ILUMINACIJE

Dejvid Sid

RED U ENTROPIJI TOMASA PINONA

Meu svim kratkim priama Tomasa Pinona Entropija je privukla najveu panju
kritike. Toni Tener karakterie je kao njegovu prvu znaajnu kratku priu, a i drugi kritiari
odali su priznanje njenoj prefinjenoj strukturi.1 Ako imamo u vidu naredna Pinonova dela,
ono to pobuuje panju u ovoj prii jeste primena modernog naunog koncepta na pro
zu. Kao to En Mengl tvrdi, entropijom se u velikoj meri bavi i Objava broja 49.2 Ipak, ova
pria nije znaajna samo kao rana obrada kasnije teme u Pinonovoj prozi; ona sama po
sebi predstavlja dramatizaciju koncepta entropije i naina na koji on moe biti primenjen
na ljudsko ponaanje.
Pria se odigrava u jednoj stambenoj zgradi u Vaingtonu, u februaru 1957. godine. U
jednom stanu (niem od dva u kojima se radnja odvija) zabava koju prireuje ufta Maligen
je pred novim zamahom. Ljudi su oprueni po stanu u razliitim fazama pijanstva, a kvar
tet dez muziara sedi u dnevnoj sobi i slua ploe. Veoma rano u toku prie, ovek po imenu
Sol ulazi preko poarnih stepenica u Maligenov stan i objanjava kako se upravo posvaao
sa svojom enom Miriam. Zatim ulaze drugi ljudi tri studentkinje i pet pripadnika ame
rike mornarice. Dok pijanstvo i buka rastu, izbija tua i zabava preti da se pretvori u haos.
Nakon odreenog razmatranja, Maligen odluuje da smiri sve i ponovo uspostavi red. To i
ini. Radnja u Entropiji zbiva se naizmenino na Maligenovoj zabavi i u stanu iznad, gde
Kalisto i njegova partnerka Obad pokuavaju da izlee bolesnu pticu. Taj stan je svojevrsna
staklena bata, potpuno samostalan ekoloki sistem. Kalisto je, poput Henrija Adamsa,
opsednut iscrpljivanjem energije i on diktira svoje memoare moda buduem narataju,
mada verovatnije kao vebu solipsizma. Ptica umire, a Obad, odustavi od ekoloke ravno
tee koju su gradili proteklih sedam godina, odlazi do prozora i razbija ga. Pria se zavrava
dok njih dvoje ekaju da se unutranja i spoljanja temperatura izjednae i padne no.
Naravno, ovaj kratak pregled radnje ne objanjava njenu vezu sa naslovom, a kako bi
smo je razumeli moramo uzeti u razmatranje razliite definicije entropije kak ve nude
standardni moderni renici. Vebsterov trei novi internacionalni renik definie ovaj koncept
na sledee naine:
1. [U termodinamici] Veliina koja je mera koliine energije sistema koji nije sposoban da
izvri rad...
2. [U statistikoj mehanici] Faktor veliine koja je funkcija fizikog stanja mehanikog sistema...
1 Tony Tanner, City of Words. A Study of American Fiction in the Mid- Twentieth Century, London: Jonathan

Cape, 1971, str. 153.

2 Anne Mangel, Max wells Demon, Entropy, Information: The Crying of Lot 49, Tri-Quar terly 20 (zima
1971), str. 194208.

62

3. [U teoriji komunikacije] Mera efikasnosti nekog sistema (u vidu koda ili jezika) u prenoe
nju informacija...
4. Konano stanje dostignuto degradacijom materije i energije u univerzumu: stanje inertne
uniformnosti sastavnih elemenata; odsustvo forme, obrasca, hijerarhije, diferencijacije...3
Za Pinonovu priu od najmanje je vanosti drugo znaenje, budui da je na njega sa
mo jednom letimino baen pogled u Kalistovom diktatu. Ako uzmemo u obzir superpo
zicionirane nivoe radnje poev od Kalistovog staklenika, preko Maligenove zabave i na
kraju Solovog stana ispod, jasno je da stanovi ine ematske analogije sa redom etvrtom,
prvom i treom definicijom. Kalistova glavna preokupacija je konano iscrpljivanje energije,
toplotna smrt kosmosa. Maligenove partijae sve karakterie apatija i inertnost, te ironino
predstavljaju primer energije nesposobne za rad. Na kraju, Sol sa svojom enom raspravlja
o teoriji komunikacije i razgovara sa Maligenom (bez naroitog zakljuka) o velikom udelu
iste buke koja ini ljudski govor. Napolju, van ove stambene zgrade su ulica i vremenske
prilike, koji su, implicitno, takoe izvan ove viestepene metafore.
Toni Tener daje sledee tumaenje zgrade:
Kua... je neka vrsta paradigme moderne svesti; donji deo preplavljen je bukom modernih
razonoda i osea slabosti znaajne komunikacije, dok gornji deo tei da ostane na nivou muzike,
ipak nasluujui da u sav taj napor, koji je poput sna, prodire ivot. ivot u tom kontekstu nije
samo zabava u stanu ispod, ve i vremenske prilike.4

Ovo zasigurno objanjava veliki kontrast izmeu Kalistovog staklenika i Maligenove

zabave. Prvi je snolik i zatvoren u sebe, drugi je zemaljski i otvoren za pridolice. Ali, Tener
pravi procene koje pria ipak ne priziva. Kalistov svet jeste poput sna, ali ga Pinon ne iro
nizuje suprotstavljajui mu spoljni ivot. On je takoe deo ivota, ivota uma, a i ako jeste
nedovoljno otporan na spoljne pritiske, to vai jednako i za Maligenovu urku. Pinon ne
postavlja razliku izmeu ivota i ne-ivota: on dramatizuje razliita znaenja centralnog
koncepta i istrauje njihove uzajamne veze.
Ve sada trebalo bi da nam postaje jasno da Pinon ne koristi re entropija neprecizno.
U gorepomenutoj studiji o amerikoj modernoj prozi, Tener smatra ovaj koncept toliko
znaajnim da mu posveuje itavo poglavlje i istie da je postao veoma pomodan termin,
koji se povrno koristi kako bi oznaio propadanje.5 Pinon je kao student na Univerzitetu
Kornel pohaao kurseve iz fizike, to sigurno objanjava tanost naunih referenci u ovoj
prii. Pa ipak, mada je osnovni koncept teko obuhvatiti, Pinonova pria zahteva malo
vie tehnikog znanja od onog koje nude definicije u renicima.
Epigraf prie preuzet iz Rakove obratnice Henrija Milera ve nas uvodi u jedno podruje
metafore. Odlomak prorie da nee biti promene vremena i najavljuje, u sumornom fata
lizmu, osueniku sliku ovekove budunosti: Mi moramo uhvatiti korak, korak u gustoj
3 Websters Third New International Dictionary, 2 toma, Springfield, Mass.: G. & C. Merriam Co., 1971, tom I,

str. 759b.
4 City of Words, str. 154.
5 Everything Running Down, City of Words, str. 141152.

63

koloni ka zatvoru smrti.6 Odmah nam je ponuena jedna metafora nepromenljivo vreme
kao amblem beznadenosti. Jukstapozicijom epigrafa i naslova Pinon nas zatim poziva
da proirimo metaforu, posebno u pravcu etvrte definicije entropije iz renika. Odlomak
zapravo izostavlja dve reenice koje prethode gore citiranim, naime: Nai su se heroji po
ubijali, ili se ubijaju. Heroj, prema tome, nije Vreme, ve Bezvremenost.7 Ove reenice javlja
ju se na poetku romana i daju uvodnu re temi odsustvu promene i namernom nagla
avanju negativnih ili izokrenutih vrednosti. Ipak, vano je da prepoznamo da Miler ovde
rezimira Borisove stavove. Milerov surogat-pripoveda ne preputa se apokaliptinoj sumor
nosti svog prijatelja i ak ga smatra komino melodramatinim. Zaista, samo tri reenice
nakon sumiranja Borisovih proroanstava narator kae: Ja sam najsreniji ovek na svetu,
to je veoma vesela izjava za nekoga ko je preokupiran sveoptim propadanjem. Ova raz
mena izmeu pripovedaa i Borisa izaziva dosta humora u Milerovom romanu i Pinon,
odabirom ovog odlomka za epigraf, uvlai nesmotrenog itaoca u neku vrstu zamke. S
jedne strane, metafora sa vremenom ini lako razumljivim apstraktni koncept entropije,
dok sa druge, proroanstvima manjka autoriteta ak i u Milerovom romanu. Prema tome,
ne bi trebalo brzopleto zakljuiti kako Pinon odobrava ovu metaforu. Pre bi se reklo da
on uvodi jednu temu, jednu nit znaenja, koje e se latiti u ranoj fazi prie.
Izvan vaingtonske stambene zgrade pada kia i vreme je vrlo promenljivo. Tipino je
za Pinona da briljivo belei vreme koje poetkom februara 1957. jeste bilo udljivo i pra
eno obimnim snenim padavinama i poplavama.8 Pinon skree panju na vreme prven
stveno zbog njegovog metaforikog odjeka. To doba godine je neka vrsta lanog prolea
koje karakteriu nasumine promene vremena i opte oseanje depresije barem je tako sa
gostima Maligenove zabave. Oni su, Pinon navodi, neizbeno i nepopravljivo romantini.
I nastavlja:
A kao to svaki pravi romantiar to dobro zna, dua (spiritus, ruach, pneuma), u biti, nije
nita drugo do vazduh; potpuno je prirodno da ova izopaenost u atmosferi treba da bude reka
pitulirana od strane onih koji je udiu. Tako da osim javnih komponenata praznika, turistikih
atrakcija postoje privatna meandriranja, povezana sa klimom, kao da je ovaj kratak vremenski
period stretto prolaz u fugu te godine: nasumino vreme, besciljne ljubavi, nepredviene obave
ze: meseci koje bi ovek mogao lako provesti u fugi, jer za veliko udo, kasnije, vetrovi, kie, strasti
februara i marta se u tom gradu ne pamte, kao da ih nikada nije ni bilo. (9293)

Prva reenica, kojom se oigledno implicira da narator nije romantiar, udaljava itaoca
od teksta dovoljno da ovaj prepozna da je posredi preispitivanje poretka. Za argumentom
o povezanosti due i vremenskih prilika sledi lana logika zasnovana na etimologiji i sva
kako ukazuje na pasivnost onih koji veruju u ovu vezu. Oni jednostavno rekapituliraju
vreme i predaju se sluajnim meandriranjima i nasuminim promenama. U dugakoj na
rednoj reenici Pinon skree sa muzike metafore ka psiholokom znaenju fuge, kao
6

U tekstu se pri citiranju delova prie sluimo sledeim prevodom: Tomas Pinon, Entropija, Delo,
God. 35 (1989) br. 1/3, prevod Dejan D. Markovi, str. 91108. (Prim. prev.) Naredne napomene o broju
stranica bie inkorporirane u tekst.
7 Henry Miller, Tropic of Cancer, London: Calder, 1963, str. 1.
8 Newsweek (11. februar 1957), str. 14.

64

periodu naizgled racionalnog ponaanja koje prati amnezija.9 Na poetku odlomka izgle
dalo je kao da nam se nudi odreeno naelo, ali zatim, stvaranjem odmaknutosti kod ita
laca, promenom osnovne metafore i ukazivanjem na pasivnost ljudi o kojima je re, Pinon
ironino umanjuje znaaj ak i sopstvene prie. Ako dogaaji zavise od promene vremena
i amnezije, onda je i njihov reprezentativni ili psiholoki status doveden u pitanje. Onda su
oni, prosto, lokalne izopaenosti.
Nasuprot stanovitu o oigledno nasuminoj promeni Pinon postavlja Kalistovo vie
nje vremena. I Kalisto primeuje njegovu promenljivost, ali je daleko vie obuzet konanim
optim iscrpljivanjem energije, toplotnom smru univerzuma koju su predvideli neki ko
smolozi sledei Klausijusovu teoremu koja kae da entropija tei maksimumu. Kalisto,
prema tome, ne pridaje znaaj prozainim detaljima kao to su kia ili sneg; njega mnogo
vie uznemirava injenica da je napolju ve tri dana temperatura konstantno 37F. Poput
Milerovog Borisa, on podozreva da su u pitanju predskazanja apokalipse (94). Kada dik
tira svoje memoare, Kalisto kombinuje rei kao to su vizija ili prorok sa naunim poda
cima, to sugerie da smeta svoju grau u nenauni, kvazireligiozni obrazac. U stvari,
uprkos svim razlikama izmeu njegove opsesije krajem i verzije patetine obmane parti
jaa, oba gledita bi se slobodno mogla nazvati romantinim.
Tri puta u toku prie Kalisto trai od Obad da proveri spoljanju temperaturu, ime pravi
paralelu sa slinom radnjom u jednom ranijem modernistikom delu Beketovom Kraju
partije (1958). Na poetku predstave Ham alje Klova do prozora:
HAM (pokae prema prozoru, desno): Jesi li pogledao?
KLOV: Jesam.
HAM: Pa?
KLOV: Nita. Nitica.
HAM: Trebalo bi da padne kia.
KLOV: Nee da padne kia.10

Odnos Hama i Klova, kao i njihov koncizni idiom u dijalogu paralelni su sa onim izmeu
Kalista i Obad. Poput Kalista, i Ham vodi duge monologe, a najdui se gubi u tiini na kraju
predstave. U Pinonovoj prii, meutim, pada kia, to ini znaajnu razliku. Kalisto, izuzev
ne naroito znaajne injenice da je temperatura nepromenjena ve tri dana, ima samo
teorijske razloge za svoju sumornost. U Beketovoj drami, sumornost na sceni ublaena je
dijalozima iji humor doslovno popunjava vreme pre konanog kraja. Oba dela sadre
preapokaliptike elemente, ali su kod Pinona oni povereni uglavnom Kalistu. Pinon, da
kle jo jednom upuuje na znaaj vremenskih prilika, ali se ne priklanja nijednom stavu.
Pinonova uzdranost u vezi sa Kalistom javlja se veoma jasno u opisu njegovog stana,
naroito u ovim reenicama:
Pomeani sa zvucima kie pristigoe pr vi, probni, mrzovoljni, jutarnji glasovi drugih ptica,
skrivenih u filodendronima i malim palmama: krpice skerletne, ute i plave boje provuenih kroz
9

Na ovo ukazuju Robert Redfield i Peter L. Hays u: Fugue as Structure in Pynchons Entropy, Pacific
Coast Philology, sv. 12 (1977), str. 55.
10 Citirano prema: Semjuel Beket, Kraj partije, Beograd: Nolit, 1984, prevod Aleksandar Saa Petrovi, str. 125.

65

rusoovsku fantaziju, tu dunglu u staklenoj bati na iju je izgradnju utroio sedam godina. Bila
je to hermetiki zat vorena, siuna teritorija pravilnosti u gradskom haosu, kojoj su bili strani
vremenski hirovi, nacionalna politika, ili bilo kakav graanski nered. (93)

Poreenje sa slikom Anrija Rusoa gotovo i nije bilo potrebno kako bi se pokazalo da je
ovaj prizor maltene artefakt, groteskno izmetena dungla koja moda poseduje svoj unu
tranji balans, ali je zapravo stilizovana isto koliko i Rusoova dela. Naglasak na odbrambe
nosti, gde je spoljanji mete kao nekak va agresivna sila, nosi u sebi ironiju. Jer, Kalistova
staklena bata moda jeste hermetiki zatvorena, ali ona je u sebe zarobila i njega i Obad.
Drugim reima, bata je egzotini zatvor. Zatim, Kalisto je reen da iskljui sve haotine
elemente, ali postoji jedan oblik energije koji ne uspeva da kontrolie zvuk. Buka koju
stvara kia prodire iz spoljanjosti, a muzika iz stana ispod. ini se, dakle, kako Pinon uri
da nam, im ugledamo stan, ukae na uzaludnost Kalistovog poduhvata. Ako je tako, po
slednji Obadin gest razbijanje prozora, nagovetava nam se od samog poetka.
Krhkost Kalistove staklene bate Pinon ini vidljivom i dok predoava uznemirenost
Obade povodom spoljanje buke. Tak vo proputanje predstavlja otvorenu pretnju nji
hovom poimanju reda:
Arhitektonskoj istoti njenog sveta neprestano su pretili takvi nagovetaji anarhije: praznine i
izboine i krive linije, i pomeranje ili naginjanje ravni kojima je ona morala bez prekida da se prila
goava da se itava ta struktura ne bi razmrskala u darmar apstraktnih i besmislenih signala. (98)

Epitet arhitektonski (architectonic Prim. prev.) lukavo je odabran, s obzirom na to

da se podjednako moe odnositi i na arhitektu i arhitekturu. Na ovaj nain Pinon izbega
va da razdvoji strukturu od Obad i implicitno, od Kalista. Obad u stvari personifikuje
poredak koji nastoji da ouva. Njegovo ouvanje ogleda se u fizikim gestovima i uznemi
renosti. Ona mora da prilagoava, ali ta sebe ili strukturu? Zapravo, Kalisto i Obad su
melodramatiari forme. Oni razmiljaju u vidu snano suprotstavljenih krajnosti (anarhija
nasuprot redu) i, iako Kalisto toboe iekuje iscrpljivanje energije (koje i ne bi bilo toliko
dramatino), njega i Obad daleko vie uznemirava odsudni trenutak u kome bi u njihovoj
staklenoj bati mogao nastati haos. To bi, sa njihovog stanovita, bila istinska kataklizma.
Kada Kalisto pone da diktira svoje memoare, postaje jasno da je on parodija Henrija
Adamsa, tanije autora Obrazovanja. Kalisto ivi u Vaingtonu, kao i Adams u vreme pisanja
knjige. Obojica govore o sebi u treem licu; obojica pokuavaju da artikuliu kulturne im
plikacije modernih naunih teorija; obojica su veoma impresionirani Vilardom Gibzom,
koji je, prema Adamsu, bio jedan od najveih Amerikanaca, sudei po njegovom poloaju
u nauci.11 to zbog razliitih biografskih, to zbog razloga temperamenta, Adams zauzima
pasivan stav (otud i upotreba treeg lica) te neprekidno ismeva sopstvenu neuspenost.
Za Pinonovu priu kljuno poglavlje Obrazovanja je Devica i Dinamo, u kojem se suelja
vaju dva osnovna simbola kod Adamsa. Njegov estetiki idealizam, na koji Pinon ironino
aludira u Kalistovom imenu (tj. najlepi) uzmie pred modernim olienjima sile. U pokua
11 Henry Adams, The Education of Henry Adams, Modern Library Edition, New York: Random House, 1931,

str. 377.

66

jima da napravi poreenje modernog naunog pojma sile sa religijom, Adams ima oseaj
da luta po lavirintima. Njegov karakteristini odgovor je da in pisanja prepusti sam sebi:
U takvom lavirintu, tap je sila maltene znaajnija od nogu, olovka gotovo da postaje pas
vodi, koji ga uva od stranputica. Olovka radi sama od sebe, i deluje kao ruka koja modeluje
materijal iznova i iznova, sve do oblika koji mu najvie odgovara. Oblik nikada nije proizvoljan,
ve je neka vrsta izrastajue kristalizacije, kao to svaki umetnik i suvie dobro zna...12

Adams odvraa itaoca od poetnog impulsa ka krajnjem razumevanju i dramatizuje

automatizam pisanja. Razliite analogije sa pisanjem kriju mada samo delimino Adam
sovu tendenciju ka samosaaljevanju. U poslednjim poglavljima Obrazovanja on konstantno
govori o sebi kao ostarelom i nemonom, a nagovetaj istovetne melanholije nalazimo i u
Kalistovom vienju svog stanja kao tune umirue jeseni srednjeg doba (98). Adam sebe
naziva novim Teufelsdrckh-om kako bi pojasnio svoje oseanje zbunjenosti.13 Neizve
snost koja paralie Adamsa zapravo je strah od mogueg upliva nasuminog faktora
koji su uvele Gibzove i Bolcmanove jednaine. Nasuminost je matematiki ekvivalent
haosu, koji uasava Kalista. Ovde moramo istai jo jednu vanu paralelu sa Adamsom.
Borei se da razume kinetiku teoriju gasova, on dolazi do jasnog zakljuka: Haos je bio
zakon prirode; Red je bio san oveka.14 Adams je nosio svoj pesimizam sa tak vom otme
nou da tvrdnjama poput ove nikada nije dozvolio da izazovu puni emocionalni efekat.
Bez obzira na to, kontrast izmeu reda i haosa, sna i prirode, paralelan je Kalistovim pola
ritetima, posebno onom izmeu njegove staklene bate i spoljanjeg vremena.
Kalistova moda najvanija izjava u diktatu tie se vienja entropije kao metafore od
reenih drutvenih fenomena koje je uoio. Jedan od primera za to je porast uniformnosti
u amerikom konzumerizmu:
Ukratko, zatekao je sebe kako iznova formulie Gibzovo predskazanje putem drutvenih ter
mina, i vizualizira toplotnu smrt svoje kulture u kojoj se ideje, poput toplotne energije, vie nee
prenositi s obzirom da e svaka taka u njoj, u krajnjoj liniji, raspolagati istom koliinom energije;
u skladu s tim prestae i intelektualno kretanje. (99)

Ironija nakratko skree sa Kalista na ameriko drutvo i u velikoj meri je u skladu sa pa

ljivo oblikovanom graom ove prie, ije najbolje primere konzumerizma koji je na udaru
nalazimo na Maligenovoj urci u bocama pia, hajfaj opremi i friideru. ak i u svojoj fa
sciniranosti entropijom, Kalisto ide Adamsovim stopama. U Pismu amerikim nastavnicima
istorije (1910), Adams razvija implikacije Klausijusovih pretpostavki i spekulie da, iako
istoriari ne poznaju fiziku
...ne mogu a da se ne zapitaju da li bi Ostvaldov pravac razmiljanja rezultirao podvrgavanjem
psihike i fiziko-hemijske energije prirodnoj i oiglednoj analogiji toplote, i irenjem zakona entro
pije nad svim.15
12

The Education, str. 389.

The Education, str. 414.
14 The Education, str. 451.
15 The Degradation of the Democratic Dogma, New York: Peter Smith, 1949, str. 236.
13

67

Njegov argument se, kao i Kalistov, zasniva na analogiji, i on je u godinu dana starijem
eseju Pravilo faze primenjeno na istoriju na slian nain predviao krajnju taku do koje
e ljudske misli dosegnuti.16
Kako bismo precizno utvrdili kakav je Pinonov stav prema Kalistu i Adamsu, bie nam
od koristi da se u ovom trenutku okrenemo jednom intermedijarnom tekstu Ljudska upo
treba ljudskih bia (1950), Norberta Vinera. Viner radi manje-vie ono to i Adams i Kalisto
pokuavaju: da dovedu u meusobnu vezu razliita podruja moderne amerike kulture. On
je, meutim, u velikoj prednosti u odnosu na njih, budui da je prvenstveno naunik i mate
matiar. Tako, kada razmatra ideju o toplotnoj smrti, Viner opominje: neophodno je da dobro
razdvojimo ove kosmike vrednosti od bilo kakvog ljudskog sistema vrednovanja.17 Upravo
to je greka koju pravi Adams u Obrazovanju i esejima iz 190910, a koju ponavlja i Kalisto.
Korienje metafora i analogija navodi ovu dvojicu da napreac zakljuuju na osnovu ravo
saetih naunih teorija, to ima za ishod ne sasvim neprijatno oseanje pesimizma i inercije.
Imajui u vidu naune aluzije u Objavi broja 49 i intelektualno polje Duge gravitacije,
moemo sa sigurnou pretpostaviti da je Kalistov poduhvat blizak Pinonu. Meutim,
sudei po razliitim nainima na koje se ograuje od privrenosti Kalistovim stavovima,
Pinon je ipak prihvatio i Vinerov oprez. Kao prvo, Kalistova taka gledita je samo jedna
od nekoliko njih u okviru prie. Drugo, pria je suvie humoristinog tona da bi mogla po
dravati njegovu apokaliptinu sumornost. Tree, Pinonova upotreba muzikih aluzija i
oblika, kojima emo se kasnije baviti, ukazuje na distanciranje od Kalista. Osim toga, u
prii ima toliko ironije koja ukazuje da, na neki nain, Kalisto pre otelovljuje entropiju nego
to je ispituje. Njegov diktat se zavrava glagolom prestati, ali je samo zaustavljen, ne i
zakljuen. Njegov diktat je neka vrsta monologa, poput razmiljanja naglas. Nakon to je
diktat stao, mi pratimo trag njegovih misli koje su u potrazi za podudarnostima i on, pre
tresajui knjievnost kako bi pronaao paralele, iznova sledi Adamsa. On belei De Sada
(moda zbog libertinizma), poslednju scenu u Foknerovom Svetilitu, u kojoj iscrpljena i
apatina Templ Drejk u Luksemburkom parku slua muziku sa svojim ocem, i Nonu umu
Dune Barns, opet moda zbog prikazivanja moralnog i fizikog propadanja. Propadanje
je, po svemu sudei, tema koja povezuje ova dela. Kalisto jo posebnu panju pridaje Prii
o vojniku (1918) Stravinskog, ija tango sekcija izraava istu meuratnu iscrpljenost:
I koliko je muziara preostalo nakon Paendela, nakon Marne? U ovom sluaju, to je dolo do
sedam: violina, kontrabas. Klarinet, fagot. Kornet, trombon. Timpani. Skoro kao da se neka siuna
trupa skakaa na klupu namerila da prenese istu informaciju kao i filharmonijski orkestar.18 (103)

Paljivo organizovane reenice njegovog diktata sada poinju da ustupaju mesto pita
njima i fragmentiranim frazama; kao da to Kalisto vie traga za smislom, to mu on vie
izmie. Ova nesigurnost raste uporedo sa njegovim neuspenim pokuajima da oivi duh
16

The Degradation, str. 308.

Norbert Wiener, The Human Use of Human Beings, Boston: Houghton Mif
fl in, 1950, str. 22. Vinerova
knjiga je praktino zbirka Pinonovih tema, ukljuujui kibernetiku o kojoj Sol i Maligen razgovaraju.
18 Kao i obino, Pinonovi detalji u vezi sa instrumentima veoma su precizni i sumirani na osnovu me
moara Stravinskog; v. Igor Stravinsky, An Autobiography, New York: W. W. Norton, 1962, str. 72.
17

68

Francuske pre Drugog svetskog rata, a njegove rei u potpunosti nestaju kada ptica koju
je uvao konano umre: ta se dogodilo? Da li je toplotni transfer prestao da radi? Zar
vie nema... Nije zavrio (107). Verbalna komunikacija moe se smatrati vrstom transfera
(v. 3. definiciju entropije), te kako Kalistova nesigurnost raste, to on postaje sve rasplinutiji
i nepovezaniji. Bilo kao sredstvo samoispitivanja ili kao sredstvo komunikacije sa Obad, nje
gove rei postale su beskorisne. Sa smru ptice on, poput Beketovog Hama, nestaje u tiini.
Pria o vojniku Stravinskog relativno je nepoznato delo za odabir i sadri brojne elemen
te koji se tiu prie, a koji nisu iskazani u Kalistovim razmiljanjima. Gore navedeni odlomak
ukazuje na to da Kalisto vidi Prvi svetski rat kao kulturnu prekretnicu. Delo Stravinskog za
njega je olienje opteg oseanja iscrpljenosti, ali je to oseanje i podstaknuto umetnikim
delima. Iako sam sebe tape po ramenu jer je bio dovoljno jak da ne odluta u draesnu de
kadenciju mlitavog fatalizma (98), Kalisto izgleda ipak pati od izlizanog pesimizma, vetake
sumornosti koja je bez ikak vog uporita u njegovom iskustvu. Uprkos dubokom linom
znaaju koji je Pria o vojniku imala za Stravinskog, ona kod Kalista zauzima mesto uz osta
la pesimistina dela.19 Pria o vojniku bila je revolucionarno delo jer se oslobodila klavira i
smanjila broj izvoaa na minimum. Ako tome dodamo i uticaj deza, postaju nam vidljive
paralele sa kasnijom diskusijom o Deriju Maligenu. U tematskom smislu, ove dve muzike
aluzije pribliavaju zabavu i Kalistove memoare.
Poslednja vana stvar u vezi sa Priom tie se Obad. Kalisto se prisea tanga konkretno,
kao kulturoloki znaajnog, a plesa uopte, zbog njegovih ponavljanih automatskih pokre
ta. Vie je vrsta plesnih tempa u Prii o vojniku, tanije: tango, valcer i regtajm. Kada se Obad
kree po stanu, njeni pokreti su stilizovani i baletski, kao da uestvuje u nekak vom plesu.
Ona potom opisuje voenje ljubavi na sledei nain:
ak i u kratkim periodima kada su ona i Kalisto vodili ljubav, lebdenje nad vorovima nape
tih nerava u nasuminom dvohvatnom sviranju predstavljalo je jednu raspevanu strunu njene
odlunosti. (98)

Naravno da ova metafora izraava napetost. Ali dvohvatno sviranje violine bila je jedna
od znaajnih karakteristika Prie o vojniku. U jednoj sceni (II.5) vojnik ulazi u sobu u kojoj
princeza spava. On je budi i udvara joj se sviranjem na violini.20 Prema tome, Kalisto i Obad
nesvesno delimino imitiraju radnju kojom ponavljaju Priu o vojniku i koja jo jednom po
kazuje zbog ega je Kalisto tako bespomoan u svojoj prolosti (107).
Odabirom muzikih dela koja sadre brojne tadanje aktuelne plesne ritmove ukazuje
se na preokupiranost izgubljenom generacijom. Kalisto je, kao i Skot Ficderald, pohaao
Prinston; i on je pokuao da vrati vreme odlaskom u Francusku nakon rata, ponevi sa sobom
roman Henrija Milera umesto Bedekera (uveni tampani turistiki vodi o Parizu Prim.
prev.).21 Ne uspeva, meutim, da povrati prolost, a mi ovde uoavamo jo jednu njegovu
dodirnu taku sa ostalim likovima u Entropiji. Drugi pasus prie daje nam sledei opis:

19

Up. Stravinsky, Autobiography, New York: W. W. Norton, 1962, str. 70.

E. W. White, Stravinsky. A Critical Survey, London: John Lehmann, 1947, str. 81, 79, 78.
21 Ficderald pominje tango u svom eseju o muzici Echoes of the Jazz Age.
20

69

Bio je poetak februara 57, i u to vreme bilo je mnogo amerikih emigranata po Vaingtonu,
Kolumbija, koji su priali, kadgod te sretnu, o tome kako e oni jednog dana stvarno otii preko
u Evropu, ali u ovom trenutku izgledalo je da svi oni rade za vladu. Svi su u tome videli suptilnu
ironiju. Oni su ponekad, na primer, organizovali poliglotske urke na kojima je svaki pridolica
bio ignorisan ukoliko nije bio u stanju da vodi simultanu konverzaciju na bar tri ili etiri jezika.
Nedeljama su bez prekida opsedali jermenske delikatesne radnje, pa bi te onda pozivali na bulghour
i jagnjetinu u siune kujne iji su zidovi bili prekriveni plakatima za borbe s bikovima. Odrava
li su veze sa napaljenim ribama iz Andaluzije ili June Francuske koje su studirale ekonomiju u
Dordtaunu. Njihova rezidencija bio je studentski Rathskeller na Aveniji Viskonsin pod nazivom
Stari Hajdelberg, a kad bi dolo prolee morali su da se zadovolje trenjevim cvetovima umesto
limetinih, ali, na svoj letargian nain, njihov ivot omoguavao im je, kako su oni to govorili,
dobro zezanje. (92)

Podjednako u neskladu sa vaingtonskim kontekstom koliko i Kalistov staklenik, ovde su

premeteni odreeni evropski elementi. Aluzije promiljeno prizivaju seanje na izgubljenu
generaciju, ali svode predstavu o Evropi na pomodni kosmopolitski stil, na pitanje egzo
tinih jela i zidnih postera. Glavna ironija izrasta iz protivrenosti izmeu navodnih namera
(o odlasku u Evropu zauvek) i stvarnog stanja, naroito njihovog rada za vladu. Epigraf iz
Milera, koji poinje svoju priu iz vile Borgeze, ve je podsetio itaoce da su najvaniji pri
padnici izgubljene generacije zaista i otili u Evropu. Kako odlomak odmie, raste i Pinonov
podsmeh i zavrava se otvorenim ruganjem pomodnoj potrazi za dobrim zezanjem. Peter
Biof rekao je o ovom pasusu:
Durch die Parodierung einer bekannten literatischen Tradition deutet Pynchon an, dass die
Beat-Bewegung in Gegensatz zur Lost Generation lediglich eine Modeerscheinung der popular
culture ist.22 (Parodiranjem dobro poznate literarne tradicije, Pinon sugerie da je beat ge
neracija, za razliku od izgubljene generacije, samo hir popularne kulture. Prim. prev.)

On je sasvim sigurno u pravu kada kae da je razlika izmeu ta dva perioda u redukciji,
gledano iz perspektive sadanjice, ali opis nudi pasti, a ne parodiju, budui da su na meti
ironije upravo imitatori izgubljene generacije.
Biof je do sada jedini kritiar koji je uoio stereotipnu prirodu likova u prii. Gosti sa
Maligenove urke koriste isti pomodni argon koji Pinon ismeva u opisu gore. Kalisto je
romantian u Ficderaldovom smislu, a Sol i Miriam parodiraju intelektualce srednje kla
se koji mau sloganima poput zajednit va.23 Na poetku prie, Maligenovi gosti lee
uokolo oamueni pijanstvom ili jednostavno sede i sluaju muziku. Kako pristie vie go
stiju, ili kako se ovi bude, letargija postepeno prelazi u haotino kretanje. Ironijska impli
kacija besmisla provlai se kroz Pinonovo predstavljanje ovih scena i najavljuje njegovu
satiru o itavoj bolesnoj druini u V.
Vilijam M. Plater na zabavu gleda drugaije, kao na pokuaj bekstva od smrti:
22 Peter Bischoff, Thomas Pynchon, Entropy, u: P. L. Freese, ur., Die Amerikanische Short Story der Gegen

wart, Berlin: Schmidt, 1976, str. 228.

23 Bischoff, str. 228229.

70

Zabava je drutveni in u kome se ljudi okupljaju jedna od najjednostavnijih manifestacija

erosa. Meutim, poto se zabava dezintegrie i mete raste, ona je istovremeno i demonstracija
socijalnog ekvivalenta entropije i transformacija ka smrti.24

Kasnije navodi, iznenaujue s obzirom na ovaj paradoks, da zabava otelovljuje afirma

ciju ivota i zajednice. On zapravo tvrdi da je to gotovo sakramentalan in u kojem se zbli
avaju svi voljni uesnici. Ovakva vrsta moralistikog itanja mogua je jedino ako se igno
rie ironija upuena na raun uesnika zabave, a Plater ini upravo to. On previa sarkazam
prema njihovoj imitaciji izgubljene generacije i potcenjuje haos i odsustvo komunikacije
na urki. Smrt je previe ozbiljna re da bi bila upotrebljena ovde i pomalo preterana za
ono na ta Pinon cilja. Partijai ne pokuavaju oajniki da izbegnu uas. Oni se jednostavno
dosauju, letargini su i povrni; njihova osnovna preokupacija je kako da ubiju vreme, i to
uz minimalan napor.
urka, osim to predstavlja drutvenu ironiju, dramatizuje i jedan pravac znaenja u
entropiji, tj. meru koliine energije koja je nije sposobna da se preobrati u rad unutar siste
ma. Toni Tener nazvao je zabavu zatvorenim sistemom, ali ona to zasigurno nije, budui
da ljudi neprekidno pristiu.25 Pravi zatvoreni sistem je, barem u nameri ako ne u praksi,
Kalistova staklena bata. Sa porastom kretanja na Maligenovoj urci raste i nasuminost. Sm
Maligen se budi i odlazi da napravi sebi pie, to ne moe da uradi a da se ne posee. To
se, naravno, dogaa sluajno, te formira jedan nasumian detalj. Pokuava da rasporedi
goste, ali neuspeno, poto premeta devojku od lavaboa do tua, u kome e se ona zama
lo udaviti. Dolaze novi gosti i uveavaju mete, a najhaotiniji su mornari koji uobraavaju
da je stan bordel. Pometnja i larma dolaze do vrhunca te bismo mogli rei da se entropija
unutar zabave pribliila svom maksimumu.
Maligenova reakcija na ovu situaciju je vana i u isto vreme iznenaujua:
ufta je stajao i posmatrao oko sebe, lenjo se ekajui po stomaku. Koliko je on uspeo da
proceni situaciju, bilo je mogue uraditi samo dve stvari: a) zakljuati se u radnoj sobi i ekati da
konano svi otfuraju, ili b) pokuati umiriti sve ostalo, jednog po jednog; a) je svakako bila atrak
tivnija alternativa. Ali, onda poe da razmilja o radnoj sobi. (106)

Suoen sa uporedivom situacijom na kraju Smrti i milosti u Beu, Sigel jednostavno

odlazi, ostavljajui ostale na milost i nemilost pomahnitalog Odibva Indijanca.26 I Maligen
je u iskuenju da uradi neto slino. On takoe posmatra ostale; on je takoe lenj. Ipak na
kraju odluuje da uspostavi red, to zatim i ostvari. Pinon skree panju na njegov izbor,
izmeu ostalog i koliinom prostora posveenom Maligenovom trenutku odluke. Radna
soba nudi privlanu alternativu i u sutini ponavlja u malom Kalistovo povlaenje u stakle
nu batu. Sama injenica da Maligen moe da odabere da uspostavi red i to i ini suprot
stavlja se povrnom fatalizmu koji pojam entropije moe da izazove. U ispitivanju odnosa
24 William M. Plater, The Grim Phoenix. Reconstructing Thomas Pynchon, Bloomington: Indiana University

Press, 1978, str. 139.

25 City of Words, str. 153.
26 Cf. Joseph W. Slade, Thomas Pynchon, New York: Warner Paperback Library, 1974, str. 38.

71

izmeu entropije i opte kulture, Rudolf Arnhajm je istakao povrnu primenu entropije,
naroito u umetnosti:
Sasvim je sigurno da se popularna upotreba pojma entropije promenila. Tokom prethodnog
veka sluila je za dijagnozu, objanjenje i osudu zbog degradacije kulture, a sada prua pozitivno
obrazloenje za minimalistiku umetnost i zadovoljstvo u haosu.27

Sloenost Pinonove prie definitivno pokazuje da njega ne zanima minimalistika

umetnost, a tok zabave koja je ila ka haosu Maligen preokree svojim postupcima na kra
ju. U svakom sluaju, urka nije ni univerzum niti mikrokosmos i Pinon jo jednom ostaje
dosledan naunoj teoriji. Viner tvrdi da u neizolovanim delovima izolovanog sistema
postoje podruja u kojima [...] se moe uoiti opadanje entropije.28 urka jeste jedno takvo
ostrvo, a njena entropija oigledno jeste smanjena.
Do sada smo razmatrali reprezentacijski znaaj Maligenove zabave i Kalistove staklene
bate. Trea oblast znaenja u entropiji uvedena je kada se Sol preko poarnih stepenica
penje do Maligenovog stana. Don Simons uoio je da Pinon ovde parodira biblijsku priu
o Pavlovoj poseti Efesu. U Delima apostolskim 20. 911 pripoveda se kako je mladi po ime
nu Evtih (tj. srean) zaspao tokom Pavlove propovedi i pao sa sprata. Pavle ga je zagrlio
i time povratio u ivot. Potom je nastavio sa svojim govorom do svitanja. Simons tvrdi:
Sol je u Pinonovoj prii ironijska parodija Pavla, i... ne javlja se kao apostol nove hrianske
religije, ve kao predstavnik nove nauke slabljenja i propadanja u dvadesetom veku.29

Sol je parodija Pavla jer je uestvovao u svai uz meusobne napade sa svojom enom,
a ne u propovednikoj diskusiji; uspeo je da spasi samo knjigu koju je ova bacila na njega,
ne ljudsko bie.
Pre nego to krenemo sa daljom analizom Sola, trebalo bi da uzmemo u obzir ire im
plikacije teksta o Pavlu. Ta se pria vrti oko kvaziudotvornog ina, Pavlovog oivljujueg
zagrljaja. Kada ih pr vi put vidimo, i Maligen i Kalisto spavaju i grle objekte, pr vi praznu
bocu ampanjca, a drugi bolesnu pticu. Drugim reima, oni kombinuju elemente Evtiha i
parodije na Pavla. Ali, njihovi zagrljaji su upravo suprotni od oivljujuih. Boca ampanjca,
oigledno, ne prua nikak ve mogunosti, ali Kalisto mazi pticu u pokuaju da je povrati u
ivot. Najsumorniji momenat prie nastupa kada ptica naposletku ugine. Simons smatra
da je Pinonova ponavljajua upotreba broja tri u prii takoe biblijska, budui da izaziva
oekivanje vaskrsnua, ali je ono potom preinaeno u smrt.30 Naravno da vaskrsnue nudi
jednu vrstu zavrnice, drugu stranu medalje od katastrofe. Ali itava poenta Pinonovog
ispitivanja entropije je u tome da podrije apokaliptiku sumornost koja proizlazi iz nje.
27

Rudolf Arnheim, Entropy and Art. An Essay on Disorder and Order, Berkeley: University of California
Press, 1974, str. 1112.
28 The Human Use, str. 23.
29 John Simons, Third Story Man: Biblical Irony in Thomas Pynchons Entropy, Studies in Short Fiction
sv. 14 (1977), str. 92.
30 Simons, str. 92. On istrauje i mogue paralele izmeu Miriam i Bogorodice, ali daleko manje ubedljivo.

72

Sm Sol ostao je uskraen za ugled koji uiva njegov biblijski parnjak. On je kao velika
lutka od krpica (99) i spoj je profesionalne arogancije i nasilnosti. Sa dozom ponosa govori
Maligenu tresnuo sam je i oigledno donosi sa sobom samo rei, a ne Re. Uprkos tome to
tvrdi da je strunjak za komunikaciju, on, ironino, ne moe da razume ta je razbesnelo
njegovu enu. Izgleda da je za njega ljubav kamen spoticanja:
Kad kae nekoj ribi: Ja te volim, sa dve treine toga nema nikakvih problema, u pitanju je
zat voreno kolo. Samo ti i ona. Ali ta runa petoslovna re na kraju, to je ono ega treba da se
uva. Dvosmislenost. Suvinost. Pa ak i irelevantnost. Proputanje. Sve to je buka, ovee. Buka
ti sjebe signal, dovodi do dezorganizacije u tom kolu. (100101)

Biblijska ironija ovde ulazi u senku teorije komunikacije. Pavle je oiveo Evtiha pomou
ina ljubavi, a ta re za Sola predstavlja ozbiljan problem. Toliko je lukava, toliko ometa njegov
signal da postaje jasna opscenost (petoslovna re). Poput Kalista i Obad, Sol takoe
veruje u red. I on brine o tome kako da iskljui bilo kak vu smetnju tehnikoj perfekciji. I jo
jednom se vraamo prostoj analogiji izmeu elektronskog signala i govornog ina. Uprkos
svojoj teorijskoj strunosti, Sol je izgubio u raspravi sa Miriam (o kibernetici). On sm slui
se nepovezanim jezikom punim slenga i tehnikih argona, a kada Maligen pokuava da
kae neto, takoe ispoljava veliku koliinu buke (u vidu uzreica, potapalica i sl.).
Dok se uzvici ove dvojice pojaavaju, entropija u njihovom razgovoru raste sve dok na
kraju Sol ne prekine Maligena odsenim doavola s tim. Naravno, komino je videti jed
nog teoretiara komunikacije kako upada u kliee i uzvikuje, a na kraju uutkuje. Ali, ova
epizoda nosi ironijske implikacije koje se ire na itavu priu. U teoriji komunikacije, entro
pija je mera neefikasnosti signala.31 Prema tome, to je vei um ili to su govorni inovi
manje koherentni, to njihova entropija vie raste. Zapravo, meu likovima Pinonove prie
nema nijednog koji pokazuje da je u stanju da uestvuje u dijalogu. Kalisto i Obad koriste
ture i skraene izraze, kao da tedljivo uvaju njihovo znaenje. Maligenovi gosti slue se
kratkim frazama koje ine interne ale ili argon (vreme je za travu, ovee). Pria o pija
nisti koju Krinklz pria devojci je besmislena. Povike mornara moemo nazvati bukom, ak
i pogrenom upotrebom, budui da stan nije, barem u tehnikom smislu, bordel. Osim
Maligenove i Solove diskusije koja se pretvara u tiinu, u prii postoji samo jo jedan raz
govor koji koliko-toliko traje. On se odvija pred kraj, kada Djuk izlae teoriju o modernom
dezu. Na prvi pogled sasvim racionalna, teorija dovodi do apsurdnih rezultata jer muzi
ari poinju da sviraju bez zvuka. Prema tome, ironija koju je Pinon usmerio konkretno ka
Solu, naruava jo jedan od pokuaja da se uspostavi red i unosi sumnju u kapacitet dija
loga za smislenu komunikaciju.
Tokom prie, Pinon ispituje tri nivoa znaenja u osnovnom konceptu entropije i koristi
razliite metode ironije kako bi kritikovao implikacije ili primenljivost ova tri nivoa. Prva de
finicija obezbeuje oruje za napad na pomodnu letargiju gostiju na urki. Trea daje Pino
nu priliku da satirizuje dijalog. etvrta mu omoguava da preispituje Kalistov onemoali
31

Arnhajm je kritikovao primenu entropije na teoriju komunikacije, smatrajui da sadri mnot vo in

ternih kontradikcija (Entropy and Art, str. 1920). Pinon se u prii izgleda slui jednostavnim pojmom
neefikasnosti.

73

intelektualizam. On je podjednako inertan koliko i gosti sa zabave, a Obad je ta koja donosi

odluku i razbija prozor na kraju. Don Simons je temu prie opisao kao zamenu univerzal
nog reda univerzalnim haosom, ali to zvui kao da je Entropija delo kosmikih razmera.32
Pinon ni u jednom trenutku ne podrava apokaliptini ton i ak na kraju ostavlja namernu
dvosmislenost. Prema Simonsu, Obadin in na kraju predstavlja gest oaja, ali to je tako
samo iz njene perspektive. Jednako ga moemo posmatrati kao gest slobode koji za ne
posredan rezultat ima oslobaanje nje i Kalista iz staklenika.
Razmatranje prie do sada je bilo fokusirano na relativno tradicionalne tehnike kao to
su aluzije, kontrasti, paralelizmi i ironija u pripovedanju. Posveivanjem prie naunom
konceptu i ispitivanjem razliitih znaenja Pinon u stvari pobuuje itaoca da obrati pa
nju na razliite oblike poretka. Zaista, red je moda i osnovna tema ove prie. Nezavisno
od neke konkretne satirine namere, narativne tehnike koje smo do sada ispitivali iziskuju
inteligentno, nepristrasno, detaljno ispitivanje od strane itaoca uopte. Ne udi, prema
tome, to se Pinonov najekstenzivniji narativni metod istie, naroito imajui u vidu da je
ovde jo jedna vrsta umetnosti primenjena na knjievnost. U pitanju je muzika.
Entropija sadri veliki broj aluzija na muziare i muzike tehnike. Ima tu informacija o
ploama, zatim aluzija na Lili Marlen, Saru Von, Don ovanija (Pinon citira ariju kako bi
ismejao balavljenje andora Rodasa), Krinklzova pria verovatno je neslana ala na raun
Dejva Brubeka, a pominju se i et Bejker i Mingus, izmeu ostalih. Na jednostavnom ver
balnom nivou muzika ispunjava grau prie. Dve muzike teme ispitane su neto detaljnije.
O Prii o vojniku ve smo govorili. Druga je Djukova teorija, proistekla iz Deri Maligenove
Ljubavi na prodaju. Ono to fascinira Djuka je Maligenova eksperimentalna tehnika. Ma
ligen je 1952. poeo da vodi kvartet bez klavira, a koji su sainjavali saksofon, truba, bubanj
i bas.33 Odsustvo klavira bila je iznenaujua karakteristika, a ona je u snanoj vezi sa Priom
Stravinskog. Obojici je svakako svojstven dez, budui da dela Stravinskog sadre regtajm
sekciju. U Pinonovoj prii, Djuk tvrdi da je pri improvizaciji potrebno zamiljati korenske
akorde. Do ovog trenutka, njegova teorija zvui verodostojno, ali je on zatim dovodi do
krajnjih granica, zakljuujui da se, naposletku, mora zamiljati sve. Kada kvartet pokua
da to sprovede u praksi, rezultat je apsurdan prizor beujnog performansa koji postaje
haotian, jednom jer ispadaju iz ritma, drugi put jer sviraju u razliitim tonalitetima! Kao
to Kalisto i Obad nesvesno izvode delove Prie o vojniku, kvartet Djuka di Anelisa prati
do apsurda eksperimentalizam Derija Maligena. I jo jednom, ponuen nam je ideal po
retka (ili forme), kako bi se pokazao kao neizvodljiv.
Osim to uvruje odreene muzike teme, struktura Entropije oslanja se u velikoj
meri na tehniku fuge, termin koji se i pojavljuje nekoliko puta u tekstu. Jedna od prepo
znatljivih karakteristika fuge je upotreba kontrapunkta, koji se u prozi moe javiti u vidu
ritmikog kontrasta.34 U sutini, kontrast postoji izmeu dva stana Maligenovog i Kalisto
vog, a narativ se kree od jednog ka drugom tako da se razlike i slinosti jasno uoavaju.
Na primer, i Maligen i Kalisto bude se nakon odmora u istoj pozi, ali elektrina buka u
prizemlju u snanom je kontrastu u odnosu na zvuke prirode iz Kalistove staklene bate.
32

Simons, str. 89.

Leonard Feather, The Encyclopedia of Jazz, London: Quartet Books, 1978, str. 344b345a.
34 Tehniki detalji su iz Willi Apel, The Har vard Dictionary of Music, London: Heinemann, 1944, str. 285.
33

74

ak i fiziko pozicioniranje stanova odgovara, kao to su ve primetili Redfild i Hejz, tam

panom rasporedu linija u notnom sistemu.35 Kalisto, Maligen i Sol nude nam tri mogua
glasa i, nakon to su redom predstavljeni, Pinon moe da preplie ove glasove. Kalisto, na
primer, dri dugaak govor koji je u otroj suprotnosti sa haotinim, fragmentarnim razgo
vorom na urki. Ali zatim, kako se njegova razmiljanja udaljavaju od osnovnog cilja buka
se sve vie uvlai u njih, sve dok, poput Sola, ne nestane u tiini. Kalistov diktat, Solov raz
govor i Djukova teorija predstavljaju jasne ekvivalente ekspoziciji, tako da su razliite di
menzije entropije buk valno orkestrirane zajedno. Unutar ovih razliitih tema javljaju se i
drugi zvuci, i to od kie spolja, dolaskom drugih likova i ploe koja se puta na urki. Oni
korespondiraju epizodama fuge, ali predstavljaju i pretnju Pinonovom superpozicionira
nom poretku.
Ako je osnovna tema prie kontrast red/haos, Kalistov stan oigledno predstavlja prvo.
Svi elementi su harmonino usklaeni, a Obad personifikuje tu harmoniju. Samo njeno ime
je aluzija na muziku formu, a njen identitet definisan je oblikom zvuka (94). Kada miluje
biljku u stanu, Pinon na slian nain to izraava muzikim terminima:
U staklenoj bati Obad je stajala odsutno gladei granice mlade mimoze, oslukujui motiv
strujanja biljnog soka, napornu i neobjanjenu anticipatornu temu tih lomnih ruiastih cveto
va koji, kau, obezbeuju plodnost. Ta muzika uzdizala se u zamrenoj ornamentici: arabeske
reda koje su se poput fuga takmiile sa improvizovanim neskladima urke na spratu nie, koji
su povremeno dostizali vrhunac u stecitu dveju krivulja i karnisima buke. (102) [moje isticanje]

Trea re (staklena bata, tj. hothouse u originalnom tekstu Prim. prev.) polazi od
homofona iz prethodnog pasusa (hoorhouse [kur varnica, kako stoji u prevodu prie
kojim se ovde sluimo Prim. prev.]) i prolazi kroz ogroman kontrast izmeu harmonije i
nesklada. Ove dve reenice zapravo imitiraju svoj lirski subjekat pomou glagolskih pride
va, ponovo nasuprot fragmentiranom govoru iz prethodnog paragrafa. Ispada kao da bi
nered buk valno prekinuo Obadino postojanje.
Nasuprot tome, buka na Maligenovoj zabavi pribliava se kreendu, ali kreendo ne
dolazi, poto Maligen uspostavlja nekakav red. To e vratiti partijae u njihovo prvobitno
stanje (iznurenosti), ali ne i razreiti priu. urka je, kako nam je reeno, na pragu treeg
dana (107). Konana odluka poiva na Obad. Ona razbija prozor i nakon zvunog praska
vraa se Kalistu,
da sa njim saeka trenutak u kome e biti postignuta ravnotea, kada e 37 stepeni Farenhajta
ovladati i napolju i unutra, i kada e kolebljiva, neobina dominanta njihovih zasebnih ivota
zauvek prei u tonik tame i finalno odsustvo svakog pokreta. (107108)

Dok reenice nestaju u diminuendu, kraj prie poziva na itaoevo shvatanje forme u
njenom razreenju, iako je zapravo trenutak razreenja u budunosti i dogodie se tek na
kon to se delo zavri, kao u etiri kvarteta T. S. Eliota. Muzika metafora preseca razliita
meusobno povezana polja senzacija ravnotee, temperature i svetla koje e nestati.
35

Redfield i Hays, str. 51. itavo moje ispitivanje strukture fuge u prii dugujem njihovom lanku.

75

Meutim, metafora pre svega poiva na predstavi mirovanja. Formalno gledano, pria je
poela sa mirovanjem i na kraju mu se vraa. U tom smislu ini se zadovoljavajue sime
trina. Ali, budui da je muzika nekonceptualno sredstvo, upotreba muzike pri stvaranju
forme prie ne nosi sa sobom nikak ve epistemoloke implikacije. Uprkos onome to tvrde
Plater i drugi kritiari, pria ne afirmie nita.
Entropija se bavi ispitivanjem razliitih ideja ureenosti i nereda na nain koji ini lo
ciranje Pinonove take gledita veoma tekim. Poto je muzika naravno neverbalna, ona
je idealno sredstvo kojim Pinon vezuje priu tako da ne ostaje posveen niti jednom od
stanovita. Sa zbunjujuom temeljnou ironizuje sve teorije koje su predloene, to ini
ponekad da njegov metod izgleda potpuno negativan. Meutim, jedan Solov komentar
nagovetava izlaz iz ove dileme. Miriam je uznemirena zbog toga to se kompjuteri pona
aju poput ljudi, ali Sol jednostavno obre ovu analogiju i sugerie da se ljudi ponaaju kao
kompjuteri. U prii koja je toliko fokusirana na analogije i implikacije, Pinon u stvari pred
lae oprez u izvoenju zakljuaka. Kalistov intelektualni poduhvat ini verovatno najzna
ajniji deo u temi ove prie i u vezi s tim predlog Norberta Vinera je direktno relevantan.
Odgovarajui na pitanje da li drugi zakon termodinamike vodi ka pesimizmu, on navodi
da ishod
zavisi od znaaja koji pridajemo univerzumu u globalu s jedne strane, i ostrvima lokalnog sma
njivanja entropije koja u njemu nalazimo, s druge strane.36

Drugim reima, to je stvar perspektive. Slino tome, Pinonova pria namee relativi
stiko gledite i itaocu, koji se protivi krajnjoj razreujuoj izvesnosti ili jednom definitivnom
moralnom pravcu. Razliiti aspekti forme osvetljavaju i ispituju razliita znaenja entropije,
dok razliita znaenja entropije osvetljavaju razliite aspekte forme.
Izvornik: David Seed, Order in Thomas Pynchons Entropy, u: The Journal of Narrative Technique,
sv. 11, br. 2 (prolee 1981), str. 135153.

(Sa engleskog prevela Ljubica ljuki Tucakov)

36

The Human Use, str. 25.

76