Fakultet za pravne i poslovne studije

Dr Lazar Vrkati
Novi Sad

PITANJA ZA KOLOKVIJUM I
INTERNE, DOPUNSKE SKRIPTE ZA PREDMET

METODOLOGIJA NAUNO-ISTRAIVAKOG RADA

ZA STUDENTE PRAVA (MASTER II GODINA)

Predmetni nastavnik: Prof. dr Duan Marinkovi

Asistent: Sonja Kuzmanev-Stanojevi (skuzmancev@useens.net)

Pitanja za kolokvijum:
1. Pozitivizam
2. Lutonsko istraivanje
3. injenice i vrednosti
4. Pojam metodologije
5. Spor oko metoda
6. Struktura istraivakog procesa
7. Istraivake tehnike (proireno i dopunjeno u skriptama)
8. Dirkemova studija o samoubistvu
9. Drutveni nominalizam i drutveni realizam
Literatura: Marinkovi, Duan (2008). Uvod u sociologiju: osnovni pristupi i teme. Novi
Sad: Mediterran publishing.

Dopunska pitanja, proirena pitanja i skripte za kolokvijum 1:

1

Dodatni izvor i ira, preporuena literatura:

1

10. Razlike izmeu metodologije i metoda

11. Pojam nauke i struktura naunog saznanja
12. Osnovni elementi naunog metoda
13. Etiki principi nauno-istraivakog rada
14. Tipovi istraivanja
15. Uzorak
16. Istraivake tehnike: posmatranje
17. Anketne metode: upitnik i intervju
18. Eksperiment
19. Statistika metoda i sociometrija
20. Analiza sadraja
21. Istoriografski metod
22. Uporedni metod
23. Biografski metod i analiza sluaja
24. Merenje i skale

POJAM METODOLOGIJE

* Bogdanovi, Marija (1981). Kvantitativni pristup u sociologiji. Beograd: Oour Knjige.

* Bogdanovi, Marija (1993). Metodoloke studije. Beograd: Institut za politike studije.
* ili, an Antonio (1974). Kako se istrauje. Zagreb: kolska knjiga.
* uri, Mihailo (1962). Problemi sociolokog metoda. Beograd: Savremena kola.
* Gud Vilijam i Pol Het (1966). Metodi socijalnog istraivanja. Beograd: Vuk Karadi.
* Mili, Vojin (1996). Socioloki metod. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
* Mozer, A. Klaus (1962). Metode anketiranja u istraivanju drutvenih pojava. Beograd:
Kultura.
*Peujli, Miroslav (1989). Metodologija drutvenih nauka. Beograd: Savremena
administracija.
* Supek, Rudi (1961). Ispitivanje javnog mnijenja. Zagreb: Naprijed.
* unji, uro (1973). Kritika socioloke metode. Ni: Gradina.
* unji, uro (1982). Znati i verovati. Zagreb: Stvarnost.
* unji, uro (1999). Metodologija: kritika nauke. Beograd: igoja tampa.

Prouavanje metodologije omoguuje ire i svestranije upoznavanje sa naukom

u njenoj delatnoj strani; drugim reima, omoguuje da se vidi ta naunici rade
u svom laboratoriju, kabinetu ili na terenu, da se bolje upoznaju putevi i sredstva
pomou kojih naunici dolaze do pojedinih saznanja i da se shvati logika koja
povezuje u misaonu celinu najraznovrsnije postupke naune delatnosti.
Svaka nauka mora da ispotuje odreene opte metodoloke procedure i
principe. *METODOLOGIJA (gr. methodos put, nain dolaenja do
saznanja) predstavlja granu logike, koja se bavi valjanou primene
naunih metoda u pojedinanim, konkretnim naukama. Dakle, radi se o
optim logiko-metodolokim pretpostavkama kojima se mora raspolagati pre
nego to se primeni neki konkretan nauni metod ili konkretna istraivaka
tehnika. U tom smislu opta logiko-metodoloka pravila vae podjednako za
sve nauke, bez obzira na njihovu podelu na prirodne i drutvene; nomotetske i
ideografske; teorijske ili istorijske. Posebnu panju metodologija posveuje
logikim, tehnikim, organizacijskim i strategijskim aspektima.
RAZLIKE IZMEU METODOLOGIJE I METODA
METOD je nain istraivanja koji se primenjuje u nekoj nauci. Kao takav

nerazdvojan sastavni deo nauke, gotovo je srastao sa teorijskim shvatanjima te

nauke i razvija se u najtenjem dodiru sa onim zadacima koje nauka treba da rei
u jednom periodu. Zbog toga nije retka pojava da u nekoj nauci postoji vie
metoda i razliitih shvatanja o najrazumnijem nainu organizovanja naune
delatnosti.
METODOLOGIJA, kao logika disciplina koja prouava metod, razvija njegova

logika naela, nastoji da sistematizuje i oceni istraivako iskustvo jedne

nauke, mnogo je samostalnija u odnosu prema osnovnoj istraivakoj delatnosti
3

odreene nauke. Primarna funkcija metodologije sastoji se u logikoepistemolokoj2 kritici itave nauno-istraivake prakse u svim njenim
logikim, tehnikim, organizacijskim i strategijskim aspektima.
POJAM NAUKE I STRUKTURA NAUNOG SAZNANJA
NAUKA: Nauka je metod prilaenja itavom empirijskom svetu, tj. svetu koji je

pristupaan ovekovom iskustvu. Nauka je sistem znanja objektivno utvrene

stvarnosti. Nauka je nain analize koji omoguava nauniku da postavi tvrdnje u
obliku ako-onda. Jedini cilj nauke je da shvati svet u kojem ovek ivi
nauku zanima istina (istina/neistina)3 koja mora biti utvrena objektivno,
precizno, sistematino i pouzdano univerzalni principi naunog saznanja.
STRUKTURA NAUNOG SAZNANJA: injenice, zakoni i teorije. injenica je

posmatranje koje se moe empirijski proveriti. injenice predstavljaju

iskustveno utvrene odnose u prirodi i drutvu. Naune injenice su prozvod
posmatranja koja nisu nasumina, ve smisaona, tj. teorijski relevantna.
Razvitak nauke se moe posmatrati kao stalno meusobno delovanje izmeu
teorije i injenica.
Nauni zakoni se mogu odrediti kao pravilnosti kojima se utvruju opte, stalne
i nune veze meu pojavama.
Teorije se odnose na veze izmeu injenica ili na njihovo sreivanje na izvestan
smisaoni nain. Teorije su sveobuhvatna objanjenja odreenih pojava ili grupa
pojava.
OSNOVNI ELEMENTI NAUNOG METODA: pojmovi i hipoteze

Gnoseologija teorija saznanja;

Epistemologija ui deo teorije saznanja, ograniava se na ispitivanje naunog saznanja.
3
Moral (dobro/zlo); umetnost (lepo/runo).

POJMOVI POJAM KAO APSTRAKCIJA pojmovi su apstrakcije. Oni

simbolizuju empirijske odnose i pojave pojam nije sama pojava. Tendencija da
se pretpostavi da pojmovi stvarno postoje kao pojave dovodi do mnogih greaka
(kao to je greka reifikacije tretiranje apstrakcija kao da one predstavljaju
stvarne pojave).
OPERACIONA DEFINICIJA veina pojmova odnosi se na pojave koje nisu

merljive ili vidljive za golo oko. Zahvaljujui definisanju ovih pojava

posredstvom niza uputstava postoji vea sigurnost da e naunici drugih zemalja
imati u vidu istu stvar. Definisanje problema i predmeta istraivanja je logika
operacija kojom se pomou apstraktnih pojmova odreuje sutina pojave koja se
istrauje. Operacionalno, radno definisanje problema sastoji se u odreivanju
indikatora (pokazatelja) koji se mogu iskustveno ispitati i proveravati i koji
predstavljaju spoljanje manifestacije apstraktnog koncepta. Indikatori su
pojavna strana nekog predmeta istraivanja, ono to je dostupno naim ulima i
to je mogue registrovati.
HIPOTEZE Hipoteza je tvrdnja dedukovana iz teorije. Hipotezom se utvruje
ono to traimo. Hipoteza gleda unapred. Ona je tvrdnja koja se moe staviti na
ispit da bi se ustanovila njena valjanost. Hipoteza vodi empirijskom
proveravanju. Funkcija hipoteze sastoji se u tome da se pretpostavi veza izmeu
pojave koju istraujemo i drugih inilaca koji bi po pretpostavci mogli biti sa
njom u nekoj vrsti veze. Hipoteze nakon to se provere bivaju potvrene ili
odbaene (opovrgnute) i kao takve mogu znaajno uticati na samu teoriju i na
formulisanje novih hipoteza. Hipoteza je nuna veza izmeu teorije i
istraivanja koje vodi do otkrivanja novog znanja. Na poetku svakog
istraivanja trebalo bi formulisati odreenu hipotezu. U poetku ona ne mora da
bude sasvim specifina. U takvom sluaju ona se obeleava kao radna hipoteza
koja e se podvri utanaavanju to vie istraivanje odmie. Korienje
5

hipoteze je nuno da bi se dobio bilo kakav koristan istraivaki rezultat.

Takoe, mora se dobro promisliti koje su istraivake tehnike najpogodnije za
proveravanje hipoteze.
Izvori hipoteza: opta kultura, nauka, analogije, lino iskustvo.

ETIKI PRINCIPI NAUNO-ISTRAIVAKOG RADA

DVE GRUPE ETIKIH PRINCIPA:

ETIKI PRINCIPI ODGOVORNOSTI ISTRAIVAA PREMA ISPITANICIMA:

anonimnost ispitanika mora biti zagarantovana;

na ispitanike se ne sme vriti pritisak;
uee ispitanika uiniti bezbolnim;
treba identifikovati sponzore istraivanja;
upoznati ispitanike sa nainom na koji su izabrani u uzorku;
ne prikrivati identifikacione kodove na upitnicima;
upoznati ispitanike sa rezultatima istraivanja;
ispitivanje mora biti dobrovoljno;
ukoliko istraivanje ukljuuje neku prevaru, treba obavestiti ispitanike
nakon prikupljanja podataka, tj.objasniti ta je raeno.

II

ETIKI PRINCIPI ODGOVORNOSTI ISTRAIVAA PREMA DRUTVU I PREMA

NAUCI KOJOM SE BAVI:

istraivai treba da prave razliku izmeu nauke i irenja propagande;

u prikupljenim iskustvenim podacima ne treba traiti one koji bi potvrdili
nae pretpostavke;
treba biti svestan potencijalnih izvora predubeenja (tj. shvatiti odakle
predubeenja vode poreklo);
treba predstaviti korienu literaturu u celini;
treba navesti sve koriene izvore;
treba uraditi istraivanje to je kvalitetnije mogue.

TIPOVI ISTRAIVANJA
7

Osnovni tipovi istraivanja na osnovu ciljeva koji se pred ta istraivanja

postavljaju su:
1. ORIJENTACIONA (EKSPLORATIVNA) ISTRAIVANJA osnovni cilj kod
ovih istraivanja je postizanje to veeg broja razliitih obavetenja koja
nam moraju omoguiti bolji uvid u situaciju i tanije definisanje pojava
koje elimo preciznije izuiti. Osnovni cilj ovih istraivanja
upoznavanje pojave;
2. DESKRIPTIVNA (DIJAGNOSTIKA) ISTRAIVANJA osnovni cilj je
dobijanje pregleda o tome kako se pojedine pojave ili obeleja pojava
raspodeljuju na kvalitativan i kvantitativan nain u nekoj drutvenoj
situaciji ili drutvenoj grupaciji. Osnovni cilj ovih istraivanja opis
pojave;
3. EKSPLIKATIVNA ISTRAIVANJA zasnivaju se na tano definisanim
pojmovima i jasno utvrenim hipotezama i imaju za cilj da provere ove
hipoteze, da ih prihvate ili odbace, te nastoje utvrditi neku zakonitost u
drutvenim procesima. Osnovni cilj ovih istraivanja objanjenje
pojave.
Pored ove podele, mogue je napraviti podelu tipova istraivanja prema
vremenu njihovog trajanja, odnosno prema tome da li istraiva planira
JEDNOKRATNO istraivanje ili se radi o seriji meusobno povezanih

istraivanja RAZVOJNA ISTRAIVANJA; kao trei kriterijum podele tipova

istraivanja

javlja

se

onaj

koji

se

odnosi

na

opredeljenje

izmeu

NEEKSPERIMENTALNIH (ANKETNIH) ISTRAIVANJA i EKSPERIMENTALNIH

ISTRAIVANJA.

UZORAK
Poto se odredi predmet, odnosno problem koji e se istraivati, precizno
definie, proui i prikupi sva relevantna literatura i podaci koji su vezani za dati
problem istraivanja (ta se istrauje), potom, poto se opredelimo za metod
istraivanja i istraivake tehnike (kako se istrauje), moramo precizno
odrediti, definisati i izdvojiti deo populacije koji e u to istraivanje biti
ukljueno, odnosno moramo utvrditi uzorak (ko se i na koji nain istrauje).
ODABIRANJE UZORKA:

1) POTPUNI POPIS kada se prikupljaju i klasifikuju podaci o svakoj

jedinici date populacije (osnovnog skupa) (licu, porodici, stambenoj
zajednici, domainstvu itd.);
2) UZORAK kada se prikupljaju podaci na osnovu manjeg, ali
reprezentativnog preseka itave populacije.
*OSNOVNI SKUP masa svih predmeta koje obuhvatamo odreenim obelejima

koje elimo ispitati (npr. stanovnitvo Srbije, pojedina etnika grupa itd.)
Razlozi koji se navode u prilog uzorka protiv potpunog popisa:
a) popis je skup, zahteva ogroman broj saradnika, potrebno je mnogo
vremena za sprovoenje i obradu podataka;
b) popisom se ne mogu dobiti uvek tani i pouzdani podaci;
c) samom akcijom popisa menjaju se uobiajene navike stanovnitva, tako
da u toku kampanje popisa ne dobijamo vernu sliku njihovih normalnih
reakcija i shvatanja.

KARAKTERISTIKE KOJE TREBA DA ZADOVOLJI JEDAN UZORAK:

1) REPREZENTATIVNOST uzorak kojim merimo stavove ili miljenja

odreene skupine ljudi mora reprezentovati (predstavljati) itavu
populaciju iz koje je izvuen;
2) PRECIZNOST preciznost je dodatno produbljivanje reprezentativnosti.
Preciznost se postie paljivim planiranjem samog uzorka, kada na kraju
treba da se vidi koliko se, u stvari, ocene nastale na osnovu uzorka
poklapaju sa pravim vrednostima populacije (sa stvarnim stanjem);
3) TANOST (PEDANTNOST) podrazumeva smanjenje pristrasnih,
nestatistikih pogreaka do kojih moe doi prilikom prikupljanja i
obrade prikupljenih podataka;
4) ADEKVATNOST znai da uzorak mora da bude dovoljno velik u odnosu
na osnovni skup, ne moe npr. da se na osnovu malog broja ispitanika
izvode zakljuci o karakteristikama osnovnog skupa.
VRSTE UZORAKA

1)

UZORCI

KOJI

NISU

ODABRANI

NA

OSNOVU

TEORIJE

VEROVATNOE sve jedinice osnovnog skupa nemaju mogunost da

se nau u uzorku. To su sledee podvrste:

a) prigodni uzorak ispitanici koji su nam najblie, na dohvat ruke,
upotrebljava se, izmeu ostalog, i u panel istraivanjima. Panel anketa
sakupljanje podataka o otprilike istim pitanjima iz istog uzorka vie od
jednom. Dakle, od ispitanika se u redovnim razmacima vremena trae
informacije, bilo potom, bilo linim razgovorom. Ove ankete su podesne
za izuavanje trendova;
b) kvotni uzorak ovo uzorkovanje se razlikuje od sluajnog uzorkovanja
po nekoliko manjih pitanja, ali je najosnovnije pitanje to to je kad je
10

jednom odreena fizionomija uzorka (tj. koliko mukaraca i ena, koliko

ljudi u svakoj starosnoj grupi, u svakoj drutvenoj klasi on treba da
obuhvati) i kvote se dodeljuju anketarima, izbor stvarnih jedinica uzorka
preputen

je anketarima.

Kvotno uzorkovanje

je, dakle,

nain

stratifikovanog uzorkovanja kod kojeg je selekcija unutar slojeva

nesluajna. Upravo taj element nesluajnosti predstavlja njegovu najveu
slabost. Kvotni uzorak se najvie upotrebljava u ispitivanju javnog
mnjenja;
c) namerni uzorak kada u uzorak odabiramo one sluajeve za koje
smatramo da su najtipiniji za populaciju koja nas zanima, neku ciljnu
grupu na primer.
2)

UZORCI

KOJI

JESU

ODABRANI

NA

OSNOVU

TEORIJE

VEROVATNOE sve jedinice osnovnog skupa imaju mogunost da se

nau u uzorku:
a) jednostavni sluajni uzorak kod ove vrste uzorka svaki element
osnovnog skupa sa jednakom verovatnoom moe biti izabran u uzorak.
Izbor jedne jedinice ne uslovljava sledei izbor neke druge jedinice (npr.
vojni obveznici svaki peti, deseti...)
b) stratifikovani sluajni uzorak ima dve podvrste:
proporcionalni stratifikovani sluajni uzorak izbor osnovnih jedinica
vri se sluajnim uzorkovanjem ili posredstvom teorije verovatnoe. U
ovom tipu uzorka odnosi moraju biti sauvani, odnosno proporcionalni;
neproporcionalni stratifikovani sluajni uzorak poveavamo uzorak
onog stratuma (sloja) koji nas najvie zanima.

11

ISTRAIVAKE TEHNIKE
Istraivake tehnike predstavljaju konkretne postupke za prikupljanje
podataka. U istraivanjima (u drutvenim naukama) se najee koriste sledee
istraivake tehnike: posmatranje; intervju i anketa; eksperiment; statistika
metoda; sociometrijski postupak; analiza sadraja; istorijski metod; uporedni
metod; analiza sluaja; biografski metod.
POSMATRANJE *prikupljanje podataka o pojavama putem njihovog
neposrednog

ulnog

opaaja.

Ova

tehnika

predstavlja

najstariji

najrasprostranjeniji nain prikupljanja podataka. Kada se govori o posmatranju

kao istraivakoj tehnici uvek je re o sistematskom posmatranju. To je
posmatranje koje je uvek sistematski planirano i beleeno od strane obuenih
istraivaa. Pri tome su svi nalazi posmatraa podloni kritikom preispitivanju i
proverama, kako bi se postigla to je mogua vea objektivnost u dobijenim
nalazima. Mogue je govoriti o dve osnovne vrste sistematskog posmatranja:
a) posmatranje bez uestvovanja, kada istraiva (posmatra) ni na koji
nain ne moe da utie na posmatrane pojave, jer je na fizikoj distanci od
posmatranog problema i
b) posmatranje sa uestvovanjem, kada je posmatra ukljuen u dogaanje
koje je predmet istraivanja, to znai da i on moe da utie na konana
ishodita samih posmatranih dogaaja.
Podela Guda i Heta na prosto (nekontrolisano posmatranje, uesniko i
neuesniko)

sistematsko

posmatranje

posmatranog).

12

(kontrolisanje

posmatraa

Posmatra moe biti: potpuni uesnik; uesnik-posmatra (pre svega, uesnik u

radu); posmatra-uesnik (pre svega posmatra, naunik) i ist posmatra. Za
rad posmatraa se moe znati, a i ne mora (odnosno grupa koja se posmatra
moe znati da je posmatrana i ne mora).
PREDNOSTI POSMATRANJA:

1)

omoguuje istraivau da lino doivi sadraj neke drutvene

delatnosti;
2)

ukljuivanjem posmatraa u prouavanu sredinu smanjuje se uticaj

posmatranja na promenu njenog redovnog naina ponaanja (kada grupa ne

zna da je posmatrana, ali etiki problemi...; kada zna ponaanje grupe se
esto minka).
OGRANIENJA POSMATRANJA DRUTVENIH POJAVA:

1) posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadraji, ono to postoji ili

se zbiva u vremenu posmatranja;
2) posmatranje je prikladno za prikupljanje podataka o spoljanjim
manifestacijama drutvenog ivota;
3) prikupljanje podataka o duim razvojnim procesima putem posmatranja je
vrlo sporo;
4) drutvena ponaanja o kojima se obavetenja smatraju poverljivim, tajnim
ili privatnim ne mogu se posmatrati ukoliko se ne dobije pristanak.
IZVORI SAVREMENOG SOCIOLOKOG POSMATRANJA:

istraivaka tradicija socijalne antropologije i etnologije;

medicinska klinika praksa;
13

 socijalna psihologija, socijalno-psiholoko prouavanje malih grupa.

Uprkos svojoj irokoj primeni, posmatranje se ograniava samo na spoljanje
manifestacije pojava, pa se ova tehnika esto mora dopunjavati sa nekim drugim
tehnikama. Isto tako, uzimajui u obzir ogranienosti i selektivnost ljudske
percepcije, koja moe biti uslovljena razliitim faktorima, posmatranje mora
uvek biti kritiki preispitivano i proveravano.
INTERVJU I ANKETA pored sistematskog posmatranja, intervju i anketa
predstavljaju najzastupljenije i najkorienije istraivake tehnike u sociologiji,
ali i u drugim drutvenim naukama. Osnovna razlika izmeu intervjua i ankete
je u njihovoj formi i konkretnom nainu njihovog sprovoenja. Intervju4 se
odvija usmenim putem, najee u neposrednom kontaktu sa ispitanikom (ali to
moe biti i telefonski intervju), a anketa se, po pravilu, odvija pismenim putem,
bez nunog neposrednog kontakta sa ispitanicima. Anketa i intervju se najee
koriste za prikupljanje podataka o stavovima, verovanjima i miljenjima ljudi.
Ovo su istraivake tehnike (posebno anketa) koje se mogu primeniti na veliki
broj ljudi, pa se zbog toga veoma esto koriste za ispitivanje javnog mnjenja. U
savremenim istraivanjima ee se koristi anketa, jer se ovom tehnikom moe
obuhvatiti vei broj ljudi u relativno kratkom vremenu, a obrada rezultata
dobijenih anketnim postupkom je bra i laka.

Nauni razgovor (INTERVJU) prikupljanje podataka putem govornog optenja sa ciljem da se dobijena

obavetenja upotrebe u naune svrhe. Nauni razgovor pretpostavlja izradu upitnika za voenje razgovora.
Pismeni upitnik (ANKETA) obrazac kojim se pismenim putem trae neka obavetenja za koja se smatra da
mogu biti od koristi za istraivanje. Anketa je ira po broju ispitanika, ali sa jednostavnijim sadrajem i relativno
kratkim trajanjem prikupljanja podataka. Ovde se re anketa koristi kao sinonim za upitnik, dok se u literaturi
najee koristi naziv anketna metoda (kao skupni naziv), dok se intervju i upitnik tretiraju kao njeni instrumenti.

14

Mogu se razlikovati tri osnovne vrste anketa:

1) anketa otvorenog tipa, sa slobodnim odgovorima ispitanika na postavljena
pitanja;
2) anketa zatvorenog tipa, gde ispitanici mogu samo da se opredele za
unapred definisane odgovore na pitanja i
3) anketa meovitog tipa, to podrazumeva kombinaciju jednih i drugih
pitanja.
PREDNOSTI I NEDOSTACI PITANJA ZATVORENOG
I PITANJA OTVORENOG TIPA

1) PITANJA ZATVORENOG TIPA (sa unapred ponuenim odgovorima)

Prednosti:
lake je obuiti anketare;
ispitanici ne moraju da se napreu da bi izneli svoje iskustvo;
ova pitanja usmeravaju odgovore na one iskustvene sadraje o kojima
elimo da dobijemo obavetenja;
skrauje se rad na sreivanju i kodiranju izvorne grae.
Ovo su sve prednosti tehnike prirode, dok su esto saznajni dometi mali, iako se ne
moe rei da su neupotrebljivi, pogotovo kada su alternative realistino izabrane, npr.
politike ankete: Za koga ete glasati, da li ete glasati? Najbolje je kada se pored
potvrdnih i odrinih odgovora (DA i NE), ostavi mogunost i za odgovore poput moda
ili ne znam, nemam miljenje, a moe i neto drugo... ta? Uvek je bolje ponuditi vie
mogunosti.

Nedostaci:
ogranienosti saznajnog dometa;
15

 nepouzdanost dobijenih rezultata.

2) PITANJA OTVORENOG TIPA (sa slobodnim odgovorima)
Prednosti: vei dometi saznajne prirode, mogunost dobijanja potpunijih i
sveobuhvatnijih informacija.
Nedostaci:
mogu da dovedu do smanjenja sistematinosti i potpunosti izvornih
obavetenja;
moraju da zainteresuju ispitanike, da predstavljaju snaan podsticaj za
ispoljavanje miljenja, da ispitanici budu voljni da odgovaraju;
zahtevaju aktivan stav ispitivaa, mnogo veu strunost, poznavanje
ciljeva istraivanja, moraju znati smisao svakog pitanja, imati sposobnost
voenja razgovora i postavljanja potpitanja;
ispitanicima je tee da samostalno odgovaraju;
tea obrada podataka, kodiranje i ifriranje.
Broj pitanja to je sloeniji problem koji se istrauje, to su sloenije
operacionalne definicije pojmova koji se odnose na iskustveni sadraj nekog
problema i to je sloeniji iskustveni splet odnosa koje treba ispitati da bi se
dobili izvorni podaci potrebni za njegovo prouavanje, to broj pitanja mora da
bude vei. Redosled pitanja treba da omogui to prirodnije odvijanje
razgovora, da bude psiholoki prikladan za ispitanike, a ne odmah s neba pa u
rebra. Savetuje se redosled pitanja u obliku levka, to znai da se poinje sa
neutralnim pitanjima, uglavnom se poinje linim podacima o ispitaniku (pol,
starost, zanimanje, stepen strune spreme), pa se polako zalazi u sadraj i sr
samog ispitivanja, gde su pitanja ozbiljnija, pa moda i neprijatna, zavrava se
lakim, neutralnijim pitanjima. Dalje, tok razgovora mora da bude to loginiji,
16

ispreturana pitanja koja nemaju veze jedno sa drugim mogu zbuniti ispitanike,
najbolje je napraviti posebne celine u anketi, pa onda to i predstaviti
ispitanicima, npr.: Sada emo da preemo na pitanja vezana za to i to...
Pitanja varke ili pitanja za spavae slue da se proveri da li ispitanik ima
pojma o emu pria ili ni ne slua, ve mehaniki odgovara. Ovo nije
neophodno ako se postavljaju potpitanja usput, da se vidi da li neko lae, govori
tek tako ili zaista stoji na svom stajalitu.

USPEH ISTRAIVANJA U VELIKOJ MERI

ZAVISI OD TOGA DA LI JE NAIN PRIKUPLJANJA PODATAKA ISPITANICIMA

RAZUMLJIV I DA LI SE TRAENA OBAVETENJA NALAZE U NJIHOVOM IVOTNOM
ISKUSTVU.

Nain rada ispitivaa (po E. ojhu):

blago ispitivanje;
neutralno ispitivanje;
strogo ili otro ispitivanje.
Greke ispitivaa korienje strunih izraza koje ispitanici ne razumeju, uz
pretpostavljanje da ispitanici znaju neto o emu nikada nisu uli ili je njihovo
znanje nepouzdano. Jezik ankete potrebno je izbegavati suvie dugaka i
sloena pitanja; izbegavati pitanja koja sadre nekoliko nerazdvojnih potpitanja
(tipa ili-ili); izbegavati sugestivna pitanja. Problem veliki davanje drutvenoprihvatljivih odgovora, neistinitih odgovora, nezainteresovanost za ispitivanje
usled ega se odgovori daju tek tako; nedovoljno znanje, nepripremljenost i
nestrunost anketara.
Potrebne osobine anketara:
dobro poznavanje jezika, ivotnog stila, navika ispitivane sredine;
tanost i preciznost u radu;
17

 fizika i psihika izdrljivost;

razumevanje sadraja ankete.
ANKETNE METODE
POTANSKI UPITNIK, e-mail UPITNIK (anketa):

Prednosti potanskog upitnika:

nii trokovi u odnosu na druge postupke;
greka ispitivaa je umanjena;
ispitanici imaju dovoljno vremena da razmisle o odgovorima;
omoguen je pristup veoma udaljenim ispitanicima.
Nedostaci:
ovaj upitnik zahteva jednostavna, lako razumljiva pitanja i uputstva;
ne prua mogunost dobijanja dopunskih informacija;
ne moe se kontrolisati ko je zaista popunio upitnik;
stopa odgovora je niska. Treba uloiti velike napore da bi stopa
odazivanja dostigla 30% ili 40%.
Uz potanski upitnik treba poslati i propratno pismo u kojem e se objasniti
zato se anketa sprovodi, kako je adresat doao u obzir da bude odabran za
ispitivanje i zato da se trudi sa davanjem odgovora. Odziv je povezan i sa
interesovanjem za predmet ankete.

18

TELEFONSKI INTERVJU

Prednosti: umereni trokovi; brzina; visoka stopa odgovora; kvalitet.

Nedostaci: odbijanje ispitanika da raspravljaju o pojedinim temama; prekidanje
intervjua; manje informacija.
PERSONALNI INTERVJU

Prednosti: fleksibilnost procesa ispitivanja; kontrola situacije intervjuisanja;

visoka stopa odgovora; potpunije informacije.
Nedostaci: vii trokovi; greka ispitivaa; problem anonimnosti.
PERSONALNI INTERVJU tri grupe personalnih intervjua:

1.

STRUKTURISANI INTERVJU

istraiva mora da potuje redosled i

broj pitanja, pitanja su precizno definisana i odgovori ponueni

(odgovori zatvorenog tipa);
2.

FOKUSIRANI (dubinski, nestrukturisani) INTERVJU

primenjuje se sa

ispitanicima koji imaju neko posebno iskustvo, tzv. fokus grupe,

pitanja su otvorenog tipa;
3.

NEDIRIGOVANI INTERVJU

istraiva sam formulie pitanja i

potpitanja, stoga ova vrsta personalnog intervjua prua najveu

fleksibilnost u radu istraivaa, ali on tada mora da bude veoma
verziran i struan.
19

GRUPNI INTERVJU (FOKUS GRUPE)

Robert Merton je ukazao na znaaj grupnog intervjua;

FOKUS GRUPA je grupa odabranih osoba koje imaju iskustvo o nekoj
temi i koji u neformalnoj, ali paljivo voenoj diskusiji, iznose svoje
stavove o njoj. To je, dakle, organizovana grupna diskusija koja je
fokusirana na jednu temu;
kod grupnog intervjua imamo jednog ispitivaa (moderatora) i vie
ispitanika (donja granica je 6, a gornja 12 ispitanika);
pitanja su otvorenog tipa, ne veliki broj njih, jer je cilj da se to
podrobnije obrazloi, argumentuje i istrai data tema i dato pitanje;
moderator se vodi vodiem za diskusiju i sve se diskusije snimaju i posle
transkribuju;
pored verbalne, vano je pratiti i neverbalnu komunikaciju ispitanika;
moderator ima za cilj da natera ispitanike da svoje odgovore iznose i da
ih argumentuju;
grupni

intervju

je

delotvoran

eksplorativnim

(orijentacionim)

istraivanjima u istraivanjima gde se eli upoznati sa sadrajima o

kojima ne postoji uopte ili postoji veoma malo relevantne naune grae i
koji nisu dovoljno nauno tretirani.

20

EKSPERIMENT posebno u prirodnima naukama, predstavlja ideal naunog

metoda, jer samo one hipoteze koje su eksperimentalno potvrene mogu se
smatrati nauno valjanim. Meutim, drutvene nauke ne mogu ni priblino
koristiti eksperimentalne metode u svojim istraivanjima koliko to ine prirodne
nauke. Pre svega, eksperiment predstavlja namerno izazivanje neke pojave, te
namerno i sistematsko menjanje uslova u kojima se neka pojava javlja
(kontrolisanim uslovima koje definiu naunici), pri emu se merenjem i
kvantitativnim postupcima izraavaju rezultati. Ovako definisan eksperiment
(laboratorijski eksperiment) postavlja jasne etike granice njegovog korienja.
Isto tako, s obzirom na to da se veina drutvenih nauka, a posebno sociologija,
bavi makrofenomenima, nemogue je primeniti eksperimentalnu metodu na
velikim drutvenim grupama kao to su drutvene klase, nacije, etnike grupe,
drutveni slojevi.
EKSPERIMENT *se u najoptijem smislu moe definisati kao nauno
posmatranje u precizno odreenim i kontrolisanim uslovima, s ciljem da se
u ispitivanoj oblasti utvrdi ili proveri postojanje i priroda nekog
pretpostavljenog uzronog odnosa. Karakteristino je za nauni eksperiment
da se njime proveravaju unapred postavljene hipoteze o postojanju odreenog
uzronog odnosa.
Dalja bitna osobenost naunog eksperimenta je tenja da se pretpostavljeni
uzoni odnos ispituje u to je moguno istijem vidu. Eksperiment se zasniva na
ideji da se iz sloenog deterministikog spleta (svih onih inilaca koji
determiniu, odreuju kako e neka pojava izgledati) izdvoji jedan uzroni
21

inilac radi ispitivanja njegovog specifinog dejstva na odreenu pojavu. Onaj

inilac ije se pretpostavljeno uzrono dejstvo ispituje dobija u eksperimentu
ulogu eksperimentalnog inilaca ili nezavisne promenljive, a pojava na kojoj se
ispituje njegovo dejstvo postaje eksperimentalni objekat ili zavisna promenljiva.
Stvaranjem eksperimentalne situacije nastoji se odnos eksperimentalnog inioca
i eksperimentalnog objekta to vie odvojiti od uticaja drugih inilaca, za koje se
moe

teorijski

oekivati

da

takoe

utiu

na

ispitivanu

promenu

eksperimentalnog objekta. Pri tome je obino unapred specifikovana promena

koja se oekuje na eksperimentalnom objektu. Eksperimentalni objekat u
eksperimentima drutvenih nauka je skup pojedinaca, neka realna drutvena
grupa ili organizacija. Pojava koja se oekuje kao rezultat delovanja
eksperimentalnog inioca je obino neka ua osobina te grupe pojedinaca,
odnosno nekog kolektivnog drutvenog oblika, na primer promena u njihovom
stavu ili obliku ponaanja... Ako prilikom stvaranja eksperimentalne situacije
poe za rukom da se iskljue ostali relevantni inioci, za koje se moe
pretpostaviti da takoe utiu na oekivanu promenu eksperimentalnog objekta,
postaje opravdan zakljuak da su promene nastale za vreme eksperimenta
posledica delovanja eksperimentalnog inioca.
EKSPERIMENTALNA GRUPA u nju se uvodi eksperimentalni inilac;
KONTROLNA GRUPA - u nju se ne uvodi eksperimentalni inilac.

Uzrok je ono to izaziva posledicu, odnosno uzroci su neophodni (jer

obavezno prethode posledici) i nuni uslovi (jer iza njih uvek sledi odgovarajua
posledica); uslovi povoljne ili nepovoljne okolnosti koje deluju indirektno;
povodi trenutni, sluajni i u datim okolnostima dovoljni uslovi.

22

Mogue je navesti tri osnovne vrste eksperimenata:

a) laboratorijski eksperiment eksperiment u pravom smislu rei, ve gore
navedena definicija;
b) terenski eksperiment ovo je vrsta eksperimenta koji se odvija u prirodnim,
to jest nepromenjenim uslovima. To je vrsta eksperimenta u kojoj naunici
pokuavaju da zadre autentinost pojava koje posmatraju, ne utiui na njihove
ishode. To je tzv. kontrolna grupa, dok se u eksperimentalnoj grupi uslovi
menjaju u skladu sa prethodno postavljenim hipotezama;
c) prirodni eksperiment to je vrsta kvazieksperimenta, u kojoj se uslovi ne
kontroliu od strane naunika, niti su pojave vetaki izazvane. Veoma esto se
dogaaju prirodne situacije koje mogu da poslue kao neka vrsta eksperimenta,
na primer prilikom erupcije nekog vulkana mogue je pratiti ponaanje ljudi,
njihovu solidarnost ili sebinost; njihovu hrabrost ili snalaljivost.
STATISTIKA METODA ova metoda podrazumeva korienje (zvaninih)
statistikih podataka kao glavnih izvora istraivanja (popisi stanovnitva,
kriminalistika statistika, medicinska statistika itd.). U sociologiji su miljenja
podeljena povodom procene vrednosti ove metode. Dirkem je u Samoubistvu
koristio kvantifikovane podatke tzv. moralne statistike. On je u ovom delu
utvrivao veze (korelacije) izmeu samoubistva kao zavisne varijable (to je ona
koja se ispituje) i razliitih faktora koji na njega utiu (to je on dokazao) kao
to su pol, starost, zanimanje, vera, brano stanje (to su nezavisne varijable,
odnosno, oni inioci ije se pretpostavljeno uzrono dejstvo na pojavu, u ovom

23

sluaju, samoubistvo, ispituje). Statistiki podaci se u sociologiji esto koriste u

kombinaciji sa drugim istraivakim tehnikama.

SOCIOMETRIJA po Jakobu Morenu, tvorcu ove metode, sociologija treba

da se bavi dvojakom vrstom prouavanja: ekologijom kao odnosom oveka i
drutva prema prirodi i sociometrijom kao prouavanjem meusobnih
relacija ljudi u drutvenim grupama. Ova metoda nalazi se na razmei
sociologije i socijalne psihologije, s obzirom na to da su najee podruje njene
primene male i srednje drutvene grupe. Sociometrijski testovi, koji slue kao
instrumenti, utvruju pozitivne ili negativne, obostrane ili jednostrane relacije
izmeu pojedinaca u drutvenim grupama. Ova istraivaka tehnika je u tesnoj
vezi sa Bogardusovom skalom socijalne distance.
ANALIZA SADRAJA je specifian, najee kvantitativni postupak za
utvrivanje sadraja tekstova i auditivne grae (knjiga, asopisa, govora,
pisama, filmova, audio-zapisa itd.). Ova istraivaka tehnika moe biti koriena
za razliite potrebe. Na primer, za analizu sadraja kolskih udbenika, ukoliko
se ele izvesne promene ili za analizu sadraja govora i pisama politiara, da bi
se preko jezike i leksike strukture utvrdile njihove istinske namere. esto se
primenjuje u analizi propagandnog materijala, reklama ili politikih kampanja,
zanimljiva su istraivanja mas medija na ovaj nain (ko se promovie, kako,
koliko, zato?!) Ova istraivaka tehnika se uglavnom svodi na kvantifikovanje
vrsta rei, njihovog broja i odnosa u nekoj pisanoj i auditivnoj grai.
Oblast u kojoj je analiza sadraja dosta upotrebljavana je u ispitivanju politike
propagande (i, posebno, ratne propagande primer je sistematsko prouavanje
sadraja i metoda Gebelsove propagande). U ispitivanju propagande broje se
kljuni simboli, parole, stereotipi koji se uestalo ponavljaju. Kod stereotipa
24

dolazi do izraaja iskrivljeno i uproeno prikazivanje nekih bitnih injenica,

ija je snaga u psiholokoj prijemivosti i ubedljivosti, a ne u istini. Gebels:
Vie puta ponavljana la postaje istina! Analizirajui sadraj propagande
analiziraju se namere odailjaa poruke i njihova uticajnost.
Analiza sadraja se razvila kao nain sreivanja kvantitativnih podataka o
najrazliitijim vrstama drutvenog optenja, koje se u nauci obino naziva
drutvenom komunikacijom. Analiza sadraja je nastala kao rezultat praktinih i
teorijskih potreba da se o pojedinim oblicima drutvenog optenja dobiju
objektivniji i potpuniji podaci. Ova tenja da se dobije tanija slika o masovnim
oblicima optenja objanjava razvoj kvantitativnih postupaka u analizi sadraja,
pomou kojih se eli utvrditi uestalost pojedinih njegovih elemenata i sadraja.
Svaki potpuni oblik drutvenog optenja sastoji se od tri elementa:
1.

ODAILJAA PORUKE;

2.

PRIMAOCA PORUKE i

3.

SADRAJA PORUKE

Analiza sadraja kao sredstvo za prouavanje optenja odnosi se, pre svega, na
sadraj poruka. Na osnovu prouavanja sadraja poruka, koje kroz razne kanale
struje u drutvu u raznim pravcima, izvode se zakljuci o shvatanjima,
stavovima, vrednostima, namerama odailjaa poruka. Analiza sadraja, kao
metodski pristup, uglavnom je sredstvo za opisivanje sadraja optenja; analiza
sadraja kao istraivaki postupak ne sadri teorijske stavove kojima bi se
objanjavali podaci o simbolikom drutvenom optenju. Ona se uglavnom
ograniava na sreivanje i sintetiko, kvantitativno opisivanje tih podataka.
Analiza sadraja, meutim, mnogo tee moe doi do podataka o tome kako
razni itaoci reaguju na pojedine poruke, do ovih podataka se moe doi nekom
drugom tehnikom, npr. razgovorom.
25

Analiza sadraja u sociologiji je istraivaki postupak kojim se eli izgraditi

sistematska iskustvena evidencija o optenju, kao jednom od aspekata
drutvenog ivota. Postoji i analiza sadraja druge vrste (npr. u knjievnosti,
jeziku, likovnoj umetnosti, filmu), ali takva ispitivanja onda ne spadaju u
sociologiju. Analiza sadraja postaje socioloki postupak tek kada se optenje,
koje je neposredni predmet prouavanja, posmatra kao jedan od elemenata nekih
drutvenih delatnosti, odnosa i stanja.
Analiza sadraja moe biti korisno sredstvo za sreivanje izvornih podataka u
sociolokim i drugim istraivanjima. Do sada je ona koriena najvie za
sreivanje podataka dobijenih putem slobodnih oblika razgovora. Analiza
sadraja ovde slui kao klasifikacija pomou koje se iz kvalitativnog izvornog
materijala izvode uporedivi izvorni podaci.
Nedostatak ove tehnike do sada koriene u sociologiji sastoji se u tome to
njeni dometi ostaju uglavnom samo na isto opisnoj ravni. Izdvajajui samo
otvoreni sadraj pojedinih oblika optenja i ne povezujui ga sa irim spletom
drutvenih odnosa u kojima se on pojavljuje, njegovom drutvenom funkcijom i
posledicama, mnoga istraivanja ne prilaze drutvenom optenju dovoljno
socioloki.
ISTORIOGRAFSKI METOD istorija i sociologija su kao drutvene nauke
veoma tesno povezane. Sociologija esto koristi istorijske izvore, a istorija
socioloke. Meutim, osnovna razlika je u tome to se istorija bavi prolim, a
sociologija savremenim drutvima. Korienje istorijskih izvora je ponekad
neophodan postupak u sociolokim istraivanjima i istraivanjima u drugim
drutvenim naukama, jer su drutvene pojave bitno odreene svojim istorijskim

26

karakterom. Pod istorijskim izvorima podrazumevamo: a) sve materijalne,

fizike ostatke;
b) usmena i duhovna naslea (obiaje, predanja, legende,
folkor...);
c) pisanu materijalnu grau (rukopise, beleke, natpise...).
Obino se razlikuju primarni i sekundarni istorijski izvori. Prvi se odnose na
neposredne izvore samih uesnika odreenih dogaaja, a drugi na sve ostale koji
su dobijeni posrednim putem.
UPOREDNI METOD (komparativna analiza) je veoma zastupljen u
sociolokim istraivanjima, iako je dugo bio zanemaren. Svoju primenu
uporedni metod naao je, najpre, i dokazao svoju vrednost u uporednoj
lingvistici, zatim, u etnologiji i antropologiji. Opta afirmacija uporednih
istraivanja u drutvenim naukama poinje u prvoj treini XIX veka u idejnoj
klimi romantizma, kada uopte naglo oivljava interesovanje za istoriju (inae,
ovaj se pristup jo naziva i uporedno-istorijski), kritikujui, pri tom,
neistorinost prosvetiteljske misli.
Uporedni metod u XIX veku bio je najtenje povezan sa evolucionizmom,
obino shvaenim na dosta uproen jednolinijski nain. Smatralo se, naime, da
sva drutva prolaze gotovo istovetan razvojni put i da je osnovni zadatak
uporednih istraivanja prikupljanje podataka koji e osvetliti bilo opti istorijski
razvoj u celini ili razvojne oblike pojedinih drutvenih pojava (jezika, svojine,
porodice, religije...).
* Uporedni metod se moe definisati kao nastojanje da se pojedine vrste
drutvenih pojava ili drutvo u svom kompleksnom obliku prouavaju u
svim svojim ili bar u to mnogobrojnijim, razliitim oblicima, koji nastaju
usled razliitih drutveno-istorijskih i prirodnih uslova. Na primer, u
27

uporednom prouavanju porodice nastoje se ispitati svi razliiti oblici u kojima

se ona javlja u razvoju drutva i otkriti zbog ega, tj. u zavisnosti od kakvih
optih drutvenih uslova nastaju pojedini njeni oblici. Ova tenja da se ispita ceo
iskustveni raspon kvalitativnih oblika i kvantitativnih stupnjeva neke vrste
pojava, a ne optija mislena operacija poreenja, jeste specifina osobina
uporednog metoda (svako poreenje drutvenih pojava nije uporedni metod).
Zadaci uporednog metoda se dele u dve velike grupe:
1) u prvu grupu spada sistematsko opisivanje razliitih oblika
globalnih drutava (bez sistematske opisne osnove sva uoptavanja
moraju ostati nemetodina);
2) u drugu grupu spada njihovo objanjavanje.
* Nauno objanjavanje se zasniva na otkrivanju deterministikih odnosa
meu pojavama, a pre svega onih odnosa za koje se sa dovoljno razloga
moe pretpostaviti da su uzronog karaktera. to se neki od ovakvih odnosa
moe ispitivati u vie konkretnih istorijskih situacija i dokazati da se on uvek
uspostavlja, postaje opravdanija pretpostavka da u njemu dolazi do izraaja
jedan optiji drutveni zakon.
Eksperiment je najsigurnije sredstvo za otkrivanje uzronih odnosa, ali, ako se
uzme u obzir ogranienost eksperimentalnih metoda u drutvenim naukama,
onda je uporedni metod dobra zamena za utvrivanje uzronih veza meu
pojavama. Poto se u drutveni ivot ne mogu unositi dublje promene radi
naunog prouavanja, a jo manje se mogu stvarati razliite opte drutvene
situacije, neobino je korisno ako se one mogu pronai uporednim pristupom da
bi se videlo kako razliite opte drutvene prilike utiu na odreene pojave.

28

Uporedni metod je bio veoma zastupljen kod Vebera i Dirkema. Poreenja u

sociologiji mogu biti (Dirkemova podela uporednih istraivanja prema irini
svog obima):
a) poreenje pojava u istom drutvu globalna drutva, naroito
razvijenija, nisu istovrsna i jednolina. Razni odnosi i procesi dobijaju
specifine oblike u pojedinim delovima njihove strukture, tj. u raznim
drutvenim slojevima i klasama, u kvalitativno razliitim oblicima
drutvene organizacije, u razliitim uim ekolokim sredinama, na primer
gradskim i seoskim naseljima, u pojedinim irim teritorijalnim delovima i
sl. Usled toga su ova uporedna istraivanja neophodna za objanjenje
unutar drutvenih varijacija raznih pojava, na koje pored optih deluju i
posebni ui inioci i uslovi u pojedinim delovima drutva. Bive
jugoslovensko drutvo (i njegova istorijska, kulturna, ekonomska itd.
razliitost) je naroito pogodno za uporedna istraivanja;
b) poreenje pojava u razliitim drutvima istog drutveno-istorijskog
tipa ili drutveno-ekonomske formacije svako drutvo ima niz svojih
obaveznih institucionalnih normi, od kojih, dodue, postoje odstupanja,
ali ova ipak, dok je postojea organizacija drutva stabilna, ne dovode u
pitanje opti institucionalni oblik neke pojave. Sve drutvene pojave ove
vrste moraju se uporedno ispitivati i u drugim konkretnim drutvima istog
tipa, da bi se videlo da li je neko normativno reenje stvarno nuna
posledica naina proizvodnje i osnovnih odnosa drutvene strukture i
organizacije nekog tipa drutva ili je specifinost jednog posebnog
drutva tog tipa, prouzrokovana njegovim osobenim razvojnim putem ili
osobenom savremenom situacijom;

29

c) poreenje pojava u svim poznatim drutvima, bez obzira na njihove

istorijske i strukturalne tipove ovo su najoptija poreenja u kojima se
uporedno prouavaju opte osobine razliitih tipova drutva, kao i
kvalitativne i kvantitativne osobenosti i razlike pojedinih vrsta drutvenih
pojava u razliitim tipovima drutva. Poreenja ove vrste se mogu
egzaktnije izvoditi jedino ako su svestrano proueni pojedini tipovi
drutva.
Jedna od znatnih potekoa u korienju uporedne metode je mogunost pojave
etnocentrizma uverenja da su sopstveno drutvo i kultura bolji od drugih.
Pored ovoga, kada se porede pojave u drutvima razliitih istorijskih tipova, vrlo
esto se javlja nedostatak adekvatne grae za poreenje. Nemaju sva drutva u
istom stepenu razvijenu pismenost, gradove i materijalne naine proizvodnje.
Za uporedna, kao i za sva druga istraivanja, trebalo bi raspolagati sistemom
trajnog i kontinuiranog prikupljanja podataka. Nauka je stalan, izrazito
drutveni proces, u kome svako novo saznanje treba da se na aktivan, stvaralaki
nain povezuje s onim to se ve znalo ili pretpostavljalo.
BIOGRAFSKI METOD se zasniva na korienju biografija kao osnovnih
izvora podataka, najee o pojedincima. Biografski metod je specifian metod
drutvenih nauka, a sociologije posebno, koji se ne primenjuje u prirodnim
naukama. Radi se o prikupljanju biografskih materijala, pod kojima se mogu
podrazumevati line stvari, pisma, lini dokumenti, fotografije, tonski zapisi,
autobiografije, itd. Kao sekundarni biografski izvori mogu se koristiti svi
raspoloivi zvanini podaci o nekoj osobi.
Za biografski metod se jo upotrebljavaju izrazi metod linih dokumenata,
ivotna pria, ivotna istorija. Re je o postupku pomou kojeg se na osnovu
30

linih dokumenata kao adekvatne iskustvene grae eli doi do saznanja o

subjektivnom iskustvu uesnika u odreenim dogaajima i situacijama, te da se
iz njihovog ugla gledanja, njihove definicije situacije, razumeju i motivi
njihovog delanja i ponaanja. Teei da sagleda subjektivnu stranu drutvenih
procesa, biografski metod je u poetku bio usmeren na otkrivanje autentinih
situacija i obeleja, naroito u mikrosociolokim istraivanjima razliitih oblika
devijantnog ponaanja. On je tesno povezan sa terenskim radom, dubinskim
intervjuom i posmatranjem sa uestvovanjem.
U biografskom metodu uglavnom se koriste dve vrste dokumenata:
1. DOKUMENTI INSTITUCIONALNOG KARAKTERA koji preteno
obuhvataju objektivno ponaanje pojedinaca zabeleeno od strane
pojedinih

ustanova

(arhivi,

novine,

podaci

imigrantskih

organizacija, zapisnici raznih socijalnih agencija, policijski i sudski

izvetaji, dokumentacija crkvenih optina...);
2. LINI DOKUMENTI u koje spadaju: autobiografije, dnevnici,
pisma, memoari, kratke beleke i poruke, fotografije i sl.
Biografski metod je najvie koristila ikaka socioloka kola. Najpoznatije delo
u sociologiji, u kome je upotrebljen biografski metod, jeste Poljski seljak u
Evropi i Americi Znanjeckog i Tomasa, delo pisano izmeu 1918. i 1920. Kao
osnovni izvor biografske grae koriena su pisma, odnosno prepiske izmeu
Poljaka u Evropi i poljskih emigranata u Americi (u ikagu). 60-ih i 70-ih
godina XX veka oivljava interesovanje sociologa za ovu metodu, u sklopu
reafirmacije kvalitativnih istraivanja i kritike jednostranosti standardizovanih
kvantitativnih postupaka.

31

ANALIZA SLUAJA (case study) je, po pravilu, kvalitativna anliza iji je

osnovni cilj da sagleda ili sauva jedinstvenost (autentinost) i celinu objekta
koji se prouava. Pri tome, ono to se naziva sluajem moe da se odnosi, kako
na pojedince i drutvene grupe, tako i na globalna drutva i sociokulturne celine.
MERENJE I SKALE
Klasifikacija i merenje su osnovna pojmovna i tehnika sredstva za sreivanje
izvornih podataka, a pored toga slue kao pojmovni okviri za sintetike oblike
iskustvene evidencije. Merenje je pridavanje numerikih vrednosti predmetima
ili pojavama s obzirom na neko njihovo obeleje koje moe biti razliito
izraeno. Svako merenje je samo manje ili vie precizna klasifikacija. Pojam
merenja se najoptije moe odrediti kao oznaavanje iskustvenih pojava
(kompleksnih pojava, pojedinih njihovih osobina, odnosa ili procesa)
pomou brojanih simbola koji se merenim pojavama pridaju na osnovu
precizno utvrenih pravila. Merenje ima tri osnovne epistemoloke funkcije:
opisnu

to znai precizan opis pojava i njihovih meusobnih odnosa;

pojmovnu to znai stvaranje tehnikih mogunosti za preciznije povezivanje

naunih pojmova sa stvarnou i analitiku to znai da se uz pomo izvornih
podataka koji se stvaraju merenjem mogu, primenom matematiko-analitikih
postupaka, preciznije ispitati razni iskustveni odnosi.
Kao nazivi za razne instrumente koji treba da omogue merenje drutvenih
pojava najee se upotrebljavaju izrazi skala i indeks. Skala je takav
instrument za merenje koji ima strogo jednodimenzionalno svojstvo, dok indeks
predstavlja sloeno merilo koje povezuje vei broj dimenzija ili indikatora
pojave na koju se pojam odnosi.
Najvei broj dosad stvorenih instrumenata za merenje drutvenih pojava odnosi
se na merenje stavova (ove skale slue za utvrivanje pozitivnih, negativnih ili
32

neutralnih oseanja koje pojedinci ili drutvene grupe imaju prema nekoj
drutvenoj pojavi). Vrste skala: Likertova skala stavova; Bogardusova skala
socijalne distance; Terstonova skala; Gutmanova skala.
UPOTREBA LESTVICA U MERENJU STAVOVA:

merenje intenziteta pristalica ili protivnika nekog gledita;

lestvice se sastoje od niza stavki, a ne pitanja;
problem kako kvalitativne injenice pretvoriti u kvantitativne;
pravilo o broju stavki to je broj stavki vei, lestvica je pouzdanija (zato
se Likertova skala stavova smatra najboljom i najee se koristi).

LIKERTOVA SKALA STAVOVA

sastoji se od niza stavova na koje ispitanici daju miljenje;

skala je sainjena tako da sadri pet stupnjeva od uopte se ne slaem do
potpuno se slaem:

uopte se ne slaem

ne slaem se

neodluan sam

33

slaem se

potpuno se slaem

BOGARDUSOVA SKALA SOCIJALNE DISTANCE

meri distancu izmeu razliitih grupa (etnikih, rasnih, verskih...)

kontinuum ide od toplih i prijateljskih do hladnih i neprijateljskih tonova;
ova skala je kumulativnog tipa;
odgovori DA i NE;
najee se uzima sedam kategorija (primer etnike grupe)
ETNIKA
GRUPA

suprunik

drug kolega
na
poslu

SRBI
HRVATI
ALBANCI
CRNOGORCI
BUGARI

34

komija

graanin samo
elim ga
u mojoj kao
proterati
zemlji
posetilac iz zemlje

35