CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont

asopis br. 23-24.

Pavle Rubin
Sportska Akademija Beograd
PRINCIPI SISTEMA PRILAGODLJIVE ODBRANE
NA CELOM TERENU U KOARCI
1. UVOD
Miljenju, da upravo koarka zasluuje da ponese epitet kraljice igara, pored
ostalih inilaca, veoma mnogo doprisnose taktiki sistemi i varijante, kojima ova sportska igra obiluje. Svaki sistem i varijante odbrane imaju svoje potencijalno dobre i loe
strane. Poznato je da bi trener trebalo da odredi (izabere) odreenu odgovarajuu taktiku (varijantu sistema) procenjujui karakteristike, tj. dobre i loe strane, sopstevnih
igraa, u odnosu na protivnike.
U koarci postoje etiri sistema odbrane: ovek na oveka (-), zona, kombinovana odbrana i zonski presing. Svaki sistem moe da se igra u vie varijanti. Sistemi odbrane se meusobno razlikuju po principima po kojima se sprovode. Shodno tome, moe da se kae da istovetni najvaniji principi objedinjuju razliite varijante u
okviru odreenog sistema. Tako, sistem odbrane - moe da se igra u 3 varijante:
- u zoni uta, presing i presing sa udvajanjem. Najvaniji princip sistema -
sadran je u definiciji, da je svaki igra zaduen za uvanje odreenog protivnika, bez
ozbira gde se on nalazio, u okviru prostora na kojem se odbrana primenjuje. Sistem
zonske odbrane na neki nain je suprotan sistemu - po svojim principima, jer svaki
igra odbrane uva bilo kog protivnikog igraa, koji se nae u prostoru za koji je igra
zaduen. U sistemu kombinovane odbrane odreeni broj igraa (od 1 do 4) igraju po
principima odbrane -, a ostali igrai - zone. Od toga treba razlikovati kombinaciju
odbrana koja predstavlja promenu vie sistema odbrane u istom (jednom) napadu
protivnika (Rubin 2004). Poslednji se u koarci pojavio sistem zonskog-presinga. To je
odbrana koja se sprovodi nakon postignutog koa, jer to omoguava igraima da se postave u odreenu formaciju (to je u stvari izabrana varijanta). Mnogobrojni su principi
zonskog presinga. Osnovni je da se dribler usmeravanjem i zaustavljanjem (udvajanjem) primora da se zaustavi uz bonu liniju terena. Tada se vrenjem pritiska na njega
i ostale igrae, pokuava osvojiti lopta, najee presecanjem pasa.
Najvanija karakteristika taktike, naroito u fazi odbrane, je da iznenadi protivnika. Taktiki slabo pripremljenog protivnika i nije teko iznenaditi. Ali ako je protivnik kvalitetan, ipak se u tome moe uspeti ukoliko: odbrana uspe dobro da maskira
(tj. sakrije) stvarnu taktiku aktivnost; ili ako primeni, za protivnika nepoznatu taktiku
varijantu (sistem).
2. METODE
Svako smiljanje, izbor i primena odreene taktike, trebalo bi da zadovolji dva
osnovna cilja, da bude to vee iznenaenje i prui adekvatan odgovor na taktiziranje
protivnika. Mogunost iznenaenja protivnika prevashodno se vezuje za fazu odbrane,
dok se prvenstveno od napada oekuje da pronae i primeni adekvatno reenje. Meu389

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont

asopis br. 23-24.

tim, iako to nije uobiajeno, postoji mogunost da se u sistem igre odbrane inkorporira
veoma bitan inilac svakog nadmetanja prilagoavanje igri protivnika.
Da bi koarka bila interesantna, kako za gledaoce, tako i za igrae, neophodno je
da postoji ravnotea u kvalitetu obe faze igre: napada i odbrane. Ukoliko to nije sluaj,
ako nije problem postii ko, igra gubi svoju dra. Nasuprot tome, ukoliko kvalitetna
odbrana primora napad da prui sve od sebe da bi bio efikasan, deava se da poentiranje ponekad lii na pravi podvig.
Problem rada proistie iz injenice da taktiziranje, posmatrano u kontekstu
kreiranja novih principa igre koarkakih sistema i varijanti, a ne samo njihove primene, spada u domen strunjaka ovog sporta (trenera, teoretiara i dr.). Cilj rada je da se
predstave svi bitni osnovni principi sistema prilagodljive odbrane. U radu je, uz pomo dijagrama i njihovog objanjenja, autor pokuao da omogui njihovo lake shvatanje, kako bi to uspenije mogao da se primeni na utakmicama.
3. DISKUSIJA
Preduslov da bi prilagodljiva odbrana uspeno mogla da se usvoji je da su koarkai u potpunosti usvojili principe sistema: zonskog presinga i presinga na celom
terenu. Neophodan preduslov je da igrai (znaju, ele i) mogu da igraju kvalitetnu individualnu odbranu (Rubin 1998).

D
O
B
R
E
S
T
R
A
N
E

390

ZONSKI PRESING
Mogunost iznenaenja protivnika
(ako poetna formacija lii na presing);
Udvajanje (usmeravanje i zaustavljenje) protivnika na odgovarajuim mestima terena;
Ukoliko ne doe do osvajanja lopte
nakon udvajanja, jo uvek se moe zatititi ko.
Unapreuje sadejstvo igraa i svest
da se samo pravoremenom i sinhronizovanom igrom svih igraa ostvaruje
uspeh odbrane;
Razvija taktiko miljenje;
Ukoliko protivnik ne poznaje principe
napada na zonski presing (napr. prenosi
loptu driblingom) moe da se ostvari velika prednost u kratkom vremenskom
intervalu;
Precizno odreivanje specijalnih aktivnosti (zadataka) igraa, u odnosu na liniju odbrane u kojoj se nalazi (tj. u odnosu na prostor terena na kome je zaduen
da dejstvuje);
Nije neophodna verbalna

PRESING PO CELOM TERENU

Moe uvek da se igra: posle promaenog i postignutog koa;
Moe da se precizno individualno
ukae igraima na dobre i loe karakteristike protivnika za koga su zadueni
(kojeg uvaju);
Vri se maksimalan pritisak na igraa sa loptom i ostale igrae;
Primena presinga donosi prednost
ukoliko je protivnik inferioran fiziki
(kondiciono) i ako ima sporije i tehniki
inferiorne igrae u igri 1:1;
Veoma je efikasan ako protivniki
igrai imaju naviku da se zaustave nakon to iskoriste dribling;
Inicira napredak igraa u individualnom nadigravanju (igri 1:1);
Usporava se prenos lopte u prednje
polje ime se oduzima vreme
protivniku za organizaciju napada.

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont

asopis br. 23-24.

komunikacija.
L
O

*-Moe da se igra samo posle postignutog koa;

*-Ako protivnik ne koristi dribling nema
usmeravanja igraa (driblera), zbog ega nije mogue efikasno udvojiti i sprovesti zonski -presing;
*-Ukoliko se, im se primeni, primi ko,
moe doi do pada motivacije i morala
igraa;
- Zahteva razvijeno taktiko miljenje;
-Nakon udvajanja, rotacija igraa mora
da bude pravovremena.

*-Teko se sprovodi ako protivnik ima

brze i dobre driblere, taktiki osposobljene igrae;
*-Mala mogunost pomoi tj. saradnje
saigraa, zbog ega verbalna komuniS
kacija skoro da ne postoji (uglavnom se
T
sve svodi na igru 1:1);
R
*-Psiholoki optereuje igrae zbog maA
le mogunosti pomoi saigraa.
N
*-potrebna je specifina izdrljivost jer
E
je prostor koji se brani 1:1, veliki.
-Zahteva besprekornu: psiho-fiziku i
tehniko-taktiku pripremu.
()- Dobre strane presinga i zonskog presinga, koje postoje (sauvane su) u
prilagodljivoj odbrani.
(*) - Loe strane presinga i zonskog presinga, koje su ili umanjene ili potpuno eliminisane
u prilagodljivoj odbrani.
(-) - Loe strane presinga i zonskog presinga, koje nisu eliminisane ni umanjene
u prilagodljivoj odbrani.
() - Dobre strane zonskog presinga, koje u prilagodljivoj odbrani nisu sauvane.

Tabela 1. Dobre i loe strane (prednosti i slabosti) zonskog presinga i presinga

po celom terena u odnosu na sistem prilagodiljive odbrane
U pristupu realizaciji ove ideje uinjen je pokuaj, da se u nain igre odbrane inkorporiraju (sauvaju) prednosti zonskog presinga i presinga po celom terenu. Sa druge
strane, da se to vie izbegnu manjkavosti (u Tabeli 1 loe strane) tog sistema i varijante. Trebalo bi uzeti u obzir, da faktori od kojih zavisi ta e preduzeti saigrai, koji
ne uvaju igraa u posedu lopte, zavise od toga: da li igra u posedu lopte dribla ili ne;
da li se nalazi u prednjem ili zadnjem polju; koliko saigra moe da kontrolie driblera
(pod tim se prevashodno podrazumeva da igra odbrane ne dozvoljava promenu ruke i
pravca, ve da usmerava protivnika ka bonoj liniji); kakav je raspored ostalih igraa
napada: koliko su udaljeni od lopte, kakve su im odluke i linije kretanja (koje aktivnosti preduzimaju da li utravaju ka lopti ili oekuju loptu u mestu); ta preduzima saigra - da li je krenuo da zaustavi driblera udvajanjem; ako jeste, na kom mestu terena
se u tom trenutku koji saigra nalazi; udvajanje ne treba da se desi ukoliko se dribler
nalazi na sredini terena, ve samo ukoliko igra odbrane uspeva da ga usmeri ka bokovima terena; igrai moraju da rotiraju pravovremeno, pri emu je najvanije da se sprei da loptu primi naputeni igra; treba da postoji princip saradnje izmeu igraa na
udvajanju i saigraa koji rotiraju: da igrai koji su udvojili spreavaju dogovoreni pravac, od tri mogua, dodavanja (horizontalni, vertikalni ili dijagonalni).
Iako ima dosta nabrojanih inilaca na koje treba da se obrati panja. Pojednostavljeno - igra se po principima presinga po celom terenu, sa pokuajem da se dribler
391

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont

asopis br. 23-24.

usmeri ka bonoj liniji. Princip koji je specifian za ovu odbranu, je to svaki igra odbrane uva odreenog protivnika, u odnosu na zonski presing gde svaki igra u odreenom prostoru ima specijalne zadatke. Osnovni preduslov za uspenu odbranu je, da postoji mogunost saigraa koji uva protivnika sa loptom da kontrolie njegovu aktivnost tj. kretanje. Aktivnost ostalih igraa odbrane zavisi od uspenosti saigraa koji uva driblera. Moe se rei, da se igra odbrane prilagoava (vie ili manje uspenoj) reakciji driblera na pritisak koji vri njegov uvar (na dijagramima obeleen sa: A).
Principi po kojima bi trebalo da se igra prilagodljiva odbrana, predstavljeni su na
dijagramima od 1 do 12. U tabeli ispod, objanjeni su simboli korieni u dijagramima,
koji potom slede.

Dijagram 1

Dijagram 2

Dijagram 3

Dijagram 4

Kada je smer napada kao to oznaava strelica (Dijagram 1), najbolje mesto za
usmeravanje i potom zaustavljanje driblera (to znai udvajanje) je uz bonu liniju, neposredno nakon to pree u svoje prednje polje. Kada se postigne ko, veoma esto
loptu u igru ubacuje protivniki centar (5) to omoguava igrau odbrane E da se postavi na poziciju korektora kao kod zonskog presinga (to je predstavljeno na Dijagramima 2, 3 i 4). Osnovni cilj prilagodljive odbrane je da se protivnik primora na
dribling, tako to se sva dodavanja, nakon ubacivanja lopte u igru (prijema tzv. 1. pasa), zatvaraju. Na Dijagramu 2 prikazano je pomeranje igraa (B, C, D i E) pri postavljanju u zatvoreni stav kojim se osujeuje eventualni pas ka igraima koje uva392

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont

asopis br. 23-24.

ju. Na Dijagramu 3 vidi se poloaj igraa u zatvorenom dijagonalnom stavu. Poloaj

igraa je u skladu sa principima presinga po celom terenu. To znai da je svaki igra
odbrane zaduen za odreenog protivnikog igraa. Kada igra u posedu lopte zapone
dribling, njegov uvar treba da ga usmeri ka bonoj liniji. Tada nastaje mogunost za
udvajanje driblera i rotaciju igraa, sa ciljem da se zatvore prva dodavanja. Krajnji cilj
je da se protivnici primoravaju na greku i da se osvoji lopta. Ako pak dribler uspeno
izbegne (izbegava) kretanje u blizini bone linije (usmeravanje) - time prostor koji se
brani biva manji, to olakava odbrani igru 1:1 (na Dijagramu 1 prostor koji nije atiran). Na istom Dijagramu se vidi da se A postavlja na dohvat ruke (moe i blie ukoliko je bri od protivnika), odmah nakon to 1 primi pas. Moe da se primeti da se E, nakon to je igra 5 (protivniki centar) koga je ometao ubacio loptu saigrau 1, vraa u
svoje zadnje polje do linije slobodnih bacanja gde ima ulogu tzv. korektora. To znai
da je on poslednja linija odbrane u sluaju da protivnik uspe da brzo prenese loptu i
stvori viak igraa. Ali ako A uspe da usmeri driblera 1 ka bonoj liniji (Dijagram
3), a saigra C ga uspeno zaustavi (tj. udvoji Dijagram 4) sledi rotacija igraa odbrane sa ciljem da se zatvore blia dodavanja. Potujui ovaj princip, B rotira na 5,
jer je blie lopti nego igra kojeg je do tada uvao (2). Korektor E, kada primeti da
saigra koji uva driblera (A) uspeva da kontrolie njegovo kretanje (uspeva da ga
usmeri), pomera se ka lopti. Kada C kree da udvoji driblera, E treba da pravovremeno
zatvori 3 (kojeg je C napustio) kako bi spreio vertikalni pas. To je veoma bitno,
jer uspenim vertikalnim pasom protivnik moe brzo osvojiti prostor i ugroziti ko. Vano je da A izvri to vei pritisak na driblera (1) koji ima dobar ugao dodavanja ka
naputenom saigrau 3, jer je prema njemu okrenut licem.
Dijagram 5

Dijagram 6

Dijagram 7

Dijagram 8

Prvi pas moe da ubaci i nii igra (na Dijagramima 5 i 6 tzv. drugi bek oznaen
kao 2). U tom sluaju ne postoji mogunost za postavljanje igraa odbrane na liniju
slobodnog bacanja u svom zadnjem polju (korektor). Meutim, ostali principi su sli393

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont

asopis br. 23-24.

ni onima koji su predstavljeni Dijagramima 2, 3 i 4 i objanjeni. Ukoliko A uspe da

usmeri 1 ka bonoj liniji (Dijagram 7), moe da usledi udvajanje driblera i rotacija
igraa. Kada C krene da udvoji 1, najblii igra (E) mora pravovremno da zatvori
vertikalni pas, tj. 3. Trebalo bi da se D pomeri ka 5 jer ga je, zbog rotacije, napustio
E. Tada se D pomera i odgovara za dva igraa koji su najudaljeniji od lopte (5 i 4).
Ukoliko 4 pokua da se aktivira utravanjem ka lopti (Dijagram 8) B treba da zatvori pas ka njemu, jer je 4 blie lopti od igraa kojeg je do tada uvao (2).
Dijagram 9

Dijagram 1

Dijagram 11

Dijagram 12

Na Dijagramima od 9 do 12, predstavljena je situacija kada su svi igrai napada,

osim igraa u posedu lopte, u prednjem polju. Ovo je logian (tj. adekvatan) izbor taktike napada protiv presinga, jer su dodavanja zatvorena. Meutim, nastaje mogunost
da se dribler usmeri u ugao kojeg ine bona i srednja linija terena (na Dijagramu 10
kada 1 pree polovinu, udvaja ga B). Na prethodnim dijagramima su predstavljeni
principi po kojima se vri rotacija. Treba istai da je lake ostvariti sadejstvo igraa pri
rotaciji kada je prostor koji se brani manji (napr. na polovni terena). U sluaju da protivnik koji je udvojen 1 (Dijagram 11) uspe da doda saigrau 3 (horizontalni) pas, trebalo bi da se svi igrai spuste ispod nivoa lopte. Tada bi najblii igra trebalo da
izae na protivnika u posedu lopte koji je primio pas iz udvajanja (na Dijagramu 12
to je D) i da ga uspori u napredovanju ka kou. To treba da omogui saigraima da se
konsoliduju uspostavljanjem odbrambene ravnotee tj. da se postave na dohvat ruke,
blie kou koji brane, u odnosu na protivnika. Ako u tome uspeju, nastaje mogunost
da se odigra - u zoni uta. Ukoliko igrai odbrane uspeju da se postave tako da svaki igra uva odgovarajueg protivnika (to je unapred dogovoreno i pripremljeno) nastaje mogunost (ponovne) primene presinga.

394

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont

asopis br. 23-24.

4. ZAKLJUAK
U radu je predstavljen sistem odbrane koji, pored iznenaenja protivnika - kao
najvanije karakteristike izbora i primene taktike, kao prevashodni princip inkorporira
prilagoavanje aktivnostima, tj. onome to preduzima (ili uspeva da uradi), napad.
Igrai bi prilagodljivu odbranu mogli brzo i efikasno da usvoje, ukoliko znaju da
igraju zonski presing i presing po celom terenu, koji imaju (uslovno) kompatibilne
principe. Ako se napad protiv zonskog presinga odlui da (ispravno) koristi dodavanje,
treba igrati po principima presinga (gde su sva dodavanja zatvorena). Ukoliko se napad
odlui za dribling, to je logian izbor kada su sva dodavanja zatvorena (jer se igra presing), driblera treba usmeriti i zaustaviti (dakle udvojiti), kao osnovni preduslov za
sprovoenje odbrane po principima zonskog presinga. Upravo je to osnovna ideja, koja
je izloena u radu. Treba istai da nije jednostavno primeniti sistem (ili varijantu), ako
reagovanje igraa zavisi od toga - koje aktivnosti primenjuje (preduzima) saigra. Takva igra sigurno zahteva vii nivo tehniko-taktike pripremljenosti. Ovo moe biti
manjkavost, ali i prednost ukoliko se tome pristupa strateki. To znai da je neophodno da se u trening (posmatrano u najirem kontekstu celokupne igrake karijere) pravovremeno inkroporiraju adekvatna sredstava, sa ciljem optimalnog osposobljavanja igraa za najzahtevnije zadatke. Samo takav pristup omoguava ono to koarkaka igra
potencijalno u sebi nosi: pribliavanje ili, zato da ne, ostvarenje stvaralatva u sportu.
LITERATURA
1. Rubin, P. (2004): Koarka - taktika. Novi Sad: izdanje autora.
2. Rubin, P. (1998): Koarka metodika i tehnika. Novi Sad: izdanje autora.
3. Sokolai, L. (1982): Koarka skripta. Novi Sad: Fakultet fizike kulture.
PRINCIPLES OF THE SYSTEM OF "CUSTOMIZABLE DEFENSE
ON THE FULL BASKETBALL COURT
The problem of this work stems from the fact that the tactics (not just applications, but also to create the principles of basketball games and variants) belongs to the
domain experts of this sport (coaches, theorists, etc.). Every devising, selecting and
applying specific tactics should satisfy two main objectives, to: be the greater surprise
and provide adequate "response" to the opponent's tactics. The possibility of surprising
opponent is primarily associated with the phase of defense, till firstly from an offense is
expected to find and implement an adequate solution ("response"). Prerequisite that
this defense could be successfully adopted is that the players (they know, and they can)
play quality individual defense (one - on - one). Another prerequisite is that the basketball players fully adopted the principles of the system: zone pressing and "man to man"
(variations of "pressing" on the full court). The defense in the foul court is, even more
demanding because of the space that is defended, which allows players to adapt to the
possible, at least the first time, adequate "response" on offense.
Key words: basketball, system, customizable defense

395