I OPSTE ODREDBE 1 Pravilnik o tehnitkim normativima za beton i armirani beton - Pravilnik BAB 87 - normativno regulige projektovanje, izvodenje i odriavanje elemenata i konstruk- Gija od betona i armiranog betona. U njemu, u odnosu na prethodni Pravilnik tebniékim merama i uslovima za beton i armirani beton od 1971. godine, ima novina, pa ée njima biti posveéeno neéto dire objainjenje. U ovom élanu se podviati da propisani rahtevi moraju biti ispunjeni. Osnovne 2a- hteve treba da propise projekt, dok dopunske zahteve i uslove - tebniéke normative = propisuje Pravilnik BAB 87 i pri tome se poziva na odgovarajuée jugoslovenske standarde (JUS), jer ih sam ne sadrii. Obigno se svi relevantni tehniéki norma- tivi za neki materijal (cement, granulat i sl.) nalaze u jednom odgovarajuéem JUS. ‘Medutim, nije propisano kako treba postupiti ako samo jedan od odnosnih tehniékih normativa nije ispunjen. Dali takav materijal treba odbaciti kao neupotrebljiv 2a spravijenje betona? Naée je misljenje da bi takva kvalifikacija bila preuranjena i neracionalna. Konaéno misljenje 0 upotrebljivosti nekog materijala trebalo bi da usledi posle odgovarajuéeg uporednog ispitivanja betona, cene¢i pri tome narotito uticaj svojstva materijala u pitanju na propisane zahteve i uslove sa beton. ‘Tek na osnovu takvog proveravanja moe se doneti meritorna kvalifikacija o upotre- Dbijivosti: odobrava se upotreba ispitivanog materijala za spravijanje betona bez ikakvog ogranigenja, odobrava se upotreba 2a beton do najvise MB 25 koji neée biti iloten oitrim atmosferskim uticajima, odnosno, ne odobrava se uopite upotreba, ispitivanog materijala za spravijanje betona. U nekim sluéajevima dileme ne bi trebalo da bude: npr., ako je zavréna ocena o kvalitetu betona kojim su izvedeni betonski radovi negativna (prema élanu 277), onda preostaje jo8 samo naknadno dokazivanje kvaliteta ugradenog betona prema Zlanu 284 i dlanu 280. Najzad, u tom élanu se istite, da se odredbe Pravilnika BAB 87 primenjuju i na specijalne vrste betona, ako nije drukéije propisano. Za specijalne vrste betona tehnologija izvodenja betonskih radova je delimiéno specifiéna, pa su potrebni do- punski uslovi u vidu posebnih propisa: JUS U.E3.010- "Hidrotebnicki beton”, JUS U.E3.011 - ”Mlazni malter i mlazni beton”, JUS U.E3.020. - "Beton za kolovozne konstrukcije”, JUS U.E3.050 - ”Prefabrikovani betonski elementi”, JUS U.M1.045 =" Transportovani beton” , Pravilnik o tehnigkim merama i uslovima za prethodno napregnuti beton.Podratumeva se, da projektant moie u odredenom sluéaju da zahteva i nove, ‘odnosno odtrije uslove nego ato ih sadrée napred navedeni propisi, ali to treba da. bude posebno obrazloteno. 2 U tom dlanu se skreée painja, da se odtedbe Pravilnika BAB 87 ne odnose na ele- ‘mente i konstrukcije od betona i armiranog betona koje su tokom eksploatacije duge ilodene temperaturi preko 120°C, na elemente i konstrukeije od betona sa krutim elignim profilima (spregnute konstrukcije), kao ni na elemente i konstrukcije od lakog betona. Za projektovanje i izvodenje napred navedenih elemenata i konstruk- cija, koje se bitno razlikuju po svom sastavu, osobinama i ponaganju, treba koristiti druge propise. Skrege se painja, da pri dugotrajnom dejstvu temperature preko 20°C dolazi do primetnog povetanja teéenja (stinjavanja) betona, koje je na oko 70°C nekoliko puta veée, a zatim sa daljim povigenjem temperature opada do oko 100°C, a onda onovo raste. Poscbno pri tome treba voditi raguna da ne dode do prekoracenja dopustenog ugiba linijskih nosaa niti do prekorazenja dopuitenih naprezanja uw ‘eliku armiranobetonskih stubova usled teéenja betona. 3 Ovaj dlan predotava da se inuzetno mote odstupiti od odredbi Pravilnika BAB 87. V takvim izuzetnim sluéajevima mora se teorijski (proraéunom) i eksperimentalno dokazati, da su pri tome sigurnost i stabilnost obezbedeni pri izvodenju i eksploata- ij u stepenu kako to propisuje Pravilnik BAB 87. Mote se posredno zakijuéiti da ni strani propisi ne mogu da se neposredno primene, veé da odredbe tih propisa treba uporediti sa odgovarajucim odredbama Pravilnika BAB 87, kao i sa sopstvenim proragunom i eksperimentom i pri tome dokazati da su obezbedeni ui propisanom stepenu sigurnost i stabilnost. Koncesija koju pruza ovaj élan omogucuje da se u sluéaju manjkavosti, odnosno zastarelosti nekih odredbi Pravilnika BAB 87 iskoriste nada i strana iskustva, Ovim se ujedno otklanja prigovor da nadi propisi mogu biti smetnja 2a projektovanje i invodenje po koneepeiji novih i slozenih armiranobeton- skih konstrukeija, 4 Prema ovom élanu, obavezna projektna dokumentacija (glavni projekat) mora da sadrii: tehnidkiiavestaj, proratun, planove 2a iavodenje (planovi armature ioplate), tehnicke uslove 2a iavodenje radova sa uputstvom 2a kontrolu i ocenu kvaliteta, pro. Jjekat betona i projekat odréavanja sa osmatranjem u toku eksploatacije objekta. Za ‘slotene betonske konstrukcije potrebno,je da se izradi projekat skele, a za montaine onstrukcije projekat montade. To je obavezna, odnosno, minimalna tehnigka doku- mentacija Svaki deo projektne tehniéke dokumentacije treba da se uradi tako, da u toku invodenja ne mote da dode do nedoumice i pogreine interpretacije. Sve sto je 2specifigno treba detaljno da se prikaée, po potrebi u vidu posebnog priloga. Projekat treba da bude koncizno uraden, bes nepotrebne opairnosti. Projekat betona i projekat odrfavanja su novi obavezni delovi projektne tehnizke dokumentacije. Oportuno je da se projekat betona radi posto bude poznat izvodat radova i njegova organizacija za izvodenje betonskih radova. Po pravilu, izvodaéu radova treba zbog navedenog poveriti izradu projekta betona, ali u tome treba da ugestvuje i glavni projektant, posebno u delu projekta betona koji se odnosi na Kontrolu kvaliteta betona i njegovih komponenti, kao i na zavrénu ocenu kvalitet betona. Sadréaj projekta betona odreden je u élanu 231, pa ée 0 tome kasnije bit ige refi. Projekat odriavanja sa osmatranjem betonske konstrukcije iaraduje pro- t za javne i stambene zgrade, industrijske objekte, mostove i druge kapitalne objekte. Sadraaj i druge odredbe u vesi projekta odréavanja objekta dati ¢ uu dlanu 286 i lanu 287, pa opdimniji prikaz o tome sledi, takode, kasnije. 5 Ovaj élan sadrai oznake (indekse) koji se koriste u Pravilniku BAB 87. Neki od njih imaju nekoliko znaéenja, ali se pravo znagenje u konkretnom sluéaju moée lako prema smislu odrediti. Poato nikakav komentar nije potreban, sledi prikaz odnosnih osnaka. Velika slova latinicom kao oznake: A- povriina preseka B-beton C- éelik D- pretnik E - modul elastitnosti J - moment inercije M - moment savijanja MB - marka betona N - normalna sila. O - obim popreénog preseka S- uticaj T - transverzaina sila Mala slova latinicom kao oznake: 4 - odstojanje tetiéta zategnute armature do ivice preseka 4a’ - odstojanje tetiéta pritismute armature do ivice preseka 4, - najmanji zaititni sloj betona do armature 4 - manja strana pravougaonog preseka d- ukupna visina preseka; debljina ploée ¢- ekscentricitet; oznaka za elastiénu deformaciju ¢y - razmak uzengija J - &vrstoéa for ~ karakteristiéna évrstoga éelika pri kidanju fp - ratunska évrstoéa betona See - Evrstoéa cilindra‘fun ~ karakteristitna Evrstoga betona pri pritisku Ju. - Evrstoéa betona pri zatezanju fi - evrstota kocke g - stalno optereéenje ‘he staticka visina preseka i - polupreénik inercije U- dudina | - duéina itvijanja: p- korisno podeljeno optereéenje 4n ~ procenjena standardna devijacija v ~ deformacija - ugib ‘2 - odstojanje neutralne linije od krajnje pritisnute ivice preseka 2 - krak unutragnjih sila Gréka slova kao oznake: a. ugao; koeficijent termitke dilatacije Yui ~ parcijalni koeficijent sigurnosti: 6 - indugenje pri kidanju e- dilataci €q - dilatacija éelika €y ~ dilatacija betor p - koeficijent tecenja Ai - vitkost - koeficijent armiranja i- mehanicki koeficijent armiranja ¢ - normalni napon; standardna devijacij +r - smiéuéi napon v ~ Poisson-ov koeficijent X ~ koeficijent starenja Slova kao indeksi T - oamaka 2a uticaj torzije; oznaka za uticaj temperature @- osnaka za armaturu b- omnaka za beton 9g onnaka za stalno opterecenje i - invijanje; idealni (npr. Avi - idealni betonski presek) - omaka za kocku q- oanaka za granicu teéenja (gnjeéenja) éelika pri pritisku 2 omnaka za skupljanje t- omnaka za vreme u- omaka za granini uticaj (npr. Mu, Nu) v- omnaka za granicu teéenja (razvlaéenja) éel -omnaka za uzorak ispitan na zateranje =<II MATERIJALI 1, AGREGAT (GRANULAT) 6-10 Pravilnik BAB 87 ima samo pet elanova koji se odnose na granulat. To je posledica nove koncepeije koju primenjuje Savezni zavod za standardizaciju (SZS) po kojo} se tehnizki normativi za materijale uglavnom izostavijaju iz pravilnika i propisuju 88 JUS. Zbog toga se ovde najpre prikazuju odredbe iz Pravilnika BAB 87, a zatim tehnicki normativi i metode ispitivanja odgovarajuéih osobina materijala prema Jus. Prva odredba propisuje da za spravijanje betona mote da se primeni granulat koji ispunjava uslove kvaliteta prema JUS B.B2.010 - ”Separisani agregat (granulat) 2a beton” i JUS B.B3.100 - ”Frakcionisani kameni agregat za beton i asfalt”. Osim toga, postoji moguénost da se u specifiénim uslovima projektom betona propidu i dopunski uslovi kvaliteta granulata, Zbog defektnosti, neujednaéenosti i nestabilnosti granulometrijskog sastava pritod- ze meSavine njena upotreba ograniéena je samo na nearmirani beton do najvise MB 15, i to samo za ispune, izravnjavajuce slojeve i sl. U svim drugim sluéajevima megavina granulate mora se komponovati od dve ili vige frakeija. Primenom medavine ¢a frakcijama granulata mote se u datom sluéaju obezbediti predviden granulometrijski sastav i ofuvati njegova potrebna stabilnost. ‘Taj cilj se potpunije postide sto se vite frakcija granulata upotrebi, ali se time otezava rad i poveéavaju troskovi. Optimalno regenje je u primeni 3 ili 4 frakeije granulata, a samo izuzetno njihov broj treba da je veéi, odnosno, da se svede samo na 2 frakeije. Najzad, poslednja odredba propisuje, da najkrupnije zrno u megavini granulata ne sme biti veée od jedne éetvrtine najmanje dimenzije preseka betonskog elementa (28 ploge - od jedne tregine debljine ploée) niti veée od 1,25 najmanjeg Zistog razmaka ipki armature u horizontalnom redu.t Radi lakéeg poimanja onog ito sledi, daju se neka objainjenja i definicije: ~ granulat mote biti reénog porekla - éljunak ili dobijen drobljenjem kamena - drobljenac; TNije oportuno da ee navedeni drugi uslov koristi, veé se preporuéuje, da najkrupnije amo u meiavini granulata ne sme biti veée od najmanjeg Zistog razmala éipki armature u horizontalnom redu,= zrna granulata koja pri prosejavanju mogu da produ kroz sito sa otvorima od 4mm predstavljaju sitan granulat (pesak), a ona koja ostaju na tom situ tine kkrupan granulat; = frakeija granulata je deo prirodne mefavine granulata koji preteino sadréi odredenu kategoriju za (min 75%), koja ima donju i gornju_nomi- nalnu granicu, definisane sitima odgovarajuéeg otvora, ea éime je definisana krupnoéa, odnosno naziv frakcije; ~ ama granulata sitnija od donje nominalne granice odnosne frakcije granulata zovu se podmerna zrna, a ona krupnija od gornje nominalne granice te frakeije ‘gramulafa zovu se nadmerna srna; ~ modul zrnavosti granulata je zbir kumulativnih ostataka sitnog granulata pri prosejavanju na standardnoj laboratorijskoj seriji sita, podeljen sa. 100; ~ radi odredivanja granulometrijskog sastava granulata koristi se laboratorijeka serija sita prema JUS L.9.010 - "Normalne mere otvora laboratorijskih sita”. Otvori sita su kvadratni, a sita se izraduju od metalne diane mreze ili budenih ‘metalnih plota. Nominalni otvori standardne laboratorijske serije sita koja se koriste za prosejavanje granulata su: 63, 125, 250, 500, 1.000 i 2.000 mm (Ziéana mreza) 4, 8, 16, 32, 63 1 125 mm (buena metalna ploéa) ~ Da bi se dobili verodostojni podaci 0 osobinama granulata potrebno je da se ispita reprezentativan uzorak granulata, koji treba uzeti prema JU: " Uzimanje uzorka prirodnog agregata i kamena”. Tefina uzorka koji se ispituje zavisi od krupnoée granulata, a ne mote biti manja od vrednosti u tabeli 6/1 ‘Tabela 6/1 Najmanje tedine uzorka granulata, Najveta ]Pojedinaéan |Glavni uzorak] Uzorak granulata krupnoéa | uzorak gra- | granulata, | 2a ispitivanje, za, mm|_mulata, kg kg kg 125 50 500 250 63 5 250 125 32 12 120 60 16 6 60 30 8 3 30 15 1 04 4 2 ‘Ako se uzorak uzima prilikom isporuke granulata, onda je dovoljno oko 10 poje- dinaénih uzoraka radi dobijanja glavnog utorka. U sluéaju da se uzorak uzima na deponiji granulata, onda se broj pojedinaénih uzoraka granulata moze poveéati na 20. Glavni uzorak se dobija videkratnim prebacivanjem granulata sa gomile na gomilu, a uzorak za ispitivanje se dobija redukovanjem glavnog uzorka po metodi Getvetanja. Pri slanju uzorka granulata na ispitivanje treba prilotiti zapisnik uzimanju uzorka, koji treba da sadréi: podatke o vrsti uzorka, mesto i opstinu nalazista, kao i mesto i polofaj u nalazistu gde je uzet uzorak. Radi identifikacije otrebno je, takode, na ambaladi uzorka staviti usvojene oznake.~ Radna organizacija koja eksploatise nalaziste granulata (kamenolom) duina Je da poseduje atest sa ocenom rezultata ispitivanja prema JUS B.B2.009 - *Tehnizki uslovi za prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za be- ton”. Vadeci atest o kvalitetu granulata korisnici treba da dobiju na uvid prilikom zakljudenja narudibine. ~ Radna organizacija koja proiavodi frakeije granulata - pere pritodnu medavinu i separide na odredene frakcije, odnosno, drobi kamen i separiSe na odredene frakcije - duina je da pribavi atest sa ocenom ispitivanja prema JUS B.B2.010 i JUS B.B3.100. Nite se navodi skraceni prikaz o metodi ispitivanja i eventualno kriterijum o kvali- tetu 2a pojedine vainije osobine granulata prema odgovarajuim JUS. Zapreminska masa zrna grenulata se odreduje prema JUS B.B8.031 -"Odredivanje zapreminske mase i upijanja vode kamenog agregata”. Zapreminska masa zrna granulata mora biti u granicama od 2000 do 3000 kg/m®. Taj podatak potreban Je pri nekim prorazunima sastava betonske medavine. Pod zapreminskom masom ‘se podrazumeva masa zrna granulata sa otvorenim i zatvorenim porama u jedinici aapremine. Zapreminska masa sitnog granulata se odreduje po metodi piknometra iisragunava po obrascu: (6/1) ade je = MitMa~ Ms v= wy . (6/2) Zapreminska masa ztna krupnog granulata se obiéno odreduje po metodi hidro- statitke vage i izracunava po obrascu: (6/3) whe Ms — My = Ms-My TT (6/4) Ornake u obrascima imaju sledeéa mnacenja: . v % - tapreminska masa zrna granulata sa otvorenim i zatvorenim porama, g/em® Mg - masa suvog granulata, g, fy - masa vodor zasiéenog povréinski suvog granulata, u vodi, g, i; *apremina zrna granulata mase Ms, cm®, } Masa praznog suvog piknometra, g, ‘4M3- masa piknometra napunjenog vodom, g, ‘Mg - masa piknometra sa granulatom i vodom, g, ‘v - zapreminska masa vode, g/cm?, Upijanje vode srna granulata odreduje se, takode, prema JUS B.B8.031. Za betone koji treba da su otporni prema dejstvu mraza upijanja vode arma granulata mote 7iti najvise 1,5% po masi. Israéeno u % mase granulata upijanje vode se izraéunava, po obrasei Ms 1 (6/5) side je ‘My - masa vodom zasiéenog povrlinski suvog granulata, 1M, ~ masa granulata osudenog do konstantne mase, g. Postojanost granulata prema dejstvu mraza ispituje se prema JUS B.B8.044 - "Ispi- tivanje postojanoati prema mrazu pritodnog i drobljenog kamenog, agregata pri- rmenom natrijum-sulfata”. Ovo ispitivanje se vrti samo ako je postojanost prema mrazu uslov kvaliteta. Smatra se da je granulat otporan prema dejstvu mraza ‘ako gubitak mase ispitivane frakeije nije veti od 12% posle 5 ciklusa potapanja - sudenja u zasiéeni rastvor natrijum-sulfata (Na2SO4). Postupak ispitivanja se sas- toji u sledecem: frakeija granulata, éija donja nominalna granica ne sme biti manja od 2 mm, sui se najpre do konstantne mase na 110°C, zatim potapa u zasiéen rastvor NazSO, u trajanju od 16-18 éasova, a onda posle kratkog ocedivanja susi na 110°C u trajanju od 6-7 Zasova (do konstantne mase). Ceo postupak se ponavija 4 puta, dakle, ukupno 5 ciklusa. Zatim se frakeija granulata prosejava kroz 0 2a odredivanje gubitka mase, koje je u standardnoj laboratoriskoj seriji sita neposredno manje od donje nominalne granice ispitivane frakeije granulata (npr., 1a frakciju 4/16 to je sito sa otvorima od 2 mrn). Gubitak mase u % izraéunava se prema obrascu: (6/6) ade je ‘My ~ masa frakcije granulata pre potapanja u rastvor, g, ‘Mg - masa frakcije granulata posle 5 ciklusa, g. Sadriaj organskih materija u granulatu se ispituje prema JUS B.B8.039 -”Pribliéno odredivanje zagadenosti kamenog agregata organskim materijama po kolorimetri- jskoj metodi”. To je kvalitativna analiza, koja se zbog jednostavnosti vrlii u gradi- lignoj laboratoriji za beton. Ispituje se samo sitan granulat, koji se stavije u rastvor 3% NaOH i posle 24 asa uporeduje boja rastvora iznad sitnog granulata sa refe- rentnom bojom standardnog rastvora (3% rastvor NaOH i 2% rastvor taninske kise- line). Ukoliko je rastvor iznad granulata svetlije boje od boje referentnog rastvora, ‘onda se mode smatrati da je ispitivani granulat nezagaden organskim materijama. U suprotnom, smatra se da je upotrebljivost ispitivanog granulata sumnjiva zbog. 2agadenosti organskim materijama, pa njegovu eventualnu podobnost za spravijanje betonske medavine treba proveriti prema JUS B.B8.040 - "Ispitivanje zagadenosti sitnog kamenog agregata organskim materijama”. Postupak se sastoji u komparaciji évretoée pri savijanju i évrstoée pri pritisku prizmica 4 x 4 x 16 em od cementnog maltera spravijenog od sitnog granulata koji se proverava i istog sitnog granulata koji je pre toga tretiranjem u rastvoru 3% NaOH osloboden zagadenosti organskim materijama. Ako su évrstoée prizmica spravijenih od cementnog maltera sa sitnim 8granulatom koji se proverava manje od 85% évrstoée reserentnih prismica, onda je takav ispitivani granulat sagaden organskim materijama u nedopustenoj meri upotrebljiv. (Iepitivanje évrstoge prizmica vedi se u starosti od 7 dana). Oblik zrna granulate se ispituje prema JUS B.B8.049 - * Odredivanje zapreminskog Ikoeficijenta srna kamenog agregata”. Ispituje se samo krupan granulat. Zapremin- i koeficijent arma reénog porekla treba da je veéi od 0,18 a za drobljeni granulat vedi od 0,15. Postupak ispitivanja se sastoji u sledeéem: u staklenu menzuru od 1 litra, odnosno 2 litra ako je frakcija krupnozrna, sipa se voda pribliino do polovine, ofita nivo vode, odnosno zapremina usute vode; onda se proizvoljan broj ama iste frakcije granulata (npr., oko 50), zasiti vodom i povrdinski osusi sipa u menzuru sa vodom i otita nivo vode, odnosno, zapremina vode i granulata; raalika ovih zapre- mina predstavlja stvarnu zapreminu svih zena ispitivane frakeije granulata; pre ili posle toga, odreduje se idealna zapremina svih zrna ispitivane frakcije granulata u vidu lopte, koja se dobija merenjem najvese dimenzije svakog urna pomocu kalibra- tora (ili kljunastog merila) i oitavanjem, odnosno sratunavanjem njegove idealne sepremine. Odnos stvarne prema idealnoj zapremini svih arna ispitivane frakcije granulata predstavija zapreminski koeficijent arma. Granulometrijski sastev granulate se ispituje prema JUS B.B8.029 - "Odredivanje granulometrijekog sastava kamenog agregata metodom suvog sejanja”. Za prose- Javanje granulata koristi se napred navedena glavna serija Iaboratorijskih sita, pri %emu masa granulata koji se prosejava zavisi od najkrupnijeg zma, s tim sto ona ne sme biti manja od vrednosti u tabeli 6/2. ‘Tabela 6/2 Masa granulata za prosejavanje (Najkrupnije srno| Masa granulate) mm ___| (najmanj), kg | T 02 2 of 4 08 8 45 16 8 32 16 Masa ostatka na svakom pojedinom situ izradava se u % u odnosu na ukupnu ‘masu granulata koji se ispituje, a razultat prosejavanja za svako sito izradava se xo kumulativan zbir masa evih zrma koja su proéla kroz odnosno sito. Grafiéki se wulometrijski sastav predstavlja dijagramom na dijoj su apscisi otvorisita u loge koj razmeri, a na ordinati % od 0 do 100. Na ordinati iznad avakog otvora sita ese se kumulativan prolaz masa svih rrna kros to sito u %. Granulometrijeka Prosejavanja dobija se spajanjem masa kumulativnih prolaza zea na poje- sitima. (Na slici 6/1 prikazane su grafizke krive ”uzornih” granulometrijekih ‘melavina granulata). Granulometrijaki sastav sitnog granulata mora biti u granicama kao ix tabeli 6/3.Ako granulometrijski sastay sitnog granulata odstupa na pojedinim sitima od na- pred utvrdenih granica, onda se njegov granulometrijski sastav mora korigovati. ‘To se mote uéiniti dodavanjem deficitarne kategorije arma ili pogodnim razdvaja- jem u dve frakeije (npr, 0/1 i 1/4 ili 0/2 i 2/4) i njihovim kombinovanjem ispuni uslovijeni granulometrijski sastav. Osim toga, sitan granulat mode imati najviée 45% ostatka inmedu dva uzastopna i ie sitnog granulata mora biti izmedu 2,3 i 3,6 [Otvor sita, mm|Prolaz kroz sito, % 0,125 2 do 13 0,25 8 do 30 05 20 do 50 1 40 do 80 2 65 do 100 4 90 do 100 8 100 Uobitajeno je da se prirodna meéavina, kao i drobljenac, separise u frakcije 0/4, 4/8, 8/16 i 16/32, a po potrebi i krupnije. Zatim se odreduje udesée pojedinih frak granulata u medavini granulata. Za beton kategorije B.I - to su betoni MB 10, 15, 20 i 25 Koji se spravljaju i ugraduju na gradiliétu - meSavina granulata se odreduje kombinovanjem uéeiéa frakeija granulata koristeci pri tome "uzorne” granulometri- {jake megavine prema JUS U.M1.057.- "Granulometrijski sastav medavine agregata za beton”, koje su predstavijene u tabeli 6/4 i slici 6/1. ‘Tabela 6/4 ”Uzorne” mefavine granulata 28 dmax (Oanaka "uzorne” [Prolaz u % krot sito otvora d, mm 32 mm. megavine _[0,25[(0,5)[ 1] 2] 4] 8 [16] 32 x 2 | (6) | 814) 25/38) 62] 100 B 8 | (18)|28/37/47]62)80] 100 c 15 | (29) |42|53]65|77]89| 100 - T 7 i . t 3 Jorvor STA, me| (ioe. maaanen) se t+ Sa Yami pa da 3 3 10Kao ato se vidi, "uzorna” medavina granulata A sadrti najmanje sitnog granu- lata, mefavina C najvide, dok je mesavina B pribliino po sredini pojasa koji one obrazuju. Pojas koji obuhvats mesavine granulata A iB smatra se granulometri- Jski pogodnim, a pojas inmedu B i C manje pogodnim i uslovno upotrebljivim posle prethodnih proba. Medavine granulata koje su iavan pojasa koji obrazuju "urorne” granulometrijeke medavine A i G smatraju se nepodobnim i neupotre- bijivim za spravijanje betona. Prema navedenoj Klasifikaciji mote se oéckivati da se optimalna megavina granu- lata nalazi w pojasu izmedu medavina A i B, odnosno jo8 odredenije, pribliino u sredini tog pojasa. Medutim, ista medavina granulatane mote u svim sluéajevima biti optimalna. Na ugradijivost betonske mefavine ne ute samo granulometrjski sastav meSavine granulata, vet i oblik i tekstura ama granulata. Zaobljena i po povréini glatka zrna granulata se lake ugraduju od izdugenih, pljosnatih i rapavih ama granulats. Zbog toga, u prvom sluéaju optimalna mefavina granulata mote biti blifa "uzornoj” mesavini A. Isto tako, kada se zahtevaju visoke rane évrstoée, ‘otpornost prema dejstvu mraza ili kada se betonski elementi podvrgavaju ubranom ‘oévr8éavanju zaparivanjem, oportuno je da usvojena meSavina granulata bude bliza "uzornoj” mesavini A, odnosno da ima nesto redukovano uéedée sitnog granulata. Za betonsku meSavinu spravijenu od drobljencs treba predvideti - zbog postizanj potrebne ugradljivosti, kcherije i kompaktnosti betonske meSavine - povetano uéeiée sitnog granulata, odnoso mesavinu granulata bligu "uzornoj” granulometrijskoj ‘mefavini B. Prema tome, koriséenje "uzornih” granulometrijakih krivih (meéavina) ‘upucuje na traganje za optimalnom granulometrijskom medavinom, pri emu se bez eksperimenta ne ma koliko se u tome uspelo. Iz prednjeg, proisilasi da se optimalna granulometrijska medavina mote odrediti samo eksperimentalno. Zbog toga Pravilnik BAB 87 propisuje da se za beton kate- gorije B.II- tosu betoni MB 30 i vide, kao i betoni za koje se zahtevaju posebna svo- jstva (vodonepropustljivost, otpornost prema dejstvu mraza isl.), bez obsira na MB i svi betoni za koje se betonska mesavina spravlja u fabrici betona - granulomettijeki sastav meéavine gramulata mota odrediti prethodnim probama. Optimalan granu- lometrijski sastav mesavine granulata svodi se praktiéno na optimalan odnos sitnog i krupnog granulata, sto zavisi od njihovog granulometrijskog sastava i oblika rma ‘granulata, kao i od potrebne ugradljivosti betonske mefavine i zahtevanih osobina betona. Prethodno ispitivanje se sastoji u spravijanju betonskih medavina istog sastava i ugradijivosti pri Gemu se menja samo odnos sitnog prema krupnom gran- ulatu (npr. 25/75, 36/65 i 45/55, u %). Optimalan odnos sitnog prema krupnom defow! Konatrakeije, delimiéno potopljent w morsku vod il w zoni ékropljenj, ilodeni smezavanju uz smraavanje, |- delovi konstrukcie u 2asiGenom slanom vazdubui ialozeni smrzavanju Gledee Elase mogu s¢ pojavijvati same i u kombinacji sa gore navedenima: 3 [amalistupanj |- slaba agresija plinova, tekudina i évrstih Wari hemijeki | industrijska atmosfera agresivna [Draredaji stupanj|~ umerena agresija plinova, tekudina | Gvrstih tart okolina (vidi Tabe-|c jaki stupanj | jaka agresija plinova, tekuéina i évratih tvari Iw 31/1)Beton iste marke i jednakih posebnih svojstava pripada odredenoj Alasi betona. Klasu betona treba odrediti u projektnoj dokumentaciji, tj. na nacrtima, u tehni- kom iaveStaju ili u tehnizkim uslovima. Oznaéiti se mote brojkom, slovom ili na neki drugi odgovarajuéi naéin, npr. Beton klase A: MB 30 Beton klase B: MB 30 + (marka vodonepropustljivosti) V-6 Beton klase C: MB 40 Beton klase D: MB 40 + (marka otpornosti na mraz) M-150 Beton klase E: MB 30 2a betoniranje pod vodom odnosno ako se zahteva otpornost na kemijsku agresiju, npr. za klasu izlozenosti 5b: Beton Klase F: MB 35 + [V/Cmnax = 0,50] U projektu konstrukeije definisane klase betona i usvojene oznake treba primenjivati u ditavom toku gradenja konstrukeije, a narozito u projektn betona i kod kontrole kvaliteta, Beton odredene klase mote imati razliiti sastay; ista zahtevaa svojstva u ofvrslom stanju, mogu se naime postiéi sastojcima raznih vrsti ili porekla i sa raeligitim codnosima masa pojedinih materijala u jedinici mere svede meSavine. Beton odredene Klase i odredenog sastava - opredeljenog sa vrstom, poreklom i masom osnovnih materijala.u mesavini- predstavija orstu betona, Svaka fabrika betona proiavodi viastite vrste pojedinih klasa betona, © tome mora se voditi raguna na gradilistima, gde se beton iste klase doprema iz vide iavora (fabrika betona), jer je u isti element konstrukcije dozvoljeno ugraditi iskljuaivo beton iste vrste, Tu istoj fabrici betona mote se proizvoditi vide vrsti iste klase betona. Npr. 2a betoniranje konstrukcija velikih odnosno malih preseka korisno je imati dve vrste betona, koje se medusobno razlikujuili prema velitini maksimalnog ‘amma u mesavini agregata ili npr. po dodatku za superplastificiranje. Podela betona na klase dolazi dakle u obzir u projektu konstrukcije i kod kontrole saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije, dok se mora kod kontrole proizvod- nje obavezno voditi raguna o vrstama betona. Manja modifikacija sastava tokom proizvodnje betona, koja ima za cilj npr. poboljfanje obradivosti ili ekonomizaciju neke veé postojeée meéavine, ako se pri tome ne menja neki od sastojaka, ne pred- stavlja novu vestu betona u proizvednom programu fabrike betona. CVRSTOCA PRI PRITISKU I MARKA BETONA 17- 20 Pravilnik razgranigava pojmove vezane 2a évrstoéu betona pri pritisku. Cvrstoéa pri pritisku opitnog tela izragava lokalnu évrstoéu betona u konstrukeiji ili potencijalnu évrstoéu mesavine iz koje je bio uzet uzorak Karakteristiénom évrstoéom utvrduje se évrstoéa konstrukeije, ili &vrstoéa proizve- denog betona, na koje se odnosi veéi broj revultata ispitivanja évrstoce. 25‘Marka betona predstavija stupanj j oznaku kvaliteta betona u pogledu évrstoée pri pritisku, Pravilnik je zasnovan na éorsto¢i pri pritisku, koja se ispituje na kockama sa ivicom 20 em, éuvanim u vodi ili u najmanje 95% relativne vlage pri temperaturi 20°C 3°C, prema JUS U.M1.020. Gurstoéa betona pri pritisku mote se ispitati i na probnim telima drugih dimenzija i oblika, koji se razlikuju od kocke sa ivicom 20 cm. Za utvrdivanje évrstoée prema ‘ovom pravilniku ona se mora, pomoéu Tabele 20/1, preragunati na évrstoéu kocke sa ivicom 20 em. ‘Tabela 20/1 Odnosi évrstoée pri pritisku normne kocke ivice 20 em i etonskih tela drugih dimenzija i oblika ‘Oblik ispitivanog | Dimenaije lspitivanog | Odnos évrstoge pri pritisku tela tela kocke sa ivicom 20 em i (cm) ispitivanog tela Kocks Tx 10x10 0,90 (a-a-a) 15 x 15 x 15, 0,95 20 x 20 x 20 1,00 30 x 30 x 30 1,08 Valjak 10x 20 TIT (D-h) 15 x 30 1,20 20 x 40 1,26 10x 10 1,02 15x 15 41,05 20 x 20 1,10 Kod betona iste klase ili vise i jednake starosti, rezultati ispitivanja évrstoée pri pritisku rasporeduju se prema normalnoj (Gaussovoj) raspodeli uéestalosti. Ona fraktilna vrednost u toj raspodeli, ispod koje se moze za ispitani beton oéekivati najvise p posto svih mogucih ili raspolozivih reaultata ispitivanja, je karukteristizne Evrstoa tog betona fur (slika 17/1). Pity) Pi te-6 foe fn Slika 17/1 Normalna raspodela rarultataispitivanja Evretode pri pritiske j karabterstiéna evmtoéaMatematitki iaraz 2a karakteristiénu évrstoéu glasi: Sin = fom — ty a7) gde su: ‘fom ~ proseéna (srednja) évrstoéa normalne raspodele, u MPa, ty ~ koeficijent normalne raspodele koji pripada fraktilnoj vrednosti ispod koje se nalazi p% rezultata ispitivanja, - standardna devijacija raspodele, u MPa. Na veliginu karakteristiéne évrstoée tj. na njenu numericku vrednost kod iste starosti betona utigu: ~ oblik i dimenizija probnog tela: reaultati ispitivanja istog betona na kocki sa ivicom 20 em vidi su npr. od onih, koji su dobijeni na valjku 15/30 em; — dozvoljeni procenat podbacaja resultata ispitivanja (fraktil): nigi propisani fraktil daje niu karakteristignu évrstocu istog betona odnosno, za nominalno jednaku karakteristiénu évrstoéu tradi se beton "boljeg kvaliteta” - sa viSom rosegnom évrstoéom. ‘Oba parametra propisuju se zato nacionalnim pravilnicima ili standardima za be- ton. U naiem Pravilniku karakteristiéna évrstoéa definirana je fraktilnom vrednoséu ispod koje se nalazi 10% rezultata ispitanih na kocki sa ivicom 20 cm. Karakteristiéna évrstoéa mote se odrediti za bilo koju starost betona. Njom se pre svega utvrduje i izraiava évrstoga betona ugradenog u konstrukeiju (ix do- volinog broja rezultata ispitivanja vadenih kernova), i vrstoéa betona proizvedenog, u odtedenom periodu u fabrici betona (na osnovu rezultata ispitivanja evrstode u “okviru kontrole proizvodnje betona). ‘Marka betona je nominalna évrstoéa betona pri pritisku u starosti od 28 dana. Zasniva se na karakteristiénoj évrstodi kako je definirana Pravilnikom, i navede se us oznaku MB u MPa. Beton, koji se ugraduje odgovara zahtevanoj marki betona, ako rezultati ispitivanja probnih tela posle 28 dana zadovoljavaju jedan od krite alana 46. Stvarno postignuta karakteristiéna évrstoéa se tom prilikom ne utvrduje. Beton koji se proizvede u fabrici betona u odredenom periodu, odgovara zahte- vanoj marki betona, ako je njegova karakteristiéna Evrstoca posle 28 dana veta od aahtevane marke betona (fix > MB). Marka betona vezana je na starost od 28 dana. Projektom konstrukcije moze se zahtevana évrsto¢a odrediti karakteristiénom évrsto¢om pri starosti, koja je veéa ili manja od 28 dana, Takav nadin odredivanja évrstoée betona osnovan i opravdan je samo pod uslovo ~ da je dinamika oévrééavanj vistu betona poznat ‘tj. pritast évrstoge s vremenom, za konkretnu 27~ da predvideno optereéenje ne nastupi prije eventualno produenog termina, i da ima kriva prirasta évrstoée u to vreme jo8 uvek tendenciju rasta, Kosniji termin utvrdivanja évrstoée pri pritisku preporuguje se u sluéaju upotrebe sporoverujuéeg cementa, odniosno umanjene koligine cementa u masivnim kenstruk- cijama, da bi se time smanjila toplina hidratacije betona. Ranji termin utvrdivanja évrstoée praktikuje se kod prednapregnutih konstrukeija, pre unolenja sile prednaprezanja. 18 Za konstrukeije i elemente od armiranog betona mogu se upotrebljavati sledeée marke: MB 15, 20, 25, 30,°35, 40, 45, 55, 60, dok se samo za nearmirane elemente sme upotrebiti takode MB 10. Betoni visih marki (MB > 60) su betoni visokih évrstoga. Zbog nekih njihovih specifignih svojstava, (npr. manje duktilnosti) koja se odrafavaju i na osnove proraéuna, oni nisu obuhvaéeni u BAB 87. Navedene marke definiraju jedinstveni asortiman betona prema évrstoéi pri pri- tisku za projektiranje i gradnju betonskih konstrukcija; naéelno je isti iu sluéaju utvrdivanja karakteristiéne évrstoée pri starosti koja je veéa (ili manja) od 28 dana. BETONI SA POSEBNIM SVOJSTVIMA 19 ‘To su betoni sa svojstvima navedenim u dlanu 19, koja mora imati beton u uslovima nekih specifignih stedina. (1) Vodonepropustljivi beton U pogledu sposobnosti, da se suprotstavi prodiranju vode pod razliito visokim pritiscima beton mote prema noveliranom standardu JUS U.M1.015 imati sledeée marke vodonepropustljivosti: V-2, V-4,V-6, V-8, V-10, V-12, V-14 Marka vodonepropustljivosti definirana je pritiskom na probno telo (cilindar, kocka ili plofa) i najveéom dubinom prodora vode propisanom vremenu. Za pojedine marke vaie slededi kriteriii: Marka | Pritisak [Dubina prodora| (bar) | _vode (mm) 150 150 150 100 50 30 5Vodonepropustljivi beton propisuje se za hidrotehnicke konstrukcije, posude za tekuéine i plinove, a takode 2a sve konstrukcije, koje su izlodene agresivnim uti- cajima okoline, dakle za klase izlozenosti 2b, 3, 4 i 5 prema Tabeli 16/1. Propusnost betona ovisi pre svega od porounosti cementnog kamena, a kroz kapi- larne pore vt8i se transport agresivnih tvari koje razaraju strukturu betona, Po- romnost, a time i propusnost oévrslog betona direktno zavise od v/c faktora, koji bi kod vodonepropustljivih betona trebalo biti manji od 0,55, ako je debljina kon- struktivnog elementa manja od 40 em, odnosno, manji od 0,60, ako je debljina ele menta veéa. Ako se vodonepropustljivost trasi primarno zbog poveéanja otpornosti nna agresivne uticaje okoline, onda mora u/c faktor biti u granicama navedenim u ‘Tabeli 31/2. (2) Beton otporan na srmzavanje i odrmzavanje Prema standardu JUS U.MI.O16 betoni mogu imati sledeée marke otpornosti na dejstvo mraza: M-50, M-100, M-150, M-200, Brojke uz oznaku M oznagavaju broj ciklusa naizmenignog smrzavanja pri ~20°C i odmraavanja u vodi pri +20°C, koji probna tela (kocke) moraju izdrZati prema standardom pripisanom postupku. Gvrstoéa pri pritisku smrzavanih tela mora posle zahtevanog broja cikluse iznositi najmanje 75% od évrstoée, koju imaju nesmrzavana tela iz istog uzorka betona ekvivalentne starosti Utica; mraza na smanjenje nosivosti moze se merit i ispitivanjem pada dinamickog E-modula,) sa istim kriterijem ocenjivanja. Beton mora imati otpornst prema dejstvu mraza, ako je betonski elemenat, koji se nalazi u pretedno vlaznom ili viagom zasiéenom stanju, povremeno izlozen smr- zavanju i odmrzavanju. Prema Tabeli 16/1, delovanje mraza predstavija Klasu izlofenosti 2b. Agregat za te betone mora biti otporan na mraz, narotito pri viseciklusnom smrza- vanju i odmrzavanju i ne sme sadrdavati organske primese koje usporavaju hidrat- aciju cementa. (3) Beton otporan na smrzavanje i odmrzavanje u prisutnosti soli za odrmaavanje Otpornost betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje odreduje se stepenom o8teéenja povrdine betonskog tela usled dejstva 3%-nog rastvora kuhinjske soli (NaCl) nakon 25 ciklusa naizmeniénog smrzavanja na temperaturi od —20°C i od- mrzavanja na temperaturi od +20°C, prema postupku i kriterijumima odredenim ustandardu JUS U.M1.055. Prema Tabeli 16/1 djelovanje mraza u prisustvu soli predstavija klasu inlodenosti 3 U nju treba svrotati pre svega kolniéke konstrukeije i one delove mostova, sa kojima sol 2a odmrzavanje moze doéi u dodir (ploéa, iviénjaci, hodnici, odbojne ograde i sl). Ti betoni moraju se obavezno aerirati prema JUS UMILO26 29(4) Beton otporan na habanje Otpornost na habanje traZi se od betona, koji je izloten optereéenjima od jakog saobracaja, brzog teéenja vode ili tereta koji udaraju ili se kligu ili kotrljaju po povréini konstrukeije. Marka betona, koji treba biti otporan na habanje, ne sme biti manja od MB 36. Preporuke za sastav betona: — pesak mora imati sto veéu tvrdoéu (kvare) ~ grube frakeije moraju biti od kamena, koji je otporan na habanje (eruptivac) ~ granulometrijski sastav agregata neka je Sto grublji (blizu krive A prema JUS U.M1.057), a konzistencija kruta ili slabo plastiéna, da bi bilo izdva- janje maltera'na povrsini betona ato manje. Otpornost betona na habanje mote se ispitivati prema JUS B.B8.015. (5) Betoni otporni na hemijske uticaje Hemijski uticaji okoline sorstani su u Tabeli 16/1 Klasu izlozenosti 5, koja se « pogledu intenziteta agresivnosti deli u 3 stupnja (a, 6, c) prema tabeli 31/1. In- tenzitet agresionosti odredi se hemijskim ispitivanjima koligina agresivnih tvari u neposrednoj okolini konstrukcije (vodi, vazduhu ili tlu) i uporedenjem tik rezullate ‘sa dozvoljenim graniénim vrednostima za pojedinacni stupanj. Otpornost betona na hemijske wlicaje zavisi pre svega od njegove nepropustljivosti za tekucine i plinove, ito treba obezbediti odgovarajucim sastavom betona (Tabela 31/2) i urlo savesnim negovanjem. U slucaju jake agresije dolaze w obzir kao dodatna zaititna mera, ne- propusni premazi na izioenim poursinama betonske konstrukcije. Ako je koligina sulfata w vodi veéa od 600 mg/l, a w tlu veéa od 3000 mg/kg, onda treba upotrebiti sulfatno otporni cement (Vidi tekode élan 31). (6) Beton otporan na toplotu Beton se ne sme duie islagati temperaturama visim od 250°C, jer bi moglo doci do znatnijeg opadanja éurstoce i steinog uticaja na druge vaine osobine (tecenje, skupljanje, modul elasticnosti). Beton koji je pod uticajem visokih temperatura tj. preko 120°C, mora se pre prvog izlozenja dovoljno osusitt i postici odgovarajuée visoki stepen hidratacije. Treba takode izbegavati brze promene temperature. Podobnost (kompatibilnost) agregata za tu vrstu betona mora se prethodno dokazati ispitivanjem. Za duie islaganje temperaturama preko 250°C zahtevaju se specijalni betoni. KLASIFIKACIJA OBZIROM NA REZIM OSIGURANJA IKONTROLE KVALITETA - KATEGORIJE BETONA 21 Obsirom na svojstva oévrslog betona zahtevana u projektu konstrukeije, nagin odredivanja sastava betona i postupke kontrole kvaliteta, betoni se dele u dve ka- tegoriie. 30BETONI KATEGORUE BI U tu kategoriju ulaze: betoni MB 10, MB 15, MB 20 i MB 25, 2a koje se ne tradi nijedno posebno svojstvo, pod uslovom da se pripremaju samo za gradiligte na kojem se i ugraduju. Sastavi tih betona mogu se odrediti bez prethodnih ispitivanja, ali koligina cements, ne sme biti manja od propisane u élanu 26, dok se granulometrijski sastav megavine agregata bira prema standardu JUS U.M1.057 tako, da granulometrijska kriva ledi 1 podrugju 3, koje se smatra optimalnim. Kontrola proizvodnje prema élanovima 38-44 nije obavezna ali se zato mora kvalitet oévrslog betona dokazivati dvostruko -vetim brojem uzoraka (élan 48. taéka ¢). BETONI KATEGORVE BIL U tu kategoriju ulaze: = betoni MB 30 i svih visih mark ~ betoni sa posebnim svojstvima, transportni betoni svih visti, —betoni koji se pripremaju odnosno ugraduju prema posebnim postupcima (npr.: pumpani, za ugradivanje pod vodom, i sl.), i koji su namenjeni za specijalne konstrukeije (npr.: hidrotehniski, kolnieki, prednapregnuti). U fabrikama betona, koje snabdevaju betonom veti broj potrogaéa ili koje rade na velikim gradilistima, moraju se i betoni nigih marki (ispod MB 30) projektirati i kontrolisati na natin koji vadi za betone kategorije BII. Sastavi tih betona smeju se odrediti jedino na omovu podataka prethodnih ispi vanja svefeg i ovrslog betona, koja treba izvoditi sa predvidenim materijalima, ra predvidene uslove gradenja i za odredenu konstrukeiju. Kontrola proizvodnje mora se vrSiti prema svim odredbama Pravilnika, a u fabrikama betona prema standardu. JUS U.M1.061. KLASIFIKACIJA PREMA NAMENI - BETONI ZA SPECIJALNE KONSTRUKCUE (1) Hidrotebnigki Betoni koji se upotrebljavaju za izvodenje hidrotehnickih konstrukcija izraduju i pri- ‘menjuju se prema stendardu JUS U.E3.100. Oni moraju pored évrstoge na pritisak imati jo8 sledeéa posebna svojstua beton ~ vodonepropustljivost, otpornost na mraz, = ofpornost na habanje, 4 u posebnim okolnostima jos = otpornost na hemijsku agresiju. Kod masivnih hidrotehnizkih objekata moraju se poduzimati jos odgovarajuée teh- noloske i konstruktivne mere za regulisanje temperaturnog retima u konstrukciji. aL(2) Beton 2a kolovoane konstrukcije Betonske kolovozne konstrukcije grade se prema standardu JUS U.E3.020. Beton za kolovozne konstrukcije mora w odurslom stanju imati sledeéa svojstva: ~ Gorstodu na zatezanje pri savijanju, = vodonepropustljivost, ~ otpornost na mraz i soli, ~ otpornost na habanje. (3) Prednapregnuti beton Uslovi za izvodenje konstrukcija od prednapregnutog betona dati su Pravilnikom o tehnickim merama i uslovima za prednapregnuti beton. Beton koji se upotrebljava ze konstrukcije od prednapregnutog betona mora ispunja vati sledede uslove: xrka betona: najmanje MB $0, dvrstoéa u momentu unodenja sile prednaprezanji marke betona, a'ne manje od 90 MPa, = ogranigeno skupljanje i teéenje betona, = vodonepropustljivost. (4) Beton 2a prefabrikovane elemente nejmenje 70% propisane Uslovi 20 proizvodnju i kvalitet prefabrikovanih elemenata od armiranog i pred- napregnutog betona dati su standardom JUS U.E3.050. (5) Vidljivi beton Postoje tri osnovne urste zavrine obrade poursine betona: = povrdina mofe ostati neobradena, npr. glatke, proflisana ili sa teksturom, = poordina ve ubloni prokanjem, peskanjem ili alatkama, = poordina se prekrije bojom, ploéama ili slikama. Kombinacijama navedenih osnovnih ursti mogu se dobiti novi tipovi obrade povrsine betona. U pogledu osobina ogvrslog betona, vidljivi beton mora pored odgovarajuée éurstoce na pritisak imati i otpornost na uticaje agresivne okoline Zavrina obrada ne sme pokazivati varijacije boje, fizickih diskontinuiteta ili mrija od oplate, a naroéito ne od slabo zaticenih i korodiranih betonskih sipki. Oplata ne sme ostavljati mrije na betonu, niti sme da hemijski reaguje sa betonom. Spojnice oplate moraju biti tesne. Mesavina betona mora biti dovoljno koherentna, da ne dode do segregacije. Boje sastojaka (agregata i cementa) i granulometrijshi ‘sastav agregata zavise od zahtevanog izgled Metode ugradivanja i zbijanja moraju obezbediti efikasnu konsolidaciju bez pojava segregacije na povréini. Beton mora biti dobro negovan i zaiticen od fizitkih odteéenja. Izrada poorsina visokog kvaliteta trazi saveanu i dobro uvedbanu radnu snagu i odgovarajuéi nadzor. 32KLASIFIKACIJA PREMA POSEBNIM POSTUPCIMA UGRADIVANJA - BETON ZA UGRADIVANJE POD VODOM Konstruktivni beton, koji se ugraduje pod vodom mora imati takav sastax, da kod ugradivanja bude plastigan ali i dovoljno koherentan, da ne segregira i da se bez nabijanja dobije gusta struktura, Preporake 2a sastav sujese mesavine: ~ koligina cementa, ako se upotrebi agregat sa maksimalnom veliginom zrna od $8 mm, ne treba biti manja od 350 kg/m? - kriva granulometrijskog sastava agregata mora biti kontinualna, i neke efi blizu sredine podrudja 3, koje je prema standardu JUS U.MI.057 ozmazeno kao pogodno. Da ne bi doilo do ispiranja cementa i segregacije betona nije dozvoljeno prosto padanje betona kroz vodu. Beton se mora ugradivati kontraktor postupkom, tj pomoéu cevi ili direkino pumpama. Donji kraj cevi mora biti stalno uronjen w vee ugradeni beton koji joi nije poéeo vezati, tako da novi beton ne dode u dodir sa vodom. OBRADLJIVOST SVJEZEG BETONA 22 Svojstva betona u eksploataciji u velikoj mjeri ovise o obradljivosti svjezeg betona. Pojmom obradljivosti obuhvaéena su svojstva syjeteg betona u toku. ~ mijedanja, - vanjskog i gradiliinog transporta. - ubacivanja u oplatu, + sbijanja i - navréne obrade povrsine, dakle, do trenutka kada poprimi svoj Konaéni oblik i gustoéu. ‘To je relativno svo- jstvo, koje obuhvaéa namijenu betona i nagin mijedanja, transporta i ugradnje, Tako, npr. beton koji je dobro obradiv za arimirane grede ili stupove nije dobro obradiv 2a prefabricirane betonske blokove. Neki zahtjevi u pogledu obradljivosti koji se postavljaju na svjedi beton jesu: ~ brea homogenizacija u mjedalici, pokretljivost u transportu i pri ugradbi, bez unutrainjih lomova mase, lagano zaobilagenje zapreka, kao armature, izboéina u oplati i ugradenih elemenata, stabilnost s obzirom na homogenost za vrijeme transport, ubacivanja iz Janja, ukljuéivo stabilnost na izdvajanje vode, ~ adhe2ija na kliznu oplatu, ejjev pumpe i sl, = adhezija na podlogu, = kompaktibilnost, ~ plastignost za zavrinu obradu,Neki od navedenih zahtjeva mogu biti medusobno suprotni, pa za date uvjete pro- jekta treba optimirati betonsku mjeéavinu. Unutrasnje sile u svjezem betonu, koje se suprotstavljaju preoblikovanju tokom obrade, mogu se klasificirati na sile kohenije, sile trenja i interferencije krupnih ‘estica i kapilamne sile od povréinske napetosti tekuée faze. Sile kohezije uglavnom su rezultat udjela cementne paste u mjeSavini i uzrok su plastignosti svjezeg be- tona. Promjenama volumena betona u toku obrade i transporta mijenja se odnos tekuée faze i zraka u porama, pa se u skladu s time, veé prema trenutnom stanju aktiviraju ili ne aktiviraju kapilarne sile, to rezultira promjenama u stanjima fluid- nosti, plastiéndsti i krutosti svjezeg betona. Osim toga su kod svjezeg betona jasno inrazene pojave tiksotropije. U praksi na betonari, gradilistu i u laboratoriju se svojstva obradljivosti svjezeg betona prosuduju empirijskim metodama. Razlog tome su vrlo komplicirane medu- ovisnosti kod preoblikovanja, pa je za sada neprikladno iskazivanje svojstava svjedeg betona egzaktnim jedinicama kao npr. viskoznost, naprezanje - deformacije, kut unutrasnjeg trenja. Obradljivost betona se mjeri empirijski definiranom konzistencijom, a razlikuju se kruta, slaboplastiéna, plastiéna i tekuéa konzistencija. U Pravilniku navedene, stan- dardizirane metode zasnivaju se na oponasanju neke faze obrade svjeieg betona. Rezultati tih ispitivanja nisu jednoznaéni. Tako npr. beton od drobljenog agregata, koji ima praktigno istu obradljivost kao onaj od rjetnog agregata, ima matno krucu Konzistenciju prema mjeri slijeganja. Ili, beton s manjim maksimalnim zrnom agre- gata biti €e uz istu konzistenciju obradijiviji od betona s krupnijim maksimalnim Empirijske metode ispitivanja konzistencije jednostavne su i prikladne za praéenje stalnosti kakvoée proizvodnje betona ranije utvrdenog sastava. Premda se na prvi pogled mofe éiniti, da su’rerultati ispitivanja grubi i nepreciani, uz striktno pridr- davanje standardnosti postupka, dobar tehnolog mode npr. iz oblika deformisanog stodea i ingleda povrsine donijeti niz zakljuéaka o obradljivosti svjeteg betona, o Kohezivnosti mjesavine, sklonost ka segregaciji i o koligini morta. Granice mjera konzistencije u tabeli 2 élana 22 Pravilnika su zapravo dopuitene ‘granice unutar kojih mogu varirati vrijednosti za neku zadanu konzistenciju, a da +e svojstva ni svjedeg ni oévrslog betona neée bitno promijeniti b) SASTAV BETONA 23 Proraéun sastava betona provodi se obiéno na osnovu udjela komponenata u zapre- mini jedinignog volumena, a za potrebe doziranja na betonari iskazuje se tedinski za cement i agregat. Ukoliko se radi o agregatu kojega su frakcije razlitite gustoée, onda masene udjele pojedine frakcije treba proragumati ha osnovu apsolutnih zapremina (vidi primjer u alanu 28). 34Voda se iskazuje u litrama s time, da se uvijek specificra i vodocementni fak- tor. Vodocementni faktor iaraava kvocijent mase vode koja je na raspolaganju 2a hhidrataciju cementa (bez upijanja vode) i mase cementa (efektivni vodocementni faktor): V_ masa.ukupne vode — vode upijene u agregatu G =~ tmase cementa + hidraulignih dodataka Viadnost agregata izraiava se u postotku teZine agregata i obubvaéa, osim kapi- larnim silama zadréavanu vodu, i upijenu i adsorbiranu vodu. Velo je vaino kod proraéuna betonske mjedavine ispravno ocijeniti koji dio vode ulazi, a koji dio ne ulazi u efektivni vodocementni faktor. Kod poroznijih agregata, zavisno od stupnja vlagnosti, mote do¢i do naknadnog upijanja ili otpustanja vode iz. agregata nakon ito je beton zamijedan. To se manifestira kao relativno nagla promjena konzisten- cije svjeteg betona. Zato je kod specificiranja koligine sastojaka betonske mjedavine vaino razlikovati gustoée agregata prema slici 23/1 Zrak, bilo namjerno uvuéen ili sluéajno zahvaéen, iskazuje se u postotku ukupnog volumena betona. Koligina zraka u svjedem betonu ispituje se prema JUS B.C8.020. ‘Ako je koligina sluéajno zahvaéenog zraka u svjezem betonu veéa od 1 do 1,5% vol. onda to ukazuje na nepovoljan granulometrijski sastav mje8avine. Dodaci betonu izragunavaju se u postotku od mase cementa i zatim izradavaju u litrama, ako su tekuéi (najée8ée) ili u kologramima, ako su praskasti gustoga zrna agregata s porama (pa) = & ab ‘gustoéa aasiéenog povrsinskog suhog (ZPS), ama agregata (pzPs) prividna gustoéa zma agregata (pp) y (gustoga sube tvari, bez pora) Sika 23/1 Raane gustose ama agregata M-masa, V-volumen. Pore mogu bit ispunjene vodom (0) ili zrakom (0) 35Zapreminsko doziranje agregata i cementa je netoéno, jer njihove zapremine znatno variraju zavisno od stupnja viasnosti odnosno stupnja zbijenoeti. Takvo je doziranje moguée jedino jo kod zanatskog naéina spravijanja manjih kolitina betona. U tom sluéaju potrebno je izbaédariti volumene posuda zavieno od stupnja viadnosti i abijenosti komponenata betona. 24 Kod projektiranja sastava betona treba poti od osnovne zavisnosti, da konzistencija, svjeteg betona za zadani agregat i cement ovisi o koliéini vode u 1 m* betona. To madi, da se koligina cementa, a time i vodocementni faktor mote mijenjati u rela- tivno irokim granicama, a da konzistencija betona ostaje ista, ako je kolifina vode pribliino Konstantna. Prema tome, konaistenciju svjedeg betona moguée je prik- Iadno odabrati u skladu s raspolodivim sredstvima za transport i ugradnju betona, kao i prema gustoéi armiranja i dimenaijama betonskog elementa. U praksi se prilikom prethodnih ispitivanja najprije 2a zadani agregat i cement odabere prikladna koligina vode a time i potrebna konzistencija. Druga svojstva i odvislog betona mogu se zatim u prvoj aproksimaciji podesavati variranjem cementa, Na taj natin dobiva se radni dijagram, slika 28/1. Prema potrebi konzistencija i druga svojetva betona mogu se podeéavati dodacima, betonu. Zaviano od vrste cementa i od temperature mjeSavine i okoline, mote se konzis- tencija svjedeg betona u prvim minutama nakon ato se zamijeia, naglo i znatno mijenjati (vidi sliku 24/1). Zato je 2a praksu mjerodavno ispitivanje konzisten- cije tek 10 minuta nakon mijedanja, Tokom prethodnih ispitivanja, potzebno je utvrditi zavisnost_ promjene Konzistencije u funkeiji vremena u realnim uvjetima ugradnje betona. U trenutku ugradnje svjedi beton treba imati optimalnu konzis- ‘tenciju, kakva de omoguciti dobro zapunjavanje kalupa bez segregacije agregata, uz minimalno izdvajanje vode i bes stvaranja araénih mjehura uz oplatu, te uz dobru zagladivost povrsine betona. gus z S108 priodni Suna Bun fu fur erobijeni vapnenac. woe 0 20 3 10 rjeme nokon mijelanja {min} Slika 24/1 Promjena konsiatencij slijeganja vibriranjem mjerena s vremenomjeieg betona mogu se koristit sijedeéa orijentaciona Promjena konzistencij - promjena koligine vode 2a 1% odgovara, 1m slijeganja ~ promjena temperature za 3°C odgovara 1 em slijeganja = povetanje za 1% uvutenog zraka odgovara 3 em slijeganja ~ povetanje za 1% sitnog pijeska odgovara Lem slijeganja 25 ‘Tokom proizvodnje dobiva se nizove rezultata kontrolnih ispitivanja svjedeg i ovrs- og betona. U odredenim vremenskim intervalima (npr. 3 mjeseca) stedene podatke pitivanja treba analizirati metodama tehnicke statistike, te uspostaviti ‘odgovarajuée korelacije irmedu svojstava betonaii varijacija u kvaliteti komponenata uuvjeta, kvaliteta strojeva i drugih Ginilaca (vidi komentar uz élan 29). Na osnovu ovih analiza prema potrebi podedava se sastav, kako bi ito bolje odgovarao zadanim tehnigkim uvjetima i zahtijevima ekonomignosti. Standardna devijacija (S) reaultata kontrolnih ispitivanja je pokazatelj ujednage- nosti proizvodnje betona. Slijedeéa tablica moze poslutiti kao orijentacija za ocjemu kvalitete proiavodnje Tablica 25/1 Kvaliteta proizvodnje Kvaliteta proiavodnje] 5 (MPa) jodligna velo dobra Jdobra prihvathjiva loa Investitor ili projektant u stuéaju poveéanih zahtijeva na betonske konstrukcije mote uvjetovati ujednagenost kvalitete proizvodnje. Ukoliko ona nije postignuta treba analizirati moguée uzroke i redom ih otkloniti, Moguéi uzroci neujednaéene Proizvodnje su: Varijacije u vodocementnom faktoru - slaba kontrola doziranja vode - velike varijacije u viainosti agregata Varijacife u potrebi a vodom ~ promjene granulacije agregata ~ neujednagenost komponenti betona, ~ promjena cementa Varijacije u karakteristikama u udjelu komponenti betona ~ agregata, ~ cementa - aditiva 37temperature okoline i varijacije u njegovanju betona. Usroci rasipanja rezultata kontro!nih ispitivanja mogu biti i u samim postupcima ispitivanja, pa i njih treba analizirati. Moguéi su: Nepravilno uzimanje uzoraka Neujednadena izrada uzoraka ~ vrijeme abijanja = nepravilno rukovanje svjezim uzorkom - nepravilno njegovanje mladog zorka Promjena u njegovanju uzorka do dana ispitivanja - varijacije viainosti i temperature Losi postupeiispitivanja nepravilnosti oblika uzorka = neispravne aparature - vladnost uzorka u trenutku ispitivanja Ujednagenost kvalitete proizvodnje propisuje se ako se radi o konstrukeijama posebnim zahtjevima na trajnost, velike évrstoée itd. ODREDIVANJE SASTAVA BETONA B.I 26 Kod radova manjih po koli¢ini i znaéenju, ekonomiénost betona ne podnosi prethod- na ispitivanja, pa se sastav betona mofe odabrati prema iskustvu. U tom slucaju, dakako, treba uz potrebnu obradivost odabrati kolitinu cementa, koja s dovolino poveéanom sigurnoséu daje trazenu marku betona. Zato se Pravilnikom predvidaju dvije kategorije: B.1 i B.II. Vidi komentar uz lan 21 27 Okito je, da ée marke betona MB 10 do MB 25, ukoliko se radi o veéim koliginama betona, biti ekonomignije spravljati uz prethodno ispitivanje tj. kao B.II ODREDIVANJE SASTAVA BETONA B.II 28 Danainje stanje tehnologije betona iziskuje, da se proragunom ili empirijski oda- brani sastav betona provjeri eksperimentom i onda prema potrebi korigira. Ta se provjera moze obaviti prethodno laboratorijski, a u svakom slugaju mora se provesti ina betonari na kojoj ée se proizvoditi beton. Na taj nagin uzima se u obzir utjecaj strojeva i radnika na konaéni rezultat. Tek na osnovu provjere na betonari usvaja se sastav betona za redovnu proizvodnju. Projekt betona pored ostalog, sadréi traiena tehnitka svojstva, koja treba zado- voliti beton u syjezem i oévrsiom stanju. Ona se mogu grupirati u: - obradljivost, 38- évrstoée, ~ trajnost, = gustoéa, + iagled, - termitke karakteristike, - deformacijske karakteristike, itd. Od toga se prve tri grupe svojstava trebaju pojaviti u svakom projektu, a ostale prema specifignim potrebama betonske konstrukeije. U postupku prethodnih ispitivanja treba odabrati takay sastav betona, koji ée s potrebnom sigurnoséu garantirati tragena tehnitka svojstva. Pored svojstava kon ponenata betona, veliki utjecaj na karakteristike betona imaju karakteristike stro- Jeva i obuéenost radne grupe. Te utjecaje treba uzeti u obzir kod usvajanja sastava betona za odredenu proizvodnju. Prethodna ispitivanja za novootvorena letiéta agregata i nove tvornice betona po- godno je provesti najprije u laboratoriju, da bi se saznali osnovni parametri kom- ponenata betona i betona i dobila dira lepeza rezultata u koju se mogu interpolirati tradena tehnitka svojetva svjedeg i oévrslog betona. Tako odabrani sastav mjedavine mora se preispitati i prema potrebi podesiti na osnovu rezultata dobivenih sprav- |janjem betona u mjedalici tyornice betona. Prethodna ispitivanja za nove klase betona na veé uhodanim tvornicama betona, ‘mogu s¢ provesti direktno na betonari, dakle bez prethodnog ispitivanja betona u laboratorijskoj mjedalici. Prije samog projektiranja sastava betona potrebno je prikupiti podatke o raspolo- ivim materijalima i tehnologiji proizvodnje betona i izvedbi. To su: 1) Podaci o komponentama betona Cement Podaci o svojstvima koja podlijezu atestiranju - évrstoéa (5% fraktil), », 7 ~ vrijeme verivanja - standardna konzistencija - naknadno upijanje vode ~ vest koligina dodataka - Pe Granulat ~ krivulje prosijavanja, moguéa odstupanja + pijesak 0-1 za korigiranje finih éestica ~ muljeviti sastojei sitniji od 63 jum ~ Pats pan, "+ (gustoce pojedinih frakeija) + absorpeija vode Voda ~ rezultat ispitivanja prema JUS U.M1.058Dodaci betonu ~ deklarirana svojstva potvrdena uvjerenjem o kvaliteti ») Podaci invodaéa radova i projekta betona 1) natin mijedanja 2) nagin vanjskog transporta, 3) naéin transporta na gradilistu 4) natin ugradbe 5) metode abijanja 6) stupanj kontrole 7) veste pijeska 8) % armiranja 9) uvjeti 2a ofvrsti beton iz projekta betona 10) podaci o komponentama betona inakon 28 dana Thatna tvrsto¢a betona 56 Youacenentai Fabtor 3 40 i x0 20 NI. 050 vodocenentni Faktor Koligina cenenta na a atovon betona ‘Slika 28/1 Dijagram tIatnih évrstoéa i konsiatencje Inboratoriskih betona, '») odor v/e faktora | kalitine cementa, 1) odnos u/e faktora i évrstote‘Tablica 28/1 Koraci u postupku projektiranja sastava betona T. labor konzistencije [Ukoliko nije sadana projektom treba ju odabrati obzirom na potrebne obradljivosti (podaci pod b) 2. Tabor Denax [Ovisno o dimensijama presjeka i % armiranja 3. Volumen zraka a. Zahvadenog ili uvuéen Koligina vode (V) (Odreduje se eksperimentalno sa sadanu konzistenciju i nekoliko kolitina cementa w/e faktor Tz uvjeta Evrstoce i trajnosti (slik 28/11 Tablica 31/1) 6. Koligina cementa IC=V:vfe T kontrolira se minimalna koligina '7, Koligina agregata [Agregat popunjava sav preostali prostor 28 1 m® gotovog betona W + £+Va+ Vz = 1000 Vy - volumen vode, 1 IC/ec - masa cementa/gustoa cementa Va - volumen agregata, 1 -_— agregata, kg/l 1u ukupnom agregatu (iz optimalne krivulje) Vz - volumen zraka, | 8. Korekeja za apsorpeyu i vlainost agregata 9. Pokusna mjedavina ‘Vode dodati za trazenu konsistenciju, Tamieriti: % sraka ps =? 10, PodeSavanje sastava betona Prema potrebi ponavija se od 3. koraka Ispitivanje svjefeg betona i ierada uzoraka 2a ispitivanje oévrslog betona 1. Ispitivanje o€veslog betona i sredivanje podatake u dijagramu (prema slici 26/1) 1 tabele aa iepitivanje loévrslog betona 12. Odabiranje sastava betona Koriste se postupei tehniéke statist (Vidi Komentar uz élan 29) PRIMJER 28/1 Proraéun sastava betona prikladno je provesti tabelarno kako je pokazano u Jedeéem primjeru. a‘Tablica 28/2 Primjer proraguna sastava betona 2) Proraéun sastava betona za pokusnu mjesavinu Masa | Gustoéa | Volumen | Masa| Sastojak 2a 1 m°|(kg/dm’)| 20 1m? | 2a L (ks) (am?)_| (ke) [Cement 391 Ph 3.05 hy 128- Voda 12 fly 1 _—e ma v/e (Evrstoce) WL 0.53, ve (trajnosti) | "0.44 Dodatak betoma 5 aerant — 0,2%| 0.78 1.10 O7 rok 5% 4s 50 Agregat_ Trl0g{% 2.93 12 650: Ukupno 273th 1000ds] b) Korekeija za apsorpciju i viainost agregata ako su gustoée frakcije ZPS. |__Korekelja za] Korigirana Sastojak | Masa [Absorpcija] Viainost| masa za 1 m? agregata Frakeia_[% % kg [% Lh ig 0-1 5 85 [io] 08 [7.5] 64 91 0-4 [30 513 [0.6] 3.1 [60/308] sar 4-8 [15 256 [0.5] 13 [2.0] 5.1] 260 3-16 ]20-342 05] 17 [io] 34] 344 16-32 [30513 [04] 21 JO2; 10] 512 Dodatak betonu 8 vodom (1:10) 12 ‘Cement 301 391 Voda 172 | +0.90_| —467 127 ©) Kolitina agregata, ako su gustoée frakeija razlizite [Frakeijaf(Vol) [oai, ke/L[Ai = Va paips (ke) O-1 [5 |] 263 ED 0-4 | 30 | 263 513, 4-8 | 15 | 291 283 8-16 | 20 | 2,93 381 16-32] 30 | 2,93 872PROJEKTIRANJE SASTAVA BETONA 29 U postupku prethodnih ispitivanja treba ispitati dovoljan broj mjedavina razligitih sastava, da bi se moglo sa dovolinom pouzdanoséu odabrati sastav betona koji Ge ispunjavati sve uvjete projekta za tragenu klasu betona. Obzirom na sluéajnu pritodu reaultata ispitivanja betona, kod projektiranja sastava betona primenjuju se metode tehnicke statistike. U pogledu vrsto¢e (marke betona), projektirani sastav betona treba odabrati tako, da ofekivana srednja vrijednost rezultata ispitivanja ispunjava dva sirmultana kri- teri 1) fam 2 MB +1 -Sny (29/1) 2) fom 2 frnin + ta Sny (29/2) Sq- procena standardne devijacije na osnovu barem 30 uzastopnih rezultata ispitivanja za datu tvornicu betona, Jain ~ minimalna ofekivana évrstoéa od koje ne smiju biti manji rezultati ispit vanja, odabire se u skladu s dlanom 46 Pravilnika, fnin = MB ~ ks, gdje je ky = 4N/mm? ti koeficijent kojim se definira fraktil (dozvoljeni broj podbataja rezultata ispi- tivanja) Za ty uaima se t uz 10%-tni fraktil. Za ty usima se ty = 2,05 (odnosno tz = 2,33), tj. dopuita se da 2% (odnosno 1%) rezultata ispitivanja bude manje od fin- Stroti kriterij preporuéa se za konstrukeije proragunate metodom graniénih stanja. 1,28, tj, marka betona definira se karakteristi¢nom vrijednoséu Ukoliko nisu poznate statistidke karakteristike ispitivanja za pogon koji ée proizvo- diti beton uzima se kriterij iz Tabele 4 Pravilnika Jim 2 MB +8 (N/mm), (29/3) Ovaj kriterijum je anatnije na strani sigurnosti, pa tim to prilike dopuste treba postupiti u skladu s élanom 25 Druga projektirana svojetva otvrslog betona navedena u Tabeli 4 dlans 29 defini- raju trajnost betona. Za njih se kod postavljanja kriterija za izbor sastava betona ne pretpostavlja normalna raspodjela rezultata ispitivanja. Ukoliko se raspolaie odgovarajucim rezultatima kontrolnih ispitivanja betona, prilikom izbora sastava betona, uvazavaju se kriteriji iz vateéih standarda za projektirane vrijednosti svoj- stava. Tako se 2a vodonepropustljivost, prema JUS U.M1.015 tokom ispitivanja ne smiju pojaviti kapi na gornjoj povréini na pet od Sest uzoraka ispitanih po stan- dardnom postupku do zadanog tlaka. U veri otpornosti betona na mraz, vidi komentar uz élan 32.Ukoliko se ne raspolaée odgovarajuéim rezultatima kontrolnih ispitivanja beton ‘onda se u postupku prethodnih laboratorijskih ispitivanja moraju dokazati bolja svojtva trajnosti od projektiranih svojstava betona, u skladu s granicama nave- denim u Tabeli 4 élana 29. To madi, da reaultati prethodnih ispitivanja moraju Diti na strani sigurnosti u odnosu na projektirana svojstva u pogledu vodonepro- ustjivosti i otpornosti na mraz odnosno mraz i soli 30 Zrnca sitnija od 0,25 mm osim gline (cement + sitni pijesak), imaju povoljan ut- jecaj na neka svojstva svjeéeg i oévrslog betona (npr.pumpabilnost, kohetivnost, vodonepropustljivost), pa zato u betonu treba osigurati minimalne koligine prema ‘Tabeli 5 iz ovog élana. Medutim, ulogu tih arnaca mogu djelomino preuzeti pore ‘uvuéenog zraka ili sitno mljeveni pucolanski materijali. Ukupna koligina zrnaca rmanjib od 0,25 mm ne smije biti prevelika, jer to poveéava potrebu mjefavine 2a vodom i time nepovoljno utjege na deformacije betona zavisne od vremena i na evtstoée. Grubo je pravilo, da poveéanje kolitine sitnog pijeska za 1% povetava, potrebu za vodom (us istu konzistenciju svjedeg betona) za 1%. Optimalna koligina zaca manjih od 0,25 mm treba se odrediti eksperimentalno, u prvom redu tako, da se postigne zadovoljavajuéa obradivast svjeseg betona (kohezivnost, zagladivost povriine, pumpatibilnost), a zatim provjeravanjem svojstava oévrslog betona (npr. vodonepropustljivost). ‘Veti dio armaca sitnijih od 0,25 mm najéeiée se izgubi kod pranja agregata na separaciji. Zato je povoljno da ih se dopuni éistom frakcijom nepranog.pijeska (prirodnog ili drobljenog). Nadomjestavanje nedostajué itnifih od 0,25 mm ‘cementom u prineipu je nepovoljno. 31 Beton mote biti isloden nepovoljnim klimatskim uvjetima, kemijski agresivnim medijima i mehanickim oéteéenjima. U takvim uvjetima fivotni vijek betonske konstrukeije ovisi vige 0 postojanosti nego o marki betona. Osnovna svojstva kota uyjetuju trajnost betona su ~ poroanost, - kapilarnost, - vodo i plinopropusnost, ~ apsorpcija, ~ kompatibillnost i prionljivost cementnog kamena i agregata i - évratode - prvenstveno évrstoéa na zatezanje. Da bi se postigle sadovoljavajuéa svojstva betona vrlo vaénu ulogu ima adekvatan inbor agregata, cementa i dodataka ra konkretne uvjete agresivnosti okoline. Ne manje vaini su uvjeti ugradnje, zbijanja i njegovanja mladog betona. ‘Tako npr. loge njegovanje betona mote poveéati koeficijent difuzije povrsinskog sloja betona 100 do 1000 puta, i tako vijek konstrukcije u kemijski agresivnoj sredini smanjiti na polovinu. “4Homogenost betona ima vede znatenje za trajnost betonskih konstrukcija nego 2a nosivost. Naime, sa stanoviéta raspodjele naprezanja u konstrukeiji uslijed ne- homogenosti betona dolasi do preraspodjele naprezanja u podruéju betona bolje kakvoée (veée krutosti i évrstoée). Naprotiv, procesi razaranja betona koncentri- raju se upravo na najslabijim mjestima. Zato je prikladno za betonske konstrukcije maksimalno dopuiteno rasipanje rezultata kontrolnih ispitivanja (npr. S < 4,5 MPa). Posebnu painju treba posvetiti radnim i dilatacionim spojnicama. Negoranie beton ficrtiand oma wr” Weatarand fesentnt (ma ttan caren onsme ns Kratkotrajno one ne A , [ vena ral ey? Srednje AS I ¢ . x Dugotrajno O7i1e% 030 “vie = 080 aay oo Specititni koeficijent propusnosti, txi0"'® g? ‘Slika 31/1 Specifien’ koeicjent propusnosti, Fx 10~M"mn? uw ovienoati od v/ofaktora i injegovanja betona (autori Graf i Grube) U ovom élanu Pravilnika misli se prvenstveno na djelovanje kemijski agresivne sre- dine na beton, i to, na djelovanje tav. normalnih sredina. U sluéaju djelovanja vecih koncentracija kemijski agresivnih tvari na raspolaganju su odredbe veé zastarjelih posebnih pravilnika i jugoslovenskih standarda (JUS i Pravilnik) i odgovarajuca literatura /80/ Medutim, gotovo svaka betonska konstrukeija je u normalnoj sredini obiéno izlotena istovremenom djelovanju niza vanjskih faktora, koji utjeéu na njenu trajnost. Svaki od tih Zinilaca obiéno se analizira rasebno, a zatim se promatra njihova interakcija Mogu se podijeliti u éetiri grupe: fizicki, kemijski i biolotki efekti. Ovaj Pravilnik ne bavi se utjecajima: = nekih mehaniékih djelovanja (udara, eksplozija, erozije, abrazije i sl.) ~ nekih fiziékih djelovanja (velikih i naglih promjena temperature, djelovanja, temperatura visih od 250°C, naiamjenigno viaienje - susenje, djelovanje potara) ~ voéih koncentracija kemijski agresivnih tvari koje se vrlo éesto nalaze u okolini sradevinskih objekata, ~ djelovanjem bioloskih éinilaca (vegetacije i mikroorganizama).Poseban problem trajnosti betonskih konstrukeija je koroaija éeligne armature. U povolinim uvjetima okoline kvalitetan beton pruéa odliénu protivkorozionu zaititu armaturi. Medutim, opasnost od korozije armature tokom vremena postoji ukoliko {je beton suvite porozan, ako debljina zastitnog sloja nije ispravno odabrana (dimen- sionirana) ili iavedena ili ako u zaititnom sloju dode do karbonatizacije ili prevelike oncentracije klorida. Problemi trajnosti betonskih konstrukcija prouéavaju se dublje i svestranije tek dvadesetak godina, tako da jo ne postoje opéenito prihvaéeni modeli proraéuna, koji bi povezali svojstva betona koja odreduju postojanost, debljinu zastitnog sloja, armature odnosno betona, oéekivani vijek trajanja i stupanj agresivnosti okoline. Obzirom na ogromno ekonomsko i tebnigko znaéenje problema trajnosti betonskih konstrukcija, istrativanja i rezvoj u ovom podruéju su vrlo intenzivni, Zato za svaki Konkretni sluéaj treba konzultirati noviju vrlo bogatu literaturu iz tog podruéja od koje su navedeni samo neki vasniji radovi /57/, /27/, /107/, /113/ i /80/. ‘Trajnost se mote poboljsati: - inborom odgovarajuée vrste cementa, = dodacima cementu (npr. pucolani, 2gure). = dodacima betonu (npr. aeranti, 2guséivati), + inborom odgovarajuce vrste agregata, - boljim zbijanjem betona, - slojevima zastitnih materijala. Danaénja je indenjerska praksa, da se postojanost betona uzima u obzir kod projek- tiranja sastava betona u prvom redu ogranigavanjem vodocementnog faktora i propi- sivanjem miminalne koligine cementa. Do donosenja odgovarajuéih naiih propisa za, orijentaciju mogu postuditi tablice 16/1, 31/1 i 31/2, djelomiéno preuzete iz novog evropskog modela propisa, a djelomigno rezultat viastitih iskustava, ‘Tablica 31/1 Granitne vrijednosti stetnih tvari u vodi po kojima se utvrduje stupanj kemijske ogresivnosti (CEB-FIP Code Model 1990) Kritery ‘Stupan] agresivnosti mali | srednji_[ Jaki T. pli-wrijednostt 55-55 | 55-45 [45 2, slobodna ugliiéna kiselina w mg/l odredeno prema Meyeru | 15-40 | 40-100 | 100 3, amonij (NZ), mg/l 15-30 | 30-60 | 60 }4. magnezij (Mg?*), mg/1 {300 - 1000] 1000 - 3000 3000 5. sulfati (SO}-), mg/l 200 - 600 | 600 - 3000 |3000‘Tablica 31/2 Minimalni uvjeti za sastav trajnog betona prema klasama inlodenosti (Parametar betona ‘Klasa ialodenosti T [2 [aise] 3.41 5b Be min MB = nearmirano 10] 15) 25 5 25 ~ armirano 15 | 25 | 25 30 30 prednapeto 30| 30 | 30 35, 35 Finax 0/629) ~ nearmirano 0,65 - armirano 0,60] 0,45 045 045 - prednapeto 0,60} 0,45 045 ain. Koligina cementa (kg/m?) ra D = 32 mm ~ nearmirano 180] - | - - - - armirano '300| 300} 300 300 350 ~ prednapeto '300/ 300| 300 300 350 aeriranje U uvjetima mraz i mogue- (prema él. 32) PBAB nosti zasidenja vodor ‘Dubina prodiranja vode (ispitano prema ~| - | 50 <30 $30 SUS U.M1.010), mm ‘Dodatni zahtjevi U uvjetima mraza 1 mogue- 2a agregat nosti zasiéenja vodom Dodatni zahijevi ‘Sulfatno otporni cement za cement ako je koligina sulfata: = w vodi > 400mg/kg. =u tu > 300mg/kg Drugi dodatni Zastitai zahtjevi slojevi 1) Odnosi se na projektirana vrijednost. Maksimalna viijednost u tom sluéaju) mofe biti max v/e + 0,06. 2) Ukoliko su betoni aerirani ove vrijednosti mogu biti 10% vete 32 Razaranje betona zbog djelovanja temperature poslijedica je promjene volumena Yode kod pretvaranja u led. Do razaranja ée doéi tek kod odredenog stupnja zasigenja vodom (kritiéne saturacije), koja zavisno od strukture i zrelosti betona mote biti od 0,85 ... 0,95. U sluéaju da se projektom zahtjeva otpornoat betona na djelovanje mraza, opéenito Je pribvaceno daje jedna od neophodnih mjera aeriranje betona. Pore zraka uvutene aeriranjem moraju biti sferiénog oblika, veliine 10 ... 300 um (mikrona) na raz ‘macima 0,15 ... 0,25 mm. One u betonu djeluju dvojako: prekidaju kapilare i na ‘aj nagin smanjuju penetraciju vode u beton, i drugo, prilikom smrzavanja aerirane 47pore djeluju kao amortizeri prtiska, koji eda. Dolaai do otpustanja pritiska i ono ée biti dovoljno ako cementni kamen nije suvide nepropustan, zraéne pore nisu predaleko i ako smrzavanje nije prenaglo. U takyom povolinom shuéaju, umjesto sirenja, tak preoviadava temperaturno skuplja- je betona. Ne postide se sa svakim dodatkom za uvlaéenje pora zadovoljavajuéi raspored pora. Na to djeluju jo8 kemijski sastav cementa, finoa mliva i eventualni drugi dodaci cementu ili betonu. Zato svaki dodatak treba ispitati za konkretni sastav betona. Otpornost betona na mraz ispituje se naizmjeniénim smrsavanjem i odmrzavanjem betonskih kocki prema JUS U.MI.016. Smatra se, da dobar beton otporan na djelovanje mraza treba izdréati barem 200 takvih ciklusa, a da pad mehanickih, svojstava usoraka ne prede 25% svojstava uzorka ekvivalentne starosti. Raspored aerantom uvuéenih pora mote se provjeravati optitkim mikroskopom na presjeku betonskog uzorka i na taj naéin ocijeniti otpornost betona na mraz. (U pripre qs). Manogo intensivnije razaranje betona dijelovanjem mraza jest uz prisustvo soli za ‘odmraavanje. Broj ciklusa potrebnih za razaranje je vigestruko manji nego bez soli Laboratorijska ispitivanja se provode prema JUS U.MI.055, tako da se povréina uzorka potopi s 3%-tnom otopinom kuhinjske soli za sve vrijeme smrzavanja. Sma- tra se, da je beton otporan na djelovanje mraz i soli, ako nakon 25 ciklusa smr- zavanja - odmrzavanja nema vetih oiteéenja potopliene povrsine. Uobitajeno je da se koligina uvuéenog zraka ispituje prema JUS U.M1.031 samo za serirane be- tone. Ukoliko se to ispitivanje provodi za neaerirane betone dobiva se podatak 6 kolitini sahvaéenog sraka, ito je dobar pokasatelj o kvaliteti granulometrijeke krivulje agregata. Betoni slabijeg granulometrijskog sastava spravijeni s koliginom cementa manjom od 300 kg/m? imaju veti sadriaj zahvacenog zraka, 33. Spojevi koji sadrée klor ione predstavljaju najveéu opasnost za éelike u betonu. Ukoliko koncentracija klor iona u okolini armature prede odredene postotke moze doéi do vrlo bre korosije betonskog éelika. Smatra se da kod sadriaja veteg od 0.4% Klor iona u odnosu na Koligini cementa u betonu u okolini armature postoji rizik da otpoéne korozija éelika tj. da pasivna zastita éelika zbog visokog alkaliteta, betona vide nije dovolina. Ako je koncentracija klor iona 1,0 i vie posto, onda je taj rizik velo velik /57/ i /107/. Pri procjeni kolitine klor iona treba imati u vidu, da se dio klorida veée s trik jevim aluminatom u spojeve beropasne ta kororiju armature. Nakon sto je koligina agresivnih klor iona dosegla nivo kod kojega podinje korozija éelika, brzina korozi- Je ovisiti Ge o vlainosti, koligini cementa, alkalitetu betona, pristupaénosti kisika i elektrokemijokim svojstvima éelika, Elementamni Klor nije agresivan za éelik.Zavisnost odteéenja uslijed djelovanja agresivnih tvari na armirani beton i vremena ima tok prikazan na slici 33/1, gdje treba razlikovati dvije karakteristiéne faze ty vrijeme potrebno za prodiranje agresivnih tvati kroz zaétitni slo} betona (mode biti od nekoliko godina do vise desetaka godina) i ty ~ vrijeme potrebno 2a koroziju éelika, sve do krititnog ofteéenja (pucanja i codlamanja zastitnog sloja, mote trajati 5-10 godina), ty+t,- Hivotni vijek konstrukeije. ‘Trajanje t, i ty ravise od kvalitete i dimenzija sastitnog sloja kako je veé ranij navedeno. potrebna sanaci ja Nivo ugrozenost lprodiranie ag- korozi, resivnih tvari armature Slika 39/1 Odnos oftetenja armiranog betona i vremena, od inlaganja do krititnog oitesenja KONTROLA KVALITETA OPSTE O KONTROLI KVALITETA BETONA 34- 36 Kontrola kvaliteta betona sastoji se od dva sustinski odvojena ali komplementarna dela: ~ kontrole proizvodnje, i kontrole saglasosti s uslovima projekta konstrukcije, odnosno projekta betone. Svaki od navedena dela kontrole je obavezan, jer imaju raalitite cilj ‘opseg ovise o kategoriji betona. Ovakva podela kontrolnih aktivnosti i razgranienje odgovornosti za kvalitet betona u konstrukeiji u skladu je sa savremenom koncepei- 9jom kontrole kvaliteta gradevinskih konstrukcija, Ret "kontrola” znaéi upravijanje kvalitetom, koje se realizira kroz: ~ osiguranje kvaliteta svezeg betona, u toku pripreme, transporta i ugradnje betona, sa kontrolom proizvodnje, i ~dokazivanje postignutog kvaliteta oévrslog betona, na kraju tehnoloskog procesa izrade betona, naime na mestu gde se beton ugradi, sa kontrolom saglasnosti Opseg i sadrZaj kontrole kvaliteta ovise 0 kategoriji betona, u tom smislu, da ta kontrola obuhvaéa: a) kod betona kategorije BI: ~ kontrolu proizvodnje, prema svim odredbama élanova 33-44; specijalno za proizvodnju u fabrici betona vaii JUS U.MI.051; ~ kontrolu saglasnosti, prema élanovima 47, 48a, b) kod betona kategorije BI = kontrolu koligine cementa, obzirom na élan 26; drugi postupci kontrole proizvodnje nisu obavezni, ali se njih preporuéa; ~ kontrolu saglasnosti, prema élanovima 47, 48, 49-2 i 3. stav 49; Kontrola proizvodnje betona mora pratiti sve faze izrade betona i betoniranja kon- strukeije, od pripreme betona do kraja negovanja ugradenog betona. Ona se sma- tra sastavnim delom delatnosti za osiguranje kvaliteta i sludi pre svega proizvodaéu. betona za savladavanje ravnomemnosti i stabilnosti proiavodnje. Zasnovana i orga- niairana mora biti tako, dana osnovu brzih i jednostavnih ispitivanja, kao i tekuéeg. vrednovanja reaultata tih ispitivanja, omoguéuje: ~ na najekonomiéniji natin zadovoljti zahteve za kvalitet betona prema projektu koristrukcije odnosno projektu betona, ~ odriavati zahtevani nivo i ravnomernost kvaliteta, — pravovremeno utvrditi i sprediti grube gredke u proizvodnji, ~ potrosagima betona dati podatke odnosno potvrdu o kvalitetu betona proizve- denog u odredenom periodu, ~ osigurati pravilno postupanje sa betonskom meéavinom u toku transporta i ugradivanja, kao i odgovarajuée negovanje mladog betona, Kontrolu proizvodnje u propisanom opsegu dudni su vrditi u vidu interne kontrole: ~ proizvodat betona, do predaje betona potrogaéu, odnosno isvodaéu betonskih radova na gradilistu, ~ iavodaé betonskih radova, od vremena preuzimanja betona, do kraja negovanja, ugradenog betona. Uzorke sastojaka ili betona 2a sva tekuéa ispitivanja uzima i ispituje proiavodaé betona sam, u laboratoriji, koja mora postojati uz fabriku betona i imati potrebau ‘opremu prema JUS U.M1.052 (élan 43). Time je omoguéeno redovno i dovoljno esto ispitivanje svezeg i otvrslog betona, i dobijanje relativno velikog broja resultata, ispitivanja za pouzdano vrednovanje postignutog kvaliteta proizvedenog betona. 50Ocena kvaliteta proizvedenog betona zbog toga bazira na deterministigkom odredi- vanju karakteristine vrednosti sahtevane osobine oévrslog betona (najéesée karak- teristitne évrstoée pri pritisku). Kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije dokaauje se postignuti kva- litet betona na mestu ugradnje. U tu svrhu utvrduje se, da li rezultati ispitivanja projektom konstrukcije zahtevane osobine betona (najéesée évrstoce pri pritisku) zadovoljavaju propisane kriterije preuzimanja. Ako je izabrani kriterij, na primer za marku betona iz élana 46, ispunjen, onda se koligina betona ili konstrukcija, codnosno deo konstrukeije na koju se odnose reultati ispitivanja (partija betona, prema Zlanu 37) prihvati; u suprotnom sluéaju pak se takva partija betona odbaci. Karakteristiéna évrstoéa partije betona ne odreduje se, niti se taj podatak u tom kontekstu tradi. Za raaliku od kontrole proizvodnje, dokazivanje postignutog kvaliteta betona bazira na ogranigenom broju rezultata ispitivanja, buduci da je na objektima nepraktiéno i neekonomigno uzimati od svake klase betona toliki broj uzoraka, da bi se odredila karakteristiéna vrednost zahtevane osobine ofvrslog betona. Zato dokas o postignu- tom kvalitetu pomoéu kriterija a preuzimanje bazira na teoriji verovatnote (pro- babilisticki pristup). Preuzimanje se stoga svjesno vr8i sa ogranigenim stupnjem pouzdanosti, pri Zemu mofe doi do dveju pogresnih odluks: = kvalitetna partija betona mote biti odbavena (greska 1. reda), ~ nekvalitetna partija betona mote biti prihvacena (greska 2. reda) U prvom sluéaju ide pogredna odluka drugom na 3tetu bezbednosti konstrukeije. Kriteriji preuzimanja se zbog toga podedavaju tako, da su oba rizika u ragumnim ‘granicama i usagladeni u tom smislu, da bude uz zadovoljavajucu sigurnost kon- strukeije obezbedena takode ekonomiéna proizvodnja betons, tetu ekonomike proizvodnje betona, a u Preuzimanje betona na osnovu kontrole saglasnosti mora se vrSiti kao eksterna kon- trola, Njom treba rukovoditi potrosaé betona (kupac, investitor), jer mora biti azainteresiran 2a dobijanje objektivnog dokaza o kvalitetu konstrukeij. se mora njegova sluaba (nadzor) ili od njega ovlastena struéna organizac brinuti za redovno i pravilno uzimanje uzoraka betona na mestu ugradaje, kao i za sva ispitivanja u svrhu dokazivanja postignutog kvaliteta. Takvo zaduzenje in- vestitora se Pravilnikom ne propisuje, ali ga zato predvidaju republizki zakoni 0 gradenju investicionih objekata, PARTIJA BETONA 37 Beton, koji se ugraduje u objekat preuzima se po delovima, tzv. partijama, tako da se postignuta marka betona ocenjuje za odredene delove objekta ili za odredé riod gradnje. Statistitkom obradom velikog broja (n > 50) rezultata ispitivanja Zitavog objekta, moze se sa velikom pouzdanogéu i taénodéu zakljuéiti o postignu- toj karakteristiénoj évrstoéi neke klase betona na objektu, ali se ne mogu izdvojiti 51ona mesta na konstrukciji, gde je bio zbog neravnomernosti kvaliteta ugraden be- ton manje vrstoée. Pouzdanost ovakvog utvedivanja postignute marke betona u konstrukeji je jo8 maija, ako se uzorci za ispitivanje évratoge ne uzimaju na mestu ugradivanja betona. Preuzimanje objekata po partijama i sa uzorcima uzetim prilikom ugradivanja be- tona u konstrukeiju omoguéuju diferenciranu ocenu postigaute marke po pojedinim delovima odnosno elementima objekta. Time se bitno poveéava globalna pourdanost ‘ocene sigurnosti konstrukcije, mada je stepen pouzdanosti oeene za pojedinu partij abog manjeg broja rezultata ispitivanja, manj Partija betona je koligina iste klase ili iste vrste betona, koja se u jednakim pri- ikama ugradi u neku konstrukejjsku celinu na objektu, ili koja se ugradi u elemente konstrukcije u odredenom vremenskom razmaku. Ona se mote odnositi na: ~ sve jednake konstruktivne elemente u objektu, = dio jednakih konstruktivnih elemenata, u velikim objektima, ~ vige razlittih konstruktivnih elemenata, u malim objektima, > koliginu betona ugradenu u element ili vide elemenata objekta, u odredenom periodu. Iz partije betona, koja sadrdi veti broj medavina, treba, prema, u élanu 48 propisa- no} udestalosti, uzeti odredeni broj uzoraka 2a ispitivanje evrstoée pri pritisku. Partija se mora odrediti unapred projektom konstrukeije, ili programom kontrole, koji je sastavni deo projekta betona. Opéenito, velisina pojedine partije ovisi o: = ukupnoj koligini betona iste klase ili vrste u objektu, ~ propisanoj uéestalosti usimanja uzoraka, ~ tipu i amagaju konstrukcije,slignosti i broju elemenata koji ju sastavljaju, ~ tehnologiji gradenja, = predvidenom trajanju i dinamici gradnje, ~ prilikama (vremenskim i drugim) pri ugradivanju betona, ~ izabranom kriteriju preuzimanja is élana 46. Kolitina betona u partiji ne treba biti veéa od one, koja se ugradi u toku jednog meseca. Obzirom na propisane kriterije preusimanja, broj ispitivanja u partiji ne moée biti manji od 3, i ne veti od 30. 2a formiranje partija ne postoje konkretna pravila. Kod izrade programa kontrole je zato potrebno dobro pornavanje konstrukcije, kao i tehnologije i dinamike gradenja. Pri odredivanju veligine partijei pri izboru kriterija preusimanja treba imati u vidu dobivanje sto realnije ocene sigurnosti konstrukeije. PRIMER 37/1 Na objektu gde ima velike koli¢ine betone iste vrste u istom tipu konstrukeije (npr. betonska brana ili betonski kolovoz) partije se odrede prema blokovima (plotama) ili grupi blokova (plofa), tako da broj ispitivanja u jednoj partiji ne bude vedi od 25 do 80, i da se beton jedne partije ne ugraduje duie od jednog meseca, Kod 2toga treba joé voditi raZuna o veéim promenama vremenskih i drugih uslova u toku aradnje, i prema njima podeliti parije. PRIMER 37/2 Kod skeleine konstrukcije, partija mote obuhvatiti iste konstruktivne elemente na objektu (ploée, stubove, nosaée, zidove), ili, zavisno od veligine objekta, iste ele- ‘mente samo u jednoj etaii ili éak na delu etaze, ako se uslovi ugtadivanja u toku sgradnje tog elementa menjaju. Na manjim objektima mogu se u jednu partiju spo- jiti i raaligiti konstruktivni elementi, npr. ploée, zidovi ili stubovi jedne etaie, ako su od betona iste klase. PRIMER 37/3 Kod mostova, partije se rasporeduju prema elementima mosta. Zavieno od tipa i veligine mosta jedna partija moge obubvatiti: ~ sve ili odredeni broj temelja, pilota, stubova, naglavnih greda, ~ jedan ili oba upornjaka, lavne i sekundarne nosaée u jednom ili vide polja, ~ jedan glavni nosat u jednom polju (veéi rasponi sanduéastog preseka), ~ kolovoznu ploéu u jednom ili vide polja, ako nije obuhvaéena kod nosaéa, ~ rubne nosaée, pesaéku stazu u jednom ili u vige polja. PRIMER 37/4 U industriji prefabrikovanih betonskih elemenata, gde se fabrika betona obiéno nalazi uu krugu pogona, partiju dini odredeni broj clemenata, koji mote biti vezan 2a vreme proizvodnje. Isti rezultati ispitivanja évrsto‘e pri pritisku koriste se za vrednovanje po partijama, i za ocenu postignute marke betona u fabrici betona. PRIMER 37/5 Pri tekuéoj kontroli postignute marke betona u okviru kontrole betona kategorije BIL u febrici betona prema JUS U.M1.051, veligina partije naéelno se vezuje 28 koliginu betona, koja se proizvede u jednom mesecu, a nije veéa od 2000 m®. v) KONTROLA PROIZVODNJE BETONA Da bi se osigurao kvalitet svezeg i ofvrslog betona, u ckviru kontrole proizvodnie mora se kontrolisati odnosno tekuée ispitivati: ~ sastojke za pripremu betona, prema dlanu 39; ~ proizvodnu sposobnost fabrike betona, prema JUS U.MI.050 i u suglasnosti sa #anom 233; ~ syeiu betonsku meéavinu, prema dlanu 40; ~ svojstva oévrslog betona, sa ocenom postignute marke betona odnosno karak- teristitne évestoée, prema élanovima 41-43 i JUS U.M1.051; taéka 9; ~ ugtadivanje i negovanje prema élanu 44 3KONTROLA SASTOJAKA ZA BETONE 38 - 39 ‘Smatra se da svi sastojci betona koji se isporuuju u silose ili na deponije u fabrici betona imaju vaieci atest, u skladu sa Naredbama.o obaveznom atestiranju cementa, agregata i dodataka, koje je izdao Savezni zavod za standardizaciju Kod prijema svake posiljke materijala mora se proveriti, da li ona odgovara trade- nom, odnosno u atestu deklariranom kvalitetu. U tu svrhu treba iavrsiti vizuelnu identifikaciju dopremljenog materijala i pri tome prekontrolirati, da li se podaci na propratnoj dokumentacij ili ambaladi slau sa utvrdenim stanjem, kao i sa eventual nim posebnim Zahtevima za kvalitet prema projektu konstrukeije odnosno projektu betona. Pored toga, treba u toku proizvodnje betona redovno ispitivati ona svoj- stva sastojaka za beton, koja mogu uticati na ravnomernost kvaliteta betona ili prouzrokovati grube greke u proizvedenom betonu AGREGAT Prema navedenim standardima mora se redovno ispitivati ~ vladnost sitnih frakeija JUS B.B8.036 ~ granulometrijski sastav JUS B.B8.029 = koligina sitnih gestica JUS B.B8.036, Ova ispitivanja moraju se obavljati po frakcijama, najmanje jednom u tjednu, vlaznost prilikom svake uodljive promene. Uzorci za ispitivanje uzimaju se po zavréetku transportne operaci ili silosu u fabrici betona. Projektom betona odnosno programom ispitivanja moze se predvideti siri obim i veéa uéestalost ispitivanja. CEMENT Prema standardu JUS B.C8.023 mora se redovno ispitivati standardna konzistencija, ~ posetak i kraj verivanja, = stalnost zapremine. Urorci iste klase ili viste cementa moraju se uzimati i ispitivati svaki dan kada se ta Klasa ili vsta cementa isporuéuje. Jedna provera mote se odnositi na naj 4e 250 tona dopremljenog odnosno upotreblienog cementa, Navedena ispitivanja treba obaviti i u slugaju da je cement pre upotrebe bio uskladiiten duze od 3 meseca. Ako se ispitivanjem utvrdi, da cement ne ispunjava neki od navedenih uslova kvaliteta, upotreba takvog cementa obustavlja se sve dok se ispitivanjem svih fisitko-mehaniékih i hemijekih svojstava na potvedi njegova upotrebliivost. Kod svakog ispitivanja treba odvojiti urorak cementa, koji se guva prema stan- dardu JUS B.C1.012, kroz period od 6 meseci, 22 slutaj da je potrebno kompletno ispitivanje u svrhu dokasivanja kvaliteta cements, ili usroka o8teéenja ili nezadovo- javajuceg kvaliteta betona. ”VODA Ukoliko se za spravijanje betona ne upotrebi voda za piée, njena podobnost mora se proveriti prema standardu JUS U.M1.058 najmanje jednom svaka tri meseca. Za spravijanje nearmiranog betona moie se upotrebljivost vode proveriti ispitiva- njem vremena vezivanja cementa i évrstoée betona pri pritisku, na wzorcima, koji se usporedno pripreme sa predvidenom i sa destilisanom vodom. Vremenska razlika inmedu poéetka i zavréetka vezivanja cementa ne sme iznositi vide od 30 min, a raslika évrstoéa betona pri pritisku ne sme biti veéa od 10%. DODACI BETONU Dodatak betonu koji je bio izabran predispitivanjima prema JUS U.M1.037 sa odredenim agregatom i cementom, mora se u toku proizvodnje betona proveriti za svaku novu Sargu, koja se isporuéi fabrici betona ili gradilistu, i, ako je bilo vreme odlegavanja dodatka na gradilistu dude od 6 meseci. U tim sluéajevima treba prema JUS U.M1.035 ispitati sledeéa svojstva: standardnu konzistenciju cementne paste, — vreme vezivanja cementne paste, ~ évrstoéu pri pritisku betonskih uzoraka. Pod garéom se u smislu JUS U.M1.035, tazka 3.1.1 podrazumeva neprekidna proiz- vodnja pod ujednaéenim uslovima, sa istom hemijskom recepturom i sirovinama, koligini do 50 t. U sluéaju izmene agregata ili cementa treba u odgovarajuéem obimu ponoviti pret- hodna ispitivanja u smislu JUS U.M1.037. KONTROLA SVEZE MESAVINE BETONA 40 Propisana su ispitivanja konzistencije, koligine uvuéenog vazduha kod aeriranih be- tona i, ako se radovi izvode kod niskih ili visokih temperatura, merenje temperature betona. Obzirom ns postojeéi odnos izmedu évrstoée pri pritisku i v/e-faktora betona, ko- risno je vrsiti redovna ispitivanja v/efaktora, pomoéu kojih se mote prognosizati cofekivana Evrstoéa betona, a u sluéaju neodgovarajucih rezultata v/e, mogu se bro poduzeti potrebne korektivne mere u proizvodnji betona (vidi sliku 28/1). Ispitivanje konzistencije sluai pre svega otklanjanju grubih grefaka pri doziranju vode, cementa i agregata (peska). Ispitivanje Konzistencije prema jednoj od standardizovanih metoda ispitivanj alana 22 treba invrsiti za svaku vrstu betona: ~ na poteticn svake radne smene, ~ kod iarade betonskih tela za ispitivanje svojstava oévrslog beton: ~ kod svake promene sastava (recepture) betona, ~ na odredenu koliginu betona ili u odredenom vremenskom razmaku. 55Prema JUS U.M1.061 resultati ispitivanja konzistencije tokom proizvodnje smeju odstupati najvide +20% od sleganja, koje je utvrdeno prethodnim ispitivanjima, Ako je programom kontrole predvideno ispitivanje konzistencije na mestu ugradi- vanja, mora se upotrebiti ista metoda ispitivanja kao u fabrici betona. Koligina uvuéenog vazduha meri se prema JUS U.MI.031: ~ najmanje jedanput dnevno, ~ kod iarade betonskih tela za ispitivanje svojstava ofvrslog betona. Odstupanja od projektom odredene koliéine pora u sve#em aeriranom betonu mo- raju biti, ovisno od najveéeg zrna u medavini agregata, u sledecim granicama: Veligina najveéeg sna Dozvoljeno odstupanje u megavini agregata (mm) _koliéine pora (% V) 63 40,5 32 +1,0 16 1,0 8 £15 KONTROLA CVRSTOCE PRI PRITISKU 41 Proizvodat betona dutan je od svake vrste betona koju proizvodi, redovno isptivati évrstoéu pri pritisku i na osnovu rezultata ispitivanja kontrolirati marku betona. Ucestalost ispitivanja évrstoée pri pritisku zaviai od koligine ugradenog betona, i takode od zapremine megalice; beton koji se sprema u veéem broju manjih meéalica naime iskazuje veéu varijaciju évrstoéa, pa je stoga vei broj ispitivanja logigan Za svaku vrstu proizvedenog betona uéestalost ispitivanja odreduje se prema slede- éim uslovima: ~ najmanje jedan uzorak svaki dan proizvodnje, = najmanje po jedan uzorak na svakih 50 m®, odnosno na svakih 75 meéavina, uzimajuéi u obair veéi dobiveni brojispitivanja, ~ ako je koligina proizvedene vrste odnosno klase betona veéa od 2000 m°, po jedan uzorak mote se uzeti na 100 m®, odnosno na 150 meSavina. Proveravanje i ocenjivanje postignnte marke betona vrii se prema standardu JUS U.M1.051 - tadka 9 i sastoji se od: ~ tekuée kontrole marke betona, koju treba obaviti najmanje jednom meseéno, = dokaza marke betona, koji se iavede avaka 3 meseca. TEKUCA KONTROLA MARKE BETONA ‘Najmanje jednom svakog meseca u kojem se proizvodi odredena vrsta betona, ili na svakih 2000 m® proizvedenog betona iste vrste, mora proizvodaé betona na osnovu regultata tekuéeg ispitivanja évrstoée pri pritisku, proveriti da li je obezbedena propisana marka betona, 56Buduéi da je broj rezultata ispitivanja iz relativno kratkog perioda proizvodnje od Jjednog meseca-éesto premali za statisticku obradu, takode se, kod tekuée kontrole marke betona primenjuju kritergi iz élona 46 Pravilnika, sa kojima se inate visi preuzimanje betona po partijama prilikom ugradivanja. Pomoéu njih se mode sa dovolinom pouzdanoséu oceniti, da li ée ispitani beton odgovarati propisanoj marki, Bira se onaj od 3 kriterija, koji najbolje odgovara broju ispitivanja i raspolodivam podatku o standardnoj devijaciji. U obzir treba uzeti sve dobijene rezultate ispi- tivanja, odbaciti se sme jedino onaj losi rezultat, xa kojeg se mote dokazati, da je posledica nepravilne izrade, loseg zbijanja ili slabog negovanja opitnog tela (Primer 41/1). Veligina partije betona se u tom sluéaju ograniéava na maksimalno 30 ispi- tivanja i/ili na 2000 m? betona. Ovim ogranitenjima = smanjuje se preveliko rasipanje rezultata, koje mote biti posledica varijacija u kvalitetu osnovnih materijala, uticaja ljudskog faktora, vremenskib prilika, godisnjih doba, i sl, ~ onemoguéi se *pokrivanje” proizvodnie loieg kvaliteta, sa dobrom proizvod- njom u kasnije doba, ‘Tekuéa kontrola marke betona mote se obavijati i odredivanjem kliznog proseka od 3 uzastopna rezultata ispitivanja. Beton odgovara zahtevanoj marki, ako taj klizni prosck nije manji od zahtevane marke betona, a pojedinaéni rezultat ispitivanja evratoée pri pritisku ne manji od marke betona umanjene za 4 MPa. Taj vid tekuée kentrole marke betona obavija se na kontrolnim kartama, a preuzet je iz amerigkog standarda ACI 318 (Primer 41/2) U taé, 9.2.3 standarda JUS U.M1.051 propisane su sledese sankcije za proizvodaéa betona ako za neku vistu proizvedenog betona kriteriji za deklarisanu marku ne bi bili ispunjeni kod 2 uzastopne partije betona: 1. Koligina betona, na koju se odnose dve uzastopne negativne pattije, odgovara ‘onoj nigoj marki, za koju su kriteriji jos ispunje 2. Dok se deklarirans marka ponovo ne dokaée prema propisanom postupku, ta vista betona sme se dalje deklariranu marku mora se isporusivati beton sledeée vise marke iz redovne i uhodane proigvodnje. Prvobitna marka mode se ponovo deklarirati, kada izabrani kriterij bude zadovo- jen u najmanje 2 dodatne uzastopne partije betona, od kojih svaka mora sadréati najmanje 10 dodatnih uzastopnih rezultata ispitivanja, dobivenih u razdoblju ne Kracem od 10 proizvodnih dana. Dve uzastopne partije, na osnovu Kojih se mode za vrstu betona ponovo dokazati prvobitna marka, odrede se uzimanjem u obzit rezultata ispitivanja betona iz proizvodnje, koja je nepostedno sledila 2 lode uz stopne partije betona. Ako je taj dokaz poritivan, prvobitna marka teoretski se mote ponovo dobiti za sledecih 10 dana proizvodnje, a da se nisu izvrdile nikakve izmene ni u sastvu meSavine, ni u tehnologiji pripremanja betona. Ako je dokaz za tako odredene dve pattije ponovo negativan, onda treba zakijuciti, da je pad kvaliteta posledica sistemske gredke u proizvodnji betona. U tom sluéaju ‘moraju se prvo otkloniti uzroci za podbaéaj évrstoée betona, i igvréiti npr. korekcije 7j spremanja betona. Dve uzastopne partije odrede se onda na osnovu rezultata ispitivanja betona iz nove proitvodnje. ‘Teoretski rok za vra¢anje prvobitne marke tada iznosi 10 dana redovne proizvodnje plus 28 dana 28 ispitivanje, tj. ukupno oko 40 dana, raéunojuéi od datuma kada je bilo tekuéom ontrolom ustanovljeno, da proizvedeni beton ne odgovara deklariranoj matki. Cilj tekuée kontrole marke i pomenutih sankeija 2a nepostizanje marke betona Je 4 pravovremenom i energignom zaustavljanju pada kvaliteta proizvodnje, Za proizvodaéa betona mogu sankeije imati i komercijalne posledice, ako bi potroéaéi tratili smanjenje cene za, u tom razdoblju, dobavijeni beton, i ukoliko bi izgubili Poverenje u kvalitet tog betona. DOKAZIVANJE MARKE BETONA Za svaku vrstu betona mora se, u svthu dokazivanja postignute marke, svaka 3 ‘meseca izvréiti obrada svih rezultata ispitivanja évrstoée pri pritisku i proteklog perioda. Broj tih ispitivanja ne treba biti manji od 30. Ienimno, ako je koligina proizvedenog betona u ocenjivanom vremenskom periodu manja od 1000 m®, taj broj se mote srazmerno smanjiti, ali u normalnim uslovima proizvodnje ne sme biti manji od 10. Beton odgovara zahtevanoj marki, ako je ispunjen uslov: Jin 2 MB, (41/1) de je Jin ~ karakteristitna Evrsto¢a ocenjivane koligine betona, u MPa. Tnraéunavanje karakteristitne évrstoée ovisi o raspolodivom broju rezultata ispiti- vvanja: a) ako jen > fin = Fn — 1,30, (41/2) de su: ‘%_-_aritmeticka sredina svih (n) reaultata ispitivanja évrstoée pri pritisku u ocen- Jivanom periodu, u MPa standardna devijacija odredena na osovu dovoljno velikog broja rezultata ispitivanja (n > 80) iz ocenjivanog, i po pottebi jos iz prethodnog perioda proiavodnje iste vrste betona, u MPa b) ako je 10 ™0 re om Xmin > 1 Xmin > 1 M330 MB C30 [Ocens MB Fey fepms | ks > ms | ams] 21> may mie [min 1] min? Xi Xmin? 1 ms 30 [MB 30[ MB 30 MaGo| MB 30 61NASLOV FIRME odnosno INSTITUCIJE Prilog 41/3, IZVESTAJ 0 POSTIGNUTOJ MARKI BETONA (JUS U.M.O61, taé. 9.4) MB 30 A. OPSTI PODACI Proiavodaé betona Lokacija ‘Tip fabrike betona Oznaka vrste betona u proizvodnom program 106 Period proizvodnje Koligina proizvedenog betona B. PODACI 0 SASTOJCIMA I BETONU Agregat - vista: (Cement - vrsta: Hemijski dodaci - vrsta: Stupanj konzistencije: C. TEKUCA KONTROLA MARKE BETONA Pariija] _Broj_ [aritmeti¢ka sredina (MPa) [minimalna Evrstofa (MPa)|Ocena broj_|ispitivanja|uslov: ma [ ispitano: 2, [uslov: 2 ispitano: fis | MB T 10 35,7 36,0 26,0 29,7 30 2 16 35,3 376 26,0 30,0 30 3 3 33,0 276 270 26,3, 20 4 21 341 35,6. 26,0 30,0 30 D. DOKAZ MARKE BETONA Ukupni broj | Aritmeticka ]Standardna | Koefichent| Rarakteristi¢na ispitivanja | stedina | devijacija | raspodele | ___evrstoéa Es a th En tn Sa 49 358 40 13 306 E. ZAKLIUCAK, Beton vrste sa oznakom . tetteteeeee odgovara - neodgovara - deklariranoj MB 30 tig Potpis— prosek od tri prethodns rezultata ispitivanja ~ datum proizvodnje betona odnosno izrade probnog tela, Imad tabele je dijagram s ~ linijom pojedinih reaultata (tanka crta) i ~ linijom Kliznog proseka (deblja erta).. Na njemu se takode oznaéava linija zahtevane MB, ispod koje ne sme pasti nijedna tazka kliznog proseka, i linija minimalne évrstoée (27min = MB—4MPa), ispod koje ne sme biti nijedan pojedinatni rerultat ispitivanja. ‘Taj postupak je ilustriran sa delom rezultata iz meseca I i UII u Prilogu 42/1. Iz toka linije kliznog proseka jasno se uotava nezadovoljavajuéa marka betona zbog niskih retultata 11/4 do 11/16, to je u suglasnosti sa ocenom dobijenom pomoéu Ikriterija 2a utvrdivanje marke betona po pattijama, U Prilogu 41/3 prikazan je model Investaja 0 postignutoj marki betona, koji mora svaka 3 meseca raditi proizvodaé betona, ilinentralna struéna institucija, ako postoji takav arangman verificiranja, i koji sadrdi: ‘A. Opite podatke o proizvodatu i betonu B. Podatke o sastojcima i sastavu betona C. Renultate tekuée kontrole marke betona D. Dokaz marke betona sa proraéunom postignute karakteristiéne évrstoce E. Zakljuéak o postizanju odnosno nepostizanju marke betona u periodu oce- njivanja. KONTROLA POSEBNIH SVOJSTAVA 42 Programom ispitivanja, koji je sastavni deo projekta betona odredi se uéestalost ispitivanja onih posebnih svojstava ofvrslog betona, koji se zahtevaju u projektu Konstrukcije. Ispitivanje se izvodi i revultati ocenjuju prema odgovarajucim ju- goslovenskim standardima i eventualnim dopunskim uslovima projekta konstrukeije ili projekta betona. UZIMANJE UZORAKA 43 Urorke 2a tekués ispitivanja évrstoée i posebnih svojstava urima proiavodaé betona tna mestu, gde se beton priprema (u fabrici betona), i mote ih ispitivati svojom laboratorijskom opremom va probna tela za jedno ispitivanje evih propisanih svojstava moraju biti izradena iz istog uzorka svefeg betona. Priprema i negovanje uzoraka vrsi se prema standardu US U.M1.005, tj. u laboratorijskim uslovima. “4KONTROLA TRANSPORTA, UGRADNJE I NEGOVANJA BETONA 44 Kontroini postupei u toku transporta i na mestu ugradnje, odnosno pri preusi- ‘manju betona, sastavni su deo kompleksne kontrole proizvodrje. Ta faza kontrole je obaveza izvodaéa betonskih radova, i ima za cilj, da se pored kvalitetne svete ‘medavine obezbede i svi drugi uslovi u toku ugradivanja, od kojih isto tako ovisi kvalitet oévrslog betona u konstrukeiji (dovoljna gustina betona, vlaga, temperatura okoline), odnosno, da se eliminigu pojave, koje bi mogle imati stetan uticaj na si- ‘gurnost i trajnost konstrukeije. Ta faza kontrole je pre svega viguelna i obubvaé = pregled izrade oplata, spojnica, skela, pretnika i polotaja armature, cime se ‘osigurava ragunski presek konstrukeije; ~ proveru podataka sa propratnog lista dopremljenog betona, narotito karakter- istiénih svojstava betona i trajanje transporta; ~ kontrolu transporta i postupaka ugradivanja te kompaktiranja; ~ kontrolu naéina i trajanja negovanja; idanja oplate (pukotine, slabo ugradena mesta). U svrhu otkrivanja neodgovarajuée obradivost ili suviine koligine vode u mesavini, ‘mora se najmanje jedan put u smeni ispitati konaistencija, i to po istom postupku kao u fabrici betona. Kontrolu ugradnje i negovanja betona duini su vrsiti: ~ iavodat betonskih radova, tj. njegovi neposrédni rukovodioci na gradilistu, ili sluzba za internu kontrola kvaliteta u poduzeéu ~ nadzorna sluiba investitora, prema Zakonu o gradenju investicionih objekata. ~ pregled konstrukeije posle g) OCENA POSTIGNUTE MARKE BETONA PO PARTIJAMA uvoD 45 Nova naéela i postupei kontrole i osiguranja kvaliteta betonskih konstrukeija, rezul- tat su zajedniékog rada mfedunarodnih struénih institucija i udrutenja u poslednjih 20 godina. Oni su predloteni u "Modelu propisa CEB-FIP za betonske konstrukeije 1978”, i primenjuju se takode u BAB 87. Ocenjivanja postignute marke betona u ovom Pravilniku zasnivaju se na sledesim pretpostavkama: 1. beton se na mestu ugradnje preuzima po partijama (élan 37); time omoguéeno Je taénije pornavanje stvarnog kvaliteta betona u pojedinim delovima konstruk- cije, i pre svega identificiranje onih delova u koje se ugradio beton nezadovol- Javajuéeg kvaliteta,2. probabilisticki kriterji za ocenu marke betona po partijams (élan 46) usimaju wu obzir ainjenicu da je statisticka raspodela rezultata ispitivanja évrstoée bet- ona normaina. 3. uéestalost uzimanja uzoraka (lan 48) ovisi o kategoriji betona; na taj nagin broj uzoraka ovisi o intenzivnosti i retimu tekuée kontrole betona. Kvalitet svake klase betona na objektu treba ocenjivati odvojeno. Partije betona, pripadajuéi kriteriji preuzimanja i broj uzoraka za neku klasu betona odreduju se programom kontrole, koji je sastavni deo projekta betona (lan 232), KRITERIJI PREUZIMANJA 46 . "Model propisa CEB-FIP za betonske konstrukcije 1978”, predlaze za preuzimanje betona po partijama, slededi kombinovani kriterij od dva uslova, koji moraju biti ispunjeni istovremeno, i imaju sledeéi opti oblik: (a) uslov srednje évrstoge : Ey > far + A-o (46/1) (b) uslov minimalne évrstoée : tmin > far — ky (46/2) de su: Bey 1a évrstoéa u partiji ea n recultata ispitivanja: F, 2; ~ pojedini rezultati ispitivanja, Jox~ propisana karakteristiéna évrstoéa, odnosno marka betona, 2. ‘konstanta, sa kojom se reguliée stupanj pouzdanosti odluke o prihvatanju ‘odnosno odbacivanju partije betona, ~ standardna devijacija normalne raspodele rezultata ispitivanja, min - minimalna évrstoéa u partiji, ~ konstanta, razlika izmedu karakteristi¢ne i dozvoljene minimalne évrstoée. Znaéenje uslova (a) prikazano je na slici 46/1. Kriva (1) predstavlja osnovnu normalnu raspodelu svih rezultata ispitivanja évrstoce pri pritisku 2; iz proizvodnje neke vrste betona; taj beton ima srednju évrstocu fim i standardnu devijaciju o. Na krivi (2) prikazana je raspodela aritmetizkih sredina évrstoéa iz osnovne raspo- dele, spojenih u partije sa po n rezultata ispitivanja; i ova raspodela je normalna, sa stom srednjom évrstocom fim, a standardna devijacija joj je on = o/-/n. Vrednost, koja je na krivi (1) oznaéena sa frp, je karakteristiéna évrstoca (fj) ispod koje se nalasi p posto rezultata ispitivanja, a t je koeficijent normalne raspodele, koji pripada vrednosti fiy (p - postotnoj fraktili raspodele). 66Pravilnik predvida 9 kriterija za preurimanje betona po partijama, Invedeni eu in opateg oblika, uzimajuéi u obzir, da je prema nasem Pravilniku marka betona definirana sa 10- postotnom fraktilnom vrednoééu. pu a) tp Tom xit0) ‘Slike 46/1 Kriterji preusimanja betona po partijama - usloy aredje Evratoge Inbor jednog od raspolotivih kriterija zavisi od: ~ anataja konstrukcie i osetljivosti elementa, ~ koligine betona koja se ocenjuje, ~ broja ispitivanja, koji proizilazi iz kolitine betona i propisane uéestalosti tivanja (élan 48) ~ poznavanja stvarne ili samo procenjene standardne devijacije (0 ili S,) KRITERU (1) ms > MB+h, (46/3) 2, > MB— bp, (46/4) ky = ky = 3MPa — kadaje proizvodnjauhodana, (46/5) ‘ty = AMPa,kz = 2MPa—dok se proizvodnjauhodava, (46/8) o7gde su: ‘mg - aahtevana aritmeti¢ka sredina od 3 uzastopna razultata ispitivanja, u MPa 21 ~ dosvoljeni najmanji od 3 usastopna rezultata ispitivanja u parti (zy < 22 < 25), MPa ‘Taj oblik kriterija predstavlja pojednostavljeni opéti uslov, i nalazi se takode u Modelu propisa CEB-FIP 1978. U principu, mote se primenjivati uvek, 2a sve vrste konstrukeija i proiaveljni ukupni broj ispitivanja, grupisanih u partije od po 3 rezultata ispitivanja, ali se smatra, da Je za mazajnijei veée konstrukcije upotreba tog kriterija manje pogodna i pouzdan Pravilnik tato ogranigava primenu ovog kriterija na sluéajeve, gde ukupni broj ispitivanja nije veéi od 15, © namenjen je pre svega preuzimanju manjih kolitina betona i manje osetljivih elemenata konstrukcije. KRITERU (2) MB+1,2-0, (46/7) MB - 4MPa, (46/8) viv de su: ‘mq - tabtevana aritmeti¢ka sredina od n rezultata ispitivanja, u MPa 21 dosvoljeni najmanji rezultat ispitivanja u partiji, u MPa @~ standardna devijacija odredena iz najmanje ny > 30 ranijih ispitivanja iste viste (Klase) betona, u MPa LG (46/9) Fp ~ aritmetitks sredina od n rezultata ispitivanja, u MPa 2;~ pojedini rezultat ispitivanja u partiji, u MPa 1 - ukupni broj ispitivanja u partij. Kriterij je pogodan za ocenjivanje veéih koligina betona iste Klase (ili vrste), ako je n> 10, i kada se standardna devijacija mode izraéunati iz dovoljno velikog broja +anijih ispitivanja iste klase betona, koja su bila inaze ukljuéena u druge, prethodno ocenjene partije. Ovaj kriterij ne postoji u Modelu propisa CEB-FIP 1978, ali ga, se mote naéi u pravilnicima drugih zemalja, jer daje veoma realnu ocenu postignute marke u slugaju kada stoji za izragunavanje aritmetiéke stedine na raspolaganju relativno mali broj ispitivanja is ocenjivane partie.KRITERU (3) Mn 2 MB+1,3- Sy (46/10) 21 > MB-4MPa, (46/11) ide je: Sn - procenjena standardna devijacija od n rezultata ispitivanja ocenjivane partije betona, u MPa [Goa 2 (48/12) ‘Taj oblik kriterija je univerzalan i pogodan za preusimanje veéih pattija betona sa 15 do najvise 30 rezultata ispitivanja, kada se raéuna sa standardnom devijacijom Sn, koja je ocenjena pomoéu n reaultata te iste partije. d) OCENA SAGLASNOSTI SA PROPISANIM USLOVIMA KVALITETA BETONA NA MESTU UGRADIVANJA AT Uzorci za dokas saglasnosti uzimaju se ma mestu ugradivanja betona, i nakon toga moraju se Cuvati i negovati prema standardu JUS U.M1.005 tj. prvi dan na gradilistu, zaSticeni od gubitka viage ina temperaturi od 20+ 3°C, a zatim do ispitivanja u standardnim laboratorijskim uslovima. Za ispitivanje Evrstoge pri pritisku prema JUS U.MI.020, usima se it iste mesavine po jedan uzorak za svaki termin ispitivanja. Ako se ispituje iz iste megavine vige opitnih tela, onda se za vrednost évrstoge uzima aritmetiéka sredina, koja pred- stavlja jedan rezultat ispitivanja. U obzir se moraju uzeti svi dobijeni rezultati, ato se ni jedan rezultat ne sme odbaciti Ispitivanje veéeg broja opitnih tela pripremljenih iz jedne te iste mesavine, koje je u praksi veoma uobiéajeno, nije u skladu sa principima kontrole i ne sme se koristiti, 2a brzo i jednostavno dobijanje potrebnog broja rezultata ispitivanja. Za ispitivanje posebnih svojstava uzorke treba uteti iz mesavine iz koje su bili takode pripremljeni uzorci za ispitivanje évrstoée pri pritisku. 48 Broj uzoraka za ispitivanje évrstoge pri pritisku odreduje se za evaku klasu betona u zavisnosti od uslova, u kojima se beton priprema i ugraduje. Postoje 3 razlidite opeije: a) Beton kategorije BI - dopremljen na gradiligte iz fabrike betona, koja u pogledu opremljenosti i kontrole proizvodnje zadovoljava uslove standarda JUS U.M1.051. ooPotrebni broj uzoraka uzima se prema sledeéim uslovima: ~ najmanje jedan uzorak svaki dan kada se beton ugraduje u konstrukeiju; ~ jedan uzorak u proseku na 100 m® ili na 150 megavina; ~ najmanje 3 uzorka za jednu partiju betona; ~ jedan uzorak od svake isporuéene koliéine betona za one konstruktivne ele- mente, koji su 2naéajni za sigurnost objekta, au koje se ugradi samo manja koligina betona. Ukupni broj rezultata ispitivanja ne mote biti manji od: = minimalnog broja, koji pripada odgovarajuéem kriteriju, tj. 3 kod kriterija (1), 10 kod kriterija (2) i 15 kod kriterija (3) ~ broja dana predvidenih za ugradivanje betona u konstruktivne delove koji p padaju jednoj partiji Sa druge strane, nijedna partija ne sme sadréati vige od 30 reaultata ispitivanja. ) Beton kategorije BIT - koji se spravlja iskljucivo za potrebe gradilista odnosno objekta, ili u pogonu za prefabricirane elemente, pod uslovom da fabrika betona zadovoljava uslove standarda JUS U.M1.051 ‘Ako je projektom konstrukcije ili projektom betona tako predvideno, rezultati ispi- tivanja u okviru kontrole proizvodnje mogu se koristiti i za potrebe kontrole sa- slasnosti, ako to investitor ili kupac elementa odobri. Pri tome valja nastojati da se uzorci betona uzimaju kod ugradivanja betona, umesto kod fabrike betona. Te iste rezultate treba obraditi po partijama za dokaz postignute MB na objektu ili pogonu, ali i statisticki, sa izracunavanjem fys, 2a dokaz postignute MB u fabrici betona. ¢) Beton kategorije BI Posto se 2a ovu kategoriju betona ne zahteva kontrola proizvodnje prema élanovima 38-44, mora za svaku klasu betona ukupni broj uzoraka 2a dokazivanje marke betona biti dvostruko veci od onog kaji se u tat, a) zahteva za betone kategorije BI. 49 Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradivanja betona ‘daje se po pojedinim partijama betona i odnosi se na: ~ ocenu postignute marke betona, i ~ ocenu posebnih svojstava oévrslog betona. ‘Ocenom saglasnosti utvrduju se tzv. potencijalna svojstva oévrslog betona, koja se ‘mogu oéekivati u sluéaju optimalnih uslova ugradnje i odletavanja betona, Takvi uslovi pretpostavljaju se i kod definiranja zahtevanih svojstava u projektu. a) Ocenjivanje postignute marke betona po partijama sastoji se od aritmetitke analize rezultata ispitivanja évrstoée pri pritisku, pomoéu kriterija iz dana 46; ispitana srednja i minimalna évrstoéa partije Zn, Zmin uporede se sa zahte- ‘yanom srednjom i dozvoljenom minimalnom évrstogom ma, prema izabra- nom kriteriju preuzimanja. Partija se prihvati, ako su obe ispitane veednostiveée od zahtevanih odnosno dozvolienih, i u tom sluéaju se smatra da je kri- terij preuzimanja ispunjen. Taj postupak ilustrovan je u Prilogu 46/1, ako se rezultati tekuée kontrole smatraju rezultatima ispitivanja probnih tela sa mesta ugradivanja betona. ‘Ako resultati ispitivanja kriterij ne zadovoljavaju, partija se odbacuje. U tom sluéaju ta partija odgovara ono} nitoj marki za koju je Kriterij jos ispunjen, ili se naknadnim dokazom évrstoée prema standardu JUS U.MI.048 (vadenjem valja- ka i jednom od nerazornih metoda) nastoji dokazati prvobitno zahtevana marka (dlan 284), b) Posebna svojstva betona se ispituju i ocenjuju prema uslovima i uputstvima projekta konstrukcije ili projekta betona, gde treba propisati: — posebna svojstva, koja se traze od ugradenog betona, obzirom na uslove ek- sploatacije konstrukcije: vodonepropustljivost, otpornost. na mraz, otpornost zna mraz u prisustvu soli, otpornost. na hemijsku agresiju ili drugo, — vrstu j bro} ispitivanja prema odgovarajucem standardu ili propisu, ~ kriterije za ocenu odnosno preuzimanje betona, ukoliko nisu navedeni u stan- dardu. 4) PROMENE CVRSTOCE BETONA PRI PRITISKU U TOKU VREMENA Usled vremenskog karaktera proceca hidratacije comenta, évrstoéa betona pri pri- tisk veoma mnogo zavisi od vremena, odnosno od starosti betona. Pod staroséu betona konvencionalno se podrarumeva vreme koje je proteklo od zavréetka ugradivanja betona. Vremenski tok porasta évrstote betona pri pritisku, osim od starosti betona, zavisi i od velikog broja drugih parametara i mote znaéajno da varira, u zavisnosti prvenstveno od vrete i koligine cementa i od vodocementnog faktora, od dodataka betonu, od uslova spravijanja i ugradivanja, postupka negovanja i od relativne vianosti i temperature sredine 1 kojoj beton ofvrééava. Gvrstoéa betona pri pritisku je osnovna karakteristika betona pa njena promena u toku vremena, na odreden nagin, ukazuje na karakter promena i svih ostalih mehaniékih i reoloskih karakteristika betona u toku vremena. Stoga je poznavanje karaktera i veligine promene évrstoée betona pri pritisku u toku vremena od znagaja ne samo kada je u pitanju nosivost nego i kada je od interesa deformabilnost beton- skih elemenata i konstrukeija. Vremenski tok porasta évrstoée betona pri pritisku je funkeija eksponencijalnog karaktera. Sa stanovista uslova gradenja obiéno je od veceg interesa porast évrstoce betona pri pritisku u starosti manjoj od 28 dana ali je €esto od interesa i vremenski tok ove karakteristike betona u starosti veéoj od 28 dana, posebno u analizi defor- ‘macija betona pri kratkotrajnim i pri dugotrajnim dejstvima i pri proceni stvarne nosivosti elemenata i konstrukeija odredene starosti 50 2a slucajeve kada se zahteva pounavanje évrstoée betona pri pritisku u starosti ra- alititoj od 28 dana, Pravilnik BAB 87 upuéuje na potrebu uporednog eksperimen- talnog utvrdivanja évrstoée pri pritisku na uzorcima betona odgovarajuce starosi. nTako se to u Pravilniku isritito me navodi, ofigledno je da odredivanje évretote betona pri pritisku u odredenoj starosti treba vrsiti na isti natin kako je to predvideno za konvencionalno utvrdenu starost od 28 dana, dakle prema odredbama lana 17 Pravilnika BAB 87. U tom @lanu je predvideno da se projektom konstrukcije mote zahtevati odredena karakteristiéna évrstota betona pri pritisku u starosti betona veéoj ili manjoj od 28 dana. Medutim, treba imati u vidu da takav zahtev mote da bude samo dopunshi zahtev, kojim ne mote da se zameni obavezno ispitivanje i odredivanje karakteristitne évretoée betona pri pritiaku u starosti od 28 dana Poznato je da uslovi ugradivanja, kao i relativna viadnost i temperatura sredine, narotito za betone male starosti, mogu da imaju rnaéajan uticaj na porast évretoce betona pri pritisku u toku vremena. Zbog toga u pojedinim shutajevima, posebno kada se radi o specijalnim konstrukcijama ili postupcima gradenja, mote biti od interesa da se za odredivanje évrstote betona pri pritisku u odredenoj starosti, osim potrebnog broja laboratorijekih uzoraka, izrade i ispitaju i uzorci koji ée se Gavati i negovati na isti natin kao beton u stvarno} konstrukeiji. Analiza i interpretacija rezultata ispitivanja takvih betonskih tela mode da pruti dragocene podatke za ocenu stvarnog ponadanja konstrukeije u pojedinim fazama gradenja i'w ekeploataciji, kao i za poredenje sa rezultatima ispitivanja laboratorijskih uzoraka, ali ne mote da ih zameni. U fari projektovanja, kada se najéesée no raspolate rezultatima prethodnih eksperimentalnih ispitivanja, kao orijentacija za procenu porasta évrstoée betona pri pritisku u toku vremena mode se koristiti kriva koja je data u Avajcarekim propisima SIA 162 /109/, prikazana na slici 60/1. Pritom treba imati u vidu da relativno veliki porast évrsto¢e betona pri pritisku za starosti znatno vece od 28 dana, kakav bi trebalo ogekivati prema orijentacionoj krivi na slici 60/1, u nagim ‘uslovima eksperimentalno nije potvrden i da su realne vrednosti obitno neato pa 5 osetno nite, 7 SUVRNGHTT Got pune TU'SranostT op 28 OANA, wo me ‘Slika 50/1 Orijentaciona zavianost évrstode betona pri pritsku od ataroeti betons, prema STA 16211 prema CEB-FIP 90 aa nNovi CEB-FIP Model Code 1990 /26/, definite porant évretoce betona pri pritisk, za standardne uslove negovanja i pri srednjoj temperaturi od priblitno 20°C, izrazom Semlt) = fone’ OA) (50/1) ade je Sen(l)~ stednja vrednost vrstoée betona (¢ = concrete - beton) pri pritisku u starosti od t dat fom ~ stednja vrednost Evrstoée betona pri pritisku u starosti od t = 28 dana, t- starost betona u danima, 5 koeficijent koji zavisi od tipa (vrate) cementa i iznosi: 0,20 2a brzo oéveséavajuée cemente visoke évstoée, 0,25 2a normalne i za brzo oévrééavajuée cemente, 0,38 za sporo ofvrééavajuée cemente. Klasifikacija cemenata, naravno, odgovara klasifikaciji koja je usvojena u CEB-FIP 90 Uticaj varijacije srednje vrednosti temperature, u odnosu na stednju vrednost od priblino 20°C, prema CEB-FIP 90 mote se uvesti u proraéun korekcijom stvarne starosti betona, prema izrazu ty = Sate” (astra ) (50/2) aide je ty - korigovana starost betona, koja se uvodi u odgovarajuée izraze umesto stvarne starosti betona, ‘T(At,) - temperatura u periodu vremena At; , u °C, ‘Af;- broj dana kada je dominantna (srednja) temperatura T(A¥; ). ‘Na slici 50/1, osim orijentacione krive porasta évrstoée betona pri pritisku u toku vremena prema SIA 162, prikazana je i oblast vrednosti koju daje ieraz (50/1) za karakteristicne starosti betona i za graniéne vrednosti koeficijenta s. Vrednosti koje kao orjjentacione preporueuje CEB-FIP 90 dosta se dobro slaéu sa uobigajenim vtednostima koje se eksperimentalno dobijaju u nagim uslovima, kako u oblasti miladih betona, do starosti od 28 dana, tako i za betone veée starosti PRIMER 50/1 Sragunati orijentacione vrednosti porasta srednje évrstote pri pritisku betona u starosti od 180 dana, u odnosu na évrstotu betona pri pritisku u starosti od 28 dana: B) prema SIA 162, b) prema CEB-FIP 90, za beton u kontinentalnom delu naie zemlje, spravijen od normalnog cementa, za sluéaj da je beton ugraden poéetkom zime i za sluéaj da je ugraden potetkom leta. a) Za odredivanje porasta srednje évrstoge betona pri pritisku prema orijenta- cionoj krivi koju daje SIA 162, mora se izvrsiti interpolacija og 180 — log 28 Tog 365 — log 28 =1,00+ (1,26 ~ 1,00) = 1,19 Moie se, dakle, ogekivati porast stednje évrstoée betona pri pritisku od 19% u ‘odnosu na stednju évrstoéu betona pri pritisku u starosti od 28 dana, b) Prema CEB-FIP 90, pretpostavljajuéi da je srednja zimska temperatura prvih 90 dana posle ugradivanja +4°C, a srednja proleéna temperatura u narednih 90 dana +14°C, 2a normalan cement, kojem odgovara koeficijent s = 0,25, korigovana starost betona, ugradenog potetkom zime, poste 180 dana bite ty = 90e7 (88-19-69) 4. gg¢~( aA 1965) = 40,8 + 67,5 = 108 dana pa je ofekivani porast évrstoée betona pri pritis fem (108) _ 925(0- 9) Zabeton ugraden potetkom leta, pretpostavljajuti da je srednja letnja temperatura prvih 90 dana posle ugradivanja +24°C, a srednja jesenja temperatura u narednih 90 dana +16°C, ty = 90e~(H98-19.65) 4 gge~(HRHe-19-) = 108,04 74,4 = 182 dana 118 Odinos srednje Evrstoée betona pri pritisku u starosti od 180 dana i srednje Evrstoce uu starosti od 28 dana, 2a beton spravijen od date vrste cement, u datim tempera turnim uslovima, orijentaciono iznosi fem(182) _ ,025(1~ Js) = fem 116 Dobijene razlike porasta évrstoée u ovom sluéaju nisu posebno znatajne. e) CVRSTOCE BETONA PRI ZATEZANJU Za proraéun graniénih stanja upotrebljivosti betonskih elemenata i konstrukeija ‘od velikog je znaéaja ponnavanje évrstote betona pri zatezanju. Cvrsto¢a betona pri zatezanju je znatno manja, u proseku Zak i vibe od 10 puta, od évratoée betona pri pritisku, pri Gemu taj odnos raste ea porastom évrstofe betona pri pritisku. Cvrstoéa betona pri zatezanju zavisi od velikog broja parametara, medu kojima su najvainiji: vista i kolitina cementa i vodocementni faktor, odnosno évrsto¢a pri za- tezanju cementnog tela, granulometrijski sastav, narotito vrsta, oblik, évrstoéa i 4hrapavost povrdine zma agregata, uslovi i naéin ugradivanja i negovanja betona, relativna viafnost i temperatura sredine i starost betona u trenutku ispitivanja. vanya. Kako uglavnom od istih tih parametara bitno zavisi i osnovno mehaniéko svojstvo betona, évrstoéa betona pri pritisku, uobigajeno je da se uspostavija odredena veza iamedu évrstoée betona pri pritisku i évrstoée betona pri zatezanju. 51 Pravilnik BAB 87 u dlanu 51 utvrduje da se évrstoéa betona pri zatezanju odreduje eksperimentalno, Pritom lom betona pri jednoaksijalnom éistom zatezanju nastaje pri nelinearnim dilatacijama koje obiéno nisu veée od 0,10% do 0,15%. imentalno odreduje na tri Gvrstoéa betona pri zatezanju danas se u svetu el nadina: ~ opitom direktnog zatezanja betonskih uzoraka, ~ ispitivanjem nearmiranih betonskih uzoraka savijanjem do loma, i ~izlaganjem betonskih uzoraka linijskom pritisku (ispitivanje cepanjem - *Brazilski” ogled). Ispitivanje direkinim zatezanjem, obiéno cilindriénih betonskih uzoraka, trebalo bi smatrati najpouzdanijim za odredivanje stvarne évrsto¢e betona pri tistom Jednoaksijalnom zatezanju iako se, pri realizaciji takvog ispitivanja, nailazi na tebnitke probleme u uepostavijanju homogenog stanja zatezanja u ispitivanom preseku, Takva ispitivanja u naéoj zemlji nisu standardizovana i obiéno se vrée iskljutivo u istradivatke avrhe. Inpitivanje nearmiranih betonskik prizmi savijanjem do loma, dugo godina pred- stavljalo je opéte usvojeni postupak za odredivanje uslovne évretoée betona pri zatezanju - éurstode betona pri zatezanju savijanjem fj,,. U na’oj zemiji su ovi postupei standardizovani i detaljno prikazani u JUS U.M1.010 iu JUS U.M1.011, koji su usvojeni jos 1957. godine. Oba ta standarda data su u Zbirci jugoslovenskih standarda za primenu Pravilnika BAB 87 /130/ Prema prvom standatdu, JUS U.M1.010, betonske priame kvadratnog popreénog preseka, iviea manjih od 15 x 15 em, savijaju se optereéenjem do loma koncen- trisanom silom u sredini raspona, pri éemu raspon treba da bude ato pribliznije Jjednak 2,5 visine uzorka, prema slici 51/1 a). Prema drugom standardu, JUS U-MI.O11, évrstoéa betona pri zatezanju savijanjem odreduje se savijanjem betonskih prizmi kvadratnog propreénog preseka, ivica naj- manje 15 x 15 em, optereéenjem do loma dvema jednakim koncentrisanim silama u treginama raspona. Raspon uzorka treba da bude pribliino jednak trostrukoj visini uuzorka, slika 51/1 b). Za oba postupka évrstoga betona pri zatezanju savijanjem for, se sraéunava is dostignutog momenta loma M;, uz pretpostavku da je ponadanje betona sve do loma 5Slika §1/1 leptivanje évratode betona pri zatezanju savijanjem ‘») prema JUS U.M1.010, ») prema JUS U-Mi.011 clastigno i da je modul elastignosti betona pri zatezanju isti kao modul elastiénosti pri pritisku, odnosno prema izrazu Sins = (61/1) Kako beton pri zatezanju gnatno pre loma prestaje da sé ponaéa linearno, izraz (51/1) u stvari daje samo konvencionalnu uporednu vrednost, koja je osetno veéa od stvarne évrstoge betona pri aksijalnom zatezanju. Opit cepanjem cilindra ili hocke linijehim pritiskom po dvema suprotnim izvodnica- ‘ma, nastao je znatno kasnije od tradicionalnih ispitivanja savijanjem i danas se smatra dosta pouzdanom merom za odredivanje évrsto¢e betona pri zatezanju. U nado} zemlji ce ovaj natin ispitivanja veoma éesto primenjuje, prema odredbama SUS U.M1.022 iz 1981. godine. Na slici 51/2 prikazana je dispozicija ispitivanja. Cvrstoéa betona pri zatezanju se, za ispitivanja na cilindru, sragunava prema izrazu 2Py fa = ap (51/2) au sluéaju ispitivanja na kocki ap, Su = oe (51/3) Retultati koji se dobijaju ovakvim ispitivanjem daju veée vrednosti od vrednosti fis koja se dobija opitom direktnog zatezanja. Zbog toga CEB-FIP Model Code 1990 /26/ preporuéuje da se, u nedostatku uporednih ispitivanja, mote smatrati da je stvarna vrednost fy, jednaka 0,9 vrednosti koja se dobija ogledom cepanja. Generalno, pri eksperimentainom odredivanju évrstoge betona pri jednoaksijalnom zateranju dobija se znatno veée rasturanje rezultata nego pri odredivanju évrstoge betona pri pritisku. Osim toga, treba imati u vidu da u stvarnim uslovima be- tonske konstrukcije znatan deo laboratorijski utvedene évrstoée betona pri zatezanju 16Slika 51/2 lspitivanje évrstose betona pri zateaanju ogledom cepanja cilindra ili kocke, prema JUS U.MI.022 mote biti iserpen uslovima izvodenja (prekidi betoniranja) ili naponima koji nastaju usled neravnomernog i sprevenog skupljanja, od temperaturnih efekata hidratacione temperaturnih dej ‘Ako se ne raspolate rezultatima ispitivanja évrstoée betona pri zatezanju, 20 ‘srednje urednosti éurstose betona pri zatezonju fymn, 0 zavisnosti od karakteristiéne avrsto¢e betona pri pritisku /jy, odnosno od marke betona, Pravilnik BAB 87 u anu 51 preporutuje vrednosti koje ee dobijaju prema izramu Suum = 0,25 (1/4) gde su far i form u /MPa/. Ovakva vera je u saglasnosti sa éksperimentalne utvrdenim regultatima, prema keojima fs, ne raste proporcionalno évrstoéi betona pri pritisku. Na slici 51/3 dat je agrafiki prikaz vrednosti fm u zavisnosti od fox, prema izrazu (51/4). U Pravilniku su te vrednosti date tabelarno. S obzirom na dosta velike varijacije stvarnih vrednosti fr2, Pravilnik preporucuje da se ove vrednosti koriste uzimajuéi u obzir moguéa odstupanja od 30%. Pritom se utvrduje da pri odredivanju graniénog stanja nastanka prelina za évrstoéu betona pri aksijalnom zatezanju treba koristti vrednosti 0,7 fim. Za proraéun deformacija koriste se srednje vrednosti, a za proraéun uti irektnih dejstava, pre p prolina, srednje vrednosti évrsto¢e betona pri aksijalnom zatezanju uveéane 2a 80%. Kada je potrebno da se za proraéun koriste vrednosti évrstoée betona pri zatezanju savijanjem, ako se ne raspolaée eksperimentalnim podacima Pravilnik daje veru fe (oe (51/5)(MB) f pers a a a a Slik 51/3 Srednje vrednoeti Evratoée betons pri aksjalnom zatezanju, u zavisnosti od fi, (MB), prema BAB 87 ade je 4 visina elementa u /m/, a vrednost ovog odnosa ne mode biti manja od 1. Na slici 51/4 prikazane su vrednosti igraza (51/5) u funkei Vrednosti fiz» se osetnije razlikuju od fy. tek za d < 0,50 ~ 0,60 m i, uopate uzev, manje su nego sto bi se to moglo oéekivati prema rezultatima eksperimentalnih ispitivanja. a fen! fee 9 — sl w —— 16 | 8 & , L184 Y 8 Js eT] duly 01 Q2 3 04 O5 06 O7 a8 a9 iO WY 12 ‘Slike 51/4 Odnos évrstoge betona pri zateranju savijanjem j Evratoce betona pri aksijalnom ‘atezanju, u ravisnosti od visine elementa d, prema BAB 87 | prema CEB-FIP 90 8Novi CEB-FIP Model Code 1990/26/ preporuéuje odnos srednjih vrednosti évrstoce betona pri zatezanju savijanjem i évrstoée betona pri aksijalnom zatezanju u obliku fue fu (s1/6) de je d-- visina clementa u /mm/, a ieraz Vrednosti koje daje ovaj izras isto su prikazane na slici 51/4 i mogu se smatrati realnijim od onih koje utvrduje na Pravilnik. Gvrstoéa betona pri zatezanju u starosti razlititoj od 28 dana, odreduje se na isti naéin, prema izrazu (51/4), koriééenjem odgovarajuce karakteristiéne évrsto¢e pri pritisku za beton odredene starosti, u duhu odredaba Glana 50 Pravilnika i odgovarajuéih komentara datih o tom Slanu u ovom Priruénilm. 4) DEFORMACIJE BETONA PRI KRATKOTRAJNIM DEJSTVIMA 52 Jedna od najanaéajnijih karakteristika betona je statitki modul elastiénosti pri jed- oaksijalnom pritisku. Pod modulom elastiénosti betona ovde se podrazumeva nagib na dijagramm napona i dilatacija u betonu u koordinatnom poéetku, odnosno poéetni tangentni modul. ‘Taj nagib je pribliéno jednak nagibu dijagrama, odnosno sekantnom modulu pri brzom rastereéenju. Prema élanu 52 Pravilnika BAB 87, projektom konstrukcije mode se predvideti da ‘se modul elasti¢nosti odredi eksperimentalno. Postupak je propisan Jugoslovenskim standardom JUS U.M1.025 koji je usvojen 1982. godine, u skladu sa medunarodnim standardom ISO 6784 iz 1978. godine. Tspitivanje se vrii na betonskim cilindrima pretnika 160 mm i visine 300 mm. Stan- dardom su precizno definisani svi potrebni uslovi za odredivanje modula elastiénosti ‘a posebno opseg napona i trajanje merenja. Opseg napona se krece od potetnog napona 0,5 MPa do 1/3 évrstoée pri pritisku betonskog cilindra a odgovarajuée dilatacije se mere pri rastereéenju, i to najmanje u petom ili u nekom sledeéem tuzastopnom ciklusu optereéenja i rastereéenja. Propisana je i braina nanodenja optereéenja. Sa stanoviéta konvencionalnog razdvajanja trenutnih, elastiénih dila- tacija i dilatacija zavisnih od vremena, o kojima ée kasnije biti reéi, bitno je da se merenje dilatacija mora izvréiti u roku od 30 sekundi, poéev od 60 sekundi posle zavréetka nanodenja optereéenja, odnosno rastereéenja uzorka. ‘Ako se ne raspolage rezultatima eksperimentalnih ispitivanja, Pravilnik BAB 87 dozvoljava da se, za napone pritiska do 0,4 fy, srednje vrednosti modula elastiéno- sti betona odrede prema izrazu 4 By = 9,257 fue +10 62/1) de je ‘fin ~ karakteristiéna évrstoéa betona pri pritisku u /MPa/, a By je u /GPa/. 9‘Smatra se da je u tom opsegu napona ge dijagram za beton pravolinijski Inraz (52/1) prikazan je na dijagramu na slici 52/1 , [ord 4s 40 3s | ce 0 zi RET 3s 0 5 0 % 30 35 WO «5 $0 55 60 Slike 62/1 Srednje vrednosti modula elastiénosti,u zavisnosti od marke betona, prema BAB 87 Medutim, do varijacije rezultata ispitivanja, koja je karakteristi¢na 2a veéinu meha- nitkih svojstava betona, dolazi i pri odredivanju modula elastiénosti betona. Stoga Je razumljivo da se u propisima pojedinih zemalja orijentacione vrednosti poduinog ‘modula elasti¢nosti betona daju uz odredivanje opsega u kojem se mogu oéekivati stvarne vrednoeti. Prema Svajcarekim propisima SIA 162 /100/, takva moguéa varijacija iznosi #(10 do 15)% i veta je za betone dija je évretoéa pri pritisku veéa. Osim toga, Sak i pri istim évrsto¢ama betona pri pritisku, moduli elastiénosti betona -moguznatajno dase razlikujuu zavisnostiod vrete agregata. Premapodacima koje daje CEB-FIP Model Code 1990 /26/, za agregat od eruptivnih stena ili jedrog kraénjaka vrodnosti modula elastitnocti betona mogu biti za 15% veée, a za agregat od pedtara tak { 30% manje of srednjih vrednosti koje daje izraz (62/1). Znatajno je zapaziti da BAB 87 dozvoljava primenu izraza (62/1) i za starosti betona razlitite od 28 dana, uz koriSéenje pretpostavijene ili eksperimentalno ‘odredene évrsto¢e betona pri pritiskn odgovarajuce starosti. Pritom treba imati u vvidu da su promene modula clastiénosti betona u toku vremena, s obzirom na oblik ‘vere (62/1), znatno manje od promena karakteristine évretoce betona pri pritisku 1u toku vremena. U alanu 52 Pravilnika se specificira da se iste vrednosti modula elastiénosti betona ‘mogu koristiti i pri pritisku i pri zatezanju betona. 53 - 54 U dlanovima 53 i 54 Pravilnika BAB 87 definisane su vrednosti Poasonovog koefici- Jenta i odgovarajuéi modul smicanja betona.Za sluéajeve kada se uticaj popreénih dilatacija ne mote da zanemari, Pravilnik BAB 87 preporuéuje da se koristi vrednost Poasonovog koeficijenta 5 = 0,20 i odgovarajués vrednost modula smicanja betona Ey G += 2040) 0,426 (63/1) Se dovoljnom taénodéu mote se smatrati da se ove vrednosti u toku vremena ne menjaju. 55 Za prosetni koeficjent linearne termizke dilatacije betona u Praviliiku BAB 87 usvaja se vrednost ar =1x 107°C (5/1) time se, u stvari, postulira termizhe hompatibilnost betona i armature, kao jedan od bitnih uslova 2a uspeino sprezanje ova dua materijala. Takva vrednost se usvaja i u vetini propisa 2a beton i betonske konstrukcije raaligtih zemalja. Medutim, treba imati u vidu da kooficijent termitke dilatacije znaajno zavisi od vrate agrogata i od stanja viainosti betona, ida mode da varira éak u opsegu od (0,6 do 1,5)x10°°C (26). ‘Teorijekai ekeperimentalna ispitivanja obavijenaposlednjih godinau nagoj zemiji/127/, pokazala su da nchomogenost sastava samog betona, u kojem agregat odredenog, mineralotkog porekla i cementno telo mogu biti do znataine mere termigki inkompatibilni, mode isto da izazove veoma velike unutrainje napone, posebno pri ciklifnim temperaturnim promenama sa veéim temperaturnim oscilacjama. Ovi naponi mogu biti tako visoki da u betonskim elementima bitno doprinesu nasta- janju prstina i provociranju procesa razaranja strukture betona. Takva odteéenja su poslednjih godina zapaiena u Zarkim klimatima, za koje su karakteristiéne visoke dnevne temperaturne varijacije, ng betonskim konstrukcijama koje su bile gradene sa agregatom nekontrolisanih termickih karakteristika. Sligni fenomeni, samo manje inradeni, zapazaju se i pri temperaturnim oscilacijama u veoma hladnim klimatima pac tome treba voditi raguna. z) DEFORMACIJE BETONA ZAVISNE OD VREMENA - SKUPLJANJE I TECENJE BETONA ‘Skupljanje i tetenje betona su deformacije betona tije snovno obeledje da se u toku vremena veoma sporo odigravaju. Otuda se desto nazivaju "vremenske” ~ zavisne od vremena, "spore’ "dugotrajne” deformacije betona. Shupljanje ofurslog betona je postepeno emanjenje njegove zapremine usled nastavijanja procesa hidratacije cementa i usled promene vlaénoeti cementnog tela, ‘u zavisnosti od relativne viatnosti i temperature sredine. Skup\janje je proces koji se odvija nezaviano od spoljainjeg optereéenja. Medutim, usled nehomogenosti strukture samog betona, ekupljanje ne mote potpuno slobodno da se obavija vet je unutar 81betona neravnomerno, ito dovodi do pojave unutraénjih napona, U armiranobeton- skim elementima smetnju slobodnom skupljanju predstavija i armatura, keo i druge eventualne veze na osloncima ina konturi elementa, odnosno konstrukeie, Tedenje o€vrslog betona je pojeva postepenog porssta elastiénih deformacija betons koje naataju u trenutku opteregenja, pod daljim delovanjem dugotrajnih dejstava. Fenomenolodki posmatrano, i jedna i druga pojava imaju veoma slitan karakter, zavise praktitno od istih parametara i na pribliéno isti na¢in, a rezultat eu termo- higrometrijekih promena i produzavanja hidratacionih procesa u optere¢enom ili 1u neoptereéenom betonu. Osnovni parametsi koji utiéu na skupljanje i tegenje betons su kolitina i vteta cementa i vedocementni faktor, granulometriski sastay, relativna viadnost i tem- peratura okolne sredine, oblik i dimenzije poprenog preseks betonskog elements i, narotito, vreme, odnosno veemenski interval u kojem #e ove deformaeije posmatrajt. { starost betona u trenutku opterecenja, kada je ret o tetenju betona, 1 skuplianje i tegonje betona su procesi koji se u potetku relativno brzo razvijaju a potom se, u toku vremena, brzina deformacije betona smanjuje i, posle relativno dugog vremena, i skupljanje i tecenje asimptotski te¥e konaénim vrednostima. [Nega betona viagenjem u prvim danima posle ugradivanja svakako ima icuzetan znaéaj za praktiéno sva svojstva betona, a bitno utite na proces skupljanja betona. ‘Medutim, prema danaénjim sagnanjima, procesom intensivnog viagenja mladog be tona samo se odlaze poéetak procesa skupljanja a vrlo malo ili nimalo se ne utige na konaénu vrednost skupljanja. U tom smislu, smatra se da proces skupljanja potinje cod trenutka prestanka negovanja betona pa se, prema tome, trajanje skupljanja 2a nekoliko dana raslikuje od starosti betona. Pritom treba imati u vidu da je ‘odlaganje poéetka skupljanja betona inuzetno anatajno jer se time pojava napona ateranja usled procesa neravnomernog skupljanje odlage za kasniji period, kada ée veé biti ostvaren dovoljan pritadtaj évretose betona pri zatezanju da beton mote da prihvati takva naprezanja ber pojave prslina. Inace, i samo skupljanje je parcijalno reversibilan proces - pri poveéanju sadriaja vode beton poveéava sapreminu. Ts pojava se naziva bubrenje Na slici (2/1) kvalitativno su prikazane dilatacije ckupljanja i dilatacije tegenja li- nijskog betonskog elementa koji je odréavan prvih f,, dana u vianom stanju, w trenutku vremena{, izloten je konstantnom aksijalnom naponu i, posle odredenog. vremena, u trenutlu t, je rastereten, Na slici je sa f,, oznaéen trenutak potetka skupljanja betona (koji, prema onom ito je redeno o nezi betona, ne mora da se poklapa sa trenutkom ugradivanja, ‘odnoano sa starobéu betona), , if, oznaéavaju starost betona u trenutku potetka delovanja (opterecenja) i prestanka delovanja (rastereéenja) napona o, koji ostaje konstantan u intorvalu vremena (fy-f,), at >» je dovoljno dugo vreme u kojem dilatacije betona zaviene od vremena asimptotski teze konaénim vrednostima. ‘Treba zapaziti da je trenutna, elastiéna dilatacija u trenutku f, nedto veéa nego u trenutku fy (sbog porasta modula elastignosti betona u toku vremena) a da se uticaj 82,starosti betona ogleda i u tome sto bi konaéna dilatacija teéenja betona optereéenog ranjje, u tenutka ty, bila veéa od konaéne dilatacije tetenja betons optereéenog (ili rastereéenog) u trenutku ty, odakle i rerultira ireverzibilni (nepovratni) visko- plastiéni deo dilatacije tetenja rastereéenog betona, prikazan na slici (2/1) 6) Gqcorst t Siika 2/1 Kealitativan prikaz ukupnih ratkotrajaih i dugotrajath dilatacija od skupljanja i ‘tebenja Linijekog betonskog clementa pod Konstantnim jednoalaijalnim neponom intervahu vremena (f, -f) Sa slike (2/1) se implicitno vidi da se pretpostavija da ponaanje betona pri dugo- trajnim dejstvima ne zavisi od znaka napona, odnosno da i pri optereéenju i pri rasterecenju dilatacije teéenja, kao i clastiéne dilatacije, imaju isti vremenski karak- ter alisu, naravno, raaligitog znaka a velitina im zavisi od starosti betona u trenutku promene napona. Na slici jo ertasto prikazan i eventualni dali tok dilatacija betona, za slutaj da ne- ‘ma rastere¢enja, odnosno da konstantan napon u betonu deluje do vremena t ~+ =. Skupljanje i te8enje betona imaju veliki uticaj na stvarno ponabanje armirano- betonskih elemenata i konstrukcija u toku vremena pri dugotrajnim dejetvima. Kako deformacije betona zavisne od vremena mogu biti dva do tri, pa i vibe pute veée od-potetnih deformacija, uticaji skupljanja i tegenja betona su od posebnog ‘anaéaja 2a ponaSanje armiranobetonskih konatrukeija u oblasti ekeploatacionib stanja, kada su inicijalna stanja napona i dilatacija u domenu elastignosti pa su po- Setne clastitne, a i odgovarajuce visokvelastoplastiéne dilatacije, po pravil mal Uticaj te8enja i skupljanja na ponaianje elemenata i konstrukcija u oblasti granitnih stanja nosivosti, medutim, kada u oba materijala spregnuta u armiranobetonskim presecima nastaju relativno velike postelastizne dilatacije, snatno je manji ali u invesnim sluéajevima i tada mote biti snaéajan. Takvi su narotito sluéajevi iavi- 83,janja pod dugotrajnim dejetvima i, uopite, lucajoviu kofima efekti drugog reda u ‘clementima i konstrukejjama ne mogu da se zanemare. U ostalim sluéajevima feneralno se smatra da istorija opteregenja nema bitan uticaj na nosivost, iako novija teorijeka i eksperimentalna istrazivanje ukazuju da istorija optereéenja, koja inage ima veliki uticaj na graniéna stanja upotreblivosti, ne mode uvek da se zanemari_ ni u analizi granignih stanja nosivosti U Pravilniku, a i u ovom tekstu, kada se ne misli generalno na fenomene skuplianja i tedenja, pod pojmovima skupljanje i teéenje podrazumevaju se odgovarajuée di- ltacije u betonu. 56 Pravilnikom BAB 87 u dlanu 56 se utvrduje da se vremenski tok i konaéne vred- noeti ekupljanja i tetenja betona odreduju eksperimentalno, prema Jugoslovenskim standardima JUS U.M1.029 - Odredivanje zapreminskih deformacija betona, i JUS U.M1.027 - Odredivanje puzanja (teéenja) betona. Ovi su standardi usvojeni 1983. godine i u njima su detaljno izloteni postupei pripreme uzoraka, metode ispitivanja 4 nadin interpretacije revultata merenja. Znaéajno je rapaziti da JUS U.M1.029 propisuje da se dilatacije skupljanja betona mere i iskazuju u odnosu na prvo, "nulto” merenje, koje se vrii tek 72 Easa posle iatade uzoraka. Za to vreme uzorei se prvog dana éuvaju u kalupima, u viaénom prostoru sa najmanje 95% relativne viainosti a potom, sledeéa dva dana do prvog ‘merenja, pod vodom. Kako je ir evega dosad rotenog jasno, tetenje betona se ne mote meriti nezavisno od istovremenog skuplianja, pa JUS U.M1.027 odreduje natin uporednog merenja = samo dilatacja skupljanja na jednom uzorku, i ukupnih dilatacija i skupljanja i tegenja pod konstantnim naponom na drugim uzorcima. Merenja se vrée na serijama od po tri uzorka a dilatacije tetenja se dobijaju kao razlika izmerenih ‘ulupnib dilatacija, izmerenih trenutnih dilatacija u tremutku opterecenjaiuporedo merenih dilatacija skuplianja. Zahtev da se vrednosti skupljanja i teéenja betona eksperimentalno odreduju sva- kako je potpuno opravdan a mnaéajne objekte i posebne tehnologije gradenja. Za jednostavne konstrukeije i za elemente i betone uobiéajenih i veé puno puta ispiti- ‘vanih karakteristika, sa dovoljnom pouzdano8éu se mogu korisiti vrednosti Koje su date u danovima 57 do 60 Provilnike BAB 87. Pritom treba uvek imati u vidu sve nesigurnosti koje lege u neposnavanju stvarnib Karakteristika materijala, u odstupanju stvarnih klimatskih, odnosno termohigro- ‘metrijekih uslova od predvidenih konstantnih uslova i u odstupanju matematitkog modela zakona téfenja od realnog odgovora projektovane, odnosno analizirane kon- strukeije. Treba imati u vidu i fenomen koji je u svetu, a i u nadoj remlji, zapaten prilikom vigegodiénjih merenja stvarnog ponadanja iavedenih betonskih konstrukcija, pri dugotrajnim dejatvima ~ merene deformacije u prirodnim uslovima desto su osetno manje od onih koje bi odgovarale stvarno registrovanim makro-uslovima relativne viadnosti i temperature sredine i usvojenom matematickom modelu 28analizu uticaja vremenskih “deformacija betona na ponafanje betonskih Konstrukejja. Uzroka za to svakako ima vite, ali jedno od objaini Zinjenici da je za proces skupljanja i tetenja betona znatajno st vladnosti betona, koje moze da se razlikuje od relativne viainosti konstantnim termohigrometrijskim uslovima sredine, u laboratoriji, viainost betona i okolne sredine ée se vrlo brzo izjednatiti. Medutim, zahvaljujuéi svojo} strukturi,u uslovima varijacije realtivne vlagnosti sredine beton, generalno, znatno brie prima vodu iz okolne sredine nego sto je ispusta, Usled toga, u uslovima varijacije relativne vladnosti, srednja unutraénja viadnost betona mote biti veta od srednje relativne viaznosti sredine, pa je onda manje izrazeno skupljanje i teéenje i njihovi efekti na ponaSanje konstrukeija nego to bi se to inate otekivalo. 57 - 60 Pravilnikom BAB 87 znatno je protirena oblast i dat veti broj podataka Kojima se definigu konaéne vrednosti i vremenski tok i skupljanja i tegenja betona. Iamedu ostalog, uveden je uticaj srednje debljine preseka i na vrednosti koeficijenta teéenj ane samo na skupljanje. U veri sa definisanjem osnovnih pojmova, znaéajno je da se zapazi da je definicij koeficijenta teéenja ostala ista kao i u naSem starom Pravilniku BAB 71 /97/: koef- cijent tecenja betona je odnos dilatacije teéenja u posmatranom trenutku vremena t { trenutnih elastignih dilatacija u trenuthu opteredenja ty sealtste) ébai(te) Koeficjent teéenja je, dalle, u suétini koeficjent proporcionalnosti dilatacija tegenja i trenutnih elastignih dilatacija a funkcija je vremena i starosti betona. No w propisima nekih zemalja koeficijent tetenja je drugaéije definisan. Na primer, bas uu Modelu propisa CEB-FIP 78 /25/, koji je dosta siroko poznat u naioj zemlji, zahvaljujudi pre svega prevodu koji je kod nas objavljen jo8 1981. godine, koefic- jent tefenja je definisan kao odnos dilatactja tetenja i elastiénih dilatacija, pri gemu se ove poslednje konvencionalno eraéunavaju sa modulom elastignosti kojiodgovara staroeti betona od 28 dana, bez obzira na stvarnu starost ¢, u trenutku op- tereéenja lt, (87/1) CEB-FIPy(t,t (57/2) Ista definicija zadréana je iu najnovijoj verti CEB-FIP Model Code 1990 /26, ako ‘se novi zakoni tegenja i skupljanja betona CEB-FIP 90 bitno razlikuju od zakona koji su bili definisani u CEB-FIP 78. Iz uporedenja izraza (57/1) i (57/2) mote se uspostaviti veza izmedu vrednosti koje odgovaraju Modelu propisa CEB-FIP i veliina koje odgovaraju definiciji koja je usvojena nagim Pravilnikom (a i standardima mnogih drugih zemalja), ceB-FiPp(t,t.) = C=) paper o(t,te) (57/3) Evlto) asZa t = 28 dana vrednosti koeficijenta tegenja su iste. Inade, velitine koeficijenta, tetenja CEB-FIP 2a betone optereéene u starosti manjoj od 28 dana su po definiciji veée, a za starosti vete od 28 dana manje od odgovarajuéih veligina koeficijenta tevenja u nagem Pravilniku BAB 87 Na ove se razlike ukazuje narotito sbog toga sto se odredbe naéeg Pravilnika BAB 87 u velikoj meti oslanjaju na zakon teéenja i odredbe o skupljanju CEB-FIP 78, uz uvatavanje nasih sopstvenih eksperimentalnih rezultata, narogito u oblasti sku- pljanja betona. U @anovima 67 i 68 Pravilnika date ou konaéne vrednosti ekuplianja betona i njihov vremenski tok, Koji ce mogu Korisiti ako se ne raspolaze rezultatima ispitivanja. Konaéne vrednosti i vremenski tok skupljanja zavise od relativne viainosti vazduha, {od srednje debljine preseka elementa. U odnosu na stari Pravilnik BAB 71, znatno su poveéane konaéne vrednosti skupljanja za relativno suve stedine a smanjene 2a stedine visoke vianosti, slika 87/1. Eve (in) = 3} cy Cy o 7 Watnostf Sika 57/1 Konatne vrednosti skupljanjs, u zavisnosti od relativne viainosti sredine i srednje debljine preseka, proma Pravilniku BAB 87 Promene u odnosu na ranifi Pravilnik uéinjene eu iu vremenskom toku skupljanja Koji, prema Pravilniku BAB 87, zavisi i od relativne viatnosti sredine i od erednje debline preseka, slika 57/2. Za sve meduvrednosti moée se koristiti linearna interpolacij Ove orijentacione vrednosti date su 2a beton koji je odréavan najmanje prvih 7 dana u viagnom stanju, u uslovima srednje vrednosti temperature od priblifno 20°C i odredene srednje vrednosti relativne viaznosti sredine, za bétone spravljene bez dodataka, slabo plastine i plastiene konzistencije, Treba zapaziti dace, Pravilniku, interval vremena skupljanja (¢ - ¢,,) razlikuje od stvarne starosti betona za vreme trajanja negovanja betona, odnoano za vreme odréavanja betona u viainom stanju f,4, kako je to veé komentarisano u poglaviu z) ovog dela Priruénika. 86° T a 300 ~ 3 “ we 28 ; ze : AZ| & [ i o}— A ” tot ae wine ee ‘Slika 57/2. Skupljanje betona u tol vremeng,u zavisnost od relativne vitnosti credine isrednje ebljine preseka, prema Pravilnik BAB 87 U Alam 57 detalino se utvrduje kakva srednja relativna viadnost odgovara pojedinim uslovima sredine ali se istite da se takva procena za znatajnije konstrukeije mora potvrditi odgovarajuéim merenjima, odnosno analizama ‘eventualno raspolofivih podataka. Za veoma viaine sredine, za koje su konaéne vrednosti skupljanja veoma male, Pravilnikom nije propisan vremenski tok skuplianja. Ako je potrebno, sa sasvim zadovoljavajuGom tatno8éu mogu se uzeti vrednosti koje odgovaraju srednjoj relativnoj viatnosti od 70%. ‘Ako je konzistencija sveteg betona, odredena prema élanu 22 Pravilnika BAB 87, Zitha, date Konatne vrednosti skupljanja treba povetati za 15%, a ako je Konzistencija kruta, smanjiti za 15%. U praksi, izvedene betonske konstrukcije se, po pravilu, nalaze u sredinama u kojima su izlofene rnagajnim oscilacijama ne samo relativne vlednosti vet i temperature. U pogledu temperaturnih varijacija Pravilnik BAB 87 ne daje nikakve preporuke. U slutaju potrebe, uticaj temperaturnih varijacija srednje temperature, 1u odnosu na srednju vrednost temperature od 20°C, mofe se uvesti u proragun oristeéi odredbe CEB-FIP 90 kojima se uvodi takozvana horigovana starost betona, koja se sragunava prema izrazu (60/1). Ista korektura vremena koristi se i pri odredivanju vrednoeti skuplianja i pri odre- divanju vrednosti teéenja. U alanovima 59 i 60 Pravilnika BAB 87, za sluéaj da konatne vrednosti i vremenski tok koeficijenta teéenja nisu ekeperimentalo odredeni, dopuéta se da se koriste ori- jentacione vrednosti koje su tabelarno date za elemente i konstrukcije koje se nalaze u sredini priblizno stalne viadnosti i temperature. Konagne vrednosti koeficijenta tetenja betona date su u zavisnosti od starosti be- tona u trenutku optereéenja, relativne viadnosti sredine i stednje debljine preseka elementa. 87Na slici 87/3 prikazane su konaéne vrednosti koeficijenta teéenja. Konagne vrednosti 2a relativno suve sredine su snagajno poveéane u odnosu na raniji Pravilnik BAB 71 dok su 2a stedine visoke viadnosti konaéne vrednosti koeficijenta teéenja ogetno smanjene. Za raaliku od starog Pravilnika, sada konaine vrednosti koeficijenta tetenja zavise i od stednje debljine preseka ali je ta zavisnost, prema eksperimen- talnim reaultatima, znatno manje isradena kod teéenja nego kod ekupljanja betona. Na slici 57/3 su prikazane veligine konagnih vrednosti koeficijenta teéenja samo 28 dm = 20 em, dok su u élanu 59 Pravilnika BAB 87 date i veednosti za stednje debljine < 10 cm i > 40 em. Wrote “ low} s = =a > ‘0 2 = — reo 1 = recone o* ~ 7° © ° weve 0 ‘Slike 67/8 Konaine vrednosti koeficjenta tetenja, u ravisnosti od relativne viatnosti eredine i starosti betona u trenutku optereéenja f, , prema Pravilniku: BAB 87, za srednje debjine preseka d,, = 20 cm Gkrive 2a dy, 10 emi dy, > 40 cm nisu prikazane) Sto se tide zavisnosti koeficijenta tedenja betona od vremens i od starosti betona u trenutku optereenja, u dlanu 60 Pravilnika date eu velitine kojima se opisuje vyremenski tok koeficijenta teéenja betona u zavisnosti samo od starosti betona u trenutku optereéenja i od trajanja optereéenja. $ obzirom na male medusobne raalike, nisu date posebne vrednosti u funkeiji relativne viadnosti i érednje debliine preseka. Na slici 87/4 prikazane su vrednosti date v Pr ‘Sve orjentaciano vrodnosti date za tatenje betona, kao i iltacio skuplianja, uslovijene su pretpattavkom da oe element i konstrukeje nalazo w eredini prblzno stale sredn relaivne Wladnoati i temperature. Ako to nj shudajkorekej starocti bog wloaja vari aredne vrednoct temperature mote se wrti na vet prikazan nadin, prema izrazu (501), dok se uti) konzictoncie svebog betona, isto kao i za skupljanj, uzima 1 obzir vredncl temperature of +10°C do + 20°, varijacie relatimne viagnost od 20% do 100% oko srednjh vrednostidatih u tabeli 11 u Aan 9 Preaka, Generalno, vrednosti dilatacija skupljanja i koeficijenta tetenja betona u naiem Pravilniku BAB 87 neéto su veée od onih koje eu date, na primer, u novim ivajcar- skim propisima SIA 162/109/.S obzirom na klimatske razlike i razlike u cementima, te razlike iagledaju opravdane. 88F atsyeteted jr . P : i - i 7 ee wow ee Sika 57/4 Zavisnoat koefcjenta tetenja betona od trajanja opteretenja i od starosti be. (ona u trenutku opteredenja fo, prema Pravilniku BAB 87 PRIMER 60/1 Dat je linijski betonski element pravougaonog popreénog preseka b/d = 30/60 cm. Beton je plastitne konzistencije, odréavan je u viaénom stanju prvih 7 dana a zatim je, aa obe botne i ea gornje strane, izlozen dejstvu sredine ea srednjom relativnom vlagnoséu od oko 40% i srednjim temperaturama od 28°C. U starosti od f, = 14 dana element je izlozen jednoaksijalnim naponima koji se ne menjaju u posmatra- nom intervalu vremena. Za starost betona od t = 120 dana treba odrediti: a) dilatacije skupljanja, b) koeficijent tegenja, a) Prema Pravilniku BAB 87 iusiovima zadatka, srednja debljina preseka elemen. taje } x 30x 60 _ x 60+30— Interpolacijom vrednosti iz tabele 57/1 u dlanu 57 Pravilnika, konaéna vrednost dilatacije skupljanja za dm = 24 cm i 2a relativnu viadnost sredine od 40% je 4 — 20 Exco = 0,48 — F735 (0,48 — 0,42) = 0,468% Ne vodeti ratuna o odstupanju srednje temperature od priblitno 20°C, 2a vreme posle prestanka negovanja betona od { = 120-7 = 113 dana, iz tabele 10 u élanu 58 Pravilnika, za srednju debljinu d,, = 24 em interpolacijom se dobija’ ~ 2a starost od 90 dana 24em 24-20 £s(90)/E4c0 = 0,40 — >= =5(0,40 — 0,20) = 0,36~ 2a starost od 365 dana £(865) /Erco = 0,68 — 0,634 Iz sragunatih vrednosti 113 - 90, €4(113)/Exc0 = 0,36 + 55 —55 (0,634 ~ 0,36) = 0,383, €4(113) = 0,388 x 0,468 = 0, 179%» Ako se, prema CEB-FIP 90, uzme u obzir korekeija stvarne staroeti betona zbog odstupanja srednje vrednosti temperature od 20 °C, ty ="113e~ (24-139) — 162 dana. Istim postupkom linearne interpolacije €s(162)/esc0 = 0,36 + 122-99 (0,634 - 0,36) = 0,492 365 — 90 €4(162) = 0,482 x 0,468 = 0,202% Dobijena dilatacija skupljanja je za 12,8% veéa od one koja bi odgovarala srednjo} temperaturi od 20°C. b) Interpolacijom vrednosti iz tabele 11 u élanu 59 Pravilnika, konaéna vrednost koeficijenta (efenja za relativnu viadnost sredine od 40% i srednju debljinu preseka od 24 cm, za starost betona u trenutku optereéenja f, = 14 dana, je 24-20 Poo = 3,8 — F—55(3,8— 3,6) = 3,76 Ne vodedi raéuna o temperaturi, linearnom interpolacijom vrednosti is tabele 60/1 uu dlanu 60 Pravilnika, 2a t, = 14 dana dobija se: ~ 7a (t~t,) = 90 dana P(t, to)/Pltoo rt = 365 dana -aa(t Pll te)/plteoste) = 0,73 — >= (0,78 — 0,68) = 0,713 Iz sragunatih vrednosti, 2a ({ ~ t,) = 120-14 = 106 dana, (120,14) /oltan, 14) = 0,513 + 195-900, 719— 0,513) = 0,505 365-90 ‘9(120, 14) = 0,525 x 3,76 = 1,974Ako se vrii korekcija stvarne starosti betona zbog odstupanja srednje vrednosti temperature od 20°C u posmatranom intervalu vremena, ty = 10607 (se —"9°5) = 152 dana 152-90, ), 713 ~ 0,513) = 0, 551 (186, 14)/p(too, 14) = 0,513 + FSO 3) 8 (p(166, 14) = 0,558 x 3,76 = 2,098, Sto je za 6,3% vibe od vrednosti koja odgovara srednjoj temperaturi od 20°C, 61 U dlanu 61 Pravilnike BAB 87 dati su elementi za odredivanje dilatacije tedenja betona pri Konstantnim naponima i pri promenljivim naponima u betonu u toku vremena, Prema tom élanu, dilatacije tefenja betona se pri dugotrajnim dejstvima odreduju na osnovu linearne teorije teéenja, tije su osnovne pretpostavke: ~ da postoji linearna zavisnost iamedu napona u betonu i dilatacija teéenja, ili, drugim retima, da su dilatacije teéenja proporcionaine ga trenutnim elastiénim dilatacijama betona u trenutku optereéenja, i ~ da se dilatacije tetenja od priraitaja napona u razliéitim trenucima vremena ‘mogu sabirati, odnosno da i za dilatacije teéenja vadi princip superpozicije Prema eksperimentalnim podacima ove su pretpostavke dovolino taéno ispunjene sve dok su naponi u betonu manji od priblitno ay = (0,3 ~ 0,4),ie, sto praktiéno ‘odgovara najvetim intenzitetima napona u toku eksploatacije. Pritom se, naravno, pretpostavija da se uslovi sredine ne menjaju, odnosno da srednje relativna vlagnost, sadréaj vode u betonu i stednja temperatura u posmatranom interval vremena ostaju priblitno konstantni, odnosno da se bitnije ne menjaju. Iz pretpostavke o proporcionalnosti trenut i dilatacija tetenja sledi da veza napona i dilatacija w betonu koje zavise od napona (clastiéne dilatacije i dilatacije tegenja), pri konstantnom jednoaksijalnom naponu u betonu ima oblik D+ o(t,t.)] (61/1) musrsuzeed Lrecense (POERTNE DILATACIZE) ade je ett, .) _ukupna dilatacija betona, usted napona i usled skupljanja betona (i drugih dejstava), u posmatranom intervalu vremena (t-t,), odnosno 4, (t,1,,.) ¥ intervala vremena (t~f, 4, u zavisnosti od toga koi je in- terval dudi, .) dilatacija skupljanja betona u intervalu vremena (t ~t,), Ealtsto, onnapon u betonu koji deluje od trenutka f, i ostaje konstantan w inter- valu vremena (t —t.), Ej(te)- modul elastignosti betona u trenutku optereéenja t,, (t,t) - koeficijent tezenja betona, ovlte Kako je veé ranije regeno, trenutak optereéenja , se, po pravilu, razlikuje od trenutka pozetka skupljanja (prestanka negovanja) betona t,,.. Radi jednostavnijeg ispisivanja dalje ée ukupna dilatacija betona biti obelefavana ne sa ey(t,t0), kako Je to uéinjeno u Pravilniku, veé sa ¢,(t). Osim toga, u indenjerskim zadacima s najtesée zanemaruje uticaj "prethodnog” skuplianja job neopteretenog betona, u intervalu vremena (t, -f,, ,na podetno naponsko stanje, pa se smatra da i jedna i druga vremenska deformacija betona, dakle i skupljanje i tedenje, podinju od istog trenutka vremena f, . ‘Akose, medutim, napon u betonu w intervalu vremena (tf,) menja, iz pretpostavke © vadnosti superporicije u oblasti linearne teorije teéenja sledi da se ukupne dilatacije usled poéetnog napona i usled promena napona u betonu u toku vremena, kada su Promene napona u betonu diskontinualne, dobijaju u obliku alt) —ealtstos) Br + eine SA 14 eon (61/2) we) odnosno, kada se napon u betonu kontinualno menja, u obliku * dost) Reyttetin+ | SO a+een 61/8) ade je ‘Aou(7;)- konaéni priraitaj napona u trenutku vremena (73), dox(r)- diferencijal napona u posmatranom trenutku vremena tf <7 < t. Jednadina (61/3) predstavlja, dakle, integralni oblik veze napona i dilatacija w be- tonu u oblasti linearne teorije teéenja. Jednaéina je ispisana prema usvojenoj kon- venciji da su naponi pritiska i odgovarajuce dilatacije betona pozitivne, pa je i dilatacija skupljanja betona pozitivna. $ obzirom da koeficijent teéenja ne zavisi cod anaka napona, jednatine (61/2) i (61/3) vate i za zatezanje Kada je istorija napona poznata, izraz 61/3 se, za usvojeni zakon teéenja, svodi na obiénu integraciju, kojom se odreduje odgovarajuéa vrednost, odnosno istorija dilatacija. Medutim, ako je istorija napona nepoznata, traxenje naponskog odgovora za usvojeni zakon te¢onja i poznatu istoriju dilatacija zahteva resavanje veze (61/9) u obliku integralne jednagine. Za zakone teéenja koji korektno opisuju stvarno ponasanje betona pri dugotrajnim dejstvima, refenje jednadine (61/8) u zatvorenom obliku nije moguée, éak ni za sasvim jednostavne istorije dilatacija u armiranobetonskim konstrukeijama, pa se 92u reéavanju prakti¢nih zadataka mora pribeéi numeri¢kim metodama ili primeni uprodéenih algebarskih veza napona i dilatacija u betonu, U sledeéem élanu Pravil nika BAB 87 data je jedna takva algebarska veza napona i dilatacija u betonu koja se preporuduje 2a redavanje indenjerskih zadataka u prak Ukoliko se, posebno u sluéaju osetno promen\jivih kontinualnih istorija napona, ko- risti numerigki postupak, bilo 4a direktnu integraciju ili, kada su zadate dilatacije, 1a redavanje vere (61/3) kao integralne jednaéine, posmatrani ukupni, interval vre- mena (t—t,) treba podeliti na podintervale At; = t; - ti-1(i = 1,2,...4), @ zatim, primenjujuéi trapeano pravilo, ispisati dilatacije u betonu koje zavise od napona u obliku gf ate) ~edtaston) = 490 (etry ott tle & 1 tact tettealfaney — 1/) pri emu treba imati u vidu da je, po definicii, p(ti,ti) = 0. Ukoliko je nepoznata istorija napona, u evakom koraku i sragunavaju se odgo- varajuée promene napona u betonu Aoy(ts) (is uslova ravnotete, ravnosti preseka i kompatibilnosti dilatacija u betonu i u armaturi) i sa njima nastavtja slededi korak proraéuna. ‘Treba zapaziti da izraz (61/4) vadi i 2a diskontinualne promene napona: ako do skoka napona dolagi u proizvoljnom trenutku vremena tm, jednostavno treba uvesti u proracun Atm¢, = 0, odnosno tm41 = tm. Isto vai i za poéetni trenutak vremena 4, kojem, po pravilu, odgovara skok, odnosno poéetni napon oa(t.)- PRIMER 61/1 Iepisati izraze za dilatacije u betonu zaviene od napona, za prva tri vremeneka podintervala istorije napona prikazane na slici 61/1. liu) 65%) Gilt) Gi) 3 36 oS fats |.) sauhfos Gt | G6) 46) : a a a Ska 61/1 Ietorifa napona w primera 61/1Prema izrazu (61/4), 28 poéetni skok napona (poéetni napon) ey(ts) u trenutku te, uvodeéi, prema datom objainjenju ty =t,, ev(tr) ~ en(t stow ea(te) Evite) Sracunavanje Aos(t;) predstavija uobiajeno, "elastiéno” redenje problema. Za trenutak ¢ ta) — (tates) = Gell + ollest)]Aev(t) + Bult) Hf 1d nyt yl} (ts) 2 Bla) * Bila) aan een) to omoguéava odredivanje Ags(ty) ie svih ostalib poznatih, odnosno prethodno sragunatih velitina Za trenutak t = ty: (6) elites) = GGL + ols tents) + 1f 4 1 +5 (gl toto gilt + otetal} dota) + Lf. 4 #3 (mp + mag ee} te odakle se odreduje Aoy(ts), i tako dalje. Konkretne vrednosti koeficijenta tedenja git, t;) odreduju se linearnom interpola cijom vrednoti iz tabela 69/11 60/1 u Slanovima 691 60 Pravinika,vdet primer 60/1. Najéei¢e se mode zanemariti promena modula elastiénosti betona u toku vre- mena, dto znatno uproléava proratun 62 Umesto integralnog oblika veze napona i dilatacjau betonu, 24 proradunavanje taticaja tedenja | akuplanja betona u anu 62 Pravilika data je algebarska vera napona i dilatacija u betonu u obliku ” gen +olt,to))+ sea x(lste)o(tste)] (62/1) ex(t) —ex(t, Bde je X(lste) - hoeficijent starenja betona, a tumatenje ostalih oznaka dato je ranije. U nesto drugadijem obliku ovakvu algebareku yezu prvi je analizirao H Trost /121, 4jo8 1967. godine. Kasnije, 1972. godine, Z.Bazant /16/ je predlodio u osnovi istu a dilatacija u betonu sa koeficijentom starenja (62/1), koja Je danas u konstrukterskoj praksi opste prihvaéena pod nazivomn Metoda korigovanog cfektivnog modula clasticnosti betona ~ Age-Adjusted Effective Modulus Method - AAEMM, 4‘Ako se uporede izradi (61/3) i (62/1), sledi da je koeficijent starenja slofena inte- ‘gralna funkeja oblil ali ~ ain lates ates f, SOn+ven-3} (@n) (Este) | ov(t) = os(t.) te da, prema tome, zavisi ne samo od usvojenog zakona teéenja, odnosno od koefi cijenta tedenja (t,t2), veé i od istorije napona i od promene modula elastignosti betona u posmatranom intervalu vremena (t-{,) starenja. Medutim, Z. Bazant /16/ Je pokazao da pod odredenim uslovima, hoeficijent starenja postaje funkeija koja vike ne zavisi od istorije nopona u betonu. Naime, za sve probleme tegenja pri konstantnim naponima (61/1), i za eve probleme relaksacije (pad napona pri Konstantnim dilatacijama), kao i za i sluéaja istorije napona i istorije dilatacije, veliéina koeficijenta starenja u oblika koji je dao Z.Batant predstavlja tatno regenje integralne veze napona i dilatacija u betonu (61/8) Zatakve slutajeve, vrednosti koeficijenta starenja, za odredeni zakon tetenja, mogu se numeritkim metodama sratunati u funkciji samo vromena i etarosti betona i dati u tabelama ina dijagramima, isto kao ato se daju vednosti koeficijenta teéenja (t,te). Brojnim analizama je pokazano da tako odredene vrednosti Koeficijenta spona i dilatacija (62/1) daju redenja zadovijavajuée tadnosti i u sluéajevima kada istorija dilatacija samo priblitno odgovara linearnoj Kombinaciji teéenja pod konstantnim naponima i relaksacije. Osnovna jednadina (62/1) mote se napisati u nesto drugaéijem, ekvivalentnom obliku, iz kojeg ée biti jasna fizitka suétina AAEM postupka, odnosno i sam naziv origovani efektivni modul elastiénosti betona ealt) —es(tyt (62/3) steie = Pulte) tte) = ee ox codavno potnat i dugo primenjivan takorvani cfeivni modul Betona, a Erte) 1+ x(tito)olt B= (62/5) AAEM - korigovani efektivni modul elastignosti betons, kako ga je definisao i mazvao Z, Bagant /16/. Sada je jasno da se koeficijentom starenje z(t, f,) u stvari koriguje efthat tetenja usled promene napona u betonu u posmatranom intervalu vremena, Aov(t) = ov(t) — on(te) (62/6) 95,Jer ta promena ne nastupa u posetnom trenutku vremena t, veé do nje dolasi ostepeno, i to hasnije, u vesoj starosti betona, kajaj odgovara smanjeni, korigovani Aoefictjent tetenja. Uz isto objabnjenje sada se algebarska veza napona i dilatacija ‘ubetonu (62/1) mote opisati kao izraz u kojem ukupne dilatacije betona koje zavise od napona, od konstantnih napona 2avise preko efektivnog modula elastitnosti betona, a od promena napona u posmatranom intervalu vremena (t ~ t, ) zaviso preko korigovanog efektivnog modula elastignosti betona, ili, drugatije regeno, od efektivnog modula elastiénosti sa korigovanom starostu, &to se jasno vidi iz izraza (62/3) do (62/5). Moguéa je i drugaéija interpretacija fizitkog smisla koeficijenta starenja: ako se algebarska veza (62/1) ispiée u obliku elt) —esltyt x [ou(t) — en(to)]} [1 + p(t, te)) (62/7) onda je oéigledno da koeficijent starenja odreduje veliinu fiktivnog konstantnog ‘napona w intervalu vremena (¢ atte) = (ont) 4 EMEA ae — aston} (2/8) koji bi, prema (61/1), na kraju intervala (t — t,) izazvao istu ukupnu dilataciju Al) elbten) = BEI ott) (62/9) jorija napona sa integralnom vezom (61/3), odnosno algebarskom ‘verom napona i dilatacija u betonu (62/1) i (62/2), odnosno (62/7). Ovakva interpretacija koeficijenta starenja prikazana je na slici 62/1. 3 TTT] g, Belt) 3 le be. Sika 62/1 Dilatacje betons zaviene od mapons, pr deta stvarneietorije napona u interval vremena (=f, ip dlovan zamenjujug fiktivaog konstantnog napona O(,) 96$ obsirom na sve nepouzdanosti u predvidanju skupljanja i tetenja betona, 2a posebno osetljive konstrukcije na te uticaje preporuéuje se da se efekti skupljanja i teéenja stacunavaju za moguéi opseg realno otekivanih varijacija skupljanjaiiteéenja betona. Tako je istaknuto da ovakva algebarska veza napona i dilatacija u betonu vati samo za eksploataciona stanja, dopusteno je da se koristi i u analiai uticaja teéenja i skupljanja na granigna stanja nosivosti, kada su ti uticaji od znacaja za nosivost. Za uobitajene starosti betona u trenucima potetka delovanja dugotrajnih optere- éenja, i za obitajene istorije eksploatacionih opterecenja armiranobetonskih kon- strukeija, Pravilnik BAB 87 preporueuje da se za konatne vrednosti koeficijenta starenja sa dovolinom taénoséu mogu koristiti vrednosti X(too, te) = 0,75 do 0,85 (62/10)Il CELIK ZA ARMIRANJE 63 U prvom élanu glave koja obraduje pitanja armature, navedene su vrste éelika koje se koriste u oblasti armiranog betona. To su éelici sa nazivima, oblicima i oznakama prikazanim u tabeli 63/1. ‘Tabela 63/1 Viste betonskih éelika GA 220/340 GA 240/360 MAG $00/560 MAR 500/560 Bia 680/800 ‘U oanakama armature datim u tabeli 63/1, kao sto se vidi, figuriéu dva broja prezen- tirana u vidu raslomka. ‘To su velidina tiv. karakteristigne granice razviatenja u MPa (brojilac) i velitina tav. karakteristiéne évrstoée pri zatezanju u MPa (imeni- lac). Definisanje ovih karakteristignih veligina regulisano je elanom 71.Pada u ofi da Pravilnik BAB 87 ne predvida implicitno moguénost primene tav. tor- Zelika koji je u smistu tehnigkih uslova potpuno definisan standardom JUS C.K6.021 Medutim, kako se u drugom stavu lana 63 osim napred navedenih éelika dozvoljava ikori8éenje drugih vrsta, primeni tor-éelika praktitno nista ne stoji na putu. Naime, ddrugi stav ovog lana omoguéava i primenu drugih vrsta armature pod uslovom da se 20 svaki Konkretan sluéaj prethodnim ispitivanjima dokade da ée koridéenjem date armature biti obeabedeni svi uslovi koji se zahtevaju u veai sigurnosti i trajnosti ‘odredene konstrukeije, odnosno elementa. U dann 63 takode su definisani pojmovi dice i ipke. U prvom sluéaju radi se 0 armaturi kod koje je ¢ < 12 mm, dok je u drugom sluéaju re? o armaturi koja zadovoljava uslov 4 > 12mm. Ovakva podela se mote smatrati logitnom, posto su, zna primer, vrednosti dozvoljenih napona koje se odnose na oba napred navedena tipa glatke armature odredene bas u funkeiji pretnika ¢ (za tice #5 do #12 mm dozvoljeni naponi su neéto veéi nego u sluéaju dipki 414 do 436 mm). VU odnosu na Pravilnik BAB 71 u novom Pravilniku se zapaia odsustvo visoko- vrednog prirodno tvrdog glatkog éelika © 0501 V (C 34/50), a mote se konsta- toveti uvodenje u primenu novog éelika © 0200 - GA 220/340 - koji je po svo- jim mehanitkim karakteristikama velo sligan éeliku € 0300 - GA 240/380. Ovo je usledilo jednim delom zato sto u sluéaju glatkog éelika © 340/500 poveéanje ‘mehanikih karakteristika nije bilo na adekvatan natin praéeno poveéanjem athea- {je beton-éelik (to je od posebnog znaéaja u odnosu ns proraéun prema graniénom stanju prslina), dok je s druge strane to doslo kao posledica zahteva proiavodata, keojima je iz proizvodnih razloga ovakvo reéenje vide odgovaralo, Mada éelik GA 220/340 siguno mode da nade svoje mesto u gradevinarstvu, trebs biti veoma ‘obazriv prilikom njegove primene, posto vrlo lako mode da dode do njegovog mesanja sa éelikom GA 240/360 i do medusobnog zamenjivanjs. Pada u oti da se kod rebraste armature, osim omnaka koje ukszuju na razlititost geometrijskih oblika (brojevi 1 i 2), javljaju i razlike u oznakama vrste delika (C0550 1 € 0551). Ovo je iskljuzivo povetano sa hemijskim sastavims ovih Zelika. Naime, ovi sastavi eu praktiéno identigni, ali postoji izvesna razlika u sadréaju uglienika: C (0550 sadrdi najviie 0,60%, a C 0551 najvise 0,28% ovog elementa. Iz ove dinjenice proistige i rasligita zavarljivost ovih Selika; éelik C 0550 je mnogo tefe zavarljiv od éelika € 0551. 64 Saglasno standardu JUS C.K6.120, glatka armatura GA 240/360 proizvodi se pos- tupkom vruéeg valjanja u nazivnim preénicima (¢) od 5, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 20, 22, 25, 28, 32 1 36 mm, dok se armatura GA 220/340 proizvodi u preénicima @=5,6,8, 101 12mm. S obsirom na okolnost da se armatura GA 220/340 proiavodi samo u obliku Zica do pretnika 12 mm, to donekle smanjuje opasnost od drastiénih posledica slugajnih zamena ove dve veste Zelika, ali se jo8 jednom istiée vrlo realna ‘moguénost najblate reéeno neprijatnih situacija ako se u neku konstrukeiju umesto armature GA 240/360 zabunom ugradi armatura GA 220/340. 100Stvarni preénici glatke armature mogu da budu manji od nominalnih 2a najvige 2,5%, ato je uslovijeno stavom prema kome stvarna povrdina armature moze da bude najvide 5% manja od povrsine koja odgovara nazivnom preéniku fice, odosno sipke. Obe navedene vrste glatkog éelika isporuéuju se u zavisnosti od preénil nadine: énasledege =u koturovima zag < 22mm, — u vidu na pola savijenih sipki - petlji za 22mm < $< 28mm, =u vidu valjadki pravih Sipki za ¢> 28 mm. Ovde se napominje da je 28 dinamizki optereéene konstrukcije dozvoljena samo primena glatke armature GA 240/360, dok primena armature GA 220/340 kod ovakvih konstrukeija nije dopustena. Oblik, veligina i medusobni poloéaj rebara kod rebraste armature, koja pripada kategoriji visokovrednog prirodno tvrdog vruéevaljanog éelika, usvojen je na bazi keriterijuma duktilnosti Zelika i poteebne athezijeéelika i betona. Medutim, obe vrste rebrastog éelika prikazane u tabeli 63/1 nemaju istu dinamizku otpornost. Naime, éelik RA 400/500-1 (armatura sa konstantnim presekom popreénih rebara), zbog efekta koncentracije napona u taékama spoja poduinih i popretnih rebara, a i zbog neito veéeg sadriaja ugljenika, pokazuje tnatno manju otpornost na zamor, pa se stoga 2a dinamigki optereéene konstrukcije dosvoljava iskljuéivo upotreba celike RA 400/500-2 (armatura sa srpastim - promenljivim presekom popreénih rebata). Ova odredba je, dakle, u punoj saglasnosti sa stavom koji je po tom pitanju zauzimao Pravilnik BAB 71. Celik RA. 400/500-1 proizvodi se u obliku dica i sipki preénika 6, 8, 10, 121 14 mm, dok se Belik RA 400/500-2 proizvodi sa preénicima ¢ = 6, 8, 10, 12, 14, 16, 19, 22, 25, 28, 32, 36 1 40 mm. Rebrasta armatura ¢e, zavisno od preénika, isporuéuje na sledeée nati ~u koturovima zag <14mm, =u vidu na pola savijenih sipki - petlji 2a 14mm < ¢ < 22mm, = u vidu valjazki pravih sipki 1a 9 > 22 mm. Stvarna povzdina popretnog preseka rebraste armature mote da bude manja do 4% od povriine koja odgovara nazivnom preéniku. Sve uslove u pogledu oblika i mera rebraste armature vrlo detaljno definige standard JUS C.K6.120, koji takode propisuje i uslove u pogledu oblika i mera za glatku armaturu. fapominje se da su svi tehnicki uslovi za vruéevaljane betonske éelike - glatku { rebrastu armaturu - predmet standarda JUS C.K6.02, éije odredbe obavezno ‘moraju da budu zadovoljene. 10166 Za razliku od glatke i rebraste armature - vruéevaljanih betonskih éelika, zavarene armature mreze MAG 500/560 i MAR 500/560 definisane u ovom élanu pripadaju hladnovuéenim elicima. Predmetne mreée se dobijaju tako éto se dva sistema par- alelnih, a medusobno upravnih dica u tackama ukrétanja spajaju elektrootpornim zavarivanjem. Saglasno standardu JUS C.B6.013, koji propisuje tehnizke uslove 2a, ovu vrstu armature, fice u okvitu jedne mrede mogu da budu glatke ili orebrene, pri gemu su na slici 66/1 prikazani primeri oblika i mera ovih orebrenih dica, oblik C ‘Slika 66/1 Orebrene dice 2a zavarene armature Glatke dice odnosno sipke su pretnika 3,1 do 16 mm, dok orebrene fice mogu da budu nazivaih prenika 4 do 12 mm. Prema standardu JUS U.M1.091 razlikuju se slede ~ tip R, uzdudno nosive (sa razlititim preénicima i racligitim razmacima poduinih i popretnih sipki: 4; > s, a 30), K;~ pojedinatna vrednost reaultata ispitivanjs, Sy ~ procenjena vrednost standardne devijacije n resultata ispitivanja, 5 = Pea (68/2) Uslovi za pojedina svojstva éelika x2 armirani beton, koji u stvari predstavljaju karakteristiéne vrednosti predmetnih svojstava, decidno su navedeni u tabeli 14, u okviru dlana 68 Pravilnika, koja se i ovde prikaauje (tebela 68/1). Prema tome, samo éelik koji ispunjava uslove iz tabele 68/1 mote da se koristi 20 inradu armature. Mada se u Pravilniku to ne istiée eksplicitno, samo po sebi je rasumljivo da se karakteristidne veednosti saglasno napred opisanom postupku ne mogu u potpunceti odnositi na uglove savijanja armature. To je logins posledica specifiénosti ovih 103ro “Tala 6/1 Karakerntie sia 24 armitani Beton =| Se | == |-F) Ss | Be roe | gg, | eee | oe ‘ om 3a ae = = = “oar ro wwe [EE fan] m | om | s fe |e | SoSispitivanja, jer se u okviru njih, Sto poscbno vadi za sluéaj ugla od 180° (slika 68/1), mode samo proveriti da li se armatura moée bes pojave defekata saviti do propisanog ugla, a ne i preko date vrednosti. Prema tome, u sluéaju ispitivania tuglova savijanja uslov bi bio da svaki od ispitivanih uzoraka bar izdréi propisani tretman (za ! = (D+ 36) & 4/2), & ako je to moguée (na primer, za sluéaj ugla od 90°), da se ide i preko propisane veligine i da se reaultati obrade primenom relacija 68/1 i 68/2. b) cc) ’ 4 y Sika 68/1 lnpitivanje armature savijanjem, Svojetva éelika za armirani beton koja treba inpitivati i dokazivati u skladu aa tabe- Jom 68/1 su, kao ato se'vidi, sleded

You might also like

• Vrtovi Poboznjaka PDF

  

  Document313 pages

  Vrtovi Poboznjaka PDF

  sadsadsasa dasdadas

  No ratings yet
• Drvene Konstrukcije: Novi Koncept Sigurnosti Drvenih Konstrukcija

  

  Document82 pages

  Drvene Konstrukcije: Novi Koncept Sigurnosti Drvenih Konstrukcija

  Bosnjak10

  No ratings yet
• Primjer Racuna Metalnih Konstrukcija EC 2

  

  Document8 pages

  Primjer Racuna Metalnih Konstrukcija EC 2

  Bosnjak10

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Primjer EC5

  

  Document51 pages

  Primjer EC5

  Bosnjak10

  100% (5)
• Bulbulistan - Fevzi Mostarac

  

  Document148 pages

  Bulbulistan - Fevzi Mostarac

  Bosnamuslim-media

  100% (2)
• Metalne Konstrukcije

  

  Document108 pages

  Metalne Konstrukcije

  Vedran Marinčić Grbo

  100% (1)
• Metalne Konstrukcije

  

  Document108 pages

  Metalne Konstrukcije

  Vedran Marinčić Grbo

  100% (1)
• Ashabi Allahovog Poslanika

  

  Document441 pages

  Ashabi Allahovog Poslanika

  www.dini-islam.net

  No ratings yet
• Bračne Nesuglasice

  

  Document54 pages

  Bračne Nesuglasice

  Abdullah Arifović

  No ratings yet
• Ljubav Prema Evlijama - Dr. Dilaver Selvi

  

  Document63 pages

  Ljubav Prema Evlijama - Dr. Dilaver Selvi

  Bosnamuslim-media

  100% (4)
• Zlatko Rendulić - Razmatranja o JNA

  

  Document39 pages

  Zlatko Rendulić - Razmatranja o JNA

  Edija Kustos

  No ratings yet
• Islamizacija Bosne I Hercegovine I Porijeklo Bosansko-Hercegovačkih Muslimana - Mehmed Handžić

  

  Document34 pages

  Islamizacija Bosne I Hercegovine I Porijeklo Bosansko-Hercegovačkih Muslimana - Mehmed Handžić

  Bosnamuslim-media

  100% (9)
• Islamska Deklaracija - Alija Izetbegović

  

  Document61 pages

  Islamska Deklaracija - Alija Izetbegović

  Bosnamuslim-media

  100% (11)
• Ramazanske Blagodati I Ibadeti

  

  Document84 pages

  Ramazanske Blagodati I Ibadeti

  Bosnjak10

  No ratings yet
• Muhammed - Č Ovjek Božiji - Seyyed Hossein Nasr

  

  Document337 pages

  Muhammed - Č Ovjek Božiji - Seyyed Hossein Nasr

  Bosnamuslim-media

  100% (6)
• Bez Nade - Osman Aziz

  

  Document237 pages

  Bez Nade - Osman Aziz

  Bosnamuslim-media

  94% (16)
• Kako Voljeti Allaha - Dr. Ahmed Cagil

  

  Document47 pages

  Kako Voljeti Allaha - Dr. Ahmed Cagil

  Bosnamuslim-media

  100% (4)
• 02 Muhamed Asad Tekstovi

  

  Document230 pages

  02 Muhamed Asad Tekstovi

  Nihad Ahmić

  No ratings yet
• Što Bi Svatko Trebao Znati o Islamu - John L. Esposito

  

  Document219 pages

  Što Bi Svatko Trebao Znati o Islamu - John L. Esposito

  Bosnamuslim-media

  88% (8)
• Srebrenica Hronika Ratnog Zloč Ina - Jan Willem Honig, Norbert Both

  

  Document213 pages

  Srebrenica Hronika Ratnog Zloč Ina - Jan Willem Honig, Norbert Both

  Bosnamuslim-media

  100% (2)
• Tradicionalni Islam, Savremene Kušnje - Seyyed Hossein Nasr

  

  Document381 pages

  Tradicionalni Islam, Savremene Kušnje - Seyyed Hossein Nasr

  Bosnamuslim-media

  100% (2)
• Islam I Muslimani

  

  Document37 pages

  Islam I Muslimani

  Bosnamuslim-media

  100% (4)
• Suvremene Fetve - Šejh Dr. Jusuf El-Karadavi

  

  Document135 pages

  Suvremene Fetve - Šejh Dr. Jusuf El-Karadavi

  Bosnamuslim-media

  100% (1)
• Kur'anske Pripovijesti 2

  

  Document36 pages

  Kur'anske Pripovijesti 2

  Dzennetski izvor Selsebil

  No ratings yet
• Mudize Tijela Harun Yahya

  

  Document106 pages

  Mudize Tijela Harun Yahya

  Bosnjak10

  No ratings yet
• ILMIHAL, Kratka Uputa U Islam - Idris Resić Prof. I Dr. Sulejman Mašović

  

  Document78 pages

  ILMIHAL, Kratka Uputa U Islam - Idris Resić Prof. I Dr. Sulejman Mašović

  Bosnamuslim-media

  100% (12)
• Pouke o Moralu I Bogobojaznosti - Hadži Derviš Spahić

  

  Document103 pages

  Pouke o Moralu I Bogobojaznosti - Hadži Derviš Spahić

  Bosnamuslim-media

  100% (1)
• Palestina - Harun Yahya

  

  Document157 pages

  Palestina - Harun Yahya

  Bosnamuslim-media

  67% (3)
• Razumijevanje Sunneta - Dr. Jusuf El-Karadavi

  

  Document192 pages

  Razumijevanje Sunneta - Dr. Jusuf El-Karadavi

  Bosnamuslim-media

  100% (2)
• Svakodnevni Zikr I Dove - Priredio Ishak Sedić

  

  Document100 pages

  Svakodnevni Zikr I Dove - Priredio Ishak Sedić

  Bosnamuslim-media

  100% (6)