vidite sebe kao
obolelog" od ove ili one hronine bolesti ili invaliditeta. Doktori
i ostali koji vam neprestano potvruju va zamiljeni identitet
paenika ili pacijenta posveuju vam mnogo panje. Vi se tada
nesvesno drite te bolesti jer je ona postala imanentni deo vaeg
doivljaja sebe. Ona je postala jo jedan misaoni oblik s kojim se
ego moe identifikovati. U trenutku kada ego pronae identitet,
ne eli da ga pusti. Zauujue, ego, koji je u potrazi za snanijim
identitetom moe da stvori bolest, to esto i ini, kako bi se kroz
nju ojaao.
OSEANJE PRISUSTVA UNUTRANJEG TELA
Iako je identifikovanje s telom jedno od najosnovnijih obli
ka ega, dobra vest je ta da je to onaj oblik koji se lako moe prevazii. To se ne postie time to pokuavate da ubedite sebe da
vi niste svoje telo, ve preusmeravanjem svoje panje sa spoljanjeg oblika tela i razmiljanja o njemu - bilo ono lepo, runo,
snano, slabo, debelo, mravo - na oseaj ivosti unutar njega.
Bez obzira na to kakav je spoljanji izgled vaeg tela, izvan tog
oblika ono predstavlja neverovatno ivo polje energije.
Ako niste upoznati sa sveu o unutranjem telu",
zatvorite oi na trenutak i pokuajte da otkrijete postoji li ivot u
vaim rukama. Nemojte da pitate svoj um. Samo e vam odgo
voriti: Ne oseam nita." Verovatno e i dodati: Daj mi neto
zanimljivije o emu u razmiljati." Umesto da pitate svoj um,
obratite se direktno rukama. Ovim elim rei: postanite svesni
nenog oseaja ivosti u njima. Tu je. Treba samo da usmerite
panju kako biste ga primetili. U poetku ete moda osetiti
bockanje, a onda energiju i ivost. Ako svoju panju zadrite na
rukama, oseaj ivosti e se pojaati. Pojedinim ljudima nee biti
potrebno ni da zatvore oi. Oni e biti u stanju da osete svoje
unutranje ruke" dok ovo itaju. Zatim prikljuite i stopala,

usmerite panju na njih i ponite da oseate i ruke i stopala

istovremeno. Potom ukljuite i ostale delove tela - noge, ramena,
stomak, grudi, itd - u taj doivljaj sve dok ne postanete svesni
unutranjeg tela kao celokupnog oseaja ivosti.
Ono to nazivam unutranjim telom" nije zapravo telo
nego ivotna energija, most izmeu oblika i bezoblija. Neka
vam postane navika da oseate prisustvo unutranjeg tela.
Nakon odreenog vremena neete morati da zatvarate oi kako
biste ga osetili. Na primer, pokuajte da vidite da li moete da
osetite unutranje telo svaki put kada sluate nekoga dok govori.
Zvui skoro paradoksalno; kada ste u dodiru sa svojim
unutranjim telom, vie se ne identifikujete s njim, niti se identifikujete sa svojim umom. Drugim reima, vie niste identifikovani
s oblikom nego se udaljavate od njega i kreete se ka bezobliju,
koje moemo nazvati i Biem. Ono je va osnovni identitet. Svest
o telu ne samo da vam prua oslonac u sadanjem trenutku nego
predstavlja i vrata za beg iz zatvora ega. Ojaava i imunoloki
sistem i sposobnost tela da se samo lei.
ZABORAVLJANJE BIA
Ego je uvek identifikovanje s oblikom, potraga za sobom,
koja se zavrava gubitkom sebe u nekom od oblika. Oblici nisu
samo materijalni predmeti ili fizika tela. Osim spoljanjih oblika
- stvari i tela - tu su i misaoni oblici, koji se neprestano uzdiu u
polju svesti. Oni su energetske tvorevine, finije i manje vre od
fizikih, ali bez obzira na sve - ipak su oblici. Ono ega biste
morali biti svesni, kao to ste svesni glasa u glavi koji ne presta
je da govori, jeste tok neprekidnog i nagonskog razmiljanja.
Kada svaka misao u potpunosti okupira vau panju, kada se u
potpunosti identifikujete s glasom u svojoj glavi i s emocijama
koje ga prate, toliko da se gubite u svakoj misli i svakoj emociji,
onda ste u potpunosti identifikovani s oblikom i samim tim
nalazite se u stisku ega. Ego predstavlja nagomilavanje misaonih
oblika koji se ponavljaju i uslovljenih mentalno-emocionalnih

obrazaca koji su ugraeni u nain na koji doivljavamo sebe.

Ego se izdie kada se va oseaj Postojanja, ili ja jesam", to je
zapravo bezoblina svest, zameni s oblikom. To je smisao identifikovanja. To je zaboravljanje Bia, primarna greka, iluzija o
apsolutnoj razdvojenosti koja stvarnost pretvara u moru.
OD DEKARTOVE GREKE DO SARTROVOG UVIDA
Dekart, filozof iz XVII veka, koji se smatra ocem moderne
filozofije, dao je verbalni oblik te prvobitne greke u vidu po
znate maksime (koju je smatrao konanom istinom): Mislim,
dakle postojim." To je bio njegov odgovor na pitanje: Postoji li
neto to sa sigurnou mogu znati?" Doao je do saznanja da je
jedino u ta nikad ne moe posumnjati injenica da uvek
razmilja, tako da je razmiljanje izjednaio s Biem, tj. identitet
- postojim" - s razmiljanjem. Umesto konane istine, pronaao
je koren ega, ali nije bio svestan toga.
Trebalo je da proe skoro tri stotine godina pre nego to je
jo jedan poznati filozof pronaao neto u toj izjavi, to je Dekart,
kao i svi ostali, prevideo. Njegovo ime je an-Pol Sartr. On se
duboko zamislio nad Dekartovom izjavom Mislim, dakle posto
jim" i iznenada shvatio: Svest koja kae 'postojim' nije ona svest
koja razmilja." ta je time hteo da kae? Kada ste svesni da
razmiljate, ta svest nije deo razmiljanja. To je razliita dimenzija
razmiljanja. I upravo ta svest kae: Postojim." Kad u vama ne bi
postojalo nita do misao, ne biste ni znali da razmiljate. Bili biste
poput usnulog oveka koji ne zna da sanja. Identifikovali biste se
sa svakom milju poput sanjara koji se identifikuje sa svakom
slikom svog sna. Mnogo ljudi ivi na taj nain, kao da etaju u snu,
uhvaeni u starim disfunkcionalnim tvorevinama uma, koje iznova
stvaraju stvarnost koja lii na moru. Kada ste svesni toga da sa
njate, budni ste u snu. Pojavljuje se jo jedna dimenzija svesti.
Implikacije Sartrovog uvida su veoma znaajne, ali je i on
sam bio suvie identifikovan s razmiljanjem da bi u potpunosti
shvatio znaaj onoga to je otkrio, nove dimenzije stvarnosti koja
se raa.

MIR KOJI PREVAZILAZI SVE RAZUMEVANJE

Postoji mnogo pria o ljudima koji su iskusili raanje nove
dimenzije svesti nakon traginog gubitka u odreenom trenutku
svog ivota. Pojedini su izgubili sve to su imali, drugi decu ili
suprunika, drutveni poloaj, reputaciju ili fiziku sposobnost. U
pojedinim sluajevima, tokom ratova i prirodnih katastrofa, izgu
bili su sve od navedenog istovremeno i shvatili da nemaju
nita". To se moe nazvati graninom situacijom. Bez obzira na
to s im su se bili identifikovali, ili ta im je upotpunjavalo njihov
doivljaj sebe, to im je bilo oduzeto. A onda, iznenada i
neobjanjivo, ta teskoba i snani strah koji su prvobitno oseali
ustupili su mesto svetom oseaju Prisutnosti, dubokom miru i
spokoju i potpunoj slobodi od straha. Mora da je Sveti Pavle bio
upoznat s ovim fenomenom kada je rekao: Mir Boji koji pre8
vazilazi svaki um." I to je zaista mir koji se ini besmislenim, i
ljudi koji su ga osetili esto se zapitaju: Pored svega ovoga to
mi se dogaa, kako je mogue da oseam takav mir?"
Kada jednom shvatite ta je ego i kako on funkcionie,
odgovor je jednostavan. Kada oblici s kojima ste se identifikovali
nestanu, to moe da vodi i do sloma ega, jer ego jeste identifikovanje s oblicima. Kada ne postoji nita vie s im biste se mogli
identifikovati, ko ste onda vi? Kada se oblici oko vas razgrade ili
se smrt priblii, va oseaj Postojanja, onoga to jeste,
osloboen je od veze s oblikom. Duh je osloboen iz
zarobljenitva u materijalnom. Shvatite da je va osnovni identitet
bezoblian, poput sveprisutnog Prisustva, poput Bia koje je
prethodilo svim oblicima, svim identifikacijama. Uvidite svoj
identitet kao svoju savest, a ne kao ono s im se ta savest identifikovala. To je mir Boji. Konana istina o tome ko ste nije ja sam
ovo" ili ja sam ono", nego jednostavno ja jesam".
Ne mora svako ko doivi veliki gubitak obavezno iskusiti i
buenje, prestanak identifikacije s oblikom. Pojedinci odmah
stvore snanu mentalnu sliku ili misaoni oblik u kom sebe vide
kao rtvu; bilo kao rtvu okolnosti, drugih ljudi, nezasluene sud8

Poslanica Sv. Aposotola Pavla Filibljanima 4:7

bine ili Boga. Oni se veoma snano identifikuju s tim misaonim

oblikom i emocijama koje on stvara, poput, besa, ogorenosti,
samosaaljenja i sl. i taj oblik ubrzo zauzme mesto svih identi
fikacija koje su nestale prilikom gubitka. Drugim reima, ego
ubrzo pronae novi oblik. injenica da je taj novi oblik duboko
nesrean ne zabrinjava preterano ego sve dok on ima svoj iden
titet, bez obzira na to da li je dobar ili lo. U Stvari, taj e novi ego
biti sadrajniji, stroi i otporniji od prethodnog.
Kada god se desi taj tragini gubitak, vi se ili oduprete ili
prepustite. Pojedini ljudi postanu ogoreni ili veoma kivni, drugi
postanu saoseajni, mudri i puni ljubavi. Preputanje znai
unutranje prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. Otvarate se
prema ivotu. Odupiranje znai unutranju kontrakciju,
ovrivanje oklopa ega. Zatvarate se prema ivotu. Bilo kakve
akcije da preduzmete u tom stanju unutranjeg opiranja (koje jo
moemo nazvati i negativnost) stvoriete jo vee spoljanje opi
ranje, i univerzum vie nee biti na vaoj strani, ivot nee biti od
preterane pomoi. Ako su roletne sputene, sunevi zraci ne
mogu da prodru unutra. Kada se prepustite u sebi, kada se pre
date, otvori se nova dimenzija svesti. Ako je mogue ili ako je
potrebno da se preduzme odreena akcija, onda e ona biti u
skladu s celinom i podrana od strane kreativnog uma, neuslovljene svesti, s kojom postajete jedno u trenutku unutranje
otvorenosti. U tom trenutku, okolnosti i ljudi budu od velike
pomoi, spremni na saradnju. Sluajnosti se dogaaju. Ako
nema potrebe za delanjem, poivate u miru i unutranjoj mirnoi,
koja dolazi kao rezultat preputanja. Poivate u Bogu.

TREE POGLAVLJE

Sutina ega

Izvestan broj ljudi je u potpunosti identifikovan s glasom u

glavi, s tim neprekidnim tokom nesvesnog i nagonskog
razmiljanja i emocija koje ga prate, i za njih se moe rei da su
opsednuti umom. Sve dok niste svesni toga, mislioca" posmatrate kao sebe. To je egoini um. Zovemo ga egoinim jer posto
ji doivljaj o sopstvenom ja" (ego) u svakoj misli, svakom
seanju, svakoj interpretaciji, miljenju, stavu, reakciji i oseanju.
U duhovnom smislu, tu se radi o nesvesnom delu uma. Vae
razmiljanje, sadraj vaeg uma, uslovljen je prolou, vaim
odgojem, kulturom, porodinom istorijom itd. Centralni deo
aktivnosti vaeg uma sastoji se od izvesnih misli, oseanja i obli
ka ponaanja, koji se uvek iznova ponavljaju i s kojima se naj
snanije identifikujete. Taj entitet jeste ego.
U veini sluajeva, kada kaete ja", to zapravo ego gov
ori iz vas, ne vi, kao to smo ve imali prilike da vidimo. On se
sastoji od misli i oseanja, od skupa seanja s kojima se identi
fikujete i koje nazivate ja i moja pria", od uobiajenih uloga
koje tumaite, a da niste ni svesni toga, od kolektivnih identi
fikacija poput nacionalnosti, religije, rase, drutvene klase ili
politike opredeljenosti. Sastoji se i od linih identifikacija, ne
samo s predmetima koje posedujete nego i sa stavovima, spoljanjim izgledom, dugo prisutnim oseanjem razoaranja, ili
idejama o sebi kao nekome ko je bolji od nekog drugog ili nedo
voljno dobar, kao uspenoj osobi ili gubitniku.

Sadraj ega zavisi od osobe do osobe, ali svaki ego ima

istu strukturu. Drugim reima: egoi se razlikuju samo na povrini.
U sutini su isti. Na koji nain su isti? ive od identifikovanja i
razdvajanja. Kada ivite kroz ja" koje je tvorevina uma i koje se
sastoji od misli i emocija koje ine ego, osnova vaeg identiteta
je nestabilna jer su misli i emocije po svojoj prirodi prolazne i
nepostojane. Iz toga vidimo da se svaki ego bori za sopstveni
opstanak, i pokuava da se zatiti i ojaa. Kako bi odrao ideju o
sebi, potrebna mu je suprotna misao o drugima". Zamiljeno
ja" ne moe da opstane bez zamiljenih drugih". Drugi su u toj
meri drugi" da ih doivljavate kao neprijatelje. Na jednom kraju
tog nesvesnog egoinog obrasca lei egoistina prisilna navika
da se uvek trai krivac i da se uvek alimo na druge. Isus se na
to osvrnuo sledeim reima: ,,A zato vidi trun u oku brata svo
9
jega, a brvna u svom oku ne osea?" Na drugom kraju postoji
fiziko nasilje meu pojedincima i ratovi koji se vode izmeu
nacija. U Bibliji Isusovo pitanje ostaje bez odgovora, ali on glasi:
Jer kada kritikujem ili osuujem nekoga, oseam se veim,
superiornim u odnosu na njega."
PRIGOVARANJE I NEGODOVANJE
Prigovaranje je jedna od egovih omiljenih strategija za
ojaavanje. Svaki prigovor je mala pria koju mozak izmisli, a u
koju vi potpuno poverujete. I nevano je da li prigovarate naglas
ili u sebi. Kada se nalazite u stisku takvog ega, prigovaranje,
posebno u vezi sa drugim ljudima, postaje navika koje, naravno,
niste svesni, to znai da niste svesni svojih postupaka.
Primenjivanje negativnih mentalnih oznaka na ljude, dok razgo
varate s njima ili dok razgovarate o njima s drugim ljudima, ili ak
dok razmiljate o njima, esto je deo tog obrasca. Nazivanje
pogrdnim imenima je najsuroviji oblik takvog oznaavanja i
potrebe ega da bude u pravu i trijumfuje nad drugima: rei
budala, nitkov, drolja" jesu konane osude, koje ne moete
9

Sveto Jevanelje po Luci 6:41

povui kada ih jednom izgovorite. Na niem nivou skale nesvesnosti nalaze se galama i vritanje, a jo nie - fiziko nasilje.
Negodovanje je oseanje koje esto ide uz prigovaranje i
mentalno oznaavanje ljudi, i obezbeuje egu jo vie energije.
Negodovanje znai oseati se ogoreno, ponieno, raaloeno
ili uvreeno. Negodujete zbog pohlepe drugih ljudi, njihovog
nepotenja, manjka integriteta, onoga ime se bave, ta su radili
u prolosti, ta su rekli, ta nisu uspeli da urade, ta je trebalo da
urade, a ta ne. Ego jednostavno uiva u tome. Umesto da ne
obraate panju na nesvesnost drugih, vi je vidite kao njihov
identitet. Ko stoji iza toga? Vaa nesvesnost, va ego. Ponekad
mana" koju vidite u drugima ak i ne postoji. To je sasvim
pogreno tumaenje, projekcija uma koji je uslovljen da sve posmatra kao neprijatelje i da uvek bude u pravu ili superioran u
odnosu na druge. U drugim sluajevima mana moda i postoji,
ali time to se koncentriete na nju u tolikoj meri da zanemaru
jete sve ostalo, samo je uveavate. I ono na ta reagujete kod
drugih, jaate kod sebe.
Nereagovanje na ega drugih ljudi predstavlja jedan od
najefikasnijih naina na koji se ne samo izdiemo iznad ega u
sebi nego i oslobaamo od kolektivnog ljudskog ega. Meutim,
moete da postignete stanje nereagovanja ako prepoznate da
neije ponaanje proistie iz ega, i da predstavlja izraz kolek
tivne ljudske disfunkcionalnosti. Kada shvatite da ego nije nita
lino, vie i ne postoji nagon da reagujete na njega kao da jeste.
Tako to neete reagovati, biete u mogunosti da pomognete
drugima da na povrinu ispliva njihov zdrav razum, koji je zapra
vo neuslovljena svest nasuprot onoj uslovljenoj. S vremena na
vreme moda ete morati da preduzmete odreene praktine
korake kako biste se zatitili od duboko nesvesnih ljudi. Moete
uspeti u tome, a da pri tom od njih ne napravite neprijatelje. Vaa
najvea zatita je da ostanete svesni. Neko e vam postati nepri
jatelj ako personifikujete nesvesno u njemu, tj. njegov ego.
Nereagovanje nije slabost nego snaga. Drugi naziv za nereago
vanje je oprotaj. Oprostiti znai prevideti ili preciznije prozreti prozreti kroz ego i time dopreti do zdravog razuma, koji je
osnovni deo bia svakog oveka.

Ego oboava da prigovara i da se osea ogorenim ne

samo zbog drugih ljudi nego i zbog situacija. Ono to moete da
uradite sa osobom, moete i sa situacijom - moete napraviti
neprijatelja od nje. Implikacije su uvek iste: Ovo ne bi trebalo da
se dogaa", Ne elim da budem ovde", Ne elim ovo da
radim", Ne ophode se fer prema meni." Najvei neprijatelj ega
je, bez sumnje, sadanji trenutak, to je, zapravo, sami ivot.
Prigovaranje ne treba da se pomea s ukazivanjem na
neiju greku ili nedostatak kako bi se oni ispravili. A suzdrava
nje od prigovaranja ne znai tolerisanje loeg kvaliteta ili
ponaanja. Ego nema nikakve veze s tim da li ete rei konobaru
da vam je orba hladna i da treba da se podgreje. Naravno, uko
liko se drite injenica koje su uvek neutralne. Kako se usuujete
da mi donesete hladnu supu..." To je ve prigovaranje. U toj tvrd
nji postoji jedno ja" koje voli da se osea uvreenim hladnom
supom i iskoristie to do kraja; ja" koje uiva da dokazuje da
drugi gree. Prigovaranje o kome je re nalazi se u slubi ega, ne
promene. Ponekad je oigledno da ego zapravo ne eli promenu,
jer tada moda ne bi mogao nastaviti sa aljenjem.
Pokuajte da uhvatite, tj. da primetite glas u glavi, moda
ba u asu kada se ali na neto, i pokuajte da vidite ta on
zaista predstavlja; glas ega, nita vie od uslovljenog obrasca
uma, misao. Kad god opazite taj glas, shvatiete i da vi niste taj
glas, vi ste onaj ko je svestan njegovog prisustva. U stvari, vi ste
svest koja je svesna glasa. U pozadini se nalazi svest. U pred
njem planu je glas, mislilac". Na taj se nain oslobaate ega,
neopaenog dela uma. Onog trenutka kada postanete svesni ega
u sebi, strogo posmatrajui, to vie nije ego, nego stari, uslovljeni
obrazac uma. Ego podrazumeva nesvesnost. Svest i ego ne
mogu da koegzistiraju. Stari obrazac uma ili mentalna navika i
dalje moe opstati i ponovo se pojaviti jer u sebi sadri snagu hi
ljada godina kolektivne ljudske nesvesnosti, ali svaki put kada
neko doe do spoznaje, on slabi.

REAGOVANJE I ALJENJE
Dok je negodovanje oseanje koje esto ide uz prigo
varanje, ono moe biti propraeno i intenzivnijim oseanjima,
poput besa ili druge vrste uznemirenosti. Na taj nain dobija na
snazi. Prigovaranje se pretvara u reagovanje, jo jedan od naina
na koji se ego jaa. Postoji mnogo ljudi koji samo ekaju priliku
da reaguju protiv neega ili nekoga, da se iznerviraju ili uzne
mire zbog toga i nikad im ne treba mnogo vremena da to i urade.
To je neuveno", kau. Kako se usuuje da..." Ne slaem se
s tim." Zavisni su od uznemirenosti i besa kao to su neki ljudi
zavisni od droge. Kroz reagovanje protiv ovoga ili onoga oni
uvruju svoju poziciju i svoj doivljaj sopstvenog ja".
Dugotrajno stanje negodovanja naziva se aljenje. aliti
se znai biti u trajnom stanju protivljenja i iz tog razloga aljenje
sainjava znaajan deo ega mnogih ljudi. Kolektivno aljenje
moe opstati vekovima u psihi nacije ili plemena i davati snagu
neprekidnom ciklusu nasilja.
aljenje je jaka negativna emocija povezana s dogaajem
iz daleke prolosti, koja ostaje iva putem razmiljanja,
prepriavanja prie u sebi ili naglas o neemu to mi je neko
uradio" ili o neemu to nam je neko uradio". aljenje e zara
ziti i ostale delove vaeg ivota. Na primer, dok razmiljate o svo
joj tuzi i oseate je, njena negativna emocionalna energija moe
da poremeti vae opaanje dogaaja koji se deavaju u
sadanjosti ili da utie na nain na koji se ophodite i ponaate
prema nekome. Jedno intenzivno aljenje je dovoljno da zarazi
ogromni deo vaeg ivota i da vas dri u stisku ega.
Potrebno je da budete iskreni kako biste shvatili da li jo
uvek gomilate tugu u sebi, da li postoji neko u vaem ivotu
kome niste u potpunosti oprostili, neki neprijatelj". Ako ste
iskreni, budite svesni tuge i na nivou misli i na nivou oseanja, tj.
budite svesni misli koje je odravaju u ivotu, i osetite emociju
koja predstavlja odgovor tela na te misli. Ne pokuavajte da se
oslobodite tuge. Pokuaj da se oslobodite, da oprostite, ne uspeva. Oprotaj se deava sam od sebe kada shvatite da nema
drugu svrhu do jaanja vaeg lanog doivljavanja sebe, i

odravanja ega u ivotu. Shvatanje predstavlja oslobaanje.

Isusovo uenje o tome kako treba da oprostimo svojim nepri
jateljima" govori o ponitavanju jedne od najosnovnijih egoinih
struktura ega u ljudskom umu.
Prolost ne moe da vas sprei da ivite u sadanjem
trenutku. Ali vae aljenje za prolou moe. I na kraju, ta je
zapravo aljenje? Teret starih misli i oseanja.

BITI U PRAVU I TVRDITI DA DRUGI NISU

Prigovaranje, zajedno s traenjem krivice i reagovanjem
jaaju egov oseaj granienja i razdvojenosti, od kojeg i zavisi
njegov opstanak. Ali oni jaaju ego i na drugi nain tako to mu
pruaju oseaj superiornosti koja mu daje snagu. Moda i nije
odmah oigledno kako prigovaranja zbog, recimo, guve u sao
braaju, politiara, pohlepnih bogataa" ili nezaposlenih lenjivaca", kolega s posla ili bivih suprunika, mukaraca ili ena
mogu da vam prue oseaj superiornosti. Razlog je sledei. Kada
prigovarate, implicitno dokazujete da ste u pravu, a da osoba ili
situacija na koju se alite i protiv koje delate - nije.
Nita ne jaa ego toliko kao injenica da ste u pravu. Biti
u pravu je identifikovanje s mentalnom pozicijom, perspektivom,
stavom, zakljukom, priom. Da biste bili u pravu, neko drugi
mora da grei, tako da ego voli da dokazuje da drugi nisu u pravu
kako bi on bio. Drugim reima: morate da dokaete da drugi nisu
u pravu kako biste doiveli snaniji oseaj o tome ko ste. Putem
prigovaranja i reagovanja koje uvek podrazumeva da se ovo ne
bi smelo dogaati", i osoba i situacija mogu izgledati kao da
gree. Biti u pravu smeta vas u poziciju moralne superiornosti u
odnosu na osobu ili situaciju koju osuujete i koja je nezadovo
ljavajua. Ego ezne za tim oseajem superiornosti i zahvaljujui
njemu jaa.

U ODBRANI ILUZIJE
injenice bez sumnje postoje. Ako kaete: Svetlost se
kree bre od zvuka", a neko drugi kae da to nije tano, vi ste
oigledno u pravu, a on grei. Jednostavno opaanje da sevanje
prethodi grmljavini potvruje vae rei. Tako ne samo da ste u
pravu nego ste i sami svesni toga da jeste u pravu. Da li ego ima
ikakve veze s tim? Mogue, ali ne i obavezno. Ako jednostavno
tvrdite neto za ta znate da je istinito, ego nema nikakve veza s
tim, jer ne postoji identifikovanje. Identifikovanje s im? Sa umom
i zamiljenom pozicijom. Takvo identifikovanje, meutim, veoma
lako moe da se pojavi. Ako uhvatite sebe da izgovarate sledee
rei: ,Veruj mi, ja znam" ili Zato mi nikad ne veruje?", onda se
ego ve pojavio. Krije se u malenoj rei ja". Jednostavna izjava:
Svetlost je bra od zvuka", iako tana, sada je u slubi iluzije, ega.
Postala je zaraena lanim doivljajem sebe", postala je personifikovana, pretvorena u zamiljenu poziciju. Ja" se osea
ponienim i uvreenim jer neko nije poverovao ta je ja" rekao.
Ego sve shvata lino. Pojavljuju se oseanja, odbrambenost, ak i agresija. Da li branite istinu? Ne, jer istini u svakom
sluaju nije potrebna vaa zatita. Svetlost ili zvuk ne mare ta vi
ili neko drugi mislite. Vi branite sebe, iluziju o sebi, konstrukciju
uma. Bilo bi tanije tvrditi da iluzija brani sebe. Kako je ak i jed
nostavno i jasno carstvo injenica podlono egoinom
poremeaju i iluziji, tako je i manje opipljivo carstvo verovanja,
stanovita i sudova, u kojima ja"dominira, podlono tome.
Svaki ego mea verovanja i stanovita s injenicama. Isto
tako, ne moe da uoi razliku izmeu dogaaja i sopstvene reak
cije na taj dogaaj. Svaki ego je majstor selektivne percepcije i
poremeenih interpretacija. Samo uz pomo svesti, a ne
razmiljanja, moete napraviti razliku izmeu injenica i
verovanja. Samo uz pomo svesti moete da uvidite: to je situaci
ja, a ovo je bes koji oseam povodom nje. Onda shvatite da po
stoje i drugi naini da priete situaciji, drugi naini da je sagle
date i suoite se s njom. Samo pomou svesti moete da sagle
date sveukupnost situacije ili osobe umesto da usvojite jednu
ogranienu perspektivu.

ISTINA: RELATIVNA ILI APSOLUTNA?

Izvan carstva jednostavnih i proverljivih injenica, tvrdnja ja
sam u pravu, a ti nisi" predstavlja veliku opasnost u linim odnosi
ma, kao i u interakcijama izmeu nacija, plemena, religija itd.
Ali ako je verovanje ja sam u pravu, a ti nisi" jedan od
naina na koji se ego jaa, ako to to verujete da ste uvek u pravu
(za razliku od drugih) predstavlja disfunkcionalnost uma, koja
prethodi razdvajanju i konfliktima izmeu ljudskih bia, da li to
onda znai da ne postoji dobro ili loe ponaanje, delanje ili
verovanje? I zar to ne bi bio oblik moralnog relativizma, za koji
pojedina hrianska uenja tvrde da je veliko zlo naeg vremena?
Istorija hrianstva je tipini primer toga kako verovanje da
samo vi znate ta je istina, tj. ta je tano, moe da izopai vae
delanje i ponaanje i da vas gotovo dovede do ludila. Vekovima je
muenje i spaljivanje ljudi na lomai ako se njihovo razmiljanje
bar malo razlikovalo od doktrine crkve ili uskih interpretacija
Svetog pisma (Istine) smatrano ispravnim jer su rtve greile".
Greili su u tolikoj meri da je bilo potrebno da se eliminiu. Istina
se smatrala vanijom od ljudskog ivota. A ta je zapravo bila
Istina? Pria u koju ste morali da verujete - gomila misli.
Milioni ljudi koji su u Kambodi ubijeni po nareenju
ludog diktatora Pola Pota nosili su naoare. Zbog ega su ubi
jeni? Po njemu, marksistika interpretacija istorije predstavljala
je apsolutnu istinu i, prema njegovom stavu, svi koji nose
naoare pripadaju obrazovanoj klasi, burujima, izrabljivaima
prostih ljudi. Trebalo je da budu eliminisani kako bi ustupili
mesto novom drutvenom poretku. Njegova istina se takoe sa
stojala od nagomilanih misli.
Katolika i ostale crkve su u pravu kada relativizam,
verovanje da ne postoji apsolutna istina koja upravlja ljudskim
ponaanjem, opisuju kao jedno od zala dananjice, ali neete
pronai apsolutnu istinu ako za njom tragate tamo gde je ne
moete ni nai: u doktrinama, ideologijama, skupu pravila ili
pria. ta im je zajedniko? Sve se sastoje od misli. Misli u
najboljem sluaju mogu ukazati na istinu, ali nikada ne predsta-

vljaju istinu. Zato Budisti tvrde: Prst koji pokazuje prema

Mesecu, nije Mesec." Sve su religije podjednako pogrene i
podjednako ispravne, zavisno od toga kako gledate na njih.
Moete da ih koristite u slubi ega, ili u slubi Istine. Ako sma
trate da samo vaa religija predstavlja Istinu, onda je koristite u
slubi ega. Kada se koristi na takav nain, religija postaje ide
ologija i stvara iluzorni oseaj superiornosti, ali i podele i konflik
te meu ljudima. Kada se koriste u slubi Istine, religiozna
uenja predstavljaju tragove ili mape koje su ostavili probueni
ljudi kako bi vam pomogli u duhovnom buenju, tj. da se oslo
bodite od identifikacije s oblikom.
Postoji samo jedna apsolutna Istina i sve se ostale istine
razvijaju iz nje. Kada pronaete istinu, vai postupci e biti u
skladu s njom. Ljudski postupci mogu da izraavaju Istinu ili ilu
ziju. Da li se Istina moe izraziti reima? Da, ali same rei ne ine
Istinu. Samo ukazuju na nju.
Istina je nerazdvojiva od toga ko ste. Da, vi jeste Istina.
Ako za njom tragate na drugom mestu, svaki put ete biti pre
vareni. Samo Bie koje ste zapravo vi jeste Istina. Isus je pokuao
da to opie reima: Ja sam put i istina i ivot."10 Ova misao, koju
je izgovorio Isus, jedan je od najsnanijih i najdirektnijih
putokaza ka Istini, pod uslovom da se ispravno protumai. Ako
nije ispravno protumaena, postaje ogromna prepreka. Isus go
vori o najdubljem postojim, o osnovnom identitetu svakog
mukarca i ene, svakog oblika ivota. Govori o ivotu koji ste vi.
Pojedini hrianski mistici govore o tome kao o Isusu u nama,
budisti o vaoj prirodi Bude, za hinduse to je Atman, Bog koji
obitava u svemu. Kada se nalazite u dodiru s tom dimenzijom
sebe, to je zapravo vae prirodno stanje, a ne neko udesno
dostignue, svi vai postupci i veze odraavae jedinstvo s
celokupnim ivotom koji oseate duboko u sebi. To je ljubav.
Zakoni, zapovesti, pravila i propisi potrebni su zbog onih koji su
odseeni od svoje prirode, od unutranje Istine. Oni spreavaju
najgore ispade ega, a nekad ne mogu ni to. Voli i radi to eli",
rei su svetog Avgustina. Rei ne mogu Istini prii blie od ovog.

10

Sveto Jevanelje po Jovanu 14:6

EGO NE PREDSTAVLJA NITA LINO

Na kolektivnom nivou, tvorevina uma ja sam u pravu, a
oni nisu" posebno je duboko ukorenjena u onim delovima sveta
gde je konflikt izmeu dve nacije, rase, plemena, religije ili ide
ologije dugotrajan, ekstreman i predstavlja svakodnevnu
stvarnost. Obe zaraene strane podjednako su identifikovane sa
svojim stanovitima, svojim linim" priama, tj. svojim mislima.
I obe su podjednako nesposobne da shvate da i druga perspek
tiva, druga pria, moe da postoji i da bude validna. Izraelski
pisac Jehuda Halevi govori o mogunosti prilagoavanja
11
suprotstavljenih narativa" , ali u mnogim delovima sveta ljudi
nisu spremni niti voljni da to urade. Obe strane veruju da su u
potpunosti u pravu. Obe gledaju na sebe kao na rtve, a na
druge" kao na zlo, i zbog toga to druge doivljavaju kao nepri
jatelje i time im oduzimaju ljudskost, imaju pravo da ih ubijaju i
vre nasilje nad njima, ak i nad decom, a da ne oseaju njihovu
humanost i patnju. Oni postanu zarobljeni u zaaranom krugu
zloinakog delanja i odmazde, akcije i reakcije.
Ovde je oigledno da je ego koji je poprimio kolektivni
aspekt mi" protiv njih" opasniji od ja", individualnog ega,
mada je mehanizam isti. Ogromna koliina nasilja koje su ljudska
bia izvrila jedni nad drugima nije delo kriminalaca ni mentalno
poremeenih ljudi, nego normalnih, uglednih graana koji delaju u slubi kolektivnog ega. Moe se otii i toliko daleko i tvrditi
da je na naoj planeti normalno isto to i ludo. ta lei u korenu
te ludosti? Potpuna identifikacija s mislima i emocijama, tj. ego.
Pohlepa, sebinost, izrabljivanje, okrutnost i nasilje mogu
se nai svugde. Onda kada ih ne prepoznate kao individualne i
kolektivne manifestacije centralne disfunkcionalnosti ili men
talne bolesti, pravite greku jer ih time personifikujete. Stvorite
zamiljeni identitet pojedinca ili grupe i kaete: Ovo predstavlja
njega. Ovo predstavlja njih." Kada pomeate ego koji opaate u
drugima s njihovim identitetom, to je delo vaeg linog ega, koji
koristi pogreno tumaenje kako bi jaao sebe time to misli da
11
Halevi, Yossie K. Introspective as a Prerequisite for Peace", New York Times, 7. septembar
2002.

je u pravu i samim tim superioran, i tako to osuuje, poniava i

iskazuje bes prema zamiljenom neprijatelju. Sve ovo veoma
zadovoljava ego. Pojaava oseaj razdvojenosti izmeu vas i
drugih, ije drugo" je uveano do tog stepena da vie niste u
stanju da osetite svoju ljudskost, niti korene u jednom ivotu koji
delite sa svim ljudskim biima, va zajedniki udeo u Bogu.
Specifini egoini obrazac drugih ljudi, na koji snano
reagujete i pogreno ga tumaite kao njihov identitet, esto je isti
obrazac koji se nalazi i u vama, ali koji niste u mogunosti da
opazite ili niste voljni da to uradite. U tom pogledu, imate jo
dosta toga da nauite od svojih neprijatelja. ta je to kod njih to
vas najvie uznemirava, remeti? Njihova sebinost? Pohlepa?
elja za moi i kontrolom? Njihova neiskrenost, nepotenje,
sklonost ka nasilju ili neto drugo? Sve ono na ta se alite kod
drugih i na ta snano reagujete predstavlja i vas same. Ali to nije
nita vie do oblika ega, i zbog toga ne predstavlja nita lino.
Nije ni u kakvoj vezi s onim kakav je neko, niti kakvi ste vi. Ako
ga spoznate u sebi, a onda ga pogreno protumaite kao ono to
jeste, to moe da predstavlja pretnju vaem linom doivljaju
sebe.
RAT JE TVOREVINA UMA
U pojedinim sluajevima moraete da zatitite sebe ili
druge od nekog, ali budite svesni opasnosti - nemojte od toga
nainiti svoju misiju da istrebite zlo", jer ete onda da se
pretvorite u to protiv ega se borite. Ako se borite protiv nesvesnosti, zavriete u stanju nesvesnosti. Ne moete se odbraniti
od nesvesnosti, disfunkcionalnog egoinog ponaanja, ako ga
napadate. ak iako savladate svog protivnika, nesvesnost e se
uvui u vas, ili e se protivnik pojaviti u drugom obliku. Sve ono
protiv ega se borite zahvaljujui vama postaje snanije, a ono
emu se odupirete istrajava.
Ovih dana esto se moe uti izraz rat protiv" neega, i
svaki put kad ga ujem, znam da je taj rat osuen na propast.

Postoji rat protiv droge, rat protiv kriminala, rat protiv terorizma,
rat protiv raka, rat protiv siromatva itd. Na primer, uprkos ratu
protiv kriminala i droge, dolo je do dramatinog poveanja
broja kriminalnih dela povezanih s drogom tokom poslednjih
dvadeset i pet godina. Broj zatvorenika u Sjedinjenim Amerikim
Dravama porastao je sa 300.000 tokom 1980. godine na zapanju
12
juih 2,1 milion u 2004. Rat protiv bolesti dao nam je, izmeu
ostalog, i antibiotike. U poetku su bili spektakularno uspeni,
pomogli su, naizgled, da pobedimo u ratu protiv infektivnih
bolesti. Danas se mnogi strunjaci slau s injenicom da je
rasprostranjena i nekontrolisana upotreba antibiotika stvorila
tempiranu bombu, i da e grupa bakterija otpornih na antibiotike,
tzv. superbube, verovatno pomoi u novom raanju tih bolesti i
moguih epidemija. Po navoenju urnala Amerike medi
cinske asocijacije13, medicinski tretman je trei po redu najei
uzrok smrti nakon bolesti srca i raka u SAD. Homeopatija i kine
ska medicina su primeri moguih alternativnih pristupa obolje
nju, kod kojih se bolest ne posmatra kao neprijatelj i zato ne
stvara nove bolesti.
Rat je tvorevina uma, i svaki postupak koji proistekne iz te
tvorevine samo e osnaiti neprijatelja, zamiljeno zlo, a ukoliko
se rat dobije, stvorie nove neprijatelje, novo zlo podjednako
loe ili esto jo gore nego ono poraeno. Postoji duboko
usaena veza izmeu vaeg stanja svesti i spoljanje stvarnosti.
Kada se nalazite u stisku takve tvorevine mozga poput rata",
vae opaanje postaje izrazito selektivno, ali i poremeeno.
Drugim reima, videete samo ono to elite da vidite, a potom
ete to i da pogreno protumaite. Moe se samo pretpostaviti
kakvi postupci proistiu iz takvog obmanjujueg sistema. Ili,
umesto da pretpostavljate, pogledajte veeranje izdanje vesti.
Posmatrajte ego onakvim kakav je zaista: kolektivna disfunkcionalnost, bolesno stanje ljudskog uma. Kada ga vidite
onakvim kakav je, vie ga ne tumaite pogreno kao neiji iden
titet. Kada ga jednom vidite onakvim kakav je, lake je ne reagovati na njega. Vie ga ne doivljavate lino. Vie nema prigo12
13

Ministarstvo pravde SAD, Biro za statistiku, Zatvorska statistika, jun 2004.

Journal of the American Medical Association. - Prim, prev.

varanja, traenja krivice, optuivanja, ili dokazivanja da neko nije

u pravu. Niko ne grei. Neiji ego moe da pogrei, i to je sve.
Samilost se pojavljuje onog trenutka kada spoznate da svi boluju
od iste bolesti uma, neki ozbiljnije od drugih. Ne potpirujte dra
matinost koja je deo svih egoinih odnosa. ta znai potpirivati?
Reagovati. Ego se hrani time.
ELITE LI MIR ILI DRAMU?
Vi elite mir. Ne postoji osoba na svetu koja ne eli mir. A
opet, u vama postoji neto to ezne za dramom, za konfliktom.
Moda i ne moete da to uoite odmah. Moda ete morati da
saekate na situaciju ili ak misao koja e pokrenuti reakciju u
vama; da vas neko optui za neto, da ne prizna vau vrednost,
upadne na vau teritoriju, dovede u pitanje nain na koji radite,
pitanje novca... Moete li da osetite ogroman nalet sile koja struji
kroz vas, strah, moda zamaskiran ljutnjom ili neprijateljstvom?
Moete li da osetite svoj glas kako postaje grub, piskav ili glasniji
i za nekoliko oktava nii? Moete li da osetite svoj um kako se
takmii da odbrani svoju poziciju, da se opravda, napadne, okrivi
nekoga? Drugim reima, moete li da se probudite u tom trenutku
nesvesnosti? Da li moete da osetite da u vama postoji neto to je
u ratu, neto to se osea ugroenim i eli da preivi po svaku
cenu, neto emu je potrebna drama kako bi utvrdilo svoj identitet
pobednika u pozorinoj izvedbi? Moete li da u sebi osetite neto
to bi radije da je u pravu nego da pronae mir?
IZNAD EGA: VA PRAVI IDENTITET
Kada je ego u ratu, znajte da to nije nita drugo do iluzija
koja se bori da opstane. Ta iluzija misli da ste to zapravo vi. Tada
uopte nije lako biti Prisustvo, posebno kada se ego nalazi u
odbrambenom stavu ili kada se aktivira emocionalni obrazac iz

prolosti. Ali kada ga jednom okusite, preraete u Prisustvo, i

egov stisak e popustiti. Onda u va ivot ulazi sila koja je vea
od bilo kog ega, vea od uma. Sve to je potrebno da biste se
oslobodili ega jeste da postanete svesni njega, jer su ego i svest
nekompatibilni. Svest je sila koja je sadrana u sadanjem
trenutku. Zato je moemo i nazvati Prisustvom. Konana svrha
ljudskog postojanja, koja je ujedno i vaa svrha, jeste da done
sete silu na ovaj svet. Iz tog razloga, oslobaanje od ega ne moe
se odlagati za neki trenutak u budunosti. Samo Prisustvo vas
moe osloboditi ega, a vi moete biti prisutni samo Sada, ne jue
ili sutra. Samo Prisustvo moe da porekne prolost u vama i time
transformie vae stanje svesti.
ta je to duhovna spoznaja? Verovanje da ste duh? Ne, to
je misao. Mada je blie istini od misli koja kae da ste vi ona
osoba koja je navedena u izvodu iz matine knjige roenih, ipak
je samo misao. Duhovna spoznaja znai uoiti da ono to vidite,
proivljavate, mislite, oseate nije ono ta ste vi, da se ne moete
pronai u stvarima, koje su uvek prolazne. Buda je verovatno bio
prvi ovek koji je to uvideo, tako da je anata (ne-ja) postalo cen
tralna taka njegovih uenja. I kada Isus kae: Porekni sebe",
zapravo misli: Negiraj (i time poniti) iluziju o sebi. Kad bih ja ego - bio zapravo ono to ste vi, bilo bi apsurdno porei" ga.
Ono to preostaje jeste svetlost svesti u kojoj opaanja,
doivljaji, misli i oseanja dolaze i prolaze. To predstavlja dublje
Postojanje, istinsko ja". Kada sebe prepoznate kao takvog, ta
god da se desi u vaem ivotu nema vie apsolutni nego samo
relativni znaaj. Potujete to, ali ono gubi svoju apsolutnu
ozbiljnost, teinu. Jedino to je vano je sledee: da li moete da
osetite svoje osnovno Bie, ono to Jeste, prisutno u svakom
trenutku? Preciznije, moete li da osetite ono to jeste u ovom
trenutku? Da li svoj osnovni identitet oseate kao samu svest? Da
li se moda gubite u svemu to se deava, gubite u svom umu, u
svetu?

SVE STRUKTURE SU NESTABILNE

Bilo koji oblik da poprimi taj nesvesni pokreta ega, on
jaa predstavu o tome kako zamiljam sebe, fantomsko ja", koje
je dolo na svet kada je misao, veliki blagoslov, ali i veliko
prokletstvo poelo da preuzima i zamagljuje jednostavnu ali
duboku radost povezanosti s Biem, Izvorom, Bogom. Bez obzi
ra na ponaanje ega, uvek postoji ista skrivena motivaciona sila:
potreba za isticanjem, za posebnou, kontrolom, moi,
panjom, i za tim da se ima vie. I naravno, potreba da se oseti
razdvojenost, tj. potreba za opozicijom, neprijateljima.
Ego uvek eli neto od drugih ljudi ili situacija. Uvek po
stoji skrivena agenda, stalni oseaj da nema dovoljno", oseaj
nedostatka i manjka, koji treba da se nadoknadi. Ego koristi i
ljude i situacije kako bi dobio ta eli, i kada uspe u tome, zado
voljstvo nikad nije dugog veka. esto je osujeen u svojim namerama, i esto razlika izmeu onoga to elim" i stvarnog stanja"
postaje nepresuan izvor nemira i uznemirenosti. Poznata pesma
koja je se smatra klasinim hitom (I Can't Get No) Satisfaction14
predstavlja himnu ega. Centralna emocija koja upravlja svakom
aktivnou ega je strah. Strah od toga da se bude niko i nita,
strah od nepostojanja, strah od smrti. Sve njegove aktivnosti su
izdizajnirane tako da eliminiu strah, ali najbolje to ego moe da
uradi jeste da taj strah privremeno prikrije uputajui se u
intimne veze, ili kroz nove predmete, te pobeivanjem u ovom ili
onom. Iluzije vas nikada nee zadovoljiti. Samo e vas istina o
tome ko ste osloboditi, pod uslovom da doete do nje.
Zato strah? Jer se ego izdie kroz identifikaciju s
oblikom, i duboko u sebi zna da nijedan oblik nije vean, da je
sve prolazno. Oseaj nesigurnosti je uvek prisutan kod ega iako
spolja izgleda samouvereno.
Jednom prilikom, dok sam sa prijateljem etao prelepim
prirodnim rezervatom u blizini Malibua u Kaliforniji, naili smo na
ruevine nekadanje seoske kue, koja je unitena u poaru pre
nekoliko decenija. Dok smo se pribliavali imanju, odavno
14

Ne mogu da se zadovoljim - hit pesma popularne rok grupe Rolling Stouns. Prim. prev.

zaraslom u brojne velianstvene biljke i skrivenom u kronjama

drvea, pored staze se nalazio znak koji su tu stavili ljudi
zadueni za ouvanje parka. Na njemu je pisalo: PANJA. SVE
STRUKTURE SU NESTABILNE." Obratio sam se svom prijatelju:
Kako je to duboka sutra (ili Sveto pismo)." Stajali smo oseajui
strahopotovanje. U trenutku kada shvatite da su sve strukture
(oblici) nestabilne, ak i naizgled vrsti materijali, u vama zavla
da mir. To je zbog toga to spoznaja o prolaznosti svih oblika
ukazuje na dimenziju bezoblija u vama, onu koja je iznad smrti.
Isus ju je nazvao veni ivot".
POTREBA EGA ZA SUPERIORNOU
Postoje mnogi jedva primetni oblici ega, koji se lako
mogu prevideti, a koje moete primetiti kod drugih ljudi i, jo
vanije, kod sebe. Upamtite: onog trenutka kada postanete svesni ega u sebi, svest koja se izdie postaje ono to ste vi iznad
ega, dublje ja". Prepoznavanje lanog je izdizanje stvarnog.
Na primer, pripremate se da nekome saoptite vesti o
tome ta se desilo. Zna ta? Jo nisi uo? Sad u ti sve
ispriati." Ako ste dovoljno paljivi, dovoljno prisutni, smesta
ete u sebi opaziti oseaj zadovoljstva u trenutku pre nego to
saoptite vest, ak iako je u pitanju loa vest. To je zato to u tom
trenutku u oima ega postoji debalans koji ide u vau korist. U
tom trenutku, vi znate vie od ostalih. Zadovoljstvo koje oseate
jeste ego, i nastao je iz snanijeg doivljavanja sebe u odnosu na
druge. ak i ako je ta druga osoba predsednik ili papa, u tom
trenutku oseate se superiorno u odnosu na njih jer vi znate vie.
Mnogi ljudi su ovisnici o ogovaranju ba iz tog razloga. Uz to,
ogovaranje esto u sebi sadri i element maliciozne kritike i
osuivanja drugih, i na taj nain jaa ego putem podrazumevane,
ali i umiljene moralne superiornosti, koja je prisutna svaki put
kada se neko osuuje.
Ako neko poseduje vie, zna vie ili moe da uradi vie od
vas, ego se osea ugroenim jer oseanje manjeg" umanjuje

njegov zamiljeni doivljaj sebe u odnosu na druge. Pokuae da

povrati svoju mo tako to e umanjivati, kritikovati, ili opovrga
vati vrednost onoga to drugi poseduju, znaju ili mogu. Ili e
moda primeniti drugu strategiju, i umesto da se takmii s dru
gom osobom, uveae svoj znaaj tako to e se udruiti s njom,
ukoliko je ta osoba cenjena od strane drugih ljudi.
EGO I SLAVA
Poznati fenomen pominjanja imena", povremeno pozi
vanje na nekoga koga znate, deo je strategije ega, pomou koje
podie svoj ugled u oima drugih i samim tim u svojim oima jer
se povezuje s nekim vanim". Kada ste poznati u svetu, ono to
ste vi zaista, postaje potpuno zamaskirano kolektivnom mental
nom slikom. Mnogi ljudi koje sreete ele da jaaju svoj identitet,
mentalnu predstavu koju imaju o sebi, tako to se povezuju s
vama. Oni sami moda nisu ni svesni toga da uopte nisu zainteresovani za vas uopte, nego samo za jaanje svog fiktivnog
doivljaja sopstvenog ja". Oni veruju da kroz vas mogu postati
neto vie. Pokuavaju da se dopune kroz vas, tj. kroz mentalnu
predstavu koju imaju o vama kao o poznatoj linosti, kolektivnom
zamiljenom identitetu nekoga ko je vei od ivota".
Apsurdno precenjivanje slave samo je jedno od mnogih
manifestacija egoinog ludila u svetu. Pojedini poznati ljudi pok
leknu pred istom grekom i identifikuju sebe s kolektivnom fikci
jom, slikom o njima, koju su osmislili ljudi i mediji, i ponu da
posmatraju sebe kao nekoga ko je superioran u odnosu na
obine smrtnike. Kao rezultat toga, postaju otueni i od sebe i od
drugih, nesreniji, i zavisni od svoje popularnosti. Okrueni ljudi
ma koji hrane njihove prenaduvane slike o sebi, postaju ne
sposobni za prave veze.
Albert Ajntajn, cenjen kao superovek ija je sudbina
bila da postane jedan od najpoznatijih ljudi na svetu, nikada se
nije identifikovao sa slikom koju je kolektivni um stvorio o njemu.
Ostao je skroman i nije potpao pod uticaj ega. Zapravo, on je

govorio o grotesknoj suprotnosti izmeu onoga ta ljudi vide

kao moja dostignua i sposobnosti i stvarnog 'ja' i onoga za ta
15
sam sve sposoban".
Zato je poznatoj osobi teko da ostvari pravu vezu s
drugim ljudima. Prava veza je ona u kojoj ego ne dominira kroz
svoje aktivnosti izmiljanja slika i potrage za sobom. U pravoj
vezi postoji spoljanji tok otvorene, jasne panje usmerene ka
drugoj osobi, u kojoj ne postoji nikakva skrivena elja. Jasna
panja predstavlja Prisustvo. Neophodna je za svaku autentinu
vezu. Ego uvek ili eli neto ili je, ako veruje da ne moe da dobi
je nita od drugih, potpuno ravnoduan; nije ga briga za vas.
Zakljuak sledi: tri najoiglednija stanja egoinih odnosa su:
elja za neim, osujeena elja (ljutnja, ogorenost, traenje kri
vice, prigovaranje) i ravnodunost.

15

Einstain, Albert, Mein Weltbild, 25. izdanje (Frankfurt: Ullstein Verlag, 1993), str. 42. Prevod na
engl. Ekart Tol.

ETVRTO POGLAVLJE

Tumaenje uloga: mnoga lica ega

Ego koji eli neto od nekoga, a svaki ego eli, esto e

igrati odreenu ulogu kako bi dobio to to eli", bez obzira na
to da li se radi o materijalnoj dobiti, oseaju moi, superiornosti,
posebnosti, odreenoj vrsti potvrde, fizike ili psiholoke. Ljudi
esto nisu svesni uloga koje tumae. Oni jesu te uloge. Pojedine
uloge su jedva primetne, dok su druge veoma oigledne svima
osim osobama koje ih tumae. Neke uloge su izdizajnirane tako
da privuku panju. Ego se hrani panjom koju dobija od drugih,
to za njega predstavlja duevnu energiju. Ego ne zna da je izvor
sve energije zapravo u vama, tako da za njom traga u
spoljanjem svetu. Ego ne traga za bezoblinom panjom koja je
Prisustvo, nego za panjom koja ima odreeni oblik, poput pri
znanja, pohvale, divljenja, ili eli da bude opaen na bilo koji
nain, da njegovo prisustvo bude potvreno.
Stidljiva osoba koja se plai panje drugih ljudi nije
osloboena ega. Ona poseduje ambivalentni ego, koji istovre
meno i eli panju drugih ljudi, ali je se i plai. Strah dolazi od
pretpostavke da ta panja moe prerasti u neodobravanje ili kri
tiku, tj. neto to e umanjiti doivljaj o sebi umesto da ga ojaa.
Tako je strah od panje kod stidljive osobe vei od njegove ili
njene potrebe za panjom. Stidljivost esto ide s idejom o sebi,
koja je pre svega negativna, s verovanjem da niste sposobni za
neto. Svaki zamiljeni doivljaj sopstvenog ja", doivljavanje
sebe na ovaj ili onaj nain jeste ego, bez obzira na to da li je po
zitivan (ja sam najbolji) ili negativan (nita ne vredim). Iza svake

pozitivne ideje o sebi postoji skriveni strah da niste dovoljno

dobri. Iza svake negativne ideje o sebi postoji skrivena elja da
se bude najbolji ili bolji od ostalih. Iza samouverenog egovog
oseaja i neprekidne potrebe za superiomou nalazi se nesvesni
strah od inferiornosti. Nasuprot tome, stidljivi, neprikladni ego, koji
se osea inferiorno u odnosu na druge, poseduje snanu skrivenu
elju za superiornou. Mnogo ljudi se koleba izmeu oseaja
inferiornosti i superiornosti, zavisno od situacije ili ljudi s kojima
dolaze u kontakt. Sve to treba da znate i da pokuate uoiti kod
sebe jeste sledee: kad god se oseate superiornim ili inferiornim
u odnosu na druge, to je samo ego u vama.
ZLOINAC, RTVA, LJUBAVNIK
Pojedini egoi, ako ne mogu dobiti pohvalu ili divljenje,
zadovoljie se i drugim oblicima panje i tumaie uloge kako bi
doli do njih. Ako ne mogu dobiti pozitivnu panju, mogu poseg
nuti za negativnom, tako to e, na primer, izazvati negativnu rea
kciju kod nekoga. To ponaanje je karakteristino za decu.
Neprilinim ponaanjem ele da privuku panju. Tumaenje nega
tivnih uloga postaje izrazito naglaeno kad god je ego ojaan
aktivnim ueem u tela-boli", tj. emocionalnoj boli iz prolosti
koja eli da se obnovi kroz nanoenje jo vee boli. Pojedini egoi
poine i zloine u svojoj trci za slavom. Tragaju za panjom kroz
zloglasno ponaanje i osudu drugih ljudi. Molim te, reci mi da
postojim, da nisam beznaajan", kao da govore. Takvi patoloki
oblici ega predstavljaju samo ekstremnije verzije normalnog ega.
Veoma esta uloga je uloga rtve, a oblik panje kakvu
ona trai je simpatija ili saaljenje ili interes drugih ljudi za moje
probleme, za mene i moju priu". Posmatranje sebe kao rtve je
est element u egoinim obrascima poput prigovaranja,
uvreenosti, besa itd. Naravno, kada se identifikujem s priom u
kojoj sam sebi dodelio ulogu rtve, ne elim da joj doe kraj, to
potvruje injenicu, kao to je svakom terapeutu poznato, da ego
ne eli da okona svoje probleme" jer su oni deo njegovog

identiteta. Ako niko nee da slua moju alosnu priu, mogu je

priati u sebi, iznova i iznova, i saaljevati se, i poistovetiti se s
nekim prema kome se ivot i drugi ljudi, sudbina i Bog ophode
nepoteno. To daje definiciju mojoj slici o sebi, ini me odree
nom osobom, a to je sve za ta ego i mari.
U ranim fazama takozvanih romantinih veza, tumaenje
uloga je veoma esto kako bi se privukao i zadrao onaj za koga
ego smatra da je ta/taj koji e me usreiti, uiniti da se oseam
posebnim, i ispuniti sve moje potrebe". ,Ja u biti ta god ti eli,
a ti budi sve ono to ja elim." To je neizgovoreni i nesvesni
dogovor. Meutim, tumaenje uloga je teak posao, i te su uloge
neodrive, posebno kada ponete da ivite zajedno. Kada maske
padnu, ta vam preostaje? Naalost, u veini sluajeva u tom
trenutku jo nije vidljiva prava sutina tog bia, nego ono to tu
sutinu skriva: sirov ego, kome je oduzeta uloga, i njegovo telo-boli, dok su njegove uskraene elje, koje sada prelaze u bes,
usmerene na suprunika ili partnera kao nekoga ko nije uspeo da
otkloni strah i oseaj nedostatka, koji je neotuivi deo egovog
doivljaja o sebi.
Ono to se esto smatra zaljubljivanjem" zapravo je
sluaj ojaavanja egoinog eljenja i potrebe. Postajete ovisni o
drugoj osobi, tanije, o slici koju imate o njoj. To nema nikakve
veze s pravom ljubavi, kod koje nema nikakvog dodatnog elje
nja. panski jezik je najiskreniji po pitanju uobiajenog shvatanja
ljubavi: te quiero doslovno znai elim te", ali i volim te". Drugi
nain da se iskae volim te", te amo, koji nije dvosmislen, retko
kad se koristi, moda iz razloga to je i prava ljubav retka.
OSLOBAANJE OD SAMODEFINISANJA
Kako su se plemena razvijala u stare civilizacije,
odreene funkcije su poele da se dodeljuju odreenim ljudima:
vladar, svetenik, svetenica, ratnik, poljoprivrednik, trgovac,
zanatlija, radnik itd. Razvio se klasni sistem. Funkcija na kojoj bi
neko bio roen esto je odreivala i identitet, odreivala ko je ko

u oima drugih, kao i u sopstvenim oima. Funkcija je postala

uloga, ali nije posmatrana kao uloga: predstavljala je ono ta
neko jeste, ili ta se mislilo da jeste. Samo retki pojedinci, poput
Bude i Isusa, uvideli su krajnju nevanost kasti i socijalnih klasa,
prepoznali ih kao vid identifikovanja s oblikom i shvatili da takva
identifikacija s uslovljenim i prolaznim zaklanja svetlost neuslovljenog i venog, koje sija u svakom ljudskom biu.
U naem savremenom svetu, drutvene strukture nisu
toliko strogo i jasno definisane kao to je to bio sluaj u prolosti.
Mada je i dalje veliki broj ljudi uslovljen svojim okruenjem,
funkcije i identiteti koji proizilaze iz njih nisu im automatski
dodeljeni. Zapravo, u modemom svetu sve vei broj ljudi je
zbunjen po pitanju svog pripadanja, svrhe, ak i sopstvenog
identiteta.
esto estitam ljudima na izjavi: vie ne znam ko sam."
Oni me potom zbunjeno pogledaju i pitaju: Zar je dobro to to
ne znam ko sam?" Ja im odgovorim da naprave malo istraivanje.
ta znai biti zbunjen? Ne znam" ne predstavlja zabunu. Zabuna
je: Ne znam, ali bi trebalo da znam." Da li je mogue oslobodi
ti se verovanja da treba da znate ko ste ili da morate da znate?
Drugim reima, da li ste u stanju da prestanete da traite defini
cije koje treba da vam obezbede znaenje sopstvenog ja"?
Moete li da prestanete da tragate za milju o identitetu? Kada se
oslobodite verovanja da morate znati ko ste i ta se deava sa
zbunjenosti? Iznenada nestaje. Kada u potpunosti prihvatite da
ne znate, dostignete stanje mira i jasnoe, koje je blie onome
to ste nego to misao o tome moe biti. Definisati sebe pomou
misli znai ograniavati sebe.
UNAPRED UTVRENE ULOGE
Razumljivo je da razliiti ljudi obavljaju razliite funkcije.
Drugaije i ne moe biti. Postoje velike razlike meu ljudima u
vezi sa intelektualnim ili fizikim sposobnostima poput znanja,
vetina, talenta, nivoa energije. Ono to je zaista vano nije

funkcija koju obavljate na svetu, nego da li se identifikujete s

njom do te mere da vas u potpunosti preuzme i postane uloga
koju tumaite. Kada tumaite uloge, niste svesni. Kada shvatite
da igrate ulogu, ta spoznaja stvara prostor izmeu vas i uloge. To
je poetak oslobaanja od uloge. Kada se u potpunosti identi
fikujete s ulogom, pomeate obrazac ponaanja s onim to ste, i
ponete da sebe shvatate ozbiljno. Potom mehaniki dodelite
drugima uloge koje su u skladu s vaom. Na primer, kad odete
kod lekara koji su u potpunosti identifikovani sa svojim ulogama,
za njih neete predstavljati ljudsko bie nego pacijenta ili istorijat bolesti.
Iako drutvene strukture u savremenom drutvu nisu
stroge kao u stara vremena, i dalje postoje mnoge unapred
utvrene uloge s kojima se ljudi rado identifikuju i koje potom
postanu deo ega. Zbog toga ljudski odnosi postanu lani,
neoveni, ljudi se otue. Te unapred utvrene uloge mogu vam
pruiti skoro ugodan oseaj identiteta, ali se na kraju moete
izgubiti u njima. Funkcije koje ljudi obavljaju u organizacijama u
kojima postoji hijerarhija, poput vojske, crkve, vladinih institucija
ili velikih korporacija, lako postanu tumaeni identiteti. Istinske
veze meu ljudima su nemogue ako se ljudi izgube u ulogama.
Pojedine unapred utvrene uloge mogu se nazvati
drutvenim arhetipovima. Naveu samo neke: domaica iz
srednje klase (ne toliko uobiajena danas koliko je nekad bila, ali
i dalje rasprostranjena), snani mao-mukarac, zavodnica,
umetnik ili izvoa nekonformista", osoba od kulture" (veoma
esta uloga u Evropi), koja pokazuje znanje iz knjievnosti,
likovne umetnosti, muzike kao to drugi pokazuju svoju
skupocenu odeu ili automobile. I naravno, tu je i univerzalna
uloga odraslog oveka. Kada tumaite tu ulogu, i ivot i sebe
posmatrate ozbiljnije. Spontanost, bezbrinost i radost nisu deo
te uloge.
Hipi pokret, koji je nastao na zapadnoj obali SAD-a tokom
ezdesetih godina prolog veka odakle se proirio zapadnim
svetom, nastao je kao reakcija mnogih mladih ljudi na drutvene
arhetipove, uloge, unapred utvrene obrasce ponaanja kao i na
drutvene i ekonomske strukture zasnovane na egoizmu. Oni su

odbili da tumae uloge koje su njihovi roditelji i drutvo eleli da

im nametnu. Od velikog znaaja je i to to se taj pokret podu
darao s uasom Vijetnamskog rata, u kom je poginulo vie od
57.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca i uz pomo kog je
razotkriveno ludilo sistema i oni koji su ga osmislili. Dok su
tokom pedesetih godina mnogi Amerikanci bili konformisti,
tokom ezdesetih milioni ljudi su poeli da prekidaju svoje identifikovanje s kolektivnim zamiljenim identitetom jer je ludilo
kolektivnog bilo tako oigledno. Hipi pokret je predstavljao
poputanje tadanjih strogih egoinih struktura u ljudskoj psihi.
Sam pokret se izopaio i okonao, ali je iza sebe ostavio
otvorenost, i to ne samo kod onih koji su bili deo pokreta. To je
omoguilo istonjakoj mudrosti i duhovnosti da prodre na
Zapad i odigra kljunu ulogu u buenju globalne svesti.
PRIVREMENE ULOGE
Ako ste dovoljno budni, dovoljno svesni da ste u stanju da
vidite kakvu interakciju ostvarujete s drugim ljudima, moda ete
uspeti da detektujete jedva primetne promene u govoru, stavu i
ponaanju, koje se pojavljuju u zavisnosti od osobe s kojom
dolazite u kontakt. U poetku je lake da ovo pokuate uoiti kod
drugih ljudi, a tek onda kod sebe. Nain na koji se obraate
predsedavajuem u kompaniji moe se razlikovati na mnoge
jedva primetne naine od naina na koji se obraate domaru.
Nain na koji se obraate detetu moe da se razlikuje od naina
na koji se obraate odrasloj osobi. ta to znai? Tumaite uloge.
Vi niste vi, niti kad ste s predsedavajuim, niti kad ste s
domarom, niti kad ste s detetom. Kada uete u prodavnicu da
kupite neto, kada uete u restoran, banku, potu, verovatno ete
opaziti kako prihvatate unapred odreene drutvene uloge.
Postajete kupac i ponaate se i govorite u skladu s tim. I verovat
no e vas prodava ili konobar posmatrati kao muteriju. Niz
uslovljenih obrazaca ponaanja ustanove se izmeu dva ljudska
bia i odreuju prirodu njihove interakcije. Kontakt ostvaruju

zamiljene mentalne predstave, a ne ljudska bia. to su ljudi

vie identifikovani sa svojim cenjenim ulogama, veze meu
njima su lanije.
Vi posedujete zamiljenu sliku ne samo o tome ko su
drugi nego i o tome ko ste vi, posebno u vezi s osobom s kojom
dolazite u kontakt. Vi se ne povezujete s osobom uopte, nego se
ono to vi mislite da jeste povezuje s onim to mislite da je druga
osoba, i obrnuto. Zamiljena slika koju je va um skrojio o vama
povezuje se sa svojom kreacijom, to je zapravo zamiljena slika
koju je stvorio o drugoj osobi. Um druge osobe verovatno radi
isto, tako da svaka egoina interakcija izmeu dvoje ljudi u
stvarnosti predstavlja interakciju izmeu etiri identiteta, etiri
zamiljene tvorevine mozga, koje su u krajnjem sluaju fiktivne.
Iz tog razloga ne udi to to postoji toliko mnogo konflikata meu
ljudima. Ne postoji ista veza.
MONAH SA ZNOJAVIM DLANOVIMA
Kasan, zen uitelj i monah, trebalo je da slui misu na
sahrani poznatog plemia. Dok je stajao i ekao da stignu
guverner provincije i drugi plemii i plemkinje, primetio je da mu
se dlanovi znoje.
Sledeeg dana obratio se svojim uenicima i priznao im
da jo nije spreman da bude pravi uitelj. Objasnio im je da jo
uvek ne ume da istim oima posmatra sva ljudska bia, bez
obzira na to da li su prosjaci ili kraljevi. Jo nije umeo da gleda
kroz drutvene uloge i zamiljene identitete i vidi istovetnost u
svim ljudima. Potom ih je napustio i postao uenik drugog
uitelja. Vratio se svojim bivim uenicima nakon osam godina,
prosvetljen.

SREA KAO ULOGA NASUPROT ISTINSKOJ SREI

Kako ste?" Dobro. Nikad bolje." Istina ili ne?
Veoma esto srea je samo jo jedna uloga koju ljudi
tumae, i iza te nasmejane fasade nalazi se ogromna bol.
Depresija, slomovi i preterane reakcije esti su kada je nesrea
skrivena iza nasmejane spoljanjosti i bisernih zuba, kada posto
ji poricanje, ak i pred sobom, da postoji ogromna nesrea.
Dobro" je uloga ega koja je veoma esta u Americi, vie
nego u drugim zemljama u kojim je stanje i oseanje mizerije
skoro norma i time drutveno prihvaena. Sigurno se radi o
preterivanju, ali sam uo da u glavnom gradu jedne nordijske
zemlje rizikuje da bude uhapen zbog pijanstva ako se
nasmei strancu na ulici.
Ako u vama postoji nesrea, prvo treba da je spoznate. Ali
nemojte rei: Nesrean sam." Nesrea nema nikakve veza s tim
ko ste. Recite: ,,U meni postoji nesrea." A onda je istraite.
Situacija u kojoj ete se nai moda nema nikakve veze s vaim
stanjem. Moda e biti potrebna akcija kako bi se ta situacija
promenila ili kako biste se vi udaljili od nje. Ako ne postoji nita
to moete da preduzmete, suoite se s tim i recite: Pa, dobro.
Ovako stoje stvari: ili u to prihvatiti ili u navui nesreu u
sebe." Primami uzrok nesree nikada nije situacija nego vae
razmiljanje o njoj. Budite svesni svojih misli. Razdvojite ih od
situacije, koja je uvek neutralna, koja je uvek ista. Ovo je situaci
ja ili injenica, a ovo su moje misli o njoj." Umesto da izmiljate
prie, drite se injenica. Na primer, reenica: Uniten sam"
predstavlja priu. Ograniava vas i spreava da preduzmete bilo
koju efikasnu akciju. Imam jo samo pedeset centi na
bankovnom raunu", predstavlja injenicu. Suoavanje sa
injenicama uvek vam prua snagu. Budite svesni toga da ono o
emu razmiljate u velikoj meri stvara emocije koje oseate.
Uoite vezu izmeu svojih misli i emocija. Umesto da budete
svoje misli i emocije, budite svest koja stoji iza njih.
Ne tragajte za sreom. Ako tragate za njom, neete je
nai, jer potraga predstavlja antitezu srei. Srea je uvek privid-

na, ali je oslobaanje od nesree dostino tako to se suoavate

sa stvarnim stanjem umesto to izmiljate prie. Nesrea prikri
va vae prirodno blagostanje i unutranji mir, izvor iste sree.
ODGAJANJE DECE: ULOGA ILI FUNKCIJA?
Mnogi odrasli ljudi igraju uloge dok se obraaju deci.
Koriste smene rei i zvuke. Sputaju se na nivo deteta. Ne
ophode se prema detetu kao prema sebi ravnom. injenica da vi
trenutno znate vie ili da ste stariji ne znai da vam dete nije
ravno. Veina odraslih ljudi u odreenom trenutku ivota nae se
u ulozi roditelja, koja je jedna od najuniverzalnijih uloga.
Najvanije pitanje je: Da li ste u stanju da obavljate funkciju
roditelja, da je obavljate veoma dobro, a da se pri tom ne identifikujete s njom, tj. da ne postanete ta funkcija?" Deo neophodne
funkcije roditelja je da brine o potrebama svog deteta, da sprei
dete da upadne u nevolje i da, s vremena na vreme, kae detetu
ta treba da radi, a ta ne. Kada to to ste roditelj postane iden
titet, kada se va doivljaj o sebi u potpunosti ili velikim delom
oslanja na to, funkcija postane prenaglaena, preterana i
preuzme vas do kraja. Preterana briga o detetu se pretvara u
kvarenje, a spreavanje deteta da upadne u nevolje pretvara se
u preteranu zabrinutost i sukobljava se s potrebom deteta da
istrauje svet i da se samo oproba u neemu. Napominjanje
detetu ta treba da uradi a ta ne pretvara se u kontrolisanje,
optereivanje.
tavie, tumaeni identitet ostaje prisutan ak i kad te
odreene funkcije prestanu da bude aktivne. Roditelji se ne
mogu osloboditi toga da i dalje budu roditelji ak i kad dete
odraste. Ne mogu da se oslobode potrebe da budu potrebni
svom detetu. ak i kad dete postane etrdesetogodinjak,
roditelji se ne mogu osloboditi verovanja da oni znaju ta je
najbolje za njihovo dete". Uloga roditelja i dalje je veoma esta,
tako da nema autentinih veza. Roditelji pronalaze svoju definici
ju u toj ulozi i nesvesno su uplaeni da e izgubiti identitet onog

trenutka kada prestanu da budu roditelji. Ako je njihova elja da

kontroliu postupke svog odraslog deteta i utiu na njih
osujeena, kao to to obino biva, oni ponu s kritikama i
negodovanjem, ili pokuavaju da detetu nabace oseaj krivice, i
sve to u nesvesnom pokuaju da sauvaju svoju ulogu, svoj iden
titet. Reklo bi se da se samo brinu o svom detetu, i oni sami veruju u to, ali prava je istina da su, u stvari, zabrinuti za ouvanje
svog zamiljenog identiteta. Svaka egoistina motivacija slui za
sopstveno jaanje, interes, i esto je lukavo skrivena ak i od
osoba u kojima ego deluje.
Majka ili otac koji se identifikuju sa ulogom roditelja
pokuavaju da postignu odreeni oseaj ispunjenosti kroz svoje
dete. Time se potreba ega da manipulie drugima kako bi
ispunio oseaj nedostatka koji je uvek prisutan preusmerava ka
njima. Kada bi veinom nesvesne pretpostavke i motivi koji stoje
iza roditeljske potrebe da manipuliu svojim detetom postale
svesne i zvune, sigurno bi glasile ovako: elim da postigne
ono to ja nisam. Hou da bude neko u oima sveta kako bih i
ja bio neko kroz tebe. Nemoj da me razoara. Toliko sam toga
rtvovao zbog tebe. Moje neodobravanje treba da te natera da se
osea toliko krivim i toliko neprijatno da e se na kraju povino
vati mojim eljama. I, naravno, ja znam ta je najbolje za tebe. Ja
te volim i voleu te sve dok radi ono to ja mislim da je dobro za
tebe."
Kada postanete svesni tih nesvesnih motiva, odmah uoite
koliko su apsurdni. Ego, koji stoji iza njih, postaje vidljiv, kao i
njegova disfunkcionalnost. Pojedini roditelji s kojima sam razgo
varao odjednom su shvatili: O, boe, zar smo to radili?" Onog
trenutka kada shvatite ta radite i ta ste sve radili, uvidite i
beskorisnost toga, i nesvesni obrazac se okona sam od sebe.
Svesnost je najbolji inilac promene.
Ako sve ovo proivljavate sa svojim roditeljima, nemojte
im rei da su nesvesni i da se nalaze u stisku ega. To e ih oterati
u jo dublje stanje nesvesnosti, jer e ego zauzeti odbrambeni
poloaj. Dovoljno je da vi prepoznate da iz njih govori ego, da to
nije ono ta su oni. Egoini obrasci, ak i oni dugotrajni, ponekad
iznenada nestanu kad im se ne opirete u sebi. Suprotstavljanje

roditeljima daje snagu. Mada, ak i ako ne nestanu, moete da

prihvatite ponaanje roditelja sa simpatijom i bez potrebe da
reagujete na njega, tj. ne uzimate ih za lino.
Budite svesni i svojih nesvesnih pretpostavki ili oekiva
nja koja lee iza vaih starih, uobiajenih reakcija na njihovo
ponaanje. Moji roditelji treba da me podravaju u onome to
radim. Trebalo bi da me razumeju i prihvate ovakvog kakav
sam." Stvarno? A zato bi to uradili? injenica je da to ne rade jer
nisu u stanju da to uine. Njihova svest, koja polako izlazi na
povrinu, jo uvek nije napravila taj znaajan iskorak ka potreb
nom nivou svesti. Jo nisu u mogunosti da se oslobode svoje
uloge. Da, ali ne mogu da budem srean i zadovoljan onim to
jesam ako me oni ne prihvataju i podravaju." Zaista? Koliko to
to vas oni prihvataju ili ne prihvataju utie na ono to ste vi u
stvari? Sve takve neosnovane pretpostavke stvaraju ogromnu
koliinu negativnih emocija, i dosta bespotrebne nesree.
Budite na oprezu. Da li su pojedine misli koje prolaze kroz
va um usvojeni glasovi vaih roditelja, koji moda izgovaraju
sledee: Nisi dovoljno dobar. Nikad nita nee biti od tebe", ili
neku slinu osuda ili umnu konstrukciju? Ako u vama postoji
svest, biete u stanju da prepoznate taj glas u svojoj glavi i vidite
ta on predstavlja: staru misao uslovljenu prolou. Ako u vama
postoji svest, neete vie morati da verujete u sve to pomislite.
To je samo stara misao, nita vie. Svest znai Prisustvo, a samo
Prisustvo moe da poniti nesvesnu prolost u vama.
Ako mislite da ste toliko prosvetljeni", kae Ram Das,
idite i provedite nedelju dana sa svojim roditeljima." To je dobar
savet. Odnos s roditeljima ne samo da je jedan od najstarijih
odnosa koji priprernaju teren za sve sledee nego je i dobar test
da vidite na kom ste stupnju Prisutnosti. to je vie zajednike
prolosti u vezi, potrebno je da budete prisutniji, u suprotnom,
biete primorani da stalno iznova proivljavate prolost.

SVESNA PATNJA
Ako imate malu decu, pruite im pomo, vodstvo i zatitu
koliko je to u vaoj moi, ali to je jo vanije, dajte im prostor prostor u kom e da postoje. Vi im pomognete da dou na ovaj
svet, ali oni nisu vai". Verovanje da ja znam ta je najbolje za
tebe", moe biti tano dok su mali, ali to su stariji, ono sve vie
gubi na tanosti. to vie oekivanja imate o tome kako njihov
ivot treba da se odvija, zatvarate se u svoj um umesto da budete
prisutni pored njih. Naposletku e napraviti greke, i patie
poput svih ljudi. U stvari, moda ete samo vi to smatrati
grekama. Ono to vi smatrate grekom moda je upravo ono to
je vaem detetu potrebno da uradi ili doivi. Pruite im onoliko
pomoi i vodstva koliko je to mogue s vae strane, ali shvatite
da s vremena na vreme moete da im dozvolite da pogree,
posebno kako bivaju stariji. Ponekad ete morati da im dozvolite
i da pate. Patnju e moda iskusiti iznenada ili e ih zadesiti kao
posledica njihovih sopstvenih greaka.
Zar ne bi bilo divno kad biste mogli da ih potedite sve
patnje? Ne, ne bi! Oni se ne bi razvili kao ljudska bia i ostali bi
plitki, identifikovani sa spoljasnjim oblikom stvari. Patnja prua
uvid. Paradoks je da je patnja rezultat identifikacije s oblicima i
da ujedno unitava identifikaciju s oblicima. Mnogo toga je rezul
tat ega. Patnja unitava ego, ali to ne ini sve dok ne ponete
svesno patiti.
oveanstvo je predodreeno da se izdigne iznad patnje,
mada ne na nain na koji to ego zamilja. Jedna od mnogih
pogrenih pretpostavki ega i jedna od njegovih obmana glasi:
Ne bi trebalo da patim." Ponekad tu misao usvoji i neko iz vae
blizine. Moje dete ne bi trebalo da pati." Ta misao lei u korenu
patnje. Patnja ima plemenitu svrhu: evoluciju svesti i unitavanje
ega. ovek razapet na krstu predstavlja arhetipsku sliku. On je
svaki ovek i svaka ena. Sve dok se opirete patnji, usporavate
proces, jer opiranje stvara jo vei ego koji treba da se uniti.
Kada prihvatite patnju, meutim, dolazi do ubrzanja tog procesa,
to znai da svesno patite. Moete da prihvatite svoju ili tuu pat-

nju, patnju vaeg deteta ili roditelja. U sreditu svesne patnje ve

se odvija transmutacija. Plamen patnje postaje svetlost svesti.
Ego kae: Ne bi trebalo da patim", i ta misao prouzroku
je jo vie patnje. Predstavlja izvrtanje istine, to je uvek
paradoksalno. Istina je da treba da prihvatite patnju pre nego to
ponete da je prevazilazite.
SVESNO OBAVLJANJE FUNKCIJE RODITELJA
Mnoga deca gomilaju skriveni bes i ogorenost prema
svojim roditeljima, a est uzrok tome su neiskreni odnosi. Dete
ima duboku potrebu da roditelj bude prisutan kao ljudsko bie,
ne kao uloga, bez obzira na to kako savesno ta uloga bila
tumaena. Moda vi i radite sve to je ispravno i najbolje za vae
dete, ali ponekad ak i to najbolje nije dovoljno. Zapravo, samo
delanje nikad nije dovoljno ako zanemarite Bie. Ego ne zna za
Bie, ali veruje da ete naposletku biti spaeni kroz delanje. Ako
se nalazite u stisku ega, verujete da ete, ukoliko budete radili
vie, konano akumulirati dovoljno delanja" kako biste ispunili
svoj doivljaj o sebi u budunosti. Verujte da neete. Samo ete
se izgubiti u svem tom delanju. Cela civilizacija se gubi u delanju koje nije ukorenjeno u Biu i stoga postaje beskorisno.
Kako da unesete Bie u ivot vae porodice, u odnos s
vaim detetom? Klju je u tome da svom detetu podarite panju.
Postoje dve vrste panje. Jednu moemo nazvati panjom zasno
vanom na obliku. Druga je bezoblina panja. Panja zasnovana
na obliku, na izvestan nain uvek je povezana sa delanjem ili procenjivanjem. Jesi li uradio domai zadatak? Veeraj. Pospremi
sobu. Operi zube. Uradi ovo. Prestani s tim. Pouri, spremi se."
ta je sledee to treba da se uradi? Ovo pitanje u velikoj
meri sumira porodini ivot mnogih porodica. Naravno, panja
zasnovana na obliku je potrebna i ima svoju svrhu, ali ako je ona
sve to postoji u odnosu vas s vaim detetom, onda nedostaje
najvanija dimenzija i Bie postaje zamaskirano delovanjem,
ovozemaljskim brigama", kako to Isus naziva. Bezoblina
panja je neodvojiva od dimenzije Bia. Kako ona funkcionie?

Dok posmatrate svoje dete, sluate ga, dodirujete ili mu

pomaete oko neega, vi ste budni, mirni, potpuno prisutni, i ne
elite nita vie. Na taj nain stvarate prostor za Bie. U tom
trenutku, ako ste prisutni, vi niste ni otac ni majka. Vi ste budnost,
mir, Prisustvo koje slua, posmatra, dodiruje, ak i govori. Vi ste
Bie iza delanja.
PREPOZNAVANJE SOPSTVENOG DETETA
Vi ste ljudsko bie. ta to znai? Savladavanje ivota nije
pitanje kontrole nego pronalaenja ravnotee izmeu ljudskog i
Bia. Majka, otac, suprug, supruga, mladi, stari, uloge koje
tumaite, funkcije koje obavljate, sve to radite - sve to pripada
dimenziji ljudskog. Ona ima svoje mesto i potrebno je da se ceni,
ali sama po sebi nije dovoljna za ispunjenu, istinski znaajnu
vezu ili ivot. Sama ljudskost nije dovoljna, bez obzira na va trud
ili uspeh. A tu je i Bie. Pronalazi se u mirnoj, svesnoj prisutnosti
same Svesti, Svesti koja ste zapravo vi. Ljudsko je oblik. Bie je
bezoblije. Ljudsko i Bie nisu razdvojeni nego isprepleteni.
U dimenziji ljudskog vi ste bez sumnje superiorni u odno
su na dete. Vii ste, jai, informisaniji, spretniji. Ako ta dimenizija
predstavlja sve vae znanje, oseaete se superiorno u odnosu
na dete, ako ne drugaije, onda bar nesvesno. I nateraete svoje
dete da se osea inferiorno u odnosu na vas, ako ne drugaije,
onda bar nesvesno. Nema jednakosti izmeu vas i vaeg deteta
jer u vaem odnosu postoji samo oblik, a to se oblika tie, nar
avno da niste jednaki. Moda vi i volite svoje dete, ali e vaa
ljubav biti samo ljudska, tj. uslovljena, posesivna, nestalna. Samo
iznad oblika, u Biu, vi ste jednaki, i samo onda kada pronaete
bezoblinu dimenziju u sebi, moe postojati i istinska ljubav u
vaem odnosu. Prisustvo koje predstavljate, vanvremensko
jesam", prepoznaje se u drugom, a drugi, u ovom sluaju vae
dete, osea ljubav, tj. osea se prepoznatim.
Voleti znai prepoznati sebe u drugome. Drugo" drugih
se razotkriva poput iluzije koja jasno tei carstvu ljudskog,

carstvu oblika. enja za ljubavlju, koja postoji kod svakog deteta, jeste enja za prepoznavanjem, ne na nivou oblika, nego na
nivou Bia. Ako roditelji potuju samo dimenziju ljudskog u dete
tu i zanemaruju Bie, dete e osetiti da je njihov odnos nepotpun,
da neto veoma vano nedostaje i doi e do nagomilavanja boli
u detetu kao i do gomilanja nesvesne ogorenosti prema
roditeljima. Zato ne moete da me prepoznate?", ini se da je
upravo ono to ta bol ili ogorenost pokuavaju da kau.
Kada vas neko drugi prepozna, to prepoznavanje iznosi
dimenziju Bia na ovaj svet kroz vas oboje. To je ljubav koja isku
pljuje svet. Govorim o ovome s posebnim osvrtanjem na va
odnos s vaim detetom, ali se to jednako moe primeniti i na sve
druge odnose.
Kae se Bog je ljubav", ali to nije u potpunosti tano. Bog
je Jedan ivot u bezbrojnim oblicima ivota i izvan njih. Ljubav
podrazumeva dualitet: onog koji voli i onog koji se voli, subjekat
i objekat ljubavi. Stoga je ljubav prepoznavanje jedinstvenosti u
svetu dualnosti. To je roenje Boga u svetu oblika. Ljubav ini
svet manje svetovnim, manje vrstim, transparentnijim za
boansku dimenziju, svetlost same svesti.
ODUSTAJANJE OD TUMAENJA ULOGA
Osnovna lekcija u vetini ivljenja, koju svako od nas
mora da naui, jeste da uradimo sve to se od nas trai u svakoj
situaciji, a da pri tom to ne postane uloga s kojom se identifikujemo. Postajemo najmoniji u svemu to radimo ako se delanje
izvrava radi samog delanja, a ne kao nain na koji emo zatiti
ti svoj zamiljeni identitet, ojaati ga ili mu se prilagoditi. Svaka
uloga predstavlja fiktivni doivljaj o sopstvenom ja", i kroz nju
sve postaje lino i stoga pokvareno i izopaeno tvorevinom uma
malo ja" i bilo kojom drugom ulogom koju tumai. Veina ljudi
koji se nalaze na visokim poloajima, poput politiara, televi
zijskih linosti, poslovnih i religijskih lidera, u potpunosti su identifikovani sa svojim ulogama, s izuzetkom nekoliko njih. Moda ih

drugi vide kao veoma vane linosti, ali oni nisu nita drugo do
nesvesni igrai u egoinoj igri, igri koja izgleda toliko vana, a na
kraju opet izgubi svaki smisao. Po ekspirovim reima bajka je
to to tikvan pria nju, prepuna buke, pomame i besa, posve
16
prazna". Neverovatno je to to je ekspir do ovog zakljuka
doao i bez gledanja televizije. Ako egoina ovozemaljska
drama ima ikakvu svrhu, onda je ona indirektna; stvara sve vie
patnje na planeti, a patnja, iako veim delom nastaje kao posledica ega, na kraju dovodi do njegovog unitenja. To je vatra u
kojoj ego sagori.
U svetu tumaenih linosti - od kojih su pojedini na tele
viziji, medijima i u poslovnom svetu - mali broj je onih koji ne
odraavaju slike stvorene u umu ve funkcioniu iz dubljeg
sredita Bia, ne pokuavaju da pokau da su vie nego to jesu,
istiu se kao neverovatni ljudi i oni su jedini koji rade neto
znaajno. Oni su nosioci nove svesti. ta god da rade, to ima
snagu jer je u skladu sa svrhom celine. Njihov uticaj, meutim,
ide dalje od onoga ime se bave, dalje od njihovih funkcija.
Samo njihovo prisustvo, jednostavno, prirodno, nenametljivo,
ima transformacioni efekat na svakoga s kim dou u kontakt.
Kada ne tumaite uloge, to znai da ne postoji ja" (ego)
u tome ta radite. Ne postoji sekundarna, agenda: sopstvena
zatita ili jaanje. Kao rezultat toga, vai postupci imaju daleko
veu mo. Potpuno ste skoncentrisani na situaciju. Postajete
jedno s njom. Ne pokuavate da budete neko drugi. Najsnaniji
ste i najefikasniji kada ste svoji u celosti. Ali nemojte da
pokuavate da budete svoji. To je jo jedna uloga. Zove se
prirodno i spontano ja". im pokuate da budete jedno ili
drugo, tumaite uloge. Budite svoji" je dobar savet, ali moe i
da navede na pogrean put. Um e se umetati i rei: Da vidimo
kako mogu da budem svoj." Potom e razviti odreenu vrstu
strategije pod nazivom Kako da budem svoj". To je jo jedna
uloga. Kako da budem svoj?" je zapravo pogreno pitanje.
Podrazumeva da morate da uinite neto kako biste bili svoji. Ali
to kako" ne moe se ovde primeniti jer ste vi ve svoji. Samo
prestanite da dodajete nepotrebni teret na ono to ste. Ali ja ne
16
ekspir, Vilijam, (2004) Velike tragedije: Makbet, prevod sa engleskog . ivojinovi, . Simi
i S. Pandurovi, Vijesti, Podgorica.

znam ko sam. Ja ne znam ta znai biti svoj." Ako moete da pri

hvatite da ne znate ko ste, vi ste, zapravo, ono to je ostalo - Bie
iza ljudskog, polje istih mogunosti umesto neega to je ve
definisano.
Prestanite s pokuajima da definiete sebe, i sebi i ostali
ma. Neete umreti. Oiveete. I ne brinite zbog toga kako vas
drugi definiu. Time to vas definiu, ograniavaju sebe, te je to
niihov problem. Kada god dolazite u kontakt s drugim ljudima,
nemojte da se iskazujete kroz funkciju ili ulogu, nego kao polje
svesnog Postojanja.
Zato ego tumai uloge? Zbog jedne neosnovane pret
postavke, jedne fundamentalne greke, jedne nesvesne misli. Ta
misao glasi: Ja nisam dovoljan." Druge nesvesne misli slede za
njom: Moram da tumaim ulogu kako bih dobio ono to mi je
potrebno da bih bio ispunjen. Moram da dobijem vie da bih i
sam bio vie." Ali vi ne moete biti vie od toga to jeste, jer
iznad vaeg fizikog i psiholokog oblika, vi ste jedno sa ivo
tom, jedno s Biem. Po pitanju oblika vi ete uvek biti inferiorni u
odnosu na jedne, i superiorni u odnosu na druge. Po pitanju vae
sutine, niste niti inferiorni niti superiorni u odnosu na druge.
Istinsko samopotovanje i istinska poniznost nastaju iz te spozna
je. U oima ega, samopotovanje i poniznost su kontradiktorni.
Istina je da su oni jedno te isto.
PATOLOKI EGO
U irem smislu rei, ego je sam po sebi patoloki oblik,
bez obzira na to u kom se obliku pojavljuje. Kada pogledamo u
starogrki koren rei patoloki, otkrivamo u kojoj meri ovaj termin pristaje uz ego. Iako se re esto koristi kako bi se opisalo
stanje bolesti, izvedena je od rei pathos, to znai patnja. To je
ono to je Buda jo pre 2.600 godina oznaio kao karakteristiku
ljudskog stanja.
Poto osoba koja se nalazi u stisku ega ne prepoznaje pat
nju kao takvu, na nju e gledati kao na prikladan odgovor u

svakoj situaciji. Ego u svom slepilu nije sposoban da vidi patnju

koju nanosi i sebi i drugima. Nesrea je mentalno-emocionalna
bolest koju je stvorio ego i koja je dostigla epidemijske razmere.
Ona je unutranji ekvivalent zagaivanju okoline. Negativna sta
nja poput besa, uznemirenosti, mrnje, ogorenosti, nezado
voljstva, zavisti, ljubomore itd. ne posmatraju se kao negativna
nego kao opravdana i potom se pogreno tumae ne kao
samostvorena nego kao prouzrokovana od strane drugih ili spoljanjeg faktora. Smatram te odgovornim za moju bol." To je ono
to ego implicitno govori.
Ego ne moe da napravi razliku izmeu situacije i njegove
interpretacije te situacije i reakcije na nju. Moda ete rei:
Uasan dan", a da ne shvatate da hladnoa, vetar, kia ili drugi
uslovi na koje reagujete nisu uasni. Oni su takvi kakvi jesu. Ono to
je uasno je vaa reakcija, vae unutranje opiranje njoj, i oseanje
koje se stvara tim opiranjem. Ili po reima ekspira: Jer nita nije
17
ni dobro ni ravo, nego ga nae razmiljanje ini takvim" . tavie,
patnja ili negativnost esto su pogreno protumaeni od strane ega
kao zadovoljstvo, jer do odreene take ego kroz njih jaa.
Na primer, bes ili ogorenost jaaju ego u ogromnoj meri
tako to uveavaju oseaj razdvojenosti, naglaavaju razliitost
kod drugih i stvaraju mentalne pozicije pravinosti", koje su
naizgled neosvojive poput tvrave. Kada biste bili u stanju da
sagledate psiholoke promene koje se odigravaju u vaem telu
kada je opsednuto takvim negativnim stanjima, i kada biste bili
svesni njihovog negativnog uticaja na rad srca, imunoloki sis
tem, sistem za varenje i bezbrojne druge telesne funkcije,
postalo bi vam jasno da su takva stanja zaista patoloka, da
predstavljaju oblik patnje, a ne zadovoljstva.
Kad god se nalazite u negativnom stanju, postoji neto u
vama to eli tu negativnost, to je vidi kao oblik zadovoljstva, ili
to veruje da e vam ta negativnost dati ono to elite. U suprot
nom, ko bi eleo da se dri negativnosti, da i sebe i druge ini
nesrenim i stvara bolest u svom telu? Stoga, kad god u vama
postoji negativnost, ako tog trenutka moete da budete svesni da
neto u vama uiva u njoj ili veruje da ima svoju svrhu, direktno
17
ekspir, Vilijam, (2004) Velike tragedije: Hamlet, prevod sa engleskog . ivojinovi, . Simi
i S. Pandurovi, Vijesti, Podgorica. - Prim. prev.

postajete svesni ega. Onog trenutka kad se to desi, va identitet

je preao s ega na svest. To znai da se ego povlai, a svest zau
zima njegovo mesto.
Ako ste usred negativnog stanja sposobni da shvatite: ,,U
ovom trenutku samom sebi stvaram patnju", to e biti dovoljno da
se izdignete iznad ogranienja uslovljenih, egoinih stanja i
reakcija. Uvek kada postoji svest, otvaraju vam se beskrajne
mogunosti i te mogunosti predstavljaju daleko pametnije
naine da se suoite sa svakom situacijom. Biete u mogunosti
da se oslobodite svoje nesree onog trenutka kada je spoznate
kao neto to nije inteligentno. Negativnost nije inteligentna. Ona
uvek potie od ega. Ego je moda spretan, ali nije inteligentan.
Spretnost pokuava da ostvari svoje ciljeve. Inteligencija vidi iru
celinu, u kojoj su sve stvari povezane. Spretnost je povezana s
linim interesom, i veoma je kratkovida. Veina politiara i
poslovnih ljudi su spretni. Mali broj njih je i inteligentno. Sve do
ega se doe putem spretnosti kratkog je veka i samoporaavajue. Spretnost deli, inteligencija ukljuuje.
POZADINSKA NESREA
Ego stvara razdvajanje, a razdvajanje stvara patnju. Ego
je, oigledno, patoloko stanje. Osim oiglednih oblika poput
besa, mrnje i sl. postoje mnogi jedva primetni oblici negativnosti, koji su toliko esti da se skoro i ne prepoznaju kao takvi, na
primer, nestrpljenje, iritacija, nervoza i oseaj da je nekome
dosta svega". Oni predstavljaju onu pozadinsku nesreu koja je
dominantno unutranje stanje mnogih ljudi. Potrebno je da
budete veoma oprezni i apsolutno prisutni kako biste bili u stanju
da je detektujete. Kada god uspete u tome, to je trenutak bue
nja, prekid identifikovanja s umom.
Sada u vam navesti jedno od najeih negativnih stanja,
koje se lako previdi ba zbog toga to je esto, uobiajeno.
Moda ste upoznati s njim. Da li esto oseate nezadovoljstvo
koje se najbolje moe opisati kao vrsta propratnog ogorenja?
Moe biti i specifino i nespecifino. Mnogi ljudi provedu veliki

deo svog ivota u takvom stanju. Toliko su identifikovani s njim

da ne mogu da naprave distancu i sagledaju ga. Ono to lei u
pozadini takvih oseanja su izvesna nesvesna verovanja, tj. misli.
Vi generiete te misli ba kao to sanjate svoje snove. Drugim
reima, vi niste ni svesni da mislite te misli, ba kao to ni sanjar
nije svestan svog sna.
Ovo su neke od najeih nesvesnih misli koje pothranju
ju oseaj nezadovoljstva ili pozadinske ogorenosti. Liio sam ih
sadraja kako bi ostale gole strukture. Na taj nain su primetnije.
Kada god u pozadini vaeg ivota postoji nesrea (ili ak i u
prvom planu), moete da vidite koja od ovih misli moe da se primeni na va lini sadraj i uklopi se u njega u skladu s vaom
linom situacijom:
Potrebno mi je da se neto desi kako bih
mogao da pronaem mir (sreu, ispunjenost, itd.). I
ogoren sam to se to jo nije desilo. Moda e to to
sam ogoren doprineti tome da se to konano desi."
Neto se desilo u prolosti to nije trebalo,
i ogoren sam zbog toga. Da se to nije desilo, sada
bih imao svoj mir".
Upravo se deava neto to ne bi trebalo
da se deava i spreava me da pronaem mir."
esto su nesvesne misli usmerene na osobu, te
deavanje" postaje delanje":
Treba da uradi ovo ili ono da bih ja
pronaao mir. I ogoren sam zbog toga to to jo
nisi uradio. Moda e te moja ogorenost naterati
da to uradi."
Neto si ti (ili sam ja) uradio, rekao ili nisi
uspeo da uradi u prolosti, to mo spreava da
sada pronaem mir."
Ono to radi ili ne radi spreava me da
pronaem mir."

TAJNA SREE
Sve navedeno su pretpostavke, neosnovane misli koje su
pogreno protumaene kao stvarnost. To su prie koje ego
stvara kako bi vas ubedio da u ovom trenutku ne moete pronai
mir niti biti ono to jeste. Pronai mir i biti ono to jeste, tj. biti
svoj, znai isto. Ego tvrdi: Moda u odreenom trenutku u
budunosti ja mogu pronai mir ako se desi ovo, ono ili neto
tree, ili ako postignem ovo ili ono." Ili kae: Nikad neu
pronai mir zbog neega to se desilo u prolosti." Posluajte
prie drugih ljudi. Sve one mogu imati isti naslov Zato ne mogu
pronai mir." Ego ne zna da se vaa jedina ansa da pronaete
mir nalazi u sadanjem trenutku. Ili moda i zna, i plai se da ete
i vi to saznati. Mir, na kraju krajeva, predstavlja kraj ega.
Kako pronai mir? Tako to ete sklopiti mir sa sadanjim
trenutkom. Sadanji trenutak je teren na kom se igra utakmica
ivota. Ne moe se igrati na nekom drugom mestu. Kada jednom
sklopite mir sa sadanjim trenutkom, vidite ta se deava, ta
moete da uradite ili ta birate da uradite, ili tanije ta ivot radi
kroz vas. Postoje etiri rei koje u sebi sadre tajnu vetine
ivota, tajnu svakog uspeha i sree: Biti Jedno Sa ivotom. Biti
jedno sa ivotom znai biti jedno sa Sadanjim trenutkom. Tada
shvatite da vi ne ivite va ivot, nego da ivot ivi vas. ivot je
plesa, a vi ste ples.
Ego prosto oboava svoju ogorenost na stvarnost. ta je
to stvarnost? Sve to jeste. Buda ju je nazvao tatata, kakvoa
ivota, to zapravo nije nita vie od kakvoe ovog trenutka.
Suprotstavljanje takvoj kakvoi je jedna od glavnih odlika ega.
Ono stvara negativnost od koje se ego hrani, nesreu koju
oboava. Na taj nain stvarate patnju i sebi i drugima i uopte
niste svesni toga ta radite, niste svesni da stvarate pakao na
zemlji. Stvaranje patnje, a da pri tom ne postoji svest o tome, to
je sutina nesvesnog ivljenja; to znai biti potpuno u stisku ega.
Razmeri do kojih ide nesposobnost ega da se prepozna i uvidi
ta radi su zauujui i neverovatni. Radi upravo ono to kod
drugih osuuje i nije svestan toga. Kada mu se skrene panja na

to, ljutito porie i koristi odgovarajue argumente i lina oprav

danja kako bi okrenuo injenice u svoju korist. Ljudi rade to isto,
korporacije takoe, kao i vlade. Kada nita drugo ne uspeva, ego
pribegava galami ili ak fizikom nasilju. Poaljite specijalce!
Sada moemo da razumemo duboku mudrost sadranu u reima
koje je Isus izgovorio na krstu: Oprostite im jer ne znaju ta
ine.
Kako biste okonali nesreu koja utie na ljudsko stanje
hiljadama godina, morate poeti od sebe i preuzeti odgovornost
za vae unutranje stanje u svakom datom trenutku. To znai upravo sada. Upitajte se: Da li u meni postoji negativnost u
ovom trenutku?" Potom budite oprezni i obratite panju na svoje
misli i emocije. uvajte se jedva primetne nesree u ma kom
obliku koji sam pomenuo, poput nezadovoljstva, nervoze,
oseanja da vam je dosta svega itd. uvajte se misli za koje se
ini da opravdavaju ili nude objanjenje za tu nesreu, ali je
zapravo prouzrokuju. Onog trenutka kada postanete svesni
negativnog stanja unutar sebe, to ne znai da niste uspeli. To ba
znai da ste uspeli. Dok ne doete do te svesti, i dalje se identifikujete s unutranjim stanjem, i to identifikovanje je ego. Sa
sveu nastupa i prekid identifikovanja s mislima, oseanjima i
reakcijama. To ne treba da se pomea s poricanjem. Misli,
oseanja ili reakcije su prepoznate, i u trenutku prepoznavanja
dolazi do automatskog prekida u identifikovanju. Doivljaj koji
imate o sebi, o tome ko ste, menja se: pre ste bili misli, oseanja
i reakcije, sada ste svesnost, svesno Prisustvo, koje je svedok tim
stanjima.
Jednog dana u se osloboditi ega." ije su to rei?
Egove, naravno. Osloboditi se ega i nije teak posao, ba napro
tiv. Sve to treba da uradite je da budete svesni svojih misli i
oseanja dok se odvijaju. To zapravo i nije delanje" nego budno
motrenje". U tom smislu, istina je da ne moete uraditi mnogo
toga kako biste se oslobodili ega. Kada doe do te promene, to
je zapravo prelaz s razmiljanja na svesnost, inteligencija, koja je
mnogo vea od spretnosti ega, poinje da dela u vaem ivotu.
Kada ste svesni, oseanjima i mislima oduzimate ivi oblik.
Prepoznaje se njihova bezlina priroda. U njima vie ne postoji

doivljaj o sebi. Oni su samo ljudska oseanja, ljudske misli. Vaa

cela lina istorija, u krajnjem sluaju, predstavlja samo priu, niz
misli i oseanja, postaje od sekundarne vanosti i vie ne zauzi
ma centralni deo vae svesti. Vie ne ini osnovu vaeg doivlja
ja linog identiteta. Vi ste svetlost Prisustva, svest koja prethodi
svakoj misli ili oseanju i koja je dublja od njih.
PATOLOKI OBLICI EGA
Kao to smo imali prilike da vidimo, osnovna priroda ega
je patoloka, ako re koristimo u irem smislu, kako bismo
oznaili disfunkcionalnost i patnju. Mnogi mentalni poremeaji
sastoje se od istih egoinih crta koje deluju u normalnoj osobi,
izuzev to su postali izuzetno naglaeni, te je njihova patoloka
priroda oiglednija svakome osim onom ko pati.
Na primer, mnogi normalni ljudi s vremena na vreme izgo
varaju raznorazne lai kako bi izgledali vanije, posebnije, i kako
bi uveliali svoju sliku u oima drugih; navode koga poznaju,
svoja dostignua, sposobnosti, imovinu i sve ostalo s im se ego
identifikuje. Pojedini ljudi, meutim, povueni egovim oseajem
nedovoljnosti i njegove potrebe da poseduje vie ili da bude
vie", lau iz navike i nagonski. Veliki deo toga to vam govore
predstavlja fiktivne, izmiljene konstrukcije, koje je ego stvorio
da bi se oseao veim, posebnijim. Njihova grandiozna i prenaduvana slika o sebi ponekad i uspe da zavara druge, ali ne
zadugo. Mnogi je ubrzo prozru.
Mentalna bolest koja se zove paranoina izofrenija ili,
krae, paranoja, u sutini je preterani oblik ega. Obino se sa
stoji od fiktivnih pria koje je um stvorio da bi naao smisao u
konstantno prisutnom oseaju straha. Glavni element prie je
verovanje da odreeni ljudi (ponekad veliki broj ljudi ili skoro
svi) kuju zaveru protiv mene, ili prave planove kako da me se
doepaju ili ubiju. Pria obino ima unutranju doslednost i
logiku tako da i drugi poveruju u nju. Ponekada i organizacije ili
cele nacije u svojoj osnovi imaju paranoine sisteme verovanja.

Egov strah i nepoverenje u druge ljude, njegova sklonost da

preuveliava drugo" kod drugih time to se koncentrie na nji
hove oigledne mane i te mane poistoveuje s njihovim identite
tom podie se na vii nivo i od drugih ljudi stvori nehumane mon
strume. Egu su potrebni drugi, ali je u dilemi - on ih i mrzi i plai
ih se. Izjava an-Pol Sartra: Pakao su drugi ljudi", izjava je ega.
Osoba koja pati od paranoje taj pakao najuverljivije proivljava,
ali svako kod koga je egoini obrazac aktivan osetie taj pakao
do odreenog stepena. to je ego u vama jai, vea je verovat
noa da e vae opaanje drugih ljudi predstavljati glavni izvor
problema u vaem ivotu. Jo je vea verovatnoa da ete vi
drugima oteavati ivot. Ali, naravno, vi neete biti u stanju da to
shvatite. Uvek vam se ini da neko drugi radi neto protiv vas.
Mentalna bolest koju zovemo paranoja ima jo jedan
simptom - on je deo svakog ega, mada kod paranoje ima
ekstremniji oblik. to se obolelom vie ini da je gonjen, pijuni
ran, ugroen, pojaava se njegov doivljaj o sebi, u kom sebe
vidi kao centar oko koga se sve okree, i osea se posebnijim i
vanijim, osea se kao da je zamiljena centralna taka panje
mnogih ljudi. Njegov doivljaj o sebi kao rtvi, kao nekome o
koga su se svi ogreili, tera ga da se osea posebnim. U prii
koja sainjava osnovu njegovog sistema obmane, on esto sebi
pripisuje ulogu i rtve i potencijalnog heroja, koji e spasti svet
ili poraziti sile zla.
Kolektivni ego plemena, nacija i religijskih organizacija
esto sadri snaan element paranoje: mi protiv zlih drugih. To je
prouzrokovalo mnoge patnje. panska inkvizicija, progoni i
spaljivanje jeretika i vetica", odnosi meu nacijama koji su
doveli do Prvog i Drugog svetskog rata, komunizam tokom svoje
istorije, Hladni rat, Mekartizam u Americi tokom pedesetih go
dina prolog veka, dugi konflikti puni nasilja na Srednjem istoku
predstavljaju bolne epizode u ljudskoj istoriji, u kojoj dominira
ekstremna kolektivna paranoja.
to su pojedinci, grupe ili nacije nesvesniji, vea je
verovatnoa da e egoina patologija preuzeti oblik fizikog
nasilja. Nasilje je primitivni ali veoma rasprostranjeni nain na
koji ego pokuava da utvrdi svoj poloaj, da dokae da je u pravu

dok ostali gree. Nesvesni ljudi rasprave esto zavravaju

fizikim nasiljem. ta je to rasprava? Kada dvoje ili vie ljudi
izrazi stavove koji se razlikuju. Svaka osoba je toliko identifikovana s mislima od kojih se sastoji njen stav da su te misli prerasle
u mentalnu poziciju koja je usaena u lini doivljaj koji imamo o
sebi. Drugim reima: identitet i misli postaju jedno. Kad se to
desi, svaki put kada branite svoj stav (misli) oseate se i delate
na takav nain kao da branite same sebe. Oseate se i delate kao
da se borite za sopstveni opstanak i vai oseaji reflektuju to
nesvesno verovanje. Uznemirite se. Vi ste uznemireni, ljuti, agre
sivni i u odbrambenom stavu. Morate da pobedite po svaku cenu
inae ete biti anulirani. To je iluzija. Ego ne zna da um i mental
na pozicija nisu ni u kakvoj vezi s tim to ste, jer ego predstavlja
neopaeni deo uma.
U uenjima zena kae se: Ne tragaj za istinom. Samo
prestani da mari za miljenja." ta to znai? Prestanite da se
identifikujete s umom. Ono to ste izvan uma samo e isplivati na
povrinu.
VAA PROFESIJA - S EGOM I BEZ NJEGA
Mnogi ljudi osete trenutke kada su osloboeni ega. Oni
koji su izuzetno dobri u tome to rade mogu biti u potpunosti ili
u velikoj meri osloboeni ega dok obavljaju svoje poslove.
Moda toga i nisu svesni, ali njihov posao je postala njihova
duhovna praksa. Mnogi su prisutni dok obavljaju svoj posao, a
onda odlutaju u stanje relativne nesvesnosti u privatnom ivotu.
To znai da je njihovo stanje Prisutnosti u tom trenutku
ogranieno na jednu oblast ivota. Upoznao sam uitelje, umetnike, medicinske sestre, vlasnike firmi i trgovce koji svoj posao
obavljaju tako da izazivaju divljenje. Ne pokuavaju da tragaju za
sobom i do kraja odgovaraju svemu to se od njih trai u datom
trenutku. Oni su jedno s tim to rade, jedno sa Sadanjim
trenutkom, jedno s ljudima koje slue ili zadatkom koji obavljaju.
Uticaj koji ti ljudi imaju na druge prua se dalje od funkcije koju

obavljaju. Dovode do slabljenja ega kod svakoga ko doe u kon

takt s njima. ak se i ljudi s velikim egoima kada dou u kontakt
s njima opuste, spuste svoj gard, i prestanu da tumae uloge. Ne
iznenauje to to su ljudi koji rade bez ega izuzetno uspeni u
tome ime se bave. Svako ko je jedno s onim to radi gradi novu
zemlju.
Naravno, sretao sam i one koji su u tehnikom smislu
dobri u tome to rade, ali iji ego konstantno sabotira njihov rad.
Samo deo njihove panje je usmeren na to to rade, drugi deo je
usmeren na njih same. Njihovom egu je potrebno lino priznanje
i energiju troi na ogorenost ako ih ne dobije dovoljno, a nikad
ih nije dovoljno. Da je li neko drugi priznatiji od mene?" esto
je njihov glavni cilj profit ili mo, i njihov posao predstavlja sred
stvo za postizanje tog cilja. Kada je posao samo sredstvo za pos
tizanje ciljeva, ne moe biti kvalitetan. Kada se pojave potekoe
ili prepreke na poslu, kada se stvari ne odvijaju po planu, kada
drugi ljudi ili okolnosti nisu od velike pomoi ili ne sarauju,
umesto da se odmah prilagode novoj situaciji i odgovore na
potrebe sadanjeg trenutka, oni reaguju protiv te situacije i uda
ljavaju se od nje. Postoji ja" koje se osea lino uvreenim ili
ogorenim, i ogromna koliina energije troi se na beskorisne
proteste ili bes, energije koja se mogla iskoristiti na reavanje
situacije umesto to je pogreno iskoriena od strane ega,
tavie, ta antienergija stvara nove prepreke, novu opoziciju.
Pojedini ljudi su sami sebi najvei neprijatelji.
Ljudi nesvesno sabotiraju svoj rad kada drugim ljudima
uskrauju pomo ili informacije ili kada pokuavaju da ih
potcene kako oni ne bi postali uspeniji od mene" ili pokupili
vie zasluga. Saradnja je egu strana, osim ako ne postoji sekun
darni motiv. Ego ne zna da e se posao lake odvijati i da ete
lake dolaziti do rezultata ukoliko je vie ljudi ukljueno u sam
proces. Kada ljudima ne pruite pomo, ili im pruite veoma
malu pomo, ili kada stvarate prepreke na njihovom putu, uni
verzum - u ljudskom obliku ili putem okolnosti - ne prua
nikakvu pomo ili prui veoma malu pomo i vama, jer ste se
odvojili od celine. Egovo centralno nesvesno oseanje nedo
voljnog" primorava ga da na neiji uspeh reaguje kao na uspeh

koji meni" oduzima neto. On ne shvata da vaa ogorenost

zbog neijeg uspeha umanjuje anse za sopstveni uspeh. Kako
biste privukli uspeh, morate da mu se radujete i onda kada ga
vidite kod drugih.
EGO U BOLESTI
Bolest moe ili da ojaa ego ili da ga oslabi. Ako prigo
varate, saaljevate se ili se protivite bolesti, ego jaa. Takoe, on
postaje jai ako bolest uinite delom vaeg zamiljenog identite
ta. Bolujem od te i te bolesti." O, pa sada znamo ko ste. S druge
strane, izvestan broj ljudi koji u normalnom ivotu imaju veliki
ego kada se razbole odjednom postaju neni i prijatni i bolji ljudi.
Moda dobiju uvid u neto to nikad pre nisu znali. Moda su
pristupili svom unutranjem znanju i zadovoljstvu i govore mudre
rei. A onda, kada ozdrave, povrati im se i energija i ego.
Kada se razbolite, va nivo energije je izuzetno mali, i
inteligencija organizma preuzima i koristiti preostalu energiju u
svrhu zaceljenja tela, tako da ne preostaje dovoljno energije za
um, tj. za egoino razmiljanje i oseanja. Ego sagoreva
znaajnu koliinu energije. U pojedinim sluajevima, meutim,
ego zadrava malu koliinu energije i koristi je u sopstvene
svrhe. Nije potrebno naglaavati da je onim ljudima koji osete
jaanje ega u bolesti potrebno vie vremena za oporavak.
Pojedini se nikad i ne oporave, tako da bolest postaje hronina i
trajni deo njihovog lanog doivljaja koji imaju o sebi.
KOLEKTIVNI EGO
Kako je teko iveti sa sobom! Jedan od naina na koje
ego pokuava da pobegne od nezadovoljstva linim postojanjem
jeste da velia i jaa svoj sopstveni doivljaj putem identifikovanja s grupom: nacijom, politikom partijom, preduzeem, institu
cijom, sektom, klubom, bandom, fudbalskim timom.

U pojedinim sluajevima se ini da se lini ego

razgrauje onda kada neko svoj ivot posveti nesebinom radu
u slubi vieg dobra kolektiva i ne zahteva nagrade, priznanja ili
ulepavanje. Kakvo je olakanje oseati se slobodnim od
uasnog tereta linog doivljaja o sebi. lanovi kolektiva se
oseaju srenim i ispunjenim bez obzira na to koliko naporno
rade, koliko se rtvuju. ini se da su se izdigli iznad ega. Pitanje
glasi: Da li su se uistinu oslobodili, ili se ego jednostavno pre
bacio s linog na kolektivno?"
Kolektivni ego manifestuje iste osobine kao i lini ego,
poput potrebe za konfliktima i neprijateljima, potrebom za tim da
se ima vie, potrebom da bude u pravu nasuprot onima koji nisu
itd. Pre ili kasnije, kolektivni ego e se sukobiti s drugim kolek
tivnim egoima jer nesvesno traga za konfliktima i potrebna mu je
opozicija kako bi definisao svoje granice, a time i svoj identitet.
Njegovi lanovi e potom iskusiti patnju, koja predstavlja
neizbeni rezultat delanja motivisanih egom. U tom trenutku oni
e se moda probuditi i shvatiti da njihov kolektivni ego ima
snane elemente ludila.
U poetku e moda biti bolno kada se iznenada probu
dite i shvatite da je kolektivno s kojim ste se bili identifikovali i u
iju ste svrhu radili zapravo ludilo. U tom trenutku mnogi ljudi
postanu cinini ili ogoreni i samim tim poreknu sve vrline, sve
vrednosti. To znai da su veoma brzo usvojili drugi sistem
verovanja kada su prethodni prepoznali kao iluziju koja se sruila
nakon spoznaje. Nisu se suoili sa smru svog ega nego pobegli
i reinkarnisali se u drugom.
Kolektivini ego je esto nesvesniji nego pojedinani egoi
od kojih je sastavljen. Na primer, masa ljudi (koje predstavljaju
privremene kolektivne egoine entitete) sposobna je da poini
grozote koje pojedinci odvojeni od mase ne bi bili u stanju da
poine. Nacije esto poprime ponaanje koje bi se kod pojedin
ca smesta kvalifikovalo kao psihopatske
Kako se nova svest bude raala, pojedini ljudi e biti sazvani da oforme grupe koje ine prosveenu svest. Te grupe nee
predstavljati kolektivna ega. Pojedinci od kojih e se ove grupe
sastojati nee imati potrebu da svoj identitet definiu kroz njih.

Oni vie ne tragaju ni za jednim oblikom da bi se definisali. ak

i ako lanovi te grupe nisu u potpunosti osloboeni ega, u njima
e postojati dovoljna koliina svesti da prepoznaju ego u sebi ili
drugima onog trenutka kad se bude pojavio. Meutim, potrebna
je konstantna budnost jer e ego sigurno pokuati da se vrati i
zauzme svoj poloaj na svaki mogui nain. Ponitavanje ljud
skog ega tako to e se izneti na svetlost svesti, bie jedan od
najvanijih zadataka tih grupa, bilo da se radi o prosvetljenim
poslovnim preduzeima, dobrotvornim organizacijama, kolama
ili zajednicama ljudi. Prosvetljeni kolektivi obavljae znaajnu
funkciju u izdizanju nove svesti. Ba kao to vas egoini kolektivi
vuku u nesvesnost i patnju, tako e ti prosvetljeni kolektivi biti
vihor za svest koja e ubrzati planetarnu pramenu.
NEOBORIVI DOKAZI O BESMRTNOSTI
Ego se pojavljuje pri podeli ljudske psihe u kojoj se iden
titet deli na dva dela, koja moemo nazvati J a " i mene" ili
mene" i lino ja". Svaki ego je izofrenian, ako se prihvati
popularno znaenje sintagme podeljena linost". Vi ivite sa
mentalnom predstavom o sebi, sa zamiljenim ja" s kojim imate
vezu. ivot postaje zamiljen i odvojen od toga ko ste vi kada
govorite o svom ivotu". Onog trenutka kada kaete ili pomislite
moj ivot" i verujete u to to govorite (tako da to ne ostaje samo
jeziki materijal), ulazite u carstvo obmana. Ako postoji neto to
moete nazvati moj ivot", iz toga sledi da ja" i ivot predsta
vljaju dve razliite stvari, to znai da moete izgubiti svoj ivot,
imaginarnu vrednu stvar koju posedujete. Smrt postaje skoro
neizbena stvarnost i pretnja. Rei i koncepti dele ivot na
delove koji u sebi ne sadre stvarnost. Moe se ak rei da
shvatanje fraze moj ivot" predstavlja prvobitnu obmanu raz
dvojenosti, izvor ega. Ako su ja" i ivot dvoje, ako sam ja odvo
jen od svog ivota, onda sam odvojen i od ostalih stvari, bia,
ljudi. Ali kako ja mogu biti odvojen od svog ivota? Koji deo ja"
moe biti odvojen od ivota, odvojen od Bia? To je nemogue.

Stoga ne postoji neto to se zove moj ivot", i ja ne posedujem

ivot. Ja jesam ivot. Ja i ivot smo jedno. Ne moe biti drugaije.
Kako onda mogu da izgubim svoj ivot? Kako mogu da izgubim
neto to i ne posedujem? Kako mogu da izgubim neto to sam
zapravo ja? To je nemogue.

PETO POGLAVLJE

Telo-boli

Ogromni deo ljudskog razmiljanja odvija se nesvesno,

automatski, i ponavlja se. Ne predstavlja nita vie od mentalnog
komeanja i nema nikakvu stvarnu svrhu. Strogo govorei, vi ne
razmiljate; razmiljanje vam se deava. Izjava: Razmiljam"
podrazumeva volju, znai da se vi pitate, da postoji izbor s vae
strane. Kod veine ljudi to nije sluaj. Mislim" je samo lana
izjava poput Ja varim hranu" ili Ja teram svoju krv da cirkulie."
Varenje se deava samo od sebe, kao i cirkulacija i razmiljanje.
Glas u glavi ima svoj ivot. Mnogi ljudi se nalaze u njego
voj milosti; nalaze se pod opsadom misli, uma. A poto je um
uslovljen prolou, primorani ste da prolost proivljavate uvek
iznova. Istonjaki termin za to je karma. Kada ste identifikovani
s tim glasom, toga naravno niste ni svesni. Ukoliko biste bili svesni, vie ne biste bili opsednuti, jer vi ste jedino i istinski opsednuti onda kada taj entitet pomeate s tim to ste, tj. kada vi
postanete taj entitet.
Hiljadama godina oveanstvo je bilo pod ogromnim uticajem uma, i nije uspevalo da taj opsednuti entitet prepozna kao
,,ne-ja". Uz pomo potpune identifikacije s umom, lanim doi
vljajem sopstvenog ja", ego isplivava na povrinu. vrstina ega
zavisi od stepena do kog ste vi - svest - identifikovani s vaim
umom, s razmiljanjem. Razmiljanje je samo mali aspekt
celokupne svesti, svega onoga to predstavljate.
Stepen identifikacije s umom razlikuje se od osobe do
osobe. Pojedini ljudi uivaju u trenucima prekida identifikacije,

koliko god kratki bili, i mir, radost i ivost koju osete u tim
trenucima ine ivot vrednim ivljenja. To su takoe trenuci kada
se pojavljuju kreativnost, ljubav i saaljenje. Drugi ljudi su kon
stantno zarobljeni u egoinom stanju. Otueni su od sebe, kao i
od drugih i od sveta oko sebe. Kada se zagledate u njih, moete
da uoite napetost na njihovim licima, moda i podignutu obrvu,
ili odsutni i ukoeni pogled. Veliki deo njihove panje je usmeren
na razmiljanje, tako da vas oni zapravo niti vide niti uju. Nisu
prisutni ni u jednoj situaciji jer je njihova panja usmerena ka
prolosti ili budunosti, koje su, naravno, misaoni oblici. Ili vam se
obraaju tumaei odreenu ulogu, tako da to i nisu oni. Veina
ljudi je otuena od onoga to jeste, a pojedini su toliko otueni da
je nain na koji se ponaaju i komuniciraju s drugim ljudima vien
kao laan" od strane skoro svih ljudi, s izuzetkom onih koji su
podjednako lani, podjednako otueni od toga to su.
Otuenje znai da se ne oseate oputeno ni u jednoj
situaciji, ni na jednom mestu, ni s jednom osobom, ak ni sa
sobom. Uvek pokuavate da stignete kui", ali se nikad ne
oseate kao kod kue. Neki od najveih pisaca dvadesetog
veka, poput Franca Kafke, Alberta Kamija, T. S. Eliota i Dejmsa
Dojsa prepoznali su otuenje kao univerzalnu dilemu ljudskog
postojanja. Verovatno su je i sami oseali i zbog toga su bili u
mogunosti da je briljantno opiu u svojim delima. Oni ne nude
reenje. Njihov doprinos se ogleda u tome to su nam ukazali na
odraz ljudske nevolje kako bismo mogli da je jasnije vidimo.
Jasno videti neiju nevolju predstavlja prvi korak u njenom prevazilaenju.
RAANJE EMOCIJA
Pored misli, mada ne odvojeno od njih, postoji i druga
dimenzija ega: emocija. To ne znai da je svako razmiljanje i
svaka emocija deo ega. Oni se pretvaraju u ego samo onda kada
se identifikujete s njima i kada oni preuzmu potpunu kontrolu nad
vama, tj. kada postanu ja".

Fiziki organizam, vae telo, poseduje sopstvenu inteligen

ciju, kao i organizam svih ostalih oblika ivota. I ta inteligencija
reaguje na sve to va um govori, reaguje na vae misli. Emocija
je reakcija tela na va um. Inteligencija tela je, naravno, nerazdvo
jivi deo univerzalne inteligencije, kao jedna od njenih bezbrojnih
manifestacija. Ona daje privremenu koheziju atomima i molekulima koji sainjavaju va fiziki organizam. Ona predstavlja organi
zacioni princip iza funkcionisanja svih organa tela, preobraanja
kiseonika i hrane u energiju, otkucaja srca i cirkulacije krvi, imuno
lokog sistema, koji titi vae telo od napada, prenosa senzornih
oseaja u nervne impulse koji se alju u mozak, gde se dekodiraju i sklapaju u koherentnu unutranju sliku spoljanje stvarnosti.
Sve ove, kao i hiljade drugih funkcija koje se istovremeno
deavaju i ponavljaju, savreno su usklaene uz pomo inteligen
cije. Vi ne upravljate vaim telom. Za to je zaduena inteligencija.
Ona je takoe zaduena i za reakcije organizma na okruenje.
Ovo se odnosi i na svaki drugi oblik ivota. To je ona ista
inteligencija koja je biljkama dala fiziki oblik, a sada se manifestuje u cvetu koji je nastao od biljke, cvetu koji otvara svoje latice
ujutru, da bi primio suneve zrake, i uvee ih opet zatvara. To je
ista inteligencija koja se manifestuje kao Gaja, sloeno ivo bie
koje je planeta Zemlja.
Ta inteligencija stvara instinktivne reakcije organizma na
svaki oblik pretnje ili izazova. Stvara u ivotinjama reakcije koje
su sline ljudskim emocijama: bes, strah, uivanje. Ove instink
tivne reakcije mogu se smatrati prvobitnim oblicima emocija. U
pojedinim situacijama, ljudska bia imaju, poput ivotinja,
instinktivne reakcije. Kada se suoavaju s opasnou, kada je
opstanak organizma doveden u pitanje, srce kuca bre, miii se
kontrahuju, disanje se ubrzava u pripremi za borbu. Iskonski
strah. Kada ste saterani u oak, iznenadni nalet intenzivne
energije telu daje snagu koju nije imalo pre. Iskonski bes. Ove
instinktivne reakcije sline su emocijama, ali to nisu emocije u
pravom smislu te rei. Osnovna razlika izmeu instinktivne reak
cije i emocije je sledea: instinktivna reakcija je direktni odgovor
tela na odreenu spoljanju situaciju. Emocija, s druge strane,
predstavlja odgovor tela na misao.

Indirektno, emocija takoe moe biti odgovor na stvarnu

situaciju ili dogaaj, ali e biti reakcija viena kroz filter men
talne interpretacije, filter misli, tj. viena kroz zamiljeni koncept
o dobru ili loem, svianjima i nesvianjima Ja" i moje". Na
primer, velika je verovatnoa da neete osetiti nikakve emocije
kada ujete da je neiji auto ukraden, ali ako se radi o vaem
autu, sigurno ete se potresti. Neverovamo je koliko emocija
moe da stvori mali mentalni koncept o mojem".
Iako je telo veoma inteligentno, ne moe da uoi razliku
izmeu stvarne situacije i misli. Reaguje na svaku misao kao da se
radi o stvarnosti. Ne zna da je to samo misao. Telu zabrinjavajua,
zastraujua misao znai ja sam u opasnosti", i ono reaguje u
skladu s tim, ak iako se u tom trenutku nalazite u toplom krevetu,
usred noi. Srce kuca bre, miii se kontrahuju, disanje se ubrza
va. Energija se nagomilava, ali poto je opasnost samo fiktivna,
energija nema na ta da se potroi. Deo nje odlazi u mozak, koji
generie jo vie uznemiravajuih misli. Ostatak energije se pre
tvara u otrov i mea se s harmoninim funkcionisanjem tela.

EMOCIJE I EGO
Ego ne predstavlja samo neopaeni deo uma, glas u glavi,
koji se pretvara da ste vi, nego i neopaene emocije, koje su
odgovor tela na to ta taj glas govori.
Ve smo videli u kakvo se razmiljanje uputa egoini
glas, kao i disfunkcionalnost ugraenu u strukturu njegovog
misaonog procesa, bez obzira na sadraj. Na to disfunkcionalno
razmiljanje telo reaguje negativnim emocijama.
Glas u glavi pria priu u koju telo veruje i na koju reagu
je. Te reakcije su emocije. Emocije, za uzvrat, alju energiju
nazad k mislima koje su i stvorile emocije. To je zaarani krug
izmeu neosnovanih misli i oseanja, a rezultat je emocionalno
razmiljanje i emocionalno izmiljanje pria.
Emocionalna komponenta ega razlikuje se od osobe do
osobe. Kod pojedinih ega je vea nego kod drugih. Misli koje

pokreu emocionalne reakcije u telu mogu doi veoma brzo.

esto i pre nego to um ima vremena da ih imenuje, telo je ve
odgovorilo emocijom, a emocija se pretvorila u reakciju. Te misli
postoje u predgovomoj fazi i mogu se nazvati neizgovorenim,
nesvesnim pretpostavkama. Potiu iz uslovljene prolosti svake
osobe, obino iz ranog detinjstva. Ljudima se ne moe
verovati", predstavlja primer takve nesvesne pretpostavke kod
osobe ije se prvobitne veze, tj. veze s roditeljima i braom i se
strama, nisu odlikovale podrkom i poverenjem. Ovo su jo neke
od estih nesvesnih pretpostavki: Niko me ne potuje i ne ceni.
Moram da se borim kako bih opstao. Nikad nemam dovoljno
novca. ivot me uvek izneveri. Ne zasluujem da imam previe.
Ne zasluujem ljubav." Nesvesne pretpostavke u telu stvaraju
emocije koje potom stvaraju aktivnost u umu i/ili trenutne reakci
je. Na taj nain, one kreiraju vau stvarnost.
Glas ega konstantno remeti prirodno stanje dobrobiti u
telu. Skoro svako ljudsko telo nalazi se pod velikim stresom i
naporom. Ono nije ugroeno od strane nekog spoljanjeg fakto
ra, ve iznutra, od strane uma. Ego je vezan za telo, i ono ne
moe a da ne odgovori na svaki disfunkcionalni misaoni obrazac
od kojih se ego sastoji. Stoga, tok negativnih emocija prati tok
neprestanog i nagonskog razmiljanja.
ta je to negativna emocija? Emocija koja je toksina po
telo i koja ometa izbalansirano i harmonino funkcionisanje tela.
Strah, nemir, zameranje, tuga, mrnja ili intenzivno negodovanje,
ljubomora, zavist - sve to remeti protok energije kroz telo, utie
na rad srca, imunoloki sistem, varenje, luenje hormona itd. ak
i priznata medicina, iako ne zna mnogo o nainu na koji ego
funkcionie, poinje da uvia vezu izmeu negativnog emo
cionalnog stanja i fizike bolesti. Emocija koja kodi telu utie i
na ljude s kojima dolazite u kontakt indirektno, putem lanane
reakcije, ali i na bezbrojne druge, s kojima uopte ne dolazite u
kontakt. Postoji sveobuhvatni termin za sve negativne emocije:
nesrea.
Da li onda pozitivne emocije imaju suprotni efekat na
fiziko telo? Da li one jaaju imunoloki sistem, pospeuju
zdravlje i lee telo? Da, zaista, ali treba da znamo razliku izmeu

pozitivnih emocija koje stvara ego i dubljih emocija, koje

proizilaze iz vaeg prirodnog stanja povezanosti s Biem.
Pozitivne emocije koje stvara ego u sebi ve sadre njima
suprotne emocije, u koje se veoma lako mogu pretvoriti. Evo
nekoliko primera: Ono to ego naziva ljubavlju je posesivnost i
zavisno vezivanje, koje se ve narednog sekunda moe pretvoriti
u mrnju. Iekivanje sledeeg dogaaja, to je egovo precenjivanje budunosti, veoma lako se pretvara u suprotno razoaranje i nezadovoljstvo - poto se dogaaj okona i ne
ispuni oekivanja ega. Pohvale i priznanja vam pomau da se
oseate ivim jedan dan, kritike i ignorisanje ine da se oseate
odbaenim i nesrenim narednog. Zadovoljstvo posle lude
zabave pretvara se u mamurluk sledeeg jutra. Ne postoji dobro
bez loega, niti let bez vrtoglavog pada.
Emocije koje ego stvara potiu od identifikacije uma sa
spoljanjim faktorima, koji su, naravno, nestabilni i u svakom
trenutku podloni promeni. Dublje emocije nisu zapravo emoci
je nego stanja Bia. Emocije postoje unutar carstva suprotnosti.
Stanja Bia mogu biti prikrivena, ali ne postoje stanja suprotna
njima. Ona potiu iz vae unutranjosti i iskazuju se kroz ljubav,
radost i mir, koji su deo vae prave prirode.
PATAK S LJUDSKIM MOZGOM
U knjizi Mo sadanjeg trenutka pomenuo sam ono to
sam uoio - kada dva patka ulete u borbu, koja nikad ne potraje
dugo, razdvojie se i odleprati u suprotnim smerovima. Potom
e obojica ponosito zaklepetati krilima nekoliko puta,
oslobaajui se vika energije koja se nakupila tokom borbe.
Nakon toga odleprae u miru, kao da se nita nije desilo.
Kad bi patak imao ljudski mozak, nastavio bi s borbom
tako to bi razmiljao i izmiljao prie. Ovako bi verovatno glasi
la patkova pria: Ne mogu da poverujem u ovo ta je upravo
uradio. Priao mi je na samo nekoliko centimetara. On misli da
poseduje ovo jezero. Uopte nema obzira prema mom linom

prostoru. Nikad mu vie neu verovati. Sledei put e uraditi

neto drugo samo da bi me iznervirao. Siguran sam da ve sada
kuje plan protiv mene. Ali neu mu to dozvoliti. Nauiu ga
pameti za sva vremena." I tako u nedogled um smilja svoje
prie i pria ih danima, mesecima i godinama. Kada je re o telu,
borba se i dalje nastavlja, i energija koju stvara kao reakciju na
sve te misli jeste emocija koja nanovo generie nove misli. To
postaje emocionalno razmiljanje ega. Sada vidite kako bi ivot
patka postao problematian ukoliko bi imao ljudski mozak.
Mnogi ljudi, ipak, ive na taj nain. Nijedna situacija ili dogaaj
se ne zavre. Mozak i tvorevina mozga zvana ja i moja pria"
produuju njihovo trajanje.
Mi smo vrsta koja se izgubila. Sve to je prirodno - svaki
cvet ili drvo, svaka ivotinja moe neemu da nas naui samo
kad bismo zastali, pogledali i posluali. Naa paja lekcija glasi:
Zaklepetajte krilima - to znai 'manite se prie' i vratite se na
jedino mesto moi: sadanji trenutak."
TERET PROLOSTI
Nesposobnost ili, radije, nevoljnost ljudskog uma da se
oslobodi prolosti fantastino je ilustrovana u prii o dva zen
monaha, Tanzanu i Ekidou, koji su hodali seoskim putem, veoma
blatnjavim nakon velikog nevremena. U blizini sela naili su na
mladu enu koja je pokuavala da pree put, ali je blato bilo
toliko duboko da bi unitilo njen svileni kimono. Tanzan ju je bez
razmiljanja podigao i preneo na drugu stranu.
Monasi su nastavili da hodaju u tiini. Pet sati kasnije, dok
su se pribliavali konaitu, Ekido se nije mogao vie suzdrati.
Zato si preneo onu devojku preko puta?", upitao je. Mi monasi
ne bi trebalo da radimo tako neto."
Spustio sam devojku pre nekoliko sati", odgovorio je
Tanzan. Zar je ti jo uvek nosi?"
Sada zamislite kakav bi ivot bio nekome ko sve vreme
ivi kao Ekido, nesposoban i nevoljan da se oslobodi situacija,

ime akumulira sve vie stvari". Sada imate predstavu o tome

kakav je ivot veine ljudi. Kako teak teret prolosti oni nose sa
sobom u svojim umovima.
Prolost u vama ivi u vidu seanja, ali seanja sama od
sebe ne predstavljaju problem. Zapravo, kroz seanje uimo na
primeru prolosti i na starim grekama. Samo onda kada seanja,
tj. misli o prolosti, preuzmu kontrolu nad vama, pretvaraju se u
teret, postanu problematine i postanu deo vaeg doivljaja sopstvenog ja". Vaa linost, koja je uslovljena prolou, postaje va
zatvor. Vaa seanja su poprimila oblik vaeg doivljaja o sebi, i
vaa pria postaje ono za ta se smatrate. To malo ja" je iluzija
koja zaklanja identitet vas kao pravog vanvremenskog i
bezoblinog Prisustva.
Vaa pria, meutim, sastoji se ne samo od mentalnih
nego i od emocionalnih seanja, od stare emocije, koja se
neprekidno oivljava. Kao i u sluaju monaha koji je teret svog
negodovanja nosio pet sati hranei ga svojim mislima, veina
ljudi nosi ogromne koliine bespotrebnog tereta, i mentalnog i
emocionalnog, tokom svojih ivota. Ograniavaju sebe kroz
tugu, aljenje, neprijateljstvo i krivicu. Njihovo emocionalno
razmiljanje je postalo njihovo ja", i oni se dre starih emocija
jer to jaa njihov identitet.
Zbog sklonosti ljudi da produuju staru emociju, skoro
svako u svom energetskom polju nosi akumuliranu staru bol, koju
nazivam telo-boli".
Meutim, moemo da prestanemo da dodajemo teret
telu-boli, koje ve posedujemo. Moemo da nauimo kako da se
odviknemo navike da akumuliramo i produujemo staru emociju,
klepeui svojim krilima, metaforiki reeno, i da se suzdrimo
od ivljenja u prolosti, bez obzira na to da li se neto desilo jue
ili pre trideset godina. Moemo da nauimo da situacije i
dogaaje ne odravamo ivim u svojim umovima, nego da svoju
panju preusmerimo na svei, vanvremenski sadanji trenutak i
tako ne ostanemo zarobljeni u izmiljanju scenarija. Samo nae
Prisustvo postaje na identitet, a ne misli i oseanja.
Nita to se desilo u prolosti ne moe da vas zaustavi da
budete prisutni u sadanjem trenutku, a ako prolost ne moe da
vas sprei da budete prisutni u sadanjem trenutku, kakvu onda
mo ima?

INDIVIDUALNO I KOLEKTIVNO
Svaka negativna emocija s kojom se niste u potpunosti
suoili i uvideli ta zaista predstavlja u onom trenutku kad se
pojavila nikada se ne razgradi u celosti. Za sobom ostavi tragove
boli.
Deca smatraju te emocije suvie intenzivnim da bi se
mogla suoiti s njima i trude se da ih ne oseaju. U odsustvu pot
puno svesne odrasle osobe koja bi ih s ljubavlju i milosrdnim
razumevanjem vodila kroz direktno suoavanje s emocijama,
razumljivo je da e dete izabrati da uopte ne osea. Naalost,
rani odbrambeni mehanizam obino ostane prisutan i kada dete
odraste. Neprepoznata emocija i dalje ivi u njemu ili njoj i manifestuje se indirektno u vidu nemira, besa, izliva nasilja, loeg
raspoloenja ili ak i fizike bolesti. U pojedinim sluajevima
uplie se u svaki intimni odnos i sabotira ga. Veina psihijatara
sree se s pacijentima koji u poetku tvrde da su imali krajnje
sreno detinjstvo, a onda se ispostavi da uopte nije tako. Niko
ne moe da proivi detinjstvo a da ne oseti emocionalnu bol,
mada ima i takvih sluajeva. ak i kad bi oba roditelja bila
prosveena, i dalje biste odrastali u svetu koji je u velikoj meri
nesvestan.
Tragovi boli, koji su ostali nakon svake proivljene nega
tivne emocije s kojom se niste u potpunosti suoili, prihvatili je, a
onda je se oslobodili, spajaju se kako bi stvorili energetsko polje
koje ivi u svakoj eliji vaeg tela. Ne sastoje se samo od boli iz
detinjstva, nego i od negativnih emocija koje su dodate kasnije,
u adolescenciji i tokom ivota odrasle osobe i veinu te boli je
stvorio glas ega. To je emocionalna bol, koja je va neizostavni
saputnik u situaciji kada je va lani doivljaj sebe osnova vaeg
ivota.
To energetsko polje stare ali veoma ive emocije koja ivi
u skoro svakom ivom biu predstavlja telo-boli.
Telo-boli, meutim, po prirodi nije individualno. U sebi
sadri i deo boli od koje su bolovali brojni ljudi tokom istorije
oveanstva, a to je istorija neprekidnih plemenskih sukoba, rop
stva, pustoenja, silovanja, muenja, i drugih oblika nasilja. Ta

bol jo uvek ivi u kolektivnoj psihi oveanstva i nadodaje se na

dnevnu dozu, u ta se moete uveriti ako pogledate veeranje
izdanje vesti ili posmatrate dramu u odnosima meu ljudima.
Kolektivno telo-boli verovatno je urezano u DNK svakog oveka,
iako to jo nismo otkrili.
Svako novoroene koje doe na svet u sebi ve nosi
emocionalno telo-boli. Kod nekih je ono tee, vre nego kod
ostalih. Pojedine bebe su veinu vremena srene. Druge
izgledaju kao da nose ogromnu koliinu nesree u sebi. Tano je
da pojedine bebe mnogo plau jer im nije prueno dovoljno
ljubavi i panje, dok druge plau bez oiglednog razloga, kao da
pokuavaju da sve ostale oko sebe uine nesrenim onoliko
koliko su i one, i esto im to polazi za rukom. One su na ovaj svet
dole s ogromnom koliinom ljudske boli. Druge bebe esto
plau jer mogu da osete zraenje negativnih emocija iz svojih
roditelja, to stvara bol kod njih i tera njihovo telo-boli da raste
tako to apsorbuje energiju iz tela-boli svojih roditelja. O emu
god da se radi, jedno je sigurno: kako detetovo fiziko telo raste,
tako raste i njegovo telo-boli.
Odoje s laganim telom-boli nee obavezno biti duhovno
napredniji" mukarac ili ena u odnosu na ono s vrstim telom-boli. U stvari, esto se desi suprotno. Ljudi sa tekim telom-boli
obino imaju bolje anse da se duhovno probude nego oni sa
relativno laganim telom-boli. Premda pojedini ostanu zarobljeni
u svojim tekim telima-boli, mnogi dosegnu taku kada vie ne
mogu da ive sa svojom nesreom, te njihova motivacija za
buenje postaje snanija.
Zato je napaeno telo Isusa, njegovo lice izoblieno od
agonije, njegovo telo s bezbrojnim ranama koje krvare tako
znaajna slika u kolektivnoj svesti oveanstva? Milioni ljudi,
posebno tokom Srednjeg veka, ne bi se do te mere poistovetili s
njom da neto unutar njih nije odjekivalo njome, da nisu nesvesno u njoj prepoznali spoljanju predstavu svoje unutranje
stvarnosti - telo-boli. Jo nisu bili dovoljno svesni kako bi ga
direktno prepoznali u sebi, ali to je bio poetak osveenja. Hrist
se moe posmatrati kao arhetip oveka, otelotvorenje i boli i
mogunosti da se ona prevazie.

NAIN NA KOJI SE TELO-BOLI OBNAVLJA

Telo-boli je poluautonomni oblik energije, koji ivi unutar
veine ljudi, entitet sainjen od emocija. Poseduje sopstvenu
primitivnu inteligenciju, poput lukave ivotinje, i ta je inteligenci
ja prvenstveno usmerena ka opstanku. Poput svih oblika ivota, s
vremena na vreme potrebna mu je hrana, unos nove energije, a
hrana koju zahteva kako bi se snabdeo sastoji se od energije koja
je kompatibilna s njegovom, tj. sa energijom koja osciluje na
slinoj frekvenciji. Svako, u emocionalnom smislu bolno isku
stvo, moe se iskoristiti kao hrana za telo-boli. Zato se ono i hrani
negativnim razmiljanjem kao i dramom u linim odnosima. Telo-boli je zavisno od nesree.
Moda deluje kao ok kada po prvi put shvatite da unutar
vas postoji neto to s vremena na vreme ezne za emocional
nom negativnou, za nesreom. Potrebno je da budete jo svesniji kako biste to uoili kod sebe. Kad vas obuzme nesrea, ne
samo da ne elite da je okonate nego elite da i druge uinite
nesrenim kako biste se hranili njihovim negativnim emocional
nim reakcijama.
Kod veine ljudi telo-boli ima aktivnu i neaktivnu fazu.
Kada je neaktivno, lako zaboravite da u sebi nosite teki tamni
oblak ili usnuli vulkan, zavisno od energetskog polja vaeg tela-boli. Koliko e dugo ostati neaktivno, zavisi od osobe do osobe;
najee nekoliko nedelja, mada neaktivnost moe potrajati i
nekoliko dana ili meseci. U retkim sluajevima, telo-boli moe da
bude u stanju hibemacije i po nekoliko godina pre nego to ga
odreeni dogaaj pokrene.
NAIN NA KOJI SE TELO-BOLI HRANI VAIM MISLIMA
Telo-boli se budi iz svog sna kada ogladni, kada doe
vreme da se dopuni ili kada ga neto pokrene. Telo-boli koje je
spremno za hranjenje moe iskoristiti beznaajni dogaaj kao
pokreta, neto to neko kae ili uradi, ili ak pomisli. Ako ivite

sami ili ako se niko ne nalazi u vaoj blizini, telo-boli e se hrani

ti vaim mislima. Iznenada e vae razmiljanje postati krajnje
negativno. Verovatno niste ni svesni da je ba pre naleta nega
tivnog razmiljanja talas emocija okupirao va mozak, u vidu
tamnog i tekog raspoloenja, nemira ili estokog besa. Sve misli
su energija i telo-boli se sada hrani energijom vaih misli. Ali ne
moe se hraniti svakom vrstom misli. Ne treba da budete preterano paljivi da biste uoili da pozitivne misli imaju drugaiji ton
oseanja od negativnih. To je ista energija, ali osciluje na
razliitim frekvencijama. Telo-boli ne moe da svari srenu, pozi
tivnu misao. Moe samo da se hrani negativnim mislima jer samo
te misli su kompatibilne s njegovim energetskim poljem.
Svaki predmet kroz neprekidno kretanje stvara energet
sko polje. Stolica na kojoj sedite, knjiga koju drite u rukama ine
se vrstim i nepokretnim samo zato to na taj nain oseate
frekvenciju njihovog oscilovanja, tj. bezbrojne pokrete molekula,
atoma, elektrona i subatomskih estica, koje zajedno ine ono
to vidite kao stolicu, knjigu, drvo ili telo. Ono to vidimo kao
fiziki predmet zapravo je energija koja osciluje (kree se) na
odreenom rasponu frekvencija. Misli se sastoje od iste vrste
energije kao i fizike stvari, ali osciluju na veim frekvencijama,
i to je razlog zato se ne mogu videti ili dodirnuti. Misli imaju
sopstveni raspon frekvencija, gde se negativne misli nalaze nie
na skali, a pozitivne vie. Frekvencija oscilovanja tela-boli
odjekuje frekvencijama negativnih misli, i zbog toga samo te
misli mogu hraniti telo-boli.
Uobiajeni obrazac misli koje stvaraju emocije preokrenut
je u sluaju tela-boli, bar u poetku. Emocija iz tela-boli ubrzo
uspostavlja kontrolu nad vaim razmiljanjem, i kada telo-boli
preuzme va um, vae razmiljanje postaje negativno. Glas u vaoj
glavi pria tune, uznemirujue ili tmurne prie o vama i vaem
ivotu, o drugim ljudima, prolosti, budunosti ili izmiljenim
dogaajima. Glas krivi, optuuje, ali se i izmilja. I vi ste u pot
punosti identifikovani sa svim to glas govori, verujete u sve
izopaene misli. U jednom trenutku postajete zavisni od nesree.
I ne radi se o tome da vi ne moete da zaustavite tok svo
jih negativnih misli, vi to ne elite. To je zato to tada telo-boli ivi

kroz vas, pretvara se da ste vi. A telu-boli bol predstavlja zado

voljstvo. Rado prodire svaku negativnu misao. Zapravo, taj
uobiajeni glas u vaoj glavi postaje glas tela-boli. Preuzima
unutranji dijalog. Uspostavlja se zaarani krug izmeu tela-boli
i vaeg razmiljanja. Svaka misao hrani telo-boli i za uzvrat telo-boli stvara jo misli. U jednom trenutku, nakon nekoliko sati ili
ak i dana, dopunilo se i vraa se u stanje hibemacije, ostavlja
jui za sobom ispranjeni organizam i telo koje je podlonije
bolestima. Ako vam se ini da je re o duevnom parazitu, znajte
da ste u pravu. O tome se zapravo i radi.
NAIN NA KOJE SE TELO-BOLI HRANI DRAMATINIM
SITUACIJAMA
Ako se u vaoj blizini nalaze drugi ljudi, po mogunosti
va partner ili blizak lan porodice, telo-boli e pokuati da ih
izazove, pogodi u ivac, popularno reeno, da bi se moglo hrani
ti dramatinom situacijom koja proistekne iz toga. Telo-boli
oboava intimne veze i porodice jer odatle dobija najvie hrane.
Teko je odupreti se telu-boli druge osobe, koje e sigurno iza
zvati reakciju. Ono instinktivno poznaje sve vae najslabije take,
najosetljivija mesta. Ako ne uspe iz prvog puta, pokuae pono
vo. To je sirova emocija koja trai jo emocija. Telo-boli druge
osobe eli da probudi vae telo-boli kako bi se meusobno
jaala.

Mnoge veze redovno prolaze kroz nasilnike i destruk

tivne epizode tela-boli. Skoro je nepodnoljivo bolno za dete da
prisustvuje emocionalnom nasilju tela-boli svojih roditelja, a,
opet, to je sudbina miliona dece irom sveta, mora njihovog
svakodnevnog postojanja. To je i jedan od glavnih naina
pomou kog se telo-boli prenosi s generacije na generaciju.
Nakon svake epizode, partneri se mire, i nastupa period rela
tivnog zatija do onog stepena do kog ego to dozvoli.
Preterano konzumiranje alkohola esto aktivira telo-boli,
posebno kod mukaraca, ali i kod ena. Kada se osoba napije,

doivljava potpunu promenu linosti jer je telo-boli preuzme.

Duboko nesvesna osoba, ije se telo-boli redovno dopunjava
kroz fiziko nasilje esto ga usmerava ka svom supruniku ili
deci. Kada se otrezni, iskreno ali i obea da se to vie nee
ponoviti i da zaista tako misli ovaj put. Osoba koja govori i
obeava, meutim, nije entitet koji je poinio nasilje, tako da
moete biti sigurni da e se sve ponoviti osim ako ta osoba ne
postane prisutna, prepozna telo-boli unutar sebe i prekine iden
tifikaciju s njim. Kod pojedinih sluajeva savetovanje pomae.
Veina tela-boli ele da nanesu bol, ali i da je osete, a
pojedina su pre svega ili poinitelji ili rtve. U svakom sluaju,
hrane se nasiljem, bilo emocionalnim bilo fizikim. Pojedini
parovi koji misle da su zaljubljeni" oseaju privlanost jedno
prema drugom ba zbog toga to se njihova tela-boli meusobno
dopunjuju. Ponekad je uloga poinitelja ili rtve ve unapred
odreena pri upoznavanju. Pojedini brakovi za koje se misli da
su kao iz raja, zapravo su kao iz pakla.
Ako ste ikad iveli s makom, onda znate da je, i kada se
ini da spava, ona i dalje svesna svega to se deava, jer se i pri
najmanjem zvuku njene ui pomeraju unapred, a njeni se kapci
malo podignu. Usnula tela-boli su upravo takva. Na odreenom
nivou, ona su i dalje budna, spremna da skoe u akciju kada se
pojavi odgovarajui pokreta.
U intimnim vezama, tela-boli esto su dovoljno lukava da
se pritaje sve dok ne ponete da ivite zajedno i, po mogunosti,
potpiete ugovor po kom se obavezujete da ete s tom osobom
biti do kraja ivota. Ne venavate se samo s vaim suprunikom
nego i s njegovim ili njenim telom-boli, i va suprunik s vaim.
Moete doiveti pravi ok kada ubrzo poto ponete da ivite
zajedno, ili ak i tokom medenog meseca, otkrijete da je dolo
do potpune promene linosti vaeg partnera. Njen glas postaje
grublji ili piskaviji dok vas optuuje, krivi ili galami na vas, esto
zbog neke trivijalne stvari. Ili se povue u sebe. ta nije u
redu?", upitate. Nita", odgovori ona. Ali negativna energija
kojom zrai govori: Nita nije u redu." Kada se zagledate u
njene oi, u njima vie nema svetlosti, kao da se tamni veo spu
stio na njih, i bie koje poznajete i volite i koje je pre moglo da

sija kroz svoj ego sada je zamaskirano. ini vam se da u vas

gleda potpuni stranac, i u njenim oima vidi se mrnja, nepri
jateljstvo, ogorenost ili bes. Kada vam se obrati, to vie nije vaa
supruga ili partner nego telo-boli, koje progovara kroz nju. ta
god da govori, to je verzija tela-boli, stvarnost poremeena usled
straha, neprijateljstva, besa ili elje da nanese i primi jo boli.
U tom trenutku sigurno se pitate da li je to pravo lice vaeg
partnera, jer ga pre niste videli, i pitate se da li ste moda napra
vili najveu greku jer ste ga izabrali. To, naravno, nije pravo lice,
nego samo telo-boli koje je privremeno preuzelo kontrolu nad
njim. Teko je nai partnera koji u sebi ne nosi telo-boli, ali bilo bi
pametno izabrati nekoga ije telo-boli nije preterano vrsto.
VRSTA TELA-BOLI
Pojedini ljudi u sebi nose vrsta tela-boli, koja nikad nisu u
potpunosti usnula. Oni se osmehuju i vode prijatne razgovore, ali
ne treba da budete psihijatar da biste osetili da usijana lopta
nesrenih emocija, koja se nalazi neposredno ispod povrine,
eka na sledei dogaaj kako bi odreagovala, sledeu osobu koju
e optuiti za neto ili sa kojom e se suoiti, sledeu stvar zbog
koje e biti nesrena. Njihova tela-boli nikada se ne zadovoljavaju
i uvek su gladna. Ona uveavaju potrebu ega za neprijateljima.
U njihovim reakcijama relativno beznaajne stvari toliko
su preuveliane da oni pokuavaju da uvuku i druge ljude u svoju
dramu tako to ih primoravaju da reaguju. Neki se ukljue u
dugotrajne i beznaajne procese ili sudske sluajeve s organi
zacijama ili pojedincima. Druge obuzme opsesivna mrnja
prema bivem supruniku ili partneru. Nesvesni boli koju nose u
sebi, svojim postupcima projektuju bol na dogaaje i situacije.
Usled nedostatka svesti, nisu u stanju da uoe razliku izmeu
dogaaja i njihove reakcije na njih. Za njih se nesrea, pa i sama
bol nalaze u dogaaju ili situaciji. Poto su nesvesni svog
unutranjeg stanja, oni i ne shvataju da su duboko nesreni, da
pate.

Ponekad ljudi s tako vrstim telom-boli postanu aktivisti

koji se bore za svoje ciljeve. Taj cilj moda je i vredan, i oni u
poetku ostvaruju uspeh. Meutim, negativna energija koja se
uplie u ono to oni govore i rade i njihova nesvesna potreba za
neprijateljima i konfliktima tee da stvore sve veu opoziciju
prema njihovom stavu. Obino zavre tako to stvore neprijatelje
i unutar svoje organizacije, jer gde god da odu, pronalaze
razloge da se oseaju loe, te njihovo telo-boli nastavlja da dobija ono to eli.
ZABAVA, MEDIJI I TELO-BOLI
Kada ne biste bili upoznati s naom savremenom civi
lizacijom, kad biste bili iz drugog doba ili s druge planete, jedna
od stvari koja bi vas zaprepastila jeste injenica da milioni ljudi
vole da gledaju kako se ljudi meusobno ubijaju i nanose bol
jedni drugima, i ak plaaju da bi gledali tu vrstu zabave".
Zato filmovi o nasilju privlae toliku publiku? Postoji cela
industrija iji znaajan deo hrani ljudsku zavisnost o nesrei.
Ljudi oigledno gledaju te filmove jer ele da se oseaju loe.
ta je to u ljudima to voli da se oseaju loe i to naziva dobrim?
Telo-boli, naravno. Veliki deo industrije zabave obezbeuje
takvu vrstu sadraja. Uz reagovanje, negativno razmiljanje i
linu dramu, telo-boli se posredno obnavlja i kroz bioskopski i
televizijski ekran. Tela-boli piu i reiraju te filmove, i tela-boli
plaaju da bi ih gledala.
Da li je uvek pogreno" prikazivati i gledati nasilje na
televiziji i u bioskopu? Da li takvo nasilje pomae telu-boli? Na
trenutnom stepenu razvoja oveanstva, nasilje nije samo
sveprisutno nego je i u porastu, jer se stara egoina svest,
uveana kroz kolektivno telo-boli, jaa pre neizbenog kraja.
Ako film pokazuje nasilje u irem smislu, ako ukazuje na njegovo
poreklo i posledice, ako pokazuje ta ini rtvi kao i poiniocu,
ako pokazuje kolektivnu nesvesnost koja lei iza tog nasilja i
prenosi se s generacije na generaciju (bes i mrnja koji ive u

ljudima u vidu tela-boli), onda ti filmovi mogu obaviti osnovnu

funkciju u buenju ljudske svesti. Mogu delovati kao ogledalo u
kom oveanstvo moe videti svoju ludost. Ono u vama to ludi
lo vidi kao takvo (ak iako je vae lino) predstavlja zdrav razum,
svest koja se izdie, okonanje ludosti.
Takvi filmovi zaista postoje i oni ne hrane telo-boli. Neki
od najboljih antiratnih filmova su oni koji pokazuju ratnu stvarnost
umesto njegovu glamuroznu stranu. Telo-boli se jedino moe
hraniti filmovima u kojima je nasilje prikazano kao normalno ili
ak poeljno ponaanje, ili u onima u kojima se velia u jednu
svrhu - da bi se u gledaocu stvorila negativna emocija. Na taj
nain, ova vrsta filmova postaje fiks" za ona tela-boli koja su
navuena na bol.
Popularni tabloidi ne prodaju vesti nego negativne emoci
je, hranu za telo-boli. Neuveno" vie ogromni naslov, ili
Budale". Britanski tabloidi prednjae u tome. Oni znaju da nega
tivne emocije prodaju vie primeraka novina nego bilo koja vest.
Postoji sklonost, posebno u informativnim emisijama, da
se uiva u loim vestima. to je vest gora, to su voditelji uzbu
eniji i esto je to negativno uzbuenje stvoreno od strane samih
medija. Tela-boli jednostavno uivaju u tome.
KOLEKTIVNO ENSKO TELO-BOLI
Kolektivna dimenzija tela-boli satkana je od razliitih niti.
Plemena, nacije, rase, sve one poseduju svoja kolektivna tela-boli, neki vra nego drugi, i veina lanova tih plemena ili
nacija ili rasa uestvuju u njemu u veoj ili manjoj meri.
Skoro svaka ena uestvuje u kolektivnom enskom telu-boli, koje tei ka tome da se pokrene upravo pre menstrualnog
ciklusa. U to vreme mnoge ene su preosetljive zbog intenzivnih
negativnih emocija.
Potiskivanje enskog principa, posebno tokom poslednjih
dve hiljade godina, pomoglo je egu da dobije apsolutnu pred
nost u kolektivnoj ljudskoj psihi. Iako i ene imaju ego, on se

lake ukoreni i raste u mukom obliku nego u enskom. To je

zato to su ene u manjoj meri identifikovane sa svojim umom.
One su blie svom unutranjem telu i inteligenciji organizma,
odakle potiu intuitivne reakcije. enski oblik nije strogo ukalu
pljen poput mukog, poseduje veu otvorenost i osetljivost prema
drugim oblicima ivota, i vie je u skladu sa svetom prirode.
Da ravnotea izmeu muke i enske energije nije
unitena, rast ega bi u velikoj meri bio ogranien. Ne bismo obja
vili rat prirodi, i ne bismo bili u potpunosti odvojeni od svog Bia.
Niko ne zna tanu cifru jer niko nije vodio zapisnik, ali se
pretpostavlja da je tokom tristogodinjeg perioda tri do pet miliona ena mueno i ubijeno u ime Svete inkvizicije", institucije
oformljene od strane Rimske katolike crkve kako bi se potisnu
la jeres. Ona je u istom rangu s holokaustom, koji predstavlja
jedno od najcrnjih poglavlja u ljudskoj istoriji. Bilo je dovoljno da
ena pokae ljubav prema ivotinjama, sama proeta poljem ili
umom, ili sakuplja lekovito bilje da bi bila oznaena kao vetica,
a onda muena i spaljena na lomai. Sveta enstvenost je
proglaena demonskom, i cela ta dimenzija je skoro u potpuno
sti nestala s lica zemlje. I druge kulture i religije, poput judaizma,
islama, ak i budizma, potiskivale su ensku dimenziju, mada na
manje nasilan nain. ena je, smatralo se, ona koja raa, i ona je
u vlasnitvu mukarca. Mukarci, koji su poricali enstvenost ak
i u sebi, upravljali su svetom, svetom koji je bio van ravnotee.
Ostalo je istorija ili, tanije, sluaj istorije ludila.
Ko je odgovoran za taj strah od enskog, koji se moe
opisati jedino kao akutna kolektivna paranoja? Moemo rei:
naravno, mukarci. Ali zato su onda u mnogim starim
prehrianskim civilizacijama poput sumerske, egipatske i
keltske ene bile potovane i niko se nije plaio enskog princi
pa? ta je to to je iznenada nateralo mukarce da se oseaju
ugroenim od strane ena? Ego koji se razvijao u njima. Znao je
da moe dobiti potpunu kontrolu nad planetom kroz muki oblik,
a da bi to uradio, morao je ene uiniti bespomonim.
Vremenom, ego je preuzeo kontrolu i nad veinom ena,
ali se nikad nije mogao ukoreniti toliko duboko kao kod
mukaraca.

Sada se suoavamo sa situacijom u kojoj je potiskivanje

enstvenosti postalo esto, ak i kod samih ena. Iz razloga to
je potisnuta, sveta enstvenost se u svakoj eni osea kao emo
cionalna bol. Zapravo, postala je deo njihovog tela-boli, zajedno
s nagomilanim bolom, koji su ene oseale tokom milenijuma pri
poroajima, silovanjima, ropstvu, muenju i nasilnoj smrti.
Ali stvari se sada brzo menjaju. Zbog rastueg broja ljudi
koji postaju svesni, ego poputa svoj stisak nad ljudskim umom.
Poto ego nikada nije bio duboko ukorenjen u eni, taj stisak
poputa bre kod njih nego kod mukaraca.
NACIONALNA I RASNA TELA-BOLI
Pojedine zemlje u kojima je poinjeno mnogo kolektivnog
nasilja imaju tea kolektivna tela-boli nego druge. Iz tog razloga,
starije nacije esto imaju jaa tela-boli. Mlae zemlje, poput
Kanade ili Australije, i one koje su bile zatiene od ludila iz
okruenja, poput vajcarske, imaju laka tela-boli. Naravno, i u
tim zemljama ljudi imaju svoja lina tela-boli s kojima treba da se
nose. Ako ste dovoljno osetljivi, moete osetiti teinu u energet
skom polju odreenih zemalja onog trenutka kad izaete iz
aviona. U nekim zemljama moe se osetiti energetsko polje
skrivenog nasilja neposredno ispod povrine svakodnevnog
ivota. Kod pojedinih nacija, na primer, na Bliskom istoku, kolek
tivno telo-boli je toliko jako da je znaajan deo populacije pri
moran da ga ispoljava kroz beskrajne i sulude cikluse zloina i
odmazde, kroz koje se telo-boli neprestano obnavlja.
U zemljama u kojima je telo-boli teko, ali ne i snano,
ljudi pokuavaju da ne reaguju na kolektivnu emocionalnu bol: u
Nemakoj i Japanu kroz rad, u pojedinim zemljama kroz raspro
stranjeno uivanje u alkoholu (koje, meutim, ima suprotni efekat
i stimulie telo-boli, posebno ako se pretera). Kinesko teko telo-boli donekle je ublaeno kroz rasprostranjeno upranjavanje tai-ija, koje zaudo nije proglaeno nezakonitim od strane komu
nistike vlade, koja se osea ugroenom svim to ne moe da

kontrolie. Svaki dan na ulicama i u parkovima milioni ljudi

vebaju meditaciju u pokretu, koja umiruje um. To je veoma
znaajno za kolektivno energetsko polje i vodi ka umanjivanju
tela-boli tako to smanjuje razmiljanje i stvara Prisustvo.
Duhovne prakse koje ukljuuju fiziko telo, poput tai-ija,
18
i kunga i joge, sve se ee prihvataju i na Zapadu. Ove vebe
ne dovode do razdvajanja tela i duha nego pomau slabljenju
tela-boli. Odigrae znaajnu ulogu u globalnom buenju.
Kolektivno rasno telo-boli naglaeno je kod Jevreja, koji
pate od progona u mnogim zemljama. Ne iznenauje ni to to je
snano i kod Indijanaca, iji je broj smanjen i ija je kultura skoro
unitena od strane evropskih doseljenika. I kod Afro-Amerikanaca telo-boli je naglaeno. Njihovi preci su nasilno
proterani sa svojih ognjita, batinama naterani u potlaeni
poloaj i prodati kao robovi. Temelj amerike ekonomske pro
cvati bazirao se na radu etiri ili pet miliona afrikih robova.
Zapravo, ta patnja nanesena Indijancima i Afro-Amerikancima
nije ostala ograniena na samo te dve rase, ona je postala deo
kolektivnog amerikog tela-boli. est je sluaj da i poinioci i
rtve pate od posledica raznih nasilnikih inova, ugnjetavanja i
brutalnosti. Jer, to inite drugima, inite i sebi.
I stvarno, nije vano koliki deo vaeg tela-boli pripada
vaoj naciji ili rasi, a koliki deo je va lino. U svakom sluaju,
jedino ga moete prevazii tako to ete preuzeti odgovornost za
vae trenutno unutranje stanje. ak iako se krivica ini oprav
danom, sve dok krivite druge, nastavljate da hranite svoje telo-boli mislima i ostajete zarobljeni u svom egu. Postoji samo jedan
zloinac na naoj planeti: ljudska svest. Takvo shvatanje donosi
iskreni oprotaj. Sa oprotajem, va identitet rtve nestaje i raa
se vaa prava mo - mo Prisustva. Umesto da krivite tamu, une
site svetlost.

18

i kung ( Qigong ) je sve popularniji oblik kineske medicine, i predstavlja koordinaciju

razliitih ema disanja sa raznim fizikim stavovima i kretanjima tela. - Prim. prev.

ESTO POGLAVLJE

Oslobaanje

Poetak oslobaanja od tela-boli lei u prepoznavanju

injenice da vi posedujete telo-boli. Takoe, zavisi od vae
sposobnosti da budete dovoljno prisutni, dovoljno paljivi da ga
primetite u sebi kao teak upliv negativne emocije onoga trenut
ka kada se aktivira. Kada je prepoznato, ne moe se vie pre
tvarati da ste vi i iveti i obnavljati se kroz vas.
Vaa svesna Prisutnost je pravi razlog prekida identifikovanja s telom-boli. Kada se ne identifikujete s njim, telo-boli ne
moe vie da kontrolie vae razmiljanje i ne moe da se
obnavlja tako to e se hraniti vaim mislima. Telo-boli se ne raz
gradi odjednom, ali onda kada prekinete vezu izmeu njega i
svog razmiljanja, ono poinje da gubi svoju energiju. Vae
razmiljanje nije vie zaklonjeno vaim emocijama, vae trenutno
opaanje nije poremeeno prolou. Energija koja je bila
zarobljena u telu-boli menja svoju frekvenciju i prenosi se na
Prisustvo. Na taj nain telo-boli postaje pokreta svesti. To je
razlog zato su pojedini najmudriji, najprosveeniji mukarci i
ene posedovali teko telo-boli.
Bez obzira na to ta kaete ili uradite ili kakvo lice pokazu
jete svetu, vae mentalno-emocionalno stanje ne moe se prikri
ti. Svako ljudsko bie emituje energetsko polje koje odgovara
njegovom unutranjem stanju, i veina ljudi ga moe osetiti,
mada energiju drugih mogu osetiti samo podsvesno. Drugim

reima, oni ne znaju da je oseaju, ali ipak u velikoj meri ona

odreuje ono to oseaju prema ljudima i nain na koji reaguju
na njih. Izvestan broj ljudi veoma je svestan te injenice kada se
prvi put sretne s nekim, ak i pre razmene rei. Ubrzo, meutim,
rei preuzmu kontrolu nad odnosom, a s reima dolaze i uloge,
koje veina ljudi tumai. Panja se preusmeri na carstvo misli i
umanjuje se sposobnost da se oseti energetsko polje drugih. Pa
ipak, ono se i dalje osea na nesvesnom nivou.
Kada shvatite da tela-boli nesvesno tragaju za jo boli, tj. da
ele da se desi neto loe, shvatiete da su brojne saobraajne
nesree prouzrokovane od strane vozaa ija su tela-boli aktivna
sve vreme. Kada dva vozaa s aktivnim telima-boli istovremeno
stignu na raskrsnicu, velika je verovatnoa da e doi do
saobraajne nesree, mnogo vea nego pri normalnim okolnosti
ma. Obojica nesvesno ele da se nesrea desi. Uloga tela-boli u
saobraajnim nesreama je najoiglednija kod fenomena ulinog
besa", kada vozai postanu fiziki nasilni bez valjanog razloga, na
primer, kada neko ispred njih vozi preterano sporo.
Mnogo nasilja je naneseno od strane normalnih" ljudi
koji su se privremeno transformisali u manijake. irom sveta u
sudskim procesima moe se uti advokat odbrane kako tvrdi:
Ovo ne prilii njegovom/njenom karakteru." I optueni tvrdi:
Ne znam ta me je bilo spopalo." Koliko je meni poznato,
nijedan advokat odbrane nije rekao, mada se i to moe desiti:
Ovo je sluaj umanjene odgovornosti. Telo-boli moga klijenta
bilo je aktivno i on nije znao ta radi. Zapravo, on to nije ni ura
dio. Njegovo telo-boli je odgovorno za to."
Da li to znai da ljudi nisu odgovorni za svoja dela kada su
pod opsadom tela-boli? Moj odgovor glasi: Pa, zar mogu biti?
Kako moete biti odgovorni kada ste nesvesni, kada ne znate ta
inite? Meutim, na irem planu, ljudska bia su predodreena
da se razviju u svesna bia, i oni koji ne uspeju u tome patie od
posledica svoje nesvesnosti. Nee biti u skladu s evolucionim
impulsom univerzuma.
A ak je i to samo relativno tano. Iz ire perspektive, nije
mogue biti neusklaen s evolucijom univerzuma, tako da i ljud
ska nesvesnost i patnja koja iz nje proistie predstavljaju deo te

evolucije. Kada vie ne moete da izdrite beskonani ciklus pat

nje, poinjete da se budite. Izgleda da i telo-boli ima svoje
obavezno mesto u iroj slici.
PRISUSTVO
ena u tridesetim godinama dola je da me poseti. Dok se
pozdravljala sa mnom, mogao sam osetiti bol iza njenog kulturnog
i usiljenog osmeha. Poela je da mi pria svoju priu, i za nekoliko
sekundi njen se osmeh pretvorio u bolnu grimasu. Potom je poela
da nekontrolisano jeca. Rekla je da se osea usamljeno i neispu
njeno. Bilo je toliko besa i tuge u njoj. Kao dete bila je fiziki
zlostavljana od strane nasilnog oca. Ubrzo sam shvatio da njena
bol nije prouzrokovana okolnostima njenog sadanjeg ivota nego
neverovatno tekim telom-boli. Njeno telo-boli je postalo filter
kroz koji je sagledavala svoju ivotnu situaciju. Jo nije mogla da
uoi vezu izmeu svoje emocionalne boli i svojih misli, jer je bila
identifikovana i s jednim i s drugim. Nije mogla da shvati da svoje
telo-boli hrani sopstvenim mislima. Drugim reima, ivela je s
teretom duboko nesrenog doivljaja o sopstvenom ja". U
odreenom trenutku, meutim, sigurno je shvatila da je njena bol
poticala iz nje, da je sama sebi predstavljala teret. Bila je spremna
za buenje, i zbog toga je i dola kod mene.
Usmerio sam njenu panju na ono to je oseala u sebi i
zatraio da oseti emociju direktno, a ne kroz filter svojih
nesrenih misli, svoje nesrene prie. Ona mi je odgovorila da je
od mene oekivala da joj ukaem na put ka oslobaanju od
nesree, ne ka nesrei. Nevoljno, meutim, uinila je ono ta
sam traio od nje. Suze su joj lile niz lice, celo telo se treslo. ,,U
ovom trenutku, to je ono to oseate", odgovorio sam joj. Ne
postoji nita to moete da uradite povodom injenice da je u
ovom trenutku to ono to oseate. A sada, umesto da elite da
ovaj trenutak bude drugaiji nego to jeste, to dodaje jo boli na
bol koja se ve nalazi u vama, da li je mogue da u potpunosti
prihvatite da je to ono to trenutno oseate?"

Nekoliko trenutaka je bila tiha. Odjednom je izgledalo kao

da joj ponestalo strpljenja, spremala se da ustane i ljutito odgo
vorila: Ne, ne elim da prihvatim to." Ko govori iz vas?", upitao
sam je. Vi ili nesrea u vama? Moete li da uvidite da vaa
nesrea zbog toga to ste nesreni predstavlja samo dodatni sloj
nesree?" Ponovo se uutala. Ne traim od vas da uradite
neto. Sve to traim je da otkrijete da li je mogue da dozvolite
tim oseanjima da budu tu. Drugim reima, i ovo e moda da
zvui udno, ako ne marite za nesreu, ta se deava s njom? Zar
ne elite da saznate?"
Izgledala je zbunjeno, i nakon minut-dva sedenja u tiini,
odjednom sam primetio znaajnu promenu u njenom energet
skom polju. Rekla je: Ovo je udno. Jo uvek sam nesrena, ali
sada oko toga postoji prostor. ini mi se da mi nije vie toliko
vano." Tad sam prvi put uo da se neko izrazio na taj nain: po
stoji prostor oko moje nesree. Taj prostor, naravno, pojavljuje se
kada doe do unutranjeg prihvatanja svega to proivljavate u
sadanjem trenutku.
Nisam vie mnogo govorio, dozvolio sam njoj da bude
sama sa svojim iskustvom. Kasnije je shvatila da od onog trenut
ka kada je prestala s identifikovanjem sa svojim oseanjima, sa
starim bolnim oseajem koji je boravio u njoj, onog trenutka kada
je svoju panju direktno preusmerila na njega, a da nije pokuala
da mu se odupre, vie nije mogao da kontrolie njeno razmilja
nje i da se mea s njenom mentalnom konstrukcijom nazvanom
nesrena ja". Pojavila se druga dimenzija u njenom ivotu, koja
je prevazilazila njenu linu prolost - dimenzija Prisutnosti. Poto
ne moete biti nesreni ako nemate nesrenu priu, tu je kraj
vaoj nesrei. To je i poetak kraja tela-boli. Emocija sama od
sebe ne predstavlja nesreu. Jedino emocija uz nesrenu priu
ini nesreu.
Po zavretku nae seanse bilo je veoma ispunjavajue
znati da sam upravo prisustvovao izdizanju Prisutnosti u drugorh
ljudskom biu. Jedini razlog naeg postojanja u ljudskom obliku
je da donesemo dimenziju svesti na ovaj svet. Takoe sam pri
sustvovao umanjivanju tela-boli, ne putem borbe, nego
donoenjem svetlosti svesti k njemu.

Nekoliko minuta nakon njenog odlaska, prijateljica Je

navratila do mene da mi neto donese. im je ula, upitala je: ta
se ovde desilo? Osea se neka teina i tama. Povraa mi se. Otvori
prozore i zapali tamjan." Objasnio sam joj da sam upravo pri
sustvovao ogromnom oslobaanju kod nekoga ko je imao veoma
vrsto telo-boli i da je to to osea sigurno deo energije koja je
osloboena tokom seanse. Moja prijateljica, meutim, nije htela
da ostane i saslua ostatak. elela je da pobegne to pre.
Otvorio sam prozore i otiao na veeru u mali indijski
restoran u blizini. Ono to se desilo tamo dalja je potvrda onoga
to sam ve znao - na odreenom nivou, sva naizgled pojedi
nana ljudska tela-boli su povezana. Mada je oblik u kom je ta
potvrda dola predstavljao prilian ok za mene.
POVRATAK TELA-BOLI
Seo sam za sto i naruio obrok. Bilo je jo nekoliko gosti
ju u restoranu. Za stolom do mene sedeo je sredoveni ovek u
invalidskim kolicima, koji je upravo zavravao s veerom. Bacio
je pogled na mene, kratko ali intenzivno. Prolo je nekoliko mi
nuta. Odjednom se uznemirio, potresao, njegovo telo je poelo
da se trza. Konobar je priao da poisti njegov sto. ovek je
poeo da se prepire s njim. Hrana nije bila dobra. Bila je
uasna." Zato ste je onda pojeli?", upitao je konobar. Kao da je
samo to ekao. Poeo je da vie, postao nasilan. Iz njegovih usta
izletale su rei pune zlobe; intenzivna mrnja puna nasilja ispuni
la je prostoriju. Moglo se osetiti kako ta energija ulazi u elije
drugih i trai neto na ta bi se prikaila. Poeo je da vie i na
druge goste, ali iz nekog udnog razloga mene je izbegavao jer
sam sedeo sasvim Prisutan. Pretpostavljam da se univerzalno
ljudsko telo-boli vratilo da bi mi saoptilo: Mislio si da si me
pobedio! Samo me posmatraj! Jo sam tu." Takoe sam razmotrio
i mogunost da me je osloboeno energetsko polje koje je osta
lo nakon zavretka seanse pratilo do restorana i zakailo se za
prvu osobu u kojoj je nalo kompatibilnu frekvenciju oscilovanja,
tj. teko telo-boli.

Menader restorana je otvorio vrata i rekao: Idite. Samo

idite." ovek je izjurio u svojoj elektrinoj invalidskoj stolici i
ostavio sve u udu. Ubrzo se vratio. Njegovo telo-boli nije reklo
sve to je imalo da kae. Htelo je jo. Odgurnuo je vrata svojom
stolicom i poeo da vie grozote. Konobarica je pokuala da ga
zaustavi. Gurnuo je svoja kolica brzo napred i pritisnuo je uza
zid. Drugi gosti su joj priskoili u pomo i pokuali da ga odgurnu. Vika, dreka, pakao. Ubrzo je stigao policajac, ovek se
utiao, zamolili su ga da ode i da se ne vraa. Konobarica sreom
nije bila povredena, imala je samo nekoliko modrica na nogama.
Kada je sve bilo zavreno, menader je priao mom stolu i upitao
me kroz alu, ali moda intuitivno oseajui da je postojala neka
vrsta povezanosti: Da li ste vi odgovorni za ovo?"
TELO-BOLI KOD DECE
Tela-boli dece ponekad se manifestuju kroz loe raspo
loenje i povlaenje u sebe. Dete postane mrzovoljno, odbija da
sarauje s drugima, moda i sedi u oku, grli igraku i sisa
palac. Mogu se manifestovati i kroz napade plaa ili izlive besa.
Dete vie, baca se na pod ili postaje destruktivno. Neostvarene
elje mogu lako da pokrenu telo-boli, a kod ega u razvoju sila
eljenja moe biti izrazito snana. Roditelji bespomono i u neverici posmatraju kako se njihov mali aneo za samo nekoliko
sekundi pretvara u malog avola. Odakle dolazi sve to nezado
voljstvo?", pitaju se. U veoj ili manjoj meri, dolazi iz detetovog
udela u kolektivnom telu-boli oveanstva koje ide nazad, do
samog korena ljudskog ega.
Ali moda je dete ve preuzelo i bol iz tela-boli svojih
roditelja, tako da roditelji mogu videti u detetu odraz onoga to
se nalazi u njima. Veoma osetljiva deca nalaze se pod posebnim
uticajem tela-boli svojih roditelja. Zato to je primorano da pri
sustvuje sumanutim dramama svojih roditelja, kod deteta se
stvara nepodnoljiva emocionalna bol, tako da esto ta osetljiva
deca odrastu u odrasle ljude s tekim telom-boli. Roditelji ne

mogu da zavaraju decu ako pokuaju da sakriju svoja tela-boli od

njih i kau: Ne smemo se svaati pred decom." To obino znai
da dok roditelji vode uljudne razgovore, u domu preovladava
negativna energija. Potisnuta tela-boli su veoma otrovna, ak i
vie od aktivnih, i taj duevni otrov je apsorbovan od strane dece
i doprinosi razvoju njihovih tela-boli.
Pojedina deca nesvesno naue o egu i telu-boli jer ive s
nesvesnim roditeljima. ena ija su oba roditelja imala snana
ega i teka tela-boli rekla mi je jednom prilikom da je esto posmatrala svoje roditelje dok su vikali i galamili jedno na drugo, i
mada ih je volela, govorila je sebi: Oni su ludi. Kako sam ja
zavrila ovde?" U njoj je ve tada postojala svest o tome koliko je
takav nain ivota lud". Svest joj je pomogla da umanji koliinu
boli koju je apsorbovala iz svojih roditelja.
Roditelji se esto pitaju kako da se nose sa telom-boli
svoje dece. Primarno pitanje je, naravno, kako se nose sa svojim?
Da li ga prepoznaju u sebi? Da li su sposobni da budu dovoljno
prisutni kada se aktivira, te da budu svesni emocije na
oseajnom nivou pre nego to ona dobije ansu da se pretvori u
razmiljanje i time u nesrenu osobu"?
Dok dete ima napad tela-boli, ne postoji mnogo toga to
moete da uradite osim da ostanete prisutni i da ne budete
uvueni u emocionalnu reakciju. Telo-boli deteta bi se samo
hranilo time. Tela-boli mogu biti izrazito dramatina. Ne padajte
na dramu. Ne uzimajte je previe ozbiljno. Ako je telo-boli
pokrenuto neispunjenim eljenjem, ne poputajte sada. U pro
tivnom, dete e nauiti sledee: to sam nesreniji, vea je
verovatnoa da u dobiti ono to elim." To je recept za disfunkcionalnost u kasnijem ivotu. Telo-boli e biti isfrustrirano
vaim nereagovanjem i moda e jo ee napasti pre nego se
povue. Na sreu, epizode tela-boli kod dece esto traju krae
nego kod odraslih.
Neto kasnije, kada se povue, ili moda sledeeg dana,
moete razgovarati s detetom o tome ta se dogodilo. Ali nemoj
te rei detetu nita o telu-boli. Umesto toga postavljajte pitanja.
Na primer: ta te je bilo spopalo jue kada nisi hteo da
prestane s vriskom? Da li se sea? Na ta te je to podsealo?

Je li bio dobar oseaj? Da li moe to da imenuje? Ne? Kad bi

imalo ime, kako bi se zvalo? Kad bi ga mogao videti, na ta bi
liilo? Moe li da nacrta kako bi to izgledalo? ta mu se desilo
kada je nestalo? Je li otilo na spavanje? Da li misli da e se
vratiti?"
Ovo su samo predlozi. Sva ova pitanja su smiljena tako
da dovedu do buenja sposobnosti kod deteta da postane svesno, tj. da doprinesu Prisutnosti. Ona e pomoi detetu da
prekine identifikaciju s telom-boli. Moete, takoe, razgovarati s
detetom o svom telu-boli koristei deju terminologiju. Naredni
put kada telo-boli zaposedne dete, moete rei: Vratilo se, zar
ne?" Koristite sve rei koje je dete koristilo kada je prialo o
njemu. Usmerite detetovu panju na to kako ga ono doivljava.
Neka se iz vaeg stava vidi da ste zainteresovani ili zaintrigirani,
a ne spremni da kritikujete ili osuujete.
Mala je verovatnoa da e to zaustaviti telo-boli u svom
naletu, i moda e izgledati kao da vas dete uopte ne uje, ali
jedan e deo svesnosti ostati negde u pozadini detetove svesti
ak i dok je telo-boli aktivno. Nakon nekoliko puta, svest e rasti,
a telo-boli slabiti. Dete prerasta u Prisutnost. Jednoga dana ete
shvatiti da je dete to koje vam govori da je vae lino telo-boli
preuzelo kontrolu nad vama.
NESREA
Ne potie sva nesrea od tela-boli. Jedan deo nje pred
stavlja novu nesreu, koja se stvara svaki put kada niste u skladu
sa sadanjim trenutkom, kada je Sadanji trenutak poreknut na
ovaj ili onaj nain. Kada shvatite da je sadanji trenutak sveprisu
tan i samim tim neizbean, moete mu pridodati nekompromisno
da", i ne samo da ete prestati da stvarate novu nesreu nego
ete se, kada unutranji otpor nestane, osetiti osnaenim samim
ivotom.
Nesrea tela-boli je uvek preterana u odnosu na njen
uzrok. Drugim reima, predstavlja preteranu reakciju. Tako je

najee vidi onaj ko pati, opsednuta osoba, mada nije uvek

takav sluaj. Pojedinac s tekim telom-boli lako pronalazi
razloge za nemir, bes, povreenost, tugu ili strah. Relativno
beznaajne stvari, koje bi neko drugi odbacio uz osmeh ili ih ne
bi ni primetio, postaju oigledan uzrok intenzivne nesree. One
naravno ne predstavljaju stvarne uzroke, nego samo pokretae.
One vraaju u ivot staru akumuliranu emociju. Emociju koja
potom utie na glavu i uveava i jaa egoinu strukturu mozga.
Telo-boli i ego su veoma bliski. Potrebni su jedno drugom.
Dogaaj ili situacija koji ih pokreu tumae se kroz perspektivu
veoma emotivnog ega i na njih se reaguje u skladu s tim.
Takorei, njegov znaaj postaje u potpunosti izopaen.
Posmatrate prolost oima emocionalne prolosti unutar vas.
Drugim reima, ono to vidite i proivljavate ne nalazi se u tom
dogaaju ili situaciji nego u vama. Ili, u pojedinim sluajevima,
nalazi se u dogaaju ili situaciji, ali vi ga uveavate kroz vau
reakciju. Ta reakcija, to uveavanje, predstavlja ono to telo-boli
eli i to mu je potrebno, ono ime se hrani.
Nekome ko je opsednut tekim telom-boli, esto je
nemogue da istupi iz svoje poremeene interpretacije teko
emocionalne prie". to je emocija u prii negativnija, telo-boli
postaje tee i nepremostivije. Pria se ne vidi kao takva nego se
zameni za stvarnost. Kada ste potpuno zarobljeni u pokretu misli
i propratnih emocija, istupanje nije mogue jer vi zapravo i ne
znate ta se nalazi vani. Zarobljeni ste u svom filmu ili snu,
zarobljeni u sopstvenom paklu. Za vas je to stvarnost, drugaija
stvarnost nije mogua. I to se vas tie, i vaa reakcija je jedina
mogua.
PREKID IDENTIFIKOVANJA S TELOM-BOLI
Osoba sa snanim, aktivnim telom-boli ima posebno emitovanje energije, koje drugi ljudi opaaju kao veoma neprijatno.
Kada se sretnu s takvom osobom, pojedini ljudi poele da se
odmah udalje od nje ili da svedu kontakt na minimum. Oseaju

odvratnost prema energetskom polju druge osobe. Drugi osete

talas agresije prema toj osobi i budu grubi ili je napadnu verbal
no, moda ak i fiziki. To znai da u njima postoji neto to
odjekuje telom-boli druge osobe. Ono na ta reaguju tako snano
nalazi se i u njima. To je njihovo telo-boli.
Ne iznenauje to to se ljudi s tekim telom-boli esto
nau u konfliktnim situacijama. Ponekad, naravno, oni ih sami
izazovu. Ali esto ne uine nita. Negativnost koju emituju dovolj
na je da privue neprijateljstvo i stvori konflikt. Potreban je visok
stepen Prisutnosti da bi se izbeglo reagovanje kada se suoite s
nekim ko ima veoma aktivno telo-boli. Ako ste sposobni da
ostanete prisutni, ponekad se deava da vae Prisustvo omogui
drugoj osobi da prekine identifikaciju sa sopstvenim telom-boli i
time iskusi udo iznenadnog buenja. Iako je buenje moda
kratkotrajno, proces buenja e zapoeti.
Jedno od prvih takvih buenja kojima sam prisustvovao
desilo se pre mnogo godina. Zvono na mojim vratima oglasilo se
negde oko jedanaest sati uvee. Preko interfona se zauo uzne
mireni glas moje susetke Etel: Moramo da porazgovaramo.
Veoma je vano. Molim te, pusti me unutra." Etel je sredovena
ena, inteligentna i visoko obrazovana, ali i osoba s jakim egom
i tekim telom-boli. U adolescenciji je uspela da pobegne iz
nacistike Nemake, dok su mnogi lanovi njene porodice
nestali u koncentracionim logorima.
Etel je sela na kau, potresena. Ruke su joj se tresle.
Izvadila je pisma i dokumente iz fascikle koju je ponela sa sobom
i rasula ih po kauu i podu. Imao sam udan oseaj, kao da se
prekida u mom telu okrenuo na maksimum. Nije mi preostalo
nita drugo osim da ostanem otvoren, paljiv, intenzivno prisutan,
prisutan svakom elijom svoga tela. Gledao sam u nju bez
ikakvih misli ili osuivanja i sluao mimo, bez unutranjih
komentara. Bujica rei je izletela iz njenih usta: Danas su mi
poslali jo jedno pretee pismo. Svete mi se. Mora mi pomoi.
Moramo da im uzvratimo udarac. Njihovi podmukli advokati
nee prezati ni od ega. Izgubiu svoj dom. Prete mi isterivanjem iz kue..."

Istina je bila da je odbila da plati raune za usluge jer oni

koji su zadueni za odravanje nisu izvrili pojedine popravke.
Za uzvrat su joj zapretili da e je odvesti pred sud.
Priala je desetak minuta. Ja sam sedeo, gledao i sluao.
Odjednom je prestala da pria, pogledala je u papire rasute oko
sebe i kao da se probudila iz sna. Smirila se i razneila. Celo
njeno energetsko polje se promenilo. Zatim me je pogledala i
rekla: Ovo nije toliko vano, zar ne?" Ne, nije", odgovorio sam.
Sedela je mirno nekoliko minuta, pokupila svoje papire i otila.
Sledee jutro me je zaustavila na ulici i pogledala nekako sum
njiavo. ta si mi uradio? Prole noi sam prvi put u proteklih
nekoliko godina mimo spavala. Zapravo, spavala sam kao beba."
Bila je ubeena da sam joj neto uradio", ali istina je da
nisam. Umesto to me je pitala ta sam joj uradio, trebalo je da
me pita ta joj nisam uradio. Nisam reagovao, nisam potvrdio
stvarno postojanje njene prie, nisam hranio, njen um s jo vie
misli i njeno telo-boli s jo vie emocija. Dozvolio sam joj da
osea to to je oseala u tom trenutku, a sposobnost za tako
neto lei u nereagovanju, nedelanju. Biti prisutan uvek je mnogo
monije od svega to neko moe da kae ili uradi, mada
ponekad i to stanje doprinosi stvaranju rei ili dela.
Ono to se njoj desilo ne predstavlja trajnu promenu,
nego ono to je mogue da se desi, deli onoga to se ve nalazi
u njoj. U uenjima zena, takva mogunost se naziva satori. Satori
je trenutak prisutnosti, kratko odstupanje od glasa u glavi,
misaonih procesa i njihovog odraza u telu u vidu emocije. To je
izdizanje unutranje prostranosti na mestu gde je pre postojalo
zaguenje misli i bura emocija.
Um koji misli ne moe razumeti Prisutnost i esto je
pogreno tumai. Kae da niste paljivi, da ste udaljeni, da
nemate samilosti, da se ne vezujete. Istina je da se vi vezujete, ali
na nivou koji je dublji od misli i emocija. Zapravo, na tom nivou
dolazi do istinskog spajanja, istinskog povezivanja, koje je
mnogo vie od prostog vezivanja. U dubokom miru Prisutnosti
moete osetiti bezoblinu sutinu i u sebi i u drugima kao neto
jedinstveno. Poznavanje sopstvene i jedinstvenosti drugih pred
stavlja istinsku ljubav, brigu, samilost.

POKRETAI"
Pojedina tela boli reaguju samo na odreenu vrstu pokre
taa ili situacija, i obino je to ona situacija koja odjekuje
odreenom vrstom emocionalne boli propaene u prolosti. Na
primer, ako dete odrasta s roditeljima za koje finansijska pitanja
predstavljaju izvor este drame i konflikta, on ili ona moe apsorbovati strah roditelja po pitanju novca i razviti telo-boli koje se
pokrene svaki put kad se pomenu finansije. Dete, ba kao i
odrastao ovek, uznemiri se ili naljuti ak i zbog beznaajne
sume novca. Iza te uznemirenosti i ljutnje lei pitanje opstanka i
intenzivnog straha. Imao sam prilike da sretnem duhovne, tj. rela
tivno svesne ljude, koji ponu da viu, da okrivljuju druge i da
optuuju svoje brokere ili agente za nekretnine onog trenutka
kada podignu slualicu kako bi razgovarali sa njima. Ba kao to
postoji upozorenje na kutijama za cigarete, moda bi slino upo
zorenje trebalo da stoji i na svakoj novanici i bankarskom
izvetaju: Novac moe da aktivira telo-boli i dovede do potpune
nesvesnosti."
Oni koji su bili zanemareni ili zlostavljani u detinjstvu od
strane jednog ili oba roditelja verovatno e razviti telo-boli koje
se aktivira u svakoj situaciji koja i najmanje podsea na njihovu
prvobitnu bol zbog naputanja. Prijatelj koji kasni nekoliko minu
ta na aerodrom ili suprunik koji dolazi kasno mogu da pokrenu
intenzivne napade tela-boli. Ako ih njihov partner ili suprunik
napusti ili umre, emocionalna bol koju oseaju mnogo je jaa od
boli koja je normalna u takvim situacijama. Kree se od inten
zivne uznemirenosti, dugotrajne onesposobljavajue depresije
do opsesivnog besa.
ena koja je u detinjstvu fiziki zlostavljanja od strane oca
moda e otkriti da se njeno telo-boli lako aktivira u bliskoj vezi
s mukarcem. S druge strane, emocija od koje je sainjeno njeno
telo-boli moe biti privuena ka mukarcu ije je telo-boli slino
onom njenog oca. Njeno telo-boli moe osetiti magnetsko
privlaenje ka onome to e joj priutiti jo iste boli. Bol je nekad
pogreno protumaena kao zaljubljivanje.

Mukarac koji je bio neeljeno dete i kome nije pruena

ljubav nego samo minimum panje i brige od strane majke, razvija
veoma dvosmisleno telo-boli, koje se sastoji od neuzvraene inten
zivne enje za majinskom ljubavi i panjom i, istovremeno, inten
zivnom mrnjom prema njoj jer mu je uskraivala ono to mu je
oajniki bilo potrebno. Kada odraste, skoro svaka ena e
pokrenuti oseaj nedostatka u njegovom telu-boli, oblik emo
cionalne boli, i to e se manifestovati kao zavisniki impuls da
osvoji i zavede" skoro svaku enu koju sretne, i da na taj nain pri
dobije ensku ljubav i panju za kojom telo-boli ezne. Postaje
strunjak za zavoenje, ali im veza postane intimnija ili bude odbi
jen, bes tela-boli prema svojoj majci se pojavljuje i sabotira vezu.
Dok budete prepoznavali svoje telo-boli u trenutku kad se
aktivira, uoiete koji su najei pokretai, bilo da se radi o
situaciji ili neemu drugom, neemu to ljudi rade ili govore.
Kada se ti pokretai pojave, odmah ete uvideti kakvi su zaista i
produbiete stanje svesti. U roku od sekunde ili dve, primetiete
i emocionalnu reakciju koja je zapravo telo-boli, ali u stanju
budne Prisutnosti, i neete se identifikovati s njom, to znai da
telo-boli ne moe preuzeti kontrolu nad vama i postati glas u
vaoj glavi. Ako ste tada sa svojim partnerom, moete mu rei:
To to si upravo rekao (ili uradio) pokrenulo je moje telo-boli."
Dogovorite se s vaim partnerom da ete kada god neko od vas
kae ili uradi neto to pokrene telo-boli druge osobe partneru
ukazati na to. Na taj nain, telo-boli se ne moe obnavljati kroz
dramu u vezama, i umesto da vas vue u nesvesnost, pomoi e
vam da postanete u potpunosti svesni.
Svaki put kada ste prisutni dok se telo-boli aktivira, deo
negativne emocionalne energije tela-boli e sagoreti, ili e se
pretvoriti u Prisutnost. Ostatak tela-boli ubrzo se povue i eka
na bolju priliku da se ponovo pojavi, tj. eka da budete manje
svesni. Bolja prilika za telo-boli e se pojaviti svaki put kada
izgubite Prisutnost, moda nakon nekoliko pia ili nakon gleda
nja filma u kom ima mnogo nasilja. I najmanja negativna emoci
ja, poput nervoze ili nemira, moe da poslui kao prag za
povratak tela-boli. Telu-boli je potrebna vaa nesvesnost. Ne
moe da podnese svetlost Prisutnosti.

TELO-BOLI U ULOZI BUDILNIKA

Na prvi pogled, moe se uiniti da telo-boli predstavlja
najveu prepreku u buenju nove svesti kod oveanstva.
Okupira va um, kontrolie i remeti vae razmiljanje, unosi raz
dor u vae veze i ini se poput crnog oblaka koji zauzima vae
celokupno energetsko polje. Tera vas da budete nesvesni,
duhovno govorei, to znai u potpunosti identifikovani s umom
i emocijom. Tera vas da reagujete, tera vas da govorite i radite
ono to je izdizajnirano da stvara nesreu unutar vas i sveta.
Kako nesrea raste, meutim, stvara jo vei poremeaj u
vaem ivotu. Moda telo ne moe da podnese vie stresa i razvi
je bolest ili neku vrstu disfunkcionalnosti. Moda ete biti
umeani u saobraajnu nesreu, odreenu konfliktnu situaciju ili
dramu koja je prouzrokovana eljom tela-boli za tim da se neto
loe dogodi ili da poinite fiziko nasilje. Ili sve postane suvie
teko i vi vie ne moete da ivite sa svojom nesreom. Telo-boli,
naravno, deo je tog lanog doivljaja koji imate o sebi.
Kad god telo-boli preuzme kontrolu nad vama, kad god ga
ne doivite onakvim kakvo je, postaje deo vaeg ega. Bilo ta s
im se identifikujete pretvara se u ego. Telo-boli predstavlja
jedno od najsnanijih entiteta s kojima se ego identifikuje, ba
kao to je telu-boli potreban ego da bi se obnovilo kroz njega.
Nesveta zajednica, meutim, naposletku se rui u onim sluaje
vima gde je telo-boli toliko teko da egoina struktura mozga,
umesto da se ojaa pomou njega, postaje slabija usled
neprestanih naleta energije tela-boli, ba poput elektronskog
aparata koji dobija napajanje kroz elektrinu energiju, ali moe
pregoreti ako je napon suvie visok.
Ljudi sa snanim telima-boli esto dou do take kada
osete da je njihov ivot postao nepodnoljiv, kada vie ne mogu
da podnose bol, niti dramu. Jedna osoba je ovo stanje opisala
jednostavnim i prostim reima, rekla je da joj je dosta toga da
bude nesrena". Pojedini ljudi, poput mene, mogu osetiti da vie
ne mogu da podnose svoje prisustvo. Tada za njih unutranji mir
postaje prioritet. Njihova snana emocionalna bol tera ih da

prekinu identifikaciju sa sadrajem svojih umova i mentalno-emocionalnim strukturama koje doprinose stvaranju i odrava
nju nesrenog sebe. Oni onda znaju da ni njihova nesrena pria
ni njihove emocije ne predstavljaju njih. Shvate da su oni znanje,
a ne ono znano. Umesto da ih odvue u nesvesnost, telo-boli
postaje njihov budilnik, odluujui faktor koji ih natera u stanje
Prisutnosti.
Meutim, zahvaljujui uplivu svesti bez presedana, kojem
prisustvujemo, mnogim ljudima vie nije potrebno da proi
vljavaju duboku bol da bi bili sposobni da prekinu identifikaciju
s telom-boli. Kada god primete da se vraaju u prethodno disfunkcionalno stanje, mogu da odlue da se udalje od identifikovanja s razmiljanjem i emocijom i pristupe stanju Prisutnosti.
Oni odustanu od opiranja, postaju mirni i paljivi, jedno s onim
to je unutra ali i spolja.
Naredni korak u ljudskom razvoju nije neizbean, ali po
prvi put u istoriji nae planete to moe biti svestan izbor. Ko
odluuje o tome? Vi. A ko ste vi? Svest koja je postala svesna
sebe.
OSLOBAANJE OD TELA-BOLI
Pitanje koje ljudi esto postavljaju glasi: Koliko vremena je
potrebno da bih se oslobodio tela-boli?" Odgovor naravno zavisi i
od vrstine pojedinanog tela-boli kao i od stepena ili intenziteta
Prisutnosti koja je prisutna kod pojedinca. Ali, patnju koju nanosite
i sebi i drugima ne prouzrokuje telo-boli ve vae identifikovanje
s njim. Ne tera vas telo-boli da iznova proivljavate prolost, ne
dri vas ono u stanju nesvesnosti nego identifikovanje s njim.
Stoga bi adekvatnije pitanje bilo: Koliko vremena je potrebno da
bi se oslobodili od identifikacije s telom-boli?"
Odgovor na to pitanje glasi: Nimalo. Kada je telo-boli
aktivno, znajte da to to oseate predstavlja telo-boli u vama. To
znanje je sve to vam je potrebno da biste prekinuli identifikaci
ju, i proces potpune promene moe da pone. Znanje spreava

staru emociju da dospe do vae glave i preuzme kontrolu ne

samo nad unutranjim dijalogom nego i nad vaim postupcima i
kontaktima s drugim ljudima. To znai da telo-boli ne moe vie
da vas iskoriava i da se obnavlja kroz vas. Stara emocija moe
da ivi odreeni period vremena i da se periodino pojavljuje.
Takoe, moe vas prevariti i navesti da se ponovo identifikujete
s njom, i zamaskirati znanje, ali ne zadugo. To to staru emociju
ne projektujete na situacije znai da se suoavate direktno s
njom unutar sebe. Moda nee biti prijatno, ali vas nee ni ubiti.
Vaa Prisutnost je vie nego sposobna da je obuzda. Emocija ne
predstavlja ono ta ste vi.
Kada oseate telo-boli, nemojte prerano doneti zakljuak
da neto nije u redu s vama. Ako od sebe napravite problem,
samo inite uslugu egu. Znanje treba da bude ispraeno prihvatanjem. Sve ostalo e ga samo nanovo zamaskirati.
Prihvatanje znai da sebi dozvoljavate da oseate sve ono to
oseate u sadanjem trenutku. To je deo jestva" Sadanjeg
trenutka. Ne moete se protiviti onome ta jeste. Pa, u stvari,
moete, ali onda sebi stvarate patnju. Putem prihvatanja, posta
jete ono ta jeste: beskrajni, prostrani. Postajete celi. Niste vie
samo deo, jer je to nain na koji ego vidi sebe. Vaa prava priroda izlazi na videlo i ona je zapravo jedno s prirodom Boga.
Isus ukazuje na to reima: Budi vi, dakle celina, kao to
je ceo otac va nebeski."19 Budi savren" - rei koje se nalaze u
Novom zavetu predstavljaju pogrean prevod originalne grke
rei koja znai ceo. Drugim reima, vi ne treba da postanete celi,
nego da budete to to ve jeste s telom-boli ili bez njega.

19

Sveto Jevanelje po Mateju 5:48

SEDMO POGLAVLJE

Pronalaenje istinskog sebe

Gnothi seauton - Upoznaj samoga sebe. Ove rei su

isklesane iznad ulaza u hram Apolona na Delfima, mestu svetog
Proroita. U Staroj Grkoj, ljudi su dolazili u Proroite u nadi da
e saznati kakva ih sudbina eka ili kakve akcije da preduzmu u
odreenoj situaciji. Velika je verovatnoa da je veina posetilaca
proitala te rei dok je ulazila u zgradu, a da pri tom nije ni
shvatila da one ukazuju na dublju istinu nego to je to mogla biti
ijedna koju su dobili u Proroitu. Moda nisu shvatali da su, bez
obzira na to koliko velika otkrovenja ili istinu predstavljale, te
informacije, u krajnjem sluaju, beskorisne, jer ih nee spasti od
dalje nesree i samoprouzrokovane patnje. Oni nisu uspeli da
pronau istinu koja je skrivena u toj opomeni - upoznajte sebe.
Ono na ta te rei ukazuju je sledee: Pre nego to postavite
bilo koje drugo pitanje, prvo se zapitajte: 'Ko sam zapravo ja?'"
Nesvesni ljudi, a mnogo ih ostane nesvesno, zarobljeni u
stisku svog ega tokom celog ivota, veoma brzo e vam ponudi
ti odgovor na to pitanje: svoje ime, zanimanje, linu istoriju, oblik
ili stanje svog tela, i sve ostalo s im se identifikuju. Drugi se
mogu uiniti naprednijim jer sebe vide. kao besmrtne due ili
boanski duh. Ali da li oni stvarno znaju ko su ili su samo sadraju
svojih umova nadodali pojedine koncepte koji imaju duhovnu
notu? Poznavanje sebe ide mnogo dublje od prihvatanja zbira
ideja ili verovanja. Duhovne ideje i verovanja u najboljem sluaju
mogu vam ukazati put ka neemu, ali retko kad poseduju mo da
poremete vrsto ustanovljene sredinje koncepte o tome ta vi

zamiljate ko ste, i koji ine deo uslovljavanja ljudskog mozga.

Dobro poznavanje sebe nije ni u kakvoj vezi s idejama koje
tumaraju kroz va um. Poznavati sebe znai biti ukorenjen u Biu,
a ne izgubljen u svom umu.
KAKO SE ZAMILJATE
Va doivljaj o sebi odreuje ono to vi smatrate da vam je
potrebno i vano u ivotu, i sve ono to vam je vano imae mo
da vas uznemiri i poremeti. To moete da koristite kao kriterijum
pomou kog ete saznati koliko zapravo poznajete sebe. Ono to
vam je vano nije obavezno ono ta govorite ili u ta verujete,
nego ta vai preduzeti koraci i reakcije otkrivaju. Moda bi bilo
dobro da sebi postavite sledee pitanje: ta je to to me uznemirava i remeti?" Ako male stvari imaju mo da vas poremete,
onda ste vi upravo to - mali. U to nesvesno verujete. ta su male
stvari? Sve, jer je sve na svetu prolazno.
Moete rei: Svestan sam toga da sam besmrtni duh", ili
Umoran sam od ovog ludog sveta, elim samo malo mira". Tada
e zazvoniti telefon - loe vesti za vas: Dolo je do sloma na
berzi, dogovor je propao, auto vam je ukraden, tata vam stie u
posetu, put je otkazan, ugovor je prekren, partner vas je napu
stio, zahtevaju vie novca, okrivljuju vas za neto." Odjednom
dolazi do naleta besa, uznemirenosti. Glas vam postaje grublji:
Ne mogu vie da izdrim." Okrivljujete druge, optuujete i
napadate ih, branite ili opravdavate sebe, a sve se to deava
automatski. Neto vam je u tom trenutku oigledno vanije nego
unutranji mir, koji ste do pre jednog minuta eleli, i vie nite
besmrtni duh. Dogovor, novac, ugovor, gubitak ili nagovetaj
gubitka su vaniji. Kome? Besmrtnom duhu za koji tvrdite da ste?
Ne, nego vama. Malom vama, koji trai sigurnost ili ispunjenje u
stvarima koje su prolazne i ljuti se ili uznemiri kad ih ne dobije.
Pa, napokon znate ta stvarno mislite da ste.
Ako je mir zaista ono to elite, onda ete izabrati mir.
Ukoliko bi vam mir znaio vie od bilo ega, i ukoliko biste zaista

znali da ste duh umesto mali vi, ostali biste mirni i prilino
oprezni svaki put kada se suoite s izazovnim ljudima ili situaci
jama. Smesta biste prihvatili situaciju i time postali jedno s njom
umesto to se udaljavate od nje. Potom bi iz te vae opreznosti
proistekao odgovor. Odgovor bi dala svest (ono to ste), a ne
malo vi (ono to mislite da ste). To bi vas ojaalo i povealo vau
efikasnost, a pri tom ne biste stvarali neprijatelje.
Svet se uvek postara da ne ivite u zabludi o tome ta vi
mislite ko ste tako to vam pokae ta je ono to vam zaista znai.
Nain na koji reagujete na ljude i situacije, posebno kada se pojavi
izvestan izazov, najbolje pokazuje koliko zapravo poznajete sebe.
to ogranieniji, to ui egoini pogled imate o sebi, vie
ete posmatrati egoina ogranienja, nesvesnost u drugima,
koncentrisati se na njih i reagovati na njih. Njihove mane" ili ono
to vi smatrate njihovim manama za vas postaju njihov identitet.
To znai da ete u njima videti samo njihov ego i time jaati ego
u sebi. Umesto da gledate kroz" ego u drugima, vi gledate ,,u"
ego. Ko gleda u ego? Ego u vama.
Izrazito nesvesni ljudi doivljavaju svoj sopstveni ego kroz
njegov odraz u drugima. Kada shvatite da se ono na ta reagujete
kod drugih nalazi i u vama (a ponekad iskljuivo u vama),
poinjete da budete svesni svog ega. U toj fazi shvatite i da ste
drugima radili ono za ta ste mislili da su oni radili vama.
Prestajete da sebe posmatrate kao rtvu.
Vi niste ego, tako da kada postanete svesni ega u sebi, to
ne znai da znate ko ste, samo znai da znate ko niste. Ali samo
kroz znanje o tome ko niste uklanja se najvee prepreka istin
skom poznavanju sebe.
Niko vam ne moe rei ko ste. To bi predstavljalo samo
jo jedan koncept i ne bi doprinelo vaoj promeni. Ko ste ne
zahteva nikakvo verovanje. Zapravo, svako verovanje predstavlja
prepreku. Nije potrebno ni vae shvatanje jer ste vi ve vi. Ali bez
shvatanja, ono to ste vi, ne isijava u ovaj svet. Ostaje u domenu
nemanifestovanog, to, naravno, predstavlja va pravi dom. Vi
tada izgledate poput veoma siromane osobe koja ne zna da na
bankovnom raunu ima sto miliona dolara i njeno bogatstvo osta
je neiskorieni potencijal.

OBILJE
Ono za ta se smatrate blisko je povezano s nainom na
koji mislite da se drugi ophode prema vama. Izvestan broj ljudi
se ali na to kako se drugi ponaaju prema njima. Ne dobijam ni
malo potovanja, panje, priznanja, pohvala", este su rei. Ne
uzimaju me za ozbiljno." Ukoliko su ljudi paljivi prema njima,
sumnjaju da postoje skriveni motivi. Drugi ele da manipuliu
mnome, da me iskoriste. Niko me ne voli."
Ono za ta oni sebe smatraju je sledee: ,Ja sam siroti
'mali ja', ije potrebe nisu zadovoljene." Osnovno pogreno
shvatanje o tome ko su stvara disfunkcionalnost u svim njihovim
odnosima. Oni veruju da nemaju nita da daruju, a da ih svet ili
drugi ljudi spreavaju da dobiju ta im je potrebno. Njihova
celokupna stvarnost bazirana je na iluzornom shvatanju onoga
to su. Takvo shvatanje sabotira situacije, remeti sve odnose. Ako
je oseaj nedostatka, bez obzira na to da li se radi o novcu,
priznanju ili ljubavi, postao deo onoga to mislite da jeste, uvek
ete oseati nedostatak. Umesto da prihvatite dobro koje je uvek
prisutno u vaem ivotu, sve to vidite je nedostatak. Prihvatanje
dobrog koje je ve prisutno u vaem ivotu osnova je sveg obilja.
injenica je da bez obzira na to ta vi mislite da vam svet
uskrauje, vi to uskraujete svetu. To radite jer se duboko u sebi
smatrate malim i mislite da nemate ta da darujete svetu.
Pokuajte da u narednih nekoliko nedelja uradite sledee
i vidite kako se vaa stvarnost menja: ta god mislite da vam ljudi
uskrauju: pohvalu, zahvalnost, pomo, brigu itd., podarite im.
Nemate sve to? Samo se ponaajte kao da imate i sve e to doi
samo od sebe. Potom, ubrzo nakon to ponete davati, poeete
i da primate. Ne moete primiti ono to niste podarili. Odliv
odreuje priliv. Sve to mislite da vam svet uskrauje ve
posedujete, ali osim ako ne dozvolite tome i da otie, neete biti
svesni toga da imate. To podrazumeva obilje. Zakon da odliv
odreuje priliv iskazan je Isusovim snanim reima: Dajite, i
dae vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu dae
vam u naruje vie."20
20

Sveto Jevanelje po Luci 6:38

Izvor obilja se ne nalazi izvan vas. On je deo vas.

Meutim, ponite s prepoznavanjem i prihvatanjem obilja spolja.
Uoite punou ivota oko vas. Toplinu sunca na svojoj koi,
prelepo cvee izloeno ispred cveare, trenutak kada zagrizete
sono voe ili pokisnete do gole koe usred pljuska. Punoa
ivota je prisutna na svakom koraku. Prihvatanje obilja koje se
nalazi oko vas budi usnulo obilje u vama. Onda ga pustite da
istee van. Kada se nasmejete strancu, ve dolazi do malog
otpliva energije. Postajete davalac. esto sebi postavite pitanje:
ta sada mogu da dam? Kako mogu pomoi ovoj osobi, u ovoj
situaciji?" Nije potrebno da posedujete ita da biste oseali
obilje, mada ako konstantno oseate obilje, stvari e vam sigurno
same dolaziti. Obilje dolazi samo onima koji ga ve imaju. Zvui
skoro nepoteno, ali naravno da nije. To je univerzalni zakon. I
obilje i oskudica su unutranja stanja koja se manifestuju u vidu
vae stvarnosti. Isus je to iskazao sledeim reima: Jer ko ima,
21
dae mu se; a koji nema, uzee mu se i ono to ima."
POZNAVANJE SEBE I ZNANJE O SEBI
Moda i ne elite da poznajete sebe jer se plaite onoga
to ete otkriti. Mnogi ljudi se potajno plae da su loi. Ali nita
to moete saznati o sebi ne predstavlja vas. Nita to moete
znati o sebi ne predstavlja vas.
Dok izvestan broj ljudi ne eli da postane svestan sebe jer
se plai, drugi se odlikuju nezasitom radoznalou i ele da
znaju to vie. Moete biti toliko fascinirani sobom da provodite
godine u psihoanaliziranju, zalazite u svaki aspekt svog detinjstva, razotkrivate tajne strahove i elje, i nailazite na slojeve i slo
jeve sloenosti u strukturi svoje linosti i karaktera. Nakon deset
godina vaem terapeutu dosadite i vi i vaa pria i kae vam da
je analiza gotova. Poalje vas s dosijeom od pet hiljada strana.
To je sve o vama. To je ono to ste vi." Dok taj teki dosije nosite
kui, poetno zadovoljstvo zbog konanog poznavanja sebe
21

Sveto Jevanelje po Marku 4:25

ubrzo ustupi mesto oseanju nedovoljnosti i pritajenoj sumnji da

ste sigurno neto vie od toga. I zaista jeste, ne moda u kvanti
tativnom smislu - da postoji jo injenica, nego u kvalitativnom
smislu - da postoji dublja dimenzija vas.
Nema nita pogreno u psihoanalizi ili kopanju po svojoj
prolosti, sve dok znanje o sebi ne pomeate s poznavanjem
sebe. Dosije od pet hiljada strana je o vama; re je o sadraju
vaeg uma, koji je uslovljen prolou. ta god da saznate putem
psihoanalize ili samoposmatranja, sve je to o vama. To niste vi. To
je sadraj, ne sutina. Izdizanje iznad ega znai istupanje iz
sadraja. Poznavanje sebe podrazumeva biti ono to jeste, a biti
ono to jeste predstavlja prekid identifikacije sa sadrajem.
Veina ljudi sebe definie kroz sadraj svojih ivota. Sve
to opaate, doivljavate, radite, mislite ili oseate, sve je to
sadraj. Sadraj je ono to zaokupljuje panju veine ljudi i pred
stavlja ono s im se identifikuju. Kada pomislite ili kaete moj
ivot", ne mislite na ivot koji predstavlja vas nego na ivot koji
imate, ili se ini da ga imate. Mislite na sadraj: vae godine,
zdravlje, veze, finansije, posao i ivotnu situaciju, kao i mentalno-emocionalno stanje. Unutranje i spoljanje okolnosti vaeg
ivota, vaa prolost i budunost, sve su one u domenu sadraja,
kao i dogaaji, tj. sve to se deava.
ta jo postoji osim sadraja? Ono to obezbeuje ivot
sadraju - unutranji prostor svesti.
HAOS I VII RED
Kada sebe poznajete samo kroz sadraj, onda ete misliti
i da znate ta je dobro, a ta loe za vas. Pravite razliku izmeu
onoga to je dobro za vas" i onoga to je loe". To je fragmentisana percepcija celosti ivota, u kojoj je sve meusobno
povezano, u kojoj svaki dogaaj ima svoje neophodno mesto i
funkciju unutar te celosti. Celost, meutim, predstavlja vie od
spoljanjeg izgleda stvari, vie od ukupnog zbira njenih delova,
vie od bilo ega to va ivot ili svet sadri.
Ponekad iza naizgled nasuminog ili ak haotinog sleda

dogaaja u naim ivotima kao i u svetu lei skriveni vii red i

svrha, koji se polako razotkrivaju. Ovo je divno izraeno u jednoj
zen izreci: Sneg pada, a svaka je pahuljica na odgovarajuem
mestu." Neemo shvatiti taj vii red tako to emo razmiljati o
njemu, jer sve o emu razmiljamo je sadraj, dok vii red
proizilazi iz bezoblinog carstva svesti, iz univerzalne inteligen
cije. Ali moemo ga uoiti, i vie od toga, moemo postii sklad
s njim, to znai da moemo biti svesni uesnici u otkrivanju te
vie svrhe.
Kada zaemo u netaknutu umu, na um vidi samo nered
i haos svuda okolo. Nije ak ni u stanju da napravi razliku izmeu
ivota (dobro) i smrti (loe) jer svuda naokolo raste novi ivot iz
materije koja propada i trune. Samo ukoliko smo dovoljno mirni
u sebi, a buka od razmiljanja se povue, moemo postati svesni
skrivene harmonije, svetosti, vieg reda u kom sve ima svoje
savreno mesto i ne moe biti nita drugo do ono to jeste i
kakvo jeste.
Um se osea prijatnije u kultivisanom parku, koji je
paljivo osmiljen i nije samonikao. Tu postoji red koji je shvatljiv
za um. U umi postoji neshvatljiv red, koji se umu ini kao haos.
Nalazi se iznad misaonih kategorija dobrog i loeg. Ne moete
ga razumeti putem razmiljanja, ali ga moete osetiti kada se
oslobodite misli, kada se umirite, budete na oprezu, i ne
pokuavate da razumete ili objasnite. Samo tada moete postati
svesni svetosti ume. Onog trenutka kada osetite skrivenu har
moniju, tu svetost, shvatite da niste odvojeni od nje, a kada to
shvatite, postajete svesni uesnik u njoj. Na taj nain priroda vam
moe pomoi da nanovo postignete sklad sa celosti ivota.
DOBRO I LOE
U odreenom trenutku svog ivota veina ljudi postane
svesna toga da ne postoje samo raanje, rast, uspeh, dobro
zdravlje, zadovoljstvo i pobeivanje, nego i gubitak, neuspeh,
bolest, starost, propadanje, bol i smrt. Ovo se obino obeleava

kao dobro" i loe", kao red i nered. Smisao" ljudskih ivota

esto je u vezi sa onim to oznaavaju kao dobro", ali dobro je
konstantno u opasnosti da se srui, razgradi, poremeti, u opa
snosti od besmislenog loeg", nakon ega svako objanjenje
prestaje biti validno i ivot prestaje da ima smisao. Pre ili kasni
je, nered e upasti u svaiji ivot, bez obzira na to koliko polisa
osiguranja imali. Moe doi u vidu gubitka ili saobraajne ne
zgode, bolesti, invaliditeta, starosti, smrti. Meutim, upliv nereda
u ivot odreene osobe, to rezultira ruenjem svih definicija,
moe da predstavlja otvaranje ka viem redu.
22
Jer je premudrost ovog sveta ludost pred Bogom" , kae
se u Bibliji. ta predstavlja mudrost sveta? Pokret misli, i smisao
koji je definisan iskljuivo kroz misli.
Kroz razmiljanje se situacija ili dogaaj izoluju i nazovu
dobrim ili loim, kao da oni imaju posebno postojanje. Kroz
preterano oslanjanje na razmiljanje, stvarnost postaje fragmentisana. Ta fragmentacija je iluzija, ali izgleda prilino stvarno dok
ste zarobljeni u njoj. A opet, univerzum je nedeljiva celina u kojoj
je sve meusobno povezano i gde nita ne postoji u izolaciji.
Dublja meusobna povezanost svih stvari i dogaaja
podrazumeva da su mentalne oznake dobro" i loe" - iluzorne.
One uvek podrazumevaju ogranienu perspektivu, te su samo
delimino i privremeno tane. Ovo je ilustrovano u prii o
mudrom oveku koji je na lutriji dobio skupi auto. Njegova
porodica i prijatelji bili su veoma sreni zbog njega i doli su da
proslave s njim. Zar to nije lepo?", rekli su. Ba si srekovi."
ovek se nasmejao i rekao: Moda." Nekoliko nedelja je uivao
u vonji automobilom. Onda je jednog dana pijani voza naleteo
na njegov novi auto na raskrsnici, i on je zavrio u bolnici, s
viestrukim ranama. Njegova porodica i prijatelji su doli da ga
posete i rekli: Kakva nesrea!" ovek se ponovo nasmejao i
odgovorio: Moda." Dok je jo uvek leao u bolnici, dolo je do
odrona zemljita i njegova kua se sruila u more. Narednog
dana su njegovi prijatelji ponovo doli i rekli: Kakva srea to si
bio ovde, u bolnici!" On je ponovo odgovorio: Moda."
To moda" mudrog oveka znai da je on odbio da
22

Poslanice Sv. apostola Pavla, Prva Korinanima 3:19

osuuje bilo ta to se deavalo. Umesto osuivanja, on prihva

ta, i time postie svesni sklad s viim redom. On zna da je esto
nemogue da um razume kakvo mesto i svrhu naizgled nasumini dogaaji imaju u iroj slici. Ali ne postoje nasumini
dogaaji, niti postoje dogaaji i stvari koji postoje samo radi
sebe, izolovani. Atomi od kojih se sastoji vae telo nekad su bili
deo unutranjosti zvezda, a uzroci ak i najmanjih dogaaja
virtuelno su beskonani i povezani s celinom na neshvatljive
naine. Ako elite da pronaete uzrok svakom dogaaju,
moraete da se vratite na sami poetak stvaranja. Kosmos nije
haotian. Sama re cosmos znai red. Ali to nije red koji ljudski
mozak moe da razume, mada ponekad moe imati kratke uvide
u njega.
NE MARITI ZA ONO TO SE DEAVA
Krinamurti, veliki indijski filozof i duhovni uitelj, vie od
pedeset godina je putovao i drao besede irom sveta,
pokuavajui da reima, koje predstavljaju sadraj, iskae ono
to je iznad rei, iznad sadraja. Tokom jednog od svojih govora
iznenadio je publiku reima: Da li elite da vam otkrijem svoju
tajnu?" Svi su paljivo sluali. Veina ljudi iz publike je dolazila
da ga slua ve dvadeset ili trideset godina i nije uspevala da
uhvati sr njegovih uenja. Konano, nakon svih tih godina,
uitelj e im dati klju za razumevanje. Ovo je moja tajna", rekao
je. Ne marim za ono to se deava."
Nije dalje objanjavao, te pretpostavljam da je veina
publike bila zbunjenija nego pre. Implikacije ove proste izjave
su, meutim, veoma duboke.
ta se podrazumeva pod tim da ne marim za ono to se
deava? Podrazumeva se da, unutar sebe, ja prihvatam sve to se
deava. to se deava", naravno, ukazuje na kakvou ovog
trenutka, koji je ve ono to jeste. Ukazuje na sadraj, na oblik
koji ovaj trenutak, jedini koji i postoji, poprima. Prihvatati ta
jeste znai biti u vezi s unutranjim neopiranjem prema onome

to se deava. Znai ne pripisivati mentalne oznake dobrog ili

loeg, nego pustiti da bude ono to jeste. Da li to znai da vie ne
moete da preduzimate odreene korake kako biste uneli
promene u svoj ivot? Naprotiv. Kada je osnova za vae korake
unutranji sklad sa sadanjim trenutkom, vai koraci postaju
snaniji uz pomo inteligencije samog ivota.
JE LI TAKO?
Zen uitelj Hakuin iveo je u jednom gradu u Japanu. Bio
je visoko cenjen i mnogi ljudi su ga poseivali ne bi li dobili
duhovne savete. Desilo se da je kerka njegovih suseda,
tinejderka, zatrudnela. Kada su je njeni besni i ogoreni roditelji
ispitivali za identitet oca deteta, konano im je odgovorila da je
to Hakuin, zen uitelj. U estokom besu, roditelji su otrali do
Hakuina i galamei mu rekli da im je njihova kerka priznala da
je on otac njenog deteta. Sve to je on rekao bilo je: ,Je li tako?"
Skandalozne vesti su se brzo proirile gradom i izvan
njega. Uitelj je izgubio svoju reputaciju. To ga nije ni najmanje
zabrinjavalo. Niko mu vie nije dolazio u posete. Nije reagovao.
Kada se dete rodilo, roditelji su bebu odneli Hakuinu. Ti si otac,
ti se i brini o njemu." Uitelj je s puno ljubavi pazio dete. Godinu
dana kasnije, majka deteta je pokajniki priznala da je pravi otac
deteta mladi koji radi u mesnici. Veoma potreseni, roditelji su
otili do Hakuina da mu se izvine i zatrae oprotaj. Stvarno nam
je ao. Doli smo da uzmemo dete nazad. Naa kerka je pri
znala da ti nisi otac." Je li tako?", bilo je sve to je on rekao, i
predao im je dete.
Uitelj odgovara na lane optube i istinu, na loe i dobre
vesti na isti nain: Je li tako?" On dozvoljava obliku trenutka, bio
on dobar ili lo, da bude ono to jeste i ne uestvuje u ljudskoj
drami. Za njega postoji samo jedan trenutak, i taj trenutak je,
onakav kakav je. Dogaaji nisu personifikovani. On nije niija
rtva. On je u tolikoj meri jedno s onim to se deava da to to se
deava nema nikakvu mo nad njim. Jedino ako se opirete

onome to se deava, nai ete se u milosti toga, a svet e

odreivati vau sreu i nesreu.
Beba je paena s mnogo ljubavi. Loe se pretvara u dobro
kroz snagu neopiranja. Odgovarajui uvek tome to sadanji trenu
tak zahteva od njega, on se odrie deteta kada doe vreme za to.
Zamislite na trenutak kako bi ego reagovao tokom
razliitih faza ovog dogaaja.
EGO I SADANJI TRENUTAK
Najvanija i najstarija veza u vaem ivotu je ona sa
Sadanjim trenutkom ili, preciznije, sa svakim oblikom koji
Sadanji trenutak poprimi, tj. sa onim ta jeste ili ta se deava.
Ako je vaa veza sa Sadanjim trenutkom disfunkcionalna, ta e
se disfunkcionalnost odraziti na svaku vezu i svaku situaciju na
koju naiete. Ego se jednostavno moe definisati sledeim
reima: disfunkcionalna vea sa Sadanjim trenutkom. U ovom
trenutku moete da odluite kakvu vrstu veze elite da imate sa
Sadanjim trenutkom.
Jednom kada dostignete odreeni nivo svesti (a ako ovo
itate, onda svakako jeste), u mogunosti ste da odluite kakvu
vrstu veze elite da imate sa Sadanjim trenutkom. Da li elite da
Sadanji trenutak bude va prijatelj ili neprijatelj? Sadanji trenu
tak je nerazdvojiv od ivota, te vi, zapravo, odluujete kakvu vezu
elite da imate sa ivotom. Onda kada odluite da elite da vam
Sadanji trenutak bude prijatelj, na vama je da napravite prvi
korak: budite prijateljski nastrojeni prema njemu, doekajte ga s
osmehom bez obzira na to u kom obliku doe, i ubrzo ete videti rezultate. ivot postaje prijateljski nastrojen prema vama, ljudi
takoe, a okolnosti vam idu na ruku. Jedna odluka menja celu
vau stvarnost. Ali tu odluku morate da donosite uvek iznova, sve
dok ne postane sastavni deo vaeg ivota.
Odluka da Sadanji trenutak bude va prijatelj oznaava
kraj ega. Ego nikada ne moe biti u skladu sa Sadanjim
trenutkom, tj. sa ivotom, jer je u njegovoj prirodi da ignorie

Sadanji trenutak, da mu se opire ili umanjuje njegovu vrednost.

Ego ivi od vremena. to je ego jai, vie vremena vas dri u
svom stisku. Skoro svaka misao koju pomislite odnosi se na
prolost ili budunost, a va doivljaj o sebi oslanja se na
prolost, u potrazi za identitetom i na budunost, u potrazi za
ispunjenjem. Strah, uznemirenost, oekivanja, aljenje, krivica,
bes predstavljaju disfunkcionalnosti stanja svesti, koje je zavisno
od vremena.
Postoje tri naina na koja se ego ophodi prema Sada
njem trenutku; kao sredstvo za postizanje neega, kao prepre
ka ili kao neprijatelj. Razmotrimo svaki posebno. Kada se jedan
od njih pojavi kod vas, prepoznaete ga i doneti odluku.
Za ego, Sadanji trenutak je, u najboljem sluaju, koristan
onda kada slui kao sredstvo za postizanje neega. Vodi vas u
neki budui trenutak koji se smatra vanijim, mada se budunost
nikad ne pojavljuje osim u vidu Sadanjeg trenutka i stoga je
samo misao u vaoj glavi. Drugim reima, nikada niste u pot
punosti prisutni jer ste uvek zauzeti pokuajima da budete na
nekom drugom mestu.
Kada je ovaj obrazac izrazito oigledan, a to se esto
deava, Sadanji trenutak se vidi kao prepreka koja se mora
savladati. Tada se pojavljuju nestrpljenje, frustracije i stres, i u
naoj kulturi to predstavlja svakodnevicu, normalan ivot. ivot
koji se sastoji od Sadanjeg trenutka smatra se problemom" i vi
ivite u svetu problema koji se moraju reiti kako biste bili sreni,
ispunjeni ili poeli da ivite stvarnim ivotom, ili bar vi tako mi
slite. Problem u vezi s tim je sledei: iza svakog problema koji se
rei, pojavi se novi. Sve dok se Sadanji trenutak posmatra kao
prepreka, nema kraja problemima. Biu sve to eli od mene",
kae ivot ili Sadanji trenutak. Ophodiu se prema tebi isto kao
to se ti ophodi prema meni. Ako misli da sam problem, i biu
problem. Ako me vidi kao prepreku, i biu prepreka."
U najgorem sluaju, a to je esto, Sadanji trenutak se
doivljava kao neprijatelj. Kada mrzite to to radite,, alite se na
svoje okruenje, proklinjete stvari koje se deavaju ili su se
desile, ili kada se va unutranji dijalog sastoji od trebalo je i
nije trebalo", optubi i krivica, onda se nalazite u sukobu a onim

to jeste, u sukobu s onim to je ve onako kakvo je. Od ivota

pravite neprijatelja, a ivot na to odgovara: Rat je ono to elite,
i rat ete dobiti." Spoljanja stvarnost, koja uvek predstavlja
odraz vaeg unutranjeg stanja, doivljava se kao neprijateljska.
Glavno pitanje koje sebi treba da postavite glasi: Kakva
je moja veza sa Sadanjim trenutkom?" Onda paljivo potraite
odgovor. Da li Sadanji trenutak vidim kao sredstvo za postizan
je neega? Ili kao prepreku? Da li od njega pravim neprijatelja?
Poto je Sadanji trenutak sve to imate, a ivot je nerazdvojiv od
Sadanjeg trenutka, ono to se stvarno trai je odgovor na pita
nje: Kakva je moja veza sa ivotom?" Pitanje je odlian nain
razotkrivanja ega u vama i dovodi vas u stanje Prisutnosti. Iako
pitanje ne predstavlja apsolutnu istinu (u krajnjem sluaju, ja" i
Sadanji trenutak su jedno), dobar je pokazatelj pravog smera.
esto sebi postavljajte to pitanje sve dok za to vie ne bude bilo
potrebe.
Kako se izdiete iznad disfunkcionalne veze sa Sadanjim
trenutkom? Najvanije je da ga uoite u sebi, u svojim mislima i
delima. U trenutku sagledavanja, shvatanja da je vaa veza sa
Sadanjim trenutkom disfunkcionalna, vi ste prisutni. Sagle
davanje predstavlja izdizanje Prisutnosti. Onog trenutka kada
uvidite disfunkcionalnost, ona poinje da se ponitava. Pojedini
ljudi nasmeju se naglas kada uvide ovo. S uvianjem dolazi i
snaga izbora, izbora da kaete da" Sadanjem trenutku, i sprija
teljite se s njim.
PARADOKS VREMENA
Na povrini, Sadanji trenutak je ono ,,ta se deava". S
obzirom na to da se to to se deava konstantno menja, ini se da
se svaki dan vaeg ivota sastoji od hiljada trenutaka u kojima se
neto razliito deava. Vreme se posmatra kao beskrajni
redosled trenutaka, dobrih" i loih". Mada, ako pogledate
paljivije, tj. kroz lino iskustvo, saznajete i da nema mnogo
trenutaka. Otkrivate da postoji samo ovaj trenutak. ivot je uvek

Sadanji trenutak. Ceo va ivot se odmotava u neprekidnom

Sadanjem trenutku. ak i proli i budui trenuci postoje samo
kada ih se priseate ili uestvujete u njima, a to radite tako to
razmiljate o njima u jedinom trenutku koji postoji: ovom.
Zato se onda ini kao da postoji mnogo trenutaka? Jer se
Sadanji trenutak esto mea s onim ta se deava, mea se sa
sadrajem. Prostor Sadanjeg trenutka je zamenjen s onim to se
deava u tom prostoru. Meanje Sadanjeg trenutka sa
sadrajem stvara ne samo iluziju vremena nego i iluziju ega.
Ovde postoji paradoks. S jedne strane, kako moemo da
poreknemo postojanost vremena? Potrebno vam je vreme da
biste se kretali s jednog mesta na drugo, spremali obroke, gradili
dom, itali ovu knjigu. Potrebno vam je vreme da odrastete, da
nauite neto novo. Sve to radite zahteva vreme. Sve je
podreeno vremenu i, konano, kako ekspir kae, vreme, taj
prokleti tiranin" na kraju e vas usmrtiti. Moete ga uporediti s
nabujalom rekom koja vas nosi, ili sa vatrom koja prodire sve.
Nedavno sam sreo stare prijatelje, porodicu koju nisam
video dugo, i bio sam zaprepaen. Zamalo da sam ih upitao:
Jeste li bolesni? Ko vam je to uradio?" Majka, koja je etale uz
pomo take, izgledala je kao da se smanjila, njeno lice je bilo
smeurano poput stare jabuke. Kerka, koja je bila puna energi
je, entuzijazma i mladalakih oekivanja kada sam je poslednji
put video, izgledala je iscrpljeno, umorno nakon podizanja troje
dece. Onda sam se setio: prolo je skoro trideset godina od
naeg poslednjeg susreta. Vreme im je to uradilo. Siguran sam
da su se i oni zaprepastili kad su ugledali mene.
ini se da je sve podreeno vremenu, a, opet, sve se
deava u Sadanjem trenutku. To je paradoks. Gde god da sa
osvrnete nai ete dovoljno neoborivih dokaza o postojanju vre
mena - trula jabuka, vae lice u ogledalu u poreenju s vaim
licem na fotografiji slikanoj pre trideset godina, a opet nikada ne
naete direktni dokaz, nikad ne okusite vreme lino. Jedino to
moete da osetite je Sadanji trenutak ili, tanije, ono to se
deava tokom njega. Ako ete slediti samo direktne dokaze,
onda vreme ne postoji, a Sadanji trenutak je sve to preostaje.

ELIMINISANJE VREMENA
Ne moete postaviti stanje bez ega za svoj budui cilj i
onda raditi da ga postignete. Sve to ete dobiti je nezadovolj
stvo, jo vie unutranjih sukoba, jer se uvek ini kao da niste
postigli cilj - niste dostigli" to stanje. Kada je oslobaanje od
ega va cilj u budunosti, dajete sebi vie vremena, a vie vre
mena znai jo ega. Paljivo se zagledajte ne biste li otkrili da li
vaa duhovna potraga predstavlja zamaskirani ego. ak i
pokuaj da se oslobodite od sopstvenog doivljaja sebe" moe
biti skrivena potraga za vie" ako je taj pokuaj pretvoren u
budui cilj. Ako sebi dajete jo vremena, onda zapravo dajete
doivljaju koji imate o sebi" vie vremena. Vreme ili, preciznije,
prolost i budunost, jeste ono od ega lani, zamiljeni doivljaj
o sopstvenom ja" - ego - ivi, a vreme se nalazi u vaem umu.
To nije neto to ima objektivno postojanje negde vani". To je
misaona struktura potrebna radi ulnih opaanja, nezamenjiva u
praktinoj upotrebi, ali najvea prepreka za sopstveno pozna
vanje. Vreme je horizontalna dimenzija ivota, povrinski sloj
stvarnosti. Ali tu je i vertikalna dimenzija dubine, dostupna jedi
no kroz portal Sadanjeg trenutka.
Umesto da sebi dajete vreme, oduzmite ga. Eliminisanje
vremena iz vae svesti predstavlja eliminisanje ega. To je jedina
prava duhovna praksa.
Kada govorimo o eliminisanju vremena, ne govorimo na
ravno o vremenu koje merimo satima, to predstavlja upotrebu
vremena u praktine svrhe, poput zakazivanja sastanaka, plani
ranja putovanja. Bilo bi skoro nemogue funkcionisati bez te
vrste vremena. Ono na ta mislimo je eliminisanje psiholokog
vremena, to predstavlja beskonanu preokupaciju egoinog
uma prolou i budunou i njegovog odbijanja da bude jedno
sa ivotom tako to e iveti u skladu s neizbenim jestvom
Sadanjeg trenutka.
Kada god se uobiajeno ne" ivotu pretvori u da", kada
god dozvolite tom trenutku da bude to to jeste, razgraujete i
vreme i ego. Da bi ego opstao, potrebno mu je da stvara vreme,

prolo i budue radije nego sadanje. Ego ne moe da podnese

da se sprijatelji sa Sadanjim trenutkom, osim nakratko, nakon
to dobije ta eli. Ali nita ne zadovoljava ego zadugo. Sve dok
upravlja vaim ivotom, postoje dva naina da vas uini
nesrenim. Da vam ne prui ono to elite je prvi. Da vam prui
to to elite je drugi.
Sve to jeste ili se deava predstavlja oblik koji Sadanji
trenutak poprima. Sve dok mu se opirete u sebi, taj oblik, tj. svet,
predstavlja nepremostivu prepreku koja vas razdvaja od onoga
to ste vi iznad tog oblika, razdvaja vas od bezoblinog jednog
ivota koji jeste. Kada date unutranji pristanak obliku koji
Sadanji trenutak preuzme, taj oblik postaje prag ka
bezoblinom. Razdvajanje izmeu sveta i Boga nestaje.
Kada se usprotivite obliku koji ivot preuzima u ovom
trenutku, kada Sadanji trenutak vidite kao nain, prepreku ili
neprijatelja, jaate svoj obliki identitet, ego. I samim tim, jaate
reaktivnost ega. ta je reaktivnost? Kada postanete zavisni od
reagovanja. to vie reagujete, sve se vie upliete u oblik. to
ste vie identifikovani s oblikom, va ego je jai. Vae Bie vie
ne sija kroz vas, ili sija tek neznatno.
Kroz neopiranje prema obliku, ono to je iznad oblika u
vama, izdie se u vidu sveobuhvatnog Prisustva, u vidu neme
snage, mnogo jae od vaeg kratkotrajnog oblikog identiteta,
osobe. Ona vas zapravo predstavlja mnogo dublje nego ita iz
sveta oblika.
SANJAR I SAN
Neopiranje je klju za najveu mo u univerzumu. Uz
pomo njega se svest (duh) oslobaa iz zarobljenitva u obliku.
Unutranje neopiranje obliku, ta god da jeste ili se deava,
predstavlja poricanje apsolutne stvarnosti oblika. Opiranje ini
svet i ovozemaljske stvari stvarnijim, vrim, dugotrajnijim nego
to jesu, ukljuujui i va obliki identitet, ego. Ono ispunjava
svet i ego teinom i apsolutnim znaajem, koji vas tera da sebe i

svet shvatate ozbiljno. Igra oblika se tada pogreno tumai kao

borba za opstanak, a kada to postane i nain na koji opaate svet,
onda to postaje i vaa stvarnost.
Mnoge stvari koje se deavaju, mnogi oblici koje ivot
preuzima, po prirodi su prolazni. Svi su nepostojani. Predmeti,
tela i egoi, dogaaji, situacije, misli, emocije, elje, ambicije,
strahovi, drama... pretvaraju se da su vani, i pre nego to se
osvrnete, nestanu, raspre se u nepredmetnost iz koje su i pote
kle. Jesu li ikad bile stvarne? Jesu li ikad bile neto vie od sna,
sna o obliku?
Kada se ujutru probudimo, snovi nestanu i kaemo: O, to
je bio samo san. Nije stvarno." Ali neto u snu mora da je stvarno,
inae ga ne bi ni bilo. Kada se smrt pribliava, osvrnemo se na
prethodne dane i zapitamo se da li je i to bio samo san. ak i
sada moete da se prisetite prologodinjeg odmora ili
jueranje dramatine situacije i da zakljuite da su slini snu iz
prethodne noi.
Postoji san i onaj ko ga sanja. San je kratkotrajna igra obli
ka. To je svet, relativno, a ne apsolutno stvaran. A tu je i sanjar,
apsolutna stvarnost u kojoj oblici dolaze i prolaze. Sanjar nije
osoba. Osoba je deo sna. Sanjar je dublji sloj, sloj u kom se
pojavljuje san, onaj koji omoguava postojanje sna. To je apsolut
no iza relativnog, vanvremensko iza vremenskog, svest u obliku
i izvan njega. Sanjar je sama svest - ono ta ste vi.
IZDIZANJE IZNAD OGRANIENJA
U ivotu svake osobe doe vreme kada tei za rastom i
poveanjem na nivou oblika. Tada teite da prevaziete
ogranienja poput fizikih slabosti ili nedostatka novca, savladate
nove vetine ili steknete novo znanje, ili da kroz kreativne poteze
unesete neto novo, neto to ojaava i va ivot kao i ivote
drugih. To moe biti muzika kompozicija ili umetniko delo, knji
ga, usluga koju obezbeujete, funkcija koju obavljate, posao ili
organizacija koju ste osnovali ili kojoj znaajno doprinosite.

Kada ste prisutni, kada je vaa panja u potpunosti usmerena na Sadanji trenutak, ta Prisutnost e uplivati u sve to radite
i sve e to transformisati. Imae odreeni kvalitet i snagu. Vi ste
prisutni onda kada to to radite nije prvenstveno sredstvo za po
stizanje neega (novca, prestia, pobede) nego vas ispunjava,
kada postoji radost i ivost u tome to radite. I, naravno, ne moete
biti prisutni ako se ne sprijateljite sa Sadanjim trenutkom. To je
uslov za efikasnu akciju, nezaraenu negativnou.
Oblik predstavlja ogranienje. Nalazimo se ovde ne da
bismo okusili ogranienje nego da bismo prerasli u svest tako
to emo se izdii iznad tog ogranienja. Pojedina ogranienja
mogu se prevazii na spoljanjem nivou. A opet, postoje i druga
ogranienja u vaem ivotu, s kojima morate da nauite da ivite.
Ona se mogu prevazii iskljuivo na unutranjem nivou. Svako
e se susresti s njima, pre ili kasnije. Ta ogranienja e vas ili
drati zarobljenim u egoinom reagovanju, to podrazumeva
intenzivnu nesreu, ili ete se izdii iznad njih unutar vas tako to
ete se bezuslovno predati onome to jeste. Ona su tu da bi vas
nauila tome. Stanje predaje svesti otvara vertikalnu dimenziju u
vaem ivotu, dimenziju dubine. Neto e se izdii iz te dubine,
neto od beskrajne vrednosti, to bi inae ostalo nemanifestovano. Izvestan broj ljudi koji su se u potpunosti predali ozbiljnim
ogranienjima postali su iscelitelji ili duhovni uitelji. Drugi
nesebino rade kako bi umanjili ljudsku patnju ili doneli
odreeni kreativni dar na ovaj svet.
Tokom kasnih sedamdesetih, svaki dan sam iao na ruak
s jednim ili dva prijatelja u menzu studentskog centra na
Univerzitetu Kembrid, gde sam studirao u to vreme. ovek u
invalidskim kolicima esto bi sedeo za susednim stolom, obino
u drutvu troje-etvoro ljudi. Jednog dana, dok je sedeo za
stolom koji se nalazio ba preko puta mog, nisam mogao da
odolim, te sam ga paljivo osmotrio i bio sam okiran onim to
sam video. Izgledalo je kao da je u potpunosti paralizovan.
Njegovo telo je bilo slabo, njegova glava trajno nagnuta napred.
Jedan od ljudi koji su bili s njim paljivo je stavljao hranu u njego
va usta, mada je veliki deo nje ispadao i padao u tanjiri koji je
drugi ovek drao ispod njegove brade. S vremena na vreme,

ovek u kolicima bi proizveo nerazgovetan, kretav zvuk, a jedan

od njegovih pratilaca bi prislonio svoje uvo na njegova usta i preneo ostalima ta je rekao.
Kasnije sam upitao prijatelja da li zna ko je taj ovek.
Naravno", odgovorio je. Profesor matematike, a ljudi oko njega
su njegovi diplomirani studenti, Ima bolest motornih neurona,
koja progresivno paralie svaki deo tela. Dato mu je najvie pet
godina. Mora da je to najgora stvar koja moe da zadesi ljudsko
bie."
Nekoliko nedelja kasnije, dok sam izlazio iz zgrade, on je
ulazio i dok sam drao vrata otvorenim kako bi on proao u elek
trinim invalidskim kolicima, pogledi su nam se sreli. Na moje
iznenaenje, video sam da mu je pogled jasan. U njemu nije bilo
ni traka nesree. Odmah sam znao da se nije opirao, prihvatio
je svoju situaciju.
Nekoliko godina kasnije, dok sam kupovao novine,
zaprepastio sam se kad sam ga ugledao na naslovnoj strani
popularnog meunarodnog asopisa. Ne samo da je i dalje bio
iv nego je postao i najpoznatiji svetski teoretiar fizike. Stiven
Hoking. U lanku se nalazio divan deo, koji je potvrdio ono to
sam osetio u njegovom pogledu pre nekoliko godina. Priajui o
svom ivotu, rekao je (uz pomo sintetizatora): Ko bi mogao
poeleti vie?"
RADOST BIA
Nesrea ili negativnost kode naoj planeti. Ono to
zagaenje radi na spoljanjem nivou, negativnost radi na
unutranjem. Nalazi se svugde, ne samo na mestima gde ljudi
nemaju dovoljno nego i tamo gde ljudi imaju i previe. Zar vas to
iznenauje? Ne. Prebogati svet je u jo veoj meri identifikovan
s oblikom, izgubljen u sadraju, zarobljen u egu.
Ljudi veruju da njihova srea zavisi od onoga to im se
deava, tj. da zavisi od oblika. Ne shvataju da je ono to se
deava najnestabilnije u celom univerzumu. Stalno se menja.

Sadanji trenutak posmatraju kao neto to je zaprljano neim to

se desilo, a nije trebalo da se desi, ili ga smatraju nepotpunim jer
se neto nije desilo, a trebalo je. I tako oni proputaju dublje
savrenstvo, koje se ve nalazi u ivotu, savrenstvu koje je uvek
prisutno, koje lei iza onoga to se deava ili ne deava, iznad
oblika. Prihvatite sadanji trenutak i pronaite savrenstvo koje
je dublje od bilo kog oblika i netaknuto vremenom.
Radost Bia, koje predstavlja jedinu istinsku sreu, ne
moe vam doi u vidu ikakvog oblika, predmeta koji posedujete,
dostignua, osobe ili dogaaja, niti kroz bilo ta to se deava. Ta
radost ne moe doi k vama, nikada. Ona isijava iz bezobline
dimenzije unutar vas, iz same svesti, i stoga je jedno s onim to
ste vi.
DOPUTANJE DA SE EGU UMANJI ZNAAJ
Ego je uvek spreman da odreaguje im uoi da postoji
neto to moe umanjiti njegov znaaj. Automatski mehanizmi za
popravku ega aktiviraju se kako bi nanovo uspostavili umiljeni
oblik sebe". Kada me neko okrivljuje ili kritikuje, za ego to znai
umanjivanje onoga to ja" predstavlja, i odmah e pokuati da
popravi svoj umanjeni doivljaj koji ima o sebi kroz samoopravdanje, odbranu ili optuivanje. Za ego je krajnje nevano da li je
druga osoba u pravu ili grei. Zainteresovan je za samoouvanje,
ne za istinu. To je ouvanje psiholokog oblika ja". ak i tako
obina stvar poput uzvraanja na opasku vozau koji vas je na
zvao idiotom predstavlja automatski i nesvesni mehanizam
popravke ega. Jedan od najeih mehanizama odbrane je bes,
koji prouzrokuje privremenu ali ogromnu naduvanost ega. Svi
mehanizmi imaju savrenog smisla za ego, ali su zapravo disfunkcionalni. Najekstremniji u svojoj disfunkcionalnosti su fiziko
nasilje i samoobmanjivanje u vidu grandioznih fantazija.
Snana duhovna praksa svesno e umanjiti znaaj ega
kada se pojavi, a da pri tom nee doi do pokuaja popravljanja.
Predlaem da s vremena na vreme probate sledee: kad vas

neko kritikuje, okrivljuje, naziva pogrdnim imenima, umesto da

odmah uzvratite ili se branite, ne inite nita. Dozvolite da znaaj
slike koju imate o sebi bude umanjen i pokuajte da osetite kako
to doivljavate duboko u sebi. Nekoliko sekundi ete oseati
neprijatnost, kao da ste se smanjili. Ali ete onda osetiti
unutranje prostranstvo koje se osea veoma ivim. Va znaaj
nije umanjen uopte. Zapravo, vi ste se proirili. Doi ete do
zapanjujueg saznanja: kada je va znaaj na izvestan nain
naizgled umanjen, a vi ne odreagujete, ne samo na spoljanjem
nivou nego i na unutranjem, shvatite da zapravo nita nije uma
njeno, da time to postajete manji", vi zapravo postajete vei.
Kada se vie ne branite ili ne pokuavate da ojaate sopstveni
oblik, odstupate od identifikovanja s oblikom, s umiljenom
slikom o sebi. Tako to postajete manje (u oima ega), vi pro
lazite kroz ekspanziju i stvarate prostor za Bie. Istinska snaga,
ono to ste iznad oblika, moe da sija kroz naizgled oslabljeni
oblik. To je ono na to Isus ukazuje reima: Poniti sebe", ili
Okreni drugi obraz."
To naravno ne znai da treba da izazovete nasilne,
nesvesne ljude ili da se pretvorite u njihovu rtvu. Ponekad e
situacija od vas zahtevati da nekome direktno kaete: Odbij."
Bez egoinog odbrambenog stava, iz vaih rei e izlaziti snaga,
i neete imati elju da reagujete. Ako je potrebno moete i rei
ne", jasno i glasno, i to e biti ono to ja nazivam visoko
kvalitetno ne", ne koje je osloboeno negativnosti.
Ako ste zadovoljni time da ne predstavljate nita posebno,
zadovoljni tim da se ne istiete, vi se izjednaavate sa silom uni
verzuma. Ono to se egu ini kao slabost, zapravo je istinska
snaga. Ta duhovna istina je dijametralno suprotna vrednostima
nae savremene kulture i nainima na koje ona uslovljava
ponaanje ljudi.
Umesto to pokuavate da budete planina, kako pie u
Knjizi o Putu i Vrlini, budite dolina univerzuma".23 Na taj nain
vraate se celosti i sve stvari dolaze k vama".24
23
24

Tzu, Lao, Tao Te Ching, 28. poglavlje

Ibid, 22. poglavlje

Slino tome, u jednoj od svojih parabola Isus kae: Nego

kad te ko pozove, doavi sedni na poslednje mesto, da ti ree
kad doe onaj koji te pozva: prijatelju! pomakni se vie; tada e
tebi biti ast pred onima koji sede s tobom za trpezom. Jer svaki
25
koji se podie, ponizie se; a koji se poniava, podignue se."
Drugi aspekt ove prakse je da se suzdravate od pokuaja
da se jaate kroz hvaljenje, da se istiete, budete posebni,
ostavite utisak i zahtevate panju. To ponekad podrazumeva i
suzdravanje od izraavanja svojih misli kada svako drugi
izraava svoje, ali pokuajte da uoite kako se oseate u tom
trenutku.
KOLIKO SPOLJA, TOLIKO I IZNUTRA
Kada pogledate u vedro nebo nou, smesta shvatite istinu,
tako jednostavnu i neverovatno duboku. ta je to to vidite?
Mesec, planete, zvezde, osvetljeni sloj Mlenog puta, moda
kometu ili ak susednu galaksiju Andromeda, udaljenu dva miliona svetlosnih godina od nas. Ali ako jo vie pojednostavite
stvari, ta vidite? Predmete koji lebde u svemiru. Od ega se
onda sastoji svemir? Od predmeta i prostora.
Ako ne ostanete bez rei dok gledate u svemir tokom
vedrih noi, onda zapravo i ne gledate, niste svesni ukupnosti
svega to je gore. Verovatno samo gledate u predmete i
pokuavate da ih imenujete. Ako ste ikad osetili strahopotovanje
dok ste gledali u svemir, ili ak osetili duboko potovanje
suoeni s tom nereivom zagonetkom, to onda znai da ste se na
trenutak oslobodili elje da objanjavate i oznaavate i postali
svesni ne samo predmeta u svemiru nego i beskonane dubine
samog prostora. Mora da ste bili dovoljno staloeni da primetite
prostranstvo u kome ovi nebrojivi svetovi postoje. Oseaj stra
hopotovanja ne potie od injenice da tamo postoje milijarde
svetova, nego od dubine koja ih sve sadri.
Ne moete sagledati svemir, niti ga uti, dodirnuti, okusiti
ili omirisati, pa kako onda znate da postoji? Ovo logino pitanje
25

Sveto Jevanelje po Luci 14:10-11

u sebi sadri fundamentalnu greku. Osnova svemira je nepredmetnost, tako da on ne postoji" u uobiajenom smislu te rei.
Postoje samo predmeti, oblici. ak i to to ga nazivamo prostor26
moe biti pogreno jer ga imenujui ga pretvaramo u predmet.
Da se izrazim ovako: u vama postoji neto to iskazuje
povezanost sa svemirom, zato i moete biti svesni njega. Svesni
ega? Ni to nije u potpunosti tano, jer ne moete biti svesni
svemira/prostora ako ne postoji to ega treba da budete svesni.
Odgovor je i jednostavan i dubok. Kada ste svesni svemira,
zapravo niste svesni niega, svesni ste svesnosti - unutranjeg
prostora svesti. Kroz vas, univerzum postaje svestan sebe.
Kada oko ne pronalazi nita to bi moglo da vidi, ta se
nepredmetnost opaa kao svemir. Kada uvo ne pronalazi nita
to bi moglo da uje, ta se nepredmetnost opaa kao mirnoa.
Kada se naa ula, koja su stvorena da opaaju oblike, susretnu
s nedostatkom oblika, bezoblina svest koja lei iza opaanja i
ini opaaje i doivljaje moguim, nije vie skrivena u obliku.
Kada razmiljate o neshvatljivoj dubini svemira ili sluate tiinu u
ranim jutarnjim asovima, pre svitanja, neto u vama odjekuje
tom dubinom kao vid priznanja. Tada prostranu dubinu svemira
oseate kao vau sopstvenu dubinu, i znate da vas dragoceni
mir, koji nema nikakav oblik, predstavlja vemije od bilo kog
predmeta od kojih se va ivot sadri.
Upaniade, sveto indijsko pismo, ukazuju na tu istinu
sledeim reima:
Ono to se okom ne moe videti, ali ono to oku daje mo
vida: znaj da je to Braman, Duh a ne ono emu se ljudi ovde kla
njaju. Ono to se uvom ne moe uti, ali to uvu daje mo sluha:
znaj da je to Braman, Duh a ne ono emu se ljudi ovde klanjaju...
Ono to se umom ne moe zamisliti, ali to umu daje mo da
razmilja: znaj da je to Braman, Duh a ne ono emu se ljudi ovde
klanjaju."27
Bog, kako kae Sveto pismo, bezoblina je svest i
osnova onoga to ste. Sve ostalo je oblik, ono emu se ljudi
ovde klanjaju".
26
27

Igra rei: space" - engleski izraz i za prostor i za svemir - Prim. prev.

Kena Upanishad

Dvostruka stvarnost univerzuma - koji se sastoji od pred

meta i prostora - predmetnost i nepredmetnost, ujedno je i vaa
stvarnost. Zdrav, uravnoteen, plodan ljudski ivot jeste ples
izmeu dve dimenzije od kojih se stvarnost sastoji: oblika i pro
stora. Veina ljudi je toliko identifikovana s dimenzijom oblika, sa
ulnim opaanjem, mislima i emocijama, da je znaajna, skrive
na polovina odsutna u njihovom ivotu. Njihovo identifikovanje s
oblikom dri ih zarobljene u egu.
Ono to vidite, ujete, oseate, dodirujete ili mislite pred
stavlja samo deo stvarnosti. To je oblik. U uenjima Isusa, to se
jednostavno zove svet", dok je druga dimenzija carstvo
nebesko" ili veni ivot".
Ba kao to prostor dozvoljava svim predmetima da posto
je, i ba kao to bez tiine ne bi bilo zvuka, ni vi ne biste postojali
bez osnovne bezobline dimenzije koja ini osnovu onoga to ste.
Mogli bismo to nazvati Bogom" da ta re nije toliko pogreno
koriena. Vie mi se svia da to nazovem Biem. Bie prethodi
postojanju. Postojanje je oblik, sadraj, ono ta se deava".
Postojanje je prednji plan ivota, Bie je njegova pozadina.
Kolektivna bolest oveanstva jeste to to su ljudi toliko
preokupirani time ta se deava, toliko hipnotisani svetom nestal
nih oblika, toliko udubljeni u sadraje svojih ivota da su zabo
ravili osnovu, onu koja je iznad sadraja, iznad oblika, iznad
misli. Toliko su optereeni vremenom da su zaboravili na
venost, koja je njihovo mesto porekla, njihov dom, njihova sud
bina. Venost je iva stvarnost onoga to ste.
Pre nekoliko godina, kada sam bio u poseti Kini, naiao
sam na budistiki hram na planinskom vrhu u blizini Guilina. Na
njemu se nalazio pozlaen natpis i upitao sam svog domaina ta
znai. Znai 'Buda'", odgovorio je. Ali zato postoje dva
ideograma umesto jednog?", upitao sam. Jedan znai 'ovek'",
objasnio mi je. "Drugi znai 'ne'. A uzeti zajedno znae 'Buda'."
Osetio sam strahopotovanje. Ideogrami koji predstavljaju Budu
ve u sebi sadre kompletno Budino uenje, i za one koji imaju
oi da vide, sadre i tajnu ivota. Stvarnost se sastoji od dve
dimenzije, predmetnosti i nepredmetnosti, oblika i poricanja
oblika, to predstavlja priznanje da oblik ne ini ono to vi jeste.

OSMO POGLAVLJE

Otkrivanje unutranjeg prostora

Po staroj Sufi prii, u jednoj zemlji na Bliskom istoku iveo

je jedan kralj, koji je uvek bio razapet izmeu oseanja sree i
oajanja. I najmanja stvar bi ga uznemirila ili izazvala snanu
reakciju i njegova bi se srea brzo pretvorila u razoaranje i oaj.
Dolo je vreme kada se kralj umorio i od sebe i od ivota, kada
je poeo da trai izlaz iz te situacije. Naredio je da mu se dovede
mudrac iz njegovog kraljevstva, koji je bio poznat kao prosvetljen ovek. Kada je mudrac doao, kralj mu ree: elim da
budem poput tebe. Da li moe da mi da neto to e mi doneti
ravnoteu, smirenost i mudrost? Platiu koliko kae."
Mudrac mu odgovori: Moda u i moi da vam
pomognem, ali cena je tolika da ni celo vae kraljevstvo nee biti
dovoljno. Stoga neka to bude poklon za vas ako ete ga prihvati
ti." Kralj je pristao i mudrac je otiao.
Vratio se nekoliko nedelja kasnije i poklonio kralju
ukraenu kutiju od ada. Kralj ju je otvorio i u njoj pronaao jed
nostavni zlatni prsten. Neto je bilo urezano na njemu. Natpis je
glasio: I ovo e proi. ta znai ovo?", upitao je kralj. Mudrac je
odgovorio: Nosite uvek ovaj prsten. ta god da se desi, pre
nego to to nazovete dobrim ili loim, dodimite prsten i proitaj
te to to je urezano. Tako ete uvek oseati mir."
I ovo e proi. ta je to u tim jednostavnim reima to ih
ini tako snanim? Gledajui povrno, ini se da te rei pruaju
utehu u loim situacijama, ali, isto tako, umanjuju uivanje u

dobrim stvarima u ivotu. Ne budite previe sreni jer nee

potrajati." ini se da poruka tako glasi kada se primeni na
situaciju koja se smatra dobrom.
Pravi smisao ovih rei postaje jasan kada ih sagledamo u
kontekstu dveju pria na koje smo naili ranije. Prva je pria o
zen uitelju, iji odgovor na sve: Je li tako?", pokazuje dobro
koje proizilazi iz unutranjeg neopiranja dogaajima, tj. iz
situacija kada ste jedno s onim ta se deava. Druga pria, pria
o oveku iji je odgovor uvek bio jedno lakonsko Moda",
pokazuje mudrost u neosuivanju, a pria o prstenu ukazuje na
injenicu o nepostojanosti koja, kada je prepoznata, vodi ka
nevezivanju. Neopiranje, neosuivanje i nevezivanje su tri
aspekta istinske slobode i prosveenog ivljenja.
Rei urezane u prsten ne govore da ne treba da uivate u
dobrom, niti slue jedino kao uteha u vreme patnje. Imaju dublji
znaaj: da vas nateraju da postanete svesni prolaznosti svake
situacije, jer su i svi oblici prolazni, bez obzira na to da li su dobri
ili loi. Kada postanete svesni prolaznosti svih oblika, vae vezi
vanje za njih se umanjuje, i do odreenog stepena prekidate identifikovanje s njima. To to ste udaljeni ne znai da ne moete
uivati u dobru koje svet ima da vam ponudi. Zapravo, uivate i
vie. Jednom kada uoite i prihvatite prolaznost svega i
neizbenost promene, moete da uivate u dobrobitima sveta dok
traju, bez straha od gubitka i bez strepnje zbog budunosti. Kada
se udaljite, imate bolju perspektivu za sagledavanje dogaaja iz
vaeg ivota nego kada ostanete zarobljeni u njima. Postajete
poput astronauta koji vidi planetu Zemlju okruenu prostranou
svemira i shvati paradoksalnu istinu: Zemlja je istovremeno i
dragocena i beznaajna. Spoznaja I ovo e proi rezultira odva
janjem, a sa odvajanjem u va ivot ulazi druga dimenzija unutranji prostor. Kroz odvajanje, kao i kroz neosuivanje i
unutranje neopiranje, dobijate pristup toj dimenziji.
Kada vie niste u potpunosti identifikovani s oblicima,
svest, ono to ste, oslobaa se iz zarobljenitva u obliku: Ta slo
boda je izdizanje unutranjeg prostora. Dolazi u obliku mirnoe,
jedva primetnog mira prisutnog duboko u vama, ak i kada ste
suoeni s neim naizgled loim. I ovo e proi. Odjednom se

pojavljuje prostor oko dogaaja. Takoe se stvara prostor oko

emocionalnih izliva, ak i oko boli. I iznad svega, pojavljuje se
prostor izmeu vas i misli. I iz tog prostora stvara se mir koji nije
ovozemaljski", jer ovaj svet je oblik, a mir je prostor. To je mir
Boji.
Sada moete uivati i diviti se ovozemaljskim stvarima, a
da im ne pridajete znaaj ili vanost koje i nemaju. Moete uivati
u plesu stvaranja i biti aktivni, a da se ne veete za krajnju situaci
ju i postavljate nerazumne zahteve: ispuni me, usrei me, uini
da se oseam sigurno, reci mi ko sam. Svet vam ne moe pruiti
tako neto, i kada ne budete imali tu vrstu oekivanja, svaka
samostvorena patnja e nestati. Svaka takva patnja rezultat je
precenjivanja oblika i nesvesnosti dimenzije unutranjeg prosto
ra. Kada je ta dimenzija prisutna u vaem ivotu, moete uivati u
stvarima, doivljajima, i zadovoljstvima svih ula, a da se pri tom
ne izgubite u njima. Ne morate se vezati za njih na unutranjem
nivou, tj. ne morate postati zavisni od sveta.
Rei I ovo e proi su smernice ka stvarnosti. Pokazujui
implicitno na nepostojanost svih oblika, one ukazuju i na veno.
Samo ono to je veno u vama moe da prepozna prolaznost kao
takvu.
Kada je dimenzija prostora izgubljena ili, to je ee,
neprepoznata, stvari s ovog sveta poprimaju apsolutni znaaj,
ozbiljnost i teinu koje zapravo i ne poseduju. Kada se svet ne
posmatra iz perspektive bezoblija, on postaje opasno mesto i,
konano, mesto oajanja. Prorok iz Starog zaveta sigurno je mi
slio na to kad je napisao: Sve je muno, da ovek ne moe
iskazati." 28
OBJEKATSKA I PROSTORNA SVEST
ivoti velikog broja ljudi su pretrpani stvarima: materijal
nim, onim koje treba da obave, onim o kojima treba da
razmiljaju. Njihovi ivoti lie na istoriju oveanstva za koju je
28

Saborne poslanice 1:8

Vinston eril rekao da je jedna prokleta stvar za drugom".

Njihovi umovi su prepuni zaepljenja nastalih od misli koje se
niu jedna za drugom. To je dimenzija objekatske svesti, koja
predstavlja stvarnost kod znatnog broja ljudi, i to je razlog zato
su njihovi ivoti toliko neujednaeni. Objekatska svest treba da
se dovede u ravnoteu pomou prostome svesti kako bi se zdrav
razum vratio na nau planetu i oveanstvo ispunilo svoju sud
binu. Izdizanje prostorne svesti je sledei korak u evoluciji
oveanstva.
Prostorna svest znai da pored toga to ste svesni pred
meta, to se uvek svodi na ulna opaanja, misli i emocije, po
stoji i skriveni tok svesti. Svest podrazumeva da ste ne samo
svesni predmeta (objekata) nego ste i svesni da ste svesni. Ako
u pozadini moete da osetite budnu unutranju mirnou dok se
neto deava neposredno pred vama, to je to! Ta dimenzija je
prisutna kod svih, ali je odreeni broj ljudi nesvestan njenog
prisustva. Ponekad ukazujem na to pitanjem: Moete li da
osetite svoju Prisutnost?"
Prostorna svest ne predstavlja samo slobodu od ega nego
i od zavisnosti od ovozemaljskih stvari, od materijalizma i materijalnosti. To je duhovna dimenzija koja moe da svetu podari
uzvieno i istinsko znaenje.
Kada god ste uznemireni zbog nekog dogaaja, osobe ili
situacije, pravi razlog nije dogaaj, osoba ili situacija nego
gubitak prave perspektive, koju jedino prostor moe da obezbedi. Zarobljeni ste u objekatskoj stvarnosti, nesvesni vanvremenskog unutranjeg prostora svesti. Kada se koriste kao pokazatelji
, rei I ovo e proi mogu da povrate svest o toj dimenziji.
Drugi pokazatelj istine u vama sadran je u sledeoj izjavi:
Nikad nisam uznemiren iz onog razloga iz kojeg mislim da
jesam."29

29

A Course in Miracles, radna sveska, Prvi deo, Lekcija 6 (Kalifomija: Fondacija za unutranji
mir, Glen Allen, 1990), 8.

SPUTANJE ISPOD MISLI I IZDIZANJE IZNAD NJIH

Kada ste veoma umorni, moete delovati smireniji,
oputeniji nego to ste obino. To je zato to se razmiljanje
povlai i ne moete da se setite svog izmiljenog i
problematinog ja". Nalazite se u stanju nalik snu. Dok pijete
alkohol ili uzimate pojedine lekove (pod uslovom da oni ne
aktiviraju vae telo-boli), takoe ste oputeniji, bezbriniji, i
moda ak i ivlji neko vreme. Ponete s pevanjem i igranjem,
koji su jo od prastarih vremena izrazi radosti ivota. Poto ste
manje optereeni svojim umom, moete da imate uvid u radost
30
Bia. Moda je zbog toga alkohol i nazvan spirit" . Ali cena je
visoka: nesvesnost. Umesto da se izdiete iznad misli, vi se
sputate ispod njih. Nakon nekoliko pia dostiete skoro vegeta
tivno stanje.
Prostorna svest nije isto to i izbacivanje iz prostora".
Oba stanja se nalaze iznad misli. To im je zajedniko. Glavna raz
lika je, meutim, to se u sluaju prve izdiete iznad misli, dok se
u drugom sluaju sputate ispod njih. Jedno predstavlja naredni
korak u evoluciji ljudske svesti, drugo povratak na stanje koje
smo prevazili vekovima ranije.
TELEVIZIJA
Gledanje televizije predstavlja omiljenu slobodnu
aktivnost ili, tanije, neaktivnost miliona ljudi irom sveta.
Prosean Amerikanac do svoje ezdesete godine provede pet
naest godina zurei u televizor. Slino je i u mnogim drugim
zemljama.
Mnogo ljudi gledanje televizije smatra oputajuim".
Paljivo posmatrajte sebe i shvatiete da to due gledate u tele
vizijski ekran, vaa razmiljanje se umanjuje. Uz to, tokom duih
30

Engleski izraz spirit" znai jako alkoholno pie poput viskija ili brendija, ali i duh. - Prim.
prev.

vremenskih perioda dok gledate ou-programe, nagradne igre,

sitkome ili reklame, va um je gotovo neaktivan. Ne samo da se
ne moete setiti svojih problema nego se privremeno oslobaate
i od sebe, a ta moe biti vie oputajue od toga?
Da li onda gledanje televizije stvara unutranji prostor? Da
li vam pomae da budete prisutni? Naalost, ne. Iako se deava
da dui period vremena va um ne generie nikakve misli, ipak
se povezuje s misaonom aktivnou televizijskog programa. Va
um je neaktivan samo u smislu da ne generie misli. Meutim, on
neprestano apsorbuje misli i slike koje se smenjuju na ekranu. To
dovodi do pasivnog stanja uveane podlonosti, nalik transu,
slino hipnozi. Zato se ekran i koristi za manipulisanje javnog
mnjenja", kako od strane politiara i grupa s posebnim interesovanjem tako i od strane reklamnih agencija, koje e platiti milione dolara kako bi vas uhvatile u tom stanju receptivne nesvesnosti. Oni ele da njihove misli postanu vae misli, i to im obino
polazi za rukom.
Kada gledate televiziju, teite tome da padnete ispod
misli, a ne da se izdignete iznad njih. To je zajedniko televiziji,
alkoholu i pojedinim lekovima. Iako stvara odreeni oseaj
olakanja, cena je visoka: gubitak svesti. Poput lekova, i ona se
odlikuje snanom zavisnou. Posegnete za daljinskim upravl
jaem da biste ugasili televizor, ali umesto toga shvatite da prebacujete s kanala na kanal. Pola sata kasnije i dalje gledate tele
viziju, i dalje prebacujete kanale. Izgleda da je dugme za
iskljuivanje jedino koje ne moete da pritisnete. I dalje gledate,
ne zato to ste naili na neto zanimljivo nego ba zato to nema
nieg interesantnog za gledanje. Kada se navuete na televiziju,
to je program trivijalniji i beznaajniji, vi ste navueniji. Kad bi
bio interesantniji i kad bi vas terao na razmiljanje, onda bi stimulisao va um da ponovo razmilja, to je svesnije i poeljnije stanje od transa prouzrokovanog gledanjem televizije. Vaa panja
ne bi vie bila zaokupljena slikama s ekrana.
Sadraj programa, ako postoji i odreeni kvalitet,
ponekad moe da ima suprotni efekat, ak i da poniti hipnotini,
zatupljujui efekat televizijskog medija. Postoje programi koji su
bili od velike pomoi mnogim ljudima, promenili njihove ivote

nabolje, otvorili njihova srca, uinili ih svesnijim. ak i pojedine

komedije, iako ne govore ni o emu posebnom, mogu sluajno
posedovati duhovnu notu jer prikazuju iskarikiranu sliku ljudske
gluposti i ega. Ue nas da nita ne shvatamo suvie ozbiljno, da
priemo ivotu otvorenog srca i, iznad svega, ue nas da se smejemo. Smeh ima oslobaajuu mo, poput isceljenja. Mnoge
televizijske stanice, meutim, nalaze se pod kontrolom ljudi koji
su u potpunom stisku ega, te skrivena agenda televizije postaje
kontrola nad vama tako to vas uspavljuje, tj. ini vas nesvesnim.
Mada, jo uvek postoji ogroman neistraeni potencijal televi
zijskog medija.
Izbegavajte gledanje programa i reklama koje vas
napadaju brzim nizom slika koje se menjaju svake dve-tri
sekunde. Preterano gledanje televizije, a naroito pomenutih
programa, u velikoj meri je uzronik poremeaja smanjene
panje, mentalne disfunkcionalnosti koja pogaa milione dece
irom sveta. Kratak domet panje ini da svi vai opaaji i odnosi
budu plitki i nezadovoljavajui. ta god da radite ili preduzmete
u takvom stanju, nedostaje mu kvalitet, jer kvalitet zahteva
panju.
esto i dugo gledanje televizije ne samo da vas ini
nesvesnim nego prouzrokuje pasivnost i crpe energiju iz vas.
Stoga, umesto da gledate televiziju nasumice, izaberite pro
grame koje elite da gledate. Kada god se setite da postupite na
taj nain, osetite ivost u svom telu dok gledate. Isto tako, s vre
mena na vreme budite svesni svog disanja. Povremeno skrenite
pogled s ekrana da vae ulo vida ne bi bilo konstantno okupira
no. Nemojte pojaavati ton vie od potrebnog, da vas televizija
ne bi nadjaala u auditivnom smislu. Koristite dugme za
iskljuivanje tona tokom reklama. Postarajte se da ne odete u
krevet neposredno nakon gledanja televizije ili, to je gore, da
zaspite dok je jo ukljuen.

PREPOZNAVANJE UNUTRANJEG PROSTORA

Prostor izmeu misli verovatno se naizmenino izdie u
vaem ivotu, a da niste toga ni svesni. ini se da je objekatskoj
svesti, svesti hipnotisanoj doivljajima i uslovljenoj tako da se
identifikuje iskljuivo s oblikom, nemogue da postane svesna
prostora. U krajnjem sluaju, to znai da ne moete postati sve
sni sebe jer ste konstantno svesni neega drugog. Vaa panja je
neprekidno zaokupljena oblikom. ak i kad se ini da ste svesni
sebe, zapravo ste od sebe napravili predmet, misaoni oblik, tako
da to ega ste svesni niste vi nego misao.
Kada ujete za unutranji prostor, moda ete krenuti u
potragu za njim, ali poto tragate za njim kao da traite predmet
ili avanturu, ne moete ga nai. To predstavlja dilemu za sve one
koji tragaju za duhovnim shvatanjem ili prosvetljenjem. Tako Isus
tvrdi: Carstvo Boje nee doi da se vidi. Niti e se kazati: Evo
ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Boje unutra u vama."31
Ako ne provodite ceo svoj budni ivot u nezadovoljstvu,
brizi, uznemirenosti, depresiji, oajanju ili preokupirani drugirn
negativnim stanjima, ako ste sposobni da uivate u jednostavnim
stvarima poput zvuka kie ili vetra, ako moete da vidite lepotu u
oblacima koji se kreu nebom ili da povremeno budete sami a
da ne oseate samou ili potrebu za mentalnim stimulansom u
vidu zabave, ako "uhvatite" sebe kako otvorena srca pomaete
potpunom strancu a da nita ne traite zauzvrat... to znai da se
stvorio prostor u inae neprekidnom toku razmiljanja koje pred
stavlja ljudski mozak. Kada se to desi, postoji odreeni oseaj
dobrobiti, ivi prostor, iako jedva primetan. Intenzitet e varirati
od jedva primetnog pozadinskog oseaja zadovoljstva do onoga
to su Stari Indijci nazivali ananda, blagoslov Bia. Budui da ste
uslovljeni da obraate panju iskljuivo na oblik, verovatno ga
niste ni svesni osim indirektno. Na primer, postoji zajedniki ele
ment u sposobnosti da moete da vidite lepotu, da cenite male
stvari, da uivate u sopstvenom drutvu ili da se obraate drugim
31

Sveto Jevanelje po Luci 17:20-21

ljudima s panjom. Zajedniki element je oseaj zadovoljstva,

mira, ivosti, koji ini jedva primetnu pozadinu, bez koje ovi
doivljaji ne bi bili mogui.
Kad god u vaem ivotu postoje lepota, panja, spoznaja
dobrote jednostavnih stvari, potraite pozadinu tih oseanja
unutar vas. Ali ne tragajte za njom kao da tragate za neim. Ne
moete pokazati prstom i rei: Pronaao sam je", shvatiti je
umom i definisati na odreeni nain. Ona je poput vedrog neba.
Nema oblik. Ona je prostor, mirnoa, slatkoa Bia i beskonano
vie od rei, koje su, naposletku, samo pokazatelji. Kada ste u
mogunosti da je osetite direktno unutar sebe, ona se produblju
je. Kada cenite neto jednostavno - zvuk, pogled, dodir, kada
uoite lepotu, kada oseate ljubav prema drugoj osobi, osetite i
unutranje prostranstvo koje je izvor i pozadina tog iskustva.
Mnogi pesnici i mudraci tokom godina doli su do
zakljuka da se istinska srea, koju ja zovem radost Bia, nalazi
u jednostavnim, naizgled neverovatnim stvarima. Izvestan broj
ljudi, u svojoj neumornoj potrazi za tim da im se desi neto
znaajno, neprestano proputaju beznaajno, to uopte nije
beznaajno. Filozof Nie, u retkim trenucima duboke mirnoe,
napisao je: Za sreu je potrebno tako malo!... najmanja mogua
stvar, najnenija stvar, najlaka stvar, ukanje gutera, dah,
pokret, pogled - najmanje stvari ine najveu sreu. Budite
mirni. "

32

Zato je najmanja stvar" ta koja ini najveu sreu"? Jer

istinska srea nije prouzrokovana stvarima ili dogaajima, mada
se na prvi pogled tako ini. Stvari ili dogaaji su toliko neprimetni, nenametljivi; oni zauzimaju samo mali deo vae svesti, a osta
lo je unutranji prostor, sama svest neometena oblikom. Svest
unutranjeg prostora i ono to ste vi u svojoj osnovi ine jedno.
Drugim reima, oblik malih stvari ostavlja mesto za unutranji
prostor. I iz tog unutranjeg prostora, iz neuslovljene svesti, raa
se istinska srea, raa se radost Bia. Da biste bili svesni malih,
nemih stvari, treba da budete tihi iznutra. Potreban je visok nivo
budnosti. Budite mirni. Gledajte. Sluajte. Budite prisutni.
Ovo je jo jedan nain da pronaete unutranji prostor:
32

Nie, Fridrih, Tako je govorio Zaratustra

budite svesni da ste svesni. Recite ili pomislite: Postojim", ne

dodajui nita vie. Budite svesni mirnoe koja prati postojanje.
Osetite svoje postojanje: ogoljeno, nezamaskirano, neskriveno
bie. Osobine mladog, starog, bogatog, siromanog, dobrog ili
loeg ga ne dotiu. To je prostrana materica sveg stvaranja, svih
oblika.
MOETE LI DA UJETE PLANINSKI POTOI?
Uitelj zena je iao sa svojim sledbenikom planinskom
stazom. Kada su se pribliili starom drvetu kedra, seli su ispod
njega da obeduju. Nakon obroka, sledbenik, mladi monah koji
jo nije bio pronaao klju za misteriju zena, prekinuo je tiinu
pitajui Uitelja: Kako da dostignem stanje zena?"
On je, naravno, pitao kako da postigne stanje svesti karak
teristino za zen.
Uitelj je ostao nem. Skoro pet minuta sledbenik je nestr
pljivo ekao odgovor. Upravo se spremao da postavi jo jedno
pitanje kada je Uitelj iznenada progovorio. uje li planinski
potoi?"
Sledbenik nije bio svestan nikakvog planinskog potoka.
Bio je previe zauzet svojim razmiljanjem o znaenju zena.
Sada, kada je poeo da uje zvuk, njegov buni um se povukao.
U poetku nije mogao da uje nita. Potom je njegovo razmilja
nje ustupilo mesto intenzivnoj budnosti, i onda je uo jedva ujan
ubor potoka u daljini.
Da, sada ga ujem", odgovorio je.
Uitelj je podigao prst i s pogledom koji je istovremeno
bio i estok i nean rekao: Poni odatle."
Sledbenik je bio zaprepaen. To je bio njegov prvi satori
- trenutak prosvetljenja. Znao je ta je zen, a da nije ni znao ta
je to to zna.
Nastavili su put u tiini. Sledbenik je bio iznenaen
ivou sveta oko sebe. Sve je doivljavao, kao prvi put.
Postepeno, poeo je ponovo da razmilja. Budnost je zatrpana

mentalnom bukom i ubrzo je imao drugo pitanje. Uitelju",

rekao je, neto sam razmiljao. ta biste rekli da nisam bio u
stanju da ujem potoi?" Uitelj je zastao, pogledao ga, podi
gao prst i rekao: Poni odatle."
PRAVO DELANJE
Ego postavlja pitanje: ta da uinim kako bi ova situacija
zadovoljila moje potrebe ili kako da doem do situacije koja e
svakako zadovoljiti moje potrebe?"
Prisustvo je stanje unutranje prostranosti. Kada ste prisut
ni, postavljate pitanje: Kako da odgovorim zahtevima ove
situacije, ovog trenutka?" U stvari, nije potrebno ni da postavite
pitanje. Mirni ste, oprezni i otvoreni prema onome to jeste.
Donosite novu dimenziju u situaciju: prostor. Potom posmatrate i
oslukujete. Na taj nain postajete jedno sa situacijom. Kada se,
umesto da odreagujete na situaciju, spojite s njom, reenje proistekne iz same situacije. Zapravo, to niste vi, osoba, onaj ko posmatra i oslukuje, nego oprezna tiina. Potom, ako je delanje
mogue ili potrebno, zaponete ga. Ili, preciznije, delanje se
deava kroz vas. Pravo delanje je ono koje je u skladu s celinom.
Kada se delanje zavri, ostaje oprezna, prostrana tiina. Niko ne
podie ruku u znak trijumfa uzvikujui poraenom: Jeee!" Niko
ak i ne govori: ,,Vidi, uspeo sam."
Sva kreativnost dolazi iz unutranje prostranosti. Kada se
stvaranje desi i neto poprimi svoj oblik, vi treba da budete
oprezni kako se ja" ili moje" ne bi pojavilo. Ako uzimate
zasluge za ono to ste postigli, znai da se ego vratio, i prostranost je poela da nestaje.
OPAANJE BEZ IMENOVANJA
Veina ljudi je samo delimino svesna sveta koji ih
okruuje, posebno ako je okruenje poznato. Glas u glavi zaoku
plja veliki deo njihove panje. Pojedini ljudi se oseaju ivljim

dok putuju ili poseuju nepoznata mesta ili strane zemlje jer tada
njihova ulna opaanja, doivljavanje, zauzimaju vei deo nji
hove svesti od razmiljanja. Postaju prisutniji. Drugi ostaju u pot
punosti pod kontrolom glasa u glavi. Njihova opaanja i
doivljaji su poremeeni brzopletim osuivanjem. Oni zapravo
nisu otili nikuda. Njihovo telo putuje, dok oni ostaju tamo gde su
oduvek i bili, u svojoj glavi.
Takva je stvarnost kod velikog broja ljudi. im se neto
opazi, fantomsko ja", tj. ego, odmah to imenuje, tumai, poredi s
neim drugim; to mu se svia ili ne svia, naziva ga dobrim ili loim.
Ti ljudi su zarobljeni u misaonim oblicima, u objekatskoj svesti.
Ne moete se duhovno probuditi sve dok ne nestane
nagonsko i nesvesno imenovanje, ili bar dok ne postanete svesni
njega i sposobni da ga opazite dok se deava. Uz pomo tog
neprestanog imenovanja ego ostaje prisutan u vidu neosmatranog dela uma. Kada god postanete svesni, stvara se unutranji
prostor i vie niste pod kontrolom uma.
Izaberite predmet u vaoj blizini, olovku, stolicu, oljicu,
biljku, i vizuelno je ispitujte, tj. posmatrajte je s velikim interesovanjem, s radoznalou. Izbegavajte predmete za koje ste
snano emocionalno vezani i koji vas podseaju na prolost, na
mesto na kom ste ih kupili, na osobu koja vam ih je poklonila itd.
Takoe izbegavajte sve to ima natpis, poput knjige ili flae. To
e samo stimulisati razmiljanje. Bez suzdravanja, oputeni ali
na oprezu, usmerite svu svoju panju na taj predmet, na svaki
njegov detalj. Ako se misli pojave, nemojte se uplesti u njih. Niste
zainteresovani za misli, nego za sam in opaanja. Da li moete
da razdvojite razmiljanje od opaanja? Da li moete da posmatrate bez glasa u glavi koji komentarie, zakljuuje, uporeuje ili
pokuava neto da shvati? Nakon nekoliko minuta, pustite
pogled da luta po sobi ili gde god da se nalazite, i neka vaa
budna panja osvetli svaki predmet na koji se va pogled spusti.
Potom oslunite svaki zvuk koji je moda prisutan. Sluajte
na isti nain na koji ste gledali predmete oko sebe. Pojedini zvuci
su prirodni: voda, vetar, ptice, drugi su vetaki. Neki e biti pri
jatni, drugi ne. Meutim, nemojte da pravite razliku izmeu
dobrog i loeg. Dopustite svakom zvuku da bude ono to jeste,
nemojte da ga interpretirate. I ovde je akcenat na oputenosti, ali

i na budnoj panji.
Kada posmatrate i oslukujete na ovaj nain, moete
postati svesni nenog i u prvi mah jedva primetnog oseaja
smirenosti. Pojedini ljudi to oseaju kao pozadinsku tiinu. Drugi
to nazivaju mirom. Kada svest nije vie u potpunosti zaokupljena
razmiljanjem, jedan njen deo ostaje u svom bezoblinom,
neuslovljenom i prvobitnom stanju. To je unutranji prostor.
KO JE TAJ KO DOIVLJAVA?
Ono to moete da vidite, ujete, okusite, dodirujete i
miriete su ulni objekti. To je ono to oseate, doivljavate. Ali
ko je onda subjekat, taj koji doivljava? Ako sada kaete neto
poput: Pa, naravno, ja, Dejn Smit, vii raunovoa, stara etrde
set pet godina, razvedena, majka dvoje dece, Amerikanka - ja
sam subjekat, onaj koji doivljava", onda greite. Dejn Smit i sve
ono to je identifikovano s mentalnim konceptom o Dejn Smit
jesu objekti doivljavanja, ne subjekat koji doivljava.
Svaki doivljaj se sastoji od tri mogua sastojka: ulnog
opaanja, misli ili mentalne slike i emocije. Dejn Smit, vii
raunovoa, stara etrdeset pet godina, majka dvoje dece,
razvedena, Amerikanka - sve su to misli i, samim tim, deo onoga
to doivljavate u trenutku razmiljanja. Ove misli i sve ono to
moete da kaete i pomislite o sebi su objekti, ne subjekti. One
su doivljaj, ne onaj koji doivljava. Moete dodati jo hiljade
definicija (misli) o tome ko ste i time uveati sloenost vaeg
doivljaja sebe (ali i honorar vaem psihijatru), ali na taj nain
neete doi do subjekta, do onoga koji doivljava, koji prethodi
svakom doivljaju i bez koga doivljavanje nije ni mogue.
Dakle, ko je onda taj koji doivljava? Vi. A ko ste vi? Svest.
A ta je svest? Na ovo pitanje nema odgovora. Onog trenutka
kada odgovorite na njega, menjate ga i pravite od njega jo jedan
objekat. Svest, koja se tradicionalno zove i duh, ne moe se spo
znati u uobiajenom smislu te rei, i sama potraga je beskorisna.
Sve znanje se nalazi u domenu dualnosti - subjekat i objekat,

znalac i znano. Subjekt, ja, znalac bez koga nita i ne moe biti
znano, opaeno, zamiljeno, doivljeno, zauvek mora ostati
nedokuiv. Zbog toga ja" nema oblik. Jedino oblici mogu biti
znani, a bez bezobline dimenzije svet oblika ne bi ni postojao.
To je osvetljeni prostor u kom se svet izdie i povlai. Prostor je
ivot koji sam ja. On je vanvremenski. Ja sam vanvremenski,
vean. Ono to se deava u tom prostoru je relativno i privre
meno: uivanje i bol, dobit i gubitak, roenje i smrt.
Najvea prepreka za otkrivanje unutranjeg prostora,
najvea prepreka za pronalaenje onoga ko doivljava je to to
postajete toliko zaokupirani time to doivljavate da se izgubite
u svemu. To znai da je svest izgubljena u sopstvenom snu.
Toliko ste povueni svakom milju, svakom emocijom i svakim
doivljajem da se zapravo nalazite u stanju nalik snu. To je nor
malno stanje oveanstva ve hiljadama godina.
Iako ne moete poznavati svest, moete postati svesni
svesti kao dela sebe. Moete je direktno osetiti u svakoj situaciji,
bez obzira na to gde se nalazite. Moete je osetiti upravo sada kao
svoje Prisustvo, unutranji prostor u kom su rei s ove stranice
opaene i pretvorene u misli. To je pozadinsko ja". Rei koje
itate i o kojima razmiljate su u prednjem planu, a postojim" je
podsloj, pozadina prisutna kod svakog doivljaja, misli i oseanja.
DAH
Otkrijte unutranji prostor tako to ete stvarati praznine u
misaonom toku. Bez tih praznina vae razmiljanje se ponavlja i
ne odlikuje se inspiracijom ili odreenom kreativnom iskrom, to
je esto stanje. Ne treba da se brinete oko duine tih praznina.
Nekoliko sekundi je sve to je potrebno. Postepeno e se same
uveavati bez ikakvog napora s vae strane. Ono to je jo
vanije od njihove duine jeste njihova uestalost, te e tako vae
dnevne aktivnosti i va tok misli postati ispresecani prostorom.
Jedna osoba mi je nedavno pokazala godinji plan ogromne
duhovne organizacije. Dok sam ga listao, bio sam impresioniran

irokim izborom zanimljivih seminara i radionica. Podsetio me je na

vedski sto s kog moete sami da izaberete ono to elite iz
mnotva ponuenih primamljivih jela. Ta osoba me je upitala da li
mogu da preporuim jedan ili dva kursa. Ne znam", odgovorio
sam. Svi izgledaju zanimljivo. Ali znam sledee", dodao sam,
budite svesni svog disanja to je ee mogue. Radite to tokom
jedne godine, i to e imati veu mo transformisanja nego
poseivanje bilo kog od ovih kurseva. A jo je i besplatno."
Kada ste svesni svog disanja, preusmeravate panju s
razmiljanja i stvarate prostor. To je jedan od naina za generisanje svesti. Iako je punoa svesti ve prisutna u vidu nemanifestovanog, mi smo tu da svest dovedemo u ovu dimenziju.
Budite svesni svog disanja. Primetite doivljaj daha.
Osetite vazduh koji ulazi i izlazi iz vaeg tela. Primetite kako se
grudi i stomak polako ire i skupljaju dok udiete i izdiete.
Jedan svestan dah je dovoljan da se stvori prostor na mestu gde
se pre nalazio jedan neprekidni tok misli. Jedan svestan dah (ili
dva ili tri, to bi bilo jo bolje), uzet nekoliko puta dnevno,
odlian je nain da se unese prostor u ivot. Iako biste mogli da
razmiljate o svom disanju nekoliko sati, to pojedini ljudi i rade,
jedan dah je dovoljan da budete svesni, on i jeste jedino ega
moete biti svesni. Sve ostalo je seanje ili iekivanje, to je
zapravo - razmiljanje. Disanje nije neto to vi radite nego neto
emu prisustvujete dok se deava. Disanje se deava samo od
sebe. Inteligencija unutar tela se brine za to. Sve to vi treba da
uradite jeste da ga posmatrate dok se deava. Ne zahteva
nikakav napor ili nagon. Takoe, primetite kratku pauzu pri disa
nju, posebno taj mirni trenutak na kraju izdisaja, ba pre poetka
udisaja.
Disanje mnogih ljudi je neprirodno plitko. to ste svesniji
daha, pre e se ustanoviti njegova prirodna dubina.
Poto dah nema oblik, od davnina je izjednaavan s
duhom, bezoblinim jednim ivotom. ,,A stvori Gospod Bog
oveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh ivotni; i posta
ovek dua iva."33 Nemaka re za disanje - atmen - izvedena
je od stare indijske (sanskrt) rei Atman, to znai obitavajui
33

Postanje 2:7

boanski duh ili Bog u nama.

injenica da dah nema oblik, jedan je od razloga zbog
kog je svest o disanju veoma efikasan nain stvaranja prostora u
vaem ivotu, generisanja svesti. To je izvrstan objekat meditaci
je ba zato to nije objekat, nema nacrt ili oblik. Drugi razlog je
taj to je dah jedan od najneprimetnijih naizgled beznaajnih
fenomena, najmanja stvar", koja, po Nieu, priinjava najveu
sreu". Da li ete praktikovati svesno disanje kao vid formalne
meditacije zavisi od vas. Formalna meditacija, meutim, ne pred
stavlja zamenu za donoenje prostorne svesti u svakodnevni
ivot.
To to ste svesni svog disanja primorava vas da budete
prisutni u Sadanjem trenutku - to predstavlja klju za celokupnu unutranju transformaciju. Kad god ste svesni daha, vi ste
apsolutno prisutni. Takoe ete primetiti da ne moete
razmiljati i istovremeno biti svesni svog disanja. Svesno disanje
zaustavlja va um. Ali daleko od toga da ste u transu ili polubudni, naprotiv, vi ste u potpunosti budni i oprezni. Ne sputate
se ispod misli, izdiete se iznad njih. I ako pogledate paljivije,
otkriete dve stvari - da ste u potpunosti prisutni u sadanjem
trenutku i da ste prestali da razmiljate, a da pritom niste izgubili
svest, to zapravo predstavlja jedno te isto - izdizanje prostorne
svesti.
ZAVISNOSTI
Dugotrajni nagonski obrazac ponaanja moe se nazvati
zavisnost, a zavisnost ivi u vama kao kvazientitet ili nadlinost,
energetsko polje koje s vremena na vreme preuzme kontrolu nad
vama. Kontrolie ak i va um, glas u glavi, koji potom postaje
glas zavisnosti. Moda govori: Imali ste teak dan. Zasluujete
da se poastite. Zato biste sebi uskratili ono malo zadovoljstva
to vam je ostalo u ivotu?" Ako ste identifikovani s unutranjim
glasom usled nedostatka svesnosti, nai ete se u situaciji da
idete prema friideru i uzimate okoladnu tortu. Drugi put, zavi-

snost moe prevazii um koji misli i vi ete zavriti s cigaretom

ili alkoholnim piem u rukama. Kako je ovo dospelo u moje
ruke?" Uzimanje cigarete iz paklice ili sipanje pia jesu akcije
izvrene u stanju potpune nesvesnosti.
Ako imate nagonski obrazac ponaanja, poput puenja,
prejedanja, opijanja, gledanja televizije, surfovanja intemetom ili
bilo ega drugog, evo ta moete uraditi: kada osetite da se
nagonska potreba raa u vama, zastanite i svesno udahnite tri
puta. To stvara svesnost. Onda nekoliko minuta budite svesni
nagonske potrebe kao energetskog polja u vama. Svesno osetite
tu potrebu da fiziki ili mentalno svarite ili konzumirate odreenu
supstancu, ili elju da odglumite izvestan oblik nagonskog
ponaanja. Potom jo nekoliko puta svesno udahnite. Posle toga
ete verovatno osetiti da je nagonska potreba nestala, bar na
odreeno vreme. Ili ete osetiti da jo uvek ima mo nad vama,
a da vi ne moete da joj se ne povinujete i ne ugodite joj. Ne
pravite problem od toga. Od zavisnikog dela vae svesnosti
napravite praksu slinu onoj ve opisanoj. Kako svesnost bude
rasla, zavisniki obrazac e slabiti i, konano, nestati. Meutim,
setite se da uhvatite svaku misao koja opravdava zavisniko
ponaanje u trenutku kad se pojavljuje u vaem umu, koristei
ponekad lukave argumente. Postavite sebi pitanje: Ko ovde vodi
glavnu re?" I shvatiete da zavisnost govori iz vas. Sve dok ste
toga svesni, sve dok ste prisutni kao posmatra svog uma, manji
su izgledi da e vas prevariti i navesti da uradite ono to eli.
SVEST O UNUTRANJEM TELU
Drugi jednostavan ali veoma efikasan nain za
pronalaenje prostora u vaem ivotu blizak je disanju. Otkriete
da time to oseate nean protok vazduha koji ulazi i izlazi iz
vaeg tela, te izdizanje i sputanje grudi i stomaka, postajete
svesni i unutranjeg tela. Vaa se panja pomera s disanja na
oseaj ivosti u vama, koji je protkan kroz celo telo.
Veina ljudi je toliko ometena svojim mislima, toliko identifikovana s glasovima u glavi da nije u stanju da oseti ivost

unutar sebe. Ako niste u mogunosti da osetite ivot koji pokree

fiziko telo, taj ivot koji ste vi, to predstavlja najvei gubitak koji
moe da vam se desi. Vi tada ne samo da poinjete da traite
zamenu za prirodno stanje dobrobiti unutar vas nego traite i
neto to bi prikrilo neprekidni oseaj teine, koji se javlja kada
niste u dodiru sa ivou koja je uvek prisutna, ali esto zane
marena. Odreene zamene za kojima ljudi tragaju su haj" stanja
prouzrokovana upotrebom droge, preterana ulna stimulisanja
poput glasne muzike, uzbuenja ili opasne aktivnosti, ili opsednutost seksom. ak se i drama u linoj vezi koristi kao zamena za
originalni oseaj ivosti. Najei beg od stalno prisutnog
oseaja nelagodnosti je lini odnos s nekim: mukarcem ili
enom koji e me usreiti". Naravno, to predstavlja i jedno od
najee doivljenih razoarenja". A kada se nelagodnost vrati,
ljudi esto krive svog partnera.
Svesno udahnite jo dva-tri puta. Pokuajte da vidite da li
moete da primetite neni oseaj ivosti koja vas okupira. Da li
moete da osetite svoje telo iznutra? Osetite nakratko delove
svog tela. Osetite svoje dlanove, potom ruke, stopala, noge. A ta
je s usnama? Ima li ivota u njima? Potom postanite svesni
unutranjeg tela kao celine. Moda bi bilo bolje da u poetku
zatvorite oi, a onog trenutka kada osetite unutranje telo,
otvorite oi, pogledajte okolo, i nastavite da istovremeno oseate
svoje telo. Pojedini itaoci moda nee morati da zatvaraju oi,
oni mogu osetiti svoje unutranje telo dok itaju ovo.
UNUTRANJI I SPOLJANJI PROSTOR
Vae unutranje telo nije vrsto nego prostrano. Ono nije
vae fiziko telo nego ono to daje ivot tom fizikom telu. To je
inteligencija koja je stvorila telo i izdrava ga, istovremeno koordiniui stotinama razliitih funkcija te neverovatne sloenosti,
koju ljudski um moe da razume samo delimino. Kada je
postanete svesni, inteligencija postaje svesna sebe. To je ne
uhvatljivi ivot" koji nijedan naunik nije pronaao jer svest koja
traga za njim jeste on.

Fiziari su otkrili da vrstoa materije koju opaamo jeste

iluzija stvorena naim ulima. To ukljuuje i fiziko telo, o kome
mislimo kao o obliku i shvatamo ga na taj nain, ali 99,99 posto
njega je zapravo prazan prostor. Toliko je veliki prostor izmeu
atoma u poreenju s njihovom veliinom, a, opet, u svakom
atomu se nalazi isto toliko prostora. Fiziko telo nije nita drugo
do pogreno opaanje onoga to ste. Na mnogo naina, to je
mikrokosmika verzija spoljanjeg prostora. Da bih vam
predoio koliko je prostran prostor izmeu nebeskih tela,
razmislite o sledeem: svetlost koja putuje konstantnom brzinom
od 186.000 milja (300.000 km) u sekundi putuje samo jedan
sekund izmeu Zemlje i Meseca; zracima Sunca potrebno je
osam minuta da stignu do Zemlje. Svetlost s nama najblie
zvezde, Proksima Kentauri, koja se nalazi u sazveu najbliem
nama, i koja je zapravo sunce najblie naem Suncu, putuje 4,5
godine pre nego to dospe do Zemlje. Toliko je prostran prostor
koji nas okruuje. A tu je i intergalaktiki prostor, ija prostranost
prevazilazi sve razumevanje. Svetlost iz nama najblie galaksije,
galaksije Andromeda, putuje 2,4 miliona godina do nas. Zar nije
udesno to je vae telo jednako prostrano kao svemir?
Dakle, vae fiziko telo, koje je oblik, otkriva se kao kraj
nje bezoblino kada zakoraite malo dublje u njega. Postaje
prag ka unutranjem prostoru. Iako unutranji prostor nema
oblik, on je veoma iv. Taj prazni prostor" je ivot u svojoj
punoi, nemanifestovani Izvor iz kojeg potiu sve manifestacije.
Tradicionalni naziv za taj Izvor je Bog.
Misli i rei pripadaju svetu oblika, i ne mogu da iskau
bezoblino. Kada kaete: Mogu da osetim svoje unutranje
telo", re je o pogrenom opaanju, koje je proisteklo iz
razmiljanja. Ono to se zaista deava je to da svest koja se
pojavljuje kao telo, svest koja sam ja, postaje svesna sebe. Kada
vie ne meam ono to sam s privremenim oblikom mene",
onda se dimenzija bezgraninog i venog - Boga - izraava kroz
mene" i upravlja mnome". Isto tako me oslobaa zavisnosti od
oblika. Meutim, isto intelektualna spoznaja ili verovanje da ja

nisam ovaj oblik" ne pomae. Najvanije pitanje glasi: ,,U ovom

trenutku, mogu li da osetim prisustvo unutranjeg prostora, to
zapravo znai, mogu li da osetim svoje Prisustvo, ili Prisustvo
koje Jesam?"
Ili, moemo prii toj istini koristei drugaije smernice.
Upitajte se: Da li sam svestan ne samo onoga to se upravo
deava nego i Sadanjeg trenutka kao ivog vanvremenskog
unutranjeg prostora u kom se sve deava?" Iako se ini da ovo
pitanje nema nikakve veze s unutranjim telom, moete se iznenaditi, jer time to postajete svesni prostora Sadanjeg trenutka,
poinjete da se oseate ivljim iznutra. Oseate ivost unutranjeg
tela, ivost koja je uroeni deo radosti Bia. Moramo da uemo u
telo da bismo otili izvan njega i saznali da to nismo mi.
Ukoliko je to mogue, u svakodnevnom ivotu koristite
svesnost o unutranjem telu kako biste stvorili prostor. Dok
ekate, sluate nekoga, kada zastanete da pogledate u nebo,
drvo, cvet, svog partnera ili dete, istovremeno osetite i ivost
unutar sebe. To znai da deo vae panje ili svesti ostaje
bezoblian, a ostatak je dostupan za spoljanji svet oblika. Kada
god nastanite" svoje telo na ovaj nain, ono e vam posluiti kao
sidro - da biste ostali prisutni u Sadanjem trenutku. Spreie
vas da se izgubite u razmiljanju, u emocijama ili spoljasnjim
situacijama.
Kada razmiljate, oseate, opaate i doivljavate, svest se
raa u obliku. Reinkarnie se u misao, oseaj, ulni opaaj,
doivljaj. Ciklus ponovnih roenja (budisti se nadaju da e ga se
konano osloboditi) deava se konstantno, i samo u ovom
trenutku, kroz mo Sadanjeg trenutka, moete ga se osloboditi.
Kroz in potpunog prihvatanja oblika Sadanjeg trenutka
postiete unutranji sklad s prostorom, to je zapravo osnova
Sadanjeg trenutka. Putem prihvatanja postajete prostrani iznu
tra. Postiete sklad s prostorom umesto s oblikom: to donosi
pravu perspektivu i ravnoteu u va ivot.

PRIMEIVANJE

PRAZNINA

Tokom dana odmotava se neprekidni promenljivi tok

onoga to vidite i ujete. U prvom trenutku opaanja, a posebno
ako je re o neemu nepoznatom, pre nego to um imenuje ili
interpretira to to ste opazili, esto postoji praznina ispunjena
budnom panjom, u kojoj se opaanje i deava. To je unutranji
prostor. Njegovo trajanje zavisi od osobe do osobe. Lako ga je
propustiti jer kod velikog broja ljudi ti prostori su izuzetno kratki,
traju oko sekundu ili manje.
Evo ta se deava: pojavi se novi prizor ili zvuk, i u prvom
trenutku opaanja postoji kratak prekid u uobiajenom toku
razmiljanja. Svest je preusmerena s misli jer se zahteva ulno
opaanje. Veoma neobian prizor ili zvuk mogu vas ostaviti bez
rei", ak i iznutra, tj, mogu da stvore veu prazninu.
Frekvencija i trajanje takvih prostora odreuju vau
sposobnost da uivate u ivotu, da oseate unutranju
povezanost s drugim ljudima i s prirodom. Isto tako, odreuju i
nivo do kog ste se oslobodili od ega jer ego podrazumava pot
punu nesvesnost o dimenziji prostora.
Kada postanete svesni ovih kratkih prostora dok se oni
prirodno deavaju, oni e se produavati, i dok se budu
produavali, vi ete sve ee oseati radost opaanja u kom
nema uplitanja razmiljanja. Svet oko vas se ini sve, nov i iv.
to vie opaate ivot kroz apstraktnu i konceptualizovanu sliku,
svet oko vas e biti sve beivotniji i monotoniji.
IZGUBITE SE DA BISTE SE PRONALI
Unutranji prostor se stvara svaki put kada se oslobodite
potrebe da naglaavate va obliki identitet. To je potreba ega.
Ne predstavlja istinsku potrebu. O ovome smo ve neto rekli.
Kada god odbacite jedan od ovih obrazaca ponaanja, stvara se
unutranji prostor. Vi postajete verniji vaem pravom ja". Za ego
e to izgledati kao da se gubite, ali se deava upravo suprotno.

Isus je uio da treba da izgubite sebe da biste se pronali. Kada

god se oslobodite jednog od tih obrazaca, vi ponitavate
naglaavanje onoga to ste na nivou oblika, a ono to ste iznad
tog oblika pojavljuje se u punom svetlu. Postajete manje da biste
mogli da budete vie.
Ovo su neki od naina na koje ljudi nesvesno pokuavaju
da naglase svoj pojavni identitet. Ako ste dovoljno paljivi, biete
u stanju da uoite pojedine nesvesne obrasce i kod sebe: kada
zahtevate priznanje za neto to ste uradili, i uznemirite se ili
naljutite ako ga ne dobijete, kada pokuavate da privuete
panju tako to govorite o svojim problemima, svojoj bolesti,
kada pravite scenu, kada dajete svoje miljenje iako niko to ne
trai od vas, iako ono nema nikakav znaaj za situaciju, kada ste
vie zabrinuti za to kako vas drugi doivljavaju nego zbog naina
na koji se ponaate prema drugima, tj. kada koristite druge ljude
za egoini odraz ili kao ojaiva ega, kada pokuavate da
ostavite utisak na druge pokazujui imovinu, znanje, dobar
izgled, status, fiziku snagu itd., kada ispoljavate privremenu
nadutost ega kroz ljutitu reakciju usmerenu protiv nekoga ili
neega, kada stvari shvatate lino, kada se oseate uvreenim,
kada se pravite da ste u pravu putem bezuspenog mentalnog ili
verbalnog prigovaranja, kada elite da vas smatraju vanim ili da
tako izgledate.
Kad uoite takav obrazac kod sebe, predlaem da
sprovedete sledei eksperiment. Otkrijte kako se oseate i ta se
deava ako se oslobodite takvog obrasca. Samo ga odbacite i
vidite ta se deava.
Neisticanje sebe na nivou oblika predstavlja drugi nain
izdizanja svesti. Otkrijte ogromnu snagu koja protie kroz vas u
svet u trenutku kada prestanete da naglaavate svoj obliki iden
titet.

DUBOKI MIR
Reeno je: Duboki mir je jezik kojim Bog govori, a sve
ostalo je lo prevod." Duboki mir je zapravo drugi naziv za pro
stor. Biti svestan dubokog mira kad god ga osetimo u svom ivotu
povezae nas s bezoblinom i vanvremenskom dimenzijom
unutar nas, onom koja je iznad misli, iznad ega. To moe biti
duboki mir koji proima svet prirode, ili duboki mir vae sobe u
ranim jutarnjim asovima, ili neme praznine izmeu zvukova.
Duboki mir nema nikakav oblik, iz tog razloga i ne moemo ga
postati svesni putem razmiljanja. Misao je oblik. Biti svestan
dubokog mira znai biti smiren. Biti smiren znai biti svestan, a
da pri tom ne razmiljate. Nikada niste toliko blisko, toliko
duboko povezani s onim to ste kao onda kada ste smireni. Kada
ste smireni, vi ste ono to ste bili pre nego to ste privremeno
nastanili odreeni fiziki i mentalni oblik nazvan osoba. Vi ste
takoe i ono to ete tek postati kad se oblik raspadne. Kada ste
mirni, vi ste ono to ste iznad vaeg privremenog postojanja:
svest - neuslovljena, bezoblina, vena.

DEVETO POGLAVLJE

Vaa unutranja svrha

im se izdignete iznad pukog preivljavanja, pitanje

znaenja i svrhe postaje od najveeg znaaja u vaem ivotu.
Mnogo ljudi se osea zarobljenim u dnevnim navikama koje
umanjuju znaaj njihovih ivota. Mnogi veruju da ivot prolazi
pored njih, ili je ve proao. Drugi se oseaju izuzetno
ogranienim zahtevima svog posla i izdravanjem porodice, svo
jom finansijskom ili ivotnom situacijom. Pojedinci se nalaze u
stanju intenzivnog stresa, drugi intenzivne dosade. Pojedini ljudi
su izgubljeni u fanatinom napredovanju, drugi u stagnaciji. Veliki
broj ljudi ezne za slobodom i ekspanzijom, koje obeavaju pro
speritet. Drugi ve uivaju u relativnoj slobodi koja proizilazi iz
prosperiteta, a onda otkriju da ak ni to nije dovoljno da njihove
ivote ispuni znaenjem. Ne postoji zamena za pronalaenje
prave svrhe. Ali prava ili primarna svrha vaeg ivota ne moe se
pronai ni na jednom spoljanjem nivou. Nije povezana s onim ta
radite nego s onim to ste, tj. s vaim stanjem svesti.
Stoga je najvanije da shvatite sledee: va ivot ima i
unutranju i spoljanju svrhu. Unutranja svrha tie se Bia i ona
je primarna. Spoljanja svrha tie se vaeg delanja i ona je
sekundarna. Dok se ova knjiga uglavnom bavi vaom
unutranjom svrhom, ovo i sledee poglavlje pozabavie se
pitanjem kako uskladiti spoljanju i unutranju svrhu vaeg
ivota. Unutranja i spoljanja svrha su toliko isprepletene da je
skoro nemogue govoriti o jednoj, a da se pritom ne osvrete i
na drugu.

Vaa unutranja svrha je da se probudite. To je sve. Tu

svrhu delite sa svim ostalim ljudima na planeti, jer je to svrha
oveanstva. Vaa unutranja svrha je osnovni deo svrhe celine,
univerzuma i inteligencije koja se raa. Vaa spoljanja svrha se
moe vremenom menjati. Razlikuje se u velikoj meri od osobe do
osobe. Pronalaenje unutranje svrhe i voenje ivota u skladu s
njom je osnov za ispunjenje vae spoljanje svrhe. To je uslov za
istinski uspeh. Bez sklada, vi opet moete postii odreene stvari
trudom, borbom, odlunou, tekim radom ili lukavou. Ali u
takvom poduhvatu nema radosti, i on se neizbeno zavri pat
njom.
BUENJE
Buenje je promena u svesti pri kojoj dolazi do razdvaja
nja razmiljanja od svesnosti. Za veinu ljudi to nije dogaaj
nego proces kroz koji prolaze. ak i ona retka bia koja doive
iznenadno, dramatino i naizgled nepovratno buenje prolaze
kroz proces u kom njihovo novo stanje svesti postepeno ulazi u
sve to rade, i transformiu ga tako da ono postaje integrisani
deo njihovih ivota.
Umesto da budete izgubljeni u svom razmiljanju, kada
ste budni, vi sebe prepoznajete kao svesnost koja stoji iza tog
buenja. Razmiljanje prestaje da bude autonomna aktivnost
koja slui iskljuivo svojoj svrsi i preuzima kontrolu nad vaim
ivotom i upravlja njim. Svesnost umanjuje uticaj razmiljanja.
Umesto da i dalje ima kontrolu nad vaim ivotom, svesnost
upravlja njim. Svesnost je svesna veza s univerzalnom inteligen
cijom. Druga re za to je Prisustvo: svest bez razmiljanja.
Inicijacija u proces buenja je in milosti. Ne moete je
prouzrokovati, pripremati se za nju ili skupljati poene da biste je
zasluili. Ne postoji uredan niz loginih koraka koji vode prema
njoj, iako bi um to jedva doekao. Ne treba da prvo postanete
vredni nje. Nekada e pre doi greniku nego svecu, ali ne i
obavezno. Zato se Isus povezivao s razliitim ljudima, ne samo

onim vrednim potovanja. Ne postoji nita to moete da uradite

po pitanju buenja. Sve to uradite predstavljae pokuaj ega da
na svoj spisak doda buenje ili prosvetljenje kao najvredniju
nagradu i time se uini vanijim ili veim. Umesto buenja, vi u
va um dodajete koncept o buenju ili mentalnu sliku o tome
kako izgleda probuena ili prosvetljena osoba, i onda
pokuavate da dostignete tu sliku. Ispunjenje oekivanja koje
imate o sebi ili koje drugi ljudi imaju o vama predstavlja neauten
tino ivljenje, to je druga nesvesna uloga koju tumai ego.
Dakle, ako ne postoji nita to moete da preduzmete po
pitanju buenja, bez obzira na to da li se ono desilo ili nije, kako
onda ono moe predstavljati primarnu svrhu ivota? Zar svrha ne
podrazumeva da morate da uradite neto po tom pitanju?
Jedino prvo buenje, prvi nagovetaj svesti bez razmilja
nja, dogaa se uz milost i bez ikakvog delovanja s vae strane. Ako
ovu knjigu smatrate nerazumljivom ili beznaajnom, onda vam se
jo nije desilo. Ako neto u vama reaguje na nju, ako ste na
odreeni nain prepoznali istinu u njoj, to znai da je proces
buenja zapoet. Kad jednom pone, ne moe se povratiti, mada
se moe odgoditi zbog uticaja ega. Za pojedine ljude proces
buenja e zapoeti itanjem ove knjige. Za druge, funkcija ove
knjige je da im pomogne da uvide da su ve poeli da se bude i
da ih motivie da pojaaju i ubrzaju taj proces. Druga funkcija
knjige je da pomogne ljudima da prepoznaju ego u sebi svaki put
kad on pokua da preuzme kontrolu i zamaskira svest koja se
izdie. Kod pojedinih ljudi, buenje se deava u trenutku kada
iznenada postanu svesni misli koje obino misle, posebno upornih
negativnih misli s kojima se identifikuju ceo svoj ivot. Iznenada se
javlja svesnost koja je svesna misli, ali nije njihov deo.
Kakva je veza izmeu svesnosti i razmiljanja? Svesnost je
prostor u kojem postoje misli kada je taj prostor postao svestan sebe.
Jednom kada dobijete nagovetaj svesnosti ili Prisustva,
odmah ste toga svesni. To vie nije samo koncept u vaem umu.
Vi tada moete napraviti svestan izbor da budete prisutni umesto
da se upustite u beskorisno razmiljanje. Moete pozvati
Prisustvo u svoj ivot, tj. moete stvoriti prostor. S milou
buenja dolazi i odgovornost. Moete ili da pokuate da se

pravite kao da se nita nije desilo, ili da uoite njegov znaaj i

prepoznate svesnost koja se izdie kao neto najvanije to
moe da vam se dogodi. Otvaranje sebe za izdizanje svesti i
donoenje njene svetlosti na ovaj svet postaje primarna svrha
vaeg ivota.
elim da upoznam um Boji", rekao je Ajntajn. Sve
ostalo su detalji." ta je to um Boji? Svest. A ta znai poznavati
um Boji? Biti svestan. ta su detalji? Vaa spoljanja svrha, i sve
to se deava spolja.
Dok jo uvek ekate da vam se neto znaajno desi,
moda i neete uspeti da shvatite da vam se ono najznaajnije
to se moe desiti ljudskom biu ve dogodilo: poetak razdva
janja procesa razmiljanja od svesnosti.
Mnogi ljudi koji prolaze kroz rane faze procesa buenja
nisu vie sigurni koja je njihova spoljanja svrha. Ono to
pokree svet ne pokree njih. Poto su jasno uoili ludost nae
civilizacije, oni se oseaju otueni od kulture koja ih okruuje.
Pojedini se oseaju kao da su nastanjeni na niijoj zemlji, izmeu
dva sveta. Nisu vie pod kontrolom ega, a njihova svest, koja se
budi, nije dovoljno integrisana s njihovim ivotima. Unutranja i
spoljanja svrha jo uvek se nisu spojile.
DIJALOG O UNUTRANJOJ SVRSI
Naredni dijalog sadri saete brojne razgovore koje sam
vodio s ljudima koji su tragali za istinskom svrhom svog ivota.
Neto je istinito kada odjekuje u vaem najdubljem Biu i
izraava ga, kada je u skladu s unutranjom svrhom. Iz tog razlo
ga skreem panju na njihovu unutranju i primarnu svrhu.
Ne znam tano ta elim, ali znam da elim da se neto
promeni u mom ivotu. elim proirenje, elim da radim neto
znaajno i, naravno, elim prosperitet i slobodu koja dolazi s
tim. elim da radim neto to ima smisla, neto to e znatno
promeniti stvari. Ali ako me pitate ta elim, moram rei da ne
znam. Moete li mi pomoi da pronaem svrhu svog ivota?

Vaa svrha je da sedite ovde i razgovarate sa mnom, jer

ovde se nalazite i ovo upravo radite. Sve dok ne ustanete i ura
dite neto drugo. U tom sluaju, to postaje vaa svrha.
Znai, moja svrha je da sedim u svojoj kancelariji nared
nih trideset godina, dok se ne penzioniem ili dok me ne
poalju na prinudni odmor?
Vi se sada ne nalazite u svojoj kancelariji, tako da to nije
vaa svrha. Kada sedite u svojoj kancelariji i radite to to radite,
to je vaa svrha. Ne za narednih trideset godina, nego upravo
tada.
Mislim da se ne razumemo. Za vas je svrha ono to radite
u datom trenutku, za mene svrha znai posedovati cilj u ivotu,
neto veliko i znaajno to daje smisao onome to radim, neto
to e znatno promeniti stvari. Preturanje papira u kancelariji
nije to. U to sam siguran.
Sve dok niste svesni Bia, traiete znaenje iskljuivo
unutar dimenzije toga to radite i svoje budunosti, tj. dimenzije
vremena. I svako znaenje ili ispunjenje na koje naiete nestae
ili e biti lano. Neizbeno e biti uniteno proticanjem vremena.
I znaenje koje naemo na tom nivou je samo relativno i privre
meno istinito.
Na primer, ako briga za vae dete daje smisao vaem
ivotu, ta se deava s tim smislom kada vie niste potrebni svo
joj deci ili kada vas ona ak vie i ne sluaju? Ako to to
pomaete drugima daje smisao vaem ivotu, onda zavisite od
toga da drugi budu u gorem stanju od vas, te tako va ivot na
stavlja da ima smisao i vi se oseate zadovoljni sobom. Ako vam
elja da nadmaite neto ili nekoga, da pobedite ili uspete prua
smisao, ta se deava ako nikad ne pobedite ili ako se va
pobedniki niz okona jednog dana, to je neizbeno? Vi ete se
onda morati oslanjati na svoju matu i svoje seanje, veoma
nezadovoljavajue mesto za pronalaenje znaenja u ivotu.
Uspeti" u bilo kom polju jedino je znaajno sve dok postoje hi
ljade i milioni drugih koji ne uspevaju, tako da je vama potrebno
da drugi ljudi ne uspeju" kako bi va ivot imao znaenje.

Ne kaem da pomaganje drugima, briga za svoju decu ili

tenja ka izuzetnosti u svakom polju nisu vredni truda. Mnogim
ljudima oni predstavljaju znaajan deo njihove spoljanje svrhe,
ali spoljanja svrha je uvek relativna, nestabilna i nepostojana. To
ne znai da ne treba da se upustite u takve aktivnosti. Znai da
treba da ih poveete sa svojom unutranjom, primarnom svrhom,
tako da to to radite dobije dublji znaaj.
Ako ne ivite u skladu sa svojom primarnom svrhom, svaki
cilj koji osmislite, ak iako podrazumeva stvaranje raja na zemlji,
bie proizvod ega ili e biti uniten vremenom. Pre ili kasnije
dovee do patnje. Ako ignoriete svoju unutranju svrhu, bez
obzira na to ta radite, ak iako to predstavlja duhovnu praksu, ego
e se uvui u nain na koji to obavljate, te e sredstvo pokvariti cilj.
Poznata poslovica Put ka paklu poploan je dobrim namerama"
ukazuje na istinu. Drugim reima, vai ciljevi ili delanje nisu pri
marni, primarno je stanje svesti iz koje oni nastaju. Ispunjavanje
vae primarne svrhe predstavlja postavljanje temelja za novu
stvarnost, novu zemlju. Kada postavite temelj, vaa spoljanja
svrha dopunjava se duhovnom snagom jer e vai ciljevi i namere
biti jedno s evolucionim impulsom univerzuma.
Razdvajanje razmiljanja od svesnosti, koje lei u sreditu
vae primarne svrhe, deava se kroz poricanje vremena. Ovde
se ne govori o vremenu korienom u praktine svrhe, kao to je,
na primer, zakazivanje sastanka ili planiranje puta. Ne govori se
o vremenu koje se meri satom, nego o psiholokom vremenu,
koje predstavlja duboko ukorenjenu naviku uma da ispunjenje
ivota trai u budunosti, gde ga ne moe nai, i da ignorie jedi
nu taku pristupa tom ispunjenju: sadanji trenutak.
Kada to to radite ili gde se nalazite posmatrate kao pri
marnu svrhu svog ivota, vi negirate vreme. To daje neverovatnu
snagu. Negiranje vremena u onome to radite stvara vezu
izmeu unutranje i spoljanje svrhe, izmeu Bia i delanja. Kada
negirate vreme, negirate i ego. Sve to radite, radite izvanredno
dobro, jer samo delanje postaje centralna taka vae panje.
Vae delanje postaje kanal kroz koji svest ulazi na ovaj svet. To
znai da postoji kvalitet u tome to radite, ak i u najprostijim
potezima kao to su listanje stranica u telefonskom imeniku ili

etanje kroz sobu. Glavna svrha listanja stranice je listanje stra

nice; sekundarna svrha je da se pronae odreeni broj telefona.
Glavna svrha etanja kroz sobu je etanje kroz sobu; sekundama
svrha je da uzmete knjigu ili neto drugo, i onog trenutka kada
uzmete knjigu, to postaje glavna svrha.
Moda se seate paradoksa vremena koji sam ve
spomenuo: sve to radite oduzima vreme, a opet se deava u
sadanjem trenutku. Dok je vaa unutranja svrha da negirate
vreme, vaa spoljanja svrha obavezno ukljuuje budunost, te
tako i ne moe da postoji bez vremena. Ali je uvek od sekundarnog znaaja. Kad god se uznemirite ili potresete| spoljanja
svrha je preuzela glavnu re, i vaa unutranja svrha vam izmie.
Zaboravljate da je vae stanje svesti primarno a sve ostalo
sekundarno..
Da li e me ovakav nain ivota spreiti da postignem
neto veliko? Plaim se da u zavriti tako to u ostatak ivota
raditi male stvari, stvari koje nemaju nikakav znaaj. Bojim se da
se nikad neu izdii iznad osrednjosti, da se nikad neu usuditi
da postignem neto uzvieno, da neu iskoristiti svoj potencijal.
Veliko nastaje iz malog koje je potovano i paeno. Svaiji
ivot se zapravo sastoji od malih stvari. Veliina je mentalna kon
strukcija i omiljena fantazija ega. Paradoks je u tome da se temelj
za veliinu sastoji od malih stvari sadanjeg trenutka umesto od
traganja za idejom o veliini. Sadanji trenutak je uvek mali, u
smislu da je uvek jednostavan, ali unutar njega lei skrivena
najvea snaga. Poput atoma, to je jedna od najmanjih stvari koje
sadre ogromnu snagu. Samo kada se uskladite sa sadanjim
trenutkom moete da pristupite toj snazi. Ili je tanije rei da ona
ima pristup vama i, kroz vas, celom svetu. Isus je mislio na tu
snagu kada je rekao: Rei koje vam ja govorim ne govorim od
sebe; nego otac koji stoji u meni on tvori dela" I: Ja ne mogu
nita initi sam od sebe."34 Uznemirenost, stres i negativnost
odvraaju vas od te snage. Iluzija da niste jedno sa snagom koja
upravlja univerzumom se vraa. Ponovo se oseate samim,

borite se protiv neega i trudite se kako biste postigli ovo ili ono.
Ali zato se pojavljuju uznemirenost, stres i negativnost? Jer ste
okrenuli glavu od sadanjeg trenutka. A zato ste to uradili? Jer
ste mislili da postoji neto vanije od njega. Zaboravili ste svoju
glavnu svrhu. Jedna mala greka, jedno pogreno tumaenje,
stvara svet patnje.
Kroz sadanji trenutak dobijate pristup snazi samog
ivota, koja se tradicionalno naziva Bogom". im se okrenete
od nje, Bog prestaje da bude stvarnost u vaem ivotu, i vi ste
ostavljeni s mentalnim konceptom o Bogu, u koga pojedini ljudi
veruju dok drugi poriu njegovo postojanje. ak i samo verovanje u Boga je puka zamena za ivu stvarnost Boga, koji se manifestuje u svakom trenutku vaeg ivota.
Zar potpuna harmonija sa sadanjim trenutkom ne
podrazumeva prestanak svakog pokreta? Zar postojanje
svakog cilja ne podrazumeva da postoji privremeni prekid u toj
harmoniji sa sadanjim trenutkom i moda novo uspostavljanje
harmonije na viem, sloenijem nivou onog trenutka kada se
dostigne cilj? Pretpostavljam da mladica koja prokopava svoj
put kroz zemljite ne moe biti u potpunoj harmoniji sa
sadanjim trenutkom jer ima cilj: eli da postane veliko drvo.
Moda e kada sazre iveti u harmoniji sa sadanjim
trenutkom.
Mladica ne eli nita jer se nalazi u jedinstvu s celinom, a
celina se iskazuje kroz nju. Pogledajte na krinove u polju kako
rastu", rekao je Isus, ne trude se niti predu. Ali ja vam kaem da
se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odenu kao jedan od njih."35
Moemo rei da ta celost - ivot - eli da mladica postane drvo,
ali se sama mladica ne smatra razdvojenom od ivota i ne eli
nita za sebe. Ona je jedno s onim to ivot eli. Zato nije niti
zabrinuta niti potresena. I ako treba da ugine mlada, ugine s
lakoom. Predaje se smrti isto kao to se bila predala ivotu. Ona
osea, bez obzira na to koliko nejasno, svoje korene u Biu,
bezoblinom i venom jednom ivotu.
35

Sveto Jevanelje po Mateju 6:28-29

Poput mudraca u tao religiji u Staroj Kini, i Isus je eleo da

skrene panju na prirodu jer je u njoj video snagu na delu, s
kojom su ljudska bia izgubila dodir. To je kreativna snaga uni
verzuma. Isus nastavlja: ako je Bog zaodenuo jednostavno cvee
takvom lepotom, s kakvom e tek lepotom zaodenuti vas. Time
se eli rei da, iako je priroda prelepi izraz evolucionog impulsa
univerzuma, kada ljudi uspostave sklad s inteligencijom koja se
nalazi u njenoj pozadini, oni e izraziti taj isti impuls na viem,
udesnijem nivou.
Budite iskreni prema ivotu tako to ete biti iskreni
prema svojoj unutranjoj svrsi. Kada postanete svesni i time
sjedinjeni s tim to radite, vai postupci odiu duhovnom energi
jom. Moda se ispoetka nee primeivati nikakva znaajna ra
zlika u tome to radite, jer se samo nain menja. Vaa primarna
svrha je da omoguite svesti da ue u to to elite. Sekundarnu
svrhu predstavlja sve ono to elite da postignete svojim delanjem. Dok je shvatanje svrhe pre bilo povezano s budunosti,
sada postoji dublja svrha, koja se iskljuivo moe pronai u
sadanjosti, poricanjem vremena.
Kada susreete ljude, na poslu ili na nekom drugom
mestu, posvetite im svoju celokupnu panju. Vi niste prisutni pre
svega kao osoba, nego kao polje svesnosti, budne Prisutnosti.
Prvobitni razlog za interakciju s drugim ljudima - kupovina ili
prodaja, zahtevanje ili pruanje informacija i sl. - postaju sekun
darne. Polje svesnosti koje se raa izmeu vas postaje primarna
svrha interakcije. Prostor svesnosti postaje vaniji od onoga o
emu razgovarate, vaniji od fizikih ili misaonih objekata.
Ljudsko Bie postaje vanije od ovozemaljskih stvari. To ne znai
da zanemarite sve to se treba uraditi na praktinom nivou.
Zapravo, delanje se odvija ne samo s jo veom lakoom nego i
snanije kada je dimenzija Bia priznata, na taj nain postajui
primarna. Izdizanje tog ujedinjavajueg polja svesnosti izmeu
ljudskih bia je najosnovniji faktor u vezama u novoj zemlji.
Da li je shvatanje uspeha samo egoina iluzija? Kako
merimo pravi uspeh?

Svet e vam rei da je uspeh postizanje onoga to ste sebi

postavili kao cilj. Rei e vam da je uspeh pobeivanje, da su
dobijanje priznanja i/ili postizanje prosperiteta najosnovniji sa
stojci svakog uspeha. Sve navedeno ili neto od toga samo su
propratni proizvodi uspeha, ali ne predstavljaju uspeh.
Uobiajeno shvatanje uspeha tie se rezultata onoga to radite.
Izvestan broj ljudi tvrdi da je uspeh rezultat kombinacije
napornog rada i sree, ili odlunosti i talenta, ili injenice da se
nalazite na pravom mestu u pravo vreme. Iako svaka od njih
moe biti determinanta uspeha, one ipak ne ine njegovu
osnovu. Ono to vam svet ne govori, jer ne zna, jeste da ne
moete postati uspeni. Moete jedino biti uspeni. Ne dozvolite
da vam pomahnitali svet kae da je uspeh bilo ta do uspean
sadanji trenutak. A ta je to? Kada postoji oseaj kvaliteta u
svemu to radite, ak i u najjednostavnijim potezima. Kvalitet
podrazumeva brigu i panju, koje proistiu iz svesnosti. Kvalitet
zahteva vae Prisustvo.
Recimo da ste vi poslovna osoba i da nakon dve godine
konstantnog stresa i briga konano osmislite proizvod ili uslugu
koja se dobro prodaje i stvara profit. Uspeh? U konvencionalnom
smislu, da. U stvarnosti, proveli ste dve godine zagaujui svoje
telo i zemlju svojom negativnom energijom, inili sebe i sve oko
vas nesrenim, i ugrozili mnoge druge, koje ak niste ni sreli.
Nesvesna pretpostavka, koja stoji iza svakog ovakvog delanja,
jeste da je uspeh budui dogaaj, i da cilj opravdava sredstva.
Ali cilj i sredstva su jedno te isto. I ako sredstvo nije doprinelo
ljudskoj srei, nee ni cilj. Ishod, koji je nerazdvojiv od koraka
koji su vodili prema njemu, ve je zagaen tim koracima i tako
stvara jo nesree. To je karmina akcija, to predstavlja nesvesno prolongiranje nesree.
Kao to vam je ve znano, vaa sekundarna ili spoljanja
svrha lei unutar dimenzije vremena, dok je vaa glavna svrha
nerazdvojiva od Sadanjeg trenutka i time zahteva negaciju vre
mena. Kako se mire? Shvatanjem da se va ceo ivotni put
konano sastoji od koraka koje preduzimate u ovom trenutku.
Uvek postoji samo ovaj jedan korak, i zato mu podarite svu svoju
panju. To ne znai da ne znate kuda ste krenuli, to samo znai

da je ovaj korak primaran, a destinacija sekundarna. A ono to

vas eka na cilju zavisi od kvaliteta ovog koraka. Drugim reima:
ono to vam budunost sprema zavisi od trenutnog stanja svesti.
Kada delanje postane proeto vanvremenskim kvalitetom
Bia, to je uspeh. Ako Bie ne upliva u delanje, ako niste prisutni,
izgubite se u svemu to radite. Takoe se izgubite u razmiljanju,
kao i u vaim reakcijama na spoljanja deavanja.
Na ta tano mislite kada kaete: Izgubite sebe"?
Osnova onoga to predstavljate je svest. Kada svest (vi)
postane u potpunosti identifikovana sa razmiljanjem i stoga
zaboravi svoju osnovnu prirodu, izgubi se u mislima. Kada se
identifikuje s mentalno-emocionalnim tvorevinama poput eljenja i straha, primarnim motivacionim silama ega, izgubi se u tim
tvorevinama. Svest se takoe gubi kada se identifikuje s delanjem i reagovanjem na ono to se deava. Svaka misao, svaka
elja ili strah, svaka akcija ili reakcija, odlikuje se lanim doi
vljajem o sebi, koje je nesposobno da oseti jednostavnu radost
Bia i onda trai zadovoljstvo, ponekad i bol, kao zamenu za to.
To znai iveti u zaboravu o postojanosti Bia. U tom stanju za
borava, svaki uspeh ne predstavlja nita vie do prolaznu
obmanu. Bez obzira na to ta ste postigli, ubrzo ete opet biti
nesreni, ili e neki drugi problem ili dilema okupirati vau
panju.
Kako da se preusmerim sa shvatanja ta je moja
unutranja svrha ka pronalaenju onoga to bi trebalo da radim
na spoljanjem nivou?
Spoljanja svrha u velikoj meri varira od osobe do osobe,
a nijedna spoljanja svrha ne traje zauvek. Podlona je proticanju
vremena i ubrzo bude zamenjena novom svrhom. Stepen do kog
vaa posveenost unutranjoj svrsi buenja menja spoljanje
okolnosti takoe varira. Kod pojedinih ljudi dolazi do iznenadnog
ili postepenog raskida s njihovom prolou, poslom, ivotnom
situacijom, vezama; sve prolazi kroz korenite promene. Izvesne
promene pokrenu oni sami, a da pri tom ne prolaze kroz muni
proces odluivanja. Iznenada se odlue ili shvate: Ovo je ono to

moram da uradim. Odluka je, takorei, unapred doneta. Dolazi iz

svesnosti, ne pomou razmiljanja. Probudite se jednog jutra i
tano znate ta elite da radite. Pojedini ljudi napuste nezdrava
radna mesta ili ivotne situacije. Zato, pre nego to otkrijete ta
je dobro za vas na spoljanjem nivou, pre nego to otkrijete ta
vam ide od ruke, ta je u skladu sa sveu koja se budi, moda
ete morati da otkrijete ono to nije u redu, ta vam ne ide od
ruke, ta nije u skladu s vaom unutranjom svrhom.
Druge vrste promena mogu vam se desiti iznenada i
izvana. Sluajni sastanak donosi nove mogunosti i proirenja u
va ivot. Dugotrajna prepreka ili konflikt se uklone i ree. Vai
prijatelji ili prou s vama kroz ovu unutranju transformaciju ili se
rastanu od vas. Pojedine veze se raskinu, druge se prodube.
Moda vas poalju na prinudni odmor ili postanete osoba koja
unosi pozitivne promene na vae radno mesto. Suprunik vas
ostavi ili preete na novi nivo intimnosti. Pojedine promene
izgledaju negativne na povrini, ali ubrzo shvatite da se stvorio
prostor u vaem ivotu za neto novo to e uslediti.
Bie perioda nesigurnosti ili neizvesnosti. ta da uradim
tada? Poto ego vie ne upravlja vaim ivotom, psiholoka
potreba za spoljanjom sigurnou, koja je ionako iluzorna,
poputa. Sposobni ste da ivite u neizvesnosti i da ak uivate u
njoj. Kada vam postane prijatno u drutvu neizvesnosti, u vaem
ivotu se stvaraju beskonane mogunosti. To znai da strah nije
dominantni faktor u vaem delanju i ne spreava vas da preduzmete korake kako biste zapoeli prornene. Rimski filozof
Tacit doao je do zakljuka da elja za sigurnou stoji nasuprot
svakom velikom i plemenitom podvigu". Ako neizvesnost sma
trate neprihvatljivom, ona se pretvara u strah. Ako je spremno
prihvatite, pretvara se u intenzivniju ivost, budnost i kreativnost.
Pre mnogo godina, kao rezultat snanog unutranjeg
impulsa, napustio sam posao za koji sam se kolovao i koji svet
naziva obeavajuim" i zakoraio u potpunu neizvesnost, i iz
nje, nakon nekoliko godina, izronila je moja nova inkarnacija u
liku duhovnog uitelja. Mnogo godina kasnija desilo se neto
slino. Impuls me je naterao da se odreknem svog doma u
Engleskoj i preselim na Zapadnu obalu u Severnoj Americi.

Posluao sam taj impuls iako nisam znao razlog takvom mom
postupku. Iz tog poteza, kojim sam zakoraio u neizvesnost,
proistekla je knjiga Mo Sadanjeg trenutka, iji je najvei deo
napisan u Kaliforniji i Britanskoj Kolumbiji dok jo nisam imao
svoj dom. Praktino nisam imao nikakvih prihoda i iveo sam od
uteevine, koju sam ubrzo potroio. Zapravo, sve se savreno
uklopilo. Nestalo mi je novca upravo kada sam zavravao knjigu.
Kupio sam tiket za loto i dobio hiljadu dolara, od kojih sam se
izdravao narednih mesec dana.
Nee svi, meutim, morati da iskuse drastine promene u
svojim spoljanjim okolnostima. Na drugom kraju postoje ljudi
koji e ostati tamo gde su i nastaviti da rade ono to su radili pre.
Kod njih se menja nain rada, ne to to rade. To se ne deava
zbog straha ili inercije. Ono to oni rade ve predstavlja
savreno sredstvo kojim e svest doi na ovaj svet, i nije im
potrebno neto drugo. Kroz njih se manifestuje nova zemlja.
Zar to ne bi trebalo da vai za sve? Ako ispunjavanje
unutranje svrhe znai biti jedno sa sadanjim trenutkom, zato
bi bilo ko morao da se odvoji od svog sadanjeg posla ili
ivotne situacije?
Biti jedno s onim to jeste ne znai da vi vie ne inicirate
promene ili da postajete nesposobni za preduzimanje koraka.
Motivacija za preduzimanje koraka dolazi s dubljeg nivoa, ne iz
egoinog eljenja ili strahovanja. Unutranje poravnanje sa
sadanjim trenutkom otvara vau svest i donosi je u sklad s celinom, iji integralni deo ini unutranji trenutak. Celina, ukupnost
ivota, deluje kroz vas.
Na ta mislite kada kaete celina?
S jedne strane, celina obuhvata sve to postoji. Ona je svet
ili kosmos. Ali sve to postoji, od bakterija, preko ljudskih bia do
galaksija ne predstavlja zapravo razdvojene stvari ili entitete,
nego ini mreu meusobno povezanih viedimenzionalnih
procesa.
Postoje dva razloga zato nismo u stanju da uoimo ovo
jedinstvo, zato sve posmatramo odvojeno. Prvi je sam in

opaanja, koji stvarnost svodi na ono to nam je dostupno putem

naih ula, na ono to vidimo, ujemo, miriemo, kuamo i
dodirujemo. Ali ako neto opazimo a da ga pri tom ne interpreti
ramo niti mu dodeljujemo mentalne oznake to podrazumeva da
ne dodajemo misli naem opaanju, onda moemo istinski osetiti dublju povezanost u pozadini naeg opaanja naizgled razdvo
jenih stvari.
Drugi ozbiljniji razlog za iluzornu razdvojenost je nagonsko razmiljanje. Upravo onda kad smo zarobljeni u neprekid
nom toku nagonskog razmiljanja, univerzum se dezintegrie u
naim oima, i gubimo sposobnost da osetimo meusobnu
povezanost svega to postoji. Razmiljanje secira stvarnost na
beivotne komadie. Iz tako fragmentisanog pogleda na
stvarnost nastaju izuzetno neinteligentni i destruktivni potezi.
Meutim, postoji dublji nivo celine osim meusobne
povezanosti svega to postoji. Na tom dubljem nivou sve to po
stoji je jedno. To je Izvor, nemanifestovani jedan ivot. To je vanvremenska inteligencija, koja se manifestuje u vidu univerzuma
koji se vremenom otkriva.
Celina se sastoji od postojanja i Bia, manifestovanog i
nemanifestovanog, sveta i Boga. Kada se uskladite s celinom,
postajete svesni deo meusobne povezanosti celine i njene
svrhe: raanja svesti na ovom svetu. Kao rezultat dolazi do spon
tanih, korisnih okolnosti, sluajnih susreta, sluajnosti i
usklaenih dogaaja. Karl Jung je usklaenost nazvao
antiuzroni princip povezanosti". To znai da ne postoji uzrona
veza izmeu usklaenih dogaaja na povrinskom nivou
stvarnosti. To je spoljanja manifestacija pozadinske inteligenci
je, koja lei iza sveta pojava i dublje povezanosti, koju na um ne
moe da razume. Ali mi moemo biti svesni uesnici u razotkri
vanju inteligencije, cvetanju svesti.
Priroda postoji u stanju nesvesne jedinstvenosti s celi
nom. To je razlog to, na primer, nijedna divlja ivotinja nije
poginula u cunamiju koji je zadesio Nju Orleans 2004. godine.
Poto su u blioj vezi s celinom, one su bile u stanju da predosete
da se cunami pribliava mnogo pre nego to se mogao otkriti, te
su tako imale dovoljno vremena da se povuku na viu nadmorsku

visinu. Mada ovo moe da bude samo ljudsko vienje dogaaja.

Moda su same ivotinje htele da se presele na viu visinu. Raditi
neto zbog neega predstavlja nain na koji um secira stvarnost,
dok priroda ivi u nesvesnom jedinstvu s celinom. Naa svrha i
sudbina je da donesemo novu dimenziju na ovaj svet tako to
emo iveti u nesvesnom jedinstvu s ukupnou i u svesnom
skladu s univerzalnom inteligencijom.
Da li celina moe da koristi ljudski um kako bi stvorila
neto ili prouzrokovala situacije koje su u skladu s unutranjom
svrhom?
Da, kada god postoji inspiracija, to se prevodi kao
duhovnost", i entuzijazam, to znai boansko", postoji
kreativno ojaavanje, koje se izdie iznad onoga to je prosena
osoba sposobna da uradi.

DESETO POGLAVLJE

Nova zemlja

Astronomi su nali dokaze koji pokazuju da je univerzum

nastao pre petnaest milijardi godina pri ogromnoj eksploziji i da
se od tad iri Ne samo da se iri nego postaje sloeniji i
raznovrsniji. Pojedini naunici tvrde da e se ovaj pokret od jedin
stva ka viestrukosti naposletku preokrenuti. Univerzum e presta
ti da se iri, poee da se skuplja i na kraju e se pretvoriti u
nemanifestovano, neshvatljivo nitavilo iz kog je i nastao, a onda
e se ciklus raanja, irenja, skupljanja i smrti moda ponavljati u
nedogled. Kakva je svrha toga? Zato se univerzum uopte trudi
da postoji?", pita se fiziar Stiven Hoking i u isti mah shvata da
nijedan matematiki model ne moe da mu ponudi odgovor.
Ako posmatrate iznutra, a ne samo spolja, shvatiete da
postoji i unutranja i spoljanja svrha, a poto ste vi mikrokosmiki odraz makrokosmosa, sledi da i univerzum poseduje
unutranju i spoljanju svrhu koja je nerazdvojiva od vae.
Spoljanja svrha univerzuma je da stvori oblik i ostvari interakci
ju oblika, igru, san, dramu, ili kako god to nazivate. Njegova
unutranja svrha je da se probudi radi svoje bezobline osnove.
Potom sledi pomirenje spoljanje i unutranje svrhe: da se
donese sutina - svest - na ovaj svet oblika i time ga
transformie. Konana svrha te transformacije prevazilazi sve to
ljudski um moe da zamisli i razume. Danas je taj zadatak
preputen nama. To predstavlja pomirenje spoljanje i
unutranje svrhe, pomirenje sveta i Boga.

Pre nego se usredsredimo na to kakav znaaj ima

proirenje i skupljanje univerzuma na va ivot, treba da imamo
na umu injenicu da nita to kaemo o prirodi univerzuma ne
treba prihvatiti kao apsolutnu istinu. Ni koncepti ni matematike
formule ne mogu da objasne beskonano. Nijedna misao ne
moe uokviriti prostranost sveukupnosti. Stvarnost je jedinstvena
celina, ali je misli seciraju na fragmente. Iz toga proistie
osnovno pogreno tumaenje da postoje razdvojene stvari i
dogaaji, ili da je ovo prouzrokovalo ono. Svaka misao
podrazumeva perspektivu, a svaka perspektiva, po svojoj priro
di, podrazumeva ogranienje, to u krajnjem smislu znai da nije
istinita, ili bar ne apsolutno. Jedino je celina istinita, ali o celini se
ne moe govoriti niti razmiljati. Posmatrano bez ogranienja
koje namee razmiljanje i stoga neshvatljivo ljudskom umu, sve
se deava sada. Sve to postoji ili e postojati, van vremena, koje
je tvorevina uma.
Kao ilustraciju za relativnu i apsolutnu istinu uzmite
izlazak i zalazak sunca. Kada kaemo da sunce izlazi ujutro, a
zalazi uvee, to je istina, ali samo relativna. U apsolutnom smislu
netana. Samo iz ograniene perspektive posmatraa na
povrini planete ili u njenoj blizini sunce izgleda kao da izlazi i
zalazi. Kad biste se nalazili daleko u svemiru, videli biste da
sunce niti izlazi niti zalazi - ono neprekidno sija. Ipak, ak i
nakon te spoznaje mi nastavljamo da govorimo o izlasku ili
zalasku sunca, uoavamo njihovu lepotu, slikamo ih, piemo
pesme o njima, iako znamo da predstavljaju samo relativnu, a ne
apsolutnu istinu.
Jo emo malo govoriti o jednoj drugoj vrsti relativne
istine. Re je o pojavi univerzuma u obliku i povratku u
bezoblije, to podrazumeva ogranienu perspektivu vremena, i
uticaj koji to ima na va ivot. Shvatanje mog ivota" je, naravno,
druga ograniena perspektiva stvorena od misli, jo jedna rela
tivna istina. U krajnjem sluaju, ne postoji neto kao va" ivot,
jer vi i ivot niste razdvojeni, vi ste jedno.

KRATKA ISTORIJA VAEG IVOTA

Manifestovanje u ovom svetu kao i povratak u nemanifestovano, irenje i skupljanje, predstavljaju dva univerzalna
pokreta, koje moemo nazvati odlazak od kue i povratak njoj. Ta
dva pokreta su reflektovana irom univerzuma na razliite
naine, u vidu neprestanog irenja i skupljanja vaeg srca, potom
udisaja i izdisaja. Odraavaju se i u ciklusima spavanja i buenja.
Svake noi, a da toga niste ni svesni kada zakoraite u duboki
san bez snova, vraate se nemanifestovanom Izvoru sveg ivota,
a onda ujutru izronite ispunjeni.
Ta dva pokreta, odlazak i povratak, odraavaju se i u ivot
nom ciklusu svake osobe. Iznenada i niotkuda pojavite se vi".
Raanje je propraeno irenjem. Ne dolazi samo do fizikog
rasta, nego i do porasta u znanju, aktivnostima, imovini, iskustvi
ma. Vaa sfera uticaja se iri i ivot postaje sve sloeniji. To je
vreme kada ste obino preokupirani pronalaenjem svoje spoljanje svrhe. Obino dolazi i do odgovarajueg rasta ega, to
predstavlja identifikovanje sa svim navedenim, te tako va
obliki identitet postaje sve definisaniji. To je takoe i vreme
tokom kog vaa spoljanja svrha, rast, preteno postane uzurpi
rana od strane ega, koji za razliku od prirode ne zna kada da se
zaustavi u svojoj elji za proirenjem i ima prodrljiv apetit za
time da ima vie.
I ba kada pomislite da ste uspeli ili da pripadate negde,
usledi in povratka. Moda ljudi bliski vama ponu da umiru,
ljudi koji su bili deo vaeg sveta. Potom va fiziki oblik slabi,
vaa sfera uticaja se umanjuje. Umesto da postajete vie, vi
postajete manje, a ego na to reaguje poveanom uznemirenou
ili depresijom. Va svet poinje da se suava i shvatite da nemate
kontrolu nad tim. Umesto da delujete u skladu sa ivotom, ivot
deluje u skladu s vama tako to postepeno umanjuje va svet.
Svest koja se identifikovala s oblikom doivljava kraj,
razgraivanje oblika. A onda jednog dana i vi nestanete. Vaa
fotelja je i dalje tu. Ali umesto vas vidi se samo prazan prostor.
Vratili ste se tamo odakle ste doli pre samo nekoliko godina.

ivot svake osobe, svaki oblik ivota, zapravo, predstavlja

svet, jedinstveni nain pomou kog univerzum doivljava sebe. I
kada se va oblik raspadne, svet se okona, jedan od nebrojeno
mnogo svetova.
BUENJE I IN POVRATKA
in povratka u ivotu svake osobe, buenje ili
razgraivanje oblika, usled godina, bolesti, invaliditeta, gubitka
ili line tragedije, nosi u sebi velike mogunosti za duhovno
buenje - prekid identifikovanja svesti s oblikom. Poto u naoj
savremenoj kulturi postoji samo mala koliina duhovne istine,
neveliki broj ljudi prepozna tu mogunost, tako da i kada se
ukae njima ili nekome ko im je blizak, pomisle da neto nije u
redu, da se deava neto to ne bi trebalo.
U naoj civilizaciji postoji ogromno neznanje o ljudskom
stanju, i to ste duhovno neupueniji, vie patite. Za mnoge ljude,
posebno na Zapadu, smrt predstavlja samo apstraktni pojam, i
nemaju predstavu ta se deava s ljudskim oblikom kada se pri
blii trenutak raspadanja. Najnemoniji i stari ljudi budu
smeteni u starake domove. Tela mrtvaca, koja se u pojedinim
kulturama izlau, sakriju se. Pokuajte da vidite telo mrtvaca, i
videete da je to skoro ilegalno, osim ako preminuli nije blizak
lan porodice. U mrtvanicama ih minkaju da bi izgledali lepe.
Dozvoljeno vam je da vidite ublaenu sliku smrti.
Poto je za njih smrt samo apstraktni pojam, veina ljudi je
u potpunosti nespremna za trenutak raspadanja oblika, koji ih
eka. Kad se priblii, dolazi do oka, nerazumevanja, oaja i inten
zivnog straha. Nita vie nema smisla, jer svaki smisao i svrha, koje
je ivot imao, bili su povezani s akumuliranim, neizbenim, nado
graivanim, zatitnikim i ulnim zadovoljavanjem. Bio je povezan
sa spoljanjim delanjem i identifikovanjem s oblikom, tj, egom.
Izvestan broj ljudi ne moe da pronae nikakav smisao kada se
njihov ivot, njihov svet razgrauje. A opet, moda, u tom postoji i
dublji smisao nego kod spoljanjeg pokreta.

Kada nastupi starost, ili usled gubitka ili line tragedije, po

obiaju, u ivotima ljudi stvara se duhovna dimenzija. Drugim
reima, njihova unutranja svrha pojavljuje se onda kada se nji
hova spoljanja svrha raspadne i oklop ega pone da puca. Takvi
pokreti predstavljaju poetak ina povratka prema razgraivanju oblika. U najstarijim kulturama verovatno je postojalo intuitivno
razumevanje tog procesa, jer su stari ljudi bili potovani i cenjeni. Oni su predstavljali skladite mudrosti i obezbeivali
dimenziju dubine bez koje nijedna civilizacija ne moe dugo
opstati. U naoj civilizaciji, koja je u potpunosti identifikovana sa
spoljanjom dimenzijom duha dok joj je unutranja nepoznata,
re star uglavnom ima negativne konotacije. Izjednaava se s
beskorisnou, te na nju gledamo kao na uvredu. Kako bismo
izbegli tu re, koristimo eufemizme poput vremeni ili stariji.
Re kanadskih uroenika za baku" oznaava osobu velikog
dostojanstva. Dananje bakica" u najboljem sluaju oznaava
neku slatku baku i nita vie. Zato se staro smatra beskorisnim?
U starom dobu naglasak se prebacuje s delanja na Bie, a naa
civilizacija, koja je izgubljena u delanju, ne zna nita o Biu. Pita
se: Kakvo Bie? ta radi s njim?"
Kod pojedinih nacija, spoljanji pokret rasta i irenja
ozbiljno je poremeen naizgled ranim poetkom ina povratka,
razgraivanja oblika. U pojedinim sluajevima radi se o privre
menom poremeaju, u nekima o trajnom. Verujemo da dete ne bi
trebalo da se suoi sa smru, ali injenica je da se mnoga deca
susretnu sa smru jednog ili oba roditelja zbog bolesti ili
nesrenog sluaja ili ak i sa svojom. Pojedina deca se raaju s
invaliditetima koja ozbiljno ograniavaju prirodno irenje nji
hovih ivota. Ili se neka ozbiljna ogranienja pojave kod mnoge
dece u ranom detinjstvu.
Zastoj u spoljanjem delanju u vreme kad ne bi trebalo
da se dogaa" moe dovesti do ranog duhovnog buenja kod
odreene osobe. U krajnjem sluaju, ne deava se nita to ne bi
trebalo da se deava, tj. ne deava se nita to nije deo vee
celine i njene svrhe. Stoga, unitenje ili poremeaj spoljanje
svrhe moe dovesti do pronalaska vae unutranje svrhe i, shod
no tome, stvaranju dublje spoljanje svrhe, koja je u skladu s

unutranjom. Deca koja su mnogo patila esto izrastu u odrasle

ljude koji su zreliji nego to bi se to oekivalo za njihov uzrast.
Ono to se izgubi na nivou oblika, dobije se na nivou
sutine. U tradicionalnoj osobi slepog mudraca" ili ranjenog
iscelitelja" kod starih kultura i u legendama, veliki gubitak ili ne
sposobnost na nivou oblika postali su otvor za duh. Kada direkt
no iskusite nepostojanost prirode svih oblika, velika je verovatnoa da ih nikada vie neete preceniti i da se neete izgubiti u
slepoj potrazi za njima ili vezivanju za njih.
Mogunost koju predstavlja razgradnja oblika, a posebno
doba starosti, zaista je samo poetak koji se treba prepoznati u
naem savremenom drutvu. Kod veine ljudi ta mogunost jo
uvek tragino nedostaje, jer se ego identifikuje s inom povratka
ba kao to se identifikovao sa spoljanjim delanjem. To rezulti
ra u jaanju oklopa ega, skupljanju umesto otvaranju. Umanjeni
ego potom provodi ostatak svog vremena jadikujui ili prigovara
jui, zarobljen u strahu ili besu, samosaaljevanju, krivici,
optuivanju ili drugim negativnim mentalno-emocionalnim sta
njima ili strategijama za izbegavanje, poput vezivanja za
uspomene, razmiljanje i prianje o prolosti.
Kada ego vie nije identifikovan sa inom povratka u
ivotu jedne osobe, starost ili skora smrt postaju ono to je i tre
balo: otvaranje u carstvo duha. Sreo sam stare ljude koji pred
stavljaju otelotvorenje ovog procesa. Sijali su. Njihovi oslabljeni
oblici postali su providni za svetlost svesti.
U novoj zemlji, starost e biti univerzalno priznata i visoko
cenjena kao vreme u kom dolazi do cvetanja svesti. Za one koji
su jo uvek izgubljeni u spoljanjim okolnostima svojih ivota, to
e biti vreme kasnog povratka kui, vreme kada postaju svesni
svoje unutranje svrhe. Kod drugih e to predstavljati jaanje i
kulminaciju procesa buenja.

BUENJE I IN ODLASKA
Prirodno proirenje neijeg ivota, koje prati spoljanje
delanje, tradicionalno je uzurpirano egom i korieno u svrhe
njegovog proirenja.,,Vidi ta ja mogu da uradim. Kladim se da ti
ne moe", kae jedno dete drugom kada otkrije sve veu snagu
i sposobnost svog tela. To je jedan od prvih pokuaja ega da
ojaa putem identifikovanja sa spoljanjim delanjem i koncep
tom vie od tebe" i da se osnai tako to e poniziti druge. To je,
naravno, samo poetak mnogih kasnijih pogrenih opaanja ega.
Meutim, kako se vaa svest uveava i kako ego gubi
kontrolu nad vama, ne treba da ekate da se va svet umanji ili
raspadne zbog starosti ili line tragedije da biste pronali svoju
unutranju svrhu. Kako nova svest poinje da se raa na planeti,
rastuem broju ljudi nije potrebno prodrmavanje da bi se
probudili. Oni rado prigrle proces buenja dok su jo uvek
okupirani spoljanjim ciklusom rasta i irenja. Kada taj ciklus vie
nije ugroen od strane ega, duhovna dimenzija izranja na svet
kroz spoljanji pokret - misao, govor, delanje, stvaranje, toliko
snano kao i kroz in povratka - smirenost, Bie i razgraivanje
oblika.
Sve do sada, ljudska inteligencija, koja predstavlja samo
deli univerzalne inteligencije, bila je poremeena i
iskoriavana od strane ega. Ja to nazivam inteligencija u svrsi
ludila". Razdvajanje atoma zahteva visoku inteligenciju.
Korienje te inteligencije za kreiranje i skladitenje bombi
predstavlja ludost ili, u najboljem sluaju, veoma neinteligentan
potez. Glupost je relativno bezbolna, ali inteligentna glupost je
veoma opasna. Ta inteligentna glupost preti opstanku nae vrste.
Bez umanjene egoine disfunkcionalnosti, naa inteligen
cija dolazi u potpuni sklad s odlazeim ciklusom univerzalne
inteligencije i impulsa koji stvara. Postajemo svesni uesnici u
stvaranju oblika. Nismo mi ti koji stvaramo, nego inteligencija
stvara kroz nas. Ne identifikujemo se s tim to stvaramo i tako se
ne gubimo u tome to radimo. Nauimo da in stvaranja moe
sadrati energiju najjaeg intenziteta, ali da ne predstavlja

naporan rad" ili stres. Treba da razumemo razliku izmeu stre

sa i intenziteta, na ta u uskoro i ukazati. Borba ili stres, kao i
negativne reakcije kada naiemo na prepreke, znak su da se ego
vratio.
Snaga koja stoji iza egovog eljenja stvara neprijatelje",
tj. reakciju u obliku suprotne sile istog intenziteta. to je ego jai,
vei je i oseaj razdvojenosti meu ljudima. Jedine akcije koje ne
prouzrokuju suprotne reakcije su one koje su u svrsi vieg dobra.
One su ukljuujue, ne iskljuujue. One spajaju, a ne razdvaja
ju. One nisu za moju" zemlju nego za celo oveanstvo, nisu za
moju" religiju nego za raanje svesti kod svih ljudi, nisu za
moju" vrstu nego za oseajna bia i svu prirodu.
Takoe, uviamo i to da delanje, iako neophodno, pred
stavlja samo sekundarni faktor u manifestovanju nae spoljanje
stvarnosti. Bez obzira na to koliko smo aktivni, koliko se trudimo,
nae stanje svesti stvara na svet, i ako nema promene na tom
unutranjem nivou, nijedno delanje nee znatno promeniti stvari.
Mi emo samo nanovo stvarati modifikovane verzije istog sveta,
sveta koji predstavlja spoljanji odraz ega.
SVEST
Svest je ve svesna. Ona je nemanifestovana, vena.
Univerzum, meutim, samo postepeno postaje svestan. Svest je
sama po sebi vanvremenska i stoga ne moe da se razvija. Nikad
se nije rodila, te tako ne moe ni da umre. Kada svest postane
manifestovni univerzum, ini se da postaje podlona vremenu i
procesu evolucije. Nijedan ljudski um nije sposoban da u pot
punosti shvati razloge zato je to tako. Ali moemo dobiti kratki
uvid u to unutar sebe i postati svesni uesnici u tom procesu.
Svest je inteligencija, organizacioni princip iza izdizanja
oblika. Svest priprema oblike milionima godina kako bi se mogla
izraziti kroz njih u vidu manifestovanog.
Premda se nemanifestovano carstvo iste svesti moe
smatrati drugom dimenzijom, ipak nije razdvojeno od dimenzije

oblika. Oblik i bezoblinost se prepliu. Nemanifestovano uplivava u tu dimenziju u vidu svesnosti, unutranjeg prostora,
Prisustva. Kako to radi? Kroz ljudski oblik koji postaje svestan i
time ispuni svoju sudbinu. Ljudski oblik je stvoren radi te vie
svrhe, a milioni drugih oblika su pripremili teren za to.
Svest se inkarnie u manifestovanoj dimenziji, tj. postaje
oblik. Kada to dostigne, ulazi u stanje nalik snu. Inteligencija
ostaje i dalje prisutna, dok svest postaje nesvesna sebe. Izgubi
se u obliku, identifikuje se s oblicima. Ovo se moe opisati kao
silazak boanskog u materijalno. U toj fazi evolucije univerzuma,
ceo in odlaska deava se u stanju nalik snu. Nagovetaji
buenja pojavljuju se iskljuivo u trenucima razgradnje pojedi
nanih oblika, tj. smrti. Potom sledi naredna inkarnacija, sledee
identifikovanje s oblikom, sledei pojedinani san, koji je deo
kolektivnog sna. Kada lavovi raspore telo zebre, svest koja se
inkarnisala u obliku zebre odvaja se od oblika koji se razgrauje
i na trenutak postaje svesna svoje osnovne besmrtne prirode u
vidu svesti, a onda ubrzo pada u san i reinkamie se u drugom
obliku. Kada lav ostari i nije u stanju da lovi, dok mu se pribliava
poslednji as, ponovo dolazi do kratkog buenja, propraenog
jo jednim snom u obliku.
Na naoj planeti ljudski ego predstavlja poslednju fazu u
univerzalnom snu, identifikovanje svesti s oblikom. To je
neophodna faza u evoluciji svesti.
Ljudski mozak je veoma specifian oblik, kroz koji svest
ulazi u ovu dimenziju. Sadri priblino hiljadu milijardi nervnih
elija (zvanih neuroni), skoro koliko i zvezda u naoj galaksiji,
koja se moe smatrati makrokosmikim mozgom. Mozak ne
stvara svest, ali je svest stvorila mozak, najsloeniji fiziki oblik
na Zemlji, kako bi se izrazila kroz njega. Kada se mozak oteti, to
ne znai da gubite svoju svest. Znai da svest ne moe vie da
koristi taj oblik kako bi ula u ovu dimenziju. Ne moete izgubiti
svest jer je ona, zapravo, ono to ste vi. Moete, izgubiti jedino
ono to posedujete, ali ne moete izgubiti neto to ste vi.

PROBUENO DELANJE
Probueno delanje je spoljanji aspekt naredne faze u
evoluciji svesti na naoj planeti. to smo blii kraju nae trenutne
evolucione faze, ego postaje disfunkcionalniji, na isti nain na
koji gusenica postaje disfunkcionalna pre nego se transformie u
leptira. Ali, nova se svest raa ak i dok se stara razgrauje.
Nalazimo se u centru znaajnog dogaaja u istoriji
ljudske svesti, ali se o tome nee priati na vestima. Na naoj
planeti, a moda istovremeno i u mnogim delovima nae galak
sije i jo dalje, svest se budi iz sna u obliku. To ne znai da e se
svi oblici (svetovi) razgraditi, mada nekoliko njih sigurno hoe.
Znai da svest sada moe da pone da stvara oblike, a da se pri
tom ne gubi u njima. Moe ostati svesna sebe, ak i dok stvara i
proivljava oblik. Zato bi trebalo da nastavi da stvara i proivlja
va oblik? Da bi uivala u njemu. Kako svest to radi? Kroz
probuene ljude koji su shvatili znaenje probuenog delanja.
Probueno delanje je usklaivanje vae spoljanje svrhe,
onoga to radite, s vaom unutranjom svrhom, buenjem i osta
janjem u budnom stanju. Kroz probueno delanje postajete
jedno s odlazeom svrhom univerzuma. Kroz vas svest ulazi u
ovaj svet. Ulazi u vae misli i inspirie ih. Ulazi u to to radite,
vodi vas i ojaava.
Ne to to radite, nego kako radite odreuje da li ispunja
vate svoju sudbinu. A kako radite to to radite, odreeno je vaim
stanjem svesti.
Promena u prioritetima nastupa kada glavni razlog dela
nja postane samo delanje ili, preciznije, tok svesti koji ulazi u to
delanje. Taj tok svesti je ono to odreuje kvalitet. Drugim
reima: u svakoj situaciji i u svemu to radite vae stanje svesti je
primarni faktor, sama situacija i to to radite se sekundarni.
Budui" uspeh zavisi od svesti, iz koje delanje i nastaje, a ujed
no je i nerazdvojivi deo svesti. To moe biti ili reakcijska sila ega
ili budna panja probuene svesti. Sve istinski uspene akcije
proizilaze iz tog polja budne panje, a ne od ega i uslovljenog,
nesvesnog razmiljanja.

TRI MODALITETA PROBUENOG DELANJA

Postoje tri naina na koje svest moe ui u to to radite i onda, kroz
vas, u ovaj svet, tri modaliteta po kojima moete uskladiti svoj ivot s kreativnom energijom univerzuma.
Modalitet oznaava datu energetsku frekvenciju, koja ulazi u
vae delanje i povezuje vae aktivnosti s probuenom sveu koja
se izdie. Ono ta radite bie disfunkcionalno i egoino ukoliko ne
nastane iz jednog od ova tri modaliteta. Oni se mogu menjati u toku dana, a jedan od njih moe biti dominantan tokom odreene faze vaeg ivota.
Svaki modalitet odgovara odreenoj situaciji.
Modaliteti probuenog delanja su prihvatanje, uivanje i entuzijazam. Svaki od njih predstavlja odreenu frekvenciju oscilovanja
svesti. Treba da budete veoma oprezni kako biste uvideli da je jedan od njih aktivan kad god neto radite, od najprostijih zadataka do
onih najsloenijih. Ako se ne nalazite u stanju prihvatanja, radovanja ili entuzijazma, preispitajte se i shvatiete da prouzrokujete patnju sebi i drugima.

PRIHVATANJE
Sve ono to ne moete da radite uivajui prihvatite kao
neto to jednostavno morate da uradite. Prihvatanje znai
sledee: u ovom trenutku, to je ono to ova situacija, ovaj trenutak zahtevaju od mene da uradim, pa u to rado i uraditi. Ve smo
dovoljno govorili o znaaju unutranjeg prihvatanja onog ta se
deava, a prihvatanje onoga to treba da uradite je samo jedan
aspekt toga. Na primer, verovatno neete uivati u menjanju
izduvane gume na svom automobilu usred noi u nekoj nedoiji
dok pljuti Kia, a kamoli biti e n t u z i j a s t i n i po pitanju toga, ali
moete to prihvatiti. Izvoenje akcije u stanju prihvatanja znai
da poivate u miru dok to izvravate. Mir je jedva primetno
oscilovanje energije, koja potom ulazi u to to radite. Na povrini,

prihvatanje se ini kao pasivno stanje, ali je zapravo aktivno i

kreativno jer donosi neto potpuno novo na ovaj svet. Taj mir,
blago oscilovanje energije, jeste svest, i jedan od naina na koji
ona ulazi na ovaj svet jeste in predaje, a jedan aspekt te preda
je jeste prihvatanje.
Ako ne moete niti da uivate niti da prihvatite to to radite
- prestanite. U suprotnom, ne preuzimate odgovornost za jednu
jedinu stvar za koju ste odgovorni, koja je igrom sluaja i jedino
to je vano: vae stanje svesti. A ako ne preuzimate odgovornost
za svoje stanje svesti, ne preuzimate odgovornost za ivot.
UIVANJE
Mir koji dolazi uz delanje kojem ste se posvetili pretvara
se u oseaj ivosti onda kada zaista uivate u tome to radite.
Uivanje je drugi modalitet probuenog delanja. Na novoj zemlji,
uivanje e zameniti eljenje kao motivacionu energiju koja lei
iza ljudskih postupaka. eljenje proistie iz egoine obmane da
ste vi poseban deo, koji je odvojen od snage koja stoji iza svakog
stvaranja. Uivajui, povezujete se s tom univerzalnom
kreativnom snagom.
Kada od sadanjeg, umesto prolog ili budueg trenutka,
stvorite centralnu taku svog ivota, dramatino se uveava vaa
sposobnost da uivate u tome to radite, a samim tim i kvalitet
vaeg ivota. Radost je dinamini aspekt Bia. Kada kreativna
snaga univerzuma postane svesna sebe, ona manifestuje radost.
Nije potrebno da ekate da se desi neto znaajno" kako biste
konano uivali u tome to radite. Postoji vie smisla u radovanju
nego to e vam i biti potrebno. Sindrom ekanja da se zapone
ivot" jedna je od najeih obmana nesvesnog stanja. irenje i
pozitivna promena na spoljanjem nivou pre e doi u va ivot
ako uivate u tome to radite, umesto to ekate da se neto
promeni kako biste poeli da uivate. Nemojte da traite dozvolu
od svog uma da biste uivali u tome to radite. Sve to ete dobiti
je gomila razloga zato ne moete da uivate. Ne sada", rei e

um. Zar ne vidi da sam zauzet? Nemam vremena. Moda e

sutra moi da pone da uiva..." To sutra nee nikad doi uko
liko ne ponete da uivate u tome to upravo radite.
Kada kaete da uivate u tome to radite, to je zapravo
obmana. ini vam se da radost proistie iz toga to radite, ali to
nije sluaj. Radost ne dolazi iz toga to radite, nego ulazi u to to
radite i potom iz vae dubine izlazi na svet. Zabuna da radost
dolazi iz toga to radite je uobiajena, ali i opasna, jer stvara
verovanje da je radost neto to se moe stvoriti iz neega, poput
aktivnosti ili predmeta. Vi onda oekujete od sveta da vam prui
radost, sreu. Ali on to ne moe. Zbog toga se mnogo ljudi osea
isfrustrirano. Svet im ne daje ono to oni misle da im je potrebno.
Ali kakva je onda veza izmeu toga to radite i stanja
radosti? Uivaete u svakoj aktivnosti koju ostvarujete u pot
punosti prisutni, u svakoj aktivnosti kojom ne pokuavate da
neto postignete. Vi ne uivate u koracima koje preduzimate,
nego u dubokom oseaju ivosti koji ulazi u njih. Ta ivost je
jedno s onim to ste vi. To znai da kada uivate da radite neto,
vi zapravo doivljavate radost Bia u svom dinaminom aspektu.
Zbog toga vas sve u emu uivate povezuje sa snagom koja je u
sri sveg postojanja.
Sledi duhovna veba koja e doneti jaanje i kreativno
proirenje u va ivot. Napravite popis svakodnevnih aktivnosti
koje esto obavljate. Ukljuite i aktivnosti koje smatrate neza
nimljivim, dosadnim, zamornim, iritirajuim ili stresnim. Ali
nemojte ukljuiti nita to mrzite ili prezirete. To je sluaj ili za
prihvatanje ili za prestanak obavljanja date aktivnosti. Lista moe
ukljuivati i put na posao i nazad, kupovinu namirnica, pranje
rublja ili bilo ta drugo to je zamorno ili stresno u vaem svako
dnevnom radu. Zatim, kad god obavljate jedan od tih poslova,
neka oni poslue kao sredstvo za budnost. Budite apsolutno
prisutni u tome to radite i osetite ivu smirenost unutar vas u
pozadini tih aktivnosti. Uskoro ete otkriti da e to to radite u
stanju uveane svesnosti, umesto da vam stvara stres, zamor ili
nervozu, zapravo predstavljati uivanje. Jo precizniie, ono u
emu uivate nije samo spoljanje delanje nego unutranja
dimenzija svesti koja ispunjava to delanje. To znai pronai

radost Bia u tome to radite. Ako oseate da vaem ivotu

nedostaje smisao ili je preterano stresan ili zamoran, to je iz
razloga to u svoj ivot jo uvek niste uneli tu dimenziju. Svesnost
tokom rada jo uvek nije postala va glavni cilj.
Nova zemlja se raa jer sve vie ljudi otkriva da je njihova
glavna svrha u ivotu da donesu svetlost na ovaj svet i da sve to
rade koriste kao sredstvo za izdizanje svesti.
Radost Bia je radost stanja svesnosti.
Probuena svest preuzima kontrolu nad egom i poinje
da upravlja vaim ivotom. Tada otkrivate da se aktivnost kojom
ste bili okupirani dugo vremena prirodno iri u neto vee kada
je ono ojaano sveu.
Izvestan broj ljudi, koji kroz kreativno delanje obogauju
ivote mnogih drugih, jednostavno uiva u tome to radi i pri tom
ne eli da postigne neto tom aktivnou ili da postane neto
kroz nju. Moda se radi o muziarima, umetnicima, piscima,
naunicima, predavaima, graevinskim radnicima ili ljudima
koji mogu da donesu novu socijalnu ili poslovnu strukturu
(prosvetljeni biznis) u sferu manifestovanog. Ponekad je godina
ma njihov uticaj neznatan, a onda se desi da iznenada ili poste
peno talas kreativne snage upliva u to to rade, i njihove
aktivnosti se proire izvan svega to su mogli da zamisle i ponu
da utiu na bezbrojne druge ljude. Pored uivanja tu je i inten
zitet, a s njim dolazi kreativnost koja ide iznad svega to obian
ovek moe da ostvari.
Ali ne dozvolite da vam to udari u glavu, jer se u njoj kriju
ostaci ega. Vi ste i dalje obino ljudsko bie. Neverovatno je ta
sve moe doi na ovaj svet iz vas. Ali tu osnovu delite sa svim
biima. Persijski pesnik i sufi uitelj iz etrnaestog veka, Hafiz,
iskazao je ovo na prelep nain: Ja sam rupa na svirali kroz koju
Isus duva. Oslunite tu muziku."36

36

Hafiz, The Gift (New York: Penguin, Arkana, 1999). Prevod s engl. Daniel Ladinski

ENTUZIJAZAM
Postoji i drugi nain kreativnog manifestovanja koje moe
doi do onih koji ostanu verni svojoj unutranjoj svrsi buenja.
Iznenada, jednog dana, oni spoznaju svoju spoljanju svrhu.
Imaju veliku viziju, cilj, i od tog trenutka rade na dostizanju svog
cilja. Njihov cilj ili vizija obino su na odreeni nain povezani s
neim ime se u manjoj meri ve bave i u emu uivaju. Tu se
stvara trei modalitet probuenog delanja: entuzijazam.
Entuzijazam znai da postoji duboko uivanje u tome to
radite, uz dodatni element cilja ili vizije koju elite da ispunite.
Kada tom uivanju u radu dodate i cilj, menja se energetsko polje
ili frekvencija oscilovanja. Odreeni stepen onoga to nazivam
strukturalna napetost dodaje se uivanju, i time se ono pretvara u
entuzijazam. Na vrhuncu kreativne aktivnosti ispunjene entuzi
jazmom, pojavie se ogromni intenzitet i energija u tome to
radite. Oseaete se poput strele koja se kree prema meti, i pri
tom uiva u svojoj putanji.
Posmatrau se moe uiniti da ste pod stresom, ali inten
zitet entuzijazma nije ni na koji nain povezan sa stresom. Kada
vam je cilj vaniji od toga to radite, dolazite u stresnu situaciju.
Ravnotea izmeu uivanja i strukturalne napetosti je izgubljena,
i ova poslednja je pobedila. Kada postoji stres, to je obino znak
da se ego vratio, i vi se odvajate od kreativne energije univerzu
ma. Umesto toga, postoji samo snaga i nit egoinog eljenja, i
morate se boriti i naporno raditi" da biste uspeli. Stres uvek
umanjuje kvalitet i efikasnost toga to radite. Takoe, postoji i
snana veza izmeu stresa i negativnih emocija, poput uzne
mirenosti i besa. Stres ima toksini uticaj na telo i sada je priznat
kao jedan od glavnih uzroka takozvanih degenerativnih bolesti,
poput raka ili bolesti srca.
Za razliku od stresa, entuzijazam ima visoku frekvenciju
oscilovanja energije i odlikuje se kreativnom snagom univerzu
ma. Iz tog je razloga Ralf Valdo Emerson rekao: Nita veliko
nikad nije postignuto bez entuzijazma."37 Re entuzijazam potie
37
Emerson, Ralph Waldo, Circles", Ralph Waldo Emerson: Selected Essays, Lectures, and
Poems (New York: Bantam Classics).

od starogrkih rei en i theos, to znai Bog. A srodna re enthousiazen znai biti opsednut od strane Boga". Kad oseate
entuzijazam, otkrijete da ne morate da sve radite sami. Zapravo,
nita znaajno i ne moete uraditi sami. Stalno prisutni entuzi
jazam raa talas kreativne energije i sve to treba da uradite
jeste da jaete na talasima".
Entuzijazam unosi ogromnu snagu u to to radite, tako da
svi oni koji jo nisu pristupili toj snazi na vae" uspehe gledaju sa
strahopotovanjem i izjednaavaju ih s onim to ste vi. Vi,
meutim, znate istinu na koju je Isus ukazao reima: ,Ja ne mogu
nita initi sam od sebe." 38 Za razliku od egoinog eljenja, koje
stvara suprotnost direktno proporcijalnu jaini tog eljenja, entuz
ijazam se nikad ne protivi. On je nesuprotstavljajui. Njegovo
delovanje ne stvara pobednike i gubitnike. Zasniva se na
ukljuivanju drugih, ne na njihovom iskljuivanju. Nije mu potreb
no da koristi ljude i manipulie njima jer predstavlja snagu samog
stvaranja i nije mu potrebno da uzima energiju od sekundarnog
izvora. Ego uvek nastoji da preuzme oblik nekoga ili neega,
entuzijazam nudi sve iz sopstvenog obilja. Kada entuzijazam naie
na prepreku u vidu drugaije situacije ili ljudi koji nisu spremni na
saradnju, nikada ih ne napada, nego se samo udalji od njih ili
suprotnu energiju preobrati u korisnu i prigrli je, pretvori nepri
jatelja u prijatelja.
Entuzijazam i ego ne mogu da koegzistiraju. Jedan
podrazumeva odsustvo drugog. Entuzijazam zna kuda se uputio,
ali istovremeno ini jedno sa sadanjim trenutkom, izvorom
ivosti, njegovom radou i snagom. Entuzijazam ne eli" nita
jer mu nita ne nedostaje. ini jedno sa ivotom, i bez obzira na
to koliko su aktivnosti inspirisane entuzijazmom dinamine, ne
gubi se u njima. Uvek postoji prisutan, miran ali veoma iv pro
stor u centru kruga, sredinji deo delanja, koji je i izvor svega, a
ujedno i netaknuti prostor.
Kroz entuzijazam ulazite u potpuni sklad s kreativnim prin
cipom beskonane povratne petlje, ali se ne identifikujete s
njegovim tvorevinama, tj. sa egom. Tamo gde ne postoji identifikovanje, ne postoji ni vezivanje, jedan od najveih izvora patnje.
Jednom kada talas kreativne energije proe, strukturalna
38

Sveto Jevanelje po Jovanu 5:30

napetost se umanjuje i ostaje vam mogunost da uivate u tome

to radite. Niko ne moe da osea entuzijazam konstantno. Ali
novi talas kreativne energije moe ubrzo da naie i obnovi ga.
Kada se in povratka prema razgraivanju oblika
ustanovi, entuzijazam vam vie nije od koristi. Entuzijazam pripa
da venom ciklusu ivota. Jedino kroz predaju moete da se
uskladite s inom povratka - putovanjem kui.
Da zakljuimo: uivanje u tome to radite, u kombinaciji s
ciljem ili vizijom prema kojima teite, postaje entuzijazam. Premda
imate cilj, ono to radite u sadanjem trenutku treba da ostane cen
tralna taka vae panje; u suprotnom, ispaete iz sklada s uni
verzalnom svrhom. Postarajte se da vaa vizija ih cilj ne predsta
vljaju naduvanu sliku sebe, ime bi sadrale oblik ega, poput elje
da se postane filmska zvezda, poznati pisac, bogati preduzetnik.
Takoe se postarajte da va cilj nije skoncentrisan na posedovanje ovoga ili onoga, poput vile na moru, privatnog preduzea ili
deset miliona dolara u banci. Uveana slika sebe ih vizija sebe
kako posedujete ovo ih ono predstavljaju statine ciljeve i iz tog
razloga vas ne jaaju. Da se to ne bi dogodilo, potrudite se da vai
ciljevi budu dinamini, tj. da ukazuju na aktivnost oko koje ste
angaovani i pomou koje ste povezani s drugim ljudskim biima,
kao i s celinom. Umesto da sebe vidite kao poznatog glumca ih
pisca, vidite sebe kao inspiraciju bezbrojnim ljudima s kojima
radite, i obogatite njihov ivot. Osetite kako ta kreativnost
obogauje i produbljuje ne samo va ivot nego i ivote mnogih
drugih. Osetite sebe kao otvor kroz koji tee energija od nemanifestovanog Izvora sveg ivota, kroz vas, u svrhu dobrobiti ostalih.
Sve ovo ukazuje na to da va cilj ili vizija ve predstavlja
stvarnost za vas unutar vas, na nivou uma i oseanja. Entuzijazam
je snaga koja prenosi mentalne nacrte na fiziku dimenziju. To je
kreativna upotreba uma, i zbog toga se nikakvo eljenje ne
podrazumeva. Ne moete manifestovati ono to elite, moete
manifestovati jedino ono to ve posedujete. Moete doi do
onoga to elite napornim radom i uz stres, ali to nije nain na
koji funkcionie nova zemlja. Isus je dao klju za kreativnu
upotrebu uma i svesnu manifestaciju oblika reima: Sve to
itete u svojoj molitvi, verujte da ete primiti; i bie vam."39
39

Sveto Jevanelje po Marku 11:24

UVARI FREKVENCIJA
Spoljanje delanje u obliku ne iskazuje se s jednakim
intenzitetom kod svih ljudi. Pojedini imaju snaan nagon da
grade, stvaraju, budu umeani, postignu neto, ostvare uticaj na
svet. Ako nisu svesni, njihov e ego, bez sumnje, preuzeti energi
ju venog ciklusa i iskoristiti je u svoje svrhe. To, meutim,
znaajno umanjuje protok kreativne energije koja im je dostupna
i sve se vie moraju oslanjati na trud" da bi dobili ono to ele.
Ako su svesni, oni ljudi kod kojih je spoljanje delanje snano
bie visoko kreativni. Drugi, nakon to se prirodno irenje koje
dolazi uz odrastanje okona, vode spolja neprimetno, naizgled
pasivno i relativno nezanimljivo postojanje.
Po svojoj prirodi oni vie gledaju ka unutra, i za njih je
spoljanje delanje u obliku minimalno. Oni e se radije vratiti
kui nego izai. Nemaju nikakvu elju da se meaju sa svetom ili
da ga promene. Ako i imaju ikakve ambicije, one ne idu dalje od
pronalaenja neega to e im dati odreeni stepen nezavisno
sti. Nekima je veoma teko da se uklope u ovaj svet. Drugi su
dovoljno sreni da pronau prikladno mesto gde mogu da vode
relativno zatien ivot, posao koji im obezbeuje redovna pri
manja ili svoj lini mali posao. Neki e poeleti da ive u
duhovnoj zajednici ili manastiru. Drugi mogu postati otpadnici i
iveti na marginama drutva, s kojim ne oseaju da imaju ita
zajedniko. Pojedini se okrenu drogi jer je ivot na ovom svetu
suvie bolan za njih. Neki, konano, postanu iscelitelji ili duhovni
uitelji, tj. uitelji Bia.
U stara vremena verovatno bi ih nazvali misliocima.
Izgleda da u naem drutvu nema mesta za njih. U novoj zemlji
koja se raa, meutim, njihova uloga je kljuna jer se vide kao
stvaraoci, delatnici, reformatori. Njihova funkcija je da uvaju
frekvenciju nove svesti na toj planeti. Ja ih zovem uvari frekven
cija. Oni su tu da generiu svest kroz aktivnosti svakodnevnog
ivota, kroz interakciju s drugima, kao i kroz samo postojanje".
Na taj nain, oni usauju duboki smisao u ono to je na
izgled beznaajno. Njihov zadatak je da donesu prostrani mir na

ovaj svet tako to e biti apsolutno prisutni u svemu to rade.

Postoji svesnost, a time i kvalitet, u onome to rade, ak i kad se
radi o najjednostavnijim zadacima. Njihova svrha je da sve rade
sa posveenou. Poto je svako ljudsko bie integralni deo
kolektivne ljudske svesti, oni mnogo dublje utiu na svet nego
to je to vidljivo na povrini njihovih ivota.

NOVA ZEMLJA NIJE UTOPIJA

Da li je poimanje nove zemlje samo jo jedna utopijska vizi
ja u nizu? Ne, uopte! Sve utopijske vizije imaju neto zajedniko:
mentalnu projekciju budueg vremena, kada e sve biti u redu,
kada e svi biti spaeni, kada e postojati mir i harmonija i kada
nee biti nikakvih problema. Imali smo dovoljno takvih utopijskih
vizija. Neke su okonane s razoaranjem, druge katastrofom.
U sreditu svih utopijskih vizija lei jedna od glavnih
strukturalnih disfunkcionalnosti stare svesti: pogled ka
budunosti, za spasenjem. Jedino postojanje koje budunost ima
je kao misaoni oblik u vaem umu, tako da kada se pouzdate u
budunost u potrazi za spasenjem, vi se zapravo nesvesno po
uzdate u svoj um u potrazi za spasenjem. Zarobljeni ste u obliku,
a to je ego.
40
,,I videh nebo novo i zemlju novu" , pie biblijski prorok.
Temelj za novu zemlju je novo nebo, probuena svest. Zemlja,
spoljanja stvarnost, predstavlja samo spoljanji odraz. Izdizanje
novog neba i, implicitno, nove zemlje nisu budui dogaaji koji
e nas osloboditi. Nita nas u budunosti nee osloboditi jer
samo sadanji trenutak moe da nas oslobodi. Spoznaja toga
predstavlja buenje. Buenje kao budui dogaaj nema nikakav
znaaj jer je buenje spoznaja o Prisustvu. Nova zemlja,
probuena svest, nije nikakvo budue stanje koje se mora
dostii. Novo nebo i nova zemlja se izdiu u vama u ovom
trenutku, a ako se ne izdiu, onda nisu nita do misao u vaoj
glavi i stoga se ne izdiu uopte. ta je Isus rekao svojim sledbenicima? Carstvo Boje unutra je u vama."41
U Propovedi na Planini, Isus je predvideo ono to je mali
broj ljudi do sada shvatio. Rekao je: Blaeni krotki, jer e
naslediti zemlju."42 U modernoj verziji Biblije, krotki" je preve
deno kao skromni. Ko su ti krotki ili skromni, i ta znai to da e
naslediti zemlju?
40
41
42

Otkrivenje 21:1
Sveto Jevandelje po Luci 17:21
Sveto Jevandelje po Mateju 5:5

Krotki su oni bez ega. To su oni koji su spoznali svoju istin

sku prirodu kao svest i prepoznali tu osnovu u svim drugima", u
svim oblicima ivota. Oni ive u stanju predaje i oseaju jedin
stvo s celinom i Izvorom. Oni predstavljaju otelotvorenje
probuene svesti, koja menja sve aspekte ivota na naoj planeti,
ukljuujui i prirodu, jer je ivot na zemlji nerazdvojiv od ljudske
svesti, koja opaa i dolazi u kontakt s njom. U tom e smislu kro
tki naslediti zemlju.
Nova vrsta se raa na planeti. Upravo sada, a to ste vi!

..
~00~