Visoka zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studija

''VISAN''

Seminarski rad

Predmet: Zdravstveno Zakonodavstvo

Tema: Institucije Evropske Unije

Student

Mentor

Jovan Ili /31

Prof. dr. Dragan Batavelji

Novembar, 2012
Beograd

Sadraj:

Uvod....3
Istorija EU....4
Proirenje EU...5
Institucije EU...6
Evropski parlament..6
Savet EU...8
Evropska komisija.....9
Sud pravde EU..11
Evropski revizijski sud..12
Zakljuak...13
Literatura...14

Uvod
Evropska unija (EU) nije federacija kao to su SAD. Nije ni jednostavna meunarodna
organizacija za saradnju izmeu vlada. Ono to je jedinstveno i to izdvaja model koji nudi
Evropska unija i po emu se razlikuje od tipinih meunarodnih organizacija jeste
nadnacionalnost, tanije njena nadnacionalna obeleja. Pojam nadnacionalno ili supranacionalno,
odnosno naddravno, u svom najosnovnijem znaenju obeleava prostor preko, iznad i izvan
drave. Pojam nadnacionalno se koristi kako bi se opisala vlast koja prevazilazi nacionalne
granice, nacionalnu vlast i interese. Nadnacionalna organizacija ima vie zakonodavnih
ovlaenja u odnosu prema dravama lanicama, nego to je to sluaj kod tipinih meunarodnih
organizacija. Evropska unija ima sistem institucija koji je neuobiajen za tipine meunarodne
organizacije. Drugi pojam koji izdvaja Evropsku uniju jeste pojam integracije. Integracija je
obeleje prvog stuba Evropske unije i ona se ostvaruje kroz tri zajednice: Zajednicu za ugalj i
elik, Evropsku zajednicu, (nekada Evropsku ekonomsku zajednicu) i Evropsku zajednicu za
atomsku energiju (Euroatom). Integracija se ostvaruje u vie oblasti. Prva i najvanija oblast jeste
ekonomska i monetarna unija. Druga jeste trgovinska politika, zatim politika konkurencije
(standardi za konkurentnost na jedinstvenom tritu), spoljno-trgovinski odnosi, transport,
ivotna sredina i regionalne politike. Tu se, svakako, nalazi i poljoprivreda i socijalna politika,
kao veoma specifine oblasti evropske integracije. Drugi i trei stub su tzv. stubovi saradnje.
Drugi stub ini zajednika spoljna i bezbednosna politika, a trei stub se tie policijske i
pravosudne saradnje u krivinim stvarima. Ovde je delovanje Unije i njenih organa ogranieno u
najveoj moguoj meri podsea na tipine meunarodne organizacije. Integracija ne
predstavlja odluku koja se donosi dekretom. To je proces. Ona kao takva prolazi kroz odreene
faze. Prvi korak integracije zapoinje kreiranjem zone slobodne trgovine izmeu drava lanica,
druga faza je carinska unija, zatim zajedniko ili jedinstveno trite u Evropskoj uniji i, na kraju,
faza u kojoj se danas nalazi Evropska unija ekonomska i monetarna unija.

Istorija evropske unije

Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju osnovana je 1948. godine. Savet Evrope,
koji je nastao 1949. godine, predstavlja znaajan korak u stvaranju Evropske unije. On je
pokuao da podstakne politiku saradnju evropskih zemalja. Glavni cilj Saveta je jaanje
demokratskog sistema i ouvanje i razvoj ljudskih prava u lanicama Saveta.
umanov plan iz 1951. godine smatra se prvim korakom ka ujedinjenoj Evropi. Ugovor o
stvaranju Evropske zajednice za ugalj i elik potpisan je u Rimu 18.aprila 1951. godine. Ugovor
je potpisan od strane Francuske, SR Nemake, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga, a stupio
je na snagu 3. jula 1953. godine. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik stvorio
je i nekoliko institucija (Visoku vlast, Savet ministara, Parlament i Sud pravde) koje su poele sa
radom1953. godine. Najznaajniji uspeh ove zajednice je postavljanje osnove za pomirenje
Francuske i Nemake samo nekoliko godina nakon II svetskog rata. Zajednica za ugalj i elik
dovela je do inicijative za bliu saradnju u oblasti zajednike odbrambene politike. an Mone
predloio je osnivanje zajednike odbrane na nadnacionalnom nivou, ali Francuska nije
ratifikovala taj ugovor. Kao zamena za Evropsku odbrambenu zajednicu formirana je
Zapadnoevropska unija (WEU) , 23. oktobra 1954. godine, na inicijativu Velike Britanije.
ezdesetih godina dolazi do krize i proces integracija poinje da gubi na intezitetu. Kriza
dostie vrhunac kada Francuska odbija da prihvati ulazak Velike Britanije u EEZ. Meutim, 22.
juna 1972. u Briselu je potpisan ugovor o pristupanju Velike Britanije, Danske, Irske i Norveke
Evropskoj ekonomskoj zajednici, ali su se graani Norveke, na referendumu, izjasnili protiv
ulaska u Zajednicu. 1979. godine stupio je na snagu Evropski monetarni sistem (EMS), a u isto
vreme stvorena je i Evropska monetarna jedinica (ECU), koja je neposredni prethodnik eura.
Prvi izbori u Evropskom parlamentu, na osnovu neposrednog i opteg prava glasa, odrani su
1979. godine. Tri zemlje Beneluksa, kao i Francuska i Nemaka, potpisale su, tokom 1985.
godine, engenski sporazum, koji je predstavljao prvi korak u obezbeivanju slobodnog kretanja
ljudi i postepeno otklanjanje granica izmeu zemalja zajednice. Veina zemalja lanica pridruila
se sporazumu tokom narednih godina. U Luksemburgu je, u februaru 1986. godine, potpisan
Jedinstveni evropski akt, koji je na snagu stupio 1. jula 1987. godine. Ovaj sporazum predstavlja
prvu izmenu Pariskog sporazuma iz 1951. i Rimskog sporazuma iz 1957. godine. Radi
unapreivanja daljih integracija, u Rimu su 1990. sazvane dve meuvladine konferencije.
Evropski savet je u decembru 1991. godine, odobrio Ugovor o Evropskoj uniji, poznatiji
kao Mastrihtski sporazum. Sporazum je potpisan 7. februara 1992. godine, a na snagu je stupio u
novembru 1993. U skladu sa odredbom iz Mastrihtskog ugovora, o reviziji ugovora, poetkom
1996. na Evropskom savetu u Torinu, zapoeta je izrada novog sporazuma koji bi poboljao
sporazum iz Mastrihta.Vlade zemalja lanica su 2. oktobra 1997. u Amsterdamu potpisale tzv.
Konsolidovani sporazum, koji je na snagu stupio 1. maja 1999. godine. Sporazumom iz Nice,
potpisanim 26. februara 2001. god. dalje su definisana glavna pitanja u vezi sa proirenjem
Unije, ukljuujui nain glasanja i sastav Evropske komisije i drugih institucija Unije. Od 1.
januara 2002. godine uvodi se euro, kao zajednika valuta za 12 drava (Belgiju, Nemaku,
Grku, paniju, Francusku, Irsku, Italiju, Luksemburg, Holandiju, Austriju, Portugal i Finsku).
Nove drave-lanice trebalo je da ispune zahteve EU, formulisane u Kopenhakim kriterijumima
iz 1993. godine i dopunjene Madridskim kriterijumom iz 1995.

Kopenhaki kriterijumi su zahtevali da drava zadovolji sledee uslove:

- politike (demokratsko ureenje, stabilnost institucija, vladavina zakona,zatita ljudskih i
manjinskih prava, itd.);
- ekonomske (funkcionisanje trine ekonomije, slobodna konkurencija, itd.) i
- zakonodavne (usvajanje pravnog naslea EU, tzv. acquis communautaire i potovanje politike,
ekonomske i monetarne unije).

Proirenje Evropske Unije :

1952 : Belgija, Francuska, Nemaka, Italija, Luksemburg, Holandija
1973 : Danska, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo
1981 : Grka
1986 : panija, Portugal
1990 : Ujedinjena Nemaka
1995 : Austrija, Finska, vedska
2004 : eka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka, Slovenija
2007 : Bugarska, Rumunija
Drave kandidati: Hrvatska, Makedonija, Crna Gora

Institucije Evropske Unije

Najznaajnije institucije Evropske unije su Evropski parlament, Savet Evropske unije,
Evropska komisija, Sud pravde i Revizioni sud. Pored ovih pet institucija, EU ima veliki broj
tela, koja se bave odreenim pitanjima. To su, izmeu ostalog, Evropski ekonomski i socijalni
savet (predstavlja, pre svega, civilni sektor, poslodavce i zaposlene), Komitet regiona
(savetodavno telo Evropske unije, sa odreenim uticajem na kreiranje regionalnih politika EU,
jer predstavlja lokalne i regionalne vlasti), Evropska investiciona banka (finansira investicione
projekte EU, kroz Evropski investicioni fond), Evropska centralna banka, Evropski ombudsman,
itd.

1. Evropski parlament
Evropski parlament (European Parliament) sastoji se od predstavnika graana Evropske
unije (a ne od predstavnika drava-lanica), jer se poslanici biraju direktno. To je, ujedno, i jedini
neposredno izabran organ Evropske unije. Poslanici se biraju na 5 godina. Sastaje se na dve
lokacije: u Strazburu i u Briselu. Evropski parlament nastao je 1952. godine, kada je formirana i
prva Zajednica. U martu 1958., stvaranjem jo dve zajednice, njegova nadlenost je proirena.
Do 1979. godine poslanici u Parlamentu predstavljali su drave-lanice, da bi od tada
predstavljali graane, koji ih biraju na neposrednim izborima.Od poslednjih izbora, koji su
odrani 13. juna 2004. godine, Evropski parlament ima732 lana, koji predstavljaju oko 450
miliona graana koji ive u dravama Evropske unije. Svaka zemlja ima razliit broj poslanikih
mesta u EP. Nemaka ima 99 poslanika, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija 78, panija i
Poljska 54, Holandija 27, Belgija, eka Republika, Grka, Maarska i Portugal 24, vedska 19,
Austrija 18, Danska, Finska i Slovaka 14, Litvanija i Irska 13, Letonija 9, Slovenija 7, Kipar,
Estonija i Luksemburg 6 i Malta 5. Takoe, u Evropskom parlamentu, pored 732 poslanika,
postoje i posmatrai, a takav status imaju predstavnici parlamenata drava kandidata. Oni mogu
da uestvuju u debatama, ali nemaju pravo glasa. Kada govorimo o izbornom sistemu, 1976.
godine usvojen je pravni akt koji je regulisao jedinstven nain izbora za Evropski parlament, ali
ne i jedinstveni izborni sistem. Meutim, danas se u svim dravama koristi proporcionalni sistem
za izbor poslanika za Evropski parlament.
Tri su osnovne funkcije Evropskog parlamenta: zakonodavna, budetska i kontrolna.
Savet EU, odnosno Savet ministara i Evropski parlament, dele zakonodavnu funkciju. Evropski
parlament nema pravo inicijative, osim u sluaju donoenja propisa koji reguliu jedinstveni
nain odravanja izbora za Parlament. Njegova uloga, u ostalim sluajevima, ogleda se u
saglasnosti na zakonodavne akte. Odnos Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije, ogleda
se u tri nivoa donoenja odluka: postupak konsultacija, postupak davanja saglasnosti i
postupak odluivanja. Parlament vri ispitivanje godinjeg radnog programa Komisije. Evropski
parlament i Savet ministara donose godinji budet Evropske unije .Savet priprema predlog
budeta, ali on ne moe stupiti na snagu ukoliko ga ne usvoji i potpie predsednik Evropskog
parlamenta. Budetska nadlenost Evropskog parlamenta ogleda se i u kontroli sprovoenja
budeta, jer je komisija, nakon zavretka budetske godine, duna da Parlamentu podnese
izvetaj o raspolaganju budetom. Evropski parlament odobrava sastav Komisije. Iako lanove
Komisije predlau njihove nacionalne vlade, oni ne mogu biti imenovani ukoliko nemaju
6

saglasnost Evropskog parlamenta. Evropski parlament, takoe, moe da izglasa nepoverenje

komisiji, a za takvu odluku potrebna je dvotreinska veina. Evropski parlament moe formirati i
istrane odbore, koji za cilj imaju ispitivanje rada Komisije i Saveta. Savet je duan da odgovori
na pitanja koje mu Parlament postavlja. Takoe, predsednik Saveta prisustvuje sednicama
Evropskog parlamenta i uestvuje u najznaajnijim raspravama. Evropska komisija, Savet EU i
Evropski parlament, uestvuju u procesu donoenja odluka u Evropskoj uniji. Evropska komisija
predlae zakonske propise, koje donose Savet i Evropski parlament. Nain rada u Evropskom
parlamentu razlikuje se od naina rada u nacionalnim parlamentima. Parlament ini veliki broj
stalnih tela i stalni odbori. Njihov cilj jeste da se staraju o tome da poslanici imaju to kvalitetnije
uslove za rad, kao i da rad Evropskog parlamenta bude to bolji i efikasniji. Predsednik
Evropskog parlamenta upravlja zasedanjima i radom Parlamenta izmeu dva zasedanja. On
predstavlja Parlament u odnosu na druge organe Evropske unije, kao i van njenih institucija.
Potpredsednici u Evropskom parlamentu ispunjavaju obaveze na osnovuodluke predsednika.
Konferenciju predsednika ine efovi partijskih grupa i Predsednik Evropskog parlamenta. Uloga
ovog tela ogleda se u odreivanju zakonodavnih planova EP i ima glavnu re u odnosu
Evropskog parlamenta prema nacionalnim parlamentima. Takoe, kljunu ulogu ima i u
komunikaciji sa zemljama koje nisu lanice EU i sa institucijama van Unije. Biro ine
Predsednik Parlamenta, 14 njegovih potpredsednika i 5 kvestora, koji imaju status posmatraa.
Biro se bavi finansijskim i administrativnim pitanjima, upravlja sekretarijatima i njihovim
odeljenjima. Sekretarijat ima svoja odeljenja u Briselu i Strazburu. Najvei deo, od preko 4000
zaposlenih, ine prevodioci, jer svaki dokument mora biti preveden na sve slubene jezike.
Sekretarijatom rukovodi Generalni sekretar. Kvestori se bave finansijskim i administrativnim
pitanjima lanova Evropskog parlamenta. Oni, takoe, imaju i savetodavnu ulogu u Birou.
Postoji veliki broj odbora Evropskog parlamenta. Ti odbori, odnosno komiteti, dele se na one
koji se bave unutranjim poslovima i one koji se bave spoljnim. Unutranjim poslovima se bave
odbori za: budet, kontrolu budeta, privredna i monetarna pitanja, zapoljavanje i socijalna
pitanja, ekoloka pitanja, zdravstvo i potroaku politiku, regionalni razvoj, pravo i unutranje
trite, poljoprivredu i seoski razvoj, ribarstvo, kulturu, omladinu, obrazovanje, medije i sport,
itd. Spoljnim poslovima bave se: Odbor za spoljne poslove, Pododbor za ljudska prava,
Podtkomitet za odbranu i bezbednost, Odbor za razvoj i saradnju i Odbor za meunarodnu
trgovinu.

2. Savet Evropske Unije (Savet ministara)

Savet Evropske unije, po Ugovoru o Evropskoj uniji, sastoji se od ministara vlada svih
zemalja lanica Evropske unije. Jedna drava lanica moe da ima jednog predstavnika, odnosno
jednog ministra u Savetu. On se esto naziva ili samo Savet ili Savet ministara. Radni jezici su
engleski, francuski i nemaki. Sedite je u Briselu, a sastanci se odravaju i u Luksemburgu u
aprilu, junu i oktobru. Savet bira Predsednika i Generalnog sekretara. Predsednik Saveta je
ministar drave-lanice koja trenutno ima mesto predsedavajueg Saveta Evropske unije, dok je
Generalni sekretar na elu Sekretarijata Saveta EU i bira se jednoglasno. Generalni sekretar je
istovremeno i Visoki predstavnik za zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku. Predsedavanje
Savetom se rotira svakih est meseci.
Specifinost Saveta lei u njegovoj ulozi, koja je dvostruka. U jednoj fazi on predstavlja
izvrnu vlast, zajedno sa Evropskom komisijom, a u drugoj je, zajedno sa Evropskim
parlamentom, zakonodavna vlast. Kao to je ve navedeno, Savet ministara ima Generalni
sekretarijat, s jedne strane, a sa druge strane ima predstavnike drava-lanica. Sve drave-lanice
imaju predstavnitva u Briselu. U Briselu, dakle, postoji 25 predstavnitva, koja u procesu
odluivanja zastupaju stavove drava-lanica. Kada se podnese predlog od strane Komisije, on
ide na tzv. radne grupe. U radnim grupama su, s jedne strane, predstavnici Komisije, a sa druge
predstavnici 25 drava-lanica. Unutar sistema EU, u Briselu postoji negde izmeu 200 i 250
radnih grupa stalnog karaktera, po raznim temama, od spoljnih poslova, preko transporta, ivotne
sredine itd. Postoji, na primer, jedna radna grupa koja se naziva Zapadni Balkan, a tu sede
predstavnici drava-lanica koji su eksperti za ovaj region, odnosno za odnose Evropske unije i
zemalja Zapadnog Balkana. Zapadni Balkan podrazumeva sledee drave: Hrtvatsku, Bosnu i
Hercegovinu, Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju.
Savetu pomae Komitet stalnih predstavnika (COREPER). COREPER je skraenica od
francuske sloenice i predstavlja komitet stalnih ambasadora u Briselu. Svaka drava lanica ima
svog stalnog predstavnika ili svog ambasadora pri Savetu ministara EU. Postoje dva nivoa
COREPER I i COREPER II. COREPER II ine ambasadori, a COREPER I njihovi zamenici.
Svaki dokument, svaki papir i bilo ta to treba da doe do Saveta, mora prethodno da proe taj
nivo ambasadora.
Uloga Saveta Evropske unije jeste da osigura ostvarivanje ciljeva ugovora, kao i da (u
skladu sa Ugovorom):
1. usaglaava ekonomske politike drava lanica;
2. donosi odluke o sprovoenju ciljeva utvrenih ugovorima i
3. delegira ovlaenja Evropskoj komisiji u sprovoenju odluka usvojenih u Savetu.
Bitno je imati u vidu da je Savet ministara uvek jedan isti organ, bez obzira na to da li
zasedaju ministri inostranih poslova ili poljoprivrede, ili drugih resora. Uvek se radi o jednom
organu, samo u razliitom sastavu. Osnovni Savet ministara, koji se sastaje jednom meseno
(obino prvog ponedeljka ili utorka u mesecu), naziva se Savet za opte poslove i spoljne
odnose. Njega ine ministri inostranih poslova, koje nekad menjaju ministri za evropske
integracije. To je tzv. Opti savet, koji nadzire koordinaciju svih ostalih aktivnosti i koji je od
posebnog znaaja, jer upravlja spoljnim odnosima EU.

Sledei je Savet ministara finansija ECOFIN. On je jedan od najznaajnijih saveta zbog

toga to tu uestvuju ministri koji su zadueni za novac, odnosno budet. Sledei Savet po
vanosti je onaj za unutranje poslove i pravosue. Postoje, takoe, i saveti za transport, telekom
i energetiku, potom poljoprivredu i ribarstvo, konkurentnost, ivotnu sredinu i obrazovanje,
omladinu i kulturu, itd.
U Savetu se odluke donose ili jednoglasno ili kvalifikovanom veinom, u zavisnosti od
vrste odluke koju donose. Kvalifikovana veina je veina od drava-lanica (u nekim
sluajevima dve treine lanica), odnosno minimum od 232 glasa u korist predloga (to je 72.3%
od ukupnog broja). Takoe, glasovi koji su za treba da predstavljaju 62% od ukupnog broja
stanovnika u Evropskoj uniji. Drave poseduju razliit broj glasova u Savetu, a broj glasova
zavisi od broja stanovnika. Meutim, postoji korektivni faktor za manje drave, koje imaju vie
glasova nego to bi imale direktnom proporcijom sa brojem stanovnika. Nemaka, Francuska,
Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju 29 glasova, panija i Poljska 27, Holandija 13, Belgija,
eka Republika, Grka, Maarska i Portugal 12, Austrija i vedska 10, Danska, Irska, Litvanija,
Slovaka i Finska 7, Kipar, Estonija, Letonija,Luksemburg i Slovenija 4 i Malta 3. Ukupan broj
glasova je 321.
Evropska komisija predlae odluke, koje se usvajaju u Evropskom parlamentu i Savetu
Evropske unije. Procedure odluivanja u Evropskoj uniji se mogu podeliti na procedure
saglasnosti, odluivanja, kooperacije i konsultacija.

3. Evropska komisija (European Commission)

Dok Savet ministara titi nacionalne interese drava laninica EU, i dok je Evropski parlament
izabran od strane graana, Evropska komisija prevashodno titi interese Unije kao celine.
SASTAV EVROPSKE KOMISIJE:
Evropska komisija predstavlja telo koje ima ovlaenja inicijative, implementacije,
upravljanja i kontrole. Prethodnik Evropske komisije je tzv. Visoka vlast Evropske zajednice za
ugalj i elik.Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik eksplicitno je definisan
nadnacionalni karakter ovog tela. Prvi predsednik Visoke vlasti bio je an Mone koji je postavio
okvire funkcionisanja ovog tela kao vrlo fleksibilne zajednice. Nakon potpisivanja Rimskog
ugovora osnovana je Komisija Evropske ekonomske zajednice 1958.god. Prvi predsednik
Komisije bio je Valter Holtajn. Prema Rimskom ugovoru nadlenost Komisije bila je da zastupa
interese zejednice.
U lanu 155 Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice naelno su definisane
dunosti Komisije koje se mogu podeliti u tri oblasti: prvo-Komisija ima ulogu inicijatora u
procesu donoenja odluka, dakle Savet ministara moe doneti neku odluku samo ako je Komisija
predloi; drugo-Komisija ima zakonodavnu funkciju koju obavlja kroz donoenje obavezujuih
odluka za zemlje lanice i kroz zakljuivanje meunarodnih ugovora u oblastima za koje ima
ovlaenja; tree-Komsija ima administrativnu ulogu koju obavlja kroz sprovoenje zakona EU
kao i ulogu nadzora nad pravilnom primenom zakona Zajednice od strane drava lanica.
Ugovorom o udruivanju iz 1967.god. izvreno je objedinjavanje Visoke vlasti, Komisije
9

evropske ekonomske zajednice i Komisije Evropske zajednice za atomsku energiju, i stvorena je

Komisija Evropskih Zajednica.
NADLENOSTI EVROPSKE KOMISIJE:
- Inicijativna nadlenost:
Savet ministara EU ili Evropski parlament mogu traiti od Komisije da pristupi izradi predloga
zakona u pojedinim oblastima.U pripremi predloga Komisije uestvuje veliki broj nacionalnih
inovnika, strunjaka i predstavnika interesa u oko 700 savetodavnih odbora i ekspertskih
grupa.Svoj predlog Komisija dostavlja Savetu, s tim to Komisija pre usvajanja odluke od strane
Saveta ima pravo da u svako doba izmeni svoj prvobitni predlog (lan 250 Ugovora o EZ). Kod
odstupanja Saveta od predloga komisije potrebna je jednoglasnost, osim izuzetka u postupku
saodluivanja (lan 251 Ugovora o EZ). Monopol na zakonodavnu inicijativu Komisije
ogranien je u oblasti spoljnih granica, azila, imigracija i viza gde Komisija svoje pravo na
zakonodavnu inicijativu u prelaznom periodu od pet godina deli sa zemljama lanicama. Takoe
u oblasti monetarne politike u okviru zone eura Evropskacentralna banka donosi odluke bez
uea Evropske komisije. Komisija tada moe da koristi pravo preporuke ili predloga u oblasti
spoljne monetarne politike (lan111 Ugovora o Evropskoj zajednici). Evropska komisija u nekim
oblastima ima i vlastita zakonodavna ovlaenja i to pre svega kada se radi o njenoj organizaciji,
budetu, politici i oblasti konkurencije, zatim u okviru Zajednice za ugalj i elik ili oblasti
prometa roba i kapitala. Evropska Komisija u procesu pripreme predloga zakona uzima u obzir
princip subsidijarnosti, tj. predlae zakonska reenja samo u oblastima u kojima delovanje EU
kao celine daje bolje rezultate u odnosu na pojedinane akcije zemalja lanica.
- Nadlenost kontrole:
Evropska komisija ima ulogu uvara ugovora koja proizilazi pre svega iz njene funkcije
kontrolora uredne primene prava Evropske zajednice. Ako npr.neka drava lanica ne uskladi
svoje nacionalno zakonodavstvo sa novo usvojenim direktivama EU u tano predvienom roku,
Komisija moe pozvati dotinu dravu lanicu da se izjasni o tom sluaju i da se u sluaju
potrebe obrati Sudu pravde. Praksa je pokazala da Sud pravde u tim postupcima preduzetim
protiv drave lanice EU idu u prilog zahtevima Komisije. Takoe, Komisija moe da tui i
Savet, Parlament i Evropsku centralnu banku zbog nenadlenosti, nepotovanja formalnih
propisa, povrede ugovora ili zloupotrebe nadlenosti.
- Izvrna nadlenost:
Evropska komisija je izvrno telo Unije, odgovorno za implementaciju i upravljanje politikom
EU. Na kraju procesa donoenja zakona, kada je neki predlog zakona usvojen od strane Saveta i
Evropskog parlamenta, Komisija se stara o njegovojprimeni. Ona donosi neophodne odluke o
sprovoenju pravnih akata, i shodno lanu 274 ugovora o EZ sama je odgovorna da sprovodi
budetski plan.
- Spoljnopolitika nadlenost:
U spoljnim odnosima Evropske unije Komisija nastupa kao ovlaeni pregovara u ime Unije,
kada su u pitanju meunarodni ugovori o saradnji i trgovinskim odnosima.Tako je glavna uloga
Komisije bila pri potpisivnju sporazuma kao to su npr. Lome konvencija koja regulie odnose
EU sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika, kao i pregovori koje je Komisija vodila u ime Unije u
okviru urugvajske runde pregovora o liberalizaciji trgovine i stvaranju Svetske trgovinske
organizacije.

10

Evropska komisija iji je mandat poeo 23.januara 2000.god. zapoeo je process reforme rada
Komisije u cilju modernizacije metoda i procedura koje se koriste u radu i procesu
odluivanja.Vanost reforme rada Komisije istaknuta je u tzv. Beloj knjizi koja je usvojena
1.marta 2000.godine i u kojoj su naglaene tri najvanije oblasti:
Utvrivanje prioriteteta za alokaciju sredstava;
Reforma kadrovske politike;
Unapreenje finansijskog menadmenta. Osnovni povod za reformu rada Evropske
komisije jeste stalno proirenje Evropske unije.

4. Sud pravde Evropske Unije

Sud pravde Evropske unije ima sedite u Luksemburgu.U poetku je brojao 15 sudija i 9
optih advokata koje sporazumno imenuju drave lanice na 6 godina. Meutim, sa novim
proirenjem od 1.maja 2004.godine ine ga 25 sudija uz isti broj optih advokata koji pred
sudom zastupaju i obrazlau sluajeve. Mandat optih advokata je takoe est godina i predlau
ih, kao i sudije, drave lanice. Predsjednik Evropskog suda pravde bira se svake tree godine.
Oni se biraju meu kandidatima ija je nepristranost zagarantovana. Postoje tri vrste nadlenosti
Suda pravde:
1. U onim sluajevima kada zemlja lanica kri neki od zakona EU;
2. Sudska revizija koja ispituje pravnu valjanost zakona, odnosno propust koji su uinile
evropske institucije;
3. Peliminarne presude.
Uloga Suda je da osigura potovanje zakona u tumaenju i primeni Ugovora.Tako Sud
moe ustanoviti da je jedna od drava lanica nije delovala u skladu sa nekom od obaveza
preuzetih potpisivanjem Ugovora; Sud moe proveriti podudarnost pravnih postupaka organa
Unije sa zakonskim odredbama; moe takoe ustanoviti propuste u radu Evropskog parlamenta,
Saveta ili Komisije.Sud pravde je takoe jedina institucija koja moe dati miljenje, na zahtev
nacionalnog suda, o tumaenju ili valjanosti odredaba zajednikih pravnih akata koje primenjuju
institucije Unije. Ako su takva pitanja u procesu pred nacionalnim sudom, Sud pravde moe, a u
nekim sluajevima i mora dati prethodno reenje. Ugovorom iz Amsterdama, Sud ima ovlaenje
da proverava da li zajedniki evropski akti potuju osnovna prava. Sud je jednako nadlean i u
podruju ljudskih prava i sloboda. Sudu u njegovom radu pomae i Sud prvog stepena (TheCourt
of First Instance) uspostavljen 1987. godine. Sud ima 15 sudija, a nadlean je za albe uloene
Sudu pravde po zakonskim pitanjima, za parnice koje pravne ili fizike osobe ulau protiv
Komisije Evropske Unije, kao i izmeu institucija Unije i njihovih slubenika protiv Komisije.
U okviru prvog stuba, Evropski sud je nadlean da odlui o prethodnom postupku za
tumaenje i ocenu valjanosti prava Zajednice ali i u postupcima povodom direktnih tubi.
Postupak za tumaenje i ocenu valjanosti moe pred Evropskim sudom pokrenuti bilo koji
nacionalni sud iz jedne od drava lanica, a svrha tog postupka je da se osigura ujednaeno
tumaenje i primena prava Zajednice bez obzira na to koji sud ga primenjuje, to je znaajan
uslov za ouvanja prava Zajednice kao prava zajednikog svim dravama lanicama. Povodom
direktnih tubi, Sud je nadlean u vie razliitih postupaka. Evropska komisija i svaka drava
lanica ovlaena je Sudu podneti tubu protiv drave lanice koja ne primenjuje novo doneene
odluke EU. Utvrdi li Sud da je tuba osnovana, drava lanica protiv koje je doneena presuda
11

duna je sprovesti presudu Suda. Ukoliko to ne uini, Sud je ovlaen da je u oponovljenom

postupku novano kazni.
Direktnom tubom pokree se i postupak za ponitenje nekog od akata institucijaUnije ili
Europske centralne banke. Takav postupak mogu pokrenuti institucije Zajednice, Evropska
centralna banka, drave lanice ali i pravna i fizika lica u dravama lanicama. Ako postupak
pokreu pravna ili fizika lica za odluivanje o tubi nadlean je u prvom stepenu Prvostepeni
sud, sa mogunou albe Evropskom sudu. Tuba se podnosi protiv institucije koja je donela akt
ije se ponitenje trai. Evropski sud je nadlean i u odluivanju u sporovima izmeu zaposlenih
u institucijama Zajednice i institucija u kojima su zaposleni (tzv. staff cases). Za te je sporove
nadlean u prvom stepenu Prvostepeni sud. Postupak pred Evropskim sudom i Prvostepenim
sudom ureen je protokolom o Statutu Suda, koji je sastavni deo Osnivakih ugovora i pravilima
postupka koje donosi sam Sud, a potvruje ih Savet EU. Sve presude Evropskoga suda
objavljuju se u Zbirci sudske prakse (EuropeanCourt Reports), a izreke presuda objavljuju se i u
Slubenom listu zajednice.

5. Evropski revizijski sud (European Court of Auditors)

Evropski revizijski sud kontrolie prihode i rashode Unije i dodelu budetskih sredstava.
Sedite suda je u Luksemburgu. Sud ini 25 sudija revizora, po jedan iz svake drave lanice
Unije, koje imenuje Savet ministara, nakon savetovanja sa Parlamentom. Sudije se biraju na
estogodinji mandat. Odbor proverava ispravnost i urednost prihoda i rashoda Unije, kao i
ispravnost upravljanja sredstvima. Na kraju svake godine rad Odbora saima se u godinji
izvetaj. Ugovorom iz Mastrihta, Odbor revizora dobio je status institucije Evropske unije, jer je
uvrten kao njeno 5. telo. Ugovor iz Amsterdama, Odboru daje pravo da pred Sudom pravde
Unije po potrebi brani svoja prava. Istim Ugovorom Odboru su proirena ovlaenje nadzora nad
fondovima Unije kojima upravljaju organizacije van sistema Unije.

12

Zakljuak
Evropska unija je utvrdila jedinstveni institucionalni okvir u cilju unapreenja svojih
vrednosti, postizanja svojih ciljeva, ouvanja svojih interesa, kao i obezbeenja koherentnosti,
efikasnosti i kontinuiteta svojih politika i akcija. Princip institucionalne ravnotee, ili balansa,
podrazumeva da institucije EU deluju iskljuivo u okviru svojih nadlenosti, odnosno u skladu sa
ovlaenjima koje su im poverene Osnivakim ugovorima, odnosno Lisabonskim ugovorom.

13

Literatura:

1. Prof.dr. Gordana Ili Gasmi, Pravo i institucije Evropske unije, Univerzitet

Singidunum, Beograd, 2010.
2. Miroslav Prokopijevi, Evropska Unija, Uvod, Slubeni glasnik
3. http://www.uef.rs/eu/institucije-eu.html
4. http://www.kombeg.org.rs/Komora/Opsta.aspx?veza=3070
5. http://europa.eu/about-eu/institutions-bodies/index_en.htm

14