CD Osmi Razred 17 11 2011 PDF

MATEMATISKOP
OSNOVNA [KOLA

( )
,
,
,
, 6,
. (011)3087-958, (011)2413-403 / (011)380-70-90
www.matematiskop.co.rs

,

zeljko.hrcek@gmail.com
-
,
372.851(075
. 3) (076)
37.016:51(075.2)
, , 1940 5 : /
. - 2. . : ,
2010 ( : ). - 179 . : . ; 26 cm
3.000
ISBN 978-86-7076-039-4
COBISS.SR-ID 175695884
.
650-02-00222/2008-06, 20.06.2008.
,
V , ,

2008/2009. .
T 3.000
: "",
UPUTSTVO
za korixee Priruqnika
Pre nego xto poqne sa realizacijom nastave, nastavnik treba
da prouqi predloeni plan. Ukoliko ima vixegodixe iskustvo,
moe smatrati da pojedine nastavne teme treba drugaqije planirati. I autor ovog PRIRUQNIKA bi neke teme planirao na drugi
naqin. Qak je raspored nastavnih tema malo izmenio. Meutim,
veina nastavnika, a zaqudo i nadzornika, smatra da je redosled
gradiva u zvaniqnom programu obavezujui. Zbog toga je redosled
obrade tema skoro isti kao u zvaniqnom programu.
Osim toga, da li e se raditi frontalno, odnosno u maim
ili veim, homogenim ili nehomogenim grupama, moe odluqiti
trenutna situacija.
Budui da Priruqnik nije dostupan uqenicima, predlozi kontrolnih vebi i pismenih zadataka, dati u pet varijanti, bie
ogromna pomo nastavnicima, jer mogu koristiti predloene zadatke i bez ikakvih izmena.
Na kraju, jedno je sigurno ovaj Priruqnik e svakako vixestruko olakxati nastavniku pripremu i realizaciju nastave, a samim tim doprinee i kvalitetu nastave.
Veliku pomo nastavnicima i uqenicima predstava RADNA
SVESKA kontrolni i pismeni zadaci (izdae Matematiskopa).
Sigurni smo i garantujemo da ete sa lakoom i sa odliqnim
rezultatima realizovati nastavu, ako Vi i Vaxi uqenici, uz ovaj
Priruqnik koristite nax ubeniqki komplet: ubenik MATEMATIKA 8, ZBIRKU ZADATAKA i RADNU SVESKU.
Preporuqujemo Vam i zbirku PLUS VIII za dodatnu nastavu.
Sadraj
SADRAJ
UPUTSTVO
za korixee Priruqnika
GODIXI (GLOBALNI) PLAN RADA
OPERATIVNI (ORIJENTACIONI) PLAN RADA

PO MESECIMA
REALIZACIJA NASTAVE PO QASOVIMA
19
GODIXI (GLOBALNI) PLAN RADA

Propisanim PROGRAMOM predvieno gradivo rasporeeno
je na nastavne teme i za svaku temu dat je odreen broj qasova,
plus 8 qasova za pismene zadatke sa ispravkama. To u ukupnom zbiru daje 134 qasa, xto uz kalendarsko uklapae xkolskih qasova
moe biti maksimalno mogui broj qasova, a moda i vixe od mogueg maksimalnog. Zbog toga je ovde za veinu tema predvien
poneki qas mae iz raznih razloga.
Prirodni kalendar (uz praznike, raspuste i sliqno).
Potrebno je odvojiti izvestan broj qasova za utvrivae
ocena. To je neophodno, a u PROGRAMU ne postoji kao stavka.
Treba imati po par qasova rezerve u svakom polugodixtu
zbog nepredvienih okolnosti.
Red.
br.
0
1
2
3
3
4
5
5
6
7
8
9
10
11
Nastavna tema
Broj qas.
po temama
1
8
11
Uvodni qas
Sliqnost
Taqka, prava i ravan
Linearne jednaqine i nejedna8
qine s jednom nepoznatom
Prvi pismeni zadatak
3
Linearne jednaqine i nejedna9
qine s jednom nepoznatom
Prizma
13
Drugi pismeni zadatak
3
Piramida
7
Drugo polugodixte
Piramida
8
Linearna funkcija
12
Grafiqko predstavae statis6
tiqkih podataka
Trei pismeni zadatak
3
Sistemi linearnih jednaqina s
12
dve nepoznate
Vaak
8
Kupa
10
Lopta
6
Qetvrti pismeni zadatak
3
Ukupno
131
Qasova
Obrade Ostalo
1
3
5
5
6
3
5
3
5
3
8
3
4
2
5
6
7
4
3
3
4
3
5
6
3
3
84
47
OPERATIVNI (ORIJENTACIONI) PLAN

RADA PO MESECIMA
Napomena. Zbog raznih mogunosti uklapaa liqnog nedenog
rasporeda u kalendar, granicu izmeu dva uzastopna meseca treba
uzeti fleksibilno.
Nastavna sredstva definixe nastavnik prema raspoloivim
mogunostima.
Operativni plan rada po mesecima
10
11
12
13
14
15
16
17
18
REALIZACIJA NASTAVE
Uputstvo za korixee Priruqnika
Nastavnicima koji su ve koristili neki od naxih Metodiqkih Priruqnika nije neophodno UPUTSTVO.
Priruqnik koji je pred Vama, moe Vam bitno olakxati realizaciju nastave. Radi postizaa uspeha potrebna je, pre svega (i
iznad svega), disciplina.
Disciplina je teme uspexnog rada. Podrazumeva se, ne samo
disciplina uqenika, nego i disciplina nastavnika. Uqenici moraju saraivati sa nastavnikom kako na qasu, tako i pri rexavau
domaih zadataka. Nastavnik mora poxtovati zvaniqni program
matematike i pridravati se plana realizacije nastave. Pri tome je neophodna izvesna doza fleksibilnosti, radi prilagoavaa konkretnim situacijama. Naravno, texko je napraviti idealan
plan od koga se ne odstupa. Osnovne smernice, od kojih se ne odstupa, jesu nastavna tema i ci, koji su definisani na poqetku
svake strane ovog Priruqnika. Sve ostalo moe se prilagoavati
realnoj situaciji.
Priruqnik prati teme iz programa i potpuno je povezan sa
Ubenikom 8 i Zbirkom zadataka, autora Vladimira Stojanovia, u izdau IP MATEMATISKOPA.
Veliku pomo u vidu Kontrolnih zadataka i Pismenih zadataka, datih u pet varijanti, treba obilato koristiti. Prelom
teksta je tako naqien, da moete lako odxtampati ili fotokopirati listie za uqenike.
Kombinovae Priruqnika sa nekim drugim ubenicima jednostavno je neizvodivo, u xta se moete uveriti posle samo nekoliko odranih qasova.
Recenzenti, i sami iskusni predavaqi, mnogo su pomogli u
stvarau ovog Priruqnika. Zahvalni smo im na saradi.
Korisnicima elimo uspexnu realizaciju nastave, a sve primedbe i sugestije prihvatamo sa zahvalnoxu.
20
1. QAS
Uvodni qas
Prvo polugodixte
Dijalog
Ci Upoznavae sa uqenicima i upoznavae uqenika sa gradivom, sa naqinom rada i naqinom kontrole znaa.
Tok qasa
Ukoliko nastavnik nije predavao ovom odeeu, potrebno je da
se uqenicima predstavi. Zatim ih redom proziva i porazgovara sa
svakim od ih.
Ako se nastavnik i uqenici poznaju iz prethodnih godina, posle kratkog pozdravaa i malo askaa (radi uspostavaa ponovnog kontakta), treba prei na operativni deo qasa.
Uqenici se upoznaju sa buduim gradivom i upozoravaju se na
znaqaj pojedinih tema. U vezi sa tim, treba naglasiti vezu sa gradivom sedmog razreda (sliqnost, Pitagorina teorema, polinomi,
koordinatni sistem). Istiqemo i vanost znaa osobina ravnih
figura i rutinskog raqunaa sa racionalnim brojevima.
Uqenici treba da znaju priblino kalendar kontrolnih vebi
i pismenih zadataka.
Treba najaviti posebne aktivnosti: dodatna nastava uz priruqnik Plus VIII, matematiqka takmiqea i eventualno (ako
nastavnik planira) matematiqko (lokalno) kviz takmiqee.
Na kraju, nastavnik upoznaje uqenike sa literaturom i naqinom korixea literature, (Ubenik 8, Zbirka zadataka, Plus
VIII, Radna sveska i dr.).
Posebno treba upozoriti uqenike na polagae mature i pripreme za upis u sredu xkolu.
21
Sliqnost
2. QAS
Sliqni trouglovi
Obnavae
Frontalni rad
Ci
Dijalog
Priprema za obradu Talesove teoreme.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik, od 7. do 9. str.
Podsetimo se da smo na zavrxetku VII razreda nazvali sliqnim

dva trougla koji imaju jednake parove odgovarajuih unutraxih
uglova. Navodimo karakteristiqne primere: svi jednakostraniqni
trouglovi sliqni su meusobno. Isto vai i za bilo koja dva pravougla jednakokraka trougla. Od uqenika traimo obrazloea za
ova dva tvrea.
Onda se podsetimo da su odgovarajue stranice sliqnih trouglova proporcionalne. (Sve to je opisano na 7. strani Ubenika.)
Obimi sliqnih trouglova proporcionalni su parovima odgovarajuih stranica.
Reximo primere 1 i 2.
Podsetimo se da je za dokaz sliqnosti dva trougla dovono
utvrditi da oni imaju dva para jednakih odgovarajuih unutraxih uglova (prvi stav sliqnosti).
Reximo primer 3.
Navodimo jox osobinu: ako su dva trougla sliqna treem trouglu, oni su sliqni i meu sobom (9. strana Ubenika).
Na kraju, rexavamo Vebe sa 9. strane. Ono xto ne stignemo
da uradimo na qasu, ostavamo za domai zadatak.
22
Sliqnost
3. QAS
Talesova teorema
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Upoznavae sa formulacijama Talesove teoreme i obrnute

Talesove teoreme i sa ihovim osnovnim primenama.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nacrtamo na xkolskoj tabli (uqenici crtaju u xkolskim sveskama) ugao pOq, preseqen sa dve paralelne prave a i b, kao xto je
uqieno na 9. strani Ubenika. Na osnovu osobina sliqnih trouglova, utvrdimo proporcionalnost parova odgovarajuih odseqaka. (Nastavnik insistira da uqenici pravilno shvate koji parovi
odseqaka su odgovarajui. Zbog toga, ponava vixe puta zahtev da
se uoqe parovi odgovarajuih odseqaka.)
Formulixemo Talesovu teoremu, pa istaknemo ene primene.
U tom ciu rexavamo primere 1, 2 i 3, uz obavezno isticae parova odgovarajuih odseqaka.
Onda, formulixemo obrnutu Talesovu teoremu (12. strana).
Ovu teoremu ilustrujemo rexavajui primer 4.
Na kraju, treba rei da postoje razliqite formulacije Talesove teoreme. Navedemo kao primer opxtu Talesovu teoremu, kao
xto je opisano na 13. strani Ubenika. Nastavnik e, prema aktuelnoj situaciji na qasu, odrediti da li ovo tvree treba dokazati.
Domai zadatak
Ubenika.
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 sa 14. i 15. strane
23
Sliqnost
4. QAS
Talesova teorema
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Uvebati primene Talesovih teorema. Obraditi primene

na raqunske zadatke, konstrukcije i dokazivae osobina.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, od 7. do 12. str.
Ponovimo: sliqni trouglovi, osobine sliqnih trouglova (proporcionalnost stranica) i Talesova teorema.
Reximo redom zadatke, 1, 2, 4 i 9.
Zatim, reximo konstruktivne zadatke 11, 12 a), 13 b), 15. b).
Ponovimo: obrnuta Talesova teorema.
Rexavamo zadatke 21 i 22.
Domai zadatak
3, 6, 8, 13 a), v), 14 a), 20, 23.
24
Sliqnost
5. QAS
Sliqnost trouglova
Obrada
Frontalni rad
Heuristiqka metoda
Ci Utvrditi minimalne uslove za dokazivae sliqnosti dva

trougla (analogno stavovima podudarnosti trouglova iz VI razreda).
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik od 15. do 19. str.
Ponovimo: definicija sliqnih trouglova i prvi stav sliqnosti. Postavimo pitae: moe li se utvrditi sliqnost dva trougla
i kad ne znamo da su im jednaka dva para odgovarajuih unutraxih
uglova?
U tom ciu rexavamo primer 1. (Uqenici rade samostalno, na
mestu, pa na tabli, uz eventualnu minimalnu pomo nastavnika.)
Izvedemo formulaciju drugog stava sliqnosti, pa reximo primer 3.
Zatim, radi uoqavaa sliqnosti i razlike u primeni prvog i
drugog stava sliqnosti, reximo i primer 2.
Onda, nastavnik formulixe trei stav sliqnosti, uz napomenu da se ovaj stav moe dokazati, sliqno rexeu primera 1.
Zatim, reximo primer 4.
Nastavnik podseti uqenike na koeficijent proporcionalnosti,
koji se ovde naziva koeficijentom sliqnosti. Onda, uqenici izvedu osobinu: Za dva sliqna trougla, sa koeficijentom sliqnosti k,
vai uslov P : P1 = a2 : a21 .
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 18. i 19. strane.
Sliqnost
25
6. QAS
Sliqnost trouglova
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Uoqiti kada i koji stav sliqnosti treba primeniti. Uvebati primene stavova sliqnosti.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: definicija sliqnih trouglova; osobine sliqnih trouglova (proporcionalnost stranica, obima i povrxina); stavovi
sliqnosti.
Rexavamo zadatke: 31, 32, 33, 34.
Zatim, rexavamo i zadatke: 35, 37, 39.
Onda, rexavamo zadatke u kojima primeujemo sliqnost: 44,
45, 49, 56.
Domai zadatak
36, 40, 46, 54, 59.
26
Sliqnost
7. QAS
Primene sliqnosti na pravougli trougao
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Uoqiti posebne uslove za sliqnost pravouglih trouglova i

stavove (osobine), koji se odnose na sliqne pravougle trouglove.
Posebno, uoqiti geometrijsku sredinu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Qienica da svi pravougli trouglovi imaju po jedan prav

ugao, i svi pravi uglovi su jednaki meusobno, pojednostavuje
uslove (stavove) sliqnosti za dva pravougla trougla. Onda, prvi
i drugi stav sliqnosti imaju jednostavne zahteve (20. i 21. strana u Ubeniku). Izvodei ove uslove (izvode ih uqenici), usput
rexavamo primere 1 i 2.
Stranice pravouglog trougla povezane su Pitagorinom teoremom, pa i trei stav sliqnosti dobija jednostavnu formulaciju
(str. 21).
Zatim, uveravamo se da koliqnici duina dve katete (ili katete i hipotenuze), ne zavise od duina stranica sliqnih pravouglih trouglova. (Reximo primere 3 i 4.) Naglasimo znaqaj ovih
zakuqaka, kao xto je opisano na 22. strani Ubenika.
Onda, izvedemo Euklidov stav (a2 = c p i b2 = c q) i jednakost
2
hc = p q. (Vidi 22. i 23. stranu.)
Uvodimo pojam geometrijske sredine. Zatim, definixemo skup
delta pravouglog trougla:
= {a, b, c, hc , p, q}.
Reximo primer 5.
Nastavnik e, ako mu se ukae prava prilika (solidan razred)
prikazati konstrukciju geometrijske sredine (obojen tekst na 24.
strani).
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4 sa 24. i 25. strane.
27
Sliqnost
8. QAS
Primene sliqnosti na pravougli trougao
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Posebno obratiti pau na specifiqne osobine sliqnih

pravouglih trouglova. Nove osobine kombinovati sa Pitagorinom
teoremom.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formulacije prvog, drugog i treeg stava sliqnosti

i uproxene formulacije istih stavova, primeenih na pravougle
trouglove.
Onda, rexavamo zadatke: 66, 68, 70, 72, 74.
Ponovimo Euklidov stav (a2 = c p i b2 = c q) i vezu h2c = p q,
pa reximo zadatke 77 i 78.
Reximo i zadatak 81.
Domai zadatak 67, 71, 79, 82, zatim iz Radne sveske: Prva
kontrolna veba, od 5. do 8. strane.
28
Sliqnost
9. QAS
Prva kontrolna veba (Sliqnost)
Kontrola znaa
Pismeni rad
Uqenici dobijaju listie sa odxtampanim tekstovima zadataka. (Videti Uputstvo na 3. strani.)
Grupa A)
1. Odredi duinu dui x na slici levo.
2. Date su dui a, b, c na slici desno. Konstrukcijom odredi

du y, tako da bude a : c = y : b.
3. Jednakokraki trougao ABC ima krak duine 17 cm i osnovicu
16 cm, a emu sliqan trougao ima veu visinu duine 21 cm.
Kolika je povrxina sliqnog trougla A1 B1 C1 ?
4. Pravougli trougao ima katete duina 15 cm i 36 cm, a emu sliqan trougao ima obim 6 dm. Odredi duine stranica
sliqnog trougla.
Sliqnost
29
Grupa B)
1. U trapezu na slici levo dijagonala M P deli dijagonalu N Q
na odseqke, koji odreuju razmeru 17 : 10. Duina vee osnovice je 25,5 cm. Odredi duinu mae osnovice trapeza.
2. Nacrtaj du KL duine 6,5 cm, pa konstruixi na oj taqke

M i N , takve da je KM : M N : N L = 3 : 5 : 4.
3. Dui CE i CF su visine paralelograma ABCD na slici desno. Dokai da su trouglovi BCF i CDE sliqni.
4. Hipotenuzina visina hc = CD, pravouglog trougla ABC, pra1
vi na hipotenuzi odseqke AD = 3 cm i BD = 5 cm. Odredi
3
obim trougla ABC.
Grupa V)
1. Du M N na slici levo, prolazi kroz teixte T trougla
ABC. Pri tom je M N = 3 cm. Odredi duinu stranice AB.
2. Date su dui m i n na slici gore desno. Konstruixi du x,

m2
.
tako da je x =
n
3. Prava p, paralelna stranici AB trougla ABC, seqe stranice BC i AC u taqkama A1 i B1 , tako da prepolovi povrxinu
trougla ABC. Ako je A1 B1 = 5 2 cm, odredi duinu dui AB.
4. Hipotenuzina teixna du ima duinu 25 cm, a hipotenuzina
visina je hc = 24 cm. Izraqunaj obim ovog trougla.
30
Sliqnost
Grupa G)
1. Na slici levo prave a i b su paralelne. Kolika je duina
dui x.
2. Na polupravoj Op na slici gore konstruixi taqku N , izmeu

O i M , takvu da je OM : M N = 7 : 4.
3. Trougao ABC ima stranice a = 15 cm, b = 12 cm i c = 2 dm,
Ako je a : a1 = 3 : 5, odredi duine stranica sliqnog trougla
A1 B1 C1 .
4. Hipotenuzina teixna linija ima duinu 20 cm. Iz sredixta M hipotenuze konstruisana je normala na hipotenuzu, do
preseka N sa katetom. Ako je M N = 15 cm, izraqunaj duine
kateta.
Grupa D)
1. Odseqci na pravim m i n raqunaju se od taqke O i izmereni
su u centrimetrima. Prave a i b su paralelne meu sobom.
Odredi duinu dui x.
2. Nacrtaj du AB = 8 cm, pa na oj konstruixi taqku P , tako

4
da je AP = AB.
9
3. Produeci krakova M Q i N P trapeza M N P Q seku se u taqki
R. Osnovice trapeza su 15 cm i 9 cm, a kraci 7 cm i 10 cm.
Koliki je obim trougla P QR?
4. Izraqunaj povrxinu i obim pravouglog trougla ABC, ako mu
je jedna kateta duine 4 dm, a hipotenuzina visina je hc =
2, 4 dm.
31
10. QAS
Taqka i prava. Taqka i ravan
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Uoqiti odnose taqke prema pravoj i prema ravni u trodimenzionalnom prostoru.

Tok qasa
Osnovni tekst
U petom razredu smo razmatrali meusobne poloaje taqke i

prave i naqine obeleavaa. To treba ponoviti i naglasiti pojam
kolinearnih taqaka.
Takoe, ponovimo meusobne poloaje taqke i ravni i odgovarajue obeleavae. Naglasimo pojam komplanarnih taqaka.
Onda, uqenici eksperimentixu sa povlaqeem pravih kroz jednu taqku i kroz dve razliqite taqke. (Koristei se leirom, crtaju modele pravih.)
Uqenici samostalno dolaze do zakuqaka, kao xto je opisano
na 27. i 28. strani Ubenika:
Prava je odreena sa dve razliqite taqke.
Sliqno, kao xto je opisano na 28. i 29. strani, razmatra se
odreenost ravni sa tri nekolinearne taqke.
Ukoliko ima vremena, nastavnik obradi i probleme Koliko
je pravih i ravni?, koji su u Ubeniku xtampani obojenim tekstom (za dodatnu nastavu).
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 sa 31. str.
32
11. QAS
Taqka i prava. Taqka i ravan
Uvebavae
Frontalni rad
Dijalog
Ci Uvebati pravilno oznaqavae odnosa taqke sa pravom i

taqke sa ravni. Prebrojavae pravih i ravni.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: odnos taqke i prave i obeleavae.

Reximo zadatke: 88, 89, 90, 92, 94.
Ponovimo: odnos taqke i ravni i obeleavae.
Reximo zadatke: 86, 95, 98, 99, 100.
Reximo i zadatke: 101, 102 i 103.
Domai zadatak
91, 93, 97, 104, 105.
33
12. QAS
Prava i ravan. Odnos dve prave
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Prouqiti meusobne poloaje prave i ravni i meusobne

poloaje dve prave u trodimenzionalnom prostoru.
Tok qasa
Osnovni tekst
Moemo pripremiti komad kartona, kao model ravni i kao na

slici u Ubeniku (32. strana), probuxiti dve rupe (taqke A i B).
Provlaqeem i zatezaem konca, kao xto je opisano u Ubeniku,
pokaemo: ako su dve razliqite taqke prave u ravni, onda su sve
taqke te prave u ravni.
Uoqavamo da prava prodire ravan ili je paralelna sa ravni.
(Prava je paralelna sa ravni, ako lei u ravni, ili nema zajedniqkih taqaka sa om.)
Zatim, razmatramo uzajamni poloaj dve prave u trodimenzionalnom prostoru. Posebnu pau obratimo na mimoilazne prave, o
kojima do sada nismo uqili. Ukazati na veliku praktiqnu primenu
mimoilaznih pravih (mostovi, nadvoaci, podvoaci, koridori
aviona).
Na kraju, uoqimo da je prava a paralelna nekoj ravni , ako u
ravni postoji prava paralelna sa a.
Reximo primere 1, 2, 3.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 35. i 36. strane.
34
13. QAS
Prava i ravan. Odnos dve prave
Uvebavae
Frontalni rad
Dijalog
Ci Uoqavajui meusobne poloaje pravih i odnose pravih

prema ravni, upoznajemo osnovne osobine trodimenzionalnog prostora.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: odnos prave i ravni.

Rexavamo zadatke 111, 112, 113, 114.
Radi detanog obrazloea i uoqavaa eventualnih alternativnih rexea, nastavnik insistira da se kod svakog zadatka
nacrta odgovarajua slika.
Ponovimo: meusobni poloaji dve prave.
Rexavamo redom zadatke: 115, 116, 117, 119. Ponovo instistiramo na korixeu slike.
Na kraju, rexavamo zadatke 118, 125, 126, 127.
Domai zadatak
120, 122, 124, 128, 130.
35
14. QAS
Dve ravni. Odreenost ravni
Frontalni rad
Obrada
Kombinovana metoda
Ci Posmatraem realnih modela u okolini, uoqiti meusobne

poloaje ravni i utvrditi uslove pod kojim taqke i prave mogu
odrediti ravan.
Tok qasa
Osnovni tekst
Posmatraem poda i plafona, kao i zidova uqionice, uoqavamo mogue meusobne poloaje dve ravni. Kao xto je opisano na 36.
i 37. strani Ubenika, uoqavamo da se dve ravni mogu sei (imaju
zajedniqku pravu) ili biti paralelne. (Ravni i su paralelne,
ako je = ili ako je = .)
Uoqavamo da dve razliqite ravni ne mogu imati taqno jednu
zajedniqku taqku.
Zatim, utvrdimo da ravan seqe paralelne ravni po paralelnim
pravim.
Onda, koristei se modelima ravni, kao xto je opisano na 39.
strani, otkrivamo da ravan odreuju:
prava i taqka van te prave;
dve prave koje se seku;
dve razliqite paralelne prave.
(Odranije znamo da ravan odreuju i tri nekolinearne taqke.)
Takoe, zapamtiemo da dve mimoilazne prave ne mogu da se
smeste u jednu ravan i da dve mimoilazne prave ne odreuju ravan.
Na kraju, reximo primere 1, 2, 3, 4.
Treba neobavezno pomenuti diedar, uz pokazivae modela iz
okoline (dva zida sa zajedniqkom ivicom, dva lista iz kige).
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 sa 42. strane.
36
15. QAS
Dve ravni. Odreenost ravni
Uvebavae .
Rad u parovima
Dijalog
Ci Uoqavae meusobnih poloaja ravni na realnim ili zamixenim modelima. Prebrojavae ravni odreenih razliqitim
kombinacijama datih taqaka i pravih.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, od 27. do 30 str.
Ponovimo: meusobni poloaji dve ravni.

Rexavamo zadatke: 131, 132, 133 i 135. (Za svaki zadatak crtamo odgovarajuu sliku).
Ponovimo: odreenost ravni (datim taqkama i pravim).
Reximo zadatke 138, 139, 140, 141, 145.
Reximo i zadatke 150 i 151.
Domai zadatak
136, 142, 143, 146, 147.
37
16. QAS
Ortogonalna projekcija na ravan
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Definisati pravu normalnu na ravan, rastojae taqke od

ravni i normalnost dve ravni. Definisati pojam ortogonalne projekcije. Izraqunavae raznih duina u vezi sa projekcijama (primena Pitagorine teoreme).
Tok qasa
Osnovni tekst
Izvrximo eksperiment sa pravouglim trouglom iz pribora za

crtae, kao xto je opisano na 43. strani Ubenika, pa na osnovu
toga definixemo pravu normalnu na ravan. Zatim, izvodimo osobine
normale na ravan.
Definixemo rastojae taqke od ravni.
Reximo praktiqan primer 1.
Definixemo normalne ravni, korixeem prave normalne na
ravan.
Zatim, definixemo ortogonalnu projekciju taqke na ravan (46.
i 47. strana u Ubeniku).
Onda, definixemo projekcije dui i figure uopxte. Utvrdimo
da je (i zaxto) projekcija dui maa ili jednaka dui. Na primer:
A1 B1 AB.
Definixemo nagib (ugao) izmeu prave i ravni.
Reximo primer 2.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 sa 48. i 49. strane.
38
17. QAS
Ortogonalna projekcija na ravan
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Dae prouqavae normalnosti u trodimenzionalnom prostoru i osobina ortogonalne projekcije.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: definicija prave normalne na ravan.

Reximo zadatke redom: 163, 161, 162.
Ponovimo: normalnost dve ravni, .
Reximo zadatke redom: 156, 157, 159, 160.
Zatim, reximo zadatak 165.
Ponovimo: ortogonalna projekcija taqke, dui i prave na ravan.
Reximo zadatke redom: 172, 171, 169, 170.
Na kraju, reximo zadatak 180.
Domai zadatak
158, 164, 166, 173, 175, 183, 187.
39
18. QAS
Poliedar
Obrada
Frontalni rad
Ci
Heuristiqka metoda
Uvoee pojmova rogastih i oblih tela.
Tok qasa
Osnovni tekst
Koristei se predmetima iz okruea i donetim modelima,

nastavnik definixe pojam tela. Zatim, uvodi pojam geometrijskog
tela. Izdvajamo rogasta i obla tela. Uqenici na donetim modelima prepoznaju obe vrste tela.
Podsetimo se da odranije poznajemo rogasta tela: kvadar i
kocku. Posmatrajui modele kvadra i kocke, uqenici definixu
pojmove: poliedar, poliedarska povrx, unutraxost (unutraxa
oblast) poliedra, strane, ivice i temena poliedra.
Nastavnik pokazuje modele trostrane i qetvorostrane piramide. Uqenici uoqavaju sliqnosti i razlike ova dva tela. (Ne insistira se na nazivima trostrana i qetvorostrana.)
Reximo primer 1, pa definixemo mreu poliedra.
Zatim, reximo primere 2 i 3.
Nastavnik pokazuje donete mree jox nekih piramida i prizmi. Uqenici sklapaju tela od ovih mrea.
Rexavamo i Vebe 1, 2, 3 i 5 sa 52. strane Ubenika.
Domai zadatak
196, 199, 204.
Vebe, 4. zadatak i iz Zbirke: 191, 192, 193,
40
19. QAS
Rad u nehomogenim grupama
Sistematizovae
Dijalog
Ci Istai i utvrditi najbitnije odnose izmeu osnovnih geometrijskih objekata, taqke, prave i ravni.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik i Zbirka, Druga glava
Nehomogene grupe qine uqenici iz dve susedne klupe.

Ponovimo meusobne odnose dve prave i odnos prave prema ravni, zatim odnos dve ravni i odreenost ravni. Onda, na uobiqajeni
naqin rada sa nehomogenim grupama, rexavamo redom zadatke iz
Zbirke: 96, 104, 105, 106, 121, 123, 130, 144, 147, 149, 143.
Postavamo zadatak 96. Uqenici iz svake grupe meusobno se
konsultuj ru i svi rade. Pritom, proveravaju kako rade ostali iz
grupe. Kad grupa rexi zadatak, prijavuje to nastavniku. Nastavnik qeka da sve, ili skoro sve grupe, rexe zadatak, Onda, izvodi
pred xkolsku tablu jednog uqenika, koji u ime grupe demonstrira
rexee. Nastavnik najqexe izvodi mae vredne uqenike, one koje
treba animirati. Zasluenu ocenu dobijaju svi qlanovi grupe.
Onda se prelazi na rexavae sledeeg odabranog zadatka, ovde
104. itd.
Ponovimo pojam ortogonalne projekcije, pa rexavamo zadatke
173, 174, 182, 184, 185.
Domai zadatak
do 12. strane.
Radna sveska: Druga kontrolna veba, od 9.
41
20. QAS
Druga kontrolna veba.
(Taqka, prava i ravan)
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobija odxtampane tekstove zadataka.
Grupa A)
1. Taqke A, B, C, D, E su temena konveksnog petougla. Koliko je
pravih odreeno ovim taqkama? Navedi sve te prave.
2. Koliko je najvixe ravni odreeno pravom p i nekolinearnim
taqkama A, B, C?
3. Taqka P je u ravni , a taqka Q je iznad ravni, udaena 4 dm
od . Duina ortogonalne projekcije dui P Q na je 9 cm.
Odredi duinu dui P Q.
4. Prava p na slici sadri ivicu AA1 kvadra ABCDA1 B1 C1 D1 .

Uoqi sve prave koje sadre ivice kvadra.
a) Koje su prave paralelne sa p?
b) Koje su prave mimoilazne sa p?
42
Grupa B)
1. Na produetku stranice LM qetvorougla KLM N na slici
levo, data je taqka P . Koliko pravih odreuju taqke K, L, M ,
N , P ? Oznaqi slovima sve prave.
2. Na krunici k date su taqke A, B, C, D. Koliko tetiva krunice k odreuju ove qetiri taqke? Naznaqi slovima svaku
od ovih tetiva.
3. Taqka A je 27 cm ispod ravni , a taqka B je iznad te ravni.
Ortogonalna projekcija dui AB na je duine 9 cm. Ako je
AB = 41 cm, koliko je taqka B udaena od ravni ?
4. Ivice Keopsove piramide oznaqene su slovima: a, b, c, d, e,
f , g, h. Taqka M na slici gore desno je sredixte ivice f .
a) Koliko ravni odreuje taqka M sa ivicama piramide?
b) Nacrtaj preseqnu pravu ravni (a, M ) i (b, M ).
Grupa V)
1. Koliko pravih odreuju taqke A, B, C, M , N na slici levo?
2. Koliko najvixe ravni odreuju tri razliqite paralelne prave a, b, c i taqka P van ih? Naznaqi svaku od tih ravni.
3. Du M N je iznad ravni . Taqka M udaena je od ravni 25 cm,
a taqka N je udaena 5 cm. Kolika je duina dui M N , ako
je ena projekcija duine 21 cm?
4. Taqka T na slici gore desno, pripada ravni trougla P QR.
a) Koje od ivica piramide P QRS mimoilaze pravu ST ?
b) Nacrtaj preseqnu pravu ravni (P, Q, S) i (R, S, T ).
43
Grupa G)
1. Taqka D je na produetku stranice AB trougla ABC na slici levo, a taqka E je van ravni ovog trougla. Koliko pravih
odreuju taqke A, B, C, D, E? Oznaqi svaku od tih pravih.
2. Koliko najvixe ravni odreuju paralelne prave p i q i taqke

A i B, koje su van ovih pravih?
3. Taqka A lei u ravni , taqka B je ispod , udaena 24 cm
od ravni. Ako je AB = 26 cm, odredi duinu ortogonalne projekcije dui AB na ravan .
4. Taqka R je na produetku ivice M N kocke na slici gore desno. Koje od ivica kocke odreuju prave mimoilazne sa pravom
N R?
Grupa D)
1. Koliko pravih odreuju taqke oznaqene na slici levo? Svaku
od tih pravih oznaqi slovima.
2. Koliko najvixe ravni odreuju prave a i b koje se seku i taqke

P , Q, R, van ovih pravih?
3. Projekcija dui AB na ravan je du AB1 , duine 5 3 cm.

Pri tome je BAB1 = 30 . Kolika je duina dui AB?
4. Taqka M , na slici gore desno je van ravni trougla ABC. Taqke A, B, C i M odreuju qetiri ravni. Oznaqi ih slovima.
Taqka N dui AB i neke dve, od qetiri naznaqene taqke, odreuju jox jednu ravan. Oznaqi ovu ravan i nacrtaj pravu po
kojoj ova ravan seqe ravan (A, B, M ).
44
Linearne jednaqine i nejednaqine
21. QAS
Algebarski izrazi. Jednakosti
Frontalni rad
Obnavae
Dijalog
Ci Pripremiti uqenike za obradu linearnih jednaqina i nejednaqina s jednom nepoznatom.

Tok qasa
Osnovni tekst
O izrazima i sreivau izraza dosta smo nauqili tokom ranijih godina.

Podseamo se da postoje brojevni izrazi i izrazi s promenivim veliqinama.
Ako su u brojevnom izrazu odreene (definisane) sve navedene
raqunske operacije, moemo izraqunati egovu brojevnu vrednost.
Navodimo primere izraza koji nisu uvek definisani, kao xto je
dato na 54. strani Ubenika.
Vrednost izraza je odreeni realni broj, pa se na raqunae sa
izrazima primeuju poznati zakoni (osobine) raqunskih operacija.
Izraze s promenivim moemo transformisati, koristei se
ekvivalentnim transformacijama (54. i 55. strana). Uvodimo pojmove identiqki jednakih izraza i izraza koji su identiqki jednaki uz odreeno ograniqee (uslovna identiqnost).
Reximo primer 1.
Onda ponovimo osnovne osobine jednakosti, kao xto je opisano
na 56. strani Ubenika.
Reximo primer 2.
Zatim, raspoloivo vreme do kraja qasa koristimo za rexavae Vebi sa 57. strane.
Domai zadatak Preostali zadaci iz Vebe i iz Zbirke: 206,
207, 208, 209, 210, 211, 212, 213, 214, 215.
45
22. QAS
Ekvivalentne jednaqine. Linearna jednaqina
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Uvoee pojma ekvivalentnih jednaqina. Prouqiti rexea

linearne jednaqine.
Tok qasa
Osnovni tekst
Radi pojaxavaa pojmova: jednaqine, identiqnosti, uslovne

identiqnosti i nemogue jednaqine (netaqne jednakosti), navodimo
primere jednakosti s promenivim veliqinama (57. strana Ubenika) i svaku ponaosob analiziramo (58. i 59. strana).
Definixemo jednaqinu s jednom nepoznatom i rexee jednaqine.
Reximo primer 1.
Uvodimo novo znaqee rexea jednaqine (realan broj koji zadovoava jednaqinu).
Definixemo skup rexea i postupak rexavaa jednaqine.
Definixemo i ekvivalentne jednaqine (koje imaju jednake skupove
rexea).
Onda, definixemo ekvivalentnu transformaciju jednaqine.
Na kraju, podsetimo se na najjednostavniju jednaqinu oblika
ax = b, gde su a i b dati realni brojevi. To je linearna jednaqina.
Podsetimo se na rexea linearne jednaqine, za razne kombinacije brojeva a i b (61. strana u Ubeniku).
Reximo primer 2.
Ako imamo vremena, rexavamo redom i zadatke iz Vebe sa 62.
strane.
Domai zadatak
Preostale Vebe i iz Zbirke 216.
46
23. QAS
Ekvivalentne jednaqine
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Detano izuqavae ekvivalentnosti jednaqina. Upoznavae

sa posebnom vrstom jednaqina identiqnostima.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojmove: jednaqina s jednom nepoznatom, rexee jednaqine i skup rexea jednaqine.
Rexavamo (po izboru) delove zadataka: 217, 218, 219, 220.
Ponovimo: linearna jednaqina i rexavae linearne jednaqine.
Reximo zadatke 222 i 223.
Zatim, reximo zadatke 224 i 225.
Onda, reximo zadatak 227.
Ponovimo pojam ekvivalentne jednaqine (vidi plavi boks na
61. strani Ubenika), pa reximo zadatke 231 i 232.
Domai zadatak Preostali delovi zadataka 217, 218 i 220, zatim: 221, 226, 230, 233, 234.
47
24. QAS
Ekvivalentne transformacije jednaqina
Frontalni rad
Ci
Obrada
Heuristiqka metoda
Svoee sloenih jednaqina na najjednostavniji oblik.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik, od 62 do 67. str.
Znamo da reximo svaku linearnu jednaqinu oblika ax = b.

Koristei se ekvivalentnim jednaqinama, rexavaemo i sloenije jednaqine, tako xto ih uprostimo primenama nekih ekvivalentnih transformacija. Uzimajui u obzir poznate osobine
jednakosti, definixemo ekvivalentne transformacije, koje smo
oznaqili sa E1 , E2 , E3 i E4 . (Postupimo kao xto je opisano na 62.
i 63. strani Ubenika.)
Reximo primer 1, kao ilustraciju i opravdae za korixee
transformacije E1 .
Zatim, reximo primer 2 (primena transformacije E2 ) i primer 3 (primena transformacije E3 ).
Treba skrenuti pau na praktiqan aspekt transformacije
E3 . Poxto se kombinovaem transformacija E1 i E2 u jednaqini
oslobodimo od razlomaka i zagrada i sredimo polinome, moe se
desiti da nepoznata veliqina figurixe na obe strane jednaqine, a
moda se pojavuje na obe strane i konstantni sabirak (poznata
veliqina). Transformacijom E3 se prebace poznate na desnu,
a nepoznate na levu stranu jednaqine, koja se potom lako rexi
(65. i 66. strana Ubenika).
Zatim, reximo primere 4 i 5, koji nas upuuju na oprez pri
primeni ekvivalentnih transformacija.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 67. strane.
48
25. QAS
Ekvivalentne transformacije jednaqina
Rad u parovima
Ci
Uvebavae
Dijalog
Uvebavae tehnike sreivaa jednaqina.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, 41. i 42. strana
Ponovimo pojmove: rexee jednaqine i skup rexea jednaqine,

zatim, pojmove ekvivalentnih jednaqina i ekvivalentnih transformacija.
Ponovimo formulaciju i znaqee transformacije E1 , pa reximo zadatak 237.
Reximo zadatak 236. (Sreujemo polinome na levoj i desnoj
strani jednaqine). Ponovimo formulaciju i znaqee transformacije E2 .
Ponovimo formulaciju transformacije E3 , pa reximo zadatak
238.
Ponovimo definiciju linearne jednaqine: To je jednaqina koja se ekvivalentnim transformacijama svodi na jednaqinu oblika
ax = b.
(Postoje jednaqine koje su ekvivalentne linearnoj jednaqini
imaju isti skup rexea - ali nisu linearne. Na primer: Jednaqina (x + 1)2 = 0 ima skup rexea {1}, kao i linearna jednaqina
x = 1. Meutim, (x + 1)2 = 0 nije linearna jednaqina.)
Reximo i zadatke 239 b) i v) i 240 g) i d).
Domai zadatak
239 i 240.
49
26. QAS
Rexavae linearnih jednaqina
s jednom nepoznatom
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqko-dijaloxka metoda
Ci Rexavati linearne jednaqine primenom ekvivalentnih transformacija.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: formulacije i znaqea ekvivalentnih transformacija E1 , E2 , E3 , E4 .

Kombinovaem (po potrebi) ovih transformacija, linearnu
jednaqinu opxteg oblika
L(x) = D(x)
dovodimo na najjednostavniji oblik: ax = b. Onda, lako nalazimo
rexee.
Rexavamo primer 1, kao xto je navedeno na 68. i 69. strani
Ubenika.
Insistiramo: Dobijeno rexee obavezno proveriti!
Onda, rexavamo primer 2, koji nam predstava jednu nemoguu
jednaqinu (nema rexea) i jednu identiqnost (jednaqina zadovoena za svaku realnu vrednost nepoznate).
Jox jednom se vratimo na praktiqnu primenu transformacije
E3 (tabela na 70. strani).
Reximo i primer 3.
Uqenicima koji ele da nauqe vixe, kao i onima koji ele da
uqestvuju na matematiqkim takmiqeima, preporuqimo da prouqe
obojene tekstove na 71, 72. i 73. strani. To su teme koje izlaze
iz okvira redovne nastave, a obraivae se na qasovima dodatne
nastave.
Domai zadatak Vebe 1, 2, 3, sa 73. strane, a za radoznale,
eventualno i 4, 5, 6.
50
27. QAS
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Usavrxavae praktiqne tehnike rexavaa linearnih jednaqina, primenom ekvivalentnih transformacija.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: pojam linearne jednaqine i rexavae jednaqine najjednostavnijeg oblika ax = b, gde su a i b dati realni brojevi (tekst
Ukratko na 43. strani).
Ponovimo definicije i znaqea transformacija E1 , E2 , E3 , E4 .
Zatim, rexavamo jednaqine iz Zbirke, i to prvo jednostavne.
Reximo zadatak 241. Obavezno proveravamo rexea.
Onda rexavamo zadatke 242 a), b), v), 243 a), b), v), k) i 247
a), b).
Domai zadatak
241 g), d), ), e), ), 242 g), d), 243 g), d), ).
51
28. QAS
Ci
Utvrivae
Dijalog
Dae usavrxavae tehnike rexavaa linearnih jednaqina.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: rexee linearne jednaqine ax = b, gde su a i b dati

realni brojevi.
Ponovimo znaqee transformacija E1 , E2 , E3 , E4 .
Rexavamo zadatke, uz obaveznu proveru rexea: 242 e), 243 i),
j), l), 244 g), d), 246 e), ), 249 b), v), 250 g), d).
Domai zadatak
b), ).
245 ), e), 246 v), g), i), 247 g), z), 249 g), 250
52
Pismeni zadatak
29. QAS
Priprema za prvi pismeni zadatak
Obnavae
Dijalog
Ci Rexavaem bitnih primera odgovarajueg nivoa, pripremiti uqenike za prvi pismeni zadatak.
Tok qasa
Osnovni tekst
Formiramo grupe od uqenika koji sede u dve susedne klupe.

Radimo na naqin uobiqajen za nehomogene grupe. (Videti uputstvo u planu za 19. qas.)
Za razliku od drugih qasova na kojima se radi u nehomogenim grupama, tokom pripreme za pismeni zadatak ne oceujemo rad
uqenika. To naglasimo na poqetku qasa, da bi se uqenici opuxteno
pripremali za pismeni zadatak.
Pre rexavaa zadataka iz odreene teme, ponoviti bitne qienice.
Konaqan izbor rexavanih zadataka zavisi od nivoa znaa uqenika u odeeu. Dajemo xiri izbor, iz kojeg se biraju zadaci prilagoeni odeeu. Zadaci su iz Zbirke.
Prva glava: 14, 15, 17, 20, 23, 24, 47, 48.
Druga glava: 122, 134, 144, 150, 154, 174, 175, 184.
Trea glava: 228 b), v), g), 235, 243 e), ), 245 e), ), 248 b).
Domai zadatak
do 15. strane.
Radna sveska: Prvi pismeni zadatak, od 13.
Pismeni zadatak
53
30. QAS
Prvi pismeni zadatak
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobija svoj listi sa odxtampanim zadacima.
Grupa A)
1 6x
x 3+x
+
=6 +
.
2
4
2
6
x + 12 3x 7
= 3 i
Da li su ekvivalentne jednaqine:
5
4
5(x 3)2 + 5(x + 4)(8 x) 38 = 37? Odgovor obrazloi.
Prava m seqe dve mimoilazne prave p i q. Date su taqke A
i B van ovih pravih. Koliko najvixe ravni odreuju ove tri
date prave i dve date taqke?
Konstruixi jednakostraniqni trougao ABC, kome obim iznosi taqno 11 cm. Uputstvo: Koristi Talesovu teoremu.
Pravougaonik ABCD nagnut je prema ravni pod uglom od
60 , a stranica AB lei u ravni . Ortogonalna projekcija
pravougaonika na je kvadrat povrxine 121 cm2 . Odredi obim
i povrxinu pravougaonika.
1. Rexi jednaqinu: 2x
2.
3.
4.
5.
Grupa B)
1. Rexi jednaqinu: 2x2 + (x 5)2 2(x 7)2 = (x + 6)2 2(3x + 72, 5).
8x 15
= 1, 25 i
2. Da li su ekvivalentne jednaqine: 3x
4
2
x+1
= (x + 0, 5)? Odgovor obrazloi.
0, 2x +
2
3
3. Date su nekomplanarne taqke A, B, C i D. Koliko pravih i
koliko ravni odreuju ove taqke? Sve prave i ravni oznaqi
slovima.
4. Nacrtaj du M N = 11 cm. Zatim, na ovoj dui konstruixi
taqke P i Q, tim redom, tako da se odseqci M P , P Q i QN
1
1
1
odnose kao 3 : 1 : 2 .
2
6
3
5. Du AB prodire ravan , pod uglom od 30 . Duina dui AB
je 17 cm. Ako je taqka B ispod ravni , udaena 3,5 cm, koliko
je taqka B udaena od ?
54
Pismeni zadatak
Grupa V)
2y 7 3y + 1
y+6
=5
.
2
5
2
18 5x
5x
=
i
8
12
(3x5)(x2)(2x5)(x1) = (x1)(x2)? Odgovor obrazloi.
Prava a je mimoilazna sa dve paralelne prave b i c. Date su
i tri nekolinearne taqke, M , N i P . Koliko najvixe ravni
odreuju ove prave i taqke?
U pravouglom trouglu ABC, hipotenuzina visina, du hc =
CD = 60 cm, odreuje na hipotenuzi odseqak AD = 144 cm.
Izraqunaj obim trougla ABC.
Du P Q = 17 cm je iznad ravni , tako da je taqka P udaena
17 cm od ravni. Ortogonalna projekcija dui P Q je duine 15 cm. Rastojae taqke Q od ravni vea je nego rastojae
taqke P . Koliko je od ravni udaena taqka Q?
1. Rexi jednaqinu: y +
2.
3.
4.
5.
Grupa G)
1
8x 3 x 0, 5
+
=3 .
18
10
20
1
11 2y 5 + 4y
+
=1 i
12
15
2
1 y
3y + 1 2(y 1)
= + .
2
3
2 6
Koliko najvixe ravni odreuju dve mimoilazne prave m i n
i tri nekolinearne taqke A, B, C, van ih?
Konstruixi pravilni xestougao, kome je obim taqno 13 cm.
Uputstvo: Koristi Talesovu teoremu.
Taqke A i B su sa iste strane ravni , udaene od ravni redom
20 cm i 28 cm. Kolika je duina dui AB, ako je AB1 = 25 cm?
1. Rexi jednaqinu
2.
3.
4.
5.
Pismeni zadatak
55
Grupa D)
3(1, 2 y) 5 + 7y
9y + 0, 2 4(13y 0, 6)
= y
.
10
4
20
5
Pokai da su ekvivalentne jednaqine:
4(23 2x) 11x + 1
2(5x 2)
17 =
i
9
5
3
x2 3 = 4(1 x) + 2(x + 1) + (x 1)(x + 1).
Date su prave a i b koje se seku i van ih qetiri nekomplanarne taqke M , N , P i Q. Koliko najvixe ravni odreuju ove
prave i taqke?
Konstruixi du x, koja zadovoava uslov x : a = a : b, pri
qemu je a = 6 cm i b = 8 cm. Zatim, iz date proporcije izraqunaj duinu dui x, pa leirom proveri da li si se taqno
konstruisao.
U ravni dat je pravougli trougao ABC, sa pravim uglom C.
U taqki C postavena je du CD = 7 cm, normalna na ravan
. Odredi duinu hipotenuze AB, ako je AD = BD = 11 cm.
1. Rexi jednaqinu:
2.
3.
4.
5.
56
Pismeni zadatak
31. QAS
Ispravka pismenog zadatka
Frontalni rad
Uvebavae
Dijalog
Ci Ukazati na sistematske i pojedinaqne karakteristiqne grexke, uz pouku o naqinu ispravaa tih grexaka.
Tok qasa
Nastavnik saopxtava i analizira opxte rezultate. Ukoliko je
bilo masovnih grexaka, ukazuje na ih i na potrebu i naqin kako
da se isprave. Zatim, istiqe i jox neke uoqene karakteristiqne
grexke.
Naravno, treba iskoristiti svaku priliku da se neke pozitivne qienice istaknu i uqenici pohvale, jer pohvala daje pozitivnije i blagotvornije efekte, nego kritika.
Onda se komentari ilustruju rexavaem zadataka na xkolskoj
tabli. Ako je potrebno ukazati na vixe detaa, pojedine zadatke
radi sam nastavnik.
Poeno je da se uradi svih pet zadataka, a ako nema vremena
za sve grupe, treba uraditi bar po jedan zadatak iz svake grupe.
57
32. QAS
Primene linearnih jednaqina
Rad u parovima
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Osposobiti uqenike da postavene problemske situacije

predstave u obliku jednaqina s jednom nepoznatom i preko jednaqina dou do praktiqnog rexea problema.
Tok qasa
Osnovni tekst
Kao xto je opisano na 74. strani Ubenika, istiqemo znaqaj

jednaqina u rexavau mnogih praktiqnih problema. Ovde emo
prouqavati probleme qiji matematiqki model predstava linearnu jednaqinu s jednom nepoznatom.
Najpre uoqimo neke standardne sluqajeve, koji se izraavaju
jednostavnim izrazima sa osnovnim raqunskim operacijama. (To je
plavo obojen tekst na 74. strani.)
Onda, rexavamo primere navedene u Ubeniku. Primeri su
odabrani tako da se obuhvate razliqite situacije, koje se na specifiqan naqin matematiqki modeliraju.
Rexee svakog uraenog primera kontrolixemo, ali ne u jednaqini koju smo naqinili modeliraem, nego u tekstu zadatka.
Na kraju, navedeni su problemi kretaa (primer 7), proporcionalne podele (primer 8), odnosi godina starosti qlanova porodice (primer 9) i problem zajedniqkog rada (primer 10).
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 78. strane.
58
33. QAS
Primena linearnih jednaqina
Uvebavae
Ci Uvebavae matematiqkog modeliraa i rexavaa tekstualnih problema.

Tok qasa
Osnovni tekst
Nehomogene grupe formiramo od uqenia iz dve susedne klupe.

Ponovimo neke standardne sluqajeve matematiqkog modeliraa (tekst Ukratko na 47. i 48. strani Zbirke).
Na uobiqajen naqin za rad u nehomogenim grupama (vidi pripremu za 19. qas) rexavamo redom zadatke: 261, 262, 263, 264, 267,
277, 279, 282, 288, 291, 292, 295, 298, 304.
Ako neki od predvienih zadataka ne reximo zbog nedostatka
vremena, ostavamo ga za domai rad.
Kod rexavaa svakog zadatka posebnu pau obratimo na odreivae nepoznate veliqine prema tekstu i na proveru rexea, opet
prema tekstu, a ne prema postavenoj jednaqini.
Domai zadatak
265, 270, 276, 280, 284, 285, 293, 297, 299, 303.
59
34. QAS
Linearna nejednaqina.
Ekvivalentne nejednaqine
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Podsetiti se na osobine nejednakosti, pojam nejednaqine

i rexea nejednaqine. Uvesti pojam ekvivalentnih nejednaqina i
ekvivalentne transformacije nejednaqina.
Tok qasa
Osnovni tekst
Podsetimo se na osobine nejednakosti (78. i 79. str. u Ubeniku).

Zatim se podsetimo na pojmove nejednaqine i rexea nejednaqine. Uzimamo u obzir samo linearne nejednaqine s jednom nepoznatom.
Na primeru nejednaqine 5 x > 0 uoqavamo oblik rexea nejednaqine i naqine egovog predstavaa: zapisom, x < 5, intervalom, x (, 5) i grafiqki na brojevnoj pravoj, kao xto je
prikazano slikom na 80. strani.
Zatim, definixemo skup rexea nejednaqine i ekvivalentne
nejednaqine.
Rexavajui primer 1 pokazujemo kako skup rexea zavisi od
skupa na kojem je definisana nejednaqina.
Onda, reximo primer 2.
Uvodimo pojam ekvivalentne transformacije nejednaqina i definixemo transformacije N1 , N2 , N3 , N4 , kao xto je opisano na 81.
i 82. strani. Korixeem ovih transformacija uproxavamo nejednaqine, nastojei da ih svedemo na oblik linearne nejednaqine
ax > b (ax < b i sl.).
b
Ponovimo rexavae nejednaqine ax > b. (Za a > 0 je x > , a
a
b
za a < 0 je x < . Za a = 0, ako je b 0 nema rexea, a ako je b < 0,
a
rexee je svaki realni broj x).
Reximo i primer 3.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 83. strane.
60
35. QAS
Linearna nejednaqina
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Uoqiti osobine nejednakosti i uvebati predstavae rexea grafiqki i u obliku intervala. Razlikovati stroge od nestrogih nejednakosti.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo osobine nejednakosti, pojmove nejednaqine, rexea

nejednaqine, skup rexea, ekvivalentne nejednaqine. Predstavae rexea grafiqki i u obliku intervala.
Ponovimo rexavae linearne nejednaqine ax > b (ax < b i sl.),
gde su a i b dati realni brojevi.
Onda, rexavamo zadatke 306, 308, 310.
Zatim, rexavamo zadatke 311, 312, 314 a), b).
Rexavamo i zadatke 318 a), d), ), e), 319.
Ponovimo definicije i znaqee ekvivalentnih transformacija N1 i N2 , pa reximo zadatak 316.
Domai zadatak
324.
309, 314 v), g), d), ), 315, 317, 318 i), j), k),
61
36. QAS
Rexavae linearnih nejednaqina
s jednom nepoznatom
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Po analogiji sa rexavaem linearnih jednaqina, rexavati

linearne nejednaqine primenom ekvivalentnih transformacija N1 ,
N2 , N3 i N4 .
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo definicije i znaqea ekvivalentnih transformacija N1 , N2 , N3 i N4 .

Definixemo opxti zadatak: proizvonu datu linearnu nejednaqinu, primenom ekvivalentnih transformacija, svesti na najjednostavniji oblik: ax > b, ili ax < b, ili ax b ili ax b. Dobijena rexea predstaviti grafiqki i u obliku intervala. Voditi
raquna o skupu na kojem je definisana nejednaqina.
Rexavamo primere 1 i 2.
Onda, rexavamo primer 3 (definisan na skupu N0 ) i primer
4 (definisan na skupu Z).
Zatim, reximo i primer 5, nejednaqinu koja je definisana na
skupu prostih prirodnih brojeva.
Na kraju, reximo i nejednaqine sa apsolutnim vrednostima
(obojeni tekst na 86. strani).
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 87. strane.
62
37. QAS
Rexavae linearnih nejednaqina
Rad u parovima
Ci
Uvebavae
Dijalog
Uvebati primenu ekvivalentnih transformacija.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo definicije i znaqea ekvivalentnih transformacija N1 , N2 , N3 , N4 . Onda, rexavamo nejednaqine svih oblika: >, <,
, , definisanih na raznim skupovima. Za svaku nejednaqinu koja
ima rexea, skup rexea predstaviti grafiqki i u obliku intervala. U sluqajevima kad je nejednaqina definisana na skupovima Z,
N , N0 ili na skupu prostih brojeva, rexee predstaviti u obliku
skupa, nabrajaem elemenata.
Rexavamo zadatke: 326 (po izboru), 327 d), ), 328 a), b), v),
329 ), e), ), 330 v), g), 334 b), v), 335 a), g), 336 a).
Domai zadatak
v), 337 a), b).
327 g), d), 328 g), d), 329 a), d), 330 d), 333 a),
63
38. QAS
Primene linearnih nejednaqina
Uvebavae
Heuristiqka metoda
Ci Uoqiti praktiqne probleme, qija se rexea svode na rexavae odgovarajuih linearnih nejednaqina s jednom nepoznatom.
Tok qasa
Osnovni tekst
Pojedina tvrea, u kojima se ne pomiu relacije vee, ni

mae, u matematiqkom modelu izraavaju se preko nejednakosti.
Neke od takvih sluqajeva uoqavamo rexavajui primer 1.
Uporeivae brojevnih vrednosti izraza, takoe dovodi do nejednakosti, kao u primeru 2.
Grafiqko prikazivae rexea olakxava odreivae zajedniqkih rexea dveju nejednaqina. U to se uveravamo rexavaem primera 3.
Odreivae znaka razlomka, najqexe zahteva nalaee zajedniqkih rexea dveju nejednaqina, kao u primeru 4.
Uslov da je vrednost nekog izraza s promenivom izmeu dve
date vrednosti (ili dva izraza), dovodi do tzv. dvostruke nejednakosti. Rexavaem primera 6, u kome se koriste uslovi iz nejednakosti trougla, upoznajemo se sa rexavaem dvostruke nejednakosti.
Na kraju, rexavaem primera 5, upoznajemo nejednakost sa apsolutnom vrednoxu.
Naprednijim uqenicima se predloi da sami proqitaju obojeni tekst Neke nejednakosti na 90. i 91. strani.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 sa 90. str.
64
39. QAS
s jednom nepoznatom
Sistematizovae
Dijalog
Ci Utvrditi osnovne ideje u rexavau i primenama linearnih jednaqina i nejednaqina s jednom nepoznatom i pripremiti se
za sledeu kontrolnu vebu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Grupe odreujemo na uobiqajeni naqin: to su uqenici iz dve

susedne klupe.
Rexavamo jednaqine i nejednaqine sa razlomcima i zagradama,
birajui zadatke: 244 a), b), 245 z), i), 246 z), 247 ), e), 248 v),
330 g), ), 332 g), 337 v).
Zatim, biramo probleme iz primene jednaqina i nejednaqina,
zadatke: 275, 281, 294, 301, 344, 352 g), 354.
Domai zadatak
do 19. strane.
Radna sveska: Trea kontrolna veba, od 16.
65
40. QAS
Trea kontrolna veba. (Linearne jednaqine i nejednaqine)
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobije listi sa svojim zadacima.
Grupa A)

1
2
4 3y
= 3.
Rexi jednaqinu: 5 y +
3
2
Dokai da je svaki realan broj x rexee nejednaqine
x+6
x+4
6<x
.
2
2
Jedna stranica pravougaonika je 7 cm, a dijagonala je za 1 cm
dua od druge stranice. Koliki je obim pravougaonika?
Odredi prirodni broj n, tako da je razlika A B izraza
n+3
5n
iB=
2 pozitivna.
A=1+
2
5
1.
2.
3.
4.
Grupa B)
7x 11(x + 3)
3x 1 13 x
3.
5
2
3
6
2. U skupu prirodnih brojeva rexi nejednaqinu:
(x 2)(3 x) > x (x 3)2 .
3. Strelac gaa u metu. Za svaki pogodak u metu dobija 5 bodova,
a za svaki promaxaj oduzimaju mu se 3 boda. Kad je ispalio
xesnaesti hitac i promaxio metu, imao je 0 bodova. Koliko
je puta pre toga pogodio metu?
2z + 3
1
1
.
4. Odredi ceo broj z, takav da je <
2
3
2
1. Rexi jednaqinu:
66
Grupa V)
2x + 3 5x 14
x+1
=
3.
3
12
4
2x + 1 2 x
.
2. Rexi nejednaqinu: 1
5
3
3. Milica bi zavrxila jedan posao za 10 sati. Ali, ako bi joj
Zoran pomogao dva sata, posao bi bio zavrxen za 6 sati. Za
koje bi vreme Zoran sam zavrxio ovaj posao?
k+3
ne bude vea od
4. Odredi broj k, tako da vrednost izraza
2
4k
vrednosti izraza 4 + .
3
1. Odredi skup rexea jednaqine:
Grupa G)
y+1
1
y 1 4y 1
=
.
3
15
5
15
1
1 x 2x + 13
2x
+1 1 +
.
2. Rexi nejednaqinu:
5
2
5 7
10
3. Nikola krene pexice iz Xapca ka Loznici i prelazi qetiri
kilometra na sat. Tri sata kasnije za im krene Duxan i
stigne ga u podne, posle qetiri sata hodaa. Kojom brzinom
se kretao Duxan?
4. Odredi nenegativan ceo broj m, takav da vrednost izraza
2
1 2m
ne bude vea od vrednosti izraza (m 2).
6
3
1. Rexi jednaqinu:
Grupa D)
1. Koji realan broj x predstava rexee jednaqine:
1 7x 4
7x 6 1 3x + 5
+ +
= 5x +
.
3
2
6
3
6
x 1
2. Rexi nejednaqinu: 7x + 10, 1 + (3x 1).
5 2
3. Oxtri uglovi pravouglog trougla razlikuju se za 6 30 . Odredi te uglove.
4. . Odredi prost prirodni broj p, koji zadovoava uslov
2
19
2
< 1 + (p 3) .
3
3
2
67
Prizma
41. QAS
Prava prizma. Elementi prizme
Frontalni rad
Obrada
Demonstrat. i dijaloxka metoda
Ci Upoznavae sa pravim trostranim, qetvorostranim i xestostranim prizmama. Posebno, uoqavae veza izmeu ivica i dijagonala prizme (primena Pitagorine teoreme).
Tok qasa
Osnovni tekst
Potrebno je pripremiti modele raznih trostranih, qetvorostranih i xestostranih prizmi (od drveta ili kartona) i posebno, bar jednu kosu prizmu. Osim toga, za kocku, kvadar, pravilnu
trostranu i pravilnu xestostranu prizmu, treba imati modele od
ice, sa posebno obojenim dijagonalama i visinama.
Ponovimo pojam poliedra. Zatim, koristei modele i pripremene slike, kao na 92. i 93. strani Ubenika, definixemo pravu
prizmu. Zatim, kao posebne vrste pravih prizmi, definixemo pravilne prizme.
Onda, definixemo elemente prizme: osnovu (bazu), boqne strane, omotaq, ivice, temena, dijagonale tela i visinu. Istiqemo dijagonale strana prizme, kao odranije poznat pojam iz prouqavaa
mnogouglova.
Kao xto je opisano na 94. strani, upoznajemo se sa posebnim
vrstama (i imenima) prizmi.
Definixemo ravne preseke prizme, paralelne i dijagonalne
preseke, sa posebnim osvrtom na dijagonalne preseke i ihove
povrxine. Dijagonalni presek je karakteristiqan za prizmu, jer se
u emu uoqavaju visine i dijagonale prizme.
Korixeem Pitagorine teoreme dolazimo do veza dijagonala
sa ivicama prizme, posebno kod kvadra, kocke i pravilne xestostrane prizme.
Rexavaem primera 1, 2, 3, 4, upoznajemo se sa pojedinim od
pomenutih prizmi.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 97. strane.
68
Prizma
42. QAS
Prava prizma
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Izraqunavae elemenata prizme (ivice, visina, dijagonale,

dijagonalni presek). Pritom, posebno obraamo pau na pojavu
jednakokrakih pravouglih trouglova i trougla koji predstava polovinu jednakostraniqnog trougla.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo bitne pojmove i osobine prizmi o kojima je bilo reqi prethodnog qasa (tekst Ukratko na 62. i 63. strani Zbirke).
Posebno, podsetimo se na osobine dva vana pravougla trougla,
koje smo prouqavali u VI i VII razredu (dve slike na 63. strani).
Rexavamo zadatke 362, 363, 364, 368, 375, u kojima prepoznajemo qetvorostrane prizme.
Zatim, rexavamo zadatak 367 (trostrana prizma).
Na kraju, reximo i zadatke 380 i 381, koji se odnose na pravilnu xestostranu prizmu.
Domai zadatak
361, 365, 369, 370, 374, 382, 383.
Prizma
69
43. QAS
Mrea i povrxina prizme
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Crtaem mree i izradom modela, stvoriti plastiqnu sliku o prizmi i time izraqunavae elemenata prizme (i povrxine)
uqiniti oqiglednijim.
Tok qasa
Osnovni tekst
Za ovaj qas treba pripremiti modele kocke, kvadra, pravilne trostrane i pravilne xestostrane prizme, naqiene od taeg
kartona. Strane tela su spojene sa malo selotejpa, tako da se mogu
lako odlepiti i razviti u mreu.
Razmatramo prvo mree kocke, zatim trostrane i xestostrane
prizme, kao xto je opisano na 97, 98. i 99. strani Ubenika. Koristei se prikazanim mreama, definixemo povrxinu prizme kao
zbir povrxina svih mnogouglova koji ograniqavaju prizmu. Odatle
direktno sledi opxta formula P = 2B + M , gde sa B oznaqavamo
povrxinu osnove, a sa M povrxinu omotaqa prizme.
Opxtu formulu primenimo najpre na kocku i kvadar, pa reximo primer 2.
Zatim, reximo primere 3 i 4, koji se odnose na kosougle paralelepipede (qije su osnove kosougli paralelogrami).
Na kraju, reximo i primer 5.
Domai zadatak Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, sa 101. i 102. strane.
Za sledei qas uqenici e doneti komad jaqeg papira, formata A3,
makaze i selotejp.
70
Prizma
44. QAS
Povrxina prizme
Uvebavae
Rad u parovima
Ci
Dijalog
Izraqunavaem povrxina nastaviti prouqavae prizmi.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojmove: mrea i povrxina prizme i opxtu formulu:

P = 2B + M . (Vidi tekst Ukratko na 65. strani.)
Najpre, napravimo mree i modele prizmi iz zadataka 386 a),
b), 387, 388, 389. (Nastavnik podeli zadatke na xest parova, tako
da svaki par izradi po jedan model.)
Onda, rexavamo zadatke 391 a), g), 393 a), 394.
Zatim, reximo zadatke 395 a) i 396 v).
Domai zadatak
386 v), 390, 392, 395 b), v), 396 a), g), 403, 407.
71
Prizma
45. QAS
Povrxine pravilne trostrane, qetvorostrane i xestostrane prizme
Frontalni rad
Ci
Obrada
Heuristiqka metoda
Upoznavae posebnih osobina pravilnih prizmi
Tok qasa
Osnovni tekst
Podsetimo se na formule za izraqunavae povrxina trouglova, qetvorouglova i pravilnog xestougla (plavi boks na 103. strani).
Zatim, opxte formule za povrxine prizmi, primenimo na pravilne prizme. Vodimo raquna o tome da je osnova pravilni mnogougao (qiju povrxinu znamo da izraqunamo), a omotaq se sastoji od
podudarnih pravougaonika. Tako dobijemo formule, koje su navedene na 102. strani.
Onda, rexavamo primere 1, 2 i 3, gde sreemo, redom, pravilne qetvorostrane, trostrane i xestostrane prizme.
Ne treba smetnuti s uma da je i kocka pravilna (qetvorostrana) prizma.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, sa 104. strane.
72
Prizma
46. QAS
Povrxine pravilnih prizmi
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Nastavak prouqavaa pravilnih prizmi. Posebno uoqavamo

jednakoiviqne pravilne prizme.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formule za izraqunavae zapremina pravilnih prizmi (tekst Ukratko na 68. strani).
Onda, rexavamo zadatak 411 (kocka).
Zatim, rexavamo zadatke 413 a), b), 414 a) i 415 b), koji se
odnose na pravilne qetvorostrane prizme.
Onda, rexavamo zadatke o pravilnim trostranim prizmama:
420 a), g), d) i 422 a).
Na kraju, reximo zadatke 423 a),b) i 425 b), koji se odnose na
pravilne xestostrane prizme.
Domai zadatak
412, 413 v), 415 v), 416, 421, 424.
73
Prizma
47. QAS
Zapremina prizme
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Na jednostavnom primeru objasniti zapreminu kvadra

(V = B H), pa pokazati da ta formula vai za svaku prizmu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Svako telo zahvata deo prostora. Pritom, ako se dogovorimo xta predstava jedinicu mere zahvaenog dela prostora, moi
emo da merimo taj deo prostora. Najjednostavnije je za jedinicu
uzeti odreenu kocku. U skladu sa jedinicama kojim merimo duinu (ivice), uzeemo za jedinicu kocku ivice 1 cm. Tu jedinicu
oznaqavamo sa 1 cm3 (kubni centimetar) i nazivamo je jediniqnom
kockom. Definixemo zapreminu tela kao broj, koji pokazuje koliko se jediniqnih kocki i odreenih enih delova moe napakovati
(bez preklapaa) u to telo.
Navodimo osobine zapremine (plavi boks na 105. strani).
Onda, kao xto je opisano na 105. strani, izvedemo formulu
za zapreminu kvadra (V = a b c). Budui da je povrxina osnove
B = a b i visina c = H, ova formula dobija oblik: V = B H.
Koristei se razloivom i dopunskom jednakoxu ravnih povrxi (gradivo VI razreda), dokazujemo da formula V = B H vai
za proizvonu pravu prizmu. Ovo je opisano na 106, 107. i 108.
strani Ubenika.
Radi primene formule, rexavamo primere 1, 2 i 3.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4 sa 109. strane.
74
Prizma
48. QAS
Zapremina prizme
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Primeniti Pitagorinu teoremu pri odreivau elemenata

potrebnih za izraqunavae zapremine prizme.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojam i osobine zapremine tela i definiciju jediniqne kocke. Zatim, ponovimo formule nauqene proxlog qasa (tekst
Ukratko sa 70. strane).
Rexavamo zadatke: 426 a), v) i 427 (kvadar).
Zatim, radimo zadatke 430 i 431 (qetvorostrana prizma).
Onda, izraqunavamo zapremine trostranih prizmi, zadaci 428
i 429.
Reximo jox i zadatke: 433, 434, 439 i 444.
Domai zadatak 432, 436, 437, 440, 442. Zatim, iz Radne sveske,
qetvrta kontrolna veba, od 20. do 23. strane.
75
Prizma
49. QAS
Qetvrta kontrolna veba. (Prizma)
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobija listi sa odxtampanim svojim zadacima.
Grupa A)
1
dm2 ,
8
a povrxina dijagonalnog preseka je 4 dm2 . Odredi visinu prizme.
2. Obim osnove pravilne trostrane prizme je 18 cm. Ako je visina tela dva puta
vea od osnovne ivice, kolika je povrxina
prizme. Raqunaj 3 = 1, 73.
3. Kvadar sa osnovnim ivicama duina 5 cm i 12 cm ima dijagonalni presek povrxine 91 cm2 . Izraqunaj povrxinu kvadra.
4. Osnova prave prizme je romb sa tupim unutraxim uglom od
120 . Ako su sve ivice prizme duine 10 cm, kolika je povrxina tela?
1. Osnova pravilne qetvorostrane prizme ima povrxinu 3
Grupa B)
1. Pravilna xestostrana prizma, osnovne ivice 4 cm, ima vei
dijagonalni presek obima 46 cm. Kolika je vea dijagonala
ove prizme?
2. Izraqunaj povrxinu
pravilne qetvorostrane prizme kojoj je
dijagonala osnove 6 2 cm i dijagonala tela 11 cm.
3. Osnova prave prizme je pravougli trougao kome je jedna kateta
duine 9 cm. Najvea boqna strana je kvadrat. Ako se nepoznate osnovne ivice razlikuju za 1 cm, izraqunaj povrxinu
prizme.
4. Romb sa dijagonalama duina 15 cm i 2 dm predstava osnovu prizme. Izraqunaj zapreminu ove prizme, ako je en mai
dijagonalni presek kvadrat.
76
Prizma
Grupa V)
1. Dijagonala pravilne qetvorostrane prizme je 28 cm, a dijagonala ene boqne strane je 20 cm. Odredi visinu ove prizme.
2. Visina pravilne qetvorostrane prizme je H = 7 cm. Ako je
povrxina omotaqa 84 cm2 , kolika je povrxina cele prizme?
3. Kvadratni metar lima prodaje se po ceni od 10 evra za 1 m2 .
Koliko novca treba za kupovinu lima,
od kojeg emo naqiniti
185 jednakih kocki, dijagonale d = 3 6 cm?
4. Osnova prave prizme je jednakokraki trougao, kome je osnovica 6 cm, a visina koja odgovara osnovici je 4 cm. Izraqunaj
povrxinu prizme, ako su joj dve boqne strane kvadrati.
Grupa G)
1. Kvadar ima dijagonalu duine 26 cm i visinu H = 24 cm.
Ako je jedna osnovna ivica duine 6 cm, odredi duinu druge
osnovne ivice.
2. Pravilna xestostrana prizma ima visinu H = 2 3 cm. Povrxina omotaqa qetiri puta je vea od povrxine osnove. Kolika
je povrxina prizme?
3. Jedna osnovna ivica kvadra je duine 12 cm, a dijagonala
odgovarajue boqne strane je 2 dm. Ako je dijagonala druge
boqne strane 34 cm, izraqunaj povrxinu kvadra.
4. Izraqunaj zapreminu prave prizme, kojoj
je osnova jednakokraki pravougli trougao hipotenuze c = 6 2 cm, a visina je
jednaka kateti osnove.
Grupa D)
1. Kvadar dijagonale d = 25 cm, ima jednu osnovnu ivicu duine 16 cm i dijagonalu osnove d1 = 2 dm. Kolika je povrxina
dijagonalnog preseka?
2. Osnova kvadra je kvadrat povrxine 18 cm2 . Ako je dijagonala
boqne strane 13 cm, kolika je povrxina omotaqa?
3. Osnova prave prizme je pravougli trougao hipotenuze duine 2 dm i jedne katete duine 16 cm. Najmaa boqna strana
prizme je kvadrat. Kolika je povrxina tela?
4. Povrxina dijagonalnog preseka pravouglog paralelepipeda je
840 cm2 . Visina tela je 24 cm. Ako je jedna osnovna ivica duine 21 cm, izraqunaj zapreminu tela.
Prizma
77
50. QAS
Zapremine pravilnih prizmi
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Na osnovu dosadaxih iskustava i saznaa o prizmama, a

posebno o pravilnim prizmama, uqenici samostalno otkrivaju posebne formule za zapremine pravilne trostrane, qetvorostrane i
xestostrane prizme.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo posebne formule za izraqunavae zapremina kocke i

kvadra. Zatim, ponovimo opxtu formulu za zapreminu proizvone
prizme.
Onda, ponovimo definiciju pravilne prizme.
Podsetimo se na formule za povrxine: jednakostraniqnog trougla, kvadrata i pravilnog xestougla.
Uqenici su rasporeeni u nehomogene grupe na uobiqajeni naqin, iz dve susedne klupe.
Nastavnik inicira uqenike da iz opxte formule za zapreminu
proizvone prizme sastave posebnu formulu za zapreminu pravilne trostrane prizme.
Onda, uqenici izvedu formulu za zapreminu pravilne qetvorostrane prizme, pa reximo primer 2.
Na kraju, uqenici otkriju formulu za izraqunavae zapremine
pravilne xestostrane prizme i rexe primer 3.
Onda, reximo jox primere 4 i 5.
Dae, koliko vreme dozvoli, rexavamo zadatke iz Vebe sa
111. strane Ubenika.
Domai zadatak
Preostale Vebe i iz Zbirke: 454, 463, 472.
78
Prizma
51. QAS
Zapremina prizme
Uvebavae
Dijalog
Ci Izraqunavae zapremina raznih vrsta prizmi, uz primenu

Pitagorine teoreme.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo opxtu formulu za zapreminu prizme (V = B H) i

posebne formule za zapremine pravilnih prizmi.
Rexavamo redom zadatke: 435, 438, 441, 448.
Zatim, raqunamo zapremine pravilnih prizmi, rexavajui zadatke: 453, 456, 457, 465, 467, 474.
Domai zadatak
443, 445, 447, 458, 459, 462, 466, 468, 475.
79
Prizma
52. QAS
Povrxina i zapremina prizme primena
Frontalni rad
Ci
Uvebavae
Dijaloxko-heuristiqka metoda
Uoqiti praktiqnu primenu povrxina i zapremina prizme.
Tok qasa
Osnovni tekst
Rexavamo tekstualne zadatke sa temama iz realnog okruea.

Nastavnik qita tekst zadatka, a uqenici samostalno rexavaju redom primere 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 111. i 112. strane.
Treba tolerisati i konsultacije sa susedom u klupi. Bitno je
dati priliku uqenicima da sami dou do rexea. Nastavnik saqeka da rexee prijavi nekoliko uqenika, a onda odabere jednog
da rexee demonstrira na tabli. Ne treba insistirati na crtau odgovarajue slike. Ali, ako uqenik eli da prikae sliku, ne
treba ga u tome spreqavati.
Na kraju, nastavnik upoznaje uqenike sa Kavaerijevim principom, uz odgovarajui crte, kao xto je dato na kraju 113. strane
u Ubeniku. Treba naglasiti da se ovaj princip usvaja bez dokaza i da je vrlo koristan kod izraqunavaa zapremina tela. (I mi
emo ga kasnije koristiti.)
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 113. strane.
80
Prizma
53. QAS
Povrxine i zapremine prizmi primene
Rad u parovima
Uvebavae
Ci Uoqavae prizmi u realnom okrueu i primena nauqenih

formula.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, 74. i 75. str.
Nastavamo rexavae zadataka, u kojima su povrxine i zapremina prizmi deo praktiqnog problema.
Rexavamo najpre zadatke: 476, 477, 479.
Zatim, raqunamo mase zadatih tela, rexavajui zadatke: 481,
482, 483, 488.
Na kraju, rexavamo probleme kombinatornog tipa, zadatke 489,
486, 487.
Domai zadatak
478, 480, 484, 485, 490.
81
Pismeni zadatak
54. QAS
Priprema za drugi pismeni zadatak
Rad u homogenim grupama
Ci
Obnavae
Dijalog
Priprema uqenika za predstojei pismeni zadatak.
Tok qasa
Osnovni tekst
Da bi se veini uqenika posvetila paa u skladu sa ihovim

znaem i interesovaem, treba uqenike rasporediti po grupama u
tri nivoa: osnovni, sredi i vixi. U svakoj grupi je 4 do 6 uqenika. Nastavnik predloi sastave grupa, na osnovu procene znaa
pojedinih uqenika, ali dopuxta da se pojedini uqenici opredele
po svom nahoeu. Takoe, ako neko shvati da je svoje znae precenio ili podcenio, dozvoava mu premextaj i u toku rada na qasu.
Svaka grupa dobija svoje zadatke odxtampane na posebnim listiima. Ukoliko neka grupa brzo rexi sve postavene zadatke,
moe traiti dodatak.
Zadaci se rexavaju u grupama, na mestu. Potom, po izboru nastavnika, rexea nekih od zadataka demonstriraju pojedini uqenici na xkolskoj tabli.
Izbor zadataka se moe meati od odeea do odeea. Dajemo predlog izbora zadataka iz Zbirke.
A (osnovni nivo): 283, 296, 336 v), 353 g), 371, 460.
B (sredi nivo): 277, 300, 339, 355 a), 373, 469.
V (vixi nivo): 299, 304, 340, 355 b), 385, 471.
Domai zadatak
do 26. strane.
Radna sveska: Drugi pismeni zadatak, od 24.
82
Pismeni zadatak
55. QAS
Drugi pismeni zadatak
Kontrola znaa
Pismeni rad
Grupa A)
1x x7 7
x3 x
=
.
6
2
3
2
3
2x + 1 3 x
1
.
Rexi nejednaqinu: 1
3
5
3
U trouglu ABC ugao je za 14 vei od ugla , a je duplo

vei od . Odredi unutraxe uglove ovog trougla.
Dijagonala kvadra je d = 65 cm, a osovne ivice su a = 15 cm i
b = 2 dm. Kolika je visina kvadra?
Visina kvadra je 5,5 cm. Izraqunaj povrxinu i zapreminu
kvadra, ako mu je omotaq 231 cm2 , a osnovne ivice obrazuju
razmeru 2 : 5.
1. Rexi jednaqinu
2.
3.
4.
5.
Grupa B)
1. Rexi jednaqinu 25
11y + 1 4(13 2y)

2(5y 2)
=
.
9
3
3
2. Rexi nejednaqinu
2x(x + 4) + (x 1)(x + 1) + 5 (x 2)(x + 3) + (x + 4)2 + x(x + 2).
3. Za koje celobrojne vrednosti promenive n vrednost izraza
1
2
1 1 (n 1) predstava duinu osnovice jednakokrakog tro3
2
ugla, kome je krak duine 2 cm? Kolika je duina osnovice?
4. Dijagonala pravilne qetvorostrane prizme je duine 17 cm.
Ako je visina prizme H = 15 cm, odredi duinu osnovne ivice.
5. Zapremina pravilne trostrane prizme je 540 cm3 . Ako je obim
osnove ove prizme 36 cm, odredi povrxinu tela.
Pismeni zadatak
83
Grupa V)
1. Odredi nepoznatu veliqinu z iz uslova

1
3
x=4
: 0, 2 = (3, 6z + 1, 02) : .
2
25
x+6
x
2 > x
.
4
2
3. Obim jednakokrakog trougla je 17 cm. Krak i osnovica se razlikuju za 2 cm. Odredi duine stranica ovog trougla. Pazi!
Ima dva rexea.
4. Osnova prave trostrane prizme je pravougli trougao sa katetama duina 9 cm i 12 cm. Dijagonala najvee boqne strane
je 39 cm. Izraqunaj visinu prizme.
5. Osnovne ivice kvadra su duine 5 cm i 6 cm. Ako je povrxina
kvadra 214 cm2 , kolika je zapremina?
2. U skupu prirodnih brojeva rexi nejednaqinu
Grupa G)
1. Rexi jednaqinu:
x3
3x + 21 3 2x
=
9.
2
6
5
2. Rexi nejednaqinu: 4 + y(y 3 + 3) > y 2 (y 2) + y(2y + 1) 2(y 7).
5k + 4
2
3. Odredi prirodni broj k, tako da vrednost izraza
6
2k 1 k
.
ne bude vea od vrednosti izraza
2
3
4. Izraqunaj obim osnove i povrxinu dijagonalnog preseka kvadra, kome je dijagonala d = 26 cm, a jedna osnovna ivica 8 cm
i duina dijagonale osnove 1 dm.
5. Popreqni presek grede (paralelni presek prizme) je jednakostraniqni trougao stranice 2 dm. Kolika je masa ove grede
3
duine 4 metra, ako
je gustina drveta 0,75 grama po cm . Raqunaj priblino 3 = 1, 73.
84
Pismeni zadatak
Grupa D)
1. Rexi jednaqinu: (y + 4)(y + 1) 3(4y 9) = (y 6)2 .
2. Rexi nejednaqinu:
x1 x+5
x + 1 1 x
+4
.
2
2 2
2
6
3. Jedna stranica pravougaonika za 6 cm je dua od druge stranice. Ako se vea stranica smai za 5 cm, a maa povea
za 2 cm, dobiemo pravougaonik, kome je povrxina za 19 cm2
maa od povrxine prvobitnog pravougaonika. Odredi duine
stranica prvobitnog pravougaonika.
4. Dijagonala osnove pravilne qetvorostrane prizme je d = 9 cm,
a dijagonala boqne strane je dva puta dua. Kolika je dijagonala prizme?
5. Povrxina osnove kvadra je kvadrat povrxine 72 cm2 . Dijagonala tela je d = 13 cm. Izraqunaj zapreminu tela.
Pismeni zadatak
85
56. QAS
Frontalni rad
Uvebavae
Dijalog
Ci Ukazati na sistematske i pojedinaqne karakteristiqne grexke, uz pouku o naqinu ispravaa tih grexaka.
Tok qasa
Uobiqajeni naqin ispravaa grexaka sa pismenog zadatka.
(Videti plan rada za 31. qas)
86
Piramida
57. QAS
Pojam piramide. Vrste piramida
Frontalni rad
Obrada
Demonstrativna metoda
Ci Korixeem pripremenih modela i slika i crtaem na

xkolskoj tabli upoznati uqenike sa raznim piramidama.
Tok qasa
Osnovni tekst
Kao xto je prikazano na slikama, na 114. strani Ubenika,

pokaemo kako nastaje piramida. Nastavnik pokae i pripremene modele. Uoqavamo trostrane (tetraedar), qetvorostrane, xestostrane piramide.
Opixemo elemente: osnovu, boqne strane (trouglovi), omotaq,
vrh, ivice, visinu.
Za piramide, kojima je podnoje visine ujedno i centar krunice opisane oko osnove, usvajamo naziv prave piramide. ih
emo ubudue najqexe susretati.
Pokaemo da omotaq prave piramide qine samo jednakokraki
trouglovi (115. strana).
Kod prave piramide, na osnovu Pitagorine teoreme, imamo vezu: r 2 + H 2 = s2 , gde je r polupreqnik opisane krunice, a s boqna
ivica.
Zatim, definixemo pravilne piramide.
Reximo primere 1, 2, 3, 4.
Onda definixemo dijagonalni presek pravilne qetvorostrane
piramide i glavni dijagonalni presek pravilne xestostrane piramide.
Boqne strane pravilne piramide su jednakokraki trouglovi.
Visinu koja odgovara osnovici ovog trougla nazivamo boqnom visinom ili apotemom.
Uoqavamo posebne veze izmeu boqnih visina i drugih elemenata piramide (osnovne i boqne ivice i visina). Sa tim vezama
sreemo se rexavajui primere 5, 6, 7.
Treba insistirati da se zapamti formula za visinu pravilnog tetraedra (jednakoiviqne
trostrane piramide), koju dobijamo
a 6
.
u primeru 7: h =
3
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 119. strane.
Piramida
87
58. QAS
Elementi piramide
Uvebavae
Rad u parovima
Heuristiqka metoda
Ci Uoqiti veze izmeu ivica i visina piramide. Izraqunavae elemenata piramide korixeem Pitagorine teoreme.
Tok qasa
Osnovni tekst
Koristei se modelima od ice, ili odgovarajuim crteima

(pripremenim ili nacrtanim na xkolskoj tabli), uoqavamo veze
meu elementima piramida. Posebnu pau obraamo na ove veze
kod pravilnih piramida. Pojmove obnovimo prema obojenom tekstu
Ukratko, na 76. i 77. strani Zbirke. Koristei se slikama iz ovog
teksta i, eventualno, modelima piramida od ice, analiziramo veze napisane na 76. i 77. strani. Uoqavamo odgovarajue pravougle
trouglove.
Pri rexavau zadataka, svaki put istaknemo koju vezu (i sa
koje slike) koristimo.
Rexavamo zadatke: 491, 492, 494, 495, 496, 498.
Zatim, rexavamo zadatke: 500, 504, 505.
Domai zadatak 493, 497, 498, 502, 507.
Na sledei qas uqenici e doneti makaze, selotejp i komad
taeg kartona ili hamer papira.
88
Piramida
59. QAS
Mrea i povrxina piramide
Rad u parovima
Obrada
Ci Korixeem mrea i modela od kartona, shvatiti pojam

povrxine piramide.
Tok qasa
Osnovni tekst
Kao xto je opisano na 119. i 120 str. uoqimo kako se prave

mree piramida. Prve tri slike prikazuju kako se dobija mrea
qetvorostrane pravilne piramide (po ugledu na Keopsovu piramidu). Na 120. strani vidimo mree qetvorostrane (nepravilne),
trostrane i xestostrane.
Uqenici od donetog materijala prave ovakve mree i uz pomo
selotejpa naqine odgovarajue modele piramida.
Pomou mrea uoqavamo i definixemo povrxinu piramide.
Izvodimo opxtu formulu:
P = B + M.
Reximo najpre primer 1.
Kod izraqunavaa povrxine piramide, glavni problem je povrxina omotaqa, jer je potrebno izraqunati boqne visine, ako nisu
date. Tu najqexe dolazi do primene Pitagorine teoreme.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, sa 122. strane.
89
Piramida
60. QAS
Povrxina piramide
Uvebavae

Ci
Dijalog
Dae prouqavae piramida (elementi i povrxine).
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo o elementima piramide. Posebno, obratimo pau

na visinu, boqne visine i boqne ivice. Podsetimo se da smo pravom
piramidom nazvali onu piramidu kojoj je podnoje visine istovremeno i centar krunice opisane oko osnove. Boqne ivice prave
piramide jednake su meu sobom.
Rexavamo zadatke 519, 520, 523, 524.
Na kraju, reximo zadatak 528 (nije prava piramida).
Domai zadatak
516, 517, 518, 524, 525, 526.
90
Piramida
61. QAS
Povrxine pravilnih piramida
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Uqenici samostalno izvode formule za izraqunavae povrxina pravilne trostrane, qetvorostrane i xestostrane piramide,
polazei od opxte formule P = B + M .
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo opxtu formulu za izraqunavae povrxine piramide (P = B + M ). Definicija pravilne piramide. Xta qini omotaq
pravilne piramide?
Uqenici sami izvedu posebnu formulu za povrxinu pravilne
qetvorostrane piramide.
Reximo primere 1, 2 i 3. Za sve ove primere koristimo sliku
sa 123. strane i svaki put na slici uoqimo pravougle trouglove
iz kojih izraqunavamo potrebne veliqine.
Onda, uqenici izvedu formulu za povrxinu pravilne trostrane piramide, pa rexavamo primere 4 i 5. Obratimo posebnu pau
na izraqunavae boqne visine.
Na kraju, uqenici izvedu formulu za povrxinu pravilne xestostrane piramide, pa rexe primere 6 i 7.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 125. strane.
91
Piramida
62. QAS
Povrxine pravilnih piramida
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Uoqavae specifiqnih osobina pravilnih piramida i izraqunavae boqnih visina.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formule za povrxine pravilnih piramida (tekst

Ukratko na 81. strani).
Onda, rexavamo zadatke: 531, 532, 533.
Zatim, reximo zadatke: 535 i 536.
Reximo zadatke o pravilnoj trostranoj piramidi: 542, 543,
545 a).
Na kraju, raqunamo povrxine pravilne xestostrane piramide,
rexavajui zadatke: 550 i 552.
Domai zadatak
537, 538, 544, 546, 553, 556.
92
Piramida
63. QAS
Prizma i piramida
Sistematizovae

Ci
Kombinovana metoda
Uoqavae sliqnosti i razlika izmeu prizme i piramide.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nehomogene grupe formiramo na uobiqajeni naqin: grupu qine

uqenici iz dve susedne klupe.
Ponovimo definiciju prizme i opxtu formulu za izraqunavae zapremine prizme, zatim, formule za zapremine pravilne trostrane, qetvorostrane i xestostrane prizme.
Reximo zadatke: 440, 450, 451, 452, 460, 464, 470, 473.
Onda, ponovimo formule za povrxinu bilo koje piramide i za
pravilnu trostranu, qetvorostranu i xestostranu piramidu.
Reximo zadatke: 527, 534, 539, 547, 548, 554, 555.
Domai zadatak Za vreme raspusta treba rexavati zadatke iz
Radne sveske: Trea i Qetvrta kontrolna veba i Drugi pismeni zadatak.
Rezervni qasovi
64. qas
Rezervni qas
65. qas
Rezervni qas
93
Piramida
66. QAS
Drugo polugodixte
Piramida
Obnavae
Rad u parovima
Ci
Dijalog
Pripremiti uqenike za nastavak prouqavaa piramida.
Tok qasa
Osnovni tekst
Rexavaemo odabrane zadatke iz Zbirke. Pri rexavau svakog od zadataka, obnoviemo definicije i formule, koje se koriste
u tom zadatku.
Rexavamo zadatke: 501, 506, 499, 509, 511.
Zatim: reximo zadatak 530.
Onda, rexavamo zadatke: 539, 545, 554.
Domai zadatak
534, 540, 547, 548, 551, 555.
94
Piramida
67. QAS
Zapremina piramide
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Koristei se Kavaerijevim principom izvesti opxtu formulu za zapreminu bilo koje piramide.
Tok qasa
Osnovni tekst
Uoqimo jednu trostranu i jednu qetvorostranu piramidu, koje

imaju jednake visine i jednake povrxine osnova. (Vidi sliku na
126. strani Ubenika).
Osnove ovih piramida su u jednoj ravni. Onda, ove piramide preseqemo jednom ravni, koja je paralelna ravni osnova (plava
ravan na slici). Onda, kao xto je opisano na 125. i 126. strani,
dokaemo da su jednake povrxine trougla A1 B1 C1 i qetvorougla
K1 L1 M1 N1 , koje odseca paralelna ravan. Onda, na osnovu Kavaerijevog principa sledi jednakost zapremina ovih piramida.
Dae, koristei slike sa 127. strane (ili odgovarajue modele), kao xto je opisano na 127. strani, dokaemo da je zapremina
1
piramide V = B H, gde je B povrxina osnove.
3
Zatim, reximo primere 1, 2, 3.
Posebno obratimo pau na primenu Pitagorine teoreme prilikom izraqunavaa visine piramide u primeru 2.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 129. strane.
Piramida
95
68. QAS
Zapremina piramide
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Izraqunavae zapremina raznih nepravilnih trostranih i

qetvorostranih piramida.
Tok qasa
Osnovni tekst
1
Koristei se formulom V = B H i ranije uoqenim osobina3
ma i vezama izmeu elemenata piramide, izraqunavamo zapremine
raznih trostranih i qetvorostranih piramida.
Rexavamo zadatke: 561, 562, 563, 565 (qetvorostrane piramide).
Domai zadatak
566, 569, 570, 576.
96
Piramida
69. QAS
Zapremine pravilnih piramida
Rad u parovima
Obrada
Heuristiqka metoda
Koristei se opxtom formulom za izraqunavae zapremine

1
piramide, V = B H, uqenici izvode posebne formule za pravilnu
3
trostranu, qetvorostranu i xestostranu piramidu.
Ci
Tok qasa
Osnovni tekst
Na poqetku istiqemo opxtu formulu za zapreminu piramide:

1
V = B H. Onda, uqenici samostalno izvode formulu za pravilnu
3
trostranu piramidu. Zatim, rexavamo primer 1, sa tri kombinacije zadatih elemenata. Na xkolskoj tabli nacrtamo sliku, kao
xto je na 130. strani Ubenika.
Onda, uqenici izvedu formulu za pravilnu qetvorostranu piramidu, pa reximo primer
2. U sluqaju b) imamo priblino od
reen rezultat, jer je 706 iracionalan broj.
Zatim, uqenici izvedu formulu za pravilnu xestostranu piramidu, pa reximo primer 3. Ponovo se susreemo sa iracionalnim brojevima i dobijamo pribline vrednosti u rezultatu.
Na kraju, reximo i primer 4. Kod izraqunavaa zapremine
koristimo se izraqunatom visinom iz primera
7 sa 118. strane.
a3 2
, kojom se zapreBilo bi dobro da se zapamti formula: V =
12
mina pravilnog tetraedra izraava preko osnovne ivice a.
Domai zadatak Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 132. strane, a za radoznale i primer 5.
97
Piramida
70. QAS
Zapremine pravilnih piramida
Uvebavae
Dijalog
Ci Istai znaqajne veze izmeu visina pravilnih piramida i

ostalih elemenata.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formule koje smo izveli prethodnog qasa (zapremine

pravilnih piramida).
Zatim, rexavamo zadatke: 581, 582, 584, 587 (qetvorostrane
piramide).
Onda, rexavamo zadatke: 601, 602 (trostrana piramida).
Rexavam i zadatke: 609, 610, 612 (xestostrana piramida).
Na kraju reximo i zadatak 598.
Domai zadatak
586, 590, 591, 603, 604, 614.
98
Piramida
71. QAS
Piramide
Sistematizovae
Frontalni rad
Ci
Dijalog
Podsetiti se na osobine svih piramida.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nastavnik postava zadatke onim redom, kojim su ovde navedeni. Svaki put izlazi pred xkolsku tablu uqenik i, pre nego xto
poqne rexavae postavenog zadatka, odgovara na pitaa o osobinama i odgovarajuim formulama, koje se odnose na piramidu o
kojoj je req u tom zadatku.
Postavamo sledee zadatke: 513, 514, 498, 507, 508, 558, 560,
571, 599, 605.
Domai zadatak
510, 557, 573, 596, 611, 615.
99
Piramida
72. QAS
Povrxine i zapremine prizme i piramide
Rad u parovima
Ci
Obnavae
Dijalog
Priprema za narednu kontrolnu vebu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formule za izraqunavae zapremine bilo koje prizme i pravilne trostrane, qetvorostrane i xestostrane prizme.
Ponovimo formule za povrxine i zapremine piramida i posebno za pravilne trostrane, qetvorostrane i xestostrane.
Onda, reximo zadatke: 529, 541, 547, 553, 570, 593, 600, 615.
Domai zadatak
do 30. strane.
Radna sveska: Peta kontrolna veba, od 27.
100
Piramida
73. QAS
Peta kontrolna veba.
(Prizma i piramida)
Kontrola znaa
Pismeni rad
Grupa A)
1. Osnova prizme je romb sa dijagonalama 12 cm i 2 dm. Mai
dijagonalni presek prizme je kvadrat. Izraqunaj zapreminu
prizme.
2. Dijagonalni presek pravilne qetvorostrane piramide je pravougli trougao povrxine 32 cm2 . Izraqunaj duinu osnovne
ivice.
3. Obim osnove pravilne trostrane piramide je 48 cm, a obim
jedne boqne strane je 5 dm. Izraqunaj povrxinu omotaqa.
4. Glavni dijagonalni presek pravilne xestostrane
piramide je
jednakostraniqni trougao povrxine 16 3 cm2 . Kolika je zapremina piramide?

Grupa B)
1. Mrea omotaqa pravilne trostrane prizme je kvadrat povrxine 144 cm2 . Izraqunaj zapreminu prizme.
2. Osnovna ivica pravilne qetvorostrane
piramide je duine
6 cm, a boqna ivica je s = 3 6 cm. Izraqunaj visinu tela.

3. Osnova qetvorostrane piramide je romb, kome je stranica duine 25 cm i jedna dijagonala 14 cm. Vei dijagonalni presek
piramide je jednakostraniqni trougao. Izraqunaj zapreminu
piramide.
4. Pravilna qetvorostrana piramida visine H = 17 cm, ima dijagonalni presek ovrxine 204 cm2 . Izraqunaj zapreminu piramide.
Piramida
101
Grupa V)
1. Pravilna qetvorostrana prizma ima povrxinu 72,5 cm2 . Izraqunaj zapreminu prizme, ako je povrxina omotaqa
60 cm2 .
2. Pravilna xestostrana
piramida ima visinu H = 2 5 cm i
boqnu visinu h = 4 2 cm. Izraqunaj obim glavnog dijagonalnog preseka.

3. Obim osnove pravilne qetvorostrane piramide je 8 cm . Ako
je povrxina dijagonalnog preseka 4 cm2 , kolika je povrxina
piramide?
4. Osnova prave piramide je pravougaonik sa stranicama duina
24 cm i 18 cm. Boqna ivica je s = 17 cm. Izraqunaj zapreminu
piramide.
Grupa G)
1. Osnovne ivice kvadra su 5 cm i 12 cm. Dijagonalni presek
prizme je kvadrat. Kolika je zapremina kvadra?
2. Osnovna ivica pravilne
qetvorostrane piramide je a = 16 cm,
a boqna ivica je s = 2 41 cm. Odredi duine boqne visine i
visine piramide.
3. Izraqunaj povrxinu pravilne xestostrane piramide, ako joj
je boqna ivica s = 13 cm, a vea dijagonala osnove ima duinu
2 dm.
4. Osnovna ivica pravilne trostrane piramide je a = 1 dm. Ako
je boqna ivica duine 13 cm, kolika je zapremina piramide?
Grupa D)
1. Izraqunaj zapreminu pravilne xestostrane prizme, ako je vea dijagonala osnove 12 cm, a visina prizme jednaka je maoj
dijagonali osnove.
2. Osnovna ivica pravilne xestostrane piramide je a = 4 3 cm,

a boqna visina je h = 1 dm. Izraqunaj visinu piramide.
3. Osnova prave piramide je pravougaonik sa stranicama duina 96 cm i 3 dm. Visina piramide je H = 2 dm. Izraqunaj
povrxinu piramide.
4. Povrxina omotaqa pravilne qetvorostrane piramide je 7 dm2 .
Ako je boqna visina h = 25 cm, kolika je zapremina piramide?
102
Linearna funkcija
74. QAS
Pojam linearne funkcije
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Uoqiti linearnu zavisnost izmeu parova zavisno promenivih veliqina.

Tok qasa
Osnovni tekst
U uvodnom delu qasa podsetimo se na direktno proporcionalne veliqine, o kojima smo uqili proxle godine. Jednakost y = kx,
k > 0, oznaqava ove veliqine, a grafiqka interpretacija takve zavisnosti dveju veliqina je poluprava, koja polazi iz koordinatnog
poqetka. (O tome je izloeno na 134. strani Ubenika.) Za vezu
y = kx rekli smo da je specijalni oblik linearne funkcije.
Rexavajui primer 1 uoqavamo zavisne veliqine x i y koje su
povezane jednakoxu y = kx+n, gde su k, k = 0, i n odreeni realni
brojevi. Ova veza je linearna funkcija.
Promeniva y je zavisna, nazivamo je funkcijom, a x je nezavisna promeniva i u nazivamo argumentom. Brojevi k i n su
koeficijenti linearne funkcije.
Uvodimo pojmove oblasti definisanosti (skup vrednosti x a)
ili domen i skup odgovarajuih vrednosti y a, koji se naziva
kodomen (tekst na 136. strani).
Domen je u opxtem sluqaju skup svih realnih brojeva, ali neke
linearne funkcije imaju ograniqavajue faktore, koji meaju domen (i kodomen). U to se uveravamo rexavajui primer 2. Domen u
ovom sluqaju je skup N0 . Moemo se uveriti da su izolovane taqke
grafika ove funkcije kolinearne.
Naglasimo da y = kx + n i f (x) = kx + n znaqi isto.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 138 strane.
103
Linearna funkcija
75. QAS
Pojam linearne funkcije
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Dae prouqavae linearne zavisnosti parova promenivih

veliqina. Uoqavae primera iz realnog okruea.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: pojam linearne funkcije, zatim, zavisna i nezavisna

promeniva (funkcija i argument), domen i kodomen, koeficijenti
linearne funkcije (k i n).
Onda, rexavamo zadatke: 616, 617, 618, 619, 620.
Zatim, popunimo tabelu u zadatku 622.
Reximo i zadatke 625 a), b), 626 a), b), 627.
Domai zadatak
621, 623, 624, 630, 631, 633.
104
Linearna funkcija
76. QAS
Grafik linearne funkcije
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Grafiqka interpretacija linearne zavisnosti u koordinatnom sistemu.

Tok qasa
Osnovni tekst
Crtajui grafike linearnih funkcija, koje smo do sada sretali, mogli smo se uveriti da su kolinearne sve taqke koje su odreene parovima odgovarajuih vrednosti (x, y). Sada dokazujemo da
je grafik linearne funkcije, definisane na skupu realnih brojeva,
uvek prava. (Dokaz je izloen na 139. i 140. strani Ubenika.)
Izvodei dokaz, zapazili smo da su paralelne prave koje imaju jednake koeficijente k i da grafik funkcije y = kx + n prolazi
kroz taqku (0, n). (Videti tekst na 140. strani).
Prava je odreena sa dve razliqite taqke, pa emo to koristiti za jednostavno crtae grafika linearne funkcije.
Zatim, reximo primere 1 i 2.
Koeficijent k odreuje da li su grafici linearnih funkcija
paralelne prave, pa ga zbo toga nazivamo koeficijentom pravca.
Reximo primer 3.
Zatim, pokaemo da je za k > 0 funkcija rastua, a za k < 0 je
opadajua, pa reximo primer 4.
Na kraju, apscisu taqke u kojoj grafik seqe x-osu, nazivamo
nulom funkcije. (Ako u formuli promenivoj x damo vrednost ove
apscise, uveriemo se da je odgovarajua vrednost funkcije y = 0.)
Reximo primer 5.
Radoznalim uqenicima preporuqimo da proqitaju obojeni tekst
O koeficijentu pravca na 143. i 144. strani.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 na 144. strani.
105
Linearna funkcija
77. QAS
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Grafiqko prikazivae linearnih funkcija y = kx + n, za

razne vrednosti koeficijenata k i n.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo o znaqeu koeficijenata k i n (tekst Ukratko na 92.

strani).
Rexavamo zadatke: 636 a), b), v), 637, 638 a), b), v), ), 640 a),
v), 641.
Zatim reximo zadatke: 642 a), b), v), 643 a), b), v), 645 a), b),
v), ), 646, 648.
Domai zadatak
636 g), d), ), 637 g), d), ), 640 b), g), d).
106
Linearna funkcija
78. QAS
Rad u parovima
Utvrivae
Dijalog
Ci Istai na koji naqin koeficijenti k i n utiqu na grafik

linearne funkcije y = kx + n.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo o linearnoj funkciji (tekst Ukratko sa 92. str.).

Reximo zadatke: 638 ), e), 639, 641, 642 g), d), ), e).
Zatim reximo zadatke 643 g) i ). Biraemo, ne bilo koje dve
taqke, nego taqku preseka sa osom Oy i sa osom Ox. (Ova druga je
nula funkcije).
Reximo jox i zadatke 649 i 650 a).
Domai zadatak
644, 647, 650 b), v).
107
Linearna funkcija
79. QAS
Qitae grafika linearne funkcije
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Uoqiti oblike linearne zavisnosti i karakteristiqne vrednosti i osobine na osnovu grafika funkcije.
Tok qasa
Osnovni tekst
Grafik linearne funkcije moemo nacrtati tako xto odredimo dve razliqite taqke, jer je to dovono da se odredi prava. A
onda, sa grafika qitamo mnoge podatke, bez izraqunavaa. Kako
se to moe qiniti vidimo iz primera 1, koji nastavnik rexava
na xkolskoj tabli. Vane zakuqke, koji su u Ubeniku jasno naglaxeni na 145. i 146. strani, nastavnik izvodi, uz maksimalno
animirae uqenika.
Posebnu pau obratiemo na odreivae znaka funkcije,
jer se sad prvi put tome posveuje duna paa.
Onda, uqenici samostalno rexavaju primer 2 na mestu, pa jedan uqenik to rexee demonstrira na xkolskoj tabli.
Za rexavae primera 3 i 4 nastavnik je pripremio dovono
velike, pregledne crtee. Prema ovim crteima uqenici rexavaju
najpre primer 3 (svi uqenici uqestvuju u javnom rexavau). Onda
jedan uqenik rexava primer 4, prema izloenoj slici, a ostali s
mesta kontrolixu i eventualno ispravaju.
Onda, traimo od uqenika odgovore na pitaa postavena u
primeru 5.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, na 148. i 149. strani.
108
Linearna funkcija
80. QAS
Qitae grafika linearne funkcije
Uvebavae

Ci
Dijalog
Vebae tehnike qitaa podataka sa grafika.
Tok qasa
Osnovni tekst
Veoma je korisno umeti qitati podatke sa grafika. To emo

posebno qiniti u sledeem poglavu.
Prvo emo se podsetiti na qitae pojedinih podataka. Rexiemo zadatke: 651 a), b), v), g), 652 a), b), v), 653 a), b), v), g)
(odreivae nule funkcije, odnosno preseka sa osom Ox).
Zatim,rexavamo zadatke 654 a), b), 655 a), 656 a) (odreivae
znaka funkcije).
Onda, reximo zadatak 659.
Domai zadatak 651 d), ), 652 g), d), 653 d), ), e), 654 v), g),
), 655 b), v), 656 b), v), 658 a), 660.
109
Linearna funkcija
81. QAS
Implicitni oblik linearne funkcije
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci
Uoqiti razne naqine zadavaa linearnih funkcija.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: na koje naqine smo predstavali linearnu funkciju? (Formulom, tabelom i grafikom.)
Koristili smo formulu u obliku: y = kx + n ili f (x) = kx + n.
To je tzv. eksplicitni oblik (rexen po y).
Sada navodimo i implicitni oblik : ax+by +c = 0. Implicitni
oblik se qesto naziva i opxti oblik.
Iz eksplicitnog u implicitni oblik, i obrnuto, prelazi se
vrlo jednostavno. U to se uverimo rexavaem primera 1 i 2.
Odreivae vrednosti funkcije za datu vrednost argumenta,
lako se obava iz implicitnog oblika, kao xto se vidi u rexavau
primera 3.
Rexavajui primer 4, vidimo da se na sliqan naqin lako odredi vrednost x, ako je y zadato.
Isto tako, jednostavno se odredi presek sa osom Ox (za y = 0)
i presek sa osom Oy (za x = 0). Reximo primer 5.
Koristei se idejom iz primera 5, lako odreujemo grafik
funkcije zadate u implicitnom obliku. Upravo tako postupamo pri
rexavau primera 6.
Domai zadatak Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 152. strane; iz Zbirke:
666 a), b), v), 668 a), b), v), 669 a), b), v).
110
Linearna funkcija
82. QAS
Linearna funkcija
Ci
Sistematizovae
Dijalog
Naqiniti pregled steqenog znaa o linearnoj zavisnosti.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, od 89. do 99. strane.
Naqin formiraa homogenih grupa i naqin rada u homogenim

grupama opisan je u pripremi 54. qasa.
Grupama (u tri nivoa zahteva) mogu se ponuditi (pripremeni
i odxtampani) sledei zadaci.
Grupa A (osnovni nivo): 621, 632, 647 b), 657 a), 665.
Grupa B (sredi nivo): 624, 629, 650 b), 658 v), 670 ).
Grupa V (vixi nivo): 628, 634, 650 v), 660, 670 v).
Domai zadatak
635, 656 g), d), 657 b), v), g), 670 a), b).
Linearna funkcija
111
83. QAS
Jednaqina prave
Obrada
Frontalni rad
Heuristiqka metoda
Ci Uoqiti jednostavnu (linearnu) vezu izmeu geometrije (prave linije) i algebre (linearne funkcije).
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo qienice u koje smo se uverili tokom dosadaxeg

prouqavaa linearnih funkcija:
Grafik funkcije y = kx, k = 0, je prava koja prolazi kroz
koordinatni poqetak.
Grafik funkcije y = kx + n, k = 0, je prava koja prolazi kroz
taqku N (0, n).
Jednakost Ax + By + C = 0, A = 0 i B = 0 je implicitni oblik
linearne funkcije i en grafik je prava.
Naglasimo znaqaj odreivaa taqaka u koordinatnom sistemu
(tekst na dnu 152. strane u Ubeniku).
Dae, uveriemo se da jednakost Ax + By + C = 0 definixe
pravu i u sluqajevima kad je A = 0 ili B = 0. To potvrujemo
rexavaem primera 1 i 2.
Izvedemo vane zakuqke (uti boks na 154. strani).
Na kraju, koristei se formulom 2x3y+6 = 0 i odgovarajuim
grafikom (pravom) sa slike (154. strana) pokaemo da koordinate
svih taqaka koje lee na ovoj pravoj zadovoavaju datu formulu i
obrnuto. Takoe, ne postoji taqka van prave, qije koordinate zadovoavaju odgovarajuu formulu (zakuqak iz utog boksa na 155.
strani).
Radoznalim uqenicima treba preporuqiti da proqitaju i obojeni tekst Funkcije zadate sa vixe formula. Na 155. i 156.
strani.
Domai zadatak Vebe 1, 2, 3 sa 156. strane Ubenika; iz Zbirke 674, 677 a), b).
112
Linearna funkcija
84. QAS
Jednaqina prave
Uvebavae
Dijalog
Ci Utvrditi posebne uloge koeficijenata (parametara) k (koeficijent pravca) i n.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: Grafik funkcije zadate u eksplicitnom obliku (y =

kx + n, k = 0) i u implicitnom obliku (Ax + By + C = 0, A = 0 i
B = 0), predstava pravu liniju.
Jednaqine Ax + C = 0 i By + C = 0 u koordinatnom sistemu
definixu prave (u prvom sluqaju vertikalnu, a u drugom sluqaju
horizontalnu).
Ponovimo: Koordinate bilo koje taqke sa grafika linearne
funkcije, zadovoavaju formulu te funkcije, i obrnuto.
Rexavamo zadatke: 671, 672, 674, 675, 677 v), g), 679 a), v), 680.
Domai zadatak
do 34. strane.
Radna sveska: Xesta kontrolna veba, od 31.
Linearna funkcija
113
85. QAS
Xesta kontrolna veba.
(Linearna funkcija)
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobija listi sa odxtampanim sopstvenim zadacima.
Grupa A)
x
+ 1.
2
2. Odredi taqke u kojima grafik funkcije 2x + y 6 = 0 seqe koordinatne ose, pa nacrtaj grafik. Da li je funkcija rastua?
Obrazloi odgovor.
3. Nacrtaj grafike funkcija y = x + 1 i 3x y 3 = 0, pa sa grafika odredi koordinate ihove zajedniqke (preseqne) taqke.
4. U funkciji y = (k 1)x 3 odredi k, tako da funkcija ima
nulu x0 = 3. Rezultat proveri crtaem grafika.
1. Nacrtaj grafik, pa ispitaj funkciju y =
Grupa B)
1. Nacrtaj grafik, pa ispitaj funkciju 3x + y + 6 = 0.
2. Data je funkcija x + 3y 6 = 0. Odredi nepoznate koordinate
taqaka: A(3, y1 ) i B(x2 , 2). Na osnovu toga nacrtaj grafik. Sa
grafika odredi nulu funkcije.
3
3. Nacrtaj grafike funkcija y = x 1 i 3x 2y + 4 = 0. Sa gra2
fika proqitaj koordinate ihove zajedniqke (preseqne) taqke.
Objasni rexee.
4. U funkciji y = (p 1)x + p + 1 odredi p, tako da en grafik
bude paralelan pravoj y = 2x + 3. Rezultat proveri crtaem
grafika.
114
Linearna funkcija
Grupa V)
2
1. Nacrtaj grafik, pa ispitaj funkciju y = x + 1.
3
2. Da li neke od taqaka: A(3, 3), B(1, 1), C(1, 2) i D(1, 5) lei
na pravoj odreenoj formulom 2x y + 3 = 0? Nacrtaj grafik
i oznaqi date taqke.
x
3. Nacrtaj grafike funkcija y = 2x+2 i y = +2, pa sa grafika
3
odredi koordinate ihove preseqne (zajedniqke) taqke.
4. U funkciji Ax + 2y 2 = 0 odredi A, tako da en grafik prolazi kroz taqku P (2, 2). Crtaem grafika proveri rexee.
Grupa G)
1. Nacrtaj grafik, pa ispitaj funkciju x 2y + 4 = 0.
2. Odredi nulu funkcije x 3y + 2 = 0 i presek grafika sa y
osom. Na osnovu toga nacrtaj grafik. Za koje vrednosti x a
(iksa) funkcija ima negativne vrednosti?
3. Nacrtaj grafike funkcija 2x y + 2 = 0 i 6x 3y + 3 = 0, pa
sa grafika odredi koordinate ihove zajedniqke (preseqne)
taqke. Obrazloi rexee.
4. U funkciji y = (m 1)x+ 3+ 2m, odredi m, tako da en grafik
seqe y-osu u taqvi qija je ordinata 1. Sa grafika proqitaj
ordinatu taqke P (y1 , 2).
Grupa D)
1. Nacrtaj grafik, pa ispitaj funkciju y = 2x + 1.
2. Odredi jednaqinu prave koja prolazi kroz taqku A(6, 2) i
paralelna je grafiku funkcije 2x 3y + 1 = 0. Sa grafika
proqitaj nulu dobijene funkcije.
x
3. Nacrtaj grafike funkcija y = 2x+2 i y = +2, pa sa grafika
3
proqitaj koordinate ihove zajedniqke (preseqne) taqke.
4. Odredi p tako da formula (3 p)x + (p 1)y + 5 = 0 predstava
pravu paralelnu osi Ox. Nacrtaj tu pravu.
115
Grafiqko predstavae statistiqkih podataka
86. QAS
Predstavae zavisnih veliqina
tabelarno i u koordinatnom sistemu
Obnavae
Frontalni rad
Ci
Dijalog
Priprema za narednu nastavnu temu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Prouqavajui u VII razredu direktno i obrnuto proporcionalne veliqine i linearne funkcije u prethodnom poglavu, mi smo
promene para zavisno promenivih veliqina predstavali tabelama i graficima u koordinatnom sistemu.
Kao xto je prikazano na 157. strani Ubenika, vidimo kako je
tabelom predstavena zavisnost povrxine kvadrata od duine dijagonale. Tabela ima nedostatak, xto moemo koristiti samo one
parove vrednosti promenivih, koje su unete u tabelu.
Grafik omoguava odreivae i drugih parova odgovarajuih
vrednosti, mada qesto ne bax mnogo precizno. Na prvoj slici, na
158. strani, vidimo grafik naqien na osnovu date tabele. Sa
grafika je proqitano da kvadrat dijagonale d = 3 ima povrxinu
P = 4, 5.
Rexavaem primera 1, 2, 3, uoqavamo kako se neki parovi zavisno promenivih veliqina prikazuju tabelom i grafiqki.
Ispostava se da je najsigurnije ako imamo formulu koja opisuje zavisnost ovih veliqina.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3 sa 159. i 160. strane.
116
87. QAS
Grafiqko prikazivae statistiqkih podataka
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Koristei se tabelama koje su dobijene statistiqkim ispitivaima i crtaem odgovarajuih grafikona, dajemo plastiqne
prikaze statistiqkih podataka.
Tok qasa
Osnovni tekst
Na poqetku qasa nastavnik istiqe potrebu za statistiqkim ispitivaima, kao i efekte koji se time postiu. Definixe populaciju, uzorke i sluqajni uzorak. Zatim, kakva se obeleja istrauju. (Tekst na 160. strani i prvi pasus 161. strane.)
Podaci dobijeni ispitivaem (mereem) sluqajnog uzorka unosimo se u tabele, a na osnovu podataka iz tabele vrximo grafiqko predstavae. Pojedinim obelejem mogu se odlikovati vixe
objekata. Broj pojavivaa istog obeleja je frekvencija tog obeleja.
Pokazaemo tri naqina grafiqkog prikazivaa podataka. Rexavajui primer 1, na osnovu date tabele crtamo poligon raspodele frekvencija, histogram (stubaqni dijagram) i kruni dijagram (metoda krunih iseqaka). Grafikone vidimo na 162. strani.
Naqin odreivaa ovih grafiqkih prikaza, nastavnik detano objaxava rexavajui primer 1, kao xto je opisano na 161. i 162.
strani.
Posebno, treba objasniti odreivae centralnih uglova krunog dijagrama.
Dae, rexavaem primera 2, 3, 4 i 5, uvebavamo crtae grafikona i uoqavamo ihovo praktiqno znaqee.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4 sa 166. strane.
117
88. QAS
Predstavae statistiqkih podataka
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Uporedno prikazivae statistiqkih podataka poligonom

raspodele frekvencija, stubaqnim grafikonima (histogramima) i
krunim grafikonima (metoda krunih iseqaka).
Tok qasa
Osnovni tekst
Vebajui grafiqko prikazivae podataka u narednim zadacima, posebnu pau obratiemo na tumaqee grafikona, na osnovu
kojih se stiqu odreena saznaa o celokupnoj populaciji.
Rexavamo zadatke: 681, 682, 683.
Pri rexavau zadatka 686 treba strpivo sasluxati razne
komentare na postavene zahteve a) i b).
Onda, proverimo kako su uqenici rexavali 3. i 4. zadatak za
domai rad. U sluqaju da se uqenici nisu snaxli sa grupisanim
podacima, nastavnik daje dodatna objaxea, sliqno primeru 5,
rexenom prethodnog qasa.
Domai zadatak
684, 689.
118
89. QAS
Sreda vrednost i medijana
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Odreivae osnovnih statistiqkih karakteristika u raznim praktiqnim situacijama.

Tok qasa
Osnovni tekst
Nije dovono samo prebrojati (izmeriti) odabrane uzorke. Ni

crtaem grafikona ne zavrxava se statistiqka obrada podataka.
Potrebno je odrediti statistiqke karakteristike ispitivanog
uzorka. Uvodimo sredu vrednost, kao najvaniju statistiqku karakteristiku. (Vidi tekst na 167. strani Ubenika.)
Sreda vrednost se izraqunava kao aritmetiqka sredina vrednosti obeleja:
x=
x1 + x2 + + xn
,
n
odnosno
x=
x1 f1 + x2 f2 + + xn fn
,
f1 + f2 + fn
(Druga formula koristi se kad se pojedine vrednosti x1 , x2 , . . . , xn

ponavaju vixe puta.)
Rexavaem primera 1, 2 i 3 uoqavamo kako se izraqunava sreda vrednost i xta ona pokazuje.
Zatim, definixemo medijanu (168. strana). U sluqaju da se
vrednosti obeleja x1 , x2 , . . . , xn mogu sloiti u neopadajui niz,
medijana je sredi qlan, ako je n neparan broj, odnosno medijana je
aritmetiqka sredina dva centralna qlana, ako je n paran broj. To
ilustrujemo rexavajui primer 3.
Na kraju, u primeru 5 vidimo kako se odreuju sreda vrednost i medijana u sluqaju kad su vrednosti obeleja grupisane u
klase (tabela na 169. strani). Grupisau pribegavamo kad je raspon izmeu najmae i najvee vrednosti obeleja veliki, a vrednosti obeleja se jox i ponavaju vixe puta.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3 sa 170. strane.
119
90. QAS
Sreda vrednost i medijana
Frontalni rad
Uvebavae
Dijalog
Ci Protumaqiti praktiqno znaqee osnovnih statistiqkih karakteristika.

Tok qasa
Osnovni tekst
Zbog praktiqne vrednosti zadataka, najpre reximo Vebe 2 i

3, koje su bile zadate za domai rad. Usput ponovimo definicije
srede vrednosti i medijane i ihovo znaqee.
Onda, rexavamo zadatke 691 i 692.
Zatim, reximo zadatak 693. Dobijene rezultate komentarixu
uqenici. Po potrebi nastavnik postava dodatna pitaa.
Domai zadatak
695, 696, 699.
120
91. QAS
Grafiqko predstavae podataka
Sistematizovae
Dijalog
Ci Istai glavne karakteristike grafikona i osobine osnovnih statistiqkih karakteristika (srede vrednosti i medijane).
Tok qasa
Osnovni tekst
Nehomogene grupe formiramo od uqenika iz dve susedne klupe.

Rad u nehomogenim grupama sprovodimo na uobiqajeni naqin.
(Vidi uputstvo u pripremi za 19. qas.)
Postavamo za rexavae zadatke: 684, 685, 688, 689, 694, 696,
699.
Domai zadatak
690, 700.
121
Pismeni zadatak
92. QAS
Priprema za trei pismeni zadatak
Obnavae

Ci
Dijalog
Priprema uqenika za sledei pismeni zadatak.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka od 76. do 107. str.
Homogene grupe formiramo na uobiqajeni naqin, kao xto je

opisano u pripremi za 54. qas. Naqin rada u homogenim grupama
je takoe uobiqajeni, kao xto je opisano u planu za 54. qas.
Zadatke po grupama biramo tako, da se uqenici koji znaju i
mogu vixe, stimulixu za ozbiniji rad. Time se izbegava i da
ovim uqenicima bude dosadan rad sa jednostavnim problemima.
Izbor zadataka:
Grupa A (osnovni nivo): 524, 544, 590, 629, 657 i).
Grupa B (sredi nivo): 529, 559, 599, 635, 676, g).
Grupa V (vixi nivo): 530, 549, 613, 631, 678 a).
Domai zadatak
do 37. strane.
Radna sveska: Trei pismeni zadatak, od 35.
122
Pismeni zadatak
93. QAS
Trei pismeni zadatak
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobija poseban listi sa odxtampanim sopstvenim zadacima.
Grupa A)
1. Jedno graevinsko preduzee je ove godine za trixte izgradilo 200 stanova. Od toga je 30 garsoera, 40 jednosobnih, 65
dvosobnih, 30 trosobnih, 20 qetvorosobnih, a ostali su nestandardni. Naqini tabelu, poligon raspodele frekvencija i
histogram.
2. Nacrtaj grafik i ispitaj funkciju x + 2y + 6 = 0.
3. Dijagonala osnove pravilne qetvorostrane piramide jednaka je boqnoj ivici. Ako je povrxina osnove 8 cm2 , izraqunaj
visinu piramide.
4. Visina pravilne xestostrane piramide je 4 cm, a boqna visina je 8 cm. Izraqunaj zapreminu piramide.
Grupa B)
1. Centar lokalne koxarkaxke ekipe, tokom prvenstva, ubacio je
na jednoj utakmici 25 poena. Po jednom je postigao takoe 7
poena, zatim 14 i 16 poena. Osim toga, dva puta je ubacio po 12
poena i dva puta po 24 poena. Na qetiri utakmice postigao je
po 19 poena. Odredi sredu vrednost (proseqan broj) postignutih koxeva po jednoj utakmici. Uporedi sredu vrednost i
medijanu.
2. Nacrtaj grafik i ispitaj funkciju 3x + y + 3 = 0.
3. Osnova piramide je pravougaonik stranica 6 cm i 8 cm. Sve
boqne ivice su duine 26 cm. Izraqunaj zapreminu piramide.
4. Qetvorostrana piramida ima sve ivice duine 6 cm. Izraqunaj povrxinu i zapreminu ove piramide.
Pismeni zadatak
123
Grupa V)
1. Tokom xest dana rasprodaje vansezonske robe prodato je 75 pari cipela. Poslovoa je naqinio tabelu. Nacrtaj histogram
i poligon raspodele frekvencija (na jednoj slici).
Pon.
Utor. Sreda Qetvr. Petak Subota
Pari 13
7
8
9
15
23
2. Nacrtaj grafik i ispitaj funkciju 2x y 4 = 0.
3. Boqna visina pravilne xestostrane piramide je h = 1 dm.
Ako je visina piramide 5 cm, kolika je osnovna ivica?
4. Izraqunaj povrxinu i zapreminu pravilne qetvorostrane piramide, koja ima visinu H = 6 cm i boqnu visinu h = 6, 5 cm.
Grupa G)
1. U izvextaju direktora, xkole o uspehu uqenika na maloj maturi priloena je tabela. Mogue je osvojiti najvixe 25 poena. Naqini odgovarajuu novu tabelu iz koje ex izraqunati
sredu vrednost uspeha maturanata.
Osvojeno poena do 5 6 10 11 15 16 20 21 25
Broj uqenika
9
17
32
28
14
2. Nacrtaj grafik i ispitaj funkciju x + y + 5 = 0.
3. Osnova piramide je pravougaonik, kome su stranice duina
16 cm i 4 dm. Podnoje visine piramide je preseqna taqka
dijagonala osnove. Boqna visina, koja odgovara duoj osnovnoj ivici je h1 = 17 cm. Izraqunaj povrxinu piramide.
4. Boqna ivica pravilne trostrane piramide, duine 2 6 cm,
nagnuta je prema ravni osnove pod uglom od 45 . Izraqunaj
zapreminu piramide.
124
Pismeni zadatak
Grupa D)
1. Deqaci iz naxe xkole izjasnili su se o navijau za lokalne fudbalske klubove. Anketa je pokazala da 25 % deqaka ne
navija za fudbalere. Isto toliko ih navija za Plave. Za
Crvene navija xestina deqaka. Za Bele navija duplo mae nego za Plave. Za ute i Zelene navija jednak broj
deqaka. Metodom krunih iseqaka (krunim dijagramom) ilustruj rezultat ove ankete.
2. Nacrtaj grafik i ispitaj funkciju 2x 2y 7 = 0.
3. Pravougaonik ABCD je osnova kvadra, qija je visina H =
8 cm. Stranice pravougaonika ABCD su duina 12 cm i 3 dm.
Dijagonale gore osnove kvadra seku se u taqki S. Izraqunaj
povrxinu omotaqa piramide SABCD.
4. Povrxina osnove pravilne qetvorostrane piramide je 441 cm2 .
Boqna visina piramide je 29 cm. Izraqunaj povrxinu i zapreminu piramide.
Pismeni zadatak
125
94. QAS
Frontalni rad
Uvebavae
Dijalog
Ci Ukazati na sistematske i karakteristiqne pojedinaqne grexke, uz pouku o naqinu ispravaa tih grexaka.
Tok qasa
Uobiqajeni naqin komentarisaa i ispravaa grexaka sa pismenog zadatka. (Vidi plan rada za 31. qas.)
126
Sistemi linearnih jednaqina s dve nepoznate
95. QAS
Linearna jednaqina s dve nepoznate
Frontalni rad
Obrada
Ci Ispitati skup rexea linearne jednaqine s dve nepoznate.

Obratiti posebnu pau na ekvivalentne jednaqine.
Tok qasa
Osnovni tekst
Polazei od linearne funkcije, oblika ax + by + c = 0 ili

y = kx + n, moemo smatrati da ove formule predstavaju linearne jednaqine s dve nepoznate, x i y. Dogovorimo se da je ax + by = c,
a = 0, b = 0, najjednostavniji ili sreeni oblik linearne jednaqine s dve nepoznate. (Vidi tekst na 171. strani Ubenika.)
Definixemo rexee ove jednaqine kao par brojeva x1 i y1 koji
zadovoavaju jednaqinu, tj. koji ispuavaju uslov da je ax1 + by1 = c
taqna brojevna jednakost. Tada kaemo. Par brojeva (x1 , y1 ) je
rexee jednaqine, ili Rexee jednaqine je par brojeva x = x1 i
y = y1 .
Rexiti jednaqinu znaqi, odrediti sva ena rexea, tj. odrediti skup enih rexea.
Prouqavajui jednaqinu 2x + y = 4, uveravamo se da ona ima
beskonaqno mnogo rexea. Na 172. strani opisano je kako se dolazi
do zakuqka da se skup rexea linearne jednaqine s dve nepoznate
preslikava na pravu, grafik odgovarajue linearne funkcije.
Budui da je prava odreena sa dve razliqite taqke, zakuqujemo da su dve linearne jednaqine s dve nepoznate ekvivalentne
ako imaju dva razliqita zajedniqka rexea.
Nesreenu jednaqinu dovodimo na najjednostavniji oblik primenom ekvivalentnih transformacija, koje smo upoznali rexavajui linearne jednaqine s jednom nepoznatom. (Vidi tekst na 174.
strani.)
Reximo i primere 3 i 4.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 175. strane.
127
96. QAS
Linearna jednaqina s dve nepoznate
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Rexavae linearne jednaqine svoeem na najjednostavniji

oblik ax + by = c, gde su a = 0, b = 0 i c odreeni realni brojevi.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: najjednostavniji oblik linearne jednaqine s dve nepoznate, rexee, skup rexea, ekvivalentne jednaqine. (Tekst
Ukratko na 108. strani Zbirke.)
Rexavamo zadatke: 701 a), b), 703 a), b), 704 a), v), 706.
Zatim, sreujemo jednaqine u zadatku 710.
Onda, reximo zadatke 709, 711 i 713.
Domai zadatak
701 v), g), 702, 704 b), g), 705 v), 707, 712.
128
97. QAS
Sistem linearnih jednaqina s dve nepoznate
Frontalni rad
Obrada
Ci Odreivae zajedniqkih rexea za dve linearne jednaqine

s dve nepoznate.
Tok qasa
Osnovni tekst
Polazei od jednaqina 3x y = 6 i x + 2y = 5, uoqavamo da

neke linearne jednaqine s dve nepoznate imaju zajedniqka rexea.
Dae, utvrdimo da izabrane jednaqine imaju taqno jedno zajedniqko rexee. Tako dolazimo do ideje da za vixe jednaqina traimo
zajedniqka rexea. Na osnovu toga definixemo sistem linearnih
jednaqina s dve nepoznate, a posebno naglaxavamo sistem od dve
linearne jednaqine s dve nepoznate. To e biti predmet naxeg
daeg interesovaa. (Videti tekst na 176. i 177. strani Ubenika.)
Zatim, utvrdimo naqin zapisivaa sistema jednaqina i definixemo rexee sistema jednaqina.
Reximo primere 1. i 2.
Utvrdimo da su sistemi a) i g) iz primera 2 ekvivalentni.
Zatim, na jednostavnim sluqajevima iz primera 3 uoqavamo
postupak rexavaa sistema jednaqina.
Onda, na primeru 4 vidimo kako se moe utvrditi da sistem
ima samo jedno rexee, a na primeru 5 kako se dokazuje da sistem
nema rexea. (Skup rexea je .)
Zatim, definixemo odreen, neodreen i nemogu sistem linearnih jednaqina (strana 179).
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 179. i 180. strane.
129
98. QAS
Sistem linearnih jednaqina
Rad u parovima
Ci
ma.
Uvebavae
Dijalog
Utvrditi pojmove sistema jednaqina i skupa rexea siste-
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojmove: rexee jednaqine s dve nepoznate, skup rexea (grafiqki).

Ponovimo: zajedniqko rexee dveju linearnih jednaqina (navedemo primer), definicija sistema linearnih jednaqina s dve nepoznate. (Tekst Ukratko na 110. strani Zbirke.)
Rexavamo zadatke: 717, 719.
Zatim, reximo zadatak 718 (neodreen sistem).
Domai zadatak
716, 722, 724.
130
99. QAS
Rexavae sistema linearnih jednaqina
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Koristei se iskustvima sa linearnim funkcijama, rexee sistema linearnih jednaqina s dve nepoznate traiti u vidu
preseka dve prave.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponoviti: skup rexea linearne jednaqine s dve nepoznate odreuje skup parova brojeva koji predstavaju koordinate taqaka prave,
grafika odgovarajue linearne funkcije.
(Nastavnik navodi uqenike da sami zakuqe kako se moe jednostavno, korixeem pravih, skupova rexea pojedinaqnih jednaqina, doi do rexea.)
Iz uvodnog tvrea dolazimo do jednostavnog postupka za rexavae sistema: Nacrtamo dve prave, skupove rexea dveju linearnih jednaqina, i proqitamo koordinate zajedniqke taqke. Te
koordinate predstavaju rexee sistema linearnih jednaqina.
Reximo primere 1 i 2. (U drugom sluqaju, primenom ekvivalentnih transformacija, prvo jednaqine svedemo na najjednostavniji oblik.)
Zatim, rexavamo primer 3, koji predstava nemogu sistem
(bez rexea) i primer 4, neodreen sistem, sa beskonaqno mnogo
rexea.
Na osnovu znaqea koeficijenta k kod linearne funkcije, dolazimo do uslova da sistem bude odreen (saglasan):
a1
a2
= .
k1 = k2 , odnosno
b1
b2
Reximo primer 5.
Na kraju, reximo i primer 6, u kojem se pojavuju prave paralelne sa koordinatnim osama.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3 sa 183. strane i iz Zbirke 732.
131
100. QAS
Metoda zamene promenive
Frontalni rad
Obrada
Ci Uvoeem principa supstitucije (zamene), rexavati sisteme linearnih jednaqina, qisto algebarski.
Tok qasa
Osnovni tekst
Na poqetku nastavnik objasni dobre i loxe strane grafiqke

metode rexavaa sistema od dve linearne jednaqine s dve nepoznate. (Videti tekst na 184. strani Ubenika.)
Zbog nepreciznosti grafiqke metode, uvodimo novu ekvivalentnu transformaciju sistema linearnih jednaqina. To je princip
supstitucije (zamene promenive). (Na 184. strani to je tvree
(S1 ) u obojenom boksu.)
Na primeru 1 vidimo najjednostavniji oblik primene ovog
principa.
Zatim, rexavamo sloeniji primer 2. U rexeu je objaxeno
kako se obava zamena promenive. Takoe je dato uputstvo iz koje
jednaqine i koju promenivu treba zameniti.
Na kraju, rexavamo i primer 4, u kojem treba prvo uprostiti
jednaqine, pa onda izvrxiti zamenu promenive.
Domai zadatak
Vebe 1 i 2 sa 187. strane.
132
101. QAS
Metoda zamene promenive
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Jednaqine sistema prvo dovesti na najjednostavniji oblik,

pa primeniti princip supstitucije.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: princip supstitucije.

Prvo, rexavamo jednostavnije sluqajeve, u kojima je ve izdvojena jedna promeniva. Reximo zadatke 741 a), b), v).
Onda, reximo zadatke 741 g), d), ), e), u kojima prvo treba
srediti (uprostiti) drugu jednaqinu.
Zatim, rexavamo zadatke 742 a), b).
Posle toga, rexavamo zadatak 744 a), u kome prvo iz proporcija naemo jednaqine.
Do kraja qasa rexavamo, po izboru, neke od zadataka 743, od
a) do i).
Domai zadatak 742 v), 744 b), v), 743 d), e). Zatim, Radna
sveska: Sedma kontrolna veba, od 38. do 41. strane.
133
102. QAS
Sedma kontrolna veba. (Grafikoni i
sistemi linearnih jednaqina)
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobija odxtampan tekst sa sopstvenim zadacima.
Grupa A)
1. Pooprivredno dobro gazduje na 1200 hektara obradive zeme. Od toga, 300 hektara pokrivaju paxaci, 600 hektara
oranice predvieno je za gajee industrijskih kultura, na
200 hektara se gaji povre, a na ostatku je rasadnik cvea.
Raspodelu obradivog zemixta prikai histogramom i krunim dijagramom.
2. Da li su neki od parova (0, 2), (3, 3), (3, 1) rexea sistema jednaqina
x 3y = 6 ? Xta zakuqujex?
x
+ y = 2
3
3. Grafiqkom metodom rexi sistem jednaqina:
2x y = 4
x + 2y = 3
4. Metodom zamene promenive rexi sistem jednaqina
2x 3y = 7
2(x + 3) + 3(y 1) = 6
Grupa B)
1. Na polugodixtu u naxem razredu zakuqene su ocene iz matematike: 8 petica, 6 qetvorki, 8 trojki, 6 dvojki i 4 nedovone
ocene. Nacrtaj histogram. Uporedi sredu vrednost sa medijanom.
2. Da li ima rexea neki od sistema jednaqina?
b) 2x 4y = 3
a) 2x 3y = 1
3x 7y = 2
4x 6y = 5
3. Grafiqkom metodom rexi sistem jednaqina: x 3y = 3 .
x+y =5
(x 1) : (y + 2) = 1 : 2
4(1 x)
10(x y)
y =
3
3
134
Grupa V)
1. Tokom tri protekle godine Srbija je izvozila u Evropsku
Uniju pooprivredne proizvode. Od toga, kukuruz qini 10 %,
pxenica 15 %, jabuke 5 %, maline 25 %, suve xive 20 %,
voni sokovi 5 % i drugi proizvodi. Ilustruj ove podatke
histogramom.
2. Pokai da sistem jednaqina 2x + 5y = 11 ima rexee ob2x y = 5
lika (3, y1 ), a nema rexee oblika (x2 , 4).
3. Grafiqkom metodom rexi sistem jednaqina 2x y = 1 .
x 2y = 5
2x 3y = 5 .
x(2y 5) 2y(x + 3) = 2x + 1
Grupa G)
1. Proxle godine uqenici jednog odeea imali su na kraju godine sledei uspeh: Odliqnih je bilo 7, vrlo dobrih 8, dobrih 3, dovonih 5, a samo jedan uqenik nije zavrxio razred.
Postignuti uspeh prikai poligonom raspodele frekvencija
i histogramom.
2. Uveri se da sistem jednaqina 4x 7y = 3 ima rexee oblika
4x 5y = 9
(x1 , 3), a nema rexee oblika (2, y2 ).
3. Grafiqkom metodom rexi sistem jednaqina x 2y = 1 .
2x y = 4
4. Metodom zamene promenive rexi sistem jednaqina:
(x + 1)(1 2y) = y(2x + 13) .
x 2y = 14
135
Grupa D)
1. Na grupi od 200 sluqajno odabranih osoba izvrxeno je meree
krvnog pritiska. Naqiena je sledea tabela.
Pritisak 96-100 111-125 126-140 141-155 156-170 preko 170
Broj osoba 12
57
44
28
39
20
Dobijene rezultate prikai histogramom. Odredi sredu vrednost pritiska.
2. U sistemu jednaqina kx y = 5 odredi broj k, tako da ovaj
6x + 2y = 3
sistem nema rexea.
3. Grafiqkom metodom rexi sistem jednaqina x 2y = 4 .
2x y = 1
10x 3(y + 1) = 10 .
5x + 2y = 3
136
103. QAS
Metoda suprotnih koeficijenata
Frontalni rad
Obrada
Ci Uvoeem principa sabiraa jednaqina, uz odgovarajuu transformaciju koeficijenata, rexavati sistem eliminacijom
jedne od nepoznatih.
Tok qasa
Osnovni tekst
Metodom zamene promenive dolazimo do rexea, tako xto

eliminixemo jednu nepoznatu, pa se rexavae svodi na jednaqinu s jednom nepoznatom.
Isti efekat eliminacije jedne nepoznate moemo postii uvoeem jox jedne ekvivalentne transformacije sistema jednaqina. To je princip sabiraa jednaqina, koji oznaqavamo sa (S2 ).
(Vidi na 188. strani Ubenika.)
Kako to funkcionixe, videemo na primeru 1.
Sabiraem jednaqina eliminisali smo nepoznatu y, jer je 2y+
2y = 0. Koeficijenti 2 i 2 su suprotni brojevi, pa se ovaj naqin
rexavaa naziva metoda suprotnih koeficijenata.
Ako u datom sistemu, koji je doveden na najjednostavniji oblik, nema suprotnih koeficijenata, mi emo ih transformacijom
E1 (proxirivaem jednaqina) napraviti. Kako to funkcionixe u
praksi, uviamo rexavaem primera 2.
Ako sistem nije sreen, onda ga prvo sredimo, pa primenimo
opisanu metodu, kao pri rexavau primera 3.
Domai zadatak
Vebe sa 190. strane Ubenika.
137
104. QAS
Metoda suprotnih koeficijenata
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Dovoeem na NZS odabranih koeficijenata uz jednu nepoznatu, transformisati sistem za rexavae metodom suprotnih
koeficijenata.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: princip sabiraa jednaqina.

Ponovimo: naqin svoea jednaqina na suprotne koeficijente
(tekst Ukratko sa 117. strane Zbirke).
Rexavamo zadatke: 746 a), b), v), g), u kojima ve postoje suprotni koeficijenti.
Zatim, rexavamo zadatke: 747 a), d), ), u kojima imamo jednakih koeficijenata uz istu nepoznatu. Dovono je jednu jednaqinu
pomnoiti sa 1 i dobiemo suprotne koeficijente.
U zadacima 749 a), b), proxirivaem samo jedne jednaqine
dobijamo suprotne koeficijente.
U zadacima 749 g) i d), proxirujemo obe jednaqine.
Reximo i zadatke 752 a) i v) u kojima se prvo mora izvrxiti
sreivae jednaqina (dovoee na najjednostavniji oblik).
Domai zadatak
746 d), ), 747 b), v), 748, 751 a), 752 g), d), z).
138
105. QAS
Primena sistema linearnih jednaqina
Rad u parovima
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Rexavae problema koji se matematiqkim modeliraem svode na sistem linearnih jednaqina s dve nepoznate.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: kako se matematiqki modeliraju neke izjave (videti

tekst na 74. strani Ubenika).
Zatim, rexavamo probleme sa razliqitim temama.
Nastavnik postava zadatke date u primerima od 1 do 8. Dobijeno rexee se komentarixe i proverava. Provera rexea ne
vrxi se u postavenom sistemu jednaqina, nego u tekstu zadatka.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 sa 192. strane.
139
106. QAS
Primena sistema linearnih jednaqina
Rad u parovima
Ci
Uvebavae
Dijalog
Uoqavae posebnosti kod nekih problema.
Tok qasa
Osnovni tekst
Rexavamo najpre zadatke koji se odnose na elementarne probleme s brojevima. To su: 756, 757, 759.
Onda, reximo nekoliko problema iz geometrije: 760, 762, 764.
Zatim, rexavamo probleme mexaa: 766, 770.
Na kraju, rexavamo probleme zajedniqkog rada: 767, 778.
Domai zadatak
758, 763, 768, 774, 775.
140
Vaak
107. QAS
Vaak i egovi elementi
Frontalni rad
Obrada
Demonstrativna metoda
Ci Koristei se pripremenim modelima i mreama i praveem cevi na qasu, uoqiti osnovne osobine i prirodu vaka.
Tok qasa
Osnovni tekst
Tzv. vakasta (cilindriqna) tela sreemo na svakom koraku.

Na licu mesta, u uqionici, uoqimo nekoliko takvih tela.
Kao xto je opisano na 193. strani Ubenika, opixemo nastanak
cilindriqne povrxi. (Ako imamo odgovarajui model, pokaemo ga
praktiqno uqenicima.)
Definixemo cilindriqnu povrx i enu osu simetrije (prava
oko koje se vrxi obrtae) i izvodnicu cilindriqne povrxi.
Onda, kao xto je prikazano na slici, na 194. strani, pokaemo
praktiqno, kako se savijaem pravougaonog komada papira, dobija
deo cilindriqne povrxi.
Zatim, polazei od neograniqene cilindriqne povrxi (slika
sa 193. strane), objasnimo kako se sa dva kruga normalna na osu, zatvori telo koje se naziva kruni vaak, preciznije: prav kruni
vaak. Mi emo ga nazivati samo vaak ili cilindar. Dva kruga
su osnove, a deo cilindriqne povrxi omotaq vaka. (Postoji i
kosi vaak, kome su osnove kose prema osi, ali se ime neemo baviti.) Dae, definixemo visinu, izvodnicu, osu i polupreqnik
(i preqnik ) vaka.
Definixemo paralelene (popreqne) preseke vaka i uoqimo
da su oni podudarni osnovama.
Onda, istaknemo normalne i osne preseke, kao na 195. strani
Ubenika. Povrxina osnog preseka je Q = 2r H.
Ako je osni presek kvadrat, tj. ako je H = 2r, onda imamo ravnostrani vaak.
Kod rexavaa zadataka u vezi sa elementima vaka, vodimo
raquna o qienici da vaak nastaje obrtaem pravougaonika.
Reximo primere 1, 2, 3, 4, 5, 6.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 198. strane.
Vaak
141
108. QAS
Vaak
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Uoqavae veza izmeu elemenata vaka, analogno vezama

izmeu elemenata pravougaonika.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo o vaku: visina, polupreqnik, osa, osnove, popreqni

(paralelni) presek je podudaran osnovi, osni presek (pravougaonik, kome su stranice preqnik osnove i visina).
Rexavamo zadatke: 781, 782, 784, 786.
Onda, razmatramo tela koja nastaju obrtaem pravougaonika.
Domai zadatak
783, 785, 793, 797.
142
Vaak
109. QAS
Povrxina vaka
Obrada
Frontalni rad
Ci Koristei pripremenu mreu i crtee, izvesti formulu

za povrxinu vaka.
Tok qasa
Osnovni tekst
Koristei se iskustvom sa savijaem pravougaonika radi dobijaa cilindriqne povrxi, dolazimo do mree vaka. (Na 198.
strani je opisano i ilustrovano dobijae omotaqa.)
Podsetimo se na opxtu formulu za povrxinu prizme:
P = 2B + M.
Uqenici uoqavaju sliqnost mrea vaka i prizme i zakuquju
da je i povrxina vaak
P = 2B + M.
Povrxina osnove vaka, kruga polupreqnika r, je B = r 2 . Videli smo da se omotaq vaka razvija u pravougaonik (vidi slike
na 194. i 198. strani). Jedna stranica ovog pravougaonika je obim
osnove (2r), a druga je visina vaka. Dakle, povrxina omotaqa
vaka je M = 2r H, pa je povrxina vaka
P = 2r 2 + 2rH = 2r(r + H).
(Sve ove formule izvode uqenici).
Zatim, rexavamo primere 1 i 2.
Onda, odredimo posebnu formulu za povrxinu ravnostranog
vaka. Koristimo qienicu da je H = 2r. Onda je r + H = 3r, pa je
povrxina P = 6r 2 .
Reximo i primere 3, 4, 5, 6.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, sa 201. strane.
143
Vaak
110. QAS
Povrxina vaka
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Primeniti formule nauqene prethodnog qasa. Razmatrati

i primere iz realnog okruea.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formule izvedene prethodnog qasa (tekst Ukratko

sa 125. strane).
Rexavamo najelementarnije probleme, zadatke 801 i 802.
Zatim, reximo zadatke 803, 804 i 811.
Onda, reximo zadatke 813 a), b), 814 b).
Na kraju, reximo i zadatke: 805, 806 i 821.
Domai zadatak
807, 809, 813 v), 814 a), 815.
144
Vaak
111. QAS
Zapremina vaka
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Primenom Kavaerijevog principa odrediti formulu za

zapreminu vaka.
Tok qasa
Osnovni tekst
Koristei sliqnost oblika prizme i vaka i osobine paralelnih preseka, pokazaemo da se na vaak moe primeniti Kavaerijev princip. (Tekst i slika sa 201. i 202. strane.)
Dobili smo formulu V = r 2 H.
Sada reximo primere 1 i 2.
Izvedemo formulu za zapreminu ravnostranog vaka: V = 2r 3 .
Onda, reximo primere 3, 4, 5, 6 i 7.
Zatim, reximo primer 8, zapreminu vaka koji nastaje rotacijom pravougaonika.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 sa 203. i 204. strane.
145
Vaak
112. QAS
Zapremina vaka
Uvebavae
Rad u parovima
Ci
Dijalog
Primene formule za zapreminu vaka.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formule izvedene prethodnog qasa (tekst Ukratko

sa 127. strane).
Reximo zadatke: 826 b), v), 827, 828, 830.
Zatim, reximo zadatke: 829, 832, 845.
Na kraju, reximo i zadatke: 835, 842.
Domai zadatak
826 a), g), 831, 834, 838, 841.
146
Vaak
113. QAS
Vaak
Sistematizovae

Ci
Dijalog
Priprema za predstojeu kontrolnu vebu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Homogene grupe formiramo na uobiqajen naqin. Naqin rada u

homogenim grupama opisan je u planu za 54. qas.
Zadatke odxtampamo u tri grupe.
Grupa A (osnovni nivo): 785, 815, 812, 834, 844.
Grupa B (sredi nivo): 795, 818, 812, 837, 847.
Grupa V (vixi nivo): 799, 819, 823, 837, 848.
Domai zadatak
do 45. str.
Radna sveska: Osma kontrolna veba, od 42.
Vaak
147
114. QAS
Osma kontrolna veba. (Sistemi jednaqina i vaak)
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobija posebni listi, na kome su odxtampani
egovi zadaci.
Grupa A)
1. Metodom suprotnih koeficijenata rexi sistem jednaqina:
3x + 2y = 5 .
2x + 5y = 29
2. Polovina broja p za 4 je vea od treine broja q, a xestina
broja q za 7 je maa od tri osmine broja p. Odredi brojeve p
i q.
3. Osni presek vaka je kvadrat povrxine 196 cm2 Izraqunaj povrxinu i zapreminu vaka. Broj raqunaj na dve decimale.
4. Pravougaonik dijagonale 34 cm i jedne stranice duine 1 dm,
obre se oko due stranice. Izraqunaj povrxinu omotaqa dobijenog tela.
Grupa B)
1. Metodom suprotnih koeficijenata rexi sistem jednaqina
2x + 5y = 5 .
5x 3y = 70
3
dodamo broj a, a imeniocu broj b,
2. Ako brojiocu razlomka
8
vrednost novog razlomka je 1. Ako brojiocu oduzmemo 2b, a
9
imeniocu oduzmemo 2a, dobiemo razlomak . Odredi brojeve
4
a i b.
3. Preqnik preseka vaka sa ravni, koja je paralelna osnovi, je
10 cm. Ako je povrxina vaka 314 cm2 , izraqunaj zapreminu
vaka. (Raqunaj = 3, 14.)
4. Kvadrat obima 30 cm obre se oko jedne stranice. Izraqunaj
povrxinu i zapreminu dobijenog tela.
148
Vaak
Grupa V)
4x + 5y = 4 .
6x 5y = 70
2. Komplementni uglovi i razlikuju se za 11 30 . Odredi
uglove i .
3. Od lista papira, oblika kvadrata stranice duine 15,7 cm,
savijaem dobijen je omotaq vaka. Izraqunaj zapreminu tog
vaka.
4. Pravougaonik povrxine 60 cm2 ima jednu stranicu duine
8 cm. Izraqunaj povrxinu i zapreminu tela, koje nastaje obrtaem ovog kvadrata oko mae stranice.
Grupa G)
2x 3y = 4 .
3x 2y = 1
2. Osnovice trapeza razlikuju se za 17 cm. Ako je sreda linija
ovog trapeza duine 3 dm, odredi duine osnovica.
3. Izraqunaj povrxinu xupeg vaka (cevi), visine 25 cm, ako
je spoaxi preqnik 3 dm, a polupreqnik xupine (unutraxi) 12 cm. Raqunaj na dve decimale.
4. Pravougaonik stranica a i b obre se oko stranice b. Ako
je a = 2b = 1 dm, izraqunaj povrxinu i zapreminu dobijenog
tela.
Grupa D)
9x + 8y = 50 .
5x + 36y = 12
2. Na pitae, koliko je godina egovom bratu, Duxan je odgovorio: Pre 3 godine bio sam 3 puta stariji od svog brata, a
posle 2 godine biu 2 puta stariji od ega. Koliko je godina
Duxanu i egovom bratu?
3. Od drvene kocke izrezan je najvei mogui vaak. Povrxina
osnove tako dobijenog vaka je 17,5 cm2 . Izraqunaj povrxinu
omotaqa dobijenog vaka.
4. Pravougaonik obima 5 dm ima jednu stranicu duine 14 cm.
Ovaj pravougaonik obre se oko simetrale vee stranice. Izraqunaj povrxinu i zapreminu dobijenog tela.
149
Kupa
115. QAS
Elementi kupe
Obrada
Frontalni rad
Ci Definisati konusnu povrx i pravu kupu. Uoqiti veze izmeu elemenata kupe.
Tok qasa
Osnovni tekst
Obrtaem pravouglog trougla oko jedne katete, kao xto je prikazano na 205. strani Ubenika, hipotenuza opisuje deo ztv. konusne
povrxi.
Definixemo osu i izvodnicu konusne povrxi, pa objasnimo kako konusna povrx nastaje obrtaem izvodnice oko ose (slika na
205. i tekst na 206. strani).
Zatim, zatvaraem dela konusne povrxi jednim krugom, normalnim na osu, dobijamo pravu kupu.
Definixemo osnovu, polupreqnik, visinu i izvodnicu s kupe.
Iz osnog preseka, jednakokrakog trougla ABC na prvoj slici, uoqavamo vezu: r 2 + H 2 = s2 .
Razmotrimo paralelne preseke kupe (prva slika na 207. strani). Utvrdimo: ako je B povrxina osnove, kruga polupreqnika r i
Q povrxina paralelnog preseka polupreqnika r1 , onda je Q = k2 B,
r1
gde je k = , odnosno r1 = k r.
r
Onda definixemo ravnostranu kupu, kojoj je osni presek jedna
kostraniqni trougao. Dakle, vai uslov s = 2r. Takoe je H = r 3.
Reximo primere 1, 2, 3, 4 i 5.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, na 208. i 209. strani.
150
Kupa
116. QAS
Elementi kupe
Uvebavae
Frontalni rad
Dijalog
Ci Primena uoqenih veza izmeu elemenata kupe. Prouqavamo

i kupe koje nastaju obrtaem trouglova.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo definicu i osobine kupe. (Vidi tekst Ukratko na

130. strani.)
Rexavamo zadatke 851, 852, 853.
Domai zadatak
854, 860, 861, 862.
151
Kupa
117. QAS
Povrxina kupe
Obrada
Frontalni rad
Ci Utvrditi kako se kupa razvija u mreu i posebno uoqiti

xta predstava omotaq.
Tok qasa
Osnovni tekst
Rasecaem kupe po periferiji osnove i po jednoj izvodnici,

kupa se moe razviti u ravan. Tako dobijemo mreu kupe, kao na
slici na 209. strani Ubenika. Jasno je da je povrxina kupe
P = B + M,
gde je omotaq M za sada nepoznata veliqina. Pokazuje se da je omotaq jedan kruni iseqak, polupreqnika s i luka l = 2r (obim osnorl
, dobijemo
ve). Koristei formulu za povrxinu iseqka, P =
2
povrxinu omotaqa kupe:
M = rs.
Onda je povrxina kupe
P = r 2 + rs = r(r + s).
(Videti tekst i sliku na 209. strani.)
Kupa nastaje obrtaem pravouglog trougla oko jedne katete,
ali i obrtaem jednakokrakog trougla oko svoje simetrale.
Ako se obre jednakostraniqni trougao oko svoje visine, dobija se ravnostrana kupa. Kako je kod e s = 2r, bie M = rs =
r 2r = 2r 2 , pa je povrxina ravnostrane kupe
P = 3r 2 .
Reximo jox i primere 3, 4, 5, 6, 7 i 8.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 sa 212. strane.
152
Kupa
118. QAS
Povrxina kupe
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci
Primena nauqenih formula.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formule: za proizvonu kupu je omotaq M = rs i

povrxina P = r 2 + rs = r(r + s).
Za ravnostranu kupu je M = 2r 2 i P = 3r 2 .
Sem toga, ranije smo nauqili, r 2 + H 2 = s2 .
Rexavamo zadatke: 866, 867, 869.
Dae, rexavamo zadatke: 871 i 872.
Onda, reximo zadatke: 875 i 874.
Domai zadatak
868, 870, 873, 876, 877.
153
Kupa
119. QAS
Kupa
Utvrivae
Rad u parovima
Ci
Dijalog
Uoqiti primene osobina kupe na objektima u okrueu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka od 130. do 133. str.
Ponovimo tekstove Ukratko sa 130. i 131. strane.

Onda rexavamo zadatke: 861, 862, 863, 868, 870, 876, 878, 884.
Domai zadatak
864, 880, 881, 882, 883.
154
Kupa
120. QAS
Zapremina kupe
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Upisivaem pravilnih piramida ukazati na analogiju u izraqunavau zapremina kupe i piramide, pa na osnovu toga izvesti
formulu za zapreminu kupe.
Tok qasa
Osnovni tekst
opxtu formulu za izraqunavae zapremine piramiPonovimo:

1
de V = B H .
3
Kao xto je prikazano slikom i tekstom na 213. strani Ubenika, nastavnik ukae na sliqnu prirodu kupe i piramide. Istakne
da se, poveavaem broja stranica osnove pravilne upisane piramide, ona sve mae razlikuje od kupe. Na kraju, izvede zakuqak
1
1
da je zapremina kupe V = B H, odnosno V = r 2 H.
3
3
Zatim, izvedemo formulu za zapreminu ravnostrane kupe, kao
xto je opisano na 214. strani.
Onda, reximo i preostale primere 3, 4, 5, 6 i 7.
Domai zadatak
Vebe, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 sa 215. i 216. strane.
155
Kupa
121. QAS
Zapremina kupe
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Primene formula nauqenih prethodnog qasa, kombinovano

sa formulama za povrxinu kupe.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formulu za izraqunavae zapremine kupe (tekst Ukratko sa 133. strane).

Zatim, kombinujemo povrxine i zapremine. Rexavamo zadatke:
888, 890, 894, 896, 898.
Onda, reximo zadatke sa kupama, koje nastaju obrtaem trougla: 897, 899, 907.
Domai zadatak
891, 895, 900, 902, 904.
156
Kupa
122. QAS
Sloena obla tela
Uvebavae
Dijalog
Ci Posmatrati tela koja predstavaju unije ili razlike poznatih tela.

Tok qasa
Osnovni tekst
Nehomogene grupe formiramo na uobiqajen naqin. Rad u nehomogenim grupama odvija se na naqin opisan u planu rada za 19.
qas.
Rexavamo zadatke o vaku i kupi: 812, 819, 822, 825, 906, 909,
911, 915 i 7. zadatak iz Vebe sa 216. strane Ubenika.
Domai zadatak
Preostali, neuraeni zadaci sa goreg spiska.
157
Kupa
123. QAS
Kupa
Sistematizovae

Ci
Dijalog
Priprema za sledeu kontrolnu vebu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Homogene grupe i rad u ovim grupama organizujemo kao xto je

opisano u planu rada za 54. qas.
Nastavnik pripremi odxtampane zadatke u tri nivoa.
Grupa A (osnovni nivo): 854, 862, 881, 889, 892.
Grupa B (sredi nivo): 860, 864, 883, 901, 915.
Grupa V (vixi nivo): 864, 865, 885, 914, 915.
Domai zadatak
do 53. strane
Radna sveska: Deveta kontrolna veba, od 50.
158
Kupa
124. QAS
Deveta kontrola veba. (Kupa)
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobija listi sa sopstvenim zadacima.
Grupa A)
1. Prava kupa visine 2 dm ima izvodnicu duine 29 cm. Izraqunaj povrxinu omotaqa.
2. Polukrug od kartona ima povrxinu 7,85 cm2 . Od ega je naqien omotaq kupe. Izraqunaj visinu te kupe. Iracionalne
brojeve raqunaj na dve decimale.
3. Povrxine osnove i omotaqa kupe stoje u razmeri 3 : 5. Zbir
duina polupreqnika kupe i izvodnice je 24 cm. Kolika je
zapremina kupe?
4. Pravougli trougao, kome je hipotenuza duine 2 dm i jedna
kateta 16 cm, obre se oko mae katete. Izraqunaj povrxinu
i zapreminu dobijenog tela.
Grupa B)
1. Izvodnica kupe nagnuta je prema ravni osnove pod uglom od
30 . Ako je visina kupe 5 cm, kolika je povrxina ene osnove?
2. Od papira krunog oblika, preqnika 16 cm, izrezan je iseqak, qetvrtina kruga. Od ovog iseqka, savijaem je naqien
omotaq kupe. Izraqunaj duinu visine ove kupe.
3. Izvodnica kupe je 65 cm, a povrxina omotaqa je 1625 cm2 .
Izraqunaj zapreminu kupe.
4. Pravougli trougao kome su katete duina 24 cm i 45 cm, obre se oko vee katete. Izraqunaj povrxinu i zapreminu dobijenog tela.
Grupa V)
1. Visina kupe je 5 cm. Ako je osni presek ove kupe trougao kome je jedan unutraxi ugao od 120 , odredi duine preqnika
osnove i izvodnice.
2. Mrea omotaqa kupe je kruni iseqak polupreqnika 6 cm, sa
centralnim uglom od 120 . Izraqunaj zapreminu kupe.
3. Izraqunaj zapreminu ravnostrane
kupe, ako je ena povrxina
2826 cm2 . (Raqunaj = 3, 14 i 3 = 1, 73.)
4. Jednakokraki trougao, kome je osnovica 16 cm i krak 1 dm,
rotira oko svoje simetrale. Izraqunaj povrxinu i zapreminu dobijenog tela.
Kupa
159
Grupa G)
1. Obim osnog preseka ravnostrane kupe je 42 cm. Izraqunaj
22
obim osnove te kupe. Broj raqunaj priblino
.
7
2. Od kruga polupreqnika 10 cm izrezan je kruni iseqak sa
centralnim uglom od 216 . Savijaem iseqka naqinili smo
omotaq kupe. Izraqunaj zapreminu dobijene kupe.
3. Kupa visine 8 cm ima zapreminu 1884 cm3 . Kolika je povrxina
te kupe? Raqunaj priblino = 3, 14.
4. Jednakostraniqni trougao visine 6 cm obre se oko te visine.
Izraqunaj povrxinu i zapreminu dobijenog tela.
Grupa D)
1. Osni presek prave kupe je pravougli trougao povrxine 50 cm2 .
Odredi polupreqnik, visinu i izvodnicu te kupe.
2. Papir u obliku polukruga preqnika 12 cm savije se i od ega se naqini omotaq kupe. Izraqunaj povrxinu osnog preseka
dobijene kupe.
3. Preqnik osnove kupe je 1 dm. Ako je povrxina kupe 90 cm2 ,
kolika je zapremina?
4. Jednakokraki pravougli trougao obre
se oko hipotenuzine
visine. Ako je duina ove visine 3 2 cm, izraqunaj povrxinu i zapreminu dobijenog tela.
160
Lopta
125. QAS
Lopta i sfera
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci
Upoznavae sa loptom, sferom i ihovim elementima.
Tok qasa
Osnovni tekst
Sferu definixemo kao povrx koja nastaje obrtaem polukruga oko preqnika. Zatim, dokaemo ene osobine, koje su posledica
definicije. (Sve taqke na sferi jednako su udaene od centra sfere; sfera je skup svih taqaka koje su jednako udaene od date taqke;
presek ravni i sfere, ako nije prazan, predstava krunicu.)
Loptu definixemo kao telo ograniqeno sferom. Zatim definixemo dijametralno suprotne taqke sfere i veliki krug lopte.
Sve ovo opisano je i ilustrovano na 217, 218. i 219. strani
Ubenika.
Dae, definixemo pojmove: polusfera, kalota, loptin odseqak, sferni pojas, loptin sloj, polulopta i dodirna (tangentna
ravan). (Videti tekst na 220. strani.)
Zatim, reximo primere 1, 2, 3, 4.
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 221. strane.
161
Lopta
126. QAS
Lopta i sfera
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci
Prouqavae elemenata lopte i ravnih preseka lopte
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo definicije sfere i lopte i ihove osobine, koje smo

dokazali prethodnog qasa. Zatim, ponovimo o presecima lopte i
ravni i o delovima sfere i lopte.
Zatim, rexavamo zadatke: 924, 926 i 927.
Domai zadatak
921, 922, 923, 928.
162
Lopta
127. QAS
Zapremina lopte
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Primenom Kavaerijevog principa, izvesti formulu za izraqunavae zapremin lopte datog polupreqnika.
Tok qasa
Osnovni tekst
Navedemo zanimivu qienicu da od svih tela jednake povrxine, najveu zapreminu zahvata lopta.
4
Zapremina lopte izraqunava se po formuli: V = r 3 .
3
Reximo primer 1.
Zatim, pokaemo kako se formula za izraqunavae zapremine
lopte moe izvesti korixeem Kavaerijevog principa. (Videti
obojeni tekst na 222. i 223. strani Ubenika.)
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6 sa 224. strane.
163
Lopta
128. QAS
Zapremina lopte
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Praktiqna primena formule za izraqunavae zapremine

lopte.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formulu za zapreminu lopte.

Reximo zadatak 931.
Zatim, reximo zadatke 932, 933 i 934.
Onda, reximo zadatke 936 i 937.
Na kraju, reximo i zadatak 939.
Domai zadatak
935, 938, 942, 943.
164
Pismeni zadatak
129. QAS
Priprema za qetvrti pismeni zadatak
Obnavae

Ci
Dijalog
Priprema uqenika za sledei pismeni zadatak.
Tok qasa
Osnovni tekst
Homogene grupe i rad sa ima organizujemo kao i kod pripreme

za prethodni pismeni zadatak. (Vidi plan rada za 92. qas.)
Nastavnik pripremi odxtampane listie sa zadacima u tri
nivoa.
Grupa A) (osnovni nivo): 742 v), 810, 861, 906, 922.
Grupa B) (sredi nivo): 743 v), 818, 862, 911, 925.
Grupa V) (vixi nivo): 745 v), 824, 881, 911, 929.
Domai zadatak
50. do 52. strane.
Radna sveska: Qetvrti pismeni zadatak, od
Pismeni zadatak
165
130. QAS
Qetvrti pismeni zadatak
Kontrola znaa
Pismeni rad
Svaki uqenik dobija dxtampan listi sa sopstvenim zadacima.
Grupa A)
7x + 2
4x 3 5
.
+ = 3x
2
6
3
5+y
3x + 4y
=1
2x
4
3
Metalna cev ima otvor preqnika 6 cm. Naqiena je od lima
debine 3mm, gustine 7,8 grama po cm3 . Koliku masu ima ova
cev duine 5 metara?
2. Osni presek kupe je pravougli trougao hipotenuze duine
12 cm. Izraqunaj povrxinu i zapreminu kupe.
3. Zapremina polulopte je 56,52 cm3 . Izraqunaj povrxinu velikog kruga. Raqunaj priblino = 3, 14.
1. Rexi sistem jednaqina:
Grupa B)
3x + 2y
= 3x + 4 .
3
4y 3x
x + 2y
=
1
3
4
2. Osnova pravilne qetvorostrane prizme je kvadrat ABCD povrxine 1 dm2 . Visina prizme je 12 cm. Oko prizme je opisan
i u prizmu je upisan vaak, tako da su osnove ova dva vaka
opisani i upisani krug kvadrata ABCD. Izraqunaj zapreminu cevi ograniqene sa ova dva vaka.
3. Visina i izvodnica kupe odnose se kao 4 : 5, a ena zapremina
je 96 cm3 . Kolika je povrxina kupe?
4. Povrxina polulopte je 942 cm2 . Kolika je ena zapremina?
Raqunaj priblino = 3, 14.
1. Rexi sistem jednaqina: 2y
166
Pismeni zadatak
Grupa V)
3y + 2x
5x + 9
.
2 =
2
3
3y 2x 3y x
=1
3
2
2. Oko pravilne qetvorostrane prizme, osnovne ivice 4 cm i visine 2 dm, opisan je vaak visine 20 cm. Izraqunaj povrxinu
i zapreminu ovog vaka.
3. Jednakokraki trougao, osnovice duine 16 cm i povrxine 120
cm2 , obre se oko visine koja odgovara osnovici. Izraqunaj
povrxinu i zapreminu dobijenog tela ( 3, 14).
4. Polukrug obima 77,1 cm obre se oko svoje simetrale. Izraqunaj povrxinu dobijenog tela.
1. Rexi sistem jednaqina
Grupa G)
1. Odredi nepoznate veliqine x i y iz uslova
(x 1) : (4 y) : (2x + 3y) = 3 : 2 : 1.
2. Pravougaonik dijagonale 17 cm i stranice 8 cm obre se oko
vee stranice. Izraqunaj povrxinu i zapreminu dobijenog tela.
3. Iz kruga preqnika 16 cm izdvojen je kruni iseqak sa centralnim uglom od 135 . Savijaem ovog iseqka dobijamo omotaq kupe. Kolika je zapremina kupe dobijene od ovog omotaqa?
4. Dve paralelne ravni, meusobno udaene 7 cm, seku loptu
polupreqnika 17 cm. Polupreqnik veeg preseka je 15 cm. Odredi polupreqnik drugog preseka.
Grupa D)
7
2y x
2x 3
.
+
=
3
15
5
3
y 2x
x+y
1 =
4
4
2
2. Zapremina vaka je 1256 cm3 , a obim osnove je 62,8 cm. Kolika
je povrxina omotaqa vaka?
3. Jednakostraniqni trougao stranice 6 cm obre se oko jedne
stranice. Izraqunaj povrxinu i zapreminu dobijenog tela.
4. Polulopta je preseqena sa dve ravni, koje su paralelne velikom krugu polulopte. Rastojae izmeu ove dve ravni je
3 cm. Ako su polupreqnici dobijenih preseka 9 cm i 12 cm,
izraqunaj povrxinu polulopte.
1. Rexi sistem jednaqina
Pismeni zadatak
167
131. QAS
Frontalni rad
Uvebavae
Dijalog
Ci Ukazati na sistematske i karakteristiqne grexke, uz pouku

o naqinu ispravaa tih grexki.
Tok qasa
Uobiqajeni naqin komentarisaa i ispravaa grexaka sa pismenog zadatka, kao xto je opisano u planu rada za 31. qas.
168
Lopta
132. QAS
Povrxina lopte
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Koristei se formulom za zapreminu lopte, izvesti formulu za izraqunavae povrxine lopte.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formule za zapremine piramide i lopte. Povrx lopte podelimo uporednicima i podnevcima na delove, tzv. krivolinijske trouglove i krivolinijske qetvorouglove. Zatim, u loptu
upixemo piramice kojima su osnove ovi trouglovi i qetvorouglovi, a visina je polupreqnik lopte.
Dae, kao xto je opisano na 225. i 226. strani Ubenika, izvedemo formulu za povrxinu lopte: P = 4r 2 .
Ako imamo vremena do isteka qasa, reximo i dodatni zadatak
(obojeni tekst pod naslovom Neobiqne razmere).
Domai zadatak
Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 sa 228. strane.
Lopta
169
133. QAS
Povrxina lopte
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Primena formula za izraqunavae povrxine i zapremine

lopte.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo formule za povrxinu i zapreminu lopte.

Izvedemo formulu za povrxinu polulopte (tekst Ukratko sa
139. strane).
Reximo zadatke: 951, 952, 954, 955, 956, 958, 960, 962.
Domai zadatak
953, 957, 959, 961.
Rezerva
134. qas
Rezervni qas
135. qas
Rezervni qas
136. qas
Rezervni qas

201_/201_.
(VIII3)
1.

, :
- ;
- ;
- ;
-
;
-
;
- ;
- ,
.
:
-
, ,
;
-
;
-
, ;
-
( ),
;
- , , ,
;
- , , , ;
- ,
;
- , ;
- , ,
;
- : ,
;
- , ;
- ;
- , : , ,
, , , ;
- .
. :
- ()
, ;
- ;
- , .
;
- / ,
;
- ;
- - ,
; ;
- , ;
- ;
- (, , , );
;
- ,
;
- .
2. , , (, )
: , , ,
: ( , )

,

: , ;
,
3. -
(, ):
;
,

Excel.
4. ()
1.
1.1.
1.2.
1.3.

( ...)
(MA.1.3.2,MA.2.3.2,MA.3.3.6)
-
-
-

2. ,
(MA.1.3.1,MA.1.3.2,MA.3.3.1,MA.3.3.6)
2.1. ,
-

2.2. -

(, ,
)
2.3. .
- ( ,

, , )
2.4. .
-
.

-
2.5.
-
2.6. - (,

, )
2.7.
-
3.
(MA.1.2.1,MA.2.2.1,MA.3.2.1)
3.1. .
-

-
3.2.
-

-
3.3. .
-
.
-

-

3.4.
-

4.
(MA.1.3.4,MA.2.3.4,MA.3.3.4,MA.1.4.1
MA.3.4.1)
4.1. : , ,
-
- (, ,
, , )
4.2.
-
12
12
18
14
4.3.
- :

4.4.
- :

4.5.
-

5.
(MA.2.3.4,MA3.3.4)
5.1. : , , -
- (, ,
, )
5.2.
-
5.3.
- :

5.4.
- :

6.
(MA.1.2.4,MA.2.2.4,MA.2.5.1,MA.3.2.4)
6.1.
-
y = ax+b

6.2.
-
-
6.3.
-

-
7.
(MA.1.5.3,MA.2.5.3,MA.3.5.3)
7.1. -

7.2. -

,

7.3.
-

-
7.4.
-

8.
(MA.2.2.1,MA.3.2.1)
8.1. -

8.2.
-

8.3. -
10
16
12
12
8.4.
8.5.
8.6.
9.
9.1.
9.2.
9.3.
9.4
10.
10.1.
10.2.
10.3.
10.4.
11.
11.1.
11.2. ()

11.3.
11.4.

-
-

-

, ,
(MA.1.3.5,MA.2.3.5,MA.3.3.5)
-
(, , )
-
-
-
(MA.1.3.5,MA.2.3.5,MA.3.3.5)
-
(, , ,
)
-
-
-
(MA.1.3.5,MA.2.3.5,MA.3.3.5)
-
-
-
-
-
10
12
53
4
4
83
4
4
136
5. /

: .
: .

6. :
1
1
34
34
40
, 8. , ,
, 8. , ,
:
[1] ,
[2] 2011..
7. :
- ( )
- (, )
-
- ,
- (, , )
-
8.
- . -
, ,
. ,
.
-

24. 201_.
136
34+34
214
___________________________
__________________
8
( ): .3.3.6 ( ,
), 1.3.2 , ...), :1.2.1 (
). .2.2.1 ( ), .3.2.1 ( ), .2.2.5 (
)
.
.
.
.
.
2.
2.
3.
3.
4.
4.
5.
5.
6.
6.
7.
7.
8.
8.
2.. . (3+6)
1.
9.
2.
10.
3.
11.
4.
12.
5.
13.
6.
14.
7.
15.
8.
16.
9.
17.
- :
1.
2. (, ).
- :
1. ,
2.
, ,
,
1.
( , ,
, , .)
1.
:
,
,
:
, , , .
1. (3+5)
8
( ): .1.3.1 ( : , , , ...), .3.2.1 ( ),
.3.2.5 ( )
.
. .
.
.
20.
4.
21.
5.
22.
6.
23.
7.
24.
8.
25.
9.
26.
10.
27.
, ,
4.
(3+4)
1.
28.
2.
29.
( )
3.
30.
4.
31.
5.
32.
6.
33.
7.
34.
35.
36.
4. (5+8)
1.
37.
- :
1.
2. ( , , ).
3.
- :
1. ,
2.

, ,
,
19.
, .

, .

( , ,
, ,
.)
2.
18.
:
, ,

:
, , , .
1.
,
,
,
3. , (6+6)
8
( ): .1.3.4. ( , ,
), .2.3.4 (
), .3.3.4. (
), .2.5.1 ( ), .1.5.2. ( )
.
.
.
.
.
4.
39.
5.
40.
()
6.
41.
(,)
7.
42.
8.
43.
9.
44.
10.
45.
11.
46.
12.
47.
13.
48.
14.
49.
6. (6+9)
1.
50.
2.
51.
3.
52.
- :
1.
2. (, ).
38.
- :
1. ,
2.
3.
, ,
,
,
,
,
37.
2.
:
,
,
:
, , , .
5. (5+8)
8
( ): .1.5.2 ( , , , ),
:2.5.2. ( ), .3.5.2. ( ), .5.3 (
), .2.5.3 ( , ),
.3.5.3. ( , )
.
.
, ,
,
.
.
.
54.
6.
55.
7.
56.
8.
57.
9.
58.
10.
59.
11.
60.
12.
61.
1.
62.
2.
63.
7.
3.
64.
4.
65.
5.
66.
6.
67.
7.
68.
- :
1.
2. ( , , ).
53.
5.
- :
1. ,
2.
4.
:
,
,
:
, , , .
6. (6+9)
8
( ): .2.3.4. ( , ),
.3.3.4. ( ), .2.2.1 (
), .3.2.1. ( ), .3.2.5. (
)
.
.
.
.
.
1.
69.
2.
70.
3.
71.
4.
72.
5.
73.
6.
74.
7.
75.
8.
76.
78.
11.
79.
12.
80.
13.
81.
14.
82.
15.
83.
16.
84.
9.
(6+12)
1.
85.
2.
86.
3.
87.
4.
88.
5.
89.
- :
1.
2. (, ).
77.
- :
1. ,
2.
9.
10.
, ,
,
:
, ,

:
, , , .
8. (6+10)
8
( ): .2.2.1 ( ), .3.2.1. (
), .3.2.5. ( ), .1.3.5. ( ,
, ), .2.3.5. ( ), .3.3.5.
( )
.
.
6.
90.
7.
91.
8.
92.
( ,
, , ,
.)
.
.
.
:
,
,
:
, , , .
94.
11.
95.
96.
97.
12.
98.
10.(4+6)
1.
99.
, ,
2.
100.
, ,
3.
101.
4.
102.
5.
103.
6.
104.
7.
105.
8.
106.
9.
107.
- :
1.
2. ( , , ).
93.
- :
1. ,
2.
9.
10.
,
,
,
9. (6+12)
8
( ): .1.3.5. ( , , ), .2.3.5.
( ), .3.3.5.(
)
, , ,
2.
109.
, , ,
3.
110.
4.
111.
5.
112.
10. (4+8)
6.
113.
7.
114.
8.
115.
9.
116.
11.
117.
12.
118.
1.
119.
2.
120.
11.(3+3)
- :
1.
2. (, ).
108.
- :
1. ,
2.

1.

, ,
,
.
.
.
.
.
:
,
,

:
, , ,
.
8
( ): .1.3.5. ( , , ),
.2.3.5. ( ), .3.3.5. (
)
121.
4.
122.
5.
123.
6.
124.
125.
127.
128.
129.
130.
131.
132.
133.
134.
135.
136.
126.
:
,
,
:
, , , .
11. (3+3)
- :
1.
2. ( , , ).
3.
- :
1. ,
2.
.
.
,
,
,
.
.
.
,
,
,

.
, ,
.
( ) .

.
10
16
18
41
43
47
50
87
10
107
11
109
115
12
120
125
13
127
132
14

CD Osmi Razred 17 11 2011 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CD Osmi Razred 17 11 2011 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MATEMATISKOP

GODIXI (GLOBALNI) PLAN RADA

OPERATIVNI (ORIJENTACIONI) PLAN RADA

REALIZACIJA NASTAVE PO QASOVIMA

GODIXI (GLOBALNI) PLAN RADA

OPERATIVNI (ORIJENTACIONI) PLAN

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Operativni plan rada po mesecima

Priprema za obradu Talesove teoreme.

Podsetimo se da smo na zavrxetku VII razreda nazvali sliqnim

Ci Upoznavae sa formulacijama Talesove teoreme i obrnute

Ubenik, od 9. do 15. str.

Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 sa 14. i 15. strane

Ci Uvebati primene Talesovih teorema. Obraditi primene

Zbirka, od 7. do 12. str.

3, 6, 8, 13 a), v), 14 a), 20, 23.

Ci Utvrditi minimalne uslove za dokazivae sliqnosti dva

Ubenik od 15. do 19. str.

Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 18. i 19. strane.

Zbirka, od 12. do 17. str.

36, 40, 46, 54, 59.

Ci Uoqiti posebne uslove za sliqnost pravouglih trouglova i

Ubenik, od 19. do 25. str.

Qienica da svi pravougli trouglovi imaju po jedan prav

Vebe 1, 2, 3, 4 sa 24. i 25. strane.

Ci Posebno obratiti pau na specifiqne osobine sliqnih

Zbirka, od 17. do 20. str.

Ponovimo formulacije prvog, drugog i treeg stava sliqnosti

2. Date su dui a, b, c na slici desno. Konstrukcijom odredi

2. Nacrtaj du KL duine 6,5 cm, pa konstruixi na oj taqke

2. Date su dui m i n na slici gore desno. Konstruixi du x,

2. Na polupravoj Op na slici gore konstruixi taqku N , izmeu

2. Nacrtaj du AB = 8 cm, pa na oj konstruixi taqku P , tako

Taqka, prava i ravan

Ci Uoqiti odnose taqke prema pravoj i prema ravni u trodimenzionalnom prostoru.

Ubenik, od 26. do 31. str.

U petom razredu smo razmatrali meusobne poloaje taqke i

Vebe 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 sa 31. str.

Taqka, prava i ravan

Ci Uvebati pravilno oznaqavae odnosa taqke sa pravom i

Zbirka, od 21. do 24. str.

Ponovimo: odnos taqke i prave i obeleavae.

91, 93, 97, 104, 105.

Taqka, prava i ravan

Ci Prouqiti meusobne poloaje prave i ravni i meusobne

Ubenik, od 32. do 36. str.

Moemo pripremiti komad kartona, kao model ravni i kao na

Vebe 1, 2, 3, 4, 5 sa 35. i 36. strane.

Taqka, prava i ravan

Ci Uoqavajui meusobne poloaje pravih i odnose pravih

Zbirka, od 24. do 27. str.

Ponovimo: odnos prave i ravni.

120, 122, 124, 128, 130.

Ci Uvebati primene Talesovih teorema. Obraditi primene

Ci Posebno obratiti pau na specifiqne osobine sliqnih

2. Date su dui a, b, c na slici desno. Konstrukcijom odredi

2. Nacrtaj du KL duine 6,5 cm, pa konstruixi na oj taqke

2. Date su dui m i n na slici gore desno. Konstruixi du x,

2. Na polupravoj Op na slici gore konstruixi taqku N , izmeu

2. Nacrtaj du AB = 8 cm, pa na oj konstruixi taqku P , tako

U petom razredu smo razmatrali meusobne poloaje taqke i

Ci Uvebati pravilno oznaqavae odnosa taqke sa pravom i

Ponovimo: odnos taqke i prave i obeleavae.

Ci Prouqiti meusobne poloaje prave i ravni i meusobne

Moemo pripremiti komad kartona, kao model ravni i kao na

Ci Uoqavajui meusobne poloaje pravih i odnose pravih

Ci Posmatraem realnih modela u okolini, uoqiti meusobne

Ponovimo: meusobni poloaji dve ravni.

Uvoee pojmova rogastih i oblih tela.

Koristei se predmetima iz okruea i donetim modelima,

4. Prava p na slici sadri ivicu AA1 kvadra ABCDA1 B1 C1 D1 .

2. Koliko najvixe ravni odreuju paralelne prave p i q i taqke

2. Koliko najvixe ravni odreuju prave a i b koje se seku i taqke

3. Projekcija dui AB na ravan je du AB1 , duine 5 3 cm.

O izrazima i sreivau izraza dosta smo nauqili tokom ranijih godina.

Ci Uvoee pojma ekvivalentnih jednaqina. Prouqiti rexea

Svoee sloenih jednaqina na najjednostavniji oblik.

Uvebavae tehnike sreivaa jednaqina.