Broj rada: 8(2010)3,182, 147- 161

NACIONALNE TEHNOLOKE PLATFORME

SRBIJE - NOVI FORMALNI OKVIR ZA
REINENJERING INDUSTRIJE SRBIJE
Dr Petar Petrovi*
Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu
Dr Vladimir Milai
Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu
U okviru ovog rada saoptava se jedan od moguih scenarija revitalizacije i reinenjeringa industrije Srbije kao nunog sadraja ukupnih transformacionih procesa nacionalne ekonomije na putu
Srbije u evropske integracije. Evropske tehnoloke platforme (ETP) su jedan od politikih instrumenata Evropske unije iji je osnovni cilj da podizanje globalne konkurentnosti i izgradnje liderske pozicije evropske ekonomije ostvari kroz poveanje istraivako-razvojnih sadraja industrije,
sutinski menjajui ustaljenu praksu integracije industrije i nauke kroz uvodjenje radikalno novog
pristupa sadranog u bottom up konceptu, kojim se industrija dovodi u centralnu poziciju, odnosno
poziciju predvodnika, koji inicira i kontrolie ovaj proces. Kao primer mogueg reinenjeringa industrije Srbije kroz ustavnovljene mehanizme implementacije ETP instrumenta na regionalni i nacionalni nivo, uzima se segment industrije prerade metala za domen proizvodnih tehnologija, odnosno
izgradnje maina alatki i alata, kao kljune/generike tehnologije za razvoj industrijske proizvodnje
uopte. Prvo se navode neke istorijske injenice razvoja i evolucije ove oblasti na tlu Srbije, a zatim
se predlae jedan konkretan scenario, uvaavajui formalne okvire ETP instrumenta i nacionalne
specifinosti, odnosno specifinosti kulturnog profila, geografskih odrednica i istorijskog nasledja
Srbije, kao kljunog politikog i ekonomskog inioca na prostoru Zapadnog Balkana.
Kljune rei: Industrija, Tehnologija, Reinenjering
UVOD
Najnoviji ekonomski pokazatelji govore da
privreda Srbije izlazi iz recesije. Takav zakljuak
se izvodi na osnovu izvetaja o statistici prometa
robe u trgovini na malo u Republici Srbiji za mesec mart 2010. godine, saoptenog od strane
Republikog zavoda za statistiku u Pres centru
Vlade Srbije na konferenciji za novinare odrane
na temu: Izlazak Srbije iz recesije - nanoviji
makroekonomski pokazatelji, [10]. U ovakvim i
slinim zakljucima iznosi se delimina istina,
poredjenjem dva perioda sa evidentno negativnim pokazateljima, pri emu je ovaj najnoviji
manje negativan od prologodinjeg, pa je samim tim relativni trend pozitivan. Tako je na primer, rast proizvodnje od 2.7% u odnosu na mart
2009. godine ohrabrujui podatak, ali samo kada
se zanemari injenica da je obim proizvodnje
za mart 2009. godine u odnosu na mart 2008.
godine bio u padu za itavih 20%! Oigledno je

da je jo uvek rano za bilo kakve optimistike

tvrdnje kategorike prirode, a oslanjanjui se
samo na statistike pokazatelje relativne prirode
zamagljuje se sutina problema. Sutina problema je u tome da privreda Srbije ne poseduje
sposobnost da proizvodi.
Dvadesetogodinji period destrukcije, sistematski je razorio industriju. Industrija mainogradnje
praktino ne postoji. Industrija Srbije vie ne
proizvodi maine alatke, maine koje imaju svojstvo da proizvode sve druge maine,
ukljuujui i same sebe. Nekada moan sektor industrije bive Jugoslavije, koji je prema
izvetajima Ujedinjenih nacija na globalnom
nivou tokom osamdesetih godina prolog veka
zauzimao dvanaesto mesto, loom privatizacijom nije revitalizovan. Drava se odrekla ove
proizvodnje, a loa privatizacija je dezintegrisala
postojee tehnoloke resurse i u celosti ponitila
respektivni intelektualni kapital, zamenjujui

* Mainski fakultet, Kraljice Marije16, 11000 Beograd; pbpetrovic@mas.bg.ac.rs

147

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

visokotehnoloke razvojne aktivnosti prostom

manufakturnom proizvodnjom zavarenih metalnih konstrukcija ili izrade odlivaka, koje su neki
drugi inenjeri osmislili, a ekoloki optereujuu
proizvodnju locirali u fabrikama Srbije u kojima
su se pre dvadeset godina proizvodili industrijski
roboti sopstvene konstrukcije, fleksibilne transfer
linije sopstvene konstrukcije, numeriki upravljane maine alatke sopstvene konstrukcije i obradni centri, takodje sopstvene konstrukcije, koji
su osamdesetih godina prolog veka masovno
izvoeni na trite Sjedinjenih amerikih drava
- kolevka upravo ove tehnologije.
Novom strategijom tehnolokog razvoja drava
se odrie ovog sektora, stavljajui u prioritete
neke druge tehnologije. Istovremeno, Evropska
unija trai reenja za segment mainogradnje,
koji svrstava u tradicionalne segmente industrije, na nain da ih transformie i uini
globalno konkurentim kroz uvodjenje novih
visokotehnolokih sadraja. Strateka opredeljenja Evropske unije sadrana u Stratekoj
agendi tehnoloke platforme MANUFUTURE za
oblast proizvodnih tehnologija, postavlja za naredni srednjeroni i dugoroni plan razvoja vrlo
ambciozne ciljeve, polazei od injenice da se industrijska proizvodnja ne moe da razvija bez istovremenog razvoja proizvodnih tehnologija, [5],
[6]. Naravno, to su nove proizvodne tehnologije,
sa visokotehnolokim sadrajima, ukljuujui inteligentne ureaje, maine i procese, koji e moi
da odgovore novoj proizvodnoj paradigmi proizvoda masovne potronje. Tokom devedesetih,
dok su prostorom Balkana besneli vojni sukobi,
dolo je do sutinskih promena u proizvodnim
tehnologijama u globalnim razmerama. Po prvi
put u istoriji nae civilizacije desilo se da je ukupni kapacitet proizvodnih resursa u pojedinim industrijskim segmentima vei od ukupnog kapaciteta trita. To je znailo da se do tada vladajua
paradigma proizvodnih tehnologija, koja je bila
bazirana na masovnoj produkciji, mora da zameni novom paradigmom koja e biti bazirana na
masovnoj personalizaciji proizvoda. Na tritu
proizvoda masovne potronje do kupca se moe
doi samo ako mu se ponudi jedinstven proizvod,
kao skrojen samo za njega, na nain na koji se
to nekada davno, pre vremena u kojem je Henri
Ford 1913. godine uveo svet u masovnu industrijsku proizvodnju, radilo u okvirima zanatske
manufakture. Nova paradigma ne podrazumeva
retrogradni proces povratka na stare korene, ve
je u pitanju spirala tehnoloke evolucije, u ko-

148

joj se tehnologija masovne produkcije ustrojava

po modelu zanatske proizvodnje, zadravajui
sva svojstva ekstremne produktivnosti masovne
proizvodnje. Tome treba dodati i uvek prisutan
zahtev brzog razvoja proizvoda i njegove pojave
na tritu u ekstremno kratkom roku - rapid-tomarket koncept. Masovna personalizacija znai
masovnu varijantnost, a to donosi jedan novi
izazov za proizvodne tehnologije, vei od svih
dosadanjih. On se moe reiti samo tako ukoliko se fleksibilnost proizvodne opreme dovede
na takav nivo da ona bude primenljiva i u uslovima malih serija, ukljuujui i ekstremni sluaj
pojedinane proizvodnje, odnosno unikatnu
proizvodnju. Kljuni sadraj novih proizvodnih
tehnologija koji reava ovaj problem jeste inteligencija. Roboti, maine alatke, proizvodne
linije, moraju da poseduju inteligenciju manuelnog radnika, zanatlije, koji je po svojoj prirodi
stvoren za ovakvu vrstu proizvodnje. MANUFUTURE Evropska tehnoloka platforma definisala
je svoje prioritetne ciljeve i istraivako-razvojne
programe koji e odgovoriti na ove izazove i Evropi ponuditi novu, superiornu tehnoloku bazu
za globalno liderstvo i konkurentnost ekonomije
Evrope. Evropa se dakle, nije odrekla industrije
mainogradnje, naprotiv, ona je stavljena u vrh
prioriteta i veto spregnuta sa novonastajuim
industrijskim visokotehnolokim sektorima,
kao to su nanotehnologije i tehnologije
mikroelektromehanikih proizvoda, na primer.
Da li Srbija moe da odgovori ovim izazovima i transformie svoju razorenu industriju
mainogradnje na nain na koji e ona biti prepoznatljiva od strane Evrope i na nain na koji
e ona moi da se jednog dana, kada se Srbija
konano nadje u Evropskoj uniji, integrie/uklopi
u ekonomski prostor Evrope na ravnopravnim
osnovama, a ne kao izvor proste i jeftine radne
snage i prostor iroke tolerancije u odnosu na
ivotnu sredinu i zdravlje radno sposobne populacije? Da li Srbija moe da pronadje nain
kako da neophodni reinenjering svojih industrijskih osnova ostvari uvaavajui svoju tradiciju i
koristei respektivni intelektualni kapital u svom
dobro fromalizovnom i tacitnom obliku, koji jo
uvek nije u potpunosti poniten sistematskim
zanemarivanjem, ili e sve to ignorisati i koordinatni poetak vremenske ose razvoja sopstvenih tehnolokih osnova translirati u sadanjost
i sve poeti od nule. U okviru ovog rada se nude
odredjena reenja koja na afirmativni nain daju
odgovore na postavljena pitanja. Izlaganje ovog
Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

predloga zapoinje podseanjem na injenino

stanje za jedan mali segment industrije Srbije,
industriju alatnih maina, polazei od ranih
poetaka sredinom devetnaestog veka, pa do
dananjih dana. Izbor nije sluajan, u pitanju
je visokotehnoloki segment industrije prerade
metala, koji se izdvaja svojom generikom prirodom iskazanom kroz inherentni potencijal da
stvara druge industrijske segmente i iroku klasu
proizvoda u nekom odreenom ivotnom kontekstu. Zatim se obrazlae koncept Evropskih
tehnolokih platformi i formulie predlog izveden
iz ovog koncepta, uvaavajui posebnosti kulturnog profila Srbije, njene istorije, geografske
pozicije i nacionalnih osobenosti.
ISKUSTVA IZ PRETHODNOG PERIODA
Maine alatke u Srbiji imaju svoju prepoznatljivu
istoriju i tradiciju. Razvoj nauke, obrazovanja
i prakse u ovoj oblasti inenjerskog delovanja
moe se podeliti u etiri perioda.
Period pre 1905. godine - period ranih poetaka:
Ovaj period se vezuje za poetke razvoja industrijske proizvodnje u Srbiji koja je poela dosta
kasno, tek u drugoj polovini devetnaestog veka.
Poseban znaaj za obrazovanje naih inenjera
imale su nemake, austrougarske, a kasnije i
belgijska politehnika. Inenjerska kola formirana je 1846, godine. Tehniki fakultet Velike kole
formiran je 1863. godine gde se u nastavu uvode
predmeti koji se odnose na projektovanje maina
i mehanike tehnologije: 1875. godine Profesor
Ljubomir Kleri, Mehanika i nauka o mainama,
1887. godine Profesor Svetozar Zori, Nauka o mainama i 1895. godine Profesor Todor
Seleskovi, Mehanika tehnologija. [7]
Za izgradnju inenjerskog znanja i prakse iz
oblasti proizvodnog mainstva i posebno, maina
alatki i alata, od izuzetnog znaaja je rad profesora Todora Seleskovia, koji se po zavretku
inenjerskog kolovanja mainske struke u
Nemakoj (Frankenburg, Saksonija) vraa u Srbiju i svoju inenjersku karijeru zapoinje u Vojnotehnikom zavodu u Kragujevcu 1881. godine.
On je izradio velianstveni projekat za celokupno postrojenje ovog zavoda, a zatim je sasvim
samostalno konstruisao i u kragujevakoj fabrici
izradio vie maina alatljika za upotrebu u Vojno-tehnikom zavodu. Profesor Seleckovi je
pisao i u Srpskom tehnikom listu, gde u jednom
lanku konstatuje: Tehnologija je nauka koja poIstraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

kazuje sredstva i nain za preraivanje sirovog

materijala, da bi bio podesan da podmiri ljudske potrebe, ta nauka deli alate na etiri vrste:
1.Alat za stezanje, 2.Alat za merenje, 3.Alat
za povlaenje linija i 4.Alat za promenu oblika
tela, takoe on govori i o mainama alatkama i
tri prve srpske maine alatke nastale u periodu
1881-1890. godina u okviru rubrike: Iz odeljka
maina alatljika (objavljeno 1890. godine), gde
izmeu ostalog kae: Moderno naoruanje vojske stvorilo je mainstvu interesantno polje rada.
Strogi zahtevi koje se polau naroito na tanu
izradu municije, izazvali su potrebu za pootrenu
eksaktnost u sklopu i dejstvu dotinih specijalnih
maina; a ovo je opet uplivisalo na to, da se u
opte dovede na vii stepen savrenstva i sama
fabrikacija maina alatljika, a zatim, korienjem
gotovo zadivljujue sopstvene terminologije
opisuje konstruisanje prvih maina alatki, njihovu izradu i performanse.
Period od 1905. do 1941. godine - period inkubacije: Dalji razvoj se vezuje za Tehniki fakultet
Univerziteta u Beogradu gde se prvi put studentima saoptavaju znanja iz oblasti projektovanja
alatnih maina i alata i projektovanja proizvodnih tehnologija, u okviru dva kursa: 1905. godine
Profesor Aim Stevovi, Maine alatljike i 1908.
godine Profesor Kosta Todorovi, Mehanika
tehnologija. Posle okonanja Prvog svetskog
rata, od 1919. godine, kontraktualni profesor
in. Aleksandar Ivanovi Kosicki predaje oblast
maina alatki i 1922. godine objavljuje prvi
univerzitetski udbenik pod nazivom: Maine
alatke - izrada zavrtnja-deliteljna glava-stepenasta ajbna, u izdanju Grafikog zavoda pri
Tehnikom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[7]
Paralelno sa razvojem u oblasti obrazovanja
inenjera, odvijaju se i znaajne aktivnosti na
izgradnji proizvodnih industrijskih postrojenja
i industrijske proizvodnje maina alatki i alata.
Prvi strug u Srbiji proizveden je u Adi 1921. godine, gde su samostalne zanatlije razvile metalske zanate i proizvodnju maina u periodu od
1890. do 1930. godine.
Livnica eljeza i tempera - Kikinda: Livnica i fabrika maina podignute 1908. godine sa 50 radnika. Livnica sivog liva izgraena 1920. godine a
livnica temper liva izgraena 1932. godine.
Period od 1945. do 1990. godine - period intenzivnog rasta i razvoja: Posle okonanja
drugog svetskog rata, nova socijalistika vlast je

149

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

posebnu panju usmerila na razvoj industrije i u

tom kontekstu razvoja proizvodnih tehnologija,
posebno maina alatki i alata. irom tadanje
Jugoslavije podignute su fabrike koje su kao
svoj osnovni proizvodni program imale proizvodnju alatnih maina. Najvei broj tih fabrika
bio je lociran u Srbiji, sledei tradiciju mainstva
i proizvodnih tehnologija sistematski razvijanoj
u prethodnom periodu. Vrhunac ovog razvoja
dostie se osamdesetih godina. Prema statistici Mainosaveza[1] koji je predstavljao poslovnu zajednicu proizvoaa alatnih maina
Jugoslavije za obradu metala, drveta, plastinih
masa, alata i pribora, Industrija alatnih maina
Jugoslavije sedamdesetih godina dvadesetog
veka dostie etrnaesto, a osamdesetih godina
dvanesto mesto u svetu po obimu ove proizvodnje, beleei intenzivan rast, udvostruavajui
obim proizvodnje na petogodinjem nivou.
Prosena godinja stopa rasta je u tom periodu
bila preko 20%. Tako na primer, u izvetaju od
1983. godine navodi se da je obim proizvodnje
u 1976. godini iznosio 17.000 tona, a u 1980.
godini 34.000 tona. U 1981. godini, proizvedeno je 17.000 komada, odnosno 43.000 tona
ove opreme, sa vrednou od 270 miliona
amerikih dolara. Jugoslovenska industrija alatnih maina je tada zapoljavala 16.000 radnika
u 30 preduzea, odnosno 530 radnika proseno
po preduzeu. U strukturi ukupne proizvodnje, 73% su inile maine za obradu skidanjem
strugotine, a ostatak su inile alatne maine za
obradu deformisanjem. Od ukupne proizvodnje,
89% su inile univerzalne maine a 11% su bile
specijalne maine, odnosno maine proizvedene
po specijalnim zahtevima kupaca, najee za
oblast motorne i automobilske industrije, kao i za
industriju poljoprivrednih i graevinskih maina,
industriju leajeva, hidraulike, pneumatike i alata. Oko 3% od ukupne proizvodnje obuhvatala je
proizvodnja ureaja i pribora, kao to su pribori
za glodalice, obrtni stolovi, spojnice, agregatne
jedinice, vievretene glave, podeoni aparati, vretena za unutranje bruenje i slino. Prosean
izvoz je u tom periodu iznosio oko 35%, a struktura izvoza je bila sledea: 32% maine za obradu deformisanjem, 21% strugovi, 12% brusilice i
20% specijalne maine. Od ukupnog izvoza 79%
je plasirano na istonom tritu (56% od ukupnog izvoza Sovjetski savez), 13% na zapadnom
tritu i 8% na tritu nerazvijenih zemalja. U
cilju razvoja trita, jugoslovenski proizvoai su
osnovali svoja trgovinska predstavnitva u Za-

150

padnoj Nemakoj, Meksiku i Kanadi.

U ovom periodu, u Republici Srbiji su postojala
sledea preduzea koja su u svom proizvodnom
programu imala alatne maine: Industrija maina
Ivo Lola Ribar, Beograd; Kruik, Valjevo; Livnica
eljeza i tempera, Kikinda; Majevica - Metalna
industrija, Baka Palanka; Metal-progres, Zrenjanin; Mainska industrija Ni - OOUR FAM, Ni;
Pobeda OOUR Metalac, Novi Sad; Potisje - Fabrika alatnih maina i livnice, Ada; Tigar RO Sarlah - Proizvodnja maina, ureaja i alata, Pirot;
Utva RO. Promag, Kaarevo; Fabrika reznog
alata, aak; Zavodi Crvena zastava, EMAP Zastava, OOUR Maine, Kragujevac.
Na tadiciji predratne izgradnje maina alatki u
Adi je 1947. godine osnovano preduzee Potisje
Ada, gde je pokrenuta proizvodnja strugova po
licenci italijanske kompanije Morando iz Torina,
a kasnije i po sopstvenom razvoju. Pored univerzalnih strugova proizvodni program Potisje
Ada obuhvatao je i jednovretene i vievretene
automatske strugove izraivane u saradnji sa
Nemakom kompanijom Gildemeister, a taj
razvoj se okonava uvoenjem strugova sa
numerikim upravljanjem osamdesetih godina
dvadesetog veka.
Proizvodnja alatnih maina u Livnici eljeza i
tempera - Kikinda zapoinje 1950. godine kada
su proizvedene brzohodna brusilica SB-23 i univerzalni strug LS 1000. Dalje je sledio razvoj i
proizvodnja univerzalnog struga US-750 1954.
godine. Preuzimajui licencu AFD Fortuna program brusilica postaje osnova proizvodnje alatnih
maina u narednom periodu. Pored pojedinanih
maina izrauju se i sloeniji obradni sistemi u
formi linija za bruenje.
Industrija maina Ivo Lola Ribar osnovana je
1948. godine na ledini, u selu eleznik na periferiji Beograda, kao fabrika Tekih maina alatljika podignuta kroz omladinske radne akcije. U
periodu do 1963. godine vri se tehnoloka konsolidacija i uspostavljanje proizvodnog programa
i inenjersko-razvojnih kapaciteta. U periodu od
1963. do 1976. godine u proizvodni program se
uvode specijalne maine po licenci francuske
kompanije Renault i na toj bazi grade transfer
linije za potrebe domae automobilske industrije
i industrije poljoprivrednih maina, kao i za izvoz,
pre svega u zemlje istonog bloka. U periodu
od 1976. do 1990. godine program se proiruje
uvoenjem numeriki upravljanih maina
Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

alatki, u poetku kroz saradnju sa nemakim

porizvodjaima, Votan i Waldrich Cobburg, a
kasnije kroz sopstveni razvoj, gde se uz proizvodnju mehanikih sistema, uvodi i sopstvena
proizvodnja digitalnih upravljakih sistema (programabilni automati i CNC upravljake jedinice).
Program se dopunjuje obradnim centrima na
bazi horizontalnih builica-glodalica, a prvi takav
sistem koji je uspeno trino valorizovan bio je
proizveden 1980. godine pod nazivom Obradni
centar HBG 80, sa horizontalnom builicom-glodalicom u osnovi. Razvoj obradnih centara za
obradu glodanjem kulminira krajem osamdesetih
godina kada se ove maine rade za trite USA,
u skladu sa specifinim zahtevima tog trita i
masovno izvoze kroz model HMC 500/40, koji
je u to vreme bio vrhunska maina na svetskom
nivou, uspeno parirajui nemakoj i japanskoj
tehnologiji u toj oblasti. U tom periodu se razvijaju prvi industrijski roboti, po sopstvenoj dokumentaciji. Prvi robot antropomorfne konfiguracije, ILROT 5z, je prioizveden 1980. godine, a
razvoj robitike je kulminirao krajem osamdesetih
godina serijom antropomorfnih robota nosivosti
50 i 80kg, namenjenih prvenstveno za zadatke
takastog zavarivanja u automobilskoj industriji.
Pet takvih robota je 1987. godine instalisano na
liniji za montau u fabrici automobila YUGO u
Kragujevcu, u konfiguraciji dve pilot tehnoloke
elije za takasto zavarivanje sklopa vrata i zaptivanja vetrobranskih stakala. Program robota je
1990. godine izmeten u posebnu fabriku, LOLA
roboti, i to je praktino bila prva fabrika za projektovanje i proizvodnju robota u Srbiji namenjenih
automatizaciji industrijskih proizvodnih procesa.
Pored maina alatki intenzivira se proizvodnja sloenih obradnih sisteama u formi transfer
linija, koje osamdesetih godina, kroz masovnu
primenu digitalnih sistema upravljanja i nadzora,
prelaze u domen fleksibilnih linija za proizvodnju multivarijantnih proizvoda u automobilskoj
i slinim industrijama. U tehnolokom smislu,
razvoj Industrije maina Ivo Lola Ribar kulminira
stvaranjem kompleksa LOLA instituta, kao razvojno-istraivake baze za domen proizvodnih
tehnologija, ime se ova kompanija dovodi u
poziciju regionalnog lidera za oblast proizvodnje
alatnih maina, robota i felksibilnih proizvodnih
sistema. Krajem osamdesetih godina obim proizvodnje na godinjem nivou dostizao je preko 200
miliona dolara, a preko 70% ukupne proizvodnje
je bilo namenjeno izvozu.
Paralelno sa aktivnostima u industriji, sistematsIstraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

ki je razvijana baza u akademskom domenu za

istraivanje i obrazovanje inenjera. Neposredno po okonanju Drugog svetskog rata, u jesen 1945. godine zapoinje visokokolska nastava iz oblasti proizvodnog mainstva, kada
se za predmet Maine alatke na Mainskoelektrotehnikom odseku odreuje docent Sima
Milutinovi, kome se kao asistent dodeljuje in.
Pavle Stankovi. Inenjer Stankovi je ve naredne godine postavljen za docenta za predmet Maine alatke, kada iz industrije (Fabrika
aeroplana Zmaj, Zemun) prelazi na fakultet i
time zapoinje plodnu tridesetogodinju karijeru univerzitetskog profesora, koji je postavio
temelje savremene nastave za oblast proizvodnog mainstva na Beogradskom univerzitetu.
Osniva je Zavoda za maine alatke i Katedre
za industrijsku proizvodnju, odnosno Katedre za
tehnologiju, kao prethodnika Katedre za proizvodno mainstvo koja je formirana 1972. godine.
Izgradnjom nove zgrade Mainskog fakulteta
uspostavlja se 1963. godine Institut za alatne
maine i alate (IAMA) kao istraivaka baza za
domen proizvodnih tehnologija, maina alatki i
alata. Pod rukovodstvom profesora Vladimira
olaje sprovodi se niz projekata, ukljuujui i
fundamentalna istraivanja obradljivosti materijala, kao osnove za konstruisanje maina
alatki. Sedamdesetih godina dvadesetog veka
predmet Maine alatke na Katedri za proizvodno mainstvo preuzima profesor Vladimir
R. Milai, koji u proizvodno mainstvo uvodi
kibernetsku dimenziju i veto integrie digitalne
informacione tehnologije u proizvodne procese i
sisteme. U tom kontekstu, znaajan je projekat
prve numeriki upravljane alatne maine koja je
kao eksperimentalni sistem razvijena poetkom
sedamdesetih godina. Ovi pionirski napori su
kasnije doveli do uspenog razvoja i proizvodnje
numeriki upravljanih maina alatki za potrebe
domae industrije i za izvoz. U razvoj ovog programa bila je ukljuena industrija i nadlena
ministarstva kroz niz stratekih istaivako-razvojnih projekata i kroz rad JUPITER asocijacije.
1977. godine izvrena je prva modernizacija Zavoda za maine alatke instalacijom raunarskog
sistema DIGITAL PDP11/34. Druga modernizacija izvrena je ubrzo, 1980. godine, instalacijom prvog numeriki upravljanog obradnog
sistema, grafikih radnih stanica za inenjersko
projektovanje primenom CAD/CAM koncepta i
prvog modemskog sistema za umreavanje sa
raunskim centrima koji su ve tada bili oformlje-

151

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

ni u pojedinim fabrikama industrije Srbije (Pobeda, Novi Sad, Kruik, Valjevo, ...). Te iste godine,
formiran je i Centar za nove thnologije (CeNT),
kao posebna oraganizaciona jedinica ija je
istraivako-razvojna baza bila novoinstalisana
oprema u okviru Zavoda za maine alatke[5].
Programi za obrazovanje studenata proizvodnog
mainstva znaajno su inovirani, a informacione
tehnologije kao inenjersko sredstvo i predmet
izuavanja postale su sedamdesetih godina sastavni deo sadraja gotovo svih predmeta koji su
predavani studentima proizvodnog mainstva. U
to vreme, proizvodno mainstvo je razgranato
na tri podusmerenja: proizvodne tehnike, proizvodne tehnologije i proizvodna kibernetika.
Pored Mainskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, tematika projektovanja maina alatki, alata i obradnih sistema predavala se studentima
na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu, na
Mainskom fakultetu Univerziteta u Niu, a kasnije i na Mainskim fakultetima u Kragujevcu i
Kraljevu. Osamdesetih godina dvadesetog veka
na smeru za proizvodno mainstvo Mainskog
fakulteta u Beogradu godinje je upisivano oko
100 studenata. Paralelno, razvijane su i poslediplomske magistarske i doktorske studije. U
periodu od 1966. do 1990. godine magistriralo
je 79 kandidata i odbranjeno 42 doktorske disertacije na temu maina alatki, alata, robotike i
proizvodnih tehnologija.
Period od 1990. godine do danas - period razaranja: Raspad bive Jugoslavije, ratna zbivanja i teke ekonomske sankcije koje su gotovo
hermetiki izolovale ekonomiju Srbije u periodu
duem od jedne decenije, imale su izuzetno
razarajui uticaj na segment industrije alatnih
maina i alata. Sva drutvena preduzea koja
su decenijama razvijana i specijalizovana u
ovom segmentu su privatizovana ili likvidirana.
Novi vlasnici su napustili stare proizvodne programe i uveli nove, koji se po pravilu odnose na
prostu manufakturu metalnih konstrukcija, prvo
razarajui razvojnu komponentu, a zatim i intelektualni kapital sistematski stvaran u prethodnom, gotovo poluvekovnom periodu. Tako na
primer, juna meseca 2010. godine likivirana je
Fabrika alatnih maina Montavar Lola, jedna od
kljunih proizvodnih celina nekadanje Industrije
maina Ivo Lola Ribar, koja je postupkom privatizacije aprila 2007. godine kupljena od strane
slovenake firme Nova metalna, specijalizovane

152

za izradu zavarenih metalnih konstrukcija. U trenutku pisanja ovog teksta, proizvodnja maina
alatki, robota i transfer linija u Srbiji praktino ne
postoji.
Kvantifikacija procesa razvoja i destrukcije industrijske proizvodnje u Srbiji navedena je na slici 1 kroz prikaz vremenske serije indeksa rasta
industrijske proizvodnje za bazni indeks referenciran za 1990. godinu (indeks rasta 100), (podaci preuzeti od Statististikog zavoda Republike
Srbije). Pored relativnih vrednosti rasta i pada
u odnosu na usvojenu baznu godinu, prikazan
je karakter variranja indeksa kroz prvi izvod po
vremenu NF filtrirane originalne vremenske serije uniformno interpolirane linearnom metodom.
Posle jednog stabilnog rasta od 1945. godine pa
sve do 1980. godine, ulazi se u zonu monotonog
usporavanja rasta, kada se 1985. godine menja
karakter i iz usporenog rasta prelazi u pad sa
drastinim negativnim ubrzanjem. Ekstremum
pada dostie se 1992. godine, kada se menja
karakter i belei ponovni period rasta, mada u
manjim apsolutnim vrednostima, sve do 1999.
godine kada se ova kriva poinje ponovno da
talasa ukazujui na nestabilno stanje u privredi
Srbije. U prvoj dekadi novog milenijuma indeks
rasta industrijske proizvodnje ponovo dobija pozitivnu vrednost, koja se zadrava sve do 2008.
godine, kada pod uticajem globalne ekonomske
krize, a i drugih paralelnih procesa negativnog
karaktera, dolazi do promene smera i industrijska proizvodnja Srbije ponovo ulazi u zonu negativnog rasta.
Kriva trenda rasta navedena na dijagramu prikazanom na slici 1a pokazuje razmere destrukcije
privrede Srbije u periodu od 1990. godine do danas, odakle se moe zakljuiti da karakterizacija
ovog perioda kao perioda razaranja nije posledica line impresije autora ovog rada, ve karakterizacija izvedena iz analize injeninog stanja
identifikovanog od strane Statistikog zavoda
Republike Srbije. Kljuno pitanje je kako izai
iz ove razarajue zone nestabilnosti, odnosno
za koju se srednjeronu i dugoronu strategiju
treba opredeliti da bi se industrije Srbije dovela u
stanje pre devedesetih, odnosno u period intenzivnog rasta i razvoja. Evropske tehnoloke platforme mogu da budu upotrebljene kao formalni
okvir za izgradnju jedne uspene strategije.

Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

Slika 1. Indeks rasta industrijske proizvodnje Srbije za period 1939. - 2009. godina.

EVROPSKE TEHNOLOKE PLATFORME

Kroz proces implementacije koncepta drutva
baziranog na znanju i ekonomije bazirane na
znanju, Evropska komisija je koncipirala i promovisala poseban politiki instrument pod nazivom
Evropske tehnoloke platforme, sa ciljem da se
sistematskim dejstvom sa najvieg politikog
regulatornog nivoa obezbedi novi impuls na
srednjeronom i dugoronom planu za jaanje
sprege izmedju nauke i industrije, ali na novim
osnovama. Sutina je u tome da je poveanje
istraivakih sadraja u svim aktivnostima industrije prepoznato kao kljuni mehanizam za
obezbedjivanje rasta ekonomije, odravanja
postojeih i stvaranja novih radnih mesta,
konkurentnosti u globalnim razmerama, globalnog liderstva u visokotehnolokim segmentima
industrije i odrivi razvoj Evropske ekonomije i
drutva u celini.
Definicija i implementacija
U formalnom smislu, koncept Evropskih
tehnolokih platformi se prvi put pojavljuje decembra meseca 2002. godine u okviru zvanine
EU komunikacije: Politika industrijskog razvoja
proirene Evrope. U prolee 2003 godine, na
najviem regulatornom nivou EU, (Spring EuIstraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

ropean Council, Brussels, March 2003) donet

je zakljuak da Evropska komisija podri oblast
evropskog istraivanja i razvoja (ERA) kroz uspostavljanje novog politikog instrumenta pod
nazivom Evropske tehnoloke platforme (ETP
European Technology Platforms), postavljajui
sledea tri bazina cilja povezana sa Lisabonskom strategijom izgradnje evropske ekonomije
bazirane na znanju:

Stvaranje formalnog okvira za nosioce investicionog kapitala (preduzetniki kapital), predvodjenih industrijom, da definiu istraivake
i razvojne prioritete, vremenske okvire, i akcione planove za niz strateki znaajnih aspekata kod kojih su razvoj i rast ekonomije
EU, zapoljavanje, globalna konkurentnost
i odrivi razvoj u sprezi, ili zavisni od razvoja tehnologija i tehnolokih dostignua na
srednjeronom i dugoronom planu.

Stvaranje formalnog okvira za obezbedjivanje adekvatnog usmeravanja fondova

namenjenih istraivakim aktivnostima na
oblasti od visokog znaaja za industriju,
obuhvatajui celokupan ekonomski lanac
stvaranja vrednosti i mobiliui drutvene
autoritete i regulatorna tela na nacionalnom
i regionalnom nivou. U kontekstu jaanja
partnerstva drutvenog i privatnog kapi-

153

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

tala, tehnoloke platforme imaju potencijal

snanog inioca politike razvoja evropskog
istraivakog prostora (ERA), a posebno u
jasnijoj orijentaciji FP7 okvirnog programa
ka stvarnim potrebama industrije i njene direktne i iroke participacije u istraivanju i
realizaciji istraivakih projekata.

Prepoznavanje tehnolokih izazova koji

potencijalno doprinose realizaciji kljunih
politikih ciljeva EU, koji su od esencijalnog
znaaja za sadanju i buduu konkurentnost
evropske ekonomije na globalnom nivou,
ukljuujui:
Intenzivni razvoj i implementacija novih i
visokih tehnologija;
Razvoj novih tehnologija u kontekstu
odrivog razvoja;
Generisanje novih visokotehnolokih proizvoda i usluge za masovnu potronju;
Radikalne tehnoloke inovacije neophodne
za stvaranje i ouvanje vodee pozicije
kljunih visokotehnolokih industrijskih
sektora evropske ekonomije na globalnom
nivou;
Obnavljanje, restruktuiranje i revitalizacija
tradicionalnih industrijskih sektora kroz
primenu novih tehnologija (proizvodne
tehnologije i industrijska proizvodnja u
irim razmerama generalno spadaju u ovaj
domen).

Pored prethodnog, koncept ETP ima za cilj

reavanje nekih specifinih problema EU kao
to su: harmonizacija delovanja nosioca investicionog kapitala i okupljanje oko zajedniki
usaglaenih vizija razvoja, redukovanje fragmentacije istraivakih i razvojnih resursa / akcija,
efikasna mobilizacija dravnih i privatnih fondova/resursa za finansiranje i specijalizacija/transformacija vodeih industrijskih sektora evropske
ekonomije u visokotehnolokim oblastima.
U operativnom smislu, koncept ETP slede tri razvojne faze u njegovoj praktinoj implementaciji:
FAZA I: Nosioci investicionog kapitala predvodjeni industrijom formiraju konzorcijum i formuliu
zajedniku ideju/viziju tehnoloke platforme za
odredjenu oblast ili oblasti.
FAZA II: Definisanje Strateke istraivake
agende (Strategic Resarch Agenda - SRA) sa
srednjeronim i dugoronim ciljevima i prioritetima + strategija implementacije.

154

FAZA III: Implementacija Stratekog istraivakog programa sa mobilizacijom potrebnih

ljudskih, finansijskih i drugih resursa.
U operativnom smislu koncept ETP se svodi na
skup autonomnih i/ili medjusobno spregnutih individualnih tehnolokih platformi koje imaju evropsku dimenziju. Broj individualnih platformi,
koje su u prethodnom periodu uspeno okonale
kvalifikacionu proceduru i koje su registrovane
od strane Evropske komisije u kontekstu ETP instrumenta, stalno se uveava i u ovom trenutku
on je dostigao impresivnu vrednost od 36 platformi. Ove platforme se nalaze u razliitim razvojnim fazama. Neke su u poodmakloj fazi implementacije Stratekog istraivakog programa,
dok se neke nalaze tek na poetku razvojnog
procesa, odnosno u ranoj fazi konsolidacije ideje
i istraivako-razvojne vizije. To ukazuje na dinamiku ETP koncepta, njegovu evoluciju i irenje,
kao i odrivost koncepta ETP u celini. Dalje se
navodi pregled individualnih tehnolokih platformi po abecednom redu prema stanju od oktobra
2009. godine, registrovanih od strane Evropske
komisije [8]:
1. Advanced Engineering Materials and Technologies - EuMaT
2. Advisory Council for Aeronautics Research
in Europe - ACARE
3. Embedded Computing Systems - ARTEMIS
4. European Biofuels Technology Platform Biofuels
5. European Construction Technology Platform
- ECTP
6. European Nanoelectronics Initiative Advisory
Council - ENIAC
7. European Rail Research Advisory Council ERRAC
8. European Road Transport Research Advisory Council - ERTRAC
9. European Space Technology Platform ESTP
10. European Steel Technology Platform - ESTEP
11. European Technology Platform for the Electricity Networks of the Future - SmartGrids
12. European Technology Platform for Wind Energy - TPWind,
13. European Technology Platform on Smart
Systems Integration - EpoSS,
Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

14. European Technology Platform on Sustainable Mineral Resources - ETP SMR

15. Farm Animal Breeding and Reproduction
Technology Platform - FABRE TP
16. Food for Life - Food
17. Forest based sector Technology Platform Forestry
18. Future Manufacturing Technologies - MANUFUTURE
19. Future Textiles and Clothing - FTC
20. Global Animal Health - GAH
21. Industrial Safety ETP - IndustrialSafety
22. Integral Satcom Initiative - ISI
23. Mobile and Wireless Communications - eMobility
24. Nanotechnologies for Medical Applications NanoMedicine
25. Networked and Electronic Media - NEM
26. Networked European Software and Services
Initiative - NESSI
27. Photonics21 - Photonics,
28. Photovoltaics - Photovoltaics
29. Plants for the Future - Plants
30. Renewable Heating & Cooling (RHC)
31. Robotics - EUROP
32. Sustainable Nuclear Technology Platform SNETP
33. Sustainable Chemistry - SusChem
34. Water Supply and Sanitation Technology
Platform - WSSTP
35. Waterborne ETP - Waterborne
36. Zero Emission Fossil Fuel Power Plants ZEP
Uloga Evropske komisije
Koncept ETP je osmiljen kao bottom up instrument, to znai da je industrija, odnosno nosioci privatnog preduzetnikog kapitala, pokreta
ETP.
Evropska komisija nije vlasnik niti rukovodi individualnim tehnolokim platformama u operativnom smislu.
Svaka individualna tehnoloka platforma je
upravljana od strane interesne grupe nosioca
preduzetnikog i investicionog kapitala koji su
osmislili ideju i viziju, i zajednikim resursima
formirali tehnoloku platformu. Primarna uloga
Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

Evropske komisije je indirektno regulatorne

prirode, u smislu obezbedjivanja ire drutvene
podrke u stvaranju potrebnog ambijenta za
razvoj ovakvih aktivnosti. Ta podrka se sastoji
sledeem:
Evropska komisija stvara formalne uslove za
pristup razliitim fondovima, kao to su FP6 i
FP7 okvirni programi EU, gde se od individualnih tehnolokih platformi oekuje da kroz svoje
strateke istraivake agende (SRA) daju doprinos realizaciji tematskih prioriteta okvirnih
programa, poev od njihovog definisanja pa do
primene kroz odgovarajue kooperativne projekte.
Evropska komisija sistematski nadzire i koordinira progres ETP instrumenta i periodino publikuje Statusne izvetaje o tehnolokim platformama u kontekstu realizacije tri karakteristine
faze njihovog razvojnog procesa.
Razvoj i rast ETP postepeno menja politiku Evropske komisije u odnosu na njihovo finansiranje. U okviru petog sastanka industrijskih lidera
ETP odranog oktobra 2006. godine, Evropska
komisija je za isti sto dovela finansijske eksperte
ETP i predstavnike Evropske investicione banke
(EIB), sa ciljem diskusije jednog novog instrumenata namenjenog za finansiranje ETP projekata
kao i mehanizama za upravljanje rizikom u okviru
toga. Takodje, u ovom kontekstu znaajna je i
inicijativa do koje je dolo tokom 2006. godine
kada se mrea ETP prepoznaje kao kljuni partner u okviru lansiranja koncepta Lead Market.
Koncept Lead Market se odnosi na jednu novu
klasu proizvoda, usluga i reenja, ije je osnovno obeleje visokotehnoloki i inovativno intenzivan sadraj. Evropska komisija prepoznaje ovaj
koncept kao ansu za rast ekonomije EU kroz
stvaranja jednog novog trita u okviru Evrope,
a zatim i u globalnim razmerama, u kome evropske kompanije mogu da postanu globalni lideri
ukoliko se obezbedi odgovarajuu drutvena
podrka, pre svega od strane odgovarajuih
dravnih regulatornih tela. ETP u ovom kontekstu dobija zadatak da generie specifine akcione
planove u okviru Lead Market inicijative Evropske komisije pod nazivom: Putting knowledge
into practise: A broad based innovation strategy
for Europe.
Otvorenost i transparentnost
U operativnom smislu svaka individualna teh-

155

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

noloka platforma mora da poseduje jasno i

javno definisana pravila, bazirana na interesima najoptijeg znaaja, sa ciljem da se spree
nekontrolisani uticaji uskih industrijskih grupa,
posebno dominantnih industrijskih korporacija,
ili grupa nosioca investicionog kapitala. Otvorenost i transparentnost su u ovom kontekstu ine
osnove principa koji obezbedjuje dugoronu stabilnost koncepta ETP.
Decembra 2004. godine, na sastanku koji je
organizovao Evropski komesar za nauku i
istraivanje, industrijski lideri ETP usaglasili su
stav o primeni kodeksa dobre prakse koji se
odnosi na otvorenost i transparentnost ETP u
odnosu na sve nosioce investicionog kapitala,
ukljuujui i mala i srednja preduzea (SME),
kao i grupe koje reprezentuju ire drutvene interese.
Svaka ETP slobodno odluuje o primeni ovih
principa u praksi, ali uz obavezu da preduzete
mere budu jasno vidljive i evidentirane. U tom
smislu, posebno se izdvajaju sledee aktivnosti:

Rotacija lanova upravljakih tela;

Redovni sastanci nosioca investicionog kapitala;
Otvorenost za lanstvo novih nosioca investicionog kapitala posebno iz SME domena;
Uspostavljanje WEB portala ETP.

Primena principa otvorenosti i transparentnosti

mora istovremeno da obezbedi i zatitu poslovnih interesa lanica ETP, posebno u smislu
odlivanja kritinih znanja i informacija, i u tom
smislu primena ovog principa mora da bude
paljivo izbalansirana.
Nacionalni i regionalni nivo
ETP koncept je vertikalno struktuiran i sastoji
se od tri nivoa: evropskog nivoa, nacionalnog
nivoa i nivoa evropskih regija. Jedan od kljunih
preduslova za praktinu implementaciju ETP
koncepta jeste uspostavljanje vertikalne sinergijske veze izmedju ova tri nivoa u delu programa
tehnolokih istraivanja i interakcije institucija iz
akademskog domena sa industrijom i nosiocima
investicionog kapitala. Ova interakcija odnosi se
u prvom redu na zemlje lanice EU, a zatim i
zemlje koje se nalaze u razliitim fazama procesa pridruivanja.
Veza izmedju EU i nacionalnog/regionalnog

156

nivoa ostvaruje se u formalnom smislu preko dva

instrumenta: Miror grupe (Mirror Groups GM)
i Nacionalne/regionalne tehnoloke platforme
(NRTP).
Miror grupe su organizovane po delegatskom
principu, gde svaka iz grupe zemalja lanica EU
i grupe zemalja koje se nalaze u nekoj od faza
pridruivanja, delegiraju predstavnika iz prostora
drutvenih regulacionih autoriteta ili nacionalnih fondacija, koristei odgovarajue organizacione forme za pristup odredjenoj individualnoj
tehnolokoj platformi na evropskom nivou funkcionisanja. Skoro bez izuzetka, svaka od 36
zvanino registrovanih individualnih platformi
ima pridruenu miror grupu. Miror grupe obezbedjuju dvosmernu funkciju komunikacije izmedju evropskog nivoa sa jedne strane i nacionalno/
regionalnih nivoa sa druge, obezbedjujui na taj
nain iroku informisanost evropskog prostora o
stanju, strategiji i buduim pravcima delovanja u
domenu tehnolokog razvoja.
Nacionalne tehnoloke platforme su drugi instrument disperzije ETP koji je baziran na
irem drutvenom organizovanju po bottom
up modelu na nivou nacionalnih i/ili regionalnih
ekonomija. U osnovi NRTP instrument predstavlja ekstenziju ETP instrumenta sa ciljem
angaovanja nacionalnih i regionalnih resursa,
odnosno nacionalnih nosioca investicionog kapitala i nosioca istraivako-razvojnih aktivnosti.
U veem broju sluajeva NRTP funkcioniu po
modelu deliminog ili potpunog preslikavanja
stratekih istraivakih agendi (SRA) individualnih tehnolokih platformi sa evropskog na nacionalni nivo, uz uvaavanje specifinosti koje postoje na nacionalnom nivou. Nacionalni autoriteti
imaju zadatak da sprovodei zajedniku politiku
EU formiraju odgovarajua koordinaciona tela
u cilju efikasnog delovanja na uspostavljanju
ekstenzivne NRTP strukture.
PONUDA SCENARIJA ZA REINENJERING
INDUSTRIJE SRBIJE
U kontekstu transformacije odnosno reinenjeringa industrije i ekonomije Srbije, a takodje i zemalja Zapadnog Balkana, NRTP inicijativa se moe posmatrati kao dobar formalni
okvir koji bi bio prepoznatljiv i podran na evropskom nivou. [4]
U ovom kontekstu, posebno je ilustrativan
primer Poljske, koja je sa programom impleIstraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

mentacije ETP koncepta u istraivako-razvojni prostor svoje nacionalne ekonomije krenula

2004. godine i u petogodinjem periodu izgradila
odgovarajue koordinacione mehanizme na nacionalnom nivou, kao i odgovarajue mehanizme
sinergetske interakcije sa EU nivoom. Rezultat
je dobro razgranata i sadrajna NRTP mrea,
koja u trenutku pisanja ovog rada obuhvata 28
nacionalnih tehnolokih platformi:
1. Polish Technology Platform for Innovative
Medicine
2. Polish Platform of Information Technologies
3. Polish Space Technology Platform
4. Polish Platform on Mobile Communications
and Wireless Technology
5. Polish Nuclear Technology Platform
6. Polish Platform for Homeland Security
7. Polish Technology Platform on Industrial
Safety
8. Polish Technology Platform for Biofuels
9. Polish Technology Platform of Biotechnology
10. Polish Construction Technology Platform
11. Aerospace Technology Platform
12. Polish Technology Platform for Non-ferrous
Metals
13. Polish Platform of Foundry Technology
14. Polish Technology Platform for Opto - and
NanoTechnologie
15. Polish Technology Platform of Production
Processes
16. Polish Technology Platform for Textile Industry
17. Polish Technology Platform for Forestry and
Wood Sector
18. Polish Steel Technology Platform
19. Polish Technology Platform of Security
System
20. Polish Environmental Technologies Platform
21. Polish Road Transport Technology Platform
22. Polish Technological Platform of Railway
Transport
23. Polish Technological Platform for Waterborne Transport
24. Polish Technology Platform on Hydrogen
and Fuel Cell
25. Polish Technology Platform for Advanced
Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

Materials
26. Polish Technology Platform for Sustainable
Chemistry
27. Polish Technology Platform for Sustainable
Energy System and Clean Carbo-Energy
28. Polish Technology Platform for Food
Aktivnosti Poljskih tehnolokih platformi (PTP)
su u svakom od nacionalnih industrijskih sektora
aktivno podrani od strane resornih ministarstava
Vlade Poljske. Konkretno, tu podrku obezbedjuju: Ministarstvo nauke i visokog obrazovanja,
Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo poljoprivede i ruralnog razvoja, Ministarstvo ivotnog
okruenja i Ministarstvo nacionalne odbrane.
Odgovarajuim koordinacionim aktivnostima u
podrku PTP su angaovani kljuni industrijski
partneri, kompanije, privredne komore i agencije, kao i ira akademska zajednica. Paralelno,
sprovode se i koordinisane akcije ka ETP nivou
kroz delegiranje poljskih predstavnika u ETP
Miror grupe, upravljake strukture individualnih
ETP kao i u ETP koordinaciona tela Evropske
komisije. Tokom 2005. godine formiran je Koordinacioni komitet Poljskih tehnolokih platformi
(CC PTPs), koji ima svog generalnog sekretara,
predsednika i tim saradnika koji ine ugledni profesori i naunici. CC PTPs je vodjen od strane National Contact Point for Research Programmes
of the European Union koji ima konsultantsku i
savetodavnu funkciju.
Srbija u ovom smislu moe da bude inicijator
regionalnih transformacija ekonomije kroz proces transformacije sopstvene ekonomije. Ponuda jednog ovakvog mega projekta nastala je u
sklopu aktivnosti JUPITER asocijacije*.
Sledei svoju tradiciju generatora novih ideja i
transfera novih tehnologija u domau industriju,
u okviru 34. JUPITER Konferencije, prezentirana je lanicama JUPITER asocijacije, kao
i iroj strunoj i naunoj javnosti, ideja koja za
svoj osnovni cilj imala formiranje Nnacionalne
tehnoloke platforme za oblast proizvodnog
inenjerstva, kao novog sadraja visokog znaaja
za domau industriju, a koja zahteva iru mobilizaciju industrijskih i istraivako-edukativnih
resursa i sinhrono dugorono delovanje.
Ideja o formiranju nacionalne tehnoloke platforme smetena je u kontekst evropskih integracija. Prostor evropskih integracija pored politike i
legislativne, ima i dimenziju tehnoloke integracije. Ona podrazumeva sistematsku transformaciju

157

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

tehnolokih osnova srpske ekonomije i drutva

u celini, i pribliavanje standardima i modelima
koji egzistiraju u tehnolokom prostoru Evropske
unije, ukljuujui i opti drutveni konsenzus za
dovodjenje tehnologije na mesto koje ona ima u
sadanjem trenutku i koje e imati u buduem
razvoju Evrope.
Kao model sinhronog delovanja izloen je model
interakcije tehnologija-ekonomija-drutvo u kontekstu evolucije tehnologije tehnologija kao osnovni instrument za promenu ivotnog konteksta,
odnosno etvorodimenzionog prostora koji ine:
tehnologija, ekonomija, drutvo i priroda (prikazano na slici 2, [ 2]. Na slici 3 prikazan je koncept
tehnoloke platforme iz inenjerskog ugla gledanja, gde se tehnoloka platforma definie kao
klaster komplementarnih tehnologija izdvojen iz
postojeeg P.E.D.T. ivotnog konteksta, koji ima
potencijal da generie iroki spektar proizvoda,
usluga i reenja, kojima se zadovoljavaju odredjene klase potreba oveka i drutvene zajednice
u celini. Ova definicija jasno pokazuje da pored
isto inenjerske dimenzije, koncept tehnolokih
platformi ima i svoju drutvenu dimenziju, u kojoj
su sadrani bitni elementi za razvoj nacionalne
ekonomije i drutvene zajednice u kojoj ona egzistira i elemente odrivog razvoja [6].
Istrajavajui na zapoetim aktivnostima, Organizacioni i Programski odbor 35. JUPITER kon-

ferencije doneo je odluku da se uz zadravanje

tradicionalne strukture JUPITER konferencije
koja je bazirana na 5 svojih simpozijuma, rad
konferencije dominantno fokusira na koncept
ETP i iru mobilizaciju nosilaca investicionog
kapitala i nosilaca istraivakih aktivnosti za
domen tehnolokog razvoja, predvodjenih industrijom, sa ciljem pokretanja pilot projekta
za stvaranje Nacionalne Tehnoloke Platforme
Srbije za domen proizvodnog inenjerstva (National Technology Platforms of Serbia Production engineering (NTPS-pro)).
Pokretanje ovakvog projekta, u trenutku kada
se zemlje Zapadnog Balkana nalaze u fazi pristupanja Evropskoj uniji, prepoznat je kao ansa
Srbije za ostvarivanje liderske pozicije, odnosno
prednjaenja u odnosu na zemlje iz neposrednog okruenja za domen tehnolokog razvoja i
tehnolokih integracija u prostor Evropske unije.
Pristup u realizaciju ovog projekta je baziran na
korienju pozitivnih primera, kao to je to primer
Poljske, koja je na jedan dobro osmiljen, dobro
koordiniran i u svemu zreo nain uspostavila sopstveni kompleks Nacionalnih tehnolokih platformi, uz delotvorno ostvarivanje pune sinergije sa
ETP. Primer Poljske je vrlo karakteristian i po
mnogo emu pouan, ukoliko se uzme u obzir
novija istorija Poljske koja dosee samo nekoliko
decenija unazad.

Slika 2. Opti mehanizam evolucije tehnologije i model interakcije osnovnih nosioca tehnolokog razvoja
u promeni ivotnog konteksta definisanog etvordimenzionim P.E.D.T.( Priroda- Ekonomija- DrutvoTehnologija) prostorom.

158

Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

Slika 3. Definicija koncepta tehnoloke platforme iz inenjerskog ugla gledanja. Ovaj model na vrlo
jasan nain pokazuje da individualne tehnoloke platforme esto poivaju na zajednikim ili prepletenim
tehnolokim osnovama, to objanjava najnovije inicijative Evropske komisije za uspostavljanje medjuveza
izmedju individualnih platformi, kao i izgradnje kooperativnih horizontalnih struktura, odnosno mrea individualnih tehnolokih platformi, u cilju podizanja efektivnosti i odrivosti koncepta u celini.

Projekat Nacionalne tehnoloke platforme Srbije

za domen proizvodnog inenjerstva NTPS-pro
nuno mora da uvaava specifinosti ekonomskog i kulturnog prostora Srbije. Opredeljenja
kod formulacije vizije, izbora dugoronih ciljeva
i njihovog prioriteta, kao i Strateke istraivake
agende, ne treba da budu vodjena direktnim
preslikavanjem neke od ETP platformi na lokalni
nacionalni nivo. Reenje za ekonomiju Srbije,
posebno u delu proizvodnih tehnologija treba
traiti u uspostavljanju novih osnova zasnovanih
na visokotehnolokim sadrajima i malom
zavisnou od prirodnih resursa. U tom smislu,
NTPS-pro platforma treba da bude naslonjena
na tri kljuna sadraja koja su obuhvaena ETP
platformama:
ETP ManuFuture: Evropska tehnoloka platforma za domen proizvodnih tehnologija, iji je
osnovni cilj razvoj industrijskog sektora evropske ekonimije kroz sistematski transformaciju
tradicionalnih sadraja kroz primenu razvojno
intenzivih, inovativnih i na nauci i znanju zasnovanim proizvodnim tehnologijama, koje e
obezbediti odrivu budunost industrije Evrope
i njenu konkurentnost na globalizovanom svetskom tritu.
ETP EUROP: Evropska tehnoloka platforma
za oblast robotike, koja robotiku kao inenjersku
disciplinu posmatra u jednom irem kontekstu,
ukljuujui pored industrijske robotike i ostale
Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

oblasti primene robotske tehnologije, kao to

su: medicina, zabava, poslovi u domainstvu,
istraivanje svemira i slino, sa zadatkom defragmentacije industrijskih i istraivako-razvojnih resursa i stvaranja jednog jakog, koherentnog korpusa evropske robotike globalno
prepoznatljivog, globalno konkurentnog, i uz
primenu visokokotehnolokih sadraja (pre svega tehnologije vetake inteligencije kao kljune
enejbling tehnologije) dovodjenje evropske ekonomije u ovoj oblasti na poziciju lidera u globalnim razmerama.
ETP MINAM: Evropska tehnoloka platforma za oblast mikroelektromehanikih sistema
(MEMS) i mikro i nanoproizvodnih tehnologija i
procesa (micro- and nanomanufacturing), koja
ima za cilj irok prodor u ovu visokotehnoloku
oblast i njenu disperziju u irok spektar industrijskih sektora, ukljuujui energetiku, medicinu i
proizvode iroke potronje. Ova tehnoloka platforma je u direktnoj korelaciji sa stratekim opredeljenjem Evropske komisije za tranasformaciju
tehnolokih osnova evropske ekonomije iz tradicionalnih u visokotehnoloke sektore i obezbedjivanje liderskog poloaja na globalnom nivou.
Navedene tehnoloke platforme treba da
poslue kao programski okvir transformacije
tehnolokih osnova industrije Srbije za domen
proizvodnog inenjerstva na bazi njihove simbiotske interakcije. Kljuni sadraj ove transfor-

159

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

macije je tehnoloko unapredjenje i razvoj tradicionalnih industrijskih sektora i uvodnje novih

visokotehnolokih sektora, ukljuujui i radikalno
nove sadraje bazirane na mikro i nanoproizvodnim tehnologijama.
Pored prethodno navedenih ETP platformi, od
interesa za transformaciju industrije Srbije mogu
da budu i tehnoloke platforme: ARTEMIS - The
European Technology Platform for Advanced
Research and Technology for Embedded Intelligence and Systems, sa vizijom izgradnje
tehnolokih osnova koje e stvoriti mogunost da
se veina sistema, maina, pa ak i obini objekti iz svakodnevnog ivota mogu transformisani u
autonomne digitalne sisteme koji medjusobno komuniciraju i obradjuju informacije, i EPoSS - European Platform on Smart Systems integration,
sa vizijom razvoja tehnologije koja e omoguiti
gradnju minijaturnih, multifunkcionalnih uredjaja
koji poseduju kompleksne perceptivne i kognitivne funkcije, i sposobnost integracije u sloene
interaktivne sisteme. Medjuveze koje bi se u
programskom smislu ostvarile sa ovim platformama obezbedile bi kritine visokotehnoloke
sadraje za razvoj novih proizvodnih tehnologija,
sa vetakom inteligencijom kao svojim kljunim
generikim sadrajem.
Okvirne odrednice pilot projekta NTPS-pro:
Tema projekta:
Uspostavljanje Nacionalne tehnoloke platforme
Srbije za domen proizvodnog inenjerstva:
NTPS-pro
Inicijator projekta:
Centar za nove tehnologije (CeNT) Mainskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu i JUPITER
Asocijacija.
Koordinator projekta:
Centar za nove tehnologije Mainskog fakulteta
u Beogradu.

u sledeem:
Godina 1: Formulacija zajednike vizije i konstituisanje, FAZA I EU modela razvoja ETP
Godina 2: Strateki program i plan, FAZA II EU
modela razvoja ETP
Godina 3: Poetak implementacije, FAZA III EU
modela razvoja ETP
ZAKLJUAK
U radu je izloen predlog mogueg scenarija za
reinenjering industrije Srbije kroz formalni okvir
Evropskih tehnolokih platformi i njihovih mehanizama implementacije na regionalni i nacionalni
nivo. Kljuni sadraj ovog predloga je u tome da
je sa jedne strane ovaj proces izdvojen od kontrole dravnih regulatornih tela i preputen osnovnim nosiocima razvoja privrede - industrija,
nauka i nosioci investicionog kapitala, a sa druge strane, ovaj predlog svoju osnovu crpe iz evropski prepoznatljivih osnova to je od posebnog
znaaja za evro-integracione procese u kojima
Srbija aktivno uestvuje i koji su kljuni sadraj
aktuelne politike. U radu je pokazano kako se
novi prodori mogu i moraju ostvarivati oslanjajui
se na nacionalne specifinosti, pre svega one
koje imaju svoje respektivne tragove u proteklim
istorijskim periodima, i da takav resurs izmedju
ostalog moe da bude dobra osnova za procenu rizika u donoenju stratekih opredeljenja. Naveden je detaljno primer Poljske, koja je
ovaj proces prepoznala kao ansu za transformaciju sopstvene industrije, pre svega u pravcu
poveanja nauno-istraivakog sadraja u poslovnim aktivnostima industrije i kao formalni
okvir za pribliavanje stratekim opredeljenjima
razvoja evropske ekonomije na srednjerocnom i
dugorocnom planu.

Finansiranje projekta:
Fond lanica konzorcijuma projekta, postojei
fond MNTR za Program tehnolokog razvoja,
postojei infrastrukturni resursi na nacionalnom nivou, fondovi EU namenjeni za program
ETP, FP7 okvirni program i ostali fondovi EU za
domen tehnolokog razvoja.

U okviru ovog rada naveden je i model evolucije tehnolokih osnova ekonomije posmatrajui
etvorodimenzioni prostor koji ini ivotni kontekst jednog drutva i ija se promena javlja kao
osnovni pokreta promena. U okviru ovog modela uvedena je i peta osa, vremenska dimenzija,
i razradjen proces delovanja kljunih inilaca u
transformaciji ivotnog konteksta, uzimajui u
obzir i intenzitet aktivnosti izraen kroz obim finansijskih ulaganja.

Okvirni plan, odnosno jedan od moguih scenarija praktine implementacije predloenog

projekta NTPS-pro bi mogla da bude sadrana

U cilju konkretizacije i demonstracije predloga,

naveden je scenario izgradnje jedne tehnoloke
platforme, u konkretnom sluaju za domen

Trajanje projekta: 3 godine

160

Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

Dr Petar Petrovi i dr. - Nacionalne tehnoloke platforme Srbije - Novi formalni okvir za reinenjering industrije Srbije

proizvodnih tehnologija NTPS-pro, sa navodjenjem kljunih faza u procesu njenog nastanka,

konstitucije i identifikacijom osnovnih uesnika i
njihovih uloga.
LITERATURA
1) Republika Srbija, Republiki zavod za statistiku, Saptenje broj 120, 120 10
040510, godina LX, 04.05.2010. ISSN 03539555.
2) Jovane, F., Koren, Y., and Boer, C.R., 2003,
Present and Future of Flexible Automation:
Towards New Paradigms, Analls of the CIRP,
Vol 52/2, pp: 543-560.
3) Milai,V.R., 2010, Politika ekonomija industrije znanja - elementi teorije i prakse, Knjiga
2: Metodologija projektovanja tehnolokih
platformi, Fakultet tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Edicija tehnikih monotrafija, Novi Sad, ISBN 978-86-7892-257-2.
4) Report of the ETP Expert Group: Strengthening the role of European Technology Platforms in addressing Europes Grand Societal
Challenges, EUR 24196 EN, 2009, ISBN
978-92-79-14245-1
5) Manufuture High Level Group and Support
Group with the collaboration of EPP Lab
(ITIA-CNR): MANUFUTURE STRATEGIC
RESEARCH AGENDA - Assuring the future
of manufacturing in Europe, 2006. Brussels.
6) Report of the Manufuture High-Level Group:
MANUFUTURE - A VISION FOR 2020 / Assuring the future of manufacturing in Europe,
2004, Brussels, ISBN 92-894-8322-9

NATIONAL TECHNOLOGY PLATFORMS

OF SERBIA - A NEW FRAMEWORK FOR
REENGINEEING OF SERBIAN ECONOMY
This paper presents one feasible scenario for revitalization and reengineering of Serbian industry, as compulsory content of overall transformation process of the national economy on Serbias
road toward European integration. European
Technology Platforms (ETP) is a relatively new
political instrument, whose main goal is to raise
global competitiveness and provide leading position of European economy, through increasing
RTD content in European industry. ETP changes
the traditional practice of industry and science
interaction through the introduction of a radically
new approach. This approach is based on the
bottom up concept, which leads the industry
into a central or leadership position. That way
industry can initiate and govern the RTD process. As an example of reengineering of Serbian
industry by applying the ETP instrument and its
mechanism of implmentation to the national and
regional level, reengineering of Serbian metal
processing industry, in particular, the segment
of manufacturing technology and machine tools
building, is considered. Firstly, some historical
facts of development and evolution of this segment are referred, then a specific scenario is proposed taking into account the formal framework
of ETP instruments and national characteristics,
specific cultural profile, and the geographical
and historical heritage of Serbia, as a key political and economic factor in the West Balkans
region.
Keywords: Industry, Technology, Reengineering
Rad poslat na recenziju: 09.08.2010.
Rad spreman za objavu: 15.09.2010.

Istraivanja i projektovanja za privredu 8(2010)3, 182

161