- Knjiga

Hay

Ovu knjigu napisala je Louise L. Hay i ona sadri sve to je potrebno znati o ivotu.
Svoje veliko znanje i iskustvo Louise prenosi itaocima na neposredan i razumljiv nain,
dajui kako raditi na sebi, kako povratiti zdravlje, kako postii uspeh i kako ostvariti
sreu i blagostanje. Neka vam ova knjiga pomogne da spoznate sebe i deo sebe koji je
preplavljen ljubavlju, i gde ete prihvatiti sebe u potpunosti.
S AD R AJ

Predgovor
I U to verujem
II U emu je problem?
III Odakle problem dolazi?
X Emocionalne veze
XI Posao
XII Uspeh
XIII Blagostanje
XIV Telo
XV Popis
XVI Jo neto
XVII Moja pria
KAKO ISCELITI DUH I TELO
Predgovor
Neka vam ova knjiga pomogne pronai svoje mesto u kojem ete spoznati sebe i deo sebe
koji je preplavljen ljubavlju, i gdje ete prihvatiti sebe u potpunosti.
ZAHVALNOST
S radou i zadovoljstvom zahvaljujem:
svojim studentima i pacijentima, od kojih sam puno nauila i koji su me ohrabrili da
napiem ovu knjigu;

Juliji Webster, koja me je usmeravala i hrabrila ka poetku pisanja;

Daveu Braunu, koji me uio procesu ureivanja knjige;
Charliu Gehrku, koji mi je pomogao u osnivanju Novog centra, pruio mi svesrdnu
podrku i osigurao mi vreme da se bavim ovim stvaralakim radom.
Kada bih trebao samo jednu knjigu poneti sa sobom na pusti otok, najverovatnije bih
odabrao knjigu Louise L. Hay "Kako isceliti duh i telo". Ona nije samo veliki uitelj, ve
snana i velika dama.
U ovoj prekrasnoj knjizi Louise deli s nama neka od svojih iskustava. Oseam divljenje i
suoseanje s njenom ivotnom priom, ovdje ukratko iznesenu, iako bi to moda ipak
mogla biti druga knjiga.
U ovoj je knjizi sadrano sve to trebate znati o ivotu, u njoj su temeljne poduke kako
vie ljubavi i opratanja za sebe. Zato vas i pozivam da i vi ovu knjigu napravite delom
svojeg ivota. Vi ste to zasluili i to je vredno vaeg truda.
Dave Braun, istraiva iz Dana Point,
Kalifornija, rujan 1984.
Predlozi mojim itateljima
Napisala sam ovu knjigu, dragi itatelji, da bih s vama podelila sve to znam i to
poduavam u svojim ordinacijama. Moja plava knjiica "Kako isceliti svoje telo" postala
je openito prihvaena kao merodavna za mentalne uzroke koji stvaraju bolesti u telu.
Dobijam tisue pisama od itatelja koji ele jo vie informacija od mene. Napisala sam
ovu knjigu kao da vas vodim kroz pravu psihijatrijsku seansu, ba kao to bih uinila
kada biste doli k meni, u jednu od mojih ordinacija kao privatni pacijent. Ako budete
vebali postupno, kao to je pokazano u knjizi, kada dovrite itanje - va e se ivot
poeti menjati.
Predlaem vam da knjigu jednom proitate bez zadravanja. Onda je ponovo polako
itajte, istovremeno radei svaku vebu. Uzmite si vremena od poglavlja do poglavlja.
Ako moete, vebajte s prijateljem ili s nekim lanom svoje obitelji. Svako poglavlje
poinje ivotnim uverenj raditi na sebi. Takoer je prikazan i Louisin vodi kroz
verovatne mentalne uzroke odreenih zdrastvenih problema, to je, prema mom iskustvu,
vrlo znaajno i jedinstveno. Osoba koja bi pronala ovaj tekst na pustom otoku mogla bi
nauiti sve to joj je potrebno da ivot uini onakvim kakav bi trebao biti. Ako ste vi,
sluajno, pronali svoj put do Louise Hay, bilo to na pustom otoku ili negdje drugdje, na
dobrom ste putu. Louisina knjiga, njene izuzetne vrpce leenja i radionice koje
nadahnjuju prekrasan su dar ovome svetu problema. Prilikom rada s osobama obolelim
od AIDS-a upoznao sam se s Luisinim radom i koristio se njenim idejama pri leenju.
Svaka osoba s kojom sam radio i koja je sluala Louisine vrpce "Pozitivan pristup AIDS-

u" primila je Louisinu poruku ve pri prvom sluanju - i veina ih koristi kao deo svog
dnevnog rituala isceljivanja. Moj pacijent Andrew rekao mi je: "Idem u krevet s Louise i
ustajem s njom svaki dan."
Moje potovanje i ljubav za Louise porasli su kada sam primetio da su osobe obolele od
AIDS-a ubrzale svoje pozitivne promene i uz Louise pronale em. Svako se od njih
koristi kada radite na odreenom podruju svog ivota. Na svakom se poglavlju zadrite
bar dva ili tri dana. Stalno ponavljajte i zapisujte miljenja koja se nalaze na poetku
svakog poglavlja. Poglavlja zavravaju postupkom. To su pozitivne ideje koje imaju cilj
promeniti svest. itajte te postupke nekoliko puta dnevno.
Na kraju ove knjige ispriala sam svoju vlastitu priu. Znam da e vam ona pokazati da
nema toga to je jae od nas, da, bez obzira koliko smo nisko pali, potpuno moemo
promeniti svoje ivote nabolje. Dok budete radili na ovim idejama, moja je potpora s
vama.
Klju pozitivnih promena jest u prihvatanju i potivanju samoga sebe. Stanje naega duha
odgovorno je za bolesti u naem telu.
U to verujem
Nikada nije kasno krenuti putevima mudrosti i znanja.
ivot je, zapravo, vrlo jednostavan:
koliko dajemo, toliko i dobijamo
to mislimo o sebi, postaje istina za nas. Verujem da je svatko, ukljuujui i mene, sto
posto odgovoran za sve to mu se u ivotu dogaa - dobro ili loe. Svaka naa misao
kreira nau budunost. Svojim nainom razmiljanja i oseajima stvaramo svoja iskustva.
Misli i rei koje danas izgovaramo, kreiraju naa budua iskustva.Mi kreiramo to e nam
se dogoditi, a onda, da bi nam bilo lake, okrivljujemo druge za svoje frustracije. Niti
jedna osoba, niti mesto ili stvar nema nikakvu mo nad nama jer smo mi jedini koji
koristimo svoj um. Mi kreiramo svoja iskustva, svoju stvarnost i odreujemo odnose
drugih prema sebi. Ako stvorimo mir i harmoniju u svojim mislima, pronai emo ih i u
svojim ivotima.
Koja od sledeih izjava zvui kao vaa izjava?
"Svi me napadaju."
"Svi mi uvek pomau."
Svaka ova izjava stvorie sasvim razliita iskustva.
to ver
Neke toke moje filozofije

Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti
voleti sebe.
ujemo o sebi i o ivotu, postaje istina za nas.
Svemir potpuno podrava svaku nau misao koju odaberemo i u koju verujemo.
Drugim reima, naa podsvest prihvatie sve u to mi sami verujemo. Svatko ima svoju
ivotnu istinu, a izbor je u tom smislu beskrajno irok. Ako to znamo, mnogo je bolje
izabrati stav
"Svi mi uvek pomau", nego "Svi me napadaju."
Svemirska nas sila nikad ne procjenjuje ili kritizira. Ona nas samo prihvata po naim
vlastitim verovanjima, koje odraava na nae ivote. Ako elim verovati da sam
osamljena i da
Verovali ili ne, mi moemo menjati svoje misli.
Moda smo ve navikli na odreeni nain razmiljanja, pa i ne primeujemo da je to na
izbor. Ali, u biti, sami smo odabrali svoj nain razmiljanja. Mi moemo odbiti razmiljati
na odreeni nain. Razmislite koliko ste puta odbili razmiljati o sebi pozitivno. Isto tako,
moete odbiti razmiljati negativno. ini mi se da nema osobe na ovom svetu koja nije
ponekad mrzila samu sebe i
Neke toke moje filozofije
Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti
voleti sebe.
li oseala griu savesti u veoj ili manjoj meri. to vie mrzimo sebe i to vie oseamo
griu savesti, to nam u ivotu ide gore. I obratno, to su manji ti oseaji, imaemo vie
uspeha na svim ivotnim razinama.
Najintimnije verovanje svih ljudi s kojima sam radila uvek je: "Ja nisam dovoljno dobar."
esto tome dodajemo: "Ne inim dovoljno!" ili "Ne zasluujem nita bolje."

Je li ovo slino vama? esto kaete, ili natuknete, ili oseate da niste dovoljno dobri. Ali,
za koga? 1, prema ijim standardima vi to tvrdite? Ako ste duboko obuzeti takvim
verovanjem, kako onda moete stvoriti ivot pun ljubavi, radosti, uspeha i zdravlja? Vae
podsvesno verovanje uvek e se protiviti svemu lepom to vam se dogaa. I, nikada
neete biti sretni jer ete uvek videti samo ono to je u vaem ivotu loe, a toga uvek
ima.
Neke toke moje filozofije
Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti
voleti sebe.
Neke toke moje filozofije
Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti
voleti sebe.
Ogorenost, kriticizam, gria savesti i strah uzrok su svih naih problema.
Ovakva oseanja uzrokuju glavne probleme u naim telima i ivotima, a stvaraju se zato
to druge okrivljujemo za ono to nam se dogaa i zato to ne preuzimamo odgovornost
za svoja vlastita iskustva. Ako smo mi sto posto odgovorni za sve u svojim ivotima, ne
moemo traiti krivca u nekom drugom. Sve to se dogaa tamo "vani" odraz je naeg
unutarnjeg stanja. Ne tvrdim da nema ljudi koji se loe ponaaju prema nama i da im
treba oprostiti, ve samo da naa verovanja privlae takvu vrstu ljudi, koji nas, jer su
takvi, loe tretiraju. Ako uhvatite sebe da esto ovako razmiljate: "
Mene svi kritiziraju, uvek mi ine to i to, nema ih kad ih trebam, koriste me kao otira i
zloupotrebljavaju
Neke toke moje filozofije

Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti
voleti sebe.
me", onda je to vaa ivotna shema. Postoji neto u vama to privlai takve ljude. Kada
prestanete razmiljati na taj nain o sebi, takvi e ljudi otii nekamo drugamo i
maltretirati nekoga drugoga.
Vi ih vie neete privlaiti.
Sada u vam pokazati kako se odreena mentalna stanja manifestiraju na fizikoj razini.
Npr., ogorenost koju dugo drimo u sebi moe "pojesti" nae telo i stvoriti bolest kao to
je rak. Kritikovanje kao stalan oblik razmiljanja esto donosi artritis. Oseaj krivice trai
kaznu, a kazna donosi bol. (Kada mi doe pacijent s bolovima, znam da osea griu
savesti.) Strah i psihike napetosti mogu stvoriti elavost, ireve i " bolne" noge.
Uverila sam se da osoba koja se oslobodi ogorenosti i zaboravi kako su je drugi
povredili, moe sebe izleiti ak i od raka. Moda e vam ovo zvuati previe
pojednostavljeno, ali je sam u praksi imala vie takvih iskustava, a i sama sam doivela
neto slino.
Moemo promeniti svoj stav prema prolosti
Prolost je prolost, i nju treba zaboraviti. Mi je vie ne moemo promeniti. Ali moemo
promeniti svoje shvaanje onoga to nam se dogodilo u prolosti. Kako je ludo kanjavati
sebe u ovom trenutku zbog toga to nas je netko davno povredio! esto ljudima koji su
prepuni ogorenja kaem: " Molim vas, ponite se oslobaati ogorenja sada, dok je to
jo relativno lako.
Neke toke moje filozofije
Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti
voleti sebe.
Nemojte ekati da doe do situacije kada je nuan kirurki zahvat ili kada ste na samrtnoj
postelji. Tada ete biti u panici i zaboravljanje prolosti biti e puno tee. Kada smo u

panici, vrlo je teko usmeriti svoj um na izlaz iz krize. Prvo, se moramo osloboditi
strahova. Ako izaberemo ulogu bespomone rtve i ako se uverimo da je sve beznadno,
Svemir e nas podrati u tom verovanju i tada emo ii samo nizbrdo. Od ivotne je
vanosti oslobodit se tih suludih, nadienih, negativnih ideja i verovanja koja nas ne
podravaju i koja nas vuku dolje. ak i naa koncepcija Boga mora biti takva da radi za
nas, a ne protiv nas.
Da bi smo se oslobodili prolosti,
moramo biti spremni oprostiti
Trebamo odabrati da se oslobodimo prolosti i da oprostimo svakome, pa i sebi, ako
elimo promeniti svoj ivot nabolje. Moda i ne znamo kako se prata, moda i ne elimo
oprostiti, ali im smo spremni oprostiti zapoinje proces isceljenja. Nae je isceljenje
zavisno o imperativu da se o
Neke toke moje filozofije
Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti
voleti sebe.
slobodimo prolosti i oprostimo svima. " Opratam ti to nisi bio onakav kakav sam ja
elela da bude. Oslobaam te krivice i opratam ti." Takve nas izjave oslobaaju.
Sve bolesti dolaze od nemogunosti da se oprosti
Kada god smo bolesni, potraimo u sebi kome treba oprostiti. U knjizi "Teaj uda" pie:
"Sve bolesti dolaze od nemogunosti da se oprosti" i "Kada god smo bolesni, trebamo
razmisliti kome trebamo oprostiti." Ja mogu ovome dodati da treba oprostiti upravo onoj
osobi za koju vam se ini da joj je najtee oprostiti. Oprostiti znai dignuti ruke i pustiti.
Nema potrebe za raspravama. Treba, jednostavno, pustiti da cela stvar ode. Mi ne
trebamo znati kako oprostiti. Sve to trebamo jest elja da zaboravimo. O svemu ostalom
pobrinue se svemir.
Mi dobro razumemo svoj vlastiti bol. Veini je teko shvatiti da i oni drugi, kojima
trebamo oprostiti, takoer imaju svoje vlastite bolove. Trebamo prihvatiti da su uinili
najbolje to su mogli u okviru svog tadanjeg znanja, razumevanja i oseanja. Kada mi
ljudi dou s problemom, za mene ne vano kakvim - loim zdravljem, besparicom,
neostvarenim ljubavima ili promaajima na poslu - ja ih uim samo jednome: da vole
sami sebe.
Ustanovila sam da, ako stvarno volimo sebe i ako se prihvatamo tu gdje se nalazimo, sve

nam polazi od
Neke toke moje filozofije
Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti
voleti sebe.
ruke. Na svakom koraku dogaaju nam se mala uda. Nae se zdravlje poboljava,
zaradimo vie novca, imamo vie sree u ljubavi i iskazujemo sebe na kreativniji nain.
Sve nam se to dogaa bez mnogo napora. Ljubav prema sebi i prihvatanje sebe, stvaranje
oseaja sigurnosti, poverenja i zasluge privui e k nama vie sree - iskrenije ljubavi,
novi posao, novo i bolje mesto za ivljenje, ak e normalizirati i nau telesnu teinu.
Ljudi koji vole sebe i svoja tela nikada ne zloupotrebljavaju sebe ili druge.
Samopotovanje i sigurnost preduvet su za pozitivne promene i uspeh u budunosti. Da
bismo voleli sebe, pre svega, nikada se ne smemo kritizirati. Kritikovanje nas dri u
ivotnoj shemi koje se elimo osloboditi. Razumevanje koje imamo prema sebi pomie
nas dalje. Razmislite: kritizirali ste sebe godinama i dokle ste stigli? Pokuajte suprotno:
odobravajte sebe i gledajte to e se dogoditi.
KAKO ISCELITI DUH I TELO - Poglavlje II
U emu je problem?
Lako je pogledati u sebe i rei - Moje telo nije u redu!
Oseajem bolove, imam krvarenja, esto se ozleujem, znojim se, patim od uganua,
nadutosti i slabosti, starim, ne vidim i ne ujem dobro, svakog dana sve vie propadam
itd. Sve to vam moe pasti na pamet, ja sam ve ula.
Imam loe meuljudske odnose
Gue me, odsutni su, previe su zahtevni, ne podravaju me, uvek me kritiziraju, ne vole
me, nikada me ne ostavljaju na miru, stalno mi prigovaraju, tvrde da im dosaujem,
naputaju me, nikada me ne sluaju itd. 1 sve to moete smisliti. Da, sve sam ve to ula.
Finansijska mi je situacija loa
Nemam novca, retko ga imam, nikada dovoljno, uvek mi Izmakne, bre ga potroim nego
to ga zaradi

Neke toke moje filozofije

Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti
voleti sebe.
m, sastavljam kraj s krajem, curi mi novac kroz prste itd. 1 sve ostalo to moete smisliti.
Naravno, sve sam to ve ula.
U ivotu mi nita ne ide od ruke
Nikada ne dobijem to elim. Nikoga ne mogu zadovoljiti. Ne znam to elim. Nikada
nemam vremena za sebe. Moje elje i potrebe uvek su na zadnjem mestu. Sve to radim,
radim da bih zadovoljila druge. Ja sam samo otira. Nikome nije stalo do onoga to ja
elim. Nemam talenta i nita ne napravim kako treba. Uvek odgaam stvari.
Nikada mi nita ne polazi za rukom. I jo mnogo toga to bi ste mogli rei o sebi. Sve
sam to ula, i mnogo vie. Kada god upitam novog pacijenta to se dogaa s njegovim
ivotom, obino dobijem jednu od gore navedenih fraza ili ak nekoliko istovremeno.
Oni stvarno misle da znaju u emu je problem. Ali ja znam da su te pritube samo vanjski
efekti unutarnjih misli. Duboko u oveku nalazi se temelj za sve vanjske efekte.
Sluam to govore i postavljam neka temeljna pitanja:
to se dogaa u vaem ivotu?
Kakvo je vae zdravlje?
ime se bavite?
Volite li svoj posao?
Kakve su vam financije?
Kako ljubav?
Kako je zavrila vaa poslednja ljubavna veza?
Neke toke moje filozofije
Mi smo sto posto odgovorni za sva svoja iskustva. Svaka misao koju mislimo, kreira nau
budunost. Polazite svega jest uvek u sadanjem trenutku. Svatko ponekad pati od grie
savesti, ak i mrnje prema samom sebi. Najgori je stav: "Ja nisam dovoljno dobar." To je
samo misao, a misao se moe menjati. Za ovekovo je zdravlje najopasnija ogorenost,
kriticizam i gria savesti.Opratanje svojih i tuih greaka put je u ozdravljenje, ak i u
sluaju raka. Kada stvarno volimo sebe, sve nam u ivotu bolje ide. Moramo nauiti

voleti sebe.
rei koje koriste ne odgovaraju iskustvima koje opisuju. Tada znam da ili nisu svesni to
im se stvarno dogaa ili lau. Odatle treba poeti.
________________________________________________________
Traim od njih da reenicu zavre na pet ili est naina.
Nekim je ljudima teko poeti, a neki imaju toliko toga da mi ih je teko zaustaviti. Onda
ih zamolim da mi proitaju to su napisali i da svaku reenicu zaponu sa "Ja trebam..."
Nakon svake reenice postavim pitanje: "Zato?" Odgovori su karakteristini i otkrivaju
mnogo, kao:
Moja je majka govorila da to trebam uiniti. Jer se bojim da to ne uinim.
Jer moram ispuniti oekivanja.
Pa, zato to svatko to mora uiniti.
Jer sam previe lenj, prenizak, previsok, predebeo,
premrav, glup, preruan, bezvredan itd.
Ovi mi odgovori otkrivaju predrasude pacijenata i to sve smatraju svojim ivotnim
ogranienjima. Ne komentiram odgovore. Kada zavre popis, razgovaram s njima o
glagolu trebati.
Verujem da je ovo jedan od najopasnijih glagola u naem jeziku. Svaki put kada
izgovorimo "trebati", u naoj podsvesti kao da odzvanja re "pogreno". Ili greimo, ili
smo pogreili ili emo pogreiti. Mislim da ne treba vie pogreaka u ivotu nego to ih
imamo. Treba nam vea mogunost izbora. elela bih zauvek iz renika ukloniti re
"trebati" i zameniti je s "mogao bih". Izraz "mogao bih" daje nam mogunost izbora i ne
podrazumeva pogr Veba: Ja trebam
Onda im dam komad papira i olovku i zamolim ih da na vrhu napiu:
JA TREBAM
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
eku.
Onda ih zamolim da ponovo sve ispiu, ali da ovaj put svaku reenicu ponu sa " Da sam
stvarno elela, mogla sam ." To svemu daje sasvim drugi smisao. Kada to uine, paljivo
ih upitam: "Zato niste?" Onda dobem razliite odgovore:
Nisam elela.
Bojim se.

Ne znam kako.
Jer nisam dovoljno dobra.
Itd.
Pokae se da neki ljudi godinama sebe kinje zato to nisu uinili neto to u stvari i nisu
eleli uiniti. Ili kritiziraju sebe zbog neobavljena posla koji i nije bio njihova ideja.
esto je to bilo neto to je netko drugi rekao da bi trebali napraviti. Kada to uvide, jedna
je stvar manje na njihovoj listi "trebam ". To je veliko olakanje. Pogledajte ljude koji su
se godinama trudili ostvariti karijeru koju u stvari i nisu eleli, ali njihovi su roditelji rekli
da trebaju biti zubari ili nastavnici.
Koliko smo se esto osetili inferiorno samo zato to su nam rekli da trebamo biti
pametniji, ili bogatiji, ili kreativniji kao neki nai roaci! to moete s olakanjem
odbaciti sa svoje liste "trebam"? im se neega s ove liste oslobode, moji pacijenti
poinju ivot gledati drugim oima. Uoavaju da kojeta to su mislili da trebaju uiniti,
ustvari nikada nisu ni eleli, nego su samo pokuavali zadovoljiti druge ljude. Najee
zato to su se bojali ili su oseali da nisu dovoljno dobri ako ne zadovolje oekivanja
drugih ljudi. Sada problem sagledavamo iz drugog ugla.
Pokrenula sam proces oslobaanja oseaja da s nama neto nije u redu jer ne ispunjavamo
standarde drugih. Onda im objasnim svoju filozofiju ivota kao to sam uinila u prvom
poglavlju. Verujem da je ivot vrlo jednostavan. to dajemo, to i dobijemo nazad. Svemir
u potpunosti podrava svaku nau misao ili uverenje. Dok smo maleni, nauimo to
oseati prema sebi i prema ivotu iz reakcija odraslih oko sebe. Kakva god da su naa
uverenja, ona e se ostvariti kada odrastemo.
Meutim, to su samo misli, a snaga je u sadanjem trenutku. Promene mogu poeti od
danas.
Voleti sebe
Bez obzira kakav je pacijentov problem, ono od ega poinjem u radu sa svakim jest:
voleti sebe. Ljubav je udesan lek. Ako volimo sebe, dogaaju nam se uda u ivotu.
Pritom, ne mislim na sujetu, aroganciju, niti na uobraenost, jer to nije ljubav. To je samo
strah. Ono o emu ja govorim jest da sebe treba visoko ceniti i biti zahvalan na udu
ivota.
Ljubav je, za mene, prihvatanje sebe do tog stupnja da srce ispune i preplave oseanja.
Ljubav moe ii u bilo kom pravcu. Moete oseati ljubav prema:
samom procesu ivota,
radosti da ivite,
lepoti koja vas okruuje,
drugoj osobi,
znanju,
procesu razmiljanja,
svojim telima i nainu njihova funkcionisanja,

ivotinjama, pticama i ribama,

vegetaciji u svim njenim oblicima,
svemiru i njegovim putevima,
to vi moete dodati na ovu listu?
Pogledajmo neke od naina koji pokazuju da ne volimo sebe: Beskrajno se grdimo i
kritiziramo. Maltretiramo svoja tela loom ishranom, alkoholom i drogama. Odabiremo
verovati da nas nitko ne voli. Bojimo se naplatiti pravu cenu za ono to radimo. Stvaramo
bolesti i bol u naim telima. Odugovlaimo sa stvarima koje bi nam donele dobro. ivimo
u kaosu i neredu. Zaduujemo se i preuzimamo previe obaveza. Privlaimo prijatelje i
ljubavnike koji nas poniavaju.
Veba: Ja trebam
Onda im dam komad papira i olovku i zamolim ih da na vrhu napiu:
JA TREBAM
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
ue. Nemojte se uzrujavati ako neka uverenja treba odbaciti. Odbacite ih tako lako kao
to biste bacili hranu nakon obroka. Biste li stvarno kopali po jueranjem smeu da
napravite veeru? Kopate li, isto tako, po starim mentalnim otpacima da biste stvarali
nova iskustva?
Ako vam misao ili uverenje nije posluilo, odbacite ga. Ne postoji nikakvo pisano pravilo
koje kae da, ako ste jednom neto verovali, to trebate uvek verovati. Pogledajmo neka
od tih uverenja koja nas ograniavaju i promotrimo odakle dolaze.
Ograniavajue uverenje: "Nisam dovoljno dobar."
Odakle ono dolazi: otac mu je esto govorio da je glup. Rekao mi je da je elio uspeti
kako bi se njegov otac ponosio njime. Umesto toga, bio je preplavljen griom savesti i
ogorenou, te je doivljavao neuspeh za neuspehom. Otac ga je financirao, a on
propadao sve dublje i dublje. Prisilio ga je da plaa. Naravno, najvei je gubitnik bio on,
a ne njegov otac.
Ograniavajue uverenje:
nedostatak samopouzdanja.
Odakle ono dolazi: od pokuavanja da zadobije oevu podrku. Poslednje to je elela
bilo je da bude slina ocu. Nikada se nisu mogli sloiti oko neega i neprestano su se
svaali. Traila je njegovu podrku, a dobijala samo kritike. Njeno je telo bilo puno
bolova, a i otac je slino patio. Nije shvaala da su njezini bolovi uzrokovani potisnutim
besom, kao to ni otac nije shvaao da je bes uzrok njegovu bolu.

Ograniavajue uverenje: ivot je prepun opasnosti.

Odakle ono dolazi: od uplaenog oca. Jedna druga pacijentica gledala je na ivot vrlo
sumorno; za nju je sve bilo okrutno. Retko se smijala, a i kada se smijala, bojala se da e
joj se neto runo dogoditi. Odrasla je s upozorenjem: "Nemoj se smijati jer bi te oni
mogli kazniti."
Ograniavajue uverenje: "Ja nisam dovoljno dobar."
Odakle ono dolazi: od toga to ste se oseali naputeni i zaboravljeni. Bilo mu je teko
govoriti. Tiina je bila njegov nain ivota. Upravo se odvikao od droge i alkohola i bio je
uveren da je grozan. Otkrila sam da mu je majka umrla dok je bio vrlo malen i da ga je
odgojila tetka, koja je retko s njim razgovarala, osim kada bi izdavala naredbe, pa je
odrastao u samoi. ak je sam i jeo provodei dane i dane u tiini svoje sobe. Imao je
ljubavnika koji je takoer bio utljiv ovek. Obino su provodili vreme sami, u tiini.
Ljubavnik je umro a on je ponovo ostao sam.
Veba: Negativne poruke
Sada uzmite list papira i zapiite sve to su vam roditelji govorili dok su vas kritizirali.
to nije bilo u redu s vama? Dajte sebi dovoljno vremena da se prisetite svega to moete.
Obino je dovoljno pola sata.
to su govorili za novac? to su rekli za vae telo? to su govorili o ljubavi i vezama?
to su rekli o vaim sposobnostima? Kakve su vam ograniavajue i negativne misli
usadili? Ako moete, razmislite objektivno o tome to ste zapisali i recite sebi: "Znai,
odatle dolazi moje uverenje." Sada uzmimo novi list papira i ponimo kopati jo dublje.
Koje ste druge negativne poruke dobili kao dete?
Od roaka
Od nastavnika
Od prijatelja
Od ljudi koji su za vas bili autoriteti
Od svoje crkve
Polagano ih sve zapiite.
Veba: Ja trebam
Onda im dam komad papira i olovku i zamolim ih da na vrhu napiu:
JA TREBAM
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________

________________________________________________________
doslovno, milijarde misli koje moete odabrati da mislite.
Veina nas odabire jednake misli kakve su mislili nai roditelji. Ali, mi ne trebamo
zauvek tako misliti. Me postoji pisani zakon koji kae da je to jedini nain kako
miljenja. Sve to odaberem misliti, postaje istina za mene. Sve to vi odaberte misliti,
postaje istina za vas. Mae misli mogu biti razliite. Prema tome, nai ivoti i iskustva
mogu biti potpuno razliiti.
Preispitajte svoje misli
Sve to verujemo, postaje istina za nas. Ako ste nenadano doiveli financijski pad, onda
na nekoj razini verujete da niste vredni imati novac ili verujete da je za vas posuivanje i
dugovanje. Ili verujete da dobro nikada ne traje dugo, da nevolje same dolaze ili, moda,
kao to esto ujem, verujete da ste gubitnik. Ako vam se ini da nemate sree u ljubavi,
moda verujete u: "Mene nitko ne voli" ili "Ja nisam roena za ljubav." Moda se bojite
da e netko vladati vama, kao to je va otac vladao vaom majkom, ili moda mislite:
"Mukarci me samo povreuju." Ako imate loe zdravlje, moda verujete: "Bolest je
nasledna u mojoj obitelji." Ili ete se izgovarati loim vremenom, ili reenicama:
"Roena sam da patim" i "Moj je ivot nevolja za nevoljom."
Ili ete imati drukija verovanja. A, moda niste ni svesni svojih uverenja, kao veina
ljudi. Oni samo vide da se njihov ivot rui kao kula od karata. Sve dok im netko ne
pokae vezu izmeu unutarnjih misli, tj. verovanja, i onoga to im se dogaa, ostae rtve
svog ivota.
PROBLEM
Financijski pad
Nedostatak prijatelja
Problemi na poslu
Neprestano ugaanje drugima
VEROVANJE
Nisam vredan imati novca.
Nitko me ne voli.
Nisam dovoljno dobar.
Nikada nije po mome.
Kakav god da je problem, on proizlazi iz naina miljenja. A nain miljenja moe se
promeniti. Moda oseate da su istiniti ili vam se samo ini da su istiniti svi ti problemi s
kojima se borite u ivotu. Meutim, bez obzira na to kakav je problem, on je samo
vanjski rezultat ili efekt naeg naina razmiljanja. Ako ne znate koje misli uzrokuju vae
probleme, sada ste na pravome mestu, jer je ova knjiga zamiljena tako da vam ih

pomogne otkriti. Razmislite o svojim ivotnim problemima. Zapitajte se: "Kakve su to

misli koje mi stvaraju takve probleme?" Ako si dopustite sesti u miru i postaviti si to
pitanje, va e vam razum pokazati odgovor.
Sve su to uverenja koja ste stekli kao dete;
Neka uverenja su pozitivna i podravajua. Ona nam dobro slue celi ivot, kao na
primer, "Pogledaj na obje strane pre nego to pree ulicu." Neka su uverenja vrlo korisna
na poetku, ali kako odrastamo, vie nam ne odgovaraju. "Ne razgovaraj sa strancima"
dobar je savet za malo dete, ali ako se odrastao ovek dri toga, stvorie usamljenost i
izolovanost.
Zato se tako retko zapitam: "Je li to stvarno istina?" Na primer, zato jo uvek verujem u
ovakve stvari kao: "Teko uim."Je li to sada istina za mene? Odakle mi to? Verujem li
jo u neto to mi je neprestano ponavljao uitelj u osnovnoj koli? Zar se ne bismo bolje
oseali da odbacimo takvo uverenje?
Uverenja kao to su "Deaci ne plau" i "Djevojice se ne penju na drvee" stvaraju
mukarce koji sakrivaju svoje oseaje i ene koje se boje svoje telesnosti. Ako su nas kao
dete nauili da je svet zastraujue mesto, sve to ujemo, a to odgovara takvom
uverenju, prihvatiemo kao istinu za sebe. Slino je i s mislima: "Ne veruj strancima",
"Ne izlazi nou" i "Ljudi te ele prevariti."
S druge strane, ako su nas u detinjstvu nauili da je svet sigurno mesto, imati emo
drukija uverenja. Tada emo lake prihvatiti da se ljubav nalazi svuda oko nas, da su
ljudi uvek prijateljski raspoloeni prema nama i da uvek imamo to trebamo.
Ali, ako su vas kao dete nauili da ste za sve vi krivi, uvek ete imati oseaj krivnje ma
to se dogodilo. Takvo e vas uverenje pretvoriti u nekoga tko stalno govori: "ao mi je."
Ako ste kao dete nauili da na vas nitko ne obraa panju, to e vas drati na kraju
svakog dogaanja. Takvo je i moje iskustvo iz detinjstva: kada doem na red, za mene
nema kolaa.
Ponekad imate oseaj da ste nevidljivi jer vas drugi ne primeuju. Je li vas detinjstvo
nauilo da verujete: "Nitko me ne voli?" Onda ste sigurno usamljeni. ak i onda kada
steknete prijatelja ili zaponete ljubavnu vezu, to e kratko trajati. Jesu li vas u obitelji
nauili da nikada nema dovoljno novca? Sigurna sam da ste onda uvek u dugu i da esto
imate oseaj da su vas dobre prilike mimoile ili ih nije ni bilo za vas.
Imala sam pacijenta koji je odrastao u obitelji u kojoj se verovalo da je sve loe u ivotu i
da moe postati jo gore. Njegova je najvea radost bila igranje tenisa, ali onda je ozledio
koljeno. Obiao je sve doktore, ali je s koljenom bilo sve gore i gore. Konano vie nije
mogao igrati.
Drugi pacijent, koji je odrastao kao sveenikov sin, nauio je da svi dolaze pre njega.
Sveenikova je obitelj uvek bila zadnja. Danas je divan dok pomae svojim pacijentima,

ali je uvek u dugovima. Njegovo uverenje jo ga dri zadnjim u redu.

Ako verujete u neto, to e se ostvariti
Koliko ste puta rekli: "to mogu kada sam takav?" ili "Takav je ivot"? Ove specifine
rei pokazuju da je ono to verujemo za nas i istina. Ali, ono to verujemo obino je
miljenje nekog drugog, koje smo ukljuili u svoj sustav verovanja. Nema sumnje da se
to uklapa u ostala naa uverenja.
Jeste li vi od onih ljudi koji ujutro ustanu i, ugledavi kini dan, kau: "Oh, kakav grozan
dan!" To nije grozan, ve samo kini dan. Ako obuemo odgovarajuu odjeu i
promenimo svoj stav, moemo uivati u mnogim kinim danima. Ako stvarno verujete da
su kini dani grozni, svaki ete kini dan doiveti klonula duha.
Radije emo se boriti protiv vremena, nego ga prihvatiti takvo kakvo je u ovom trenutku.
Nema dobrog ili loeg vremena, ve samo dobrih ili loih naih reakcija na njega. Ako
elimo ivot prepun radosti, moramo imati radosne misli. Ako elimo imati poslovne
uspehe, moramo ambiciozno razmiljati. Ako elimo ivot prepun ljubavi, moramo
matati o ljubavi. Sve to mislimo i izgovaramo, odreuje na ivot.
Svaki trenutak jest i novi poetak
Ponavljam: naa je snaga u sadanjem trenutku. Nemojte misliti da stojite na mrtvoj
toki. Promene poinju u ovom trenutku, iz naeg uma. Nije vano koliko ste se dugo
drali negativne sheme, ili ste bili bolesni, ili niste imali sree u ljubavi, ili vas je muio
nedostatak novca i oseaj samoprezira.
Sve to moemo poeti menjati ve danas. Va problem ne mora vie za vas biti istina. On
moe nestati kao to je nastao. Na vama je da to uinite. Zapamtite: vi ste jedina osoba
koja odreuje svoje misli. Vi ste pokreta i autoritet u svom svetu!
Vae misli i uverenja iz prolosti odredili su ovaj trenutak u kojem sada ivite, a i sve to
vam se prethodno dogaalo. Sve to sada odabirete da verujete, mislite i govorite,
odredie va sledei trenutak, sledei dan, mesec i godinu.
Da, to je tako, dragi moji! Ja vam, na temelju svog dugogodinjeg iskustva, mogu dati
najdivniji savet koji vam moe pomoi, a vi moete nastaviti razmiljati na isti nain,
moete odbiti da se promenite i tako zadrati sve svoje misli.
Vi ste pokreta u ovome svome svetu! Dobiete sve to odaberete misliti. U ovom
trenutku poinje novi ivot. Svaki trenutak moe biti i novi poetak Zato, pustimo da ovaj
trenutak odmah i ovdje bude poetak za vas. Zar nije prekrasno kada to znamo! U ovom
je trenutku poetak! Od sada poinje promena.

Je li istina?
Zaustavite se na trenutak i uhvatite svoju misao. to razmiljate sada? Ako je istina da
nae misli odreuju na ivot, biste li eleli da ovo to sada mislite postane vaa istina?
Ako ste zabrinuti, ljutiti, povreeni ili oseate strah i potrebu da se osvetite, to mislite
kako e vam se to vratiti i odrediti va ivot?
Nije uvek lako uhvatiti svoje misli jer one vrlo brzo prolaze kroz glavu. Meutim, mi
moemo odmah poeti zapaati i sluati to govorimo. Ako ujete sebe da izgovarate
negativne rei bilo koje vrste, zaustavite se na pola reenice. Ili prepravite reenicu, ili je
zaboravite. Moete ak izgovoriti: "Dosta je s time!"
Zamislite sebe da stojite u redu u kafiu ili moda u buffetu luksuznog hotela gdje se ne
posluuju posude s hranom, ve posude s uverenjima. Moete odabrati misli koje god
elite. Misli koje odaberete odrediti e vaa budua iskustva. Ako to znate, glupo bi bilo
odabrati misli koje stvaraju probleme i bol.
To je kao da uvek birate hranu od koje se oseate loe. Moete to initi jednom ili dvaput
ali im shvatimo koja nam hrana ne prija, klonimo se je. Jednako je tako i s mislima.
Drimo se to dalje od misli koje nam stvaraju probleme i bol. Moj profesor, dr.
Raymond Charles Barker znao je ponavljati: "Kada netko ima problem, nije stvar u tome
da se neto uini, ve da se neto naui."
Nae misli oblikuju nau budunost. Kada postoji neto nepoeljno u naem ivotu,
moramo koristiti svoje misli da bismo to promenili. A, s promenom moemo poeti ove
sekunde.
Moja je najdublja elja da prvi predmet u kolama bude "Kako vae misli deluju". Nikada
nisam razumela vanost toga da deca pamte datume bitaka. To mi izgleda kao gubitak
mentalne energije. Umesto toga moemo ih uiti vanim stvarima, kao to su: "Kako radi
na um", "Kako upravljati financijama", "Kako uloiti novac radi financijske sigurnosti",
"Kako biti dobar roditelj", "Kako stvoriti dobre ljubavne veze" i "Kako stei i zadrati
samopotovanje i samopouzdanje".
Moete li zamisliti kako bi izgledala jedna generacija odraslih koju bi poduavali tim
predmetima u koli? Zamislite kako bi se odrazila ta saznanja na njihove ivote. Imali
bismo sretne ljude, koji su zadovoljni sobom. Ljude koji imaju dobre financije i koji
svojim pametnim ulaganjem novca koriste drutvu u celini.
Oni bi imali dobre odnose sa svima, snalazili bi se u ulozi roditelja i stvarali bi novu
generaciju dece, takoer zadovoljne sobom. O svemu tome svaka bi osoba izraavala
svoju kreativnost.
Nemamo vremena za gubljenje. Nastavimo svoj rad.

KAKO ISCELITI DUH I TELO - Poglavlje IV

Je li to istina? Veba: Ja trebam
Onda im dam komad papira i olovku i zamolim ih da na vrhu napiu:
JA TREBAM
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
Ponekad imate oseaj da ste nevidljivi jer vas drugi ne primeuju. Je li vas detinjstvo
nauilo da verujete: "Nitko me ne voli?" Onda ste sigurno usamljeni. ak i onda kada
steknete prijatelja ili zaponete ljubavnu vezu, to e kratko trajati. Jesu li vas u obitelji
nauili da nikada nema dovoljno novca? Sigurna sam da ste onda uvek u dugu i da esto
imate oseaj da su vas dobre prilike mimoile ili ih nije ni bilo za vas.
Imala sam pacijenta koji je odrastao u obitelji u kojoj se verovalo da je sve loe u ivotu i
da moe postati jo gore. Njegova je najvea radost bila igranje tenisa, ali onda je ozledio
koljeno. Obiao je sve doktore, ali je s koljenom bilo sve gore i gore. Konano vie nije
mogao igrati.