THEORIA 2

BIBLID 03512274 : (2015) : 58 : p. 85105

DOI: 10.2298/THEO1502085J
Originalni nauni rad
Original Scientific Paper

Ivana Jankovi
OBRAZOVANJE I (DELIBERATIVNA) DEMOKRATIJA1

APSTRAKT: Pitanje znaaja obrazovanja u demokratskom ureenju staro je koliko i demokratija sama. Grki mislioci su veliki deo svog bogatog opusa poklonili koncepciji
obrazovanja, imajui za cilj ostvarenje to je mogue boljeg i pravednijeg ivota u zajednici. Kod modernih mislioca, naroito kod Loka, Rusoa i Mila, pronalazimo veliko interesovanje za pitanje obrazovanja graana u demokratskim politikim zajednicama. Djui
je naglaavao znaaj obrazovanja u demokratskom ureenju kao niko pre ni posle njega.
Znaajan deo svog stvaralatva posvetio je pitanju uloge i vrste obrazovanja koje je neophodno da bi se lanovi neke zajednice na to bolji nain pripremili za uee u javnom
ivotu. Pitanje meusobne povezanosti demokratije i graanskog obrazovanja, koje je posle
Djuija bilo potpuno zapostavljeno, danas je ponovo aktuelno u svetlu pojave deliberativne
demokratije. Pratei Djuijevu tradiciju, tvrdiemo da forma demokratije koja poziva na
iroko uee graana u reavanju javnih problema zahteva odreeno obrazovanje. Sposobnost ljudi da uestvuju u javnoj deliberaciji zavisi od toga da li su oni stekli odreene
vetine, vrednosti i znanja.
KLJUNE REI:

demokratija, obrazovanje, deliberacija, deliberativna demokratija, slo-

boda

Demokratija ne moe da uspe ukoliko oni koji izraavaju svoj izbor

nisu pripremljeni da izaberu mudro. Prava zatita demokratije, dakle,
jeste obrazovanje.
Frenklin D. Ruzvelt

Glavni cilj ovog rada jeste da istrai vezu izmeu demokratije i graanskog obrazovanja. Slobodno i otvoreno drutvo ine preduslov za dobro funkionisanje demokratije, a sloboda i otvorenost podrazumevaju aktivno i nesputano uee njenih
graana u politikom ivotu zajednice kojoj pripadaju. Kako bi se graanima ulio
1

Ovaj rad je pomognut sredstvima sa projekta Logiko-epistemoloki osnovi nauke i metafizike (evidencioni broj 179067) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja Republike Srbije.

86

Ivana Jankovi

oseaj politike dunosti potrebno je odreeno politiko obrazovanje. Obrazovanje

bi trebalo da podstakne razvoj drutvene inteligencije koja je neophodna za reavanje drutvenih problema. Istorija demokratije nam pokazuje da su mnogi mislioci prepoznali znaaj obrazovanja kao elementa koji u velikoj meri moe da
pobolja i unapredi demokratsko ureenje. U ovom radu emo prikazati na koji su
nain razliiti filozofi razmiljali o potrebi za graanskim obrazovanjem kao uslovu
za formiranje to boljeg i pravednijeg demokratskog drutva. U svetlu tih uvida,
tvrdiemo da efikasnost deliberativne demokratije u potpunosti zavisi od obrazovanja njenih graana.
Deliberativna demokratija predstavlja formu demokratije u kojoj javna diskusija i razmatranje zauzimaju centralno mesto u procesu opravdavanja zakona i naela
na kojima zajednica poiva. Diskusija dovodi do ireg razumevanja prirode problema koji se razmatra i moe promeniti prvobitno miljenje pojedinca o tom problemu. Dok svaki pojedinac sagledava drutveni problem iz odreene perspektive,
javna razmena stavova dovodi do kompleksnijeg razumevanja naina na koji taj
problem doivljavaju ostali lanovi drutva. Definisanje problema podrazumeva
analizu ireg konteksta u kome se on javlja, tj. razmatranje irih drutvenih, politikih i ekonomskih okolnosti. Teoretiari deliberativne demokratije smatraju da ovaj
deo javne analize odreenog problema dovodi do deliberativnijeg pristupa problemu, s obzirom da javna diskusija zahteva od pojedinaca da predstave svoje stavove
i argumente drugima, koji ih zatim procenjuju. Javno iznoenje argumenata i stavova omoguava da se prepoznaju i iskljue ona miljenja koja su zasnovana na
predsrasudama i pogrenim informacijama. To znai da deliberacija ne ukljuuje
samo razgovaranje o problemu, ve i sposobnost da se procene razliite opcije i miljenja drugih lanova zajednice. Zbog toga razmatranje i donoenje odluka od
javnog znaaja pretpostavlja graane koji poseduju neophodno obrazovanje koje e
im omoguiti da savladaju vetine i vrline potrebne za aktivno uee u procesu
deliberacije.
Uloga graanskog obrazovanja u antikoj demokratiji
Antika demokratija je u velikoj meri zavisila od svojih graana, zbog ega je i
uloga obrazovanja i uspostavljanja efikasnog obrazovnog sistema bila od izuzetnog
znaaja. Sokrat je prvi doveo u pitanje nain na koji su sofisti poduavali graane.
On se nije slagao sa sofistikom relativizmom, skepticizmom i ubeivakom retorikom koja je bila usmerena mnogo vie na postizanje odreenih sebinih ciljeva
nego na iskrenu brigu za dobro zajednice. Sokrat je smatrao da je demokratija
dobra onoliko koliko su dobri njeni graani. Kada graani donose odluke koje su
zasnovane na strahu, novcu i drutvenom statusu, oni ne uspevaju da razmotre ono

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

87

to je pravedno, dobro i istinito.2 Jedna od znaajnih karakteristika Sokratovog dijalektikog (dijalokog) metoda jeste insistiranje na kolektivnoj, nasuprot usamljenoj delatnosti. Temeljno i kritiki ispitujui jedni druge, graani otkrivaju nedoslednosti u sopstvenom i tuem rezonovanju, to onda vodi do otkrivanja istine i pravednijeg drutva.
Sokratovo dijalektiko znanje koji se zasniva na deliberaciji, odnosno razmeni
i analizi razliitih miljenja, a koje se postie kroz disciplinovano obrazovanje, posluilo je njegovom ueniku Platonu kao polazite za transformaciju filozofije kao
delatnosti koja se upranjava meu graanima, na ulicama, u jednu idealnu realnost. U Dravi se Platon bavi pitanjem idealnog dravnog ureenja, posveujui
veliku panju sistemu obrazovanja koji bi omoguio takvo ureenje.
Platon je istinski verovao u vrednost obrazovanja. On je tvrdio da ne moemo
govoriti o dobrom obrazovanju ukoliko ne znamo ta pravda i vrlina zaista jesu (suprotstavljajui to znanje onome to graani pretpostavljaju da one jesu). Predlagao
je da drutvo treba podeliti u tri klase, u skladu sa tim kako je percipirana njihova
sposobnost saznanja, odnosno talenat ili uroeni karakter. Pripadnost klasi se odreuje kroz strogi sistem obrazovanja. Najnia klasa bi ukljuila one sa najniim intelektualnim kapacitetima, odnosno one kod kojih ne postoji elja ili mogunost za
napredovanjem u obrazovanju. Tu spadaju zanatlije i zemljoradnici, zbog njihove
tendencije da zadovolje samo najnie i najosnovnije ljudske potrebe. Srednja klasa
bi se sastojala od uvara ili vojnika, koje odlikuje snana volja i duh. lanovi najvie klase predstavljaju intelektualnu aristokratiju, koja zbog svoje sposobnosti rasuivanja treba da dobije najbolje obrazovanje i da vlada dravom.
Karakteristika Platonove drave jeste verovanje da je postojanje dravnog autoriteta nad obrazovanjem nuno da bi se uspostavila harmonija izmeu individualne vrline i drutvene pravde. S obzirom da dobar ivot za svakog pojedinca
ponaosob podrazumeva doprinos optem dobru zajednice, vano je decu nauiti ta
je (jedini) dobar ivot za njih. Obrazovanje je moralni poduhvat u okviru kog su
vaspitai duni da tragaju za istinom i vrlinom. U Platonovoj dravi se podrava
samo onaj obrazovni autoritet koji decu ui nainu ivota koji se moe racionalno
braniti kao moralno superioran u odnosu na druge.3 Meutim, Platonovo verovanje
u nepromenljive istine i njihovu dostupnost filozofu ima za posledicu stanovite da
je dijalog meu graanima u krajnjoj instanci nepotreban.
Aristotel je odbacio Platonov idealizam i favorizovanje aristokratije. Smatrao
je da je politea, vladavina koja predstavlja meavinu oligarhije i demokratije, najbolje dravno ureenje. Aristotel nije bio veliki pobornik demokratije svog doba.
Meutim, njegov realistiki pristup, koji se oslanjao na graane i politiku kakve
2

Sharon M. Meagher and Ellen K. Feder (2010) The troubled history of philosophy and
deliberative democracy, Journal of Public Deliberation, Vol. 6 Issue 1, str. 4.

Ammy Gutmann (2010) Democratic education, Princeton University Press, str. 24.

88

Ivana Jankovi

nalazimo u svakodnevnom ivotu, zahtevao je dijalog i kritiko razmiljanje koje je

bilo svojstveno demokratskoj formi vladavine. Smatrao je da je drava zajednica
racionalnih, slobodnih i jednakih ljudi koji su u stanju da samostalno donose odluke
i da se tim odlukama pokoravaju. Dobra zajednica nastaje kao rezultat dogovora
onih koji je sainjavaju. Dobro ureeni reimi su oni u kojima se odluke i zakoni
koji se odnose na ivote svih onih koji tu zajednicu ine, kolektivno donose i u
interesu su svih graana.
Kao i Platon, Aristotel je verovao da svaki ovek treba da dobije obrazovanje u
skladu sa svojim sposobnostima i sklonostima. Vrlina se sastoji u tome da svako
radi svoj posao na najbolji mogui nain. Graansko prijateljstvo jeste zato kljuna
vrlina koja je nuna za ouvanje i razvoj dobrog ivota i grada.4 Uenje onoga to
je najbolje ostvaruje se po Aristotelu samo kroz kritiki dijalog sa drugima, a ne
usmeravanjem na ideale, zanemarujui realne graane i dravu. Politika mudrost
se ostvaruje samo kroz promiljenu deliberaciju sa najboljim ljudima u zajednici.5
Na taj nain se stvara stabilna drava i grade prijateljske veze, oseaj bliskosti i
atmosfera meusobnog uvaavanja meu svim njenim graanima.

Moderni mislioci o vezi izmeu demokratije i obrazovanja

Lokova razmiljanja o obrazovanju
Jedan od prvih modernih autora koji je veliku panju posvetio pitanju obrazovanja bio je Don Lok (Johne Lock). Meutim, iako je Lok detaljno diskutovao o
obrazovanju dece on, za razliku od Platona i Aristotela kod kojih je politika u svojoj sutini edukativne prirode, to nije radio u svojim politikim radovima. Drava
se, kod Loka, zasniva na slobodnom pristanku punoletnih individua. Njen jedini cilj
je da sauva ivote tih ljudi, njihovu slobodu i imovinu, s obzirom da se svaki
normalan odrasli pojedinac smatra racionalnim, a samim tim po prirodni slobodnim
i ravnopravnim. Lok ponekad pie kao da razum jednostavno dolazi sa godinama,
dok na drugim mestima nailazimo na stav da je obdarenost razumom rezultat obrazovanja.6 Za nas je relevantno samo ovo drugo tumaenje.
Lok je zapoeo Razmiljanja o obrazovanju tvrdei da svi ljudi koje smo sreli,
jesu takvi kakvi jesu, dobri ili zli, zbog svog obrazovanja.7 Ovo tvrenje se odnosi
4

Aristotle (1985) Nicomachean Ethics, (prev.) Irwin Terence, 1161a 10-35.

Aristotel (1970), Politika, Beograd, Kultura, 1287b, str. 110.

A Companion to the Philosophy of education, Willey, Blackwell, 2003. str 81.

Locke, J. (1989) [1693] Some thoughts concerning education (ed. J.W.Yolton & J.S.Yolton),
Oxford, Clarendon Press, str. 1.

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

89

na filozofsko stanovite po kom je Lok moda i najpoznatiji, a to je da ovek na

svet dolazi bez uroenih ideja, te da je znanje odreeno samo iskustvom koje je
izvedeno iz ulnog opaanja. Ljudska bia na samom poetku brinu samo o telesnom zadovoljstvu i bolu, ali su sposobni da vremenom razviju sposobnost rasuivanja.
Lok je, dakle, mislio da ljudi postaju ono to jesu po vrsti obrazovanja koje
dobijaju. Njegovo stanovite predstavlja radikalnu kritiku Platonovog shvatanja da
je dobro obrazovanje ono koje obrazovni autoritet (filozof kralj) smatra dobrim za
dravu. Autoritet u obrazovanju dece, kao buduih demokratskih graana, pripada,
po Loku, iskljuivo roditeljima, i u skladu je sa njihovim porodinim nainom ivota.8 U Drugoj raspravi o vladi, Lok navodi da su roditelji po zakonu prirode
obavezni da sauvaju, hrane i obrazuju svoju decu9, s obzirom da roditelji najbolje tite njihove budue interese. Ovakvo stanovite moe biti vrlo problematino
u demokratskom drutvu koje je po svojoj prirodi pluralistiko, s obzirom da neki
roditelji smatraju da treba da zatite svoju decu od svega onoga to moe dovesti u
pitanje njihova religiozna uverenja ili nain ivota. Meutim, ovde ipak treba imati
na umu Lokovo liberalno politiko stanovite, kao i vanost principa tolerancije.
Njegov politiki argument za definisanje obrazovanja kao roditeljske dunosti, pre
nego dunosti drave, ne znai da drava nema legitimni interes u pruanju ili regulisanju obrazovanja. Njegov stav o obrazovanju pre svega proizilazi iz verovanja
da kole i nastavnici nisu u stanju da obrazovanje prilagode specifinim potrebama
svakog deteta. Isti princip koji u jednom demokratskom drutvu garantuje prava i
slobode (kako line, tako i politike) svojim odraslim lanovima, mora da prui
deci takvo obrazovanje koje e ih, kao budue graane, nauiti da potuju drugaije
stavove i izbore.
Iako je demokratija nastala u drevnoj atinskoj dravi, videli smo da njeni najvei filozofi nisu bili veliki pobornici demokratskog ureenja. Najvei zagovornik
participativne demokratije atinskog tipa bio je an ak Ruso (Jean Jacke Rousseau). Pored toga, on se smatra i najvanijim filozofom obrazovanja u 18. veku.
Kod Rusoa su, za razliku od Loka, politika i obrazovanje tesno povezani: zadatak
obrazovanju je da transformie prirodno samoljubive egoiste, stimulisane samo
svojom privatnom voljom, u graane koji vole svoju dravu i koje odlikuje
graanska opta volja.

Ammy Gutmann Democratic education, str. 28.

Locke, J. (1988) [1689] Two treatises of government (ed. P. Laslett), Cambridge, Cambridge
University Press, str. 56.

90

Ivana Jankovi

Obrazovanje kao uslov slobode

Kao i ostali teoretiari drutvenog ugovora (Hobs i Lok) koji su se bavili pitanjem prelaska oveka iz prirodnog stanja u drutveno stanje, Ruso je izneo svoje
stanovite o nainu na koji je do tog prelaza (hipotetiki) dolo. Ruso je tvrdio da je
prirodno stanje bilo primitivno stanje u kom moral i zakon nisu postojali, a koje su
ljudi odluili da napuste kako bi zatitili svoje interese i imovinu.10 Meutim, njega
je najvie zanimalo kako da se oveku, koji je po prirodi slobodan, legitimno
nametne politika vladavina koja bi mu omoguila da tu slobodu sauva. Treba
nai takav oblik udruivanja koji bi branio i titio svom zajednikom snagom linost i dobra svakog lana drutva, kroz koji bi svako, udruen sa svima, ipak sluao samo sebe, i tako ostao isto toliko slobodan kao i pre.11 Jedini nain na koji je
to mogue, prema Rusou, jeste da se ovek potini autoritetu opte volje naroda
kao celine. Na taj nain bi se on pokoravao samo samom sebi jer je, zajedno sa
ostalim lanovima drutva, jedini autor zakona pod kojim ivi. Imajui u vidu da je
Ruso insistirao na nepostojanju politike nejednakosti meu graanima, on se zalagao za neposrednu formu demokratiju.
Najvanije pitanje je bilo, dakle, kako da pojedinac koji odlui da stupi u
drutvo sauva slobodu koja mu po prirodi pripada. Rusoov odgovor je da je to
mogue pomou njegove koncepcije obrazovanja.
S obzirom da je Ruso smatrao da je ivot u drutvu neizbean, graansko
obrazovanje ili uenje da se na dobar nain funkcionie u drutvu takoe je neizbeno. Svrha njegovog dela pod naslovom Emil ili o obrazovanju bila je da
pokae kako je mogue obrazovati oveka tako da zadri svoje prirodne karakteristike a da, istovremeno, bude deo drutva i uestvuje u direktnoj demokratiji. U
Emilu on opisuje svoju viziju obrazovanja za mukarce.12 Poto moral oveku nije
dat roenjem, Ruso daje apsolutni primat radikalno transformativnom obrazovanju
koji ljude ini 'onim to treba da budu". To obrazovanje, bilo da se radi o graanskog obrazovanja kao u Drutvenom ugovoru, ili o privatnom obrazovanja o kome
govori u Emilu, odvija se u graanskom ili politikom vremenu u kom bilo
uitelj, bilo drutvene i dravne institucije i prakse, donose promene koje se tiu
mentaliteta i morala graana.13
10

Kako se drutvo razvijalo, potreba za organizovanim, zajednikim ivotom postajala je sve

izraenija. U prirodnom stanju je ovek bio sve skloniji konkurenciji sa drugima, dok je sa
druge strane sve vie zavisio od njih. Ovaj dvostruki pritisak ugroavao je i njegov opstanak i
njegovu slobodu. Zbog toga su se ljudi udruili i iz prirodnog stanja stupili u drutvene odnose.

11

an ak Ruso (1993) Drutveni ugovor, Filip Vinji, Beograd, str.35.

12

Ruso nije imao na umu podjednako obrazovanje za deake i devojice.

13

Patrick Riley (2011) Rousseaus philosophy of transformative, denaturing education, u

Oxford Review of Education, str. 574.

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

91

Najvei problem Rusoove zamisli jeste da se pronae oblik neautoritativnog

obrazovnog autoriteta14 koji bi omoguio da se proces denaturalizacije oveka
odvija tako da se on (trajno) ne lii slobode, bez koje niti vrlina, niti mana, niti
zasluga, niti greh, niti moral nisu zamislivi.15 Cilj vaspitanja, dakle, jeste transformacija oveka kao prirodno egocentrinog bia u graanina koji je autonomna
odrasla osoba, koji poseduje graansko vaspitanje i optu volju (kao to i odrasli
ljudi ostvaruju moralno znanje i nezavisnost koje su im nedostajale kada su bili
deca) i koji e samim tim na kraju svojevoljno o sebi misliti kao o delu vee celine.
Proces obrazovanja na samom kraju omoguava informisani, nezavisni izbor.
Ruso je smatrao da korienje prisile u obrazovanju treba da bude minimalno.
Njegova sutinska ideja jeste da obrazovanje treba da bude sprovedeno, koliko je to
mogue, u skladu sa razvojem prirodnih kapaciteta deteta kroz proces autonomnog
otkrivanja. Emil bi trebalo da se vodi svojim sopstvenim interesovanjima i iskustvima u uenju. Uloga uitelja je da pomogne Emilu u njegovim istraivanjima, a ne
da namee svoje sopstvene ciljeve uenja. Ovo znai da dobar uitelj zna da predvidi kuda e ii interesovanja njegovog uenika, kao i da moe da ga vodi u dobrom pravcu. Dete, kae Ruso u Emilu, mora prvo nauiti ta znai neophodnost,
nunost, zatim korisnost i konano moral, po tom neizbenom redu. Obrazovanje
jeste ono to svakog oveka navodi da bude slobodan.16 Roeni smo slabi, treba
nam snaga; bespomoni, treba nam pomo; budalasti, treba nam razum. Sve to
nam nedostaje na roenju, a to nam je potrebno kada odrastemo, jeste poklon
obrazovanja.17
Liberalna zamisao obrazovanja
Jedan od najveih kritiara, s jedne strane, Platove ideje o obrazovanju koje je
usmereno ka nekom unapred pretpostavljenom pojmu dobrog ivota u zajednici, i
sa druge, Lokove ideje o porodinom vaspitanju (shvaenom u smislu ouvanja
istog naina razmiljanja i vrednovanja), bio je Don Stjuart Mil (John Stuart
Mill).18 Njegova filozofija obrazovanja predstavlja pravi primer prosvetiteljskog
liberalizma. Branio je liberalnu koncepciju obrazovanja koja iskljuuje pristrasnosti
prema bilo kom kontroverznom shvatanju dobrog ivota, tvrdei da se ideal ob14

Ibid, str. 575.

15

Rousseau Letter to Franquires 1769, Rouseau 1974a, str. 180-1.

16

Patrick Riley Rousseaus philosophy of transformative, denaturing education, u Oxford

Review of Education, str. 584.

17

Jean Jacques Rousseau (1972) Emile, or On Education, str. 6.

18

Mil je smatrao da ni drava ni roditelji nisu u stanju da deci obezbede njegov ideal nautralnog
obrazovanje.

92

Ivana Jankovi

razovnog autoriteta sastoji u proirivanju budueg izbora kod dece.19Mil je isticao

individualnost karaktera, razliitost u stavovima i nainu ponaanja, to onda podrazumeva i potrebu za raznovrsnim obrazovanjem. Dete mora da dobije ansu da
racionalno, nepristrasno i slobodno izabere izmeu razliitih naina ivota onaj koji
mu najvie odgovara. Sloboda je opravdana na osnovu njene korisnosti u najirem
smislu rei, ona je utemljena na trajnim interesima oveka kao progresivnog
bia.20 Mil definie slobodu kao fundamentalni impuls oveka, koji nije ni srea ni
zadovoljstvo, kako su to tvrdili prvobitni utilitaristi (Bentam i Dejms Mil), ve
razvoj. Sloboda, pod kojom Mil podrazumeva slobodu miljenja i diskusije, slobodu izbora i slobodu udruivanja, predstavlja nuan uslov za ljudski razvoj.
Mil je imao potpuno drugaije miljenje o demokratskom ureenju od Rusoa.
On odbacuje Rusoovu tvrdnju da veinsko miljenje samo na osnovu onoga to
jeste, jeste uvek ono to bi trebalo da bude. Iako Mil odbacuje Rusoovu ideju
drutvenog sporazuma izmeu pojedinca i suverena, tvrdei da drutvo nije zasnovano na ugovoru21, on prihvata da pojedinac ima izvesnu dunost prema dravi.
Pojedinac je u obavezi da ne kri prava drugih, da doprinosi zajednici i da ne povredi druge da bi zatitio sebe.
Snano se suprotstavljajui drutvenoj uniformnosti i mogunosti tiranije
preovlaujueg miljenja nad slobodom pojedinca, Mil je smatrao da je najvea
opasnost od demokratije suzbijanje individualnih razlika. Za njega je reprezentativna vlada bila onaj oblik politikog ureenja koji u najveoj meri podstie individualnost, jer navodi ljude na aktivnije i promiljenije uee u drutvenoj zajednici.
Mil je tvrdio da uestvovanje u reprezentativnoj demokratiji ima za posledicu i
obrazovanje uenika i korisne politike ishode. Ono to njega pre svega zanima
jeste napredak pojedinca, a ono to omoguava i lini i politiki napredak jeste
graansko obrazovanje.22
Mil je malo panje poklonio obrazovanju u uem smislu obrazovanju u
kolama, univerzitetima, kao i nastavnim programima. Smatrao je da za obrazovanje nisu zaslune samo formalne obrazovne institucije, ve i irok spektar dru19

Ammy Gutmann (1999) Democratic education, Princeton University Press, str. 34.

20

Mill, J. S. (2007) Utilitarianism, liberty & representative government, Wildside Press LLC,
str.74.

21

Ibid str. 132.

22

Mnogi liberali su smatrali da je cilj obrazovanja poboljanje kognitivnih i racionalnih sposobnosti. Ljudi se obrazuju u detinjstvu kako bi razvili opte kognitivne, afektivne i moralne
kapacitete. Aktivna upotreba tih kapaciteta, umesto pasivnog primanja svega to nam autoritet
nudi, memorisanje injenica bez kritikog razumevanja, jeste najvaniji princip obrazovanja.
Meutim, da bi se taj process nastavio, da bi ljudi razvili sklonosti vie reda koje se tiu
autonomije, individualnosti i drutvenosti, bila je potrebna podrka i uestvovanje u razliitim
drutvenim i politikim institucijama.

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

93

tvenih, politikih i obrazovnih institucija koje mogu ponuditi mogunosti za

samorazvoj pojedinca i dugorono obrazovanje. Graani treba da uestvuju u reprezentativnoj demokratiji (u vidu lokalnih i optinskih institucija, dobrovoljnih
graanskih udruenja, porotnikih suenja) zarad sopstvenog mentalnog obrazovanja, razvijanja sposobnosti koje pomau funkcionisanje u svakodnevnom ivotu,
kao i zbog poboljanja moi rasuivanja. Ono to lei u osnovi Milove odbrane
reprezentativne vlade jeste da se ispravnost nekog oblika vladavine moe proceniti
po stepenu do kog se ona zasniva na postojeim moralnim i intelektualnim kapacitetima graana i promovie njihov dalji razvoj.23
Ono to Mil naziva mentalnim obrazovanjem odnosi se na onu vrstu politikog obrazovanja slobodnih ljudi koja ih izvlai iz uskog kruga line i porodine
sebinosti, navodei ih da se usmere na zajednike interese i problema, koje vodi
njihovo ponaanje ka ciljevima koji ih ujedinjuju, umesto da ih izoluju jedne od
drugih.24 Nivo obrazovanja nekog drutva ima, s jedne strane, veliki uticaj na
funkcionisanje njegovih drutvenih, ekonomskih i politikih institucija, dok sa druge, te institucije takoe imaju obrazovni uticaj na ljude koji uestvuju u radu tih
institucija i pod ijim okriljem ive.
U Milovoj Velikoj Britaniji nisu postojale dravne kole. On se plaio da e
neobrazovani dominirati i tiranizovati politiku kako bi potkopali autoritet i individualnost.25 Smatrao je da previe moi u rukama nesposobnih i neznalica mogu
onesposobiti razvoj dobrog graanstva, ali i onemoguiti sopstveni razvoj... ako
predstavnici ili oni koji biraju predstavnike, ili oni kojima su predstavnici odgovorni.jesu samo puke mase neznanja, gluposti i tetnih predrasuda, svaka delatnost vlade e biti loa.26
Jedan od Milovih predloga koji bi trebalo da unapredi politike procese u
viktorijanskoj Britaniji, bio je, odmah posle zagovaranja prava glasa za ene,
davanje dodatnih glasova onima koji su bolje obrazovani. Smatrao je da svi graani
mogu da glasaju, ali ne i da je svaki glas jednak. Ovakvo stanovite, u nastojanju da
neutralie jednostavnu brojanu nadmo, imalo je za cilj da natera ljude da shvate
vrednost obrazovanja i da neto urade po tom pitanju. Mil nije bio voen elitistikim motivima, ve je eleo da ohrabri intelektualno usavravanje u svim drutvenim slojevima. Smatram apsolutno nunim elementom strategije veinskog
odluivanja da bude otvorena za najsiromanijeg pojedinca u zajednici i da mu
23

Ryan, Alan (2011) J. S. Mill on education u Oxford Review of Education,Vol. 37, broj 5, str.
654.

24

Mill, J. S. (2007) Utilitarianism, liberty & representative government. Wildside Press LLC, str.
164.

25

Mil je bio pod jakim uticajem Tokvilovih spisa o tiraniji veine.

26

Mill, J. S. (2007) Utilitarianism, liberty & representative government. Wildside Press LLC, str.
193.

94

Ivana Jankovi

omogui da ostvaruje svoje privilegije ukoliko moe da dokae da i pored svih

tekoa i prepreka, sa stanovita inteligencije, ima pravo na njih.27
Milovo stanovite o obrazovanju imalo je veliki uticaj na kasnije mislioce koji
su se bavili ovom temom. Jedan od najznaajnijih je svakako Don Djui (John
Dewey).
Obrazovanje kao rast
Istraivanja koje su raena sedamdesetih i osamdesetih godina u Americi nesumnjivo pokazuju da u tim godinama dolazi do opadanja stope politikog angamana.28 Veliki broj modernih teoretiara demokratije je smatrao da iroko rasprostranjeno uee graana obino proizvodi loe zakone, to je posledica njihove
slabe informisanosti i prenaglaene emocionalnosti. Smatrali su da je apatija graana u savremenim drutvima izuzetno poeljna drutvena pojava. Jedan od autora
koji je zastupao realistino vienje politikog ivota bio je i Jozef umpeter
(Joseph Schumpeter). On je tvrdio da u oblasti javnog politikog ivota ima jako
malo prostora za demokratsku participaciju i individualni ili kolektivni razvoj.
Uloga graana se iscrpljuje u pravu da povremeno izaberu svoje predstavnike,
nakon ega im daju punomo da delaju u njihovo ime. Demokratija se na kraju
svodi na mogunost graana da smeni jednu vladu drugom, ime se samo iskljuuje
mogunost donoenje tiranskih zakona i onemoguuje da se pojedini predstavnici
ustale na politikoj sceni.
Meutim, uzroci odsustva angamana graana u politikom ivotu nekog drutva mogli bi se pre traiti u oseanju nezadovoljstvu zbog postojee politike
prakse, nego u graanskoj apatiji.29 Djuijev rad u oblasti politike filozofije predstavlja napor da se ovaj problem otkloni. Uloga javnosti nije u nemom posmatranju
onoga to se deava na politikoj sceni, ve se od nje zahteva da se ukljui u jedan
oblik kolektivnog istraivanja. Cilj je da se identifikuju javni problemi kao i da se
pronau reenja za njih. Jedino je na taj nain mogue sauvati i unaprediti demokratiju.
Djui je demokratiju pre svega video kao etiki ideal i naglaavao da je njena
sutina u uestvovanju, a ne predstavljanju. Insistirao je na tome da angaovanje
demokratske javnosti u reavanju kolektivnih problema treba da bude slino aktivnosti otvorene naune zajednice. To je samokritina zajednica fokusirana na
istraivanje, koja deluje u skladu sa pragmatinim principima i u svetlu novih
dokaza konstantno revidira svoje stavove. Demokratija je za Djuija vie od oblika
27
28
29

Ibid str. 286.

Junn, Jane (1991) Participation and political knowledge u Political participation and American democracy, str. 196.
Held, D. (2006) Models of democracy, Stanford University Press.

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

95

vladavine i politike organizacije (organizovanja politike moi i biranja ljudi koji

e obavljati politike funkcije) ona je takoe i nain ivota, oblik drutvene organizacije u kojoj individue uestvuju u zajednikom procesu drutvenog istraivanja. Verovao je da uestvovanje u ovom procesu ima potencijal da podstakne
kako lini, tako i opti rast ili razvoj zajednice. Rast je za Djuija moralni cilj
koji je potrebno dostii. Zalaganje za drutveno istraivanje, kao i zagovaranje demokratije kao oblika politike organizacije, ukorenjeno je upravo u njegovoj veri u
ovaj razvojni potencijal. Kao i kod Mila, osnovnu vrednost predstavlja slobodno
unapreivanje svakom pojedincu svojstvenih sposobnosti.
Klasini liberali su verovali u neminovnost progresa. Meutim, sa pojavom
Darvina i njegove teorije evolucije takva zamisao progresa je morala da se menja
postalo je jasno da su neke vrste evoluirale, dok su druge izumrle. Kljuni faktor je
bio sposobnost vrste da se prilagodi promenama koje nastaju u ivotnoj sredini. S
obzirom da je Darvin u velikoj meri uticao na Djuijevu koncepciju rasta, on je
rast definisao kao prilagoavanje na promene u ivotnoj sredini (novo iskustvo),
to za rezultat ima uveano i transformisano iskustvo koje tei razvoju moralnih,
intelektualnih i fizikih sposobnosti individue.30 Razliite sredine e zahtevati razliita prilagoavanja, to e onda dovesti do razvoja razliitih sposobnosti. S obzirom da je smatrao da su ljudi po svoj prirodi drutvena bia, Djui je ljudsko
drutvo video kao primarnu ivotnu sredinu. Kvalitet tih drutvenih zajednica odluujui je faktor za razvoj svakog pojedinca. Kvalitet i priroda drutvenog ureenja odreuju moralni i intelektualni razvoj svakog pojedinca.31 Optimalan ljudski razvoj je mogu samo u drutvenom ureenju koje karakterie itav niz razliitih optih interesa, slobodna i rasprostranjena komunikacija, kao i uestvovanje njenih graana u procesima donoenja odluka koje se tiu zajednikog ivota.
Komunikacija koja se odvija kada se pojedinci ukljue u proces drutvenog
istraivanja moe da proiri i izmeni njihova iskustva. Iskustvo je, prema Djuiju,
interakcija izmeu organizma i njegove sredine. Pod sredinom se podrazumevaju
uslovi koji su u sinergiji sa linim potrebama, eljama, svrhama i sposobnostima.32 Transformacija iskustva do koje dolazi kroz uee u aktivnostima zajednice
rezultira linim razvojem pojedinaca. Za Djuija je drutveni ivot isto to i uestvovanje i sva komunikacija (a samim tim i svaki istinski drutveni ivot) jeste
edukativna.33 Komunikacija ima i implicitnu moralnu posledicu jer upravo kroz
30

John Dewey (1916/1966) Democracy and Education. New York, NY : The Free Press, str. 5.

31

Snauwaert, Dale T. (1993) Democracy, education, and governance: A developmental conception, Suny Press, str. 51.

32

John Dewey (1938/1991) Experience and Education. The Later Works, Vol. 13 (Jo Ann Boydston, ed.) Carbondale, IL : Southern Illinois University Press, str. 25.

33

John Dewey (1916/1966) Democracy and Education, New York, NY : The Free Press, str. 5.

96

Ivana Jankovi

ovaj proces pojedinac postaje svestan zajednikih interesa zajednice.34 Ovaj proces
je edukativan jer je obrazovanje za Djuija rekonstrukcija iskustva (preureivanje
starih iskustava kroz spajanje sa novim), a rekonstrukcija se deava upravo kroz
uestvovanje u zajednikom ivotu sa drugima. Taj zajedniki ivot ukljuuje interakciju i komunikaciju izmeu razliitih individua i grupa, to sve zajedno rezultira time da se individualno iskustvo uveava i menja. to su stimulusi brojniji i
raznovrsniji to je uticaj na razvoj pojedinca znaajniji jer on mora da se prilagoava
okolnostima na najrazliitije naine, ime se i u velikoj meri rekonstruie i njegovo
iskustvo.
Djuijevo shvatanje demokratije podrazumeva sveobuhvatno uestvovanje graana u funkcionisanju drutva izgradnju, odravanje i transformaciju drutvenog i
politikog ivota.35 Postojanje demokratskog drutva, drutva kojim vladaju njeni
graani, zavisi od aktivnog i informisanog uea ljudi u javnom ivotu zajednice.
Zbog toga je obrazovni sistem temelj svakog demokratskog drutva.
Djui je verovao da se demokratija i obrazovanje meusobno podravaju. Demokratsko ureenje podstie obrazovanje s obzirom da uestovanje u aktivnosti demokratske javnosti kroz drutveno istraivanje doprinosi poveanju kvaliteta iskustva uesnika, pruajui im mogunost da koriste svoju inteligenciju. Posledica
je individualni razvoj.36 Kompletno obrazovanje dolazi samo kada postoji odgovorno uee svakog pojedinca, u skladu sa njegovim kapacitetima, u oblikovanju
ciljeva i politike drutvene grupe kojoj pripada.37 S druge strane, Djui smatra da je
obrazovanje nuno za postojanje i ouvanje demokratskog naina ivota. Demokratija kao oblik vladavine i kao oblik drutvenog ivota podrazumeva obrazovanje
koje e pripremiti decu za uestvovanje u politikom i drutvenom ivotu. Deca i
mladi moraju biti upoznati sa interesima, svrhama, informacijama, vetinama i
praksama starijih lanova drutva.38 I dok se obrazovanje moe odvijati u mnogim
razliitim drutvenim kontekstima jednog drutva (kao to su porodica, crkva ili
komiluk), Djui smatra da besplatne dravne kole igraju izuzetno vanu ulogu u
demokratskom drutvu. Smatrao je da razvoj demokratskih navika mora poeti u
najranijem dobu obrazovnog iskustva deteta.
Djui tvrdi da je pri samom procesu uenja neophodno da uenici na neki nain
uestvuju u odreenoj situaciji. Vaspita mora da obezbedi svojim uenicima broj34

Ponavljajui Rusoov i Milov stav, Djui je tvrdio da se kroz komunikaciju razvija sposobnost za
razlikovanje privatnih elja od javnog interesa.

35

Barber, B. (1984). Strong democracy: Participatory politics for a new age. Berkeley: University of California Press.

36

Obrazovanje, prema Djuiju, oznaava razvoj ili rast.

37

Dewey, John (1988) Reconstruction in Philosophy in The Middle Works of John Dewey,
Volume 12 (Collected Works of John Dewey), str. 199.

38

Dewey, John (1916/1966) Democracy and Education, New York, NY : The Free Press, str. 3

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

97

ne mogunosti za ukljuivanje u praktine aktivnosti, jer e ih na taj nain pokrenuti da se u to veoj meri ukljue u istraivanje, i da im omogui da to bolje razumeju ono ime se bave. Kao i Mil, on smatra da je zadatak uitelja da razume svako pojedinano dete po pitanju njegovih specifinih sklonosti, potreba i preferencija.39 Drugo, vaspita mora imati sofisticirano razumevanje za predmet prouavanja. On mora modifikovati okruenje tako da spoljanji uslovi (bilo da je to
osoba sa kojom dete razgovara, predmet o kom se raspravlja, knjiga koja se ita)
intereaguju sa potrebama i interesovanjima uenika.
Djui je dakle tvrdio da mora postojati uzajamno delovanje iskustva studenata i
predmeta koji prouavaju. Kritikovao je tradicionalno obrazovanje ija je karakteristika upravo odsustvo ovakve veze. U tradicionalnom sistemu obrazovanja vaspita je pokuavao direktno da prenese znanje o neemu, isputajui iz vida da
obrazovanje ima smisla (za ake) samo ukoliko ima veze sa konstruisanjem znaenja kod svakog pojedinanog uenika. U tom sistemu obrazovanja cilj je bio
zadovoljiti uitelja i ispuniti neki unapred zadati apstraktni cilj.
Iako je ova vrsta interakcije neophodna, ona nije dovoljna. Djui je smatrao da
se svako iskustvo oslanja na neto iz prethodnih iskustava te osobe i da svako iskustvo utie na tok njegovih buduih iskustava. Ovaj kontinuitet u iskustvu znai
da svako iskustvo preuzima neto od prolih iskustava i na neki nain modifikuje
ona iskustva koja e doi kasnije.40 Tako, svako iskustvo koje proivimo utie na
nae budue stavove, preferencije i shvatanja. Meutim, iako ovaj kontinuitet postoji, neka iskustva e proizvesti eljene promene kod uenika, dok sa drugima to
nee biti sluaj. Uloga vaspitaa koji eli da uenicima usadi odreene stavove ili
shvatanja jeste da odredi koji e tip iskustava uticati na stavove i preferencije
uenika, koje e onda oblikovati njihove budue radnje i misli. Upravo je iz tih
razloga Djui otro kritikovao one vaspitae koji naglaavaju jednostavan prenos
informacija, ne uzimajui u obzir uenikova prethodna znanja.

Obrazovanje u deliberativnoj demokratiji

Veza izmeu demokratije i obrazovanja nije vie oigledna ni u svakodnevnom
jeziku, niti u savremenoj politikoj filozofiji ili filozofiji obrazovanja.41 Deliberativ-

39

Ibid str. 130.

40

John Dewey (1938/1991) Experience and Education. The Later Works, Vol. 13 (Jo Ann
Boydston, ured.) Southern Illinois University Press, str. 19.

41

Gutmann, A. (1993) Democracy & democratic education u Studies in Philosophy and

Education, 12(1), str. 1.

98

Ivana Jankovi

na demokratija predstavlja formu demokratije u kojoj bi ta vrsta identifikacije

mogla da doivi svoj preporod.
Veza izmeu deliberacije i politikog obrazovanja bila je jedna od glavnih
briga za mnoge dvadesetovekovne mislioce koji su sledili Dona Djuija u njegovom razumevanju drave kao politike javnosti koja nastaje usled zajednike,
udruene aktivnosti.42 Zbog slinosti izmeu Djuievog pojma drutvenog istraivanja i javne deliberacije, njegov obiman rad u oblasti obrazovanja predstavlja
koristan resurs za razmatranje uloge obrazovanja u modelu deliberativne demokratije.43 Ta obnovljena briga za znaaj i efikasnost politikog obrazovanja dovela
je do toga da se ponovo postavi kljuno pitanje o vezi izmeu sposobnosti vladanja
i sposobnosti obrazovanja (power to govern and power to educate).44
U poslednjih dvadeset godina dolo je do naglog porasta publikacija koje kritikuju postojeu demokratsku politiku praksu u kojoj graani imaju ogranienu
ulogu, dok su zvaninici jedini odgovorni za reavanje javnih problema. U ovom
periodu dolazi do pojave jedne nove forme demokratije koja je u svojoj sri participativnija, kolektivnija i deliberativnija. Taj novi vid demokratije, koji se oznaava terminom deliberativna demokratija, polazi od individualnih prava i sloboda, ali se sama demokratska procedura ne svodi na prostu agregaciju individualnih preferencija. Demokratsko drutvo, kakvo zagovaraju teoretiari deliberativne
demokratije, ostavlja svojim graanima slobodu da sami oblikuju svoje privatni i
javni i politiki ivot, potujui jedino ogranienja koja se tiu nepostojanje represije i diskriminacije, u skladu sa najrazliitijim preferencijama koje se legitimno
mogu opravdati njihovim informisanim, moralnim izborima45, a koje se profiliu
kroz proces javne deliberacije. Ovaj vid politike prakse poziva na izmene postojeeg politikog sistema kako bi se ostvarila vea mogunost za kolektivnu deliberaciju graana o pitanjima od javnog interesa. Ta nova forma demokratije se odnosi
na argumentovano opravdanje moralnih i politikih tvrdnji. tavie, teoretiari
deliberativne demokratije tvrde da legitimnost drave, njena politika i institucije,

42

Dewey, John (1927) The Public and Its Problems, Chicago, Swallow Press, str. 67.

43

U Javnost i njeni problemi Djui poziva na radikalizaciju demokratije i kae da graani

moraju razviti opti interes koji bi doprineo zajednikom delovanju i sposobnosti da promiljaju o javnim problemima, kao i da je neophodno da steknu navike i interesovanja koji su
potrebni dabi se uskljuili u javni ivot. Da bi se ti uslovi ispunili, smatra on, obrazovanje mora
igrati vanu ulogu.

44

Brooke, C. & Frazer, E. (Eds.). (2013).Ideas of Education: Philosophy and Politics from Plato
to Dewey, Routledge.

45

Gutmann, A. (1993) Democracy & democratic education u Studies in Philosophy and Education, 12(1), str. 8.

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

99

zavisi od postojanje deliberativne javnosti, odnosno od toga da li graani imaju

mogunost da se ukljue u proces kolektivnog javnog rasuivanja.46
Jedan od osnovnih elemenata deliberativne demokratije jeste, dakle, potreba da
odluke koje graani i njihovi predstavnici donose budu opravdane, uglavnom kroz
proces javne rasprave i diskusije,47 u kojima graani tragaju za legitimnim razlozima za prihvatanje zakona koje jedni drugima nameu. Kroz proces deliberacije
deava se i proces transformacije inicijalnih preferencija uesnika, koje bivaju informisanije i samim tim proiene od zabluda. Meutim, da bi uestovali u ovim
javnim raspravama, graani moraju da poseduju odreene deliberativne vetine,
znanja i stavove. To podrazumeva da se od njih zahteva da mogu da izraze svoje
miljenje i da navedu odgovarajue razloge, ali i da potuju, sasluaju i kritiki
razmotre miljenje drugih.
Tvrdnja da je demokratija usko povezana sa procesom obrazovanja proizilazi iz
pretpostavke da ljudi nisu roeni kao demokratski graani, ve je postajanje demokratskim graaninom neto to se ui. Ejmi Gatman (Amy Gutmann) i Denis
Tomson (Dennis Thopmson) tvrde da je obrazovni sistem jedna od najvanijih
institucija u pripremi graana za uee u deliberativnoj demokratiji.48 Postojanje
demokratskog drutva zavisi od aktivnog i informisanog uea ljudi u javnom
ivotu. Zbog toga se i sama deliberativna demokratija kao proces u kom dolazi do
transformacije i proienja prvobitnih, nepromiljenih (ili sebinih) preferencija, u
svetlu novih znanja i kritikog preispitivanja, kao i brige za dobro zajednice, odreuje kao edukativni proces. Odnos izmeu obrazovanja i ovog oblika demokratije
ne poiva na poeljnosti, ve na nunosti, budui da je sam proces revidiranja
stavova usled novih uvida i informacija sastavni deo same definicije teorije deliberativne demokratije.
Razmiljajui o deliberativnoj demokratiji ne moemo da ne postavimo pitanje
o tome kakve su vetine, vrednosti i znanja neophodni da bi ljudi mogli da uestvuju u javnoj deliberaciji i nainima na koji ih stiu. Na primer, ovek mora biti
voljan da ue u javnu raspravu sa drugima, da sa potovanjem i uvaavanjem
saslua miljenje drugih ljudi, koje moe biti manje ili vie razliito od njegovog,
kao i da razmotri mogunost da njegova vlastita pozicija moe biti zasnovana na
predrasudama ili pogrenim informacijama. Potrebna je i izvesna irina znanja. Na
primer, da bi odluke o javnim politikim pitanjima bile to bolje i informisanije
46

Joshua Cohen (1997) Deliberation and democratic legitimacy u DeliberativeDemocracy:

Essays on Reason and Politics, James Bohman and William Rehg ed, Cambridge, MA: MIT
Press, str. 73.

47

Gutmann & Thompson (2004) Why deliberative democracy, Princeton University Press, str.
149.

48

Gutmann, Amy & Thopmson, Dennis (1996): Democracy and Disagreement, Cambridge:
Belknap Press, str. 359.

100

Ivana Jankovi

neophodno je poznavanje politike, ekonomije, istorije, filozofije i sociologije. Osim

toga, sve ove neophodne vetine, znanja i vrednosti moraju biti kombinovane na
takav nain da graani mogu da ih primene u analizi kontroverznih i kompleksnih
javnih problema.
Da bi se stekle navedene vetine i znanja i da bi se usvojile vrednosti na kojima
poiva teorija deliberativne demokratije potrebno je obrazovanje. U procesu obrazovanja dece u kolama u najveoj meri se instistira na propozicionalnom znanju,
dok se diskusije o spornim pitanjima uglavnom izbegavaju, ime se oteava ili ak
onemoguava razvijanje potencijala i navika neophodnih da se deca, kao budui
graani, ukljue u javne rasprave o postojeim politikim pitanjima. Da bi se taj cilj
ostvario, neophodna je intenzivna i raznovrsna komunikacija. Djui u svojoj knjizi
Obrazovanje i demokratija tvrdi da se kroz proces komunikacije sa drugima uveava i menja iskustvo kako onoga koji govori, tako i onoga sa kim se govori, s obzirom da iskustvo prvo mora da se formulie da bi moglo da se saopti.49 Formulisati iskustvo (ili stav) za Djuija znai pokuaj da se izae izvan tog datog
iskustva (ili stava), zamiljanje kako bi ga neko drugi video i na koji nain bi taj
drugi moi da pravilno razume njegovo znaenje. Osoba sa kojom razgovaramo
(slualac) e na slian nain obogatiti svoje znanje, jer ovek uestvuje u onome
to su drugi mislili ili osetili i tako, u veoj ili manjoj meri, menja svoj sopstveni
stav.50 Iz tog razloga je podsticanje dijaloga u obrazovnom procesu dece jedan od
najvanijih elemenata koji obogauje njihovo iksustvo.
Mogunost komuniciranja sa drugima unutar deliberativnog procesa zahteva da
svako dete razvije odreene stavove. Da bi dijalog bio mogu deca moraju da dele
neka zajednika razumevanja, zajedniki jezik koji se moe koristiti da bi se komuniciralo sa drugima. Meutim, pored zajednikog razumevanja, svako dete e
nesumnjivo imati shvatanja, ideje, iskustva koja ne deli sa drugima. Oni e, kada se
ukljue u proces deliberacije, morati da budu u stanju da razmene miljenja o tome
na koji je nain mogue reiti drutvene probleme. Mogunost da se iskomuniciraju
stavovi sa nekim sa kim te stavove ne delimo zahteva da, kao to smatra Djui,
izaemo iz sopstvene pozicije i da vidimo problem na nain na koji ga drugi vide,
da pronaemo taku u kojoj se na ivot dodiruje sa ivotima drugih.
Na taj nain obrazovanje u najranijem dobu treba da usadi volju svakom pojedincu da svoju perspektivu predstavi drugima kao i da bude otvoren da vlastite
ideje ispravi i promeni uz pomo stavova i objanjenja (novih informacija koje
dobijamo) koje nam drugi nude. Kako bi na najbolji mogui nain iskoristio znanja
i iskustva drugih, pojedinac mora prvo da bude spreman da prihvati tua i drugaija
znanja i iskustva. Intereagujui sa drugima, on uvia da tua znanja i iskustva
mogu sluiti da informiu i uveaju njegova, kao i da njegova znanja i iskustva
49

Dewey 1916, str. 5.

50

Ibid.

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

101

mogu biti znaajna drugima. Ova prijemivost se proiruje ak i na znanja i iskustva koja su potpuno suprotna od vlastitih. Ovako shvaeno obrazovanje obezbeuje toleranciju, individualnost, meusobno uvaavanje razumnih razlika u miljenjima, sposobnosti da se raspravlja i kritiki razmilja, tj. sve ono to smatramo
osnovnim vrednostima demokratskog drutva. Na taj nain demokratsko obrazovanje razvija i linu i politiku autonomiju, kapacitet graana da raspravljaju i
promiljaju, kako individualno tako i kolektivno, o irokom spektru razliitih linih
i politikih stilova ivota.51
***
Iako uzor deliberativne demokratije moemo pronai u antikoj demokratskoj
praksi, obrazovanje koje predvia deliberativna demokratija podrazumeva nepostojanje dihotomije izmeu inidividualne slobode i graanske vrline.52 Polazei od
injenice pluraliteta vrednosti i potovanja razliitih stavova, svaki pojedinac ima
pravo da izabere ivot koji mu najvie odgovara. Graani u deliberativnoj demokratiji ne polaze od nekog unapred odreenog shvatanja dobrog ivota (bilo da je
definisan od strane filozofa kralja, opteg dobra ili porodice) ve do njega dolaze
putem slobodne diskusije, voeni samo snagom boljeg argumenta. Iako posveeni
deliberativnom reavanju zajednikih problema, uesnici deliberacije nemaju obavezno zajednike ciljeve, preferencije i ideale.53 Uesnici deliberacije su obavezani
samo uslovima i rezultatima sopstvenog zajednikog promiljanja, koje je obrazloeno injenicom da svi koji u tom procesu uestvuju moraju da navedu razloge
zbog kojih brane ili odbacuju neko stanovite. Oni, dakle, tragaju za meusobno
prihvatljivim i kolektivno obavezujuim reenjima, potujui individualnu razliitost i slobodu. Obrazovanje, treba da pripremi graane da svesno stvaraju (a ne da
replikuju) svoje drutvo.54
Istiui znaaj obrazovanja u demokratskom poretku Mil i Djui u velikoj meri
doprinose shvatanju nunosti obrazovanja u deliberativnoj demokratiji. S jedne
strane, istina je da Mil smatra direktnu demokratiju nepraktinom i zagovara elitistiniju, reprezentativnu vladu. Meutim, to ne treba da umanji injenicu da on
promovie kljune deliberativne institucije kao to je uveni kongres milje51

Gutmann, A. (1993) Democracy & democratic education u Studies in Philosophy and

Education, 12(1) str. 8.

52

Ibid.

53

Cohen, J. (1997) Deliberation and democratic legitimacy u Deliberative Democracy: Essays

on Reason and Politics (eds. James Bohman and William Rehg) Cambridge, MA: MIT Press,
str. 72.

54

Gutmann, A. (1993) Democracy & democratic education u Studies in Philosophy and

Education, 12(1) str. 3.

102

Ivana Jankovi

nja (Congress of Opinions), koji ima za cilj da obuhvati sve glasove i stavove
ljudi, na nain na koji to podsea na savremeni ideal deliberativne demokratije. On
istie da e vlada imati koristi od toga da uje na koji nain skuptinski predstavnici razliitih glasova razgovaraju i razmiljaju o javnim problemima. Djui je je u jo
veoj meri verovao u epistemiku kompetenciju naroda, a u isto vreme pozvao na
reforme u obrazovanju koje su imale svrhu da poboljaju kompetenciju ljudi.
Lok i Mil su smatrali da se zadatak obrazovanja sastoji u razvijanju individualnih sklonosti. Ova vrsta slobode moe biti delotovorna samo u drutvu koje je
organizovano na odreeni nain, tj. u drutvu u kome e svakom pojedincu biti
omogueno da ostvari i javno iskae svoju slobodu. Princip reciprociteta koji predstavlja osnovni princip deliberativne demokratije u potpunosti odgovara ovom
zahtevu. Ukoliko je obaveza graana da uestvuju u deliberativnom procesu, obrazovanje moe da promovie ovaj vid demokratskog ureenja jer uveava korist
od politikog uea. Obrazovanje poveava korist od drutvenog angaovanja jer
olakava razmenu informacija. Obrazovani ljudi mogu bolje da izraze svoje znanje,
da informiu i ubede druge. S druge strane, oni lake stiu nove informacije, bolje
razumeju stvari i ue. Proces obrazovanja svakako nije ogranien na kolski period
i vaspitavanje dece i mladih, ali je neophodno da tamo pone. To je process koji
traje ceo ivot.
Kao i kod Djuia, do reenja politikih problema dolazi se samo kroz demokratske debate u kojima oni koji znaju dele to svoje znanje sa sugraanima. Ova
ideja pretpostavlja da je obian graanin dovoljno inteligentan da moe da razume
ono to oni koji znaju dele sa njim i da ui. U uslovima masovnih demokratija,
koje prati graanska apatija i rastui skepticizam prema demokratskom ureenju,
sposobnost da se prosuuje i donose odluke deluje veoma zahtevno. Djui tvrdi da
se inteligencija poveava odgovarajuim vaspitnim merama. Po njegovom miljenju, inteligencija nije izvorna, uroena obdarenost, ve u velikoj meri zavisi od
drutvenih uslova.55 Djui takoe sugerie da kolektivna inteligencija nije toliko
funkcija inidividualne inteligencije koliko otelotvorene inteligencije, celokupnog
znanja kome su dobrineli mnogi pojedinci, u koliko god maloj meri, a koje ostaje
za budunost javnog znanja. Istinska demokratija, po njemu, moe biti realizovana
samo ako i kada javnost razvije vetine koje joj omoguavaju da iskoristi svoje
pravo na uee u politikim aktivnostima.
Ovaj demokratski kapacitet za uenje i samokorigovanje tokom vremena predstavlja jedan od najvanijih naina za borbu protiv graanske nerazumnosti.
Zbog toga je iroko rasprostranjeno obrazovanje u najveem interesu demokratskog
drutva koje se zasniva na deliberaciji, s obzirom da je cilj takvog drutva da svoje
graane pripremi za aktivan ivot u politikoj zajednici.
55

Dewey, John (1927) The Public and Its Problems, Chicago, Swallow Press, str. 209-210.

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

103

U deliberativnoj demokratiji graani imaju prilino zahtevnu ulogu, zbog ega

je neophodno da dobiju obrazovanje koje bi im omoguilo da se to bolje pripreme
za tu funkciju. U takvom demokratskom ureenju niko ne bi trebalo da bude izuzet
od obrazovanja, s obzirom da ono moe da pobolja sposobnost ljudi da kritiki
razmiljaju o sopstvenim i tuim stavovima i delovanju. Videli smo da deliberativne demokrate razmiljaju o demokratskom drutvu kao o nedogmatskom i otvorenom za nova reenja. Nediskriminativno i nerepresivno obrazovanje bi samo pomoglo da se u takvom politikom ureenju, zasnovanom na kooperaciji i traganju za
zajednikim interesom, stvori mogunost za napredak. Obrazovanje, dakle, moe
pomoi da se graani integriu u demokratsko drutvo, da se stvore odgovorni pojedinci koji imaju sposobnost i volju da svesno izaberu i brane ili kritikuju odreeno shvatanje dobrog ivota, to zajedno doprinosi izgradnji bolje i pravednije
politike zajednice.
Tvrdili smo da deliberacija pomae u stvaranju boljih graana. Pod boljim
graanima podrazumevamo one koji su razvili graanske kapaciteta za uee i
reavanje problema od javnog znaaja, koji su efikasni, informisani i imaju izraenu svest o zajednici kojoj pripadaju. Iz pozicije teorije koja od graana trai da
doprinesu kolektivnom procesu formiranja javnog mnjenja, iskustvo deliberacija
igra vrlo znaajnu ulogu u oblikovanju njihovog ponaanja. Deliberacija je kola za
bolje graane, a uee u deliberaciji zahteva odreeno politiko obrazovanje. U
borbi protiv graanske nestrunosti i visokog stepena neznanja, zagovornici deliberativne demokratije moraju da se fokusiraju na neophodnost obnavljanja graanskih institucija koje su u uem ili irem smislu zaduene za sticanje odreenih
vetina, sposobnosti i znanja.
Ivana Jankovi
Institut za filozofiju
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Literatura
Aristotle (1985) Nicomachean Ethics, Terence Irwin (ed.), Indianapolis, Ind.: Hackett Pub.
Co., 1161a, str. 10-35.
Aristotel (1970), Politika, Beograd, Kultura
Barber, B. (1984) Strong democracy: Participatory politics for a new age. Berkeley,
University of California Press.
Brooke, C., & Frazer, E. (2013)Ideas of Education: Philosophy and Politics from Plato to
Dewey, Routledge

104

Ivana Jankovi

Cohen, Joshua (1997) Deliberation and democratic legitimacy u DeliberativeDemocracy:

Essays on Reason and Politics, James Bohman and William Rehg ed., Cambridge,
MA: MIT Press, 67-91
Curren, R. (Ed.) (2008)A Companion to the Philosophy of Education. John Wiley & Sons.
Dewey, John (1938/1991) Experience and Education u The Later Works, Vol. 13 (Jo Ann
Boydston, ed. ) Southern Illinois University Press
Dewey, John (1988) Reconstruction in Philosophy in The Middle Works of John Dewey,
Volume 12 (Collected Works of John Dewey) Southern Illinois University Press
Dewey, John (1927) The Public and Its Problems, Chicago, Swallow Press
Dewey, John (1916/1966) Democracy and Education, New York, NY, The Free Press
Gutmann, A. (1993) Democracy & democratic education uStudies in Philosophy and
Education,12(1), 1-9
Gutmann, Amy & Thopmson, Dennis (1996): Democracy and Disagreement, Cambridge:
Belknap Press
Gutmman Amy (1999) Democratic education, Princeton University Press
Gutmann & Thompson (2004) Why deliberative democracy, Princeton University Press,
Held, D. (2006) Models of democracy, Stanford University Press
Junn, Jane (1991) "Participation and political knowledge",Political participation and
American democracy, str.193-212.
Locke, J. (1989) [1693] Some thoughts concerning education (ed. J.W.Yolton & J.S.Yolton),
Oxford, Clarendon Press
Locke, J. (1988) [1689] Two treatises of government (ed. P. Laslett), Cambridge, Cambridge University Press
Meagher M. Sharon and Feder K. Ellen (2010) The troubled history of philosophy and
deliberative democracy, Journal of Public Deliberation, Vol. 6 Issue 1.
Mill, J. S. (2007)Utilitarianism, liberty & representative government, Wildside Press LLC
Ruso, an ak (1993) Drutveni ugovor, Filip Vinji, Beograd
Riley, Patrick Rousseaus philosophy of transformative, denaturing education, u Oxford
Review of Education,Vol. 37, No. 5, October 2011, str. 573586
Rousseau, Jean Jacques (1972) Emile, or On Education, New York: Everyman
Ryan Alan (2011) J. S. Mill on education u Oxford Review of Education,Vol. 37, No. 5
Snauwaert, Dale T. (1993) Democracy, education, and governance: A developmental
conception, Suny Press

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija

105

Ivana Jankovi
Education and (Deliberative) Democracy
(Summary)
The question of the importance of education in democracy is as old as democracy
itself. Greek thinkers devoted much of their fruitful oeuvre to the concept of education,
aiming at realization of better and more just life in the community. Modern thinkers, especially Locke, Rousseau and Mill, showed great interest for the issue of education of citizens
in the democratic societies of their time. Dewey emphasized the importance of education in
democracy like no one before, or after him. He devoted a significant part of his extensive
work to the question of the role of and the kind of education that is fundamental for the
members of community who want to prepare for participation in public life, in the best
possible way. The issue of interrelation of democracy and civic education completely
neglected after Dewey, again become relevant with appearance of deliberative democracy.
Following Deweys tradition, I will argue that the form of democracy that calls for broad
participation of citizens in solving public problems requires some education. The ability of
people to participate in public deliberation depends on whether they have acquired certain
skills, values and knowledge.
KEY WORDS: democracy, education, deliberation, deliberative democracy, freedom.