Knjiga Odvojeno

Matematicka analiza 1 i 2
Predavanja i zbirka zadataka
May 17, 2016
2
PREDGOVOR
Predavanja su namenjena studentima koji polazu ispite iz predmeta Matematicka
analiza 1 i Matematicka analiza 2. Materijal je u nastajanju, iz nedelje u nedelju se
dodaju novi sadrzaji, moguce su i izmene u prethodno unesenom tekstu, a takode
su moguce slovne i druge greske. Studenti su u obavezi da konsultuju dodatnu, dole
navedenu literaturu, koju je moguce naci u biblioteci Fakulteta.
1. Dusan Adnadevic i Zoran Kadelburg, Matematicka analiza I, Naucna knjiga,
Beograd, 1990.
2. L. D. Kudrijavcev, Kurs matematicke analize I, Visa skola, Moskva, 1981 (na
ruskom).
c, Uvod u matematicku analizu, I deo, Prirodno-matematicki fakul3. Dusan Ciri
tet, Nis, 2008.
Sadr
zaj
1 Uvod
1.1 Relacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2 Funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.3 Grupoid, grupa, prsten i polje . . . . . . . . . .
1.4 Polje realnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . .
1.5 Neke posledice aksioma uredenog polja . . . . .
1.6 Neki vazniji podskupovi skupa realnih brojeva .
1.7 Ekvivalenti i posledice aksiome neprekidnosti .
1.8 Prosireni skup realnih brojeva . . . . . . . . . .
1.9 Tacka nagomilavanja skupa.
Bolcano-Vajerstrasova teorema za skupove . . .
2 Nizovi
2.1 Pojam granicne vrednosti realnog niza i osobine
2.2 Monotoni nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3 Broj e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.4 Bolcano-Vajerstrasova teorema za nizove . . . .
2.5 Kosijev kriterijum konvergencije nizova . . . . .
2.6 Delimicne granice niza.
Limes superior i limes inferior niza . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
7
7
11
17
24
25
29
33
48
. . . . . . . . . . . .
48
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
51
51
75
81
86
87
. . . . . . . . . . . .
88
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
3 Grani
cne vrednosti funkcija
3.1 Pojam granicne vrednosti funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2 Osobine granicnih vrednosti funkcija . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3 Kosijev kriterijum egzistencije granicne vrednosti funkcije . . . .
3.4 Granicna vrednost slozene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.5 Granicna vrednost monotone funkcije . . . . . . . . . . . . . . .
3.6 Neprekidnost i tacke prekida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.7 Neke osobine funkcija neprekidnih u tacki . . . . . . . . . . . . .
3.8 Neke osobine funkcija neprekidnih na segmentu . . . . . . . . . .
3.9 Monotone funkcije i neprekidnost. Neprekidnost inverzne funkcije
3.10 Neprekidnost elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.11 Asimptotske oznake O, o i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
113
113
125
142
144
153
156
162
164
168
174
181

SADRZAJ
4
4 Diferenciranje realnih funkcija jedne realne promenljive
4.1 Izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2 Diferencijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3 Geometrijska interpretacija izvoda i diferencijala . . . . . .
4.4 Pravila diferenciranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5 Izvodi viseg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6 Osnovne teoreme diferencijalnog racuna . . . . . . . . . . .
4.7 Lopitalova pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.8 Tejlorova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.9 Ispitivanje monotonosti i nalazenje
ekstremnih vrednosti funkcije pomocu izvoda . . . . . . . .
4.10 Konveksne i konkavne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . .
5 Neodredeni integral
5.1 Denicija neodredenog integrala i osnovna
5.2 Smena promenljive . . . . . . . . . . . . .
5.3 Parcijalna integracija . . . . . . . . . . . .
5.4 Integracija racionalnih funkcija . . . . . .
5.5 Integracija trigonometrijskih funkcija . . .
5.6 Integracija iracionalnih funkcija . . . . . .
svojstva
. . . . .
. . . . .
. . . . .
. . . . .
. . . . .
6 Odredeni integral
6.1 Denicija odredenog integrala.
Ogranicenost integrabilnih funkcija . . . . . . . .
6.2 Gornje i donje Darbuove sume. Osnovna teorema
6.3 Integrabilnost neprekidnih i monotonih funkcija .
6.4 Osobine odredenog integrala . . . . . . . . . . . .
6.5 Prva teorema o srednjoj vrednosti . . . . . . . .
6.6 Integrabilnost deo po deo neprekidnih funkcija .
6.7 Odredeni integral sa promenljivom
gornjom granicom . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.8 Smena promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.9 Parcijalna integracija . . . . . . . . . . . . . . . .
6.10 Druga teorema o srednjoj vrednosti . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
197
197
202
205
210
220
230
241
250
. . . . . 266
. . . . . 274
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
295
295
295
296
298
298
309
319
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
319
325
336
341
351
353
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
356
368
372
373
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
377
377
397
414
437
2 Funkcije
2.1 Granicne vrednosti i neprekidnost funkcije . . . . . . . . . . . . . . .
2.2 Izvod funkcije i primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3 Lopitalove teoreme i Tejlorova formula . . . . . . . . . . . . . . . . .
449
449
476
497
1 Nizovi
1.1 Osnovne osobine konvergentnih nizova . .
1.2 Monotoni i drugi karakteristicni nizovi . .
1.3 Broj e i neki znacajni nizovi . . . . . . . .
1.4 Delimicne granice niza i Stolcova

teorema
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

SADRZAJ
2.4
Ispitivanje toka funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 523
Literatura
535
SADRZAJ
Glava 1
Uvod
1.1
Relacije
Definicija 1.1. Neka su X i Y dva neprazna skupa. Svaki podskup X Y

zove se binarna relacija iz X u Y . Ako je X = Y , onda cemo reci da je binarna
relacija na skupu X.
Ako je X Y i ako za x X i y Y vazi (x, y) , onda kazemo da su
elementi x i y u relaciji i pisemo xy.
Definicija 1.2. Neka je binarna relacija na skupu X.
Za kazemo da je refleksivna ako za svako x X vazi xx.
Relacija je simetricna ako za sve x, y X vazi implikacija:
xy = yx.
Relacija je antisimetricna ako za sve x, y X vazi implikacija:
xy yx = x = y.
Relacija je tranzitivna ako za sve x, y, z X vazi implikacija:
xy yz = xz.
Definicija 1.3. Binarna relacija na skupu X je relacija ekvivalencije ako je reeksivna, simetricna i tranzitivna.
Primeri 1.4. (i) Relacija jednakosti na ma kom nepraznom skupu je relacija ekvivalencije.
(ii) Relacija paralelnosti u skupu svih pravih u prostoru je relacija ekvivalencije.
Definicija 1.5. Binarna relacija na skupu X je relacija poretka ili relacija uredenja
ako je reeksivna, antisimetricna i tranzitivna.
Za elemente x, y X kazemo da su uporedivi ako je xy ili yx. Ako su svaka
dva elementa skupa X uporediva relacijom poretka , onda kazemo da je relacija
7
Glava 1. Uvod
totalnog (potpunog) poretka ili da je relacija linearnog uredenja, dok za skup X u

tom slucaju kazemo da je lanac ili totalno (potpuno) ureden skup, ili da je linearno
ureden skup. Ako svi elementi skupa X nisu uporedivi, onda kazemo da je skup X
delimicno ureden skup relacijom .
Delimicno ureden skup moze biti sastavljen od lanaca.
Primeri 1.6. (i) Relacija je relacija totalnog poretka na skupu R. Zaista,
1) (x R)(x x) (reeksivnost);
2) (x, y R)(x y y x = x = y) (antisimetricnost);
3) (x, y, z R)(x y y z = x z) (tranzitivnost);
4) (x, y R)(x y y x) (svaka dva elementa su uporediva).
Zbog vaznosti ove relacije, uobicajena oznaka za relaciju poretka je .
(ii) Neka je X proizvoljan skup. Relacija inkluzije na partitivnom skupu skupa
X, P(X), je relacija poretka, jer vazi:
1) (A P(X))(A A) (reeksivnost);
2) (A, B P(X))(A B B A = A = B) (antisimetricnost);
3) (A, B, C P(X))(A B B C = A C) (tranzitivnost).
Ako je X = , onda je P(X) jednoclan skup, P(X) = {}, pa je ocigledno
relacija totalnog uredenja. Ako je pak skup X jednoclan, onda je P(X) = {, X},
pa je opet relacija totalnog poretka. U svim drugim slucajevima, tj. kada X ima
barem dva elemenata, relacija inkluzije je relacija delimicnog uredenja. Na primer,
ako je X = {a, b}, onda za skupove A = {a} i B = {b} vazi da niti je A B, niti
B A, tj. A i B nisu uporedivi relacijom .
(iii) U skupu prirodnih brojeva N posmatramo relaciju deljivosti | :
x|y (k N) y = kx, x, y N.
Ovo je relacija delimicnog poretka na skupu N. Zaista
1) (n N)(n = 1 n) = (n N)(n|n) (reeksivnost);
2) Neka su n, m N i neka n|m i m|n. Tada postoje k1 , k2 N tako da je
m = k1 n i n = k2 m. Odavde sledi m = k1 k2 m i s obzirom da su k1 , k2 N,
zakljucujemo da je k1 = k2 = 1. Stoga je m = n. Prema tome, relacija deljivosti je
antisimetricna.
3) Neka su n, m, l N i neka n|m i m|l. To znaci da postoje k1 , k2 N tako da
je m = k1 n i l = k2 m, i prema tome, l = k1 k2 n. Kako je k1 k2 N, iz jednakosti
l = k1 k2 n sledi n|l. Ovim smo pokazali da je relacija deljivosti tranzitivna.
Buduci da niti 2|3, niti 3|2, ovo nije relacija totalnog poretka.
Relacija deljivosti na skupu Z denisana sa:
m|l (k Z) l = km, m, l Z
nije relacija poretka, jer nije antisimetricna. Zaista, 2|(2) i 2|2, ali nije 2 = 2.
1.1. Relacije
Neka je na skupu X data relacija poretka i neka je A X. Za elemenat

m X kazemo da je gornja granica ili majoranta skupa A ako za svako a A vazi
a m. Za elemenat n X kazemo da je donja granica ili minoranta skupa A ako
za svako a A vazi n a.
Ako postoji gornja granica skupa A koja pripada skupu A, onda se ona zove
maksimum skupa A i obelezava sa max A. Za donju granicu skupa A koja pripada
skupu A kazemo da je minimum skupa A i obelezavamo je sa min A.
Na primer, ako posmatramo uredenje iz Primera 1.6 (i) i skup A = (0, 1], onda
je 1 gornja granica skupa A i pripada skupu A, pa je max A = 1. Medutim skup
B = [0, 1) nema maksimum, jer skup gornjih granica skupa B je interval [1, +)
i nijedna gornja granica skupa B ne pripada skupu B. Primetimo jos da skup A
nema minimum, dok je min B = 0.
Ako skup A ima maksimum, onda je on jedinstven. Zaista, neka su m1 i m2 dva
maksimuma skupa A. To znaci da su m1 i m2 gornje granice skupa A i da pripadaju
skupu A. Iz cinjenice da je m2 gornja granica skupa A i da m1 A sledi m1 m2 ,
dok iz cinjenice da je m1 gornja granica skupa A, a m2 A, sledi m2 m1 . Prema
tome, m1 = m2 .
Slicno se dokazuje da je minimum skupa, ukoliko postoji, jedinstven.
Za skup A kazemo da je ogranicen odozgo (odozdo) ako ima barem jednu gornju
(donju) granicu. Skup A je ogranicen ako je odozdo i odozgo ogranicen.
Ako skup gornjih granica skupa A ima minimum, onda se taj elemenat zove
supremum skupa A i obelezava sa sup A. Ako posmatramo uredenje iz Primera 1.6
(i), onda mozemo raci da je supremum najmanja medu svim gornjim granicama
skupa A-govoricemo jednostavno da je supremum skupa A najmanja gornja granica
skupa A.
Ako skup donjih granica skupa A ima maksimum, onda se taj elemenat zove
infimum skupa A i obelezava sa inf A. U slucaju uredenja iz Primera 1.6 (i) mozemo
reci da je inmum skupa A najveca donja granica skupa A.
Prema tome, elemenat b X je supremum skupa A, b = sup A, ako i samo vaze
sledeca dva uslova:
(s1 ) (a A)(a b);
(s2 ) (a A)(a c) = b c.
Uslov (s1 ) znaci da je b gornja granica skupa A, a uslov (s2 ) znaci da za proizvoljnu
gornju granicu c skupa A vazi b c.
Elemenat b X je infmum skupa A, b = inf A, ako i samo ako vaze sledeca dva
uslova:
(i1 ) (a A)(b a);
(i2 ) (a A)(c a) = c b.
Iz denicije sledi da ako postoji supremum (inmum) skupa A, onda je jedinstven.
Napomenimo da maksimum (minimum) skupa A postoji ako i samo ako postoji
supremum (inmum) skupa A koji jos i pripada skupu A. Zaista, neka je m maksimum skupa A. Tada je m gornja granica skupa A i m A. Prema tome, vazi
uslov (s1 ) i ako je c proizvoljna gornja granica skupa A, onda buduci da m A sledi
10
Glava 1. Uvod
m c, pa je zadovoljen i uslov (s2 ). Dakle, m je supremum skupa A koji pripada

skupu A. Obrnuto, pretpostavimo da je m = sup A i m A. Tada je m gornja
granica skupa A koja pripada skupu A, pa je m = max A.
Na primer, posmatrajmo opet uredenje iz Primera 1.6 (i) i skupove A = (0, 1] i
B = [0, 1). Skup gornjih granica i za jedan i za drugi skup je interval [1, +). Ovaj
skup ima minimum, to je 1, pa je sup A = sup B = 1. Kao sto smo vec uocili skup
A ima maksimum, to je 1 (supremum skupa A pripada skupu A), dok skup B nema
maksimum (supremum skupa B ne pripada skupu B).
Prema tome, maksimum skupa (ukoliko postoji) je i supremum skupa, dok obrnuto u opstem slucaju ne vazi. Samo supremum skupa koji pripada skupu je maksimum skupa.
Primeri 1.7. (i) Posmatrajmo skup X = R \ {3}, relaciju iz Primera 1.6 (i)
i skup A = {x R : x < 3} = (, 3). Skup gornjih granica skupa A je skup
{x R : 3 < x} = (3, +), a ovaj skup nema minimum, pa ne postoji supremum
skupa A.
(ii) Neka je X dati skup. U odnosu na relaciju inkluzije imamo da je svaki podskup
partitivnog skupa P(X) ogranicen odozgo, naime, skup X je gornja granica.
Neka su A1 , . . . , An X i A = {A1 , . . . , An }. Tada je u odnosu na relaciju
inkluzije
sup A = A1 An i inf A = A1 An .
(iii) Neka je A = {n1 , n2 , . . . , nk } N. U odnosu na relaciju deljivosti | imamo da
je
sup A = N ZS{n1 , n2 , . . . , nk } i inf A = N ZD{n1 , n2 , . . . , nk }.
Za x, y X pisacemo da je x < y ako je x y i x = y. Umesto x < y pisacemo
jos i y > x.
Ako je relacija totalnog poretka na skupu X, onda je negacija uslova x < y
ekvivalentna uslovu y x: (x < y) y x. 1
Neka je relacija totalnog poretka na skupu X i neka je A X. Za elemenat
b X vazi b = sup A ako i samo ako su ispunjena sledeca dva uslova:
(s1 ) (a A) a b;
(s2 ) (b < b)(a A) b < a.
Da bismo dokazali prethodnu ekvivalenciju, pretpostavimo najpre da je b =
sup A. Tada vazi uslov (s1 ) i dokazimo da vazi uslov (s2 ). Pretpostavimo suprotno,
tj. da vazi negacija:
(b < b)(a A) b < a.
Ovo je ekvivalentno uslovu:
(b < b)(a A)(b < a).
1
Zaista, (x < y) (x y x = y) (x y) x = y, a iz (x y) x = y, buduci
da je relacija totalnog poretka, sledi y x.
Obrnuto, pretpostavimo da je y x. Dokazimo da vazi (x < y). Pretpostavimo suprotno, da
je x < y, tj. x y i x = y. Kako je relacija antisimetricna, iz y x i x y sledi x = y, sto je
apsurd . Prema tome, y x povlaci (x < y).
1.1. Funkcije
11
Prema tome, postoji b < b tako da za svako a A vazi a b , tj. b je gornja

granica skupa A za koju ne vazi relacija b b . Ovo je u suprotnosti sa tim da
je b, kao supremum skupa A, minimum skupa gornjih granica skupa A. Dobijena
protivurecnost dokazuje da vazi uslov (s2 ).
Obrnuto, pretpostavimo da vaze uslovi (s1 ) i (s2 ). Neka je c X gornja granica
skupa A. Tada vazi b c, jer u protivnom bi bilo c < b pa bi prema uslovu (s2 )
postojao elemenat a A takav da je c < a, sto je u suprotnosti sa tim da je c gornja
granica skupa A. Prema tome, ispunjeni su uslovi (s1 ) i (s2 ), pa je b = sup A.
Slicno, ako je relacija totalnog poretka na skupu X i A X, za elemenat
b X vazi b = inf A ako i samo ako su ispunjena sledeca dva uslova:
(i1 ) (a A) b a;
(i2 ) (b > b)(a A) a 0)(a A) b < a.
Uslov (s2 ) je ekvivalentan uslovu (s2 ). Zaista, ako uzmemo da je b = b , onda
je uslov b 0.
Slicno, ako je relacija linearnog uredenja na skupu R i A R, tada je b = inf A
ako i samo ako su ispunjena sledeca dva uslova:
(i1 ) (a A) b a;
(i2 ) ( > 0)(a A) a < b + .
1.2
Funkcije
Neka su X i Y neprazni skupovi. Preslikavanje (funkcija) skupa X u skup

Y je svako pravilo (propis, dogovor) f kojim se svakom elementu skupa X dodeljuje ta
cno jedan elemenat skupa Y . Ako je f preslikavanje skupa X u skup Y
pisacemo f : X Y . Osim termina funkcija, ili preslikavanje, koriste se i termini
pridruzivanje ili korespondencija. Elemenat x X se obicno naziva original (lik),
a y Y njegova slika, i pri tom pisemo y = f (x). Kazemo jos i da je x nezavisno
promenljiva ili argument, a y zavisno promenljiva.
Ovo nije stroga matematicka denicija funkcije, buduci da ukljucuje pojmove
pravilo (propis, dogovor) koje nismo prethodno denisali. Sledi stroga matematicka
denicija pojma funkcije koja se zasniva na pojmu skupa.
Definicija 1.8. Neka su X i Y neprazni skupovi. Podskup f Dekartovog proizvoda
X Y koji zadovoljava uslove
(i) (x X)(y Y ) (x, y) f ,
(ii) (x X)(y1 , y2 Y )((x, y1 ) f (x, y2 ) f = y1 = y2 ),
zovemo preslikavanje (funkcija) f skupa X u skup Y .
Prema tome, funkcija f skupa X u skup Y je (binarna) relacija iz X u Y sa
osobinama (i) i (ii). Umesto (x, y) f pisemo y = f (x), skup X zovemo domen (ili
oblast definisanosti), a skup Y zovemo kodomen funkcije f .
12
Glava 1. Uvod
Uslov (i) ove denicije govori o tome da svaki elemenat x X moze biti original
za funkciju f , dok uslov (ii) govori o jednoznacnosti (dobroj denisanosti) funkcije
f , tj. da jednom originalu odgovara tacno jedna slika.
Kada je jasno koji su domen i kodomen funkcije, govoricemo jednostavno o
funkciji x 7 f (x), isticuci time original i njegovu sliku.
Ako je A X, slika skupa A funkcijom f , u oznaci f (A), je skup svih onih
elemenata iz Y koji su slika nekih elemenata iz A, tj.
f (A) = {f (x) | x A}.
Definicija 1.9. Dve funkcije f1 : X1 Y1 i f2 : X2 Y2 su jednake ako su
ispunjeni sledeci uslovi:
(i) X1 = X2 ,
(ii) Y1 = Y2 ,
(iii) (x X1 )f1 (x) = f2 (x)
(f1 i f2 za bilo koji original imaju iste slike).
Definicija 1.10. Za dve funkcije f1 : X1 Y1 i f2 : X2 Y2 , ako je:
(i) X1 X2 ,
(ii) Y1 Y2 ,
(iii) (x X1 )f1 (x) = f2 (x),
onda kazemo da je f1 restrikcija (suzenje) funkcije f2 , a da je f2 ekstenzija (produzenje)
funkcije f1 . Ako je pri tom Y1 = Y2 , onda pisemo f1 = f2 |X1 .
Definicija 1.11. Za funkciju f : X Y kazemo da je 1-1 (injektivna, injekcija)
ako razlicitim originalima x1 , x2 X uvek odgovaraju razlicite slike, tj. ako vazi
implikacija:
(x1 , x2 X)(x1 = x2 = f (x1 ) = f (x2 )).
(1.1)
Drugim recima, funkcija f je 1-1 ako ne postoje dva razlicita elementa skupa X koji
imaju istu sliku.
S obzirom na zakon kontrapozicije za implikaciju:
(p = q) (q = p),
zakljucujemo da je uslov (1.1) ekvivalentan sledecem:
(x1 , x2 X)(f (x1 ) = f (x2 ) = x1 = x2 ).
(1.2)
Prema tome, funkcija f : X Y je 1-1 ako vazi uslov (1.2), tj. ako iz jednakosti
slika sledi i jednakost odgovarajucih originala.
Definicija 1.12. Za funkciju f : X Y kazemo da je na (surjektivna, surjekcija)
ako
(y Y )(x X) y = f (x).
Drugim recima, funkcija f : X Y je surjekcija ako je f (X) = Y .
1.2. Funkcije
13
Definicija 1.13. Funkcija f : X Y je bijektivna (bijekcija) ako je injektivna i

surjektivna.
Primer 1.14. (i) Funkcija f1 : R R data sa f1 (x) = x2 nije ni injekcija (jer
f1 (2) = f1 (2) = 4) ni surjekcija (jer f1 (x) = 1 za svako x R).
(ii) Neka je R+ = {x R | x 0} i funkcija f2 : R+ R data sa f2 (x) = x2 , tj.
f2 = f1 |R+ . Fukcija f2 je 1-1, ali nije na.
(iii) Ako isti analiticki izraz denise funkciju f3 : R R+ , onda f3 nije 1-1, ali
je na.
(iv) Na kraju, restrikcija f4 : R+ R+ funkcije f1 je bijekcija.
(v) Neka je R = {x R | x 0} i f5 : R R+ funkcija data takode sa
f5 (x) = x2 , onda je f5 bijekcija.
Ako je f : X Y funkcija i B Y . Inverzna slika skupa B funkcijom f , u
oznaci f 1 (B), je skup svih elemenata iz X koji se funkcijom f preslikavaju u skup
B:
f 1 (B) = {x X | f (x) B}.
Jasno, f 1 (Y ) = X.
Primer 1.15. Neka je X = {1, 2, 3, 4, 5}, Y = {a, b, c, d, e, g} i funkcija f : X Y
data sa
(
)
1 2 3 4 5
f=
.
a a a g g
Za A = {1, 2} X i B = {d, e, g} Y vazi f (A) = {a}, f 1 (B) = {4, 5},
f 1 (f (A)) = {1, 2, 3} i f (f 1 (B)) = {f }. Dakle, A $ f 1 (f (A)) i f (f 1 (B)) $ B.
f(A)
c
d
-1
e B
g
f (B) 4
Primer 1.16. Ako je f1 : R R funkcija iz Primera 1.14, onda je f1 (R+ ) = R+ ,

f11 (R+ ) = R i f11 (R ) = {0}. Sledi f11 (f1 (R+ ))) = R i f1 (f11 (R )) = f1 ({0}) =
{0}. Prema tome, R+ $ f11 (f1 (R+ ))) i f1 (f11 (R )) $ R .
Tvrdenje 1.17. Neka je f : X Y .
(1.17.1) Za svaki podskup A skupa X vazi A f 1 (f (A)).
(1.17.2) Funkcija f je injekcija ako i samo ako za svaki podskup A skupa X vazi
A = f 1 (f (A)).
14
Glava 1. Uvod
Dokaz. (1.17.1): Neka je x A. Tada f (x) f (A), tj. elemenat x se funkcijom f

preslikava u skup f (A) i zato x f 1 (f (A)). Prema tome, A f 1 (f (A)).
(1.17.2): Pretpostavimo da je f injekcija. Da bismo dokazali da je A = f 1 (f (A)),
na osnovu (1.17.1), dovoljno je dokazati inkluziju f 1 (f (A)) A. Neka je x
f 1 (f (A)). Tada f (x) f (A), te postoji a A tako da je f (x) = f (a). Kako je f
injekcija, sledi x = a, i zato x A. Prema tome, f 1 (f (A)) A.
Obrnutu implikaciju, tj. tvrdenje da injektivnost funkcije f sledi iz cinjenice
da je A = f 1 (f (A)) za svaki podskup A skupa X, dokazacemo kontrapozicijom.
Pretpostavimo da f nije injekcija. Pokazacemo da postoji skup A X takav da je
A = f 1 (f (A)). Iz cinjenice da f nije injekcija sledi da postoje x1 , x2 X, takvi
da je x1 = x2 i f (x1 ) = f (x2 ) = y. Neka je A = {x1 }. Tada je f (A) = {y} i
{x1 , x2 } f 1 (f (A)). Prema tome, A = f 1 (f (A)).
Tvrdenje 1.18. Neka je f : X Y .
(1.18.1) Za svaki podskup B skupa Y vazi f (f 1 (B)) B.
(1.18.2) Funkcija f je surjekcija ako i samo ako za svaki podskup B skupa Y vazi
f (f 1 (B)) = B.
Dokaz. (1.18.1): Neka je B Y . Kako je f 1 (B) skup svih elemenata iz X koji
se funkcijom f preslikavaju u skup B, tj. f (x) B za svako x f 1 (B), te je
f (f 1 (B)) B.
(1.18.2): Neka je f surjekcija, B Y i y B. Postoji x X tako da je
f (x) = y. Sledi x f 1 (B), i prema tome, y = f (x) f (f 1 (B)). Ovim smo
pokazali da je B f (f 1 (B)), i s obzirom na (1.18.1) zakljucujemo da vazi jednakost
f (f 1 (B)) = B.
Pretpostavimo da je f (f 1 (B)) = B za svaki podskup B skupa Y . Odavde za
B = Y dobijamo f (f 1 (Y )) = Y . Kako je f 1 (Y ) = X, sledi f (X) = Y , tj. f
surjekcija.
Ako je f : X Y , A1 i A2 podskupovi skupa X, i B, B1 i B2 podskupovi skupa
Y , tada vazi:
(i) f () = ,
(ii) A1 A2 = f (A1 ) f (A2 ),
(iii) f (A1 A2 ) = f (A1 ) f (A2 ),
(iv) f (A1 A2 ) f (A1 ) f (A2 ),
(v) f (A1 \A2 ) f (A1 )\f (A2 ),
(vi) f 1 () = ,
(vii) B1 B2 = f 1 (B1 ) f 1 (B2 ),
(viii) f 1 (B1 B2 ) = f 1 (B1 ) f 1 (B2 ),
(ix) f 1 (B1 B2 ) = f 1 (B1 ) f 1 (B2 ),
(x) f 1 (B1 \B2 ) = f 1 (B1 )\f 1 (B2 ),
(xi) f 1 (CB) = Cf 1 (B).
1.2. Funkcije
15
Primetimo da u (iv) i (v) inkluzije mogu biti stroge. Za funkciju f1 : R R iz

Primera 1.14, i skupove A1 = [1, 0] i A2 = [0, 1] vazi
f1 (A1 A2 ) = f ({0}) = {0}, f1 (A1 \A2 ) = f1 ([1, 0)) = (0, 1],
f1 (A1 ) = [0, 1], f1 (A2 ) = [0, 1],
f1 (A1 ) f1 (A2 ) = [0, 1], f1 (A1 )\f1 (A2 ) = ,
te je f1 (A1 A2 ) $ f1 (A1 ) f1 (A2 ) i f1 (A1 \A2 ) % f1 (A1 )\f1 (A2 ).
Sledeca tvrdenja nije tesko dokazati:
1. Funkcija f : X Y je injekcija ako i samo ako za svaka dva podskupa A1 i
A2 skupa X vazi f (A1 A2 ) = f (A1 ) f (A2 );
2. Funkcija f : X Y je injekcija ako i samo ako za svaka dva podskupa A1 i
A2 skupa X vazi f (A1 \A2 ) = f (A1 )\f (A2 );
3. Funkcija f : X Y je injekcija ako i samo ako za svaki podskup A skupa X
vazi f (CA) Cf (A);
4. Funkcija f : X Y je surjekcija ako i samo ako za svaki podskup A skupa
X vazi f (CA) Cf (A);
5. Funkcija f : X Y je bijekcija ako i samo ako za svaki podskup A skupa X
vazi f (CA) = Cf (A).
Definicija 1.19. Neka su f : X Y i g : Z U funkcije, i f (X) Z. Tada
funkciju h : X U denisanu sa h(x) = g(f (x)), x X, zovemo proizvod (slaganje,
kompozicija) funkcija f i g i pisemo h = g f .
Prema tome, (g f )(x) = g(f (x)), x X.
Primer 1.20. Neka je X = {1, 2, 3}, Y = {i, j, k, l, m, n}, Z = {i, n, o, p}, U =
{7, 8, 9, 10, 11}, i funkcije f : X Y i g : Z U date sa
(
)
(
)
1 2 3
i n o p
f=
g=
.
i i n
7 8 9 9
Kako je f (X) = {i, n} Z, to je denisana kompozicija g f : X U , i vazi
(g f )(1) = g(f (1)) = g(i) = 7, (g f )(2) = g(f (2)) = g(i) = 7 i (g f )(3) =
g(f (3)) = g(f ) = 8, tj.
(
)
1 2 3
gf =
.
7 7 8
Ako je f : X Y , g : Y Z i h : Z U , onda funkcije h (g f ) i (h g) f
imaju i isti domen X i isti kodomen U i za svako x X vazi
(h (g f ))(x) = h((g f )(x)) = h(g(f (x))),
((h g) f )(x) = (h g)(f (x)) = h(g(f (x))),
te je (h (g f ))(x) = ((h g) f )(x). Zato vazi jednakost
h (g f ) = (h g) f.
16
Glava 1. Uvod
Prema tome, kompozicija funkcija je asocijativna.

Medutim, kompozicija funkcija nije komutativna. Zaista, ako postoji g f ne
mora postojati kompozicija f g. Na primer, ako je f : R+ R funkcija data sa
f (x) = x, x R+ , a funkcija g : R R sa g(x) = x2 1, x R, onda je
kompozicija g f denisana ((g f )(x) = g(f (x)) = g( x) = x 1, x R+ ), dok

kompozicija f g nije.
i kada postoje kompozicije g f i f g, one ne moraju biti jednake. Zaista,
Cak
ako je funkcija f : R R data sa f (x) = 2x, a g : R R funkcija data sa
g(x) = x + 1, x R, onda je (g f )(x) = g(f (x)) = g(2x) = 2x + 1 i (f g)(x) =
f (g(x)) = f (x + 1) = 2(x + 1) = 2x + 2, i prema tome, g f = f g.
Tvrdenje 1.21. Neka je f : X Y i g : Y Z. Tada vazi:
(1.21.1) Ako su f i g injekcije, tada je i g f injekcija.
(1.21.2) Ako su f i g surekcije, tada je i g f surjekcija.
(1.21.3) Ako je g f injekcija, onda je f injekcija.
(1.21.4) Ako je g f surjekcija, onda je g surjekcija.
Dokaz. (1.21.1): Neka su f i g injekcije i (g f )(x1 ) = (g f )(x2 ) za x1 , x2 X.
Tada je g(f (x1 )) = g(f (x2 )), i buduci da je g injekcija, dobijamo f (x1 ) = f (x2 ).
Odavde, zbog injektivnosti funkcije f , sledi x1 = x2 . Prema tome, g f je injekcija.
(1.21.2): Neka su f i g surjekcije. Tada je (g f )(X) = g(f (X)) = g(Y ) = Z, te
je i g f surjekcija.
(1.21.3): Neka je g f injekcije i f (x1 ) = f (x2 ) za x1 , x2 X. Odavde zbog
jednoznacnosti funkcije g sledi g(f (x1 )) = g(f (x2 )), tj. (g f )(x1 ) = (g f )(x2 ).
Sada iz injektivnosti funkcije g f sledi x1 = x2 . Prema tome, f je injekcija.
(1.21.4): Neka je g f surjekcija. To znaci da je (g f )(X) = Z, tj. g(f (X)) = Z.
Iz f (X) Y sledi g(f (X)) g(Y ), i zato je Z g(Y ) Z. Prema tome, g(Y ) = Z
i g je surjekcija.2
Identicka funkcija skupa X, iX : X X, je funkcija denisana sa iX (x) = x za
x X.
Teorema 1.22. Neka je f : X Y . Ako je f bijekcija, tada postoji jedinstvana
funkcija g : Y X tako da vaze sledeca dva uslova:
g f = iX ,
(1.3)
f g = iY .
(1.4)
Obrnuto, ako postoji funkcija g : Y X tako da vaze uslovi (1.3) i (1.4), onda
je f bijekcija.
2
Dokaz smo mogli izvesti i na sledeci nacin:
Neka je z Z proizvoljno izabran elemenat. Kako je g f surjekcija, to postoji x X tako da je
(g f )(x) = z. Odavde sledi g(f (x)) = z i f (x) Y , tj. f (x) je elemenat skupa Y koji se funkcijom
g preslikava u z. Prema tome, za proizvoljan elemenat z skupa Z postoji elemenat skupa Y koji se
funkcijom g preslikava u z, pa je g surjekcija.
1.3. GRUPOID, GRUPA, PRSTEN I POLJE
17
Dokaz. Neka je f : X Y bijekcija i y Y . Iz surjektivnosti funkcije f sledi

da postoji x X tako da je f (x) = y. Iz injektivnosti funkcije f sledi da je x
jedan jedini elemenat iz skupa X za koji je f (x) = y. Na taj nacin je svakom
y Y pridruzen tacno jedan elemenat x X takav da je y = f (x). Obelezimo
sa g : Y X ovako denisano preslikavanje skupa Y u skup X. Dakle g ce
y Y slikati u onaj elemenat x X za koji je f (x) = y, tj. g(y) = x ako i samo
ako je f (x) = y. Zato je (g f )(x) = g(f (x)) = g(y) = x, za svako x X, i
(f g)(y) = f (g(y)) = f (x) = y, za svako y Y . Dokazali smo postojanje funkcije
g : Y X za koju vaze uslovi (1.3) i (1.4). Dokazimo sada da je ona jedinstvena.
Neka je g1 : Y X funkcija koja ispunjava uslove (1.3) i (1.4), tj. neka vazi
g1 f = iX , f g1 = iY . Neka je y Y proizvoljan. Tada postoji x X tako da je
f (x) = y. Odavde zbog uslova (1.3) imamo g(y) = g(f (x)) = (gf )(x) = iX (x) = x,
a takode i g1 (y) = g1 (f (x)) = (g1 f )(x) = iX (x) = x, te je g(y) = g1 (y). Sledi
g = g1 .
Obrnuto, ako postoji funkcija g : Y X tako da vaze uslovi (1.3) i (1.4), onda
iz (1.21.3) i (1.21.4) sledi da je f bijekcija (primetimo da je iz istih razloga i g
bijekcija).
Ako je funkcija f : X Y bijekcija, jedinstvena bijekcija g : Y X za koju
vaze uslovi (1.3) i (1.4) zove se inverzna funkcija funkcije f i obelezava sa f 1 . Dakle
f 1 f = iX i f f 1 = iY , tj.
(x X) f 1 (f (x)) = x,
(y Y ) f (f 1 (y)) = y.
Primer 1.23. Nadimo inverznu funkciju za funkciju f4 iz Primera 1.14: f4 : R+
R+ , f4 (x) = x2 , x R+ .
Stavimo da je za x R+ , f4 (x) = y, tj. x2 = y. Odavde x = y, tj. f41 (y) =
y. Kako je uobicajeno da nezavisno promenljiva bude oznacena sa x, pisacemo
1
f4 (x) = x.
Funkcija f5 : R R+ , f5 (x) = x2 , x R (Primer 1.14), je takode bijekcija.
Iz y = x2 , buduci da x R , sledi x = y, tj. f51 (y) = y. Prema tome,
inverzna funkcija funkcije f5 je data sa f51 (x) = x, x R+ .

Napomenimo da ako postoji inverzna funkcija funkcije f : X Y , i ako je
B Y , inverzna slika skupa B funkcijom f bice isto sto i slika skupa B funkcijom
f 1 : Y X.
1.3
Grupoid, grupa, prsten i polje
Neka je X neprazan skup. Preslikavanje f : X 2 X se zove binarna operacija

skupa X. Uobicajeno je da se za binarne operacije koriste oznake , +, , , ,
itd., i umesto, recimo ((a, b)) = c, gde su a, b, c X, pise a b = c. Operacija
obelezena sa + obicno se naziva aditivna operacija, dok se operacija obelezena sa
naziva multiplikativna operacija.
18
Glava 1. Uvod
Primer binarne operacije je preslikavanje (a, b) 7 a + b skupa N2 u skup N, tj.

dobro poznata operacija sabiranja prirodnih brojeva.
Za binarnu operaciju skupa X kazemo da je
1) asocijativna ako
(a, b, c X) a (b c) = (a b) c;
2) komutativna ako
(a, b X) a b = b a.
Neka su i dve binarne operacije skupa X. Ako je
(a, b, c X) a (b c) = (a b) (a c),
tada kazemo da za operaciju vazi levi distributivni zakon u odnosu na operaciju
.
Ako je
(a, b, c X) (a b) c = (a c) (b c),
onda kazemo da za operaciju vazi desni distributivni zakon u odnosu na operaciju
.
Ako vaze i levi i desni distributivni zakon, onda cemo reci da za operaciju vazi
distributivni zakon u odnosu na operaciju .
Sabiranje prirodnih brojeva je komutativna operacija, dok stepenovanje nije, jer
je, na primer, 23 = 32 .
Takode, sabiranje prirodnih brojeva je asocijativna operacija, ali stepenovanje
4
nije, jer je, na primer, (23 )4 = 212 i 23 = 281 .
Mnozenje prirodnih brojeva je distrubutivna operacija u odnosu na sabiranje (i
sleva i zdesna), ali sabiranje nije distributivna operacija u odnosu na mnozenje, jer
je, na primer, 2 + (3 4) = 14 i (2 + 3) (2 + 4) = 5 6 = 30.
Definicija 1.24. Uredeni par (X, ) nepraznog skupa X i binarne operacije skupa
X zovemo grupoid.
Par (N, +) je grupoid, a takode i (N, ) gde su + i redom sabiranje i mnozenje.
Medutim par (N, ) nije grupoid, gde je operacija oduzimanja.
Definicija 1.25. Ako je (X, ) grupoid, i ako postoji elemenat e X takav da je
(x X) x e = e x = x,
onda kazemo da je e neutralni elemenat grupoida X.
U slucaju multiplikativne operacije neutralni elemenat se naziva jedinicni elemenat ili jedinica i obelezava sa 1, dok se u slucaju aditivne operacije naziva nula i
obelezava sa 0.
Tvrdenje 1.26. Ako u grupoidu (X, ) postoji neutralni elemenat, onda je on jedinstven.
1.3. Grupoid, grupa, prsten i polje
19
Dokaz. Neka su e1 i e2 dva neutralna elementa u grupoidu X. Tada je

e1 = e1 e2 = e2 .
Prma tome, neutralni elemenat je jedinstven.
Definicija 1.27. Neka u grupoidu (X, ) postoji neutralni elemenat i neka x, y X.

Ako je
x y = y x = e,
onda kazemo da je y simetricni elemenat elementa x, i pisemo y = x .
Iz denicije je jasno da ako je y simetrican elemenat elementa x, onda i x
simetrican elemenat elementa y, tj. x = y ako i samo ako je y = x, i stoga,
(x ) = x.
U slucaju multiplikativne operacije simetricni elemenat elementa x se naziva
inverzni elemenat elementa x i oznacava sa x1 , a u slucaju aditivne operacije
suprotni elemenat elementa x i oznacava se sa x.
Definicija 1.28. Uredeni par (X, ) nepraznog skupa X i asocijativne binarne operacije skupa X zovemo polugrupa.
Na primer, poznate polugrupe su (N, +) i (N, ).
Tvrdenje 1.29. Neka u polugrupi (X, ) postoji neutralni elemenat e i neka je
x X. Simetricni elemenat elementa x, ukoliko postoji, je jedinstven.
Dokaz. Neka su x i x simetricni elementi elementa x. Tada je
x = x e = x (x x ) = (x x) x = e x = x .
Prema tome, simetricni elemenat elementa x je jedinstven.
Definicija 1.30. Neka su (X, ) i (Y, ) dva grupoida. Preslikavanje f : X Y

takvo da je
(x1 , x2 X) f (x1 x2 ) = f (x1 ) f (x2 ),
zove se homomorfizam grupoida (X, ) u grupoid (Y, ).
Homomorzam koji je surjektivan (injektivan) se zove epimorfizam (monomorfizam). Homomorzam koji je jos i bijekcija se zove izomorfizam.
Preslikavanje f : N N, dato sa f (n) = 3n , je homomorzam grupoida (N, +)
u grupoid (N, ), jer
(n, m N) f (n + m) = 3n+m = 3n 3m = f (n) f (m).
Tvrdenje 1.31. Neka je f : X Y izomorfizam grupoida (X, ) u grupoid (Y, ).
Tada je f 1 : Y X izomorfizam grupoida (Y, ) u grupoid (X, ).
20
Glava 1. Uvod
Dokaz. Buduci da je f bijekcija, inverzna funkcija f 1 postoji i takode je bijekcija.

Pokazimo da je f 1 homomorzam. Neka su y1 , y2 Y . Zbog surjektivnosti funkcije
f postoje x1 , x2 X takvi da je f (x1 ) = y1 i f (x2 ) = y2 . Kako je f homomorzam,
sledi
f 1 (y1 y2 ) = f 1 (f (x1 ) f (x2 )) = f 1 (f (x1 x2 )) = x1 x2 =
= f 1 (y1 ) f 1 (y2 ),
te je i f 1 homomorzam. Prema tome, f 1 je izomorzam.
Ako su dva grupoida izomorfna, onda oni imaju iste algebarske osobine.
Tvrdenje 1.32. Neka je f : X Y epimorfizam grupoida (X, ) u grupoid (Y, ).
Ako je operacija skupa X komutativna, onda je i operacija skupa Y komutativna.
Dokaz. Neka su y1 , y2 Y . Funkcija f je surjekcija, pa postoje x1 , x2 X takvi da je
f (x1 ) = y1 i f (x2 ) = y2 . Buduci da je f homomorzam, a operacija komutativna,
sledi
y1 y2 = f (x1 ) f (x2 ) = f (x1 x2 ) = f (x2 x1 ) = f (x2 ) f (x1 ) = y2 y1 .
Pema tome, je komutativna operacija.
Tvrdenje 1.33. Neka je f epimorfizam grupoida (X, ) u grupoid (Y, ). Ako

u grupoidu (X, ) postoji neutralni elemenat e, onda je f (e) neutralni elemenat u
grupoidu (Y, ).
Dokaz. Neka je y Y proizvoljan elemenat. Iz surjektivnosti funkcije f sledi da
postoji x X takav da je f (x) = y. Kako je f homomorzam, to je
y f (e) = f (x) f (e) = f (x e) = f (x) = y,
f (e) y = f (e) f (x) = f (e x) = f (x) = y.
Prema tome, f (e) je neutralni elemenat u grupoidu (Y, ).
Definicija 1.34. Grupoid (X, ) za koji vazi
(x, y, z X) x (y z) = (x y) z,
(x X)(e X) x e = e x = x,
(x X)(x X) x x = x x = e,
zovemo grupa.
Drugim recima, polugrupa, u kojoj postoji neutralni elemenat i u kojoj svaki
elemenat ima simetricni elemenat, zove se grupa.
Definicija 1.35. Ako je (X, ) grupa, a operacija komutativna, onda kazemo da
je (X, ) Abelova3 grupa.
3
N. Abel (1802-1829), norveski matematicar
21
Par (N, +) nije grupa, ali je (Z, +) Abelova grupa.

Tvrdenje 1.36. U grupi (X, ) vazi zakon kancelacije (kracenja), tj.
( a, x, y X)(a x = a y = x = y),
(1.5)
( a, x, y X)(x a = y a = x = y).
(1.6)
Dokaz. Neka su a, x, y X i a x = a y. Kako a ima simetricni elemenat a i kako

je operacija asocijativna, to je
a x = a y = a (a x) = a (a y)
= (a a) x = (a a) y)
= e x = e y
= x = y.
Analogno se dokazuje (1.6).
Tvrdenje 1.37. Neka je (X, ) grupa i x, y X. Tada vazi

(x y) = y x .
Dokaz.
(x y) (x y) = e = x ((x y) (x y) ) = x e
= (x (x y)) (x y) = x
= ((x x) y) (x y) = x
= (e y) (x y) = x
= y (x y) = x
= y (y (x y) ) = y x
= (y y) (x y) = y x
= e (x y) = y x
= (x y) = y x .
Tvrdenje 1.38. Neka je (X, ) grupa i a, b X. Tada jednacina

ax=b
(1.7)
ima jedistveno resenje x = a b. Takode, jednacina

ya=b
ima jedistveno resenje y = b a .
(1.8)
22
Glava 1. Uvod
Dokaz. Kako je
a (a b) = (a a ) b = e b = b,
x = a b je resenje jednacine (1.7). Pokazimo da je ovo resenje jednistveno. Pretpostavimo da je x1 jos jedno resenje jednacine (1.7). Tada je
a x = b i a x1 = b,
i zato
a x = a x1 .
Kako u grupi vazi zakon kancelacije, sledi
x = x1 .
Prema tome, resenje jednacine (1.7) jedinstveno.
Analogno se dokazuje tvrdenje za jednacinu (1.8).
Definicija 1.39. Uredena trojka (X, +, ), gde je X neprazan skup, a + i binarne

operacije skupa X je prsten ako su ispunjeni sledeci uslovi:
1) (X, +) je Abelova grupa,
2) (X, ) je polugrupa,
3) operacija je distributivna u odnosu na operaciju +, tj. vazi
(x, y, z X)(x (y + z) = (x y) + (x z) (x + y) z = (x z) + (y z)).
Abelovu grupu (X, +) nazivamo aditivna, a polugrupu (X, ) multiplikativna.
Podsetimo se da neutralni elemenat grupe (X, +) zovemo nula i oznacavamo sa
0. Simetricni elemenat elementa x u grupi (X, +) zovemo suprotni elemenat i
oznacavamo sa x. Da bismo pojednostavili pisanje dogovoricemo se da je operacija
viseg prioriteta od operacije +, pa cemo, recimo, umesto x (y + z) = (x y) + (x z),
pisati x (y + z) = x y + x z
Trojka (Z, +, ) je prsten. Kako je polugrupa (Z, ) komutativna i sa jedinicom,
za prsten (Z, +, ) kazemo da je komutativan prsten sa jedinicom.
Tvrdenje 1.40. Neka je (X, +, ) prsten. Tada za svako x X vazi
x 0 = 0 x = 0.
Dokaz. Iz
x 0 = x (0 + 0) = x 0 + x 0,
sledi
0 + x 0 = x 0 + x 0.
Kako u grupi (X, +) vazi zakon kancelacije, to je 0 = x 0. Analogno se dokazuje
da je 0 x = 0.
23
Za prsten cemo reci da je netrivijalan ako sadrzi bar jedan elemenat razlicit od
0. Ako je (X, +, ) netrivijalan prsten sa jedinicom 1 (1 je neutralni elemenat za
operaciju ), primetimo da 0 ne moze imati inverzni elemenat. Zaista, ako bi nula
imala inverzni elemenat 0 , onda bi 0 0 = 1, dok bi na osnovu Tvrdenja 1.40 vazilo
00 = 0, i prema tome, 1 = 0. Zbog toga bi za svako x X imali x = x1 = x0 = 0,
sto je u suprotnosti sa pretpostavkom da je prsten netrivijalan.
Tvrdenje 1.41. Neka je (X, +, ) prsten i x, y X. Tada vazi
(x) y = x (y) = (x y),
(1.9)
(x) (y) = x y.
(1.10)
Dokaz. Iz Tvrdenja 1.40 sledi

(x) y + x y = ((x) + x) y = 0 y = 0,
i zato je (x) y suprotni elemenat elementa x y, tj. (x) y = (x y). Slicno se
dokazuje da je x (y) = (x y). Iz (1.9) sledi
(x) (y) = (x (y)) = ((x y)) = x y.
Denicija homomorzma, monomorzma, epimorzma i izomorzma prenosi se
na prstene na prirodan nacin.
Definicija 1.42. Neka su (X, +, ) i (Y, , ) dva prstena. Preslikavanje f : X Y
takvo da je
(x1 , x2 X) f (x1 + x2 ) = f (x1 ) f (x2 ),
(x1 , x2 X) f (x1 x2 ) = f (x1 ) f (x2 ),
zove se homomorfizam prstena (X, +, ) u prsten (Y, , ).
Definicija 1.43. Prsten (X, +, ) takav da je (X\{0}, ) Abelova grupa, gde je 0
neutralni elemenat grupe (X, +), naziva se polje.
Prema tome, uredena trojka (X, +, ), gde je X neprazan skup, a + i binarne
operacije skupa X je polje ako su ispunjeni sledeci uslovi:
1) (X, +) je Abelova grupa,
2) (X, ) je polugrupa, a (X\{0}, ) Abelova grupa, gde je 0 neutralni elemenat
grupe (X, +),
3) operacija je distributivna u odnosu na operaciju +.
Podsetimo se da neutralni elemenat grupe (X\{0}, ) zovemo jedinica i oznacavamo
sa 1. Simetricni elemenat elementa x u grupi (X\{0}, ) zovemo inverzni elemenat
elementa x i oznacavamo sa x1 . Prema tome, polje je komutativni prsten sa jedinicom u kome svaki nenula elemenat ima inverz.
Primeri polja su (R, +, ) i (Q, +, ).
24
Glava 1. Uvod
Tvrdenje 1.44. Ako je (X, +, ) polje, tada vazi:

(1.44.1) Neutralni elemenat operacije + je jedinstveno odreden.
(1.44.2) Za svaki elemenat x X postoji jedinstveno odreden njegov suprotni elemenat.
(1.44.3) Za svako a, b X jednacina a + x = b ima jedinstveno resenje.
(1.44.4) Neutralni elemenat operacije je jedinstveno odreden.
(1.44.5) Za svaki elemenat x X\{0} postoji jedinstveno odreden njegov inverzni
elemenat.
(1.44.6) Za svako a X\{0} i svako b X, jednacina a x = b ima jedinstveno
resenje.
(1.44.7) Za svako x X, x 0 = 0.
(1.44.8) Za svako x, y X, (x) y = x (y) = (x y) i (x) (y) = xy.
(1.44.9) Za svako x, y X vazi implikacija
x y = 0 = x = 0 y = 0.
(1.44.10) Za svako x X, (1) x = x.
Dokaz. Tvrdenja (1.44.1) i (1.44.4) slede iz Tvrdenja 1.26. Iz cinjenice da su (X, +)
i (X\{0}, ) grupe i Tvrdenja 1.29 slede (1.44.2) i (1.44.5). (1.44.3) sledi iz cinjenice
da je (X, +) grupa i Tvrdenja 1.38. (1.44.6) se dokazuje analogno Tvrdenju 1.38.
Tvrdenje (1.44.7) sledi iz Tvrdenja 1.40, a tvrdenje (1.44.8) iz Tvrdenja 1.41.
Buduci da je iskazna formula
(p = q r) (p q = r)
tautologija, da bismo dokazali (1.44.9) dovoljno je dokazati da iz x y = 0 i x = 0
sledi y = 0.
Iz x = 0 sledi da postoji x1 X, i mnozeci jednakost x y = 0 sa x1 dobijamo
1
x x y = x1 0, tj. y = x1 0. Na osnovu Tvrdenja 1.40 (jer svako polje je
prsten) sledi y = 0.
(1.44.10): Iz
(1) x + x = (1) x + 1 x = (1 + 1) x = 0 x = 0
sledi da je (1) x suprotni elemenat za elemenat x, tj. (1) x = x.
1.4
Polje realnih brojeva
U ovoj sekciji uvodimo skup realnih brojeva aksiomatski.

Definicija 1.45. Polje (R, +, ) naziva se polje realnih brojeva ako su ispunjeni
sledeci uslovi:
1.5. NEKE POSLEDICE AKSIOMA UREDENOG POLJA
25
(1.45.1) Na skupu R je denisana relacija totalnog poretka , za koju vazi:

(1.45.1.1) (a, b, c R)(a b = a + c b + c),
(1.45.1.2) (a, b R)(0 a 0 b = 0 a b).
(1.45.2) Za svaka dva neprazna podskupova A i B skupa R, takva da je a b za sve
a A, b B, postoji c R tako da je a c b za sve a A, b B.
Osobine (1.45.1.1) i (1.45.1.2) govore da je relacija totalnog uredenja saglasna
sa operacijama + i . Za polje sa takvim osobinama kazemo da je uredeno polje.
Aksioma (1.45.2) se zove aksioma neprekidnosti ili aksioma potpunosti. Napomenimo
da se aksioma neprekidnosti ne moze izvesti iz ostalih aksioma polja realnih brojeva,
i jedino ju je moguce zameniti nekim njoj ekvivalentnim iskazom. Inace za skup
realnih brojeva kazemo da je neprekidno uredeno polje.
Operacije + i se nazivaju, respektivno, sabiranje i mnozenje. Umesto a b
pisemo ab. Za dva realna broja a i b, zbir a + (b) se zove razlika brojeva a i b i
obelezava sa a b. Za b R\{0} inverzni elemenat u odnosu obelezava se sa b1
1
a
1
ili . Kolicnik brojeva a R i b R\{0} je a i obelezava se sa .
b
b
b
Koristimo i oznake , <, >: a b b a, a b a b a = b.
Napomenimo da su sva neprekidna uredena polja izomorfna medu sobom. To
znaci da ako su (R1 , +1 , 1 , 1 ) i (R2 , +2 , 2 , 2 ) dva neprekidna uredena polja (na
skupu Ri denisane su operacije +i i i i relacija totalnog uredenja i koja je saglasna
sa operacijama +i i i , i za skup Ri vazi aksioma (1.45.2), i = 1, 2), onda postoji
bijekcija f : R1 R2 takva da je za sve x, y R1 vazi:
f (x +1 y)
f (x) +2 f (y),
f (x 1 y)
f (x) 2 f (y),
x 1 y f (x) 2 f (y).
Zato mozemo reci da je skup realnih brojeva jedinstven do na izomorzam.
1.5
Neke posledice aksioma uredenog polja
Buduci da je polje, za (R, +, ) vaze sve one osobine navedene u Tvrdenju 1.44.
Dokazimo jos neke osobine koje su posledica aksioma polja.
Tvrdenje 1.46. (1.46.1) Za a, b R\{0} vazi
1
1 1
= .
ab
a b
(1.46.2) Za a, c R i b, d R\{0} vazi
ad + cb
a c
+ =
.
b d
bd
26
Glava 1. Uvod
Dokaz. (1.46.1): Iz Tvrdenja za grupe i komutativnosti operacije sledi

1
1 1
= (ab)1 = b1 a1 = a1 b1 = .
ab
a b
(1.46.2): Neka su a, c R i b, d R\{0}. Tada je
ad + cb
bd
= (ad + cb)(bd)1 = (ad + cb)b1 d1 =

= adb1 d1 + cbb1 d1 = ab1 + cd1 =
a c
=
+ .
b d
Dokazimo sada neke osobine koje su posledica aksioma uredenog polja.

Tvrdenje 1.47. Neka su a, b, c, d R.
(1.47.1) Vazi tacno jedna od mogucnosti:
a < b,
a = b,
a > b.
(1.47.2) a < b = a + c < b + c.

(1.47.3) 0 < a 0 < b = 0 < ab.
(1.47.4) a b 0 b a b a a b 0.
Analogno vazi kad se relacijski znak zameni znakom <.
(1.47.5) a b c d = a + c b + d.
Analogno vazi kad se relacijski znak zameni znakom <.
(1.47.6) a 0 b 0 = ab 0;
a 0 b 0 = ab 0;
a < 0 b > 0 = ab < 0;
a < 0 b < 0 = ab > 0.
(1.47.7) a b 0 c = ac bc;
a b c 0 = ac bc;
a bc.
(1.47.8) 0 a b 0 c d = 0 ac bd.
Analogno vazi ako se znak zameni znakom <.
(1.47.9) 0 a b = 0 a2 b2 .
(1.47.10) Za svako a R je a2 0. Ako je a = 0, onda je a2 > 0.
(1.47.11) 1 > 0.
1
> 0.
a
1
1
(1.47.13) 0 < a > 0;
a
b
1
1
a > .
a
b
(1.47.12) a > 0 =
1.5. Neke posledice aksioma uredenog polja
27
(1.47.14) a > 1 = a2 > a;

0 < a < 1 = 0 < a2 < a.
Analogno vazi ako se znak > (<) zameni znakom ().
Dokaz. (1.47.1): Za a, b R vazi a = b ili a = b. Neka je a = b. Buduci da je
relacija totalnog poretka, svaka dva elementa iz skupa R su uporediva, tj. vazi a b
ili b a. Odavde zbog a = b sledi a b iskljucuje ostala dva.
(1.47.2): Neka je a < b. Tada je a b i na osnovu (1.45.1.1) sledi a + c b + c.
Ako bi bilo a + c = b + c, onda bi, s obzirom da u grupi (R, +) vazi kracenje, vazilo
a = b, sto je u suprotnosti sa a < b. Sledi a + c = b + c, i prema tome, a + c < b + c.
(1.47.3): Neka je 0 < a i 0 < b. Tada je 0 a i 0 b i na osnovu (1.45.1.2) sledi
0 ab. Ako bi bilo ab = 0, onda bi bilo a = 0 ili b = 0, sto je u suprotnosti sa a = 0
i b = 0. Iz (1.44.9) sledi ab = 0, i prema tome, 0 < ab.
(1.47.4): Za a, b R vazi:
a b = a + (a) b + (a) = 0 b a =
= 0 + (b) b a + (b) = b a = a + (b) a + (a)
= a b 0 = a b + b 0 + b = a b.
(1.47.5): Na osnovu (1.45.1.1), iz a b sledi a + c b + c, dok iz c d sledi
b + c b + d. Iz tranzitivnosti relacije dobijamo a + c b + d.
(1.47.6): Neka je a 0 i b 0. Tada je 0 a na osnovu (1.47.4), a na osnovu
(1.45.1.2) sledi 0 (a)b, tj. 0 ab. Opet primenom (1.47.4) dobijamo ab 0.
Ostala tvrdenja se dokazuju slicno.
(1.47.7): Neka je a b i 0 c. Tada je na osnovu (1.47.4) 0 b a, a iz
(1.45.1.2) sledi 0 (b a)c, tj. 0 bc ac. Opet na osnovu (1.47.4) sledi ac bc.
(1.47.8): Neka je 0 a b i 0 c d. Iz (1.47.7) sledi 0 c ac bc i bc bd.
Sada na osnovu tranzitivnosti relacije sledi 0 ac bd.
(1.47.9): Sledi iz (1.47.8).
(1.47.10): Neka je a 0. Iz (1.45.1.2) sledi a2 0. Ako je a 0, onda iz
(1.47.6) sledi a2 0. Dakle za svako a R je a2 0. Ako je a = 0, onda je a2 = 0
na osnovu (1.44.9), i zato je a2 > 0.
(1.47.11): Kako je 1 = 0, iz (1.47.10) sledi 1 = 12 > 0.
1
1
(1.47.12): Neka je a > 0. Ako je 0, na osnovu (1.47.6) sledi 1 = a 0,
a
a
1
sto je u suprotnosti sa (1.47.11). Prema tome, > 0.
a
1
> 0 na osnovu
(1.47.13): Neka je 0 < a < b. Iz (1.47.3) sledi ab > 0, te je
ab
(1.47.12). Sada iz (1.47.7) i (1.46.1) dobijamo
0 < a 0, te je
> 0 na osnovu (1.47.12).
ab
Zato
a 1. Kako je a > 0, iz (1.47.7) sledi a a > 1 a, tj. a2 > a.
Ako je 0 < a < 1, onda takode iz (1.47.7) sledi a a < a 1, tj. a2 < a.
Za broj x kazemo da je pozitivan (negativan) ako je x > 0 (x < 0) i nepozitivan
(nenegativan) ako je x 0 (x 0).
Pojam apsolutne vrednosti realnog broja x uvodimo sa:
|x| = max{x, x}.
(1.11)
Tako je |3| = max{3, 3} = 3 i | 3| = max{3, (3)} = 3.

Jasno, |0| = 0. Ako je x > 0, onda je x > x, te je |x| = x. Ako je x < 0, onda
je x > 0 > x, i stoga je |x| = x. Prema tome,
ako je x > 0,
x,
0 ,
ako je x = 0,
(1.12)
|x| =
x ,
ako je x < 0.
Tvrdenje 1.48. Neka su x, y, a R. Tada vazi:
(1.48.1) |x| = | x|.
(1.48.2) Za a > 0,
|x| = a x = a x = a.
(1.48.3) Za a > 0,
|x| a a x a.
(1.48.4) Za a > 0,
|x| a x a x a.
(1.48.5) Za > 0,
|x a| a x a + .
(1.48.6) |x| x |x|.
(1.48.7) |x + y| |x| + |y|
(nejednakost trougla).
(1.48.8) ||x| |y|| |x y| |x| + |y|.

(1.48.9) |xy| = |x||y|.
(1.48.10) Neka je y = 0. Tada je

x |x|
=
y |y| .
1.5. Neki vazniji podskupovi skupa realnih brojeva
29
Dokaz. (1.48.1): | x| = max{x, (x)} = max{x, x} = |x|.

(1.48.2): Ocigledno.
(1.48.3): Neka je a > 0. Tada je
|x| a max{x, x} a x a x a a x a.
(1.48.4): Neka je a > 0. Tada je
|x| a max{x, x} a x a x a x a x a.
(1.48.5): Neka je > 0. Iz (1.48.3) i (1.45.1.1) sledi
|x a| x a a x a + .
(1.48.6): Iz (1.11) sledi x |x| i x |x|. Prema tome, |x| x |x|.
(1.48.7): Ako je x + y 0, onda iz (1.12) i (1.48.6) sledi |x + y| = x + y |x| + |y|.
Ako je x+y < 0, onda opet iz (1.12) i (1.48.6) sledi |x+y| = (x+y) = x+(y)
|x| + |y|.
Nejednakost trougla je moguce dokazati i na sledeci nacin: iz (1.48.6) sledi |x|
x |x| i |y| y |y|, odakle na osnovu (1.47.5) dobijamo
(|x| + |y|) x + y |x| + |y|.
Sada na osnovu (1.48.3) sledi |x + y| |x| + |y|.
(1.48.8): Iz nejednakosti trougla sledi |x| = |x y + y| |x y| + |y|, pa je
|x| |y| |x y|.
Ako u zadnjoj nejednakosti x i y zamene mesta dobijamo |y| |x| |y x| =
| (x y)| = |x y|, tj.
(|x| |y|) |x y|.
Zato je
||x| |y|| = max{|x| |y|, (|x| |y|)} |x y|.
(1.48.9): Ako je x 0 i y 0, onda je xy 0 ((1.45.1.2)), i iz (1.12) sledi
|xy| = xy = |x||y|. Ako je x 0 i y 0 onda je, na osnovu (1.47.6), xy 0. Iz (1.12)
i (1.44.8) sledi |xy| = (xy) = x(y) = |x||y|. Slicno, ako je x 0 i y 0, iz (1.47.6)
sledi xy 0. Na osnovu (1.12) i (1.44.8) dobijamo |xy| = xy = (x)(y) = |x||y|.
x
(1.48.10): Neka je z = . Tada je x = zy. Na osnovu (1.48.9) sledi |x| = |z||y|.
y

x |x|
|x|
Odavde, buduci da je |y| = 0 (jer y = 0), sledi |z| =
, tj. =
.
|y|
y
|y|
1.6
Neki va
zniji podskupovi skupa realnih brojeva
Definicija 1.49. Podskup A skupa R naziva se induktivnim ako vazi

(x)(x A = x + 1 A).
30
Glava 1. Uvod
Primer induktivnog skupa je sam skup R.

Pokazimo da je presek proizvoljne familije induktivnoh skupova takode induktivan skup.
Neka je {Ai : i I} familija induktivnih skupova i neka je x

Ai . Tada
iI
x Ai za svako i I, i kako je Ai
induktivan skup
za svako i I, to x + 1 Ai za
Ai induktivan skup.
Ai , pa je
svako i I. Prema tome, x + 1
iI
iI
Prema tome, presek svih induktivnih podskupova skupa R koji sadrze 1 jeste
induktivan skup koji sadrzi 1, i to najmanji (u smislu inkluzije) takav.
Definicija 1.50. Skup N prirodnih brojeva jeste najmanji induktivan podkup skupa
R koji sadrzi 1.
Sledeca teorema sledi neposredno iz denicije skupa prirodnih brojeva.
Teorema 1.51. Neka je M N takav da je
(1.51.1) 1 M ,
(1.51.2) n M = n + 1 M .
Tada je M = N .
Dokaz. Iz (1.51.1) i (1.51.2) sledi da je M induktivan skup koji sadrzi 1, a kako je
N najmanji u smislu inkluzije induktivan skup koji sadrzi 1, to je N M . Kako je
vec M N, sledi M = N.
Sledece tvrdenje je poznato pod nazivom princip matematicke indukcije.
Posledica 1.52. Ako je iskaz T (n), koji zavisi od prirodnog broja n,
(1.52.1) istinit za prirodan broj 1,
(1.52.2) i ako iz pretpostavke da je istinit za prirodan broj n sledi da je istinit za
prirodan broj n + 1,
onda je T (n) istinit je za svaki prirodan broj n.
Dokaz. Neka je M = {n N : T (n) je istinit iskaz}. Skup M je podskup skupa N
i ispunjava uslove (1.51.1) i (1.51.2), pa na osnovu Teoreme 1.51 sledi M = N, tj.
T (n) je istinit iskaz za svaki prirodan broj n.
Skup N ima sledece osobine:
Tvrdenje 1.53. (1.53.1) m, n N = m + n, mn N.
(1.53.2) n N i n = 1 = n 1 N.
(1.53.3) m, n N i m > n = m n N.
(1.53.4) min N = 1.
m, n N i m > n = m n + 1.
(1.53.5) Svaki neprazan skup A N ima najmanji elemenat.
1.6. Neki vazniji podskupovi skupa realnih brojeva
31
Dokaz. (1.53.1): Neka je m N ksiran i A = {n N : m + n N}. Skup N je

induktivan, pa je m + 1 N i zato 1 A. Ako je n A, tj. m + n N onda je
m + (n + 1) = (m + n) + 1 N, pa je n + 1 A. Skup A ispunjava uslove Teoreme
1.51, pa je A = N, tj. za sve n N je m + n N.
Neka je B = {n N : mn N}. Kako m 1 = m N, sledi 1 B. Neka
je n B. Tada mn N i m(n + 1) = mn + n N na osnovu upravo dokazanog
tvrdenja da je zbir dva prirodna broja prirodan broj. Prema tome, n + 1 B i skup
B ispunjava uslove Teoreme 1.51, pa je B = N, tj. za sve n N je mn N.
(1.53.4): Dokazimo da je min N = 1. Neka je A = {n N : n 1}. Buduci da
je 1 1 sledi 1 A. Neka je n A. Tada je n 1, a kako je 1 0, na osnovu
(1.47.5) sledi n + 1 1 + 0 = 1, i stoga n + 1 A. Na osnovu Teoreme 1.51 sledi
A = N, tj. za svako n N je n 1. Prema tome, min N = 1.
Dalje koristimo uobicajene oznake 2 = 1 + 1, 3 = 2 + 1, 4 = 3 + 1, . . . .
Definicija 1.54. Skup celih brojeva je
Z = N {0} {n : n N}.
Prema tome, svi prirodni brojevi, 0 i svi suprotni brojevi prirodnih brojeva cine
skup celih brojeva.
(Z, +, ) je komutativni prsten sa jedinicom, ali nije polje, jer osim 1 i 1 nijedan
drugi elemenat skupa Z nema inverzni u Z.
Definicija 1.55. Racionalan broj je svaki realan broj oblika
q = 0. Skup svih racionalnih brojeva se oznacava sa Q.
p
gde su p, q Z,
q
Tvrdenje 1.56. (Q, +, , ) je uredeno polje.

Primetimo da se od svakog racionalanog broja moze naci veci prirodan broj.
p
Zaista, ako je r Q i r 0 onda je r < 1; ako je r > 0 i r = , p, q N, zbog
q
1
p
q 1 sledi 1, te je r = p 0, x2 > 2}. Skupovi A i B su
neprazni (jer, recimo, 1 A, 3 B) i za sve a A, b B je a b (ako je a A,
a 0, buduci da za svako b B vazi b > 0, onda je a < b; ako je a A, a > 0,
i b B tada je takode a 0, na osnovu (1.47.9),
sledilo 2 > a2 b2 > 2, sto je apsurd). Dokazimo da ne postoji z Q tako da je
a z b za sve a A, b B.
Pretpostavimo suprotno, da takav racionalan broj z postoji. Sledi z > 0 (1 A,
pa je 1 z). Mora biti z 2 < 2 ili z 2 = 2 ili z 2 > 2. Ako bi bilo z 2 = 2, onda bi za
p
p2
z = , gde su p i q uzajamno prosti prirodni brojevi, vazilo 2 = 2, odakle p2 = 2q 2 ,
q
q
te je 2 delitelj broja p, tj. p = 2r, r N. Sledi (2r)2 = 2q 2 , odakle 2r2 = q 2 , pa je
2 delitelj broja q, sto je nemoguce jer su brojevi p i q uzajamno prosti.
32
Glava 1. Uvod
Dokazimo da je z 2 < 2 nemoguce. Pretpostavimo suprotno, da je z 2 < 2. Postoji

2z + 1
prirodan broj n takav da je n >
. Tada je
2 z2
(
)
1 2
2z
1
2z + 1
z+
= z2 +
+ 2 z2 +
< z 2 + (2 z 2 ) = 2,
n
n
n
n
1
1
A. Medutim z + > z, i ovo protivureci izboru broja z.
n
n
Dokazimo da je i slucaj z 2 > 2 nemogu
c. Pretpostavimo
da je z 2 > 2. Postoji
{
}
1 2z
1
prirodan broj n takav da je n > max
, 2
. Tada je z > 0 i
z z 2
n
i zato z +
)
(
2z
1
2z
1 2
= z2
+ 2 > z2
> z 2 (z 2 2) = 2,
z
n
n
n
n
1
1
i prema tome, z B. Medutim z < z, i ovo protivureci izboru broja z.
n
n
Na osnovu aksiome neprekidnosti polja realnih brojeva sledi da postoji realan
broj c takav da je a c b za sve a A i sve b B, i koji kao sto smo pokazli
prethodnm izlaganjem nije racionalan broj. Prema tome, skup Q se ne poklapa sa
skupom R jer postoje realni brojevi koji nisu racionalni. Takve brojeve nazivamo
iracionalnim i njihovo otkrice se pripisuje Pitagorejskoj skoli4 . Skup iracionalnih
brojeva obelezavacemo sa I.
Primetimo jos da skup A nema supremum u skupu Q, a da skup B nema inmum
u Q. Zaista, ako bi postojao sup A = Q, tada bi, buduci da je svaki elemenat
skupa B gornja granica skupa A, vazila nejednakost a b za sve a A i sve
b B, sto smo upravo pokazali da je nemoguce. Slicno se pokazuje da B nema
inmum u skupu Q.
Na kraju ove sekcije, pre nego sto uvedemo pojam intervala, napomenimo da
postoji bijekcija izmedu skupa realnih brojeva i skupa tacaka neke prave, koja se
onda naziva brojna osa. Tako dobijeni geometrijski model skupa R koristicemo da
bismo lakse zamisljali odredene odnose medu elementima i podskupovima skupa R.
Umesto realan broj cesto cemo govoriti realna tacka.
Neka su a, b R, a < b. Otvoren interval je skup
(a, b) = {x R : a < x < b},
a segment (odsecak, zatvoren interval) je skup
[a, b] = {x R : a x b}.
Poluinterval zatvoren sleva je skup
[a, b) = {x R : a x < b},
4
Pitagora (oko 582-500 p.n.e.), starogrcki matematicar
1.6. Ekvivalenti i posledice aksiome neprekidnosti
33
a poluinterval zatvoren zdesna je skup

(a, b] = {x R : a < x b}.
Cesto
se intervali i poluintervali nazivaju jednim imenom intervali. Broj a se naziva
levi kraj intervala, a broj b se naziva desni kraj intervala. Tacke a i b se takode
jednim imenom nazivaju rubne tacke intervala, dok se svaka tacka x za koju vazi da
je a < x 0, pod -okolinom tacke a podrazumevamo otvorni interval oblika
U (a) = (a , a + ) = {x R : |x a| < }.
Buduci da svaka okolina tacke a sadrzi neku njenu -okolinu, to je u radu sa
okolinama uvek dovoljno posmatrati -okoline.
1.7
Ekvivalenti i posledice aksiome neprekidnosti
Navescemo nekoliko iskaza koji su ekvavalentni aksiomi neprekidnosti. To su tzv.

Dedekindova aksioma, aksioma supremuma i aksioma inmuma.
Dedekindovom6 aksiomom naziva se sledece tvrdenje: Ako su A i B podskupovi
skupa R sa osobinama:
A = , B = ,
(1.13)
A B = R,
(1.14)
(a A)(b B) a < b,
(1.15)
tada ili postoji max A ili postoji min B ((a R) a = max A)Y(b R) b = min B)).
Aksioma supremuma: Svaki neprazan, odozgo ogranicen podskup skupa R ima
supremum u R.
Aksioma infimuma: Svaki neprazan, odozdo ogranicen podskup skupa R ima
inmum u R.
Da bismo dokazali ekvivalentnost ovih iskaza pokazacemo sledeci niz implikacija:
aksoma neprekidnosti = Dedekindova aksioma = aksioma supremuma =
aksioma inmuma = aksioma neprekidnosti.
Prvo dokazujemo da iz aksiome neprekidnosti sledi Dedekindova aksioma:
Neka su A i B podskupovi skupa R takvi da vaze uslovi (1.13), (1.14) i (1.15).
Iz (1.15) sledi A B = . Na osnovu aksiome neprekidnosti postoji z R tako da
je
a z b, za sve a A, b B.
(1.16)
Iz R = A B i A B = sledi:
z A Y z B.
5
6
Oznaka U za okolinu potice od nemacke reci Umgebung sto znaci okolina.

R. Dedekind (1831-1916), nemacki matematicar
34
Glava 1. Uvod
Ako z A onda iz (1.16) sledi da je z = maxA, a ako z B onda je z = minB.

Prema tome, ili postoji max A ili postoji min B.
Pokazimo sada da iz Dedekindove aksiome sledi aksioma supremuma: Neka je X
neprazan podskup skupa R ogranicen odozgo. Neka je B skup svih gornjih granica
skupa X, i neka je A = R\B. Jasno, A B = R i A B = . Kako je X neprazan
skup, to postoji x X. Iz x 1 < x sledi da x 1 nije gornja granica skupa X, tj.
x1
/ B, pa x 1 A. Prema tome, A = . Skup X je ogranicen odozgo, dakle
ima gornju granicu, te je i skup B neprazan.
Pokazacemo da za svako a A i svako b B vazi a < b.
Pretpostavimo suprotno, da postoji a A i b B tako da je a b. Kako je
b R, b je gornja granica skupa X, a iz nejednakosti a b sledi da je a takode
gornja granica skupa X, i zato a B. Dakle a pripada i skupu A i skupu B, sto je
nemoguce jer A B = .
Prema tome, skupovi A i B ispunjavaju uslove (1.13), (1.14) i (1.15), te na osnovu

Dedekindove aksome sledi da ili postoji max A ili postoji min B. Pokazacemo da
nije moguce da skup A ima maksimum. Pretpostavimo suprotno, da skup A ma
maksimum. Neka je a0 = max A. Iz a0 A sledi da a0 nije gornja granica skupa
X, pa postoji x X tako da je a0 < x. Odavde, na osnovu (1.47.2), dobijamo
a0 + x
a0 + a0 < a0 + x i a0 + x < x + x, te je a0 <
< x. Prema tome, za elemenat
2
a0 + x
vazi
a =
2
a0 < a < x.
(1.17)
Iz desne strane nejednakosti u (1.17) sledi da a nije gornja granica skupa X i
prema tome, a A. Odavde sledi da a max A = a0 , sto je u suprotnosti sa
levom stranom nejednakosti u (1.17). Dobijena kontradikcija dokazuje da skup A
nema maksimum i stoga skup B ima minimum, a ovaj je, po deniciji, sup X.
Dokazimo da iz aksiome supremuma sledi aksioma inmima.
Neka je X neprazan odozdo ogranicen podskup skupa R i neka je b njegova donja
granica. Neka je X = {x : x X}. Jasno, X je neprazan skup. Iz b x za
svako x X, sledi x b, pa je b gornja granica skupa X . Sada na osnovu
aksiome supremuma sledi da postoji M R, tako da je M = sup X . Iz x M
za svako x X, sledi x M , pa je M donja granica skupa X. Neka je y R
donja granica skupa X. Onda je y gornja granica skupa X , pa je M y (jer M,
buduci da je supremum skupa X , je najmanja gornja granica skupa X ). Odavde
y M . Prema tome, M je maksimum skupa svih donjih granica skupa X, te je
M = inf X. Ovim je dokaz gotov, a ujedno smo pokazali da je sup X = inf X.
Na kraju dokazimo da iz aksiome inmuma sledi aksioma neprekidnosti.
Neka su A i B neprazni podskupovi skupa R takvi da je a b za sve a A,
b B. To znaci da je bilo koji elemenat skupa A je donja granica skupa B, pa
35
je B odozdo ogranicen skup. Na osnovu aksiome inmuma postoji m R tako da

je m = inf B. Kako je m najveca donja granica skupa B, sledi a m b za sve
a A, b B.
Svako od sledeca tri tvrdenja je poznato pod nazivom Arhimedovo7 svojstvo
(princip).
Teorema 1.57. Za svaki realan broj a postoji prirodan broj n takav da je n > a, tj.
(a R)(n N) n > a.
(1.18)
Dokaz. Pretpostavimo da vazi suprotno, tj.

(a R)(n N) n > a,
(1.19)
sto je ekvivalentno sa:

(a R)(n N) n a.
To znaci da je skup N odozgo ogranicen, te na osnovu aksiome supremuma sledi da
postoji supremum skupa N. Neka je = sup N. Kako je 1 < , i buduci da je
(kao supremum) najmanja gornja granica skupa N, to 1 nije gornja granica
skupa N. Sledi da postoji n N tako da je n > 1. Odavde n + 1 N i n + 1 > ,
sto povlaci da nije gornja granica skupa N. Dobijena kontradikcija dokazuje da
ne vazi (1.19), tj. vazi (1.18).
Teorema 1.58. Za svaki realan broj a postoji jedinstven ceo broj m, takav da je
m 1 a < m.
(1.20)
Dokaz. Analogno dokazu prethodne teoreme dokazuje se da za svako a R postoji

l Z takav da je l > a, tj.
(a R)(l Z) a < l.
(1.21)
Dokazimo sada da za svako a R postoji ceo broj k takav da je k < a. Pretpostavimo suprotno, tj.
(a R)(k Z) k < a,
(1.22)
sto je ekvivalentno sa
(a R)(k Z) k a.
Odavde sledi da je skup Z odozdo ogranicen, pa na osnovu aksiome inmuma postoji
inf Z, oznacimo ga sa . Kako je + 1 > i kako je (kao inmum) najveca donja
granica skupa Z, to + 1 nije donja granica skupa Z. Zato postoji k0 Z tako da
je k0 < + 1. Odavde k0 1 Z i k0 1 < , sto je u suprotnosti sa cinjenicom
da je donja granica skupa Z. Dobijena kontradikcija pokazuje da (1.22) ne vazi,
tj. vazi
(a R)(k Z) k < a.
(1.23)
7
Arhimed (287?-212 p.n.e.), starogrcki matematicar
36
Glava 1. Uvod
(Primetimo da smo (1.23) mogli da dokazemo tako sto (1.21) primenimo na broj
a R. Zaista, iz (1.21) sledi da postoji z Z tako da je z > a. Odavde z Z
i z < a.)
Prema tome, za svako a R pokazali smo da postoje celi brojevi k i l takvi da
je k < a < l. Uocimo intervale
[k, k + 1), [k + 1, k + 2), . . . , [l 1, l).
Buduci da je k < a < l, medu ovim intervalima mora postojati jedan interval, na
primer, [m 1, m) takav da je a [m 1, m), tj. m 1 a < m.
Broj m 1 u nejednakosti (1.20) naziva se najveci ceo deo od a ili samo celi deo
broja a i obelezava sa [a]. Prema tome, [a] je najveci ceo broj koji je manji ili jednak
od a. Tako je [2.4] = 2 i [2.4] = 3. Primetimo da za svako x R vazi
[x] x < [x] + 1.
(1.24)
Posledica 1.59. Za svako a R i svako b R, b > 0, postoji jedinstven broj m Z

takav da je
(m 1)b a < mb.
(1.25)
Dokaz. Iz Teoreme 1.58 sledi da postoji m Z tako da je
m1
a
< m,
b
odakle sledi (1.25).

U sledecoj deniciji uvodimo pojam stepena sa celobrojnim izloziocem.
Definicija 1.60. Za x R je
x1 = x
i za n N, n > 1,
xn = xn1 x.
Ako je x = 0, onda je
x0 = 1,
1
xn =
, za svako n N.
xn
Tvrdenje 1.61. (Multiplikativni Arhimedov princip) Ako su a, b R takvi da je
a > 1 i b > 0, onda postoji i jednoznacno je odreden ceo broj p takav da je
ap1 b < ap .
37
Dokaz. Dokazimo najpre da za svako b > 0 postoji ceo broj m Z tako da je

am > b, tj.
(b > 0)(m Z) am > b.
(1.26)
Pretpostavimo da vazi suprotno, tj.
(b > 0)(m Z) am b.
(1.27)
Neka je A = {am : m Z}. Skup A je neprazan i iz (1.27) sledi da je A odozgo

ogranicen, pa na osnovu aksiome supremuma sledi da ovaj skup ima supremum.
1
Neka je = sup A. Jasno > 0. Kako je a > 1, to na osnovu (1.47.13) sledi < 1
a
i prema tome,
< . Buduci da je najmanja gornja granica skupa A,
nije
a
a
gornja granica skupa A, pa postoji m0 Z tako da je am0 > . Odavde am0 +1 >
a
i kako je am0 +1 A jer m0 + 1 Z, dobijamo da nije gornja granica skupa A, sto
je u suprotnosti sa tim da je = sup A. Dobijena protivurecnost pokazuje da vazi
(1.26).
1
1
Kako je i > 0 ((1.47.12)), iz (1.26) sledi da postoji k Z tako da je ak > .
b
b
Odavde na osnovu (1.47.13) zakljucujemo ak < b, tj. za l = k Z, al < b. Prema
tome, pokazali smo da postoje m, l Z takvi da je al < b < am . Odavde je l < m i
uocimo sada intervale8
[al , al+1 ), [al+1 , al+2 ), . . . [am1 , am ).
Medu ovim intervalima mora postojati jedan interval, na primer [ap1 , ap ), p Z,
l p 1 1 = (b R)(n N) an > b).
(1.28)
Pokazimo da ako su l, m Z, l < m i a R, a > 1, onda je al < am .

(i) Ako su m i l pozitivni celi brojevi, onda su m, l N. Iz m > l sledi m l N ((1.53.3)), pa
je aml > 1ml = 1 na osnovu (1.33). Odavde, s obzirom da je al > 0, sledi am > al .
(ii) Ako je m > 0 i l 0, onda je am > 1m = 1 ((1.33)). Iz l 0 sledi l 0 i al 1, pa je
1
1. Prema tome, am > 1 al .
al = al
(iii) Ako je m = 0 i l < 0, onda je am = 1 i l > 0, pa je l N. Odavde sledi al > 1l = 1,
tj. a1l > 1. Prema tome, al < 1 = am .
(iv) Ako su m i n negativni celi brojevi i m > n, onda su m i n prirodni brojevi i vazi
m < n, pa je prema (i), am < an , tj. a1m < a1n . Odavde sledi am > an .
Sada mozemo pokazati da ako su l, m Z i a R, a > 1, da onda iz al < am sledi l < m. Zaista,
ako bi bilo l = m onda bi vazilo al = am , dok bi za l > m, na osnovu prethodno dokazanog, sledilo
al > am .
Prema tome, za l, m Z i a R, a > 1, vazi ekvivalencija:
8
l < m al < am .
38
Glava 1. Uvod
Posledica 1.62. Neka je a > 0. Tada je

{a
}
inf
: n N = 0.
(1.29)
n
{a
}
Dokaz. Neka je A =
: n N . Ocigledno je 0 donja granica ovog skupa.
n
Pokazimo da je 0 najveca donja granica. Neka je > 0. Na osnovu Teoreme
a
a
1.57 sledi da postoji prirodan broj n N takav da je n > . Odavde < . Kako
n
a
A, sledi da nije donja granica skupa A. Prema tome skup A ne moze imati
n
donju granicu vecu od 0, pa je 0 najveca donja granica skupa A, tj. 0 = inf A.
Tvrdenje 1.63. Za svaka dva realna broja a i b takva da je a < b, postoji racionalan
broj r, takav da je a < r < b.
Dokaz. Iz Tvrdenja 1.57 sledi da postoji prirodan broj n N takav da je n >
tj.
1
< b a.
n
Iz Posledice 1.59 sledi da postoji ceo broj m takav da je
m
1
1
a < (m + 1) .
n
n
1
,
ba
(1.30)
(1.31)
Sada iz leve strane nejednakosti u (1.31), i potom (1.30), sledi

(m + 1)
1
1
1
1
= m + a + < a + (b a) = b.
n
n n
n
(1.32)
Iz desne strane nejednakosti u (1.31) i (1.32) sledi

a < (m + 1)
1
< b,
n
m+1
racionalan broj, tvrdenje je dokazano.
n
Drugim recima, u svakom intervalu (a, b), a, b R, a < b, se nalazi barem jedna
racionalna tacka r. Ako na dalje posmatramo interval (a, r) (ili (r, b)) u njemu se
takode nalazi racionalna tacka, i td. Dolazimo do zakljucka da se u svakom intervalu
nalazi beskonacno mnogo racionalnih tacaka.
Osim toga, ovo znaci da se u okolini svake realne tacke nalazi racionalna tacka,
i zbog toga kazemo da je skup Q gust u skupu R.
i kako je
Pre nego sto damo sledecu posledicu aksiome neprekidnosti, primetimo da se,
koristeci (1.47.8) i princip matematicke indukcije, mogu dokazati sledece implikacije:
0 < a 1 vazi implikacija:

x > 1 = xn > x.
(1.35)
Naime, zbog n > 1 je n 1 N ((1.53.2)), pa iz x > 1 sledi xn1 > 1 na osnovu

(1.33), odakle mnozeci sa x dobijamo xn > x.
Osim toga, za x R i n N vazi implikacija:
x 1 = xn x.
(1.36)
Zaista, za n = 1 ili x = 1 vazi jednakost xn = x. Ako je n > 1 i x > 1, onda iz

(1.35) sledi xn > x.
Teorema 1.64. (Egzistencija i jedinstvenost n-tog korena) Neka je n N i x R,
x > 0. Tada postoji jedinstven pozitivan realan broj y takav da je y n = x.
Dokaz. Tvrdenje ocigledno vazi kada je n = 1. Pretpostavimo da je n > 1. Neka
je A = {z > 0 : z n x}. Na osnovu Arhimedovog principa (Teorema 1.57) postoji
1
1
k N tako da je k > . Kako je k 1, to iz (1.36) sledi k n k, pa je k n > .
x
( x )n
1
1
1
Odavde, n < x, tj.
< x. Prema tome, A i A je neprazan skup.
k
k
k
Pokazimo da je skup A odozgo ogranicen. Ako je x 1, onda je za svako z A,
z 1. Zaista, ako bi za neko z A vazilo z > 1, onda bi na osnovu (1.33) dobili
z n > 1 x sto je u suprotnosti sa tim da z A. Dakle, u ovom slucaju je 1 gornja
granica skupa A.
Ako je x > 1, onda je za svako z A, z x, jer u protivnom, ako bi postojao
z A takav da je z > x, onda bi na osnovu (1.33) imali z n > xn . Iz n > 1 i
x > 1 dobijamo xn > x ((1.35)). Sada iz z n > xn i xn > x sledi z n > x, sto je u
suprotnosti sa tim da z A. Prema tome, ako je x > 1, onda je x gornja granica
skupa A.
Na osnovu aksiome supremuma skup A ima supremum. Neka je y = sup A.
Jasno je da je y > 0. Pokazacemo da je y n = x.
Pretpostavimo da je y n < x. Neka je x y n = > 0. Za svako h takvo da je
0 < h < 1, primenjujuci binomnu formulu, dobijamo:
n2 h2 + n(n1)(n2) y n3 h3 + + hn
(y + h)n = y n + ny n1 h + n(n1)
2! y
3!
(
)
n(n1) n2
n(n1)(n2) n3 2
n
n1
n1
= y + h ny
+ 2! y
h+
y
h
+
+
h
3!
(
)
n2 + n(n1)(n2) y n3 + + 1
< y n + h ny n1 + n(n1)
y
2!
3!
= y n + h ((1 + y)n y n ) .
Izaberimo 0 < h < 1 tako da bude h <
. Onda je
(1 + y)n y n
(y + h)n y n + h ((1 + y)n y n ) < y n + = x,
40
Glava 1. Uvod
odakle sledi da y + h A. Dakle y + h je elemenat iz skupa A veci od y, sto

protivureci tome da je y = sup A. Prema tome, ne moze biti y n < x.
Neka je sada y n > x i = y n x > 0. Za svako h takvo da je 0 < h < 1,
primenjujuci opet binomnu formulu, dobijamo:
n2 h2 n(n1)(n2) y n3 h3 + + (1)n hn
(y h)n = y n ny n1 h + n(n1)
2! y
3!
)
(
n(n1)(n2) n3 2
n(n1) n2
n1 hn1
n
n1
h+
y
h
+
(1)
= y h ny
2! y
3!
(
)
n2 h + n(n1)(n2) y n3 h2 + + hn1
> y n h ny n1 + n(n1)
y
2!
3!
(
)
n(n1)
n(n1)(n2)
n3 + + 1
> y n h ny n1 + 2! y n2 +
y
3!
= y n h ((1 + y)n y n ) .
i h < y. Prema tome,

(1 + y)n y n
(y h)n > y n h ((1 + y)n y n ) > y n = x. Neka je z A proizvoljno. Tada je
z n x, pa je z n < (y h)n . Odavde sledi z < y h (jer u protivnom, ako bi bilo
z y h > 0, onda bi na osnovu (1.34) sledilo z n (y h)n ), pa je y h gornja
granica skupa A koja je manja od y = sup A. Ovo je kontradikcija, sto dokazuje da
ne moze da bude y n > x.
Kako ne moze da bude ni y n < x ni y n > x, ostaje da je y n = x.
Dokazimo jedinstvenost. Neka su y1 > 0, y2 > 0 i y1n = x i y2n = x. Ako je
y1 < y2 , onda je x = y1n < y2n = x, a ako je y1 > y2 , onda je x = y1n > y2n = x.
Prema tome, mora biti y1 = y2 .
Opet izaberimo 0 < h < 1 tako da bude h <
Definicija 1.65. Neka je x R, x > 0 i n N. Jednoznacno odredeni pozitivan
broj y takav da je y n = x naziva se n-ti koren broja x i oznacava sa n x.

Posmatrajmo jednacinu
xn = a,
(1.37)
gde je n N i a R i pokazimo da u skupu R ova jednacina ima najvise dva resenja:

ako je n paran broj, ova jednacina ima dva resenja ako je a > 0, jedno ako je a = 0
i nema resenja ako je a < 0; ako je n neparan broj, onda ova jednacina ima tacno
jedno resenje za svako a R.
Zaista, ako je n paran broj i a > 0, na osnovu prethodne teoreme, jednacina
(1.37) ima tacno jedno pozitivno resenje, to je n a. Medutim, zbog parnosti broja
n
n
n sledi da je n a resenje ove jednacine (( n a) = ( n a) = a). Ovo je jedino
negativno resenje jednacine, jer ukoliko bi postojalo jos jedno negativno resenje ove
jednacine = n a, onda bi bilo pozitivno resenje koje se razlikuje od n a, sto

je nemoguce. Kako je 0n = 0, 0 nije resenje ove jednacine. Dakle, kad je n paran
broj i a > 0 jednacina (1.37) ima dva resenja.
Ako je a = 0, onda je za svako n N, 0 jedino resenje jednacine (1.37). Zaista,
iz x = 0 sledi xn = 0, dok iz (1.44.9) sledi da xn = 0 povlaci x = 0. Prema tome, za
svako n N vazi ekvivalencije: xn = 0 x = 0, pa je 0 jedino resenje jednacine
(1.37).
41
Ako je a < 0 i n paran broj, onda jednacina (1.37) nema resenja, jer na osnovu
(1.47.10) sledi da je xn 0 za svako x R.
Ako je n neparan broj i a > 0, onda jednacina ima samo jedno pozitivno resenje
n
a na osnovu Teoreme 1.64. U ovom slucaju jednacina nema nepozitivnih resenja,
jer za svako x 0 sledi xn 0, buduci da je n neparan.
Ako je n neparan broj
i a < 0, onda jedna
cina xn = a > 0 ima tacno jedno
pozitivno
resenje,to je n a. No, onda je n a negativno resenje jednacine (1.37)
n
n
n
(( a) = (
a)n = (a) = a). Jednacina (1.37) nema drugih negativnih
n
resenja
osim a. Zaista, ako bi bilo negativno resenje ove jednacine razli
cito
od n a, onda bi bilo pozitivno resenje jednacine xn = a razlicito od n a,
sto nije moguce (Teorema 1.64). Jednacina (1.37) nema nenegativnih resenja jer za
svako x 0 vazi xn 0. Prema tome, kad je a < 0 i n neparan broj, jednacina
(1.37) ima tacno jedno i to negativno resenje.
Tako, jednacina x2 = 3 ima dva resenja: 3 i 3.

Jednacina x2 = 0 ima samo jedno resenje, to je 0.
Jednacina x2 = 3 nema nijedno resenje.
Kantorov princip umetnutih odse
caka
Definicija 1.66. Neka su
[a1 , b1 ] , [a2 , b2 ] , . . . [an , bn ] , . . . , an , bn R, n N,
odsecci realne prave. Ako je ispunjen uslov
a1 a2 an bn . . . b2 b1 ,
(1.38)
tj. [an , bn ] [an+1 , bn+1 ], n N, onda kazemo da je ([an , bn ]) niz umetnutih

odsecaka.
Drugim recima, ([an , bn ]) je niz umetnutih odsecaka ako je svaki sledeci odsecak
[an+1 , bn+1 ] sadrzan u prethodnom [an , bn ].
Teorema 1.67. (Kantorov9 princip umetnutih odsecaka) Svaki niz umetnutih odsecaka
ima neprazan presek.
9
G. Cantor (1845-1918), nemacki matematicar
42
Glava 1. Uvod
Dokaz. Neka je A = {an : n N} i B = {bn : n N}. Skup A je odozgo ogranicen

sa bilo kojim od brojeva bn , tj. vazi da je an bm za sve n, m N (zaista, za
proizvoljna dva prirodna broja n i m, i k = max{n, m} vazi an ak bk bm ),
pa na osnovu aksiome supremuma, postoji = sup A R. Buduci da je bn gornja
granica skupa A za svako n N, sledi
bn za svako n N.
(1.39)
Prema tome, skup B je odozdo ogranicen i na osnovu aksiome inmuma, postoji

= inf B R. S obzirom da je najveca donja granica skupa B, iz (1.39) sledi
. Prema tome, vaze nejednakosti
an bn , n N.
Pokazimo da je
[, ]
[an , bn ] .
(1.40)
(1.41)
nN
Neka je x [, ]. Iz (1.40) sledi

an x bn i prema tome, x [an , bn ]
[an , bn ].
za svako n N. Stoga je x
nN
Prema tome,
[an , bn ] je neprazan skup.
nN
Napomena 1.68. Za dokaz Teoreme 1.38 dovoljno je bilo dokazati da vazi inkluzija
(1.41). Medutim moze se pokazati da vazi i obrnuto inkluzija:
[an , bn ] [, ] .
(1.42)
nN
Zaista, neka je x
[an , bn ]. Tada je an x bn za svako n N. To znaci da
nN
je x gornja granica skupa A, a takode i donja granica skupa B. Zato je x jer je

kao supremum skupa A njegova najmanja gornja granica, a takode je i x jer
je kao inmum skupa B njegova najveca donja granica. Prema tome, x [, ].
Iz (1.41) i (1.42) sledi da vazi:
[an , bn ] = [, ] .
(1.43)
nN
Definicija 1.69. Neka je ([an , bn ]) niz umetnutih odsecaka. Reci cemo da duzina
odsecaka tezi 0 ako za svako > 0 postoji n N tako da je bn an < .
Primetimo da ako je bn an < za neko n N, onda je i bm am < za svako
m N, m n (zbog [am , bm ] [an , bn ] je bm am bn an ).
43
Teorema 1.70. Neka je ([an , bn ]) niz umetnutih odsecaka cija duzina tezi 0. Tada
postoji jedinstvena tacka koja pripada svim odseccima, i pri tom je
= sup{an : n N} = inf{bn : n N}.
(1.44)
Dokaz. Neka je > 0 proizvoljno, = sup{an : n N} i = inf{bn : n N}.

Buduci da duzina odsecaka tezi 0, to postoji n N tako da je bn an < . Iz
nejednakosti (1.40) sledi da je bn an , pa je 0 < . Odavde sledi
da je = . Zaista ako bi > , tada bi, buduci da je < za svako > 0,
uzimajuci da je u ovoj nejednakosti = , dobili < , sto je nemoguce.
Neka je = = . Iz (1.43) sledi
[an , bn ] = {}.
(1.45)
nN
]
[
]
[
]
1
1
1
Primer 1.71. Uocimo odsecke 1,
, n N. Kako je 1,
1,
n
n
n+1
za {
svako n }
N, ovo je niz umetnutnih odsecaka. Iz Posledice 1.62 sledi da je
1
inf
: n N = 0, te na osnovu (1.43) dobijamo
n
]
[
1
1,
= [1, 0] .
n
nN
-1
[ [
1 1 1
n 4 3
1
2
Primer 1.72. Neka su a, b R, a < b. Uocimo odsecke

[
]
1
1
, n N.
(1.46)
a ,b +
n
n
]
[
]
[
1
1
1
1
a
,b +
za svako n N, ovo je
S obzirom da je a , b +
n
n
n}
+1
{ n+1
{
}
1
1
niz umetnutnih odsecaka. Kako je sup a : n N = a + sup : n N =
{
}
{ n
}
{n
}
1
1
1
a inf
: n N = a 0 = a, i inf b + : n N = b + inf
:nN =
n
n
n
b + 0 = b (Posledica 1.62), to na osnovu (1.43) dobijamo
]
[
1
1
a ,b +
= [a, b] .
n
n
nN
44
Glava 1. Uvod
])
1
1
niz umetnutih odsecaka
Ako je u (1.46) stavimo a = b, onda je a , a +
n
n
cija duzina tezi 0. Zaista, za svako > 0 na osnovu Arhimedovog principa postoji
2
2
n N tako da je n > , odakle
< , tj. duzina n-tog odsecka je manja od .
}
n
{
1
Kako je sup a : n N = a, na osnovu (1.44) i (1.45) sledi
n
]
[
1
1
a ,a +
= {a}.
n
n
([
nN
...
a-1
a- 12
a- n1
... [
a
a+n1
a+ 12
a+1
Primer 1.73. Neka su a, b R, a < b. U dokazima nekih narednih tvrdenja koristicemo sledecu konstrukciju niza umetnutih odsecaka cija du
[ zina tez]i 0.[ Odsecak
]
a+b
a+b
a+b
[a, b] podelimo tackom
na dva jednaka po duzini odsecka a,
i
,b .
2
2
2
ba
Njihova duzina je
. Izaberimo jedan od ta dva odsecka (kriterijum za izbor
2
bice odreden konkretnim zadatkom) i oznacimo ga sa [a1 , b1 ]. Sada ovoj odsecak
a1 + b1
delimo na dva jednaka po duzini odsecka i jedan od njih
srednjom tackom
2
obelezimo sa [a2 , b2 ]. Nastavljajuci postupak dobijamo niz umetnutih odsecaka:
[a1 , b1 ] [a2 , b2 ] [an , bn ] . . . ,
gde je duzina n-tog odsecka
ba
.
2n
Pokazimo da duzina ovih odsecaka tezi 0. Neka je > 0 proizvoljno. Na osnovu

ba
ba
, odakle je
< .
(1.28) sledi da postoji n N tako da je 2n >
2n
Primetimo da smo ovo mogli da pokazemo i na sledeci nacin: Iz
2n = (1 + 1)n = 1 + n +
n(n 1)
+ > n
2
45
1
1
<
za svako n N. Za zadato > 0 na osnovu Teoreme 1.57 postoji
n
2
n
ba
ba
ba
n N takav da je n >
, pa je
<
< .
n
2
n
])
([
1
1
niz umetnutih odsecaka. Pokazimo
Primer 1.74. Ocigledno je 2 n , 3 + n
10
10
da je
{
}
1
inf
: n N = 0.
(1.47)
10n
{
}
1
Ocigledno je 0 donja granica skupa
: n N . Za proizvoljno > 0, iz (1.28)
10n
1
1
sledi da postoji n N tako da je 10n > , tj.
< . Prema tome, proizvoljno
{
} 10n
1
> 0 nije donja granica skupa
: n N . Zato je 0 najveca donja granica
10n
ovog skupa, tj. vazi (1.47).
Iz (1.47) sledi
{
}
{
}
1
1
sup 2 n : n N
= 2 + sup n : n N
10
10
{
}
1
= 2 inf
:nN
10n
= 20=2
sledi
{
}
{
}
1
1
inf 3 + n : n N = 3 + inf
: n N = 3 + 0 = 3.
10
10n
Sada na osnovu (1.43) sledi

[
nN
]
1
1
2 n , 3 + n = [2, 3] .
10
10
Sledeci primeri pokazuju da tvrdenje Teoreme 1.67 nece vaziti ako se odsecci
zamene intervalima drugog tipa.
Primer 1.75. Niz umetnutih intervala
1
1
(0, 1] (0, ] (0, ] . . .
2
n
ima prazan presek. Zaista, ako je
1
x
(0, ],
n
nN
1
1
onda je x (0, ] za svako n N, tj. 0 < x . Prema tome, x je donja granica
n}
n}
{
{
1
1
skupa
: n N , i zato je x inf
: n N = 0 (Posledica 1.62). Ovo je u
n
n
suprotnosti sa tim da je x > 0.
46
Glava 1. Uvod
(
0
1
n
1
2
Prema tome,
nN
1
(0, ] = .
n
(1.48)
Takode niz
1
1
[1, 0) [ , 0) [ , 0) . . .
2
n
ima prazan presek, jer vazi ekvivalencija
1
1
x
[ , 0) x
(0, ],
n
n
nN
pa iz (1.48) sledi
nN
nN
1
[ , 0) = .
n
Niz intervala
1
1
(0, 1) (0, ) (0, ) . . .
2
n
ima prazan presek jer je ocigledno
1
1
(0, ] = .
(0, )
n
n
nN
nN
Princip umetnutih odsecaka ne vazi u skupu racionalnih brojeva. Zaista, neka

su
a
1 = 1, a2 = 1, 4, a3 = 1, 41, a4 = 1, 414,... racionalni brojevi koji su manji od
2 i neka su b1 = 2, b2 = 1, 5, b3 = 1, 42, b4 = 1, 415,... racionalni brojevi koji su
1
veci od 2, gde an i bn aproksimiraju 2 s greskom manjom od n , n = 1, 2, . . . .
10
Uocimo niz odsecaka ([an , bn ]):
[1; 2] [1, 4; 1, 5] [1, 41; 1, 42] [1, 414; 1, 415] . . . .
Buduci da je
/ Q, sledi
[an , bn ] = { 2}, a 2
([an , bn ]Q) = , tj. ([an , bn ]
nN
nN
Q) je niz umetnutih odsecaka skupa Q koji ima prazan presek.
[[ [
1,4
1,5
1.7. Prosireni skup realnih brojeva
47
Dokazali smo da iz aksiome supremuma sledi Arhimedov princip i Kantorov

princip umetnutih odsecaka. Pokazacemo sada da iz Arhimedovog principa i Kantorov principa umetnutih odsecaka sledi Dedekindova aksioma. Na taj nacin cemo
dokazati da je konjunkcija Arhimedovog principa i Kantorovog principa umetnutih
odsecaka, takode jedan ekvivalent aksiome neprekidnosti.
Zato pretpostavimo da skupovi realnih brojeva A i B ispunjavaju oslove (1.13),
(1.14) i (1.15). Konstruisimo sada jedan niz umetnutih segmenata. Kako su A i B
neprazni skupovi, postoji a1 A i b1 B, i uocimo segment [a1 , b1 ]. Buduci da je
A B = R i A B = (uslovi (1.14) i (1.15)), za sredisnju tacku ovog segmenta
a1 + b1
vazi
2
a1 + b1
a1 + b 1
A Y
B.
2
2
[
]
a1 + b 1
a1 + b1
Ako
A, za segment [a2 , b2 ] izabracemo segment
, b1 , a ako
2
2
[
]
a1 + b1
a1 + b 1
B, za [a2 , b2 ] izabracemo segment a1 ,
. Ako smo u n-tom koraku
2
[2
]
an + bn
an + bn
izabrali [an , bn ], onda cemo za [an+1 , bn+1 ] izabrati an ,
ako
B,
2
2
[
]
an + bn
an + bn
a ako
A, onda cemo za [an+1 , bn+1 ] izabrati
, bn . Tako dolazimo
2
2
b 1 a1
do niza umetnutih segmenata. Duzina n-tog segmenta je bn an =
. Na
2n1
osnovu Arhimedovog principa kao u Primeru 1.73 pokazuje se da duzina ovih segmenata tezi 0. Sada na osnovu Kantorovog principa umetnutih odsecaka (Teorema
6.25) sledi da postoji jedan jedini realan broj koji pripada svim segmentima. Zbog
A B = R i A B = sledi
A Y B.
Pretpostavimo da B. Dokazacemo da je = min B.
Pretpostavimo suprotno da postoji b B tako da je b < . Neka je = b.
Tada je > 0 i s obzirom da duzina niza segmenata ([an , bn ]) tezi 0, postoji n0 N
tako da je
bn0 an0 < = b.
(1.49)
Kako je bn za svako n N, to je
an0 bn0 an0 .
(1.50)
Iz (1.49) i (1.50) sledi an0 < b, te je an0 > b. Ovo je u suprotnosti sa osobinom
(1.15) skupova A i B. Prema tome, = min B.
Slicno se dokazuje da ako A, onda je = max A.
Prema tome, ili u skupu A postoji maksimum ili u skupu B postoji minimum,
sto je tvrdenje Dedekindove aksiome.
48
Glava 1. Uvod
1.8
Pro
sireni skup realnih brojeva
Iz tehnickih razloga, radi jednostavnijeg izrazavanja, skup realnih brojeva se prosiruje

sa jos dva elementa + i , koji se citaju redom sa plus beskonacno i minus
beskonacno. Tako dobijamo prosireni skup realnih brojeva
R = R {, +}.
Ako je a R, govoricemo da je a konacan broj.
Relacija poretka sa skupa R prosiruje se na skup R na sledeci nacin:
(x R)( < x)
(x R)(x < +)
< +.
Na taj nacin je skup R linearno ureden. Svaki podskup A skupa R je odozgo (odozdo)
ogranicen sa + (), tj. + () je gornja (donja) granica skupa A. Ako je
A R odozgo ogranicen u R, onda on ima supremum u R, i to je supremum i u
R, a ako A nije odozgo ogranicen u R, onda smatramo da je sup A = +. Takode
ako je A R i + A, onda uzimamo da je sup A = +. Dakle svaki neprazan
podskup u R ima supremum.
Slicno, svaki neprazan podskup u R ima inmum.
Koristicemo sledece oznake:
(, +) = {x R : < x < +} = R,
(1.51)
(a, +) = {x R : x > a} i [a, +) = {x R : x a},
(1.52)
(, a) = {x R : x < a} i (, a] = {x R : x a},
(1.53)
i
gde je a R. Skupove u (1.52) zvacemo okolinama tacke +, dok cemo skupove
u (1.53) zvati okolinama . Takode je i skup (, +) = R okolina tacke +,
kao i tacke . Primetimo da same tacke + i ne pripadaju sopstvenim
okolinama.
Skupove u (1.51), (1.52) i (1.53) zvacemo takode intervalima, i za razliku od
intervala denisanih u sekciji 1.6, tj. intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), gde su
a, b R, za koje cemo reci da su konacni, ove cemo zvati beskonacnim intervalima.
Za intervale oblika (a, +) i [a, +) ((, a) i (, a]), a R, tacku a zovemo
rubnom tackom intervala, a za svaku tacku x takvu da je a < x (x < a) reci cemo
da je unutrasnja tacka intervala.
1.9
Ta
cka nagomilavanja skupa.
Bolcano-Vajer
strasova teorema za skupove
Definicija 1.76. Neka je A R. Tacka a R je tacka nagomilavanja skupa A ako

u svakoj okolini tacke a postoji beskonacno mnogo tacaka skupa A.
Skup tacaka nagomilavanja skupa A se oznacava sa acc A.
1.9. Tacka nagomilavanja skupa. Bolcano-Vajerstrasova teorema za skupove
49
Napominjemo da je a R tacka nagomilavanja skupa A ako i samo ako u

svakoj okolini U (a) tacke a postoji bar jedna tacka skupa A razlicita od a, tj.
A (U (a) \ {a}) = . 10
Primetimo da ako je a tacka nagomilavanja skupa A, onda za svaku okolinu
U (a) tacke a vazi da je a tacka nagomilavanja skupa A U (a), a takode i skupa
A (U (a) \ {a}). 11
Definicija 1.77. Neka je A R i a A. Tacka a je izolovana tacka skupa A ako
postoji okolina tacke a u kojoj sem tacke a nema drugih tacaka skupa A. Drugim
recima, tacka a A koja nije tacka nagomilavanja skupa A zove se izolovana tacka
skupa A.
Skup izolovanih tacaka skupa A se oznacava sa iso A.
Izolovana tacka skupa A je po deniciji elemenat skupa A, dok tacka nagomilavanja moze ali ne mora pripadati skupu. Medutim, ako je a A, tada je a ili
izolovana tacka skupa A ili njegova tacka nagomilavanja, tj.
A acc A iso A.
Jasno, acc A iso A = .
}
1
Primeri 1.78. (i) Neka je A =
: n N . Tada je iso A = A i jedina tacka
n
nagomilavanja ovog
{ skupa je
} 0, i ona ne pripada skupu A.
1
(ii) Za A =
: n N {0}, jedina tacka nagomilavanja je 0 i ona pripada
n{
}
1
skupu A, a iso A =
:nN .
n
(iii) Neka je A = (0, 3). Tada je iso A = , a acc A = [0, 3].
(iv) Za skup racionalnih brojeva Q vazi iso Q = i acc Q = R.
(v) Neka je A R konacan skup. Tada je acc A = i iso A = A.
Teorema 1.79. (Bolcano-Vajerstrasova12 teorema za skupove )
10
Zaista, ako je a tacka nagomilavanja skupa A, onda u svakoj okolini tacke a postoji beskonacno
mnogo tacaka skupa A, pa ce se medu njima naci barem jedna razlicita od a. Obrnutu implikaciju
dokazujemo kontrapozicijom. Pretpostavimo da a nije tacka nagomilavanja skupa A. Tada postoji
okolina U (a) tacke a u kojoj ima samo konacno mnogo tacaka skupa A, tj. skup AU (a) je konacan.
Onda je i skup A (U (a) \ {a}) konacan. Ako je A (U (a) \ {a}) prazan, to znaci da u okolini U (a)
nema tacaka skupa A razlicitih od a. Ako je A(U (a)\{a}) neprazan skup, onda je A(U (a)\{a}) =
{a1 , a2 , . . . , an }. Za slucaj da je a konacan broj neka je = min{|a1 a|, |a2 a|, . . . , |an a|}.
Tada je (a , a + ) okolina tacke a u kojoj nema tacaka skupa A razlicitih od a. Ako je a = +,
neka je = max{a1 , a2 , . . . , an }. Tada u okolini (, +) nema tacaka skupa A (naravno, buduci
da je A R, sve tacke skupa A se razlikuju od a = +). Za slucaj da je a = , uzimamo da je
= min{a1 , a2 , . . . , an }. Tada u okolini (, ) nema tacaka skupa A.
11
Neka je a R tacka nagomilavanja skupa A i neka je U (a) okolina tacke a. Za proizvoljnu
okolinu V (a) tacke a vazi da je U (a) V (a) opet okolina tacke a, i prema tome, sadrzi beskonacno
mnogo tacaka skupa A, tj. skup (A U (a)) V (a) = A (U (a) V (a)) je beskonacan. Odavde, s
obzirom na proizvoljnost okoline V (a) tacke a sledi da je a tacka nagomilavanja skupa A U (a).
12
B.Bolcano (1781-1848), ceski matematicar i lozof, K. Weierstrass (1815-1897), nemacki
matemticar
50
Glava 1. Uvod
Svaki beskonacan ogranicen podskup skupa R ima bar jednu tacku nagomilavanja
u R.
Svaki beskonacan podskup skupa R ima bar jednu tacku nagomilavanja u R.
Dokaz. Neka je A R beskonacan i ogranicen. Tada postoji segment [a, b] tako da
a+b
je A [a, b]. Podelimo segment [a, b] tackom
na dva dela jednaka po duzini:
2
] [
]
[
a+b
a+b
i
, b . U bar jednom od ta dva segmenta se nalazi beskonacno
a,
2
2
mnogo elemenata skupa A. Oznacimo taj segment sa [a1 , b1 ]. Njegova duzina je
ba
a1 + b1
. Sada ovoj segment srednjom tackom
delimo na dva jednaka po duzini
2
2
segmenta i bar u jednom od njih se nalazi beskonacno mnogo elemenata skupa A,
ba
. Nastavljajuci postupak
oznacomo taj segment sa [a2 , b2 ]. Njegova duzina je
22
dobijamo niz umetnutih segmenata:
[a1 , b1 ] [a2 , b2 ] [an , bn ] . . . ,
ba
. Ovo je dakle niz umetnutih segmenata cija
2n
duzina tezi 0 (Primer 1.73) i na osnovu Teoreme 6.25 postoji tacno jedna tacka
koja pripada svim segmentima. Pokazacemo da je tacka nagomilavanja skupa A.
Neka je > 0 proizvoljno. Buduci da duzina segmenata tezi 0, postoji n N tako da
ba
je bn an = n < . S obzirom da [an , bn ], sledi [an , bn ] ( , + ) i kako
2
[an , bn ] sadrzi beskonacno mnogo elemenata skupa A sledi da okolina ( , + )
sadrzi beskonacno mnogo elemenata skupa A. Prema tome je tacka nagomilavanja
skupa A.
Neka je sada A beskonacan podskup skupa R. Ako je A ogranicen, prema
prethodno dokazanom on ima tacku nagomilavanja. Pretpostavimo da A nije ogranicen. To znaci da A nije ogranicen odozgo ili nije ogranicen odozdo. Recimo da A
nije ogranicen odozgo. Tada za svako M R postoji a A tako da je a > M , tj.
a (M, +). Prema tome, u proizvoljnoj okolini tacke + ima tacaka skupa A
razlicitih od + (jer je A R), pa je + tacka nagomilavanja skupa A.
gde je duzina n-tog odsecka
Glava 2
Nizovi
Definicija 2.1. Neka je A neprazan skup. Funkcija a : N A zove se niz elemenata
skupa A. Vrednost a(n) funkcije a u tacki n N oznacavamo sa an i zovemo n-tim
clanom ili opstim clanom niza, dok se sam niz obelezava sa (an ), (an )nN , (an )
n=1 ,
ili sa a = (a1 , a2 , . . . , an , . . . ).
(
)
1 1 1
1
je opsti clan niza a = 1, , , , . . . .
Na primer an =
2n 1
3 5 7
Niz se cesto obelezava i sa (xn ), (yn ), (bn ).
U ovoj glavi izucavacemo iskljucivo nizove realnih brojeva.
2.1
Pojam grani
cne vrednosti realnog niza i osobine
Pojam granicne vrednosti ili limesa niza je osnovni pojam matematicke analize
(limes je latinska rec i znaci granica).
Definicija 2.2. Tacka x R je granicna vrednost ili granica ili limes niza (xn ) ako
za svaku okolinu U tacke x postoji prirodan broj n0 tako da za svaki prirodan broj
n n0 vazi xn U i pisemo
lim xn = x.
n
Prema tome,
lim xn = x (U )(n0 N)(n N)(n n0 = xn U ).
U tom slucaju kazemo da niz (xn ) tezi ka x kad n tezi beskonacnosti i pisemo jos i
xn x, n . Ako je x konacan broj, za niz (xn ) kazemo da je konvergentan ili
da konvergira ka x, a ako je x = ili x = + ili ako granicna vrednost ne postoji,
onda cemo reci da taj niz divergira ili da je divergentan. Pri tom, za nizove koji teze
ka + ili kazemo da odredeno divergiraju ili da su odredeno divergentni.
Prema tome, niz (xn ) tezi ka x, ako se u svakoj okolini tacke x nalaze svi clanovi
niza pocev od nekog ili skoro svi clanovi niza-svi sem njih konacno mnogo.
51
52
Glava 2. Nizovi
S obzirom na denicije okolina konacnih i beskonacnih elemenata skupa R, uslov

dat u deniciji se moze protumaciti na sledece nacine.
Ako je x R, tada
lim xn = x ( > 0)(n0 N)(n N)(n n0 = |xn x| < )
( > 0)(n0 N)(n N)(n n0 = xn < x < xn + .)
(2.1)
Ako je x = +, onda
lim xn = + (M R)(n0 N)(n N)(n n0 = xn > M ).
(2.2)
Dakle, za niz (xn ) kazemo da tezi ka +, i pisemo lim xn = +, ako za svako

n
M R postoji prirodan broj n0 tako da za svaki prirodan broj n takav da je n n0
vazi xn > M .
Slicno, ako je x = , onda
lim xn = (M R)(n0 N)(n N)(n n0 = xn < M ),
(2.3)
tj. za niz (xn ) kazemo da tezi ka , i pisemo lim xn = , ako za svako M R

n
postoji prirodan broj n0 tako da za sve prirodne brojeve n koji su veci ili jednaki
od n0 vazi xn < M .
Napomena 2.3. Da bismo dokazali da je lim xn = + dovoljno je dokazati da
n
za svaki realan broj M > 0 postoji n0 N tako da za svako n n0 vazi xn > M .
Zaista, neka za svako M > 0 postoji n0 N tako da za svako n n0 vazi
xn > M . Pokazimo da onda za svako K R postoji n0 N tako da za svako n n0
vazi xn > K. Ovo je jasno za K > 0. Ako je K 0, onda iz pretpostake sledi da
za M = 1 postoji n0 N tako da za svako n n0 vazi xn > M = 1 > 0 K.
Slicno, da bismo dokazali da je lim f (x) = dovoljno je dokazati da za svaki
xx0
realan broj M < 0 postoji n0 N tako da za svako n n0 vazi xn < M .

Primer 2.4. Za c R i niz ciji je opsti clan xn = c vazi lim xn = c.
n
Zaista, za svako > 0 bice |xn c| = |c c| = 0 < za svako n N.

Primer 2.5. Dokazimo da niz ciji je opsti clan xn =
1
konvergira ka 0.
n
U tom cilju dokazimo da za svako > 0 postoji prirodan broj n0 tako da za

1

1
svaki prirodan broj n n0 vazi 0 < , tj.
< . Na osnovu Arhimedovog
n
n
2.1. Pojam granicne vrednosti realnog niza i osobine
53
1
principa postoji prirodan broj n0 takav da je n0 > . Sada za svako n N takvo
1
1
da je n n0 vazi n > , odakle < , tj. |xn 0| < . Primetimo da je za zadato
[ ] n
1
1
> 0 dovoljno uzeti n0 =
+ 1. Zaista, n0 >
i za svako n n0 takode ce
1
1
vaziti n > , i prema tome, < , tj. |xn 0| < .
Primer 2.6. Pokazimo da je

lim
2n + 3
= 2.
n+5
Neka je > 0 proizvoljno. Treba naci n0 N tako da je za svako n n0 vazi

2n + 3

n + 5 2 < . Iz

2n + 3

2n + 3 2n 10

= 7 < n + 5 > 1

n + 5 2 =
n+5
n+5
7
7
7
n + 5 > n > 5,
{[
]
}
7
7
zakljucujemo da za n0 = max
5 + 1, 1 vazi n0 N i n0 > 5, pa i za

2n + 3

7
svako n n0 vazi n > 5, i stoga,
2 < .
n+5
Primer 2.7. Pokazimo da niz ciji je opsti clan xn = 1 + (1)n
1
konvergira ka 1.
2n
U tom cilju dokazimo da za proizvoljno

> 0 postoji

prirodan broj n0 tako da

1
1
n
za svaki prirodan broj n n0 vazi 1 + (1) n 1 < , tj. n < . Zaista,
2
2
1
na osnovu (1.28) sledi da postoji n0 N tako da je 2n0 > . Onda je za svako

1
1
n 1
n
n
n
0

n n0 vazi 2 2 , pa je 2 > . Sledi n n > log2 ,
n
2
{[
]
}
1
zakljucujemo da je za n0 dovoljno uzeti n0 = max log2
+ 1, 1 jer je
1
1
1
n0 > log2 , i zato i za svako n n0 vazi n > log2 , tj. n M . Tada za svaki prirodan broj n n0 vazi 3n 3n0 , pa je 3n > M .
Prema tome, lim 3n = +.
n
(Ako je M 0, onda je xn > M za svako n N. Ako je M > 0, onda, buduci

da je
3n > M n > log3 M,
{[
]
}
zakljucujemo da je za n0 dovoljno uzeti n0 = max log3 M + 1, 1 , jer je
n0 > log3 M i za svako n n0 vazi n > log3 M , tj. xn = 3n > M ).
x2
x3
| |
x1
03
27
x4
|
...
81
n
nije konvergentan.
2
(
)
(4k 1)
Primetimo da je a2k = sin k = 0, a4k1 = sin
= sin + 2k =
2
2
(
)
(4k 3)
3
3
1, a4k3 = sin
= sin
+ 2k = sin
= (1) = 1, k N.
2
2
2
Za svaki broj a R van njegove -okoline, gde je 0 < < 1, nalazi se beskonacno
mnogo clanova niza, i zato a nije granicna vrednost niza (an ). Dakle ovaj niz nema
konacnu granicnu vrednost, pa nije konvergentan.
Primetimo da ovaj niz nema granicnu vrednost. U okolini (2, +) tacke +
nema nijednog clana niza, pa + nije granica niza. Takode, u okolini (, 2)
tacke nema clanova niza (an ), pa ni nije granica niza.
Primer 2.9. Dokazimo da niz ciji je opsti clan an = sin
Tvrdenje 2.10. Ako postoji granicna vrednost niza, onda je ona jedinstvena.
Dokaz. Pretostavimo da niz (xn ) ima dve razlicite granicne vrednosti x i y i neka
|x y|
su, na primer, obe konacne. Za =
> 0 okoline (x , x + ) i (y , y + )
2
su disjunktne. Kako je lim xn = x, sledi postoji n1 N tako da za svako n n1
n
55
vazi xn (x , x + ). Takode, iz lim xn = y sledi da postoji n2 N tako da za

n
svako n n2 vazi xn (y , y + ). Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Tada za svako

n n0 vazi xn (x , x + ) (y , y + ), sto protivureci cinjenici da su okoline
(x, x+) i (y , y +) disjunktne. (Za slucaj da bar jedna od granicnih vrednosti
x i y nije konacan broj, takode mozemo naci njihove disjunktne okoline, i analogno
kao u prethodnom rasudivanju doci do protivurecnosti).
?
xn 1+1
xn
xn 1
xn 2
((
x+y
xn 2+1
Definicija 2.11. Za niz (xn ) kazemo da je odozgo (odozdo) ogranicen ako je odozgo
(odozdo) ogranicen skup {xn : n N}.
Niz (xn ) je ogranicen ako je odozgo i odozdo ogranicen.
Tvrdenje 2.12. Svaki konvergentan niz je ogranicen.
Dokaz. Neka je (xn ) konvergentan niz i neka je x granicna vrednost ovog niza. Tada
postoji n0 N tako da za n n0 vazi |xn x| < 1. Neka je M = max{1, |x1
x|, |x2 x|, . . . , |xn0 1 x|}. Tada je |xn x| M , tj. xn [x M, x + M ] za
svako n N. Prema tome, niz (xn ) je ogranicen.
|xn
|x 3 - x | =
najvee rastojanje
...
x1
|
-1
-x|
=M
|x2 - x |
|x1 - x |
x3
|
(
x -1
x2 xn - 1
| ...|
0
)
x+1
Primetimo da obrat Tvrdenja 2.12 ne vazi, tj. postoje nizovi koji su ograniceni
ali nisu konvergentni. Na primer niz ciji je opsti clan xn = (1)n je ogranicen ali
nije konvergentan. Takode i niz iz Primera 2.9 je ogranicen i nije konvergentan.
Tvrdenje 2.13. Neka su b, c R i
lim xn = x R.
Ako je x < b, tada postoji n1 N tako da za svako n n1 vazi xn < b.
(2.4)
56
Glava 2. Nizovi
Ako je x > c, tada postoji n2 N tako da za svako n n2 vazi xn > c.
Dokaz. Neka je x 0 i iz (2.4) i (2.1) sledi da postoji

n1 N tako da je za svako n n1 , xn (x , x + ) = (x , b). Prema tome,
xn c i = x c. Kako je > 0, iz (2.4) i (2.1) sledi da postoji n2 N
tako da je za svako n n2 , xn (x , x + ) = (c, x + ). Prema tome, xn > c za
n n2 .
Tvrdenje 2.14. Neka su b, c R i
lim xn = x R.
(2.5)
Ako je xn b za svako n N (ili pocev od nekog n), tada je x b.

Ako je xn c za svako n N (ili pocev od nekog n), tada je x c.
Dokaz. Neka je xn b za svako n N (ili pocev od nekog n). Ako bi bilo x < b,
tada bi na osnovu Tvrdenja 2.13 sledilo da postoji n1 N tako da je xn < b za
svako n n1 , sto je suprotno pretpostavci.
Analogno, ako je xn c za svako n N, na osnovu Tvrdenja 2.13, zakljucujemo
da je x c.
Tvrdenje 2.14, za konvergentan niz (xn ), primenjivacemo koristeci implikacije:
(n N) xn b = lim xn b,
(2.6)
(n N) xn c = lim xn c.
(2.7)
Primetimo da je moguca striktna nejednakost na levoj strani gornjih implikacija, a

jednakost na njihovoj desnoj strani, odnosno cak iako je xn > b (xn < c) za svako
n N, ne mora biti lim xn > b ( lim xn < c). Za slucaj implikacije (2.6) to
n
n
pokazuje primer:
xn =
1
, b = 0, xn > 0 za svako n N, i
n
lim xn = 0,
a za slucaj implikacije (2.7) to pokazuje primer:

1
xn = , c = 0, xn < 0 za svako n N, i
n
lim xn = 0.
Ujedno ovi primeri pokazuju da obrat Tvrdenja 2.13 ne vazi.

Sledece tvrdjenje je uopstenje Tvrdenja 2.13.
Tvrdenje 2.15. Ako je lim xn = x, lim yn = y, x, y R, i x < y, tada postoji
n
n
n0 N tako da je xn < yn za svako n n0 .
Tvrdenje trivijalno vazi i za slucaj kada je b = + i c = . Prvi (drugi) deo tvrdenja vazi i
za slucaj kada je x = (x = +) (ovo sledi iz denicije granicne vrednosti niza).
1
57
yx
> 0 vazi (x , x +
2
) (y , y + ) = . Takode za svako t (x , x + ) i svako s (y , y + ) vazi
nejednakost t < s (Za slucaj da je bar jedna od granica x i y beskonacna, takode je
moguce naci okolinu U (x) tacke x i okolinu V (y) tacke y tako da za svako t U (x)
i svako s V (y) vazi nejednakost t < s). Iz lim xn = x i lim yn = y sledi da
Dokaz. Neka su, na primer, x i y konacni brojevi. Za =
postoje n1 , n2 N tako da je xn (x , x + ) za n n1 i yn (y , y + )
za n n2 . Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Za n n0 imamo da xn (x , x + ) i
yn (y , y + ), te je xn < yn .
Naredno tvrdenje je uopstenje Tvrdenja 2.14.
Tvrdenje 2.16. Neka je lim xn = x, lim yn = y, x, y R, i xn yn za svako
n
n N (ili pocev od nekog n). Tada je x y.
Dokaz. Pretpostavimo da je x < y. Na osnovu Tvrdenja 2.15 sledi da postoji n0 N

tako da je xn < yn za svako n n0 . Ovo protivureci pretpostavci da je xn yn za
svako n N (ili pocev od nekog n). Dobijena protivurecnost dokazuje da je x y.

Tvrdenje 2.16, za nizove (xn ) i (yn ), od kojih svaki ponaosob ima granicnu
vrednost, zapisivacemo krace pomocu implikacije
(n N) xn yn = lim xn lim yn .
n
(2.8)
Primetimo da je moguca striktna nejednakost na levoj strani implikacije (2.8), a

jednakost na njenoj desnoj strani, odnosno cak iako je xn > yn za svako n N, ne
mora da bude lim xn > lim yn . To pokazuju sledeci primeri:
n
(i) xn =
1
, yn = 0, xn > yn za svako n N, i
2n
lim xn = 0 = lim yn ,
i
(ii) xn =
1
1
, yn = n , xn > yn za svako n N, i
n
2
2
lim xn = 0 = lim yn ,
Ovi primeri ujedno pokazuju da ne vazi obrat Tvrdenja 2.15.

Tvrdenje 2.17. Ako nizovi (xn ) i (yn ) konvergiraju, tada konvergiraju i nizovi
(xn + yn ) i (xn yn ) i vazi
lim (xn + yn ) =
lim (xn yn ) =
lim xn + lim yn ,
lim xn lim yn .
Dokaz. Neka je je lim xn = x i lim yn = y i neka je > 0 poizvoljno. Tada postoje

n
n
n1 , n2 N tako da je |xn x| < za n n1 i |yn y| < za n n2 . Neka je

2
2
n0 = max{n1 , n2 }. Za n n0 vazi
|(xn + yn ) (x + y)| = |(xn x) + (yn y)| |xn x| + |yn y| < + =

2 2
58
Glava 2. Nizovi
i
|(xn yn ) (x y)| = |(xn x) (yn y)| |xn x| + |yn y| <
+ = .
2 2
Prema tome,
lim (xn + yn ) = x + y = lim xn + lim yn
i
lim (xn yn ) = x y = lim xn lim yn .
Ako nizovi (xn ) i (yn ) nisu konvergentni, njihov zbir odnosno razlika ne mora da
bude divergentan niz. Na primer nizovi xn = n + 5 i yn = n + 3 nisu konvergentni,
ali je njihov zbir (xn + yn ) konvergentan niz (xn + yn = 8, n N). Takode, nizovi
an = n + 5 i bn = n nisu konvergentni, lim an = + i lim bn = +, ali je njihova
n
razlika (an bn ) konvergentan niz (an bn = 5, n N). Ovi primeri pokazuju da

obrat Tvrdenja 2.17 ne vazi, tj. da iz konvergencije zbira (razlike) dva niza, ne sledi
konvergencija svakog od njih ponaosob.
Primetimo jos, da ako je lim an = + i lim bn = +, u opstem slucaju ne
n
mozemo nista zakljuciti o konvergenciji niza (an bn )-ovaj niz moze teziti konacnom
realnom broju (kao u gore navedenom primeru), moze teziti + ili , a moze se
desiti i da nema granicnu vrednost (videti dole navedene primere).
Na primer, ako je an = 2n i bn = n, n N, tada je
lim an = lim bn = +, lim (an bn ) = + i lim (bn an ) = .
n
, bn = n, n N, onda je lim an = + (na osnovu (2.19.3))
n
2
i limn bn = +, ali niz (an bn ) nema granicnu vrednost.
Ako je an = n + sin
Zato ako nizovi (an ) i (bn ) teze ka +, onda za limes lim (an bn ) kazemo da
n
predstavlja neodredenost oblika , a za ispitivanje ovog limesa kazemo da je
razjasnjavanje neodredenosti oblika . Kazemo jos i da je an bn neodredeni
izraz oblika kad n .
Posledica 2.18. Ako niz (xn ) konvergira i c R, tada konvergira i niz (c + xn ) i
vazi
lim (c + xn ) = c + lim xn .
n
Dokaz. Sledi iz Tvrdenja 2.17 i Primera 2.4.

Tvrdenje 2.19. (2.19.1) Ako je lim xn = + i lim yn = +, onda je lim (xn +
n
yn ) = +.
(2.19.2) Ako je lim xn = i lim yn = , onda je lim (xn + yn ) = .
n
(2.19.3) Ako je lim xn = + i (yn ) odozdo ogranicen niz, onda je lim (xn + yn ) =
n
n
+.
59
(2.19.4) Ako je lim xn = i (yn ) odozgo ogranicen niz, onda je lim (xn + yn ) =
n
n
.
(2.19.5) Ako je lim xn = + ( lim xn = ) i lim yn = y R, onda je
n
lim (xn + yn ) = + ( lim (xn + yn ) = ).2
Dokaz. (2.19.1): Neka je lim xn = + i lim yn = +, i M R proizvoljno. Iz

n
n
lim xn = + sledi da postoji n1 N tako da za svako n N, n n1 povlaci
n
M
xn >
. Iz lim yn = + sledi da postoji n2 N tako da za svako n N, iz
n
2
M
. Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Tada za n N, n n0 povlaci
n n2 sledi yn >
2
M
M
xn + yn >
+
= M . Prema tome, lim (xn + yn ) = +.
n
2
2
(2.19.2): Slicno dokazu za (2.19.1).
(2.19.3): Neka je lim xn = + i (yn ) odozdo ogranicen niz. Tada postoji m R
n
tako da je yn m za svako n N. Neka je M R proizvoljno. Iz lim xn = +
n
sledi da postoji n0 N tako da za sve prirodne brojeve n takve da je n n0 vazi
xn > M m. Onda ce za svako n n0 vaziti xn + yn > (M m) + m = M , i prema
tome, lim (xn + yn ) = +.
n
(2.19.4): Slicno dokazu za (2.19.3).

(2.19.5) sledi iz (2.19.3) i (2.19.4) i cinjenice da je svaki konvergentan niz ogranicen
(Tvrdenje 2.12).
(
n )
= + jer lim n2 =
Primer 2.20. Na osnovu (2.19.3) sledi lim n2 + sin
n
n
2
(
)
(
n
n )
+, a niz sin
je ogranicen, dok na osnovu (2.19.4) imamo lim n + sin
=
n
2
2
, jer je lim (n) = .
n
Takode, iz (2.19.3) sledi

lim
(
)
n
n + n(1) = +
jer je lim n = +, a niz (n(1) ) ogranicen odozdo nulom.

n
Posledica 2.21. (2.21.1) Ako je lim xn = + i c R, tada je lim (c+xn ) = +.

n
(2.21.2) Ako je lim xn = i c R, tada je lim (c + xn ) = .

n
Tvrdenja (2.19.1), (2.19.2) i (2.19.5) simbolicki zapisujemo (koristeci simbole + i ) na

sledeci nacin:
2
(+) + (+)
+,
() + ()
(+) + y
+, za svako y R,
() + y
, za svako y R.
60
Glava 2. Nizovi
Dokaz. Sledi iz (2.19.5) i Primera 2.4.

Tvrdenje 2.22. Neka su dati nizovi (xn ) i (yn ) pri cemu je (xn ) konvergentan niz.
Tada niz (xn + yn ) ima granicnu vrednost ako i samo ako niz (yn ) ima granicnu
vrednost. Pri tom su moguci slucajevi:
(2.22.1) Niz (yn ) je konvergentan ako i samo ako je niz (xn + yn ) konvergentan i
vazi jednakost:
lim (xn + yn ) = lim xn + lim yn ;
(2.9)
(2.22.2) lim yn = + ako i samo ako je lim (xn + yn ) = +;

n
(2.22.3) lim yn = ako i samo ako je lim (xn + yn ) = .

n
Dokaz. (2.22.1): Neka je (yn ) konvergentan niz. Buduci da je niz (xn ) konvergentan,
iz Tvrdenja 2.17 sledi da je niz (xn + yn ) konvergentan i da vazi jednakost (2.9).
Obrnuto, pretpostavimo da je niz (xn + yn ) konvergentan. Opet iz konvergencije
niza (xn ), na osnovu Tvrdenja 2.17, zakljucujemo da je niz ((xn + yn ) xn ) = (yn )
konvergentan.
(2.22.2): Neka je lim yn = +. Buduci da je niz (xn ) konvergentan, iz Tvrdenja
n
2.19 (2.19.5) sledi da je lim (xn + yn ) = +.

n
Obrnuto, pretpostavimo da je lim (xn + yn ) = +. Kako je (xn ) konvergentan,

n
iz Tvrdenja 2.19 (2.19.5) sledi da je lim yn = lim ((xn + yn ) xn ) = +.

n
(2.22.3): Slicno dokazu za (2.22.2).

Definicija 2.23. Za niz koji konvergira ka 0 kazemo da je nula-niz.
Tvrdenje 2.24. Zbir (razlika) dva nula-niza je nula-niz.
Dokaz. Sledi iz Tvrdenja 2.17.
Tvrdenje 2.25. Niz (xn ) konvergira ka x R ako i samo ako postoji nula-niz (an )
takav da je xn = x + an , n N.
Dokaz. Neka je lim xn = x R i an = xn x, n N. Za proizvoljno > 0 postoji
n
n0 N tako da za sve n n0 vazi |xn x| < , tj. |an | < . To znaci da je (an )
nula-niz i vazi jos xn = x + an , n N.
Obrnuto, neka je (an ) nula-niz i xn = x + an , n N. Tada je an = xn x,
n N, i za proizvoljno > 0 postoji n0 N tako da za sve n n0 vazi |an | < , tj.
|xn x| < . To znaci da je lim xn = x R.
n
Primetimo da smo dokaz mogli izvesti koristeci Tvrdenje 2.17.

Tvrdenje 2.26. Proizvod nula-niza i ogranicenog niza je nula-niz.
61
Dokaz. Neka je je lim xn = 0 i neka je (yn ) ogranicen niz. Sledi postoji M > 0
n
tako da je |yn | M za svako n N. Neka je > 0 proizvoljno. Iz lim xn = 0 sledi

n
za n n0 . Odatle za svako n n0 vazi

da postoji n0 N tako da je |xn | <
M
|xn yn | = |xn ||yn | <
M = .
M
Prema tome, lim (xn yn ) = 0.

n
1
n
Primer 2.27. Niz ciji je opsti clan zn = sin
je nula-niz na osnovu Tvrdenja
n
2 (
( )
n )
1
nula-niz (videti Primer 6.12), a niz sin
je ogranicen .
2.26, jer je
n
2
Ako je c R i (xn ) nula-niz, onda iz Tvrdenja 2.26 i cinjenice da je konstantan
niz yn = c, n N, ogranicen niz, sledi da je (xn yn ) = (cxn ) nula-niz.
Vazi i opstije tvrdenje:
Tvrdenje 2.28. Proizvod nula-niza i konvergentnog niza je nula-niz.
Dokaz. Sledi iz Tvrdenja 2.26 i Tvrdenja 2.12.
Tvrdenje 2.29. Ako nizovi (xn ) i (yn ) konvergiraju, tada konvergira i niz (xn yn ) i
vazi
lim (xn yn ) = lim xn lim yn .
n
Dokaz. Neka je
lim xn = x i
lim yn = y.
(2.10)
Primetimo da je
|xn yn xy| = |xn yn xn y + xn y xy| = |xn (yn y) + y(xn x)|
|xn ||yn y| + |y||xn x|, za sve n N.
(2.11)
Buduci da je niz (xn ) konvergentan, on je ogranicen i postoji M > 0 tako da je

|xn | M za svako n N, te iz (2.11) sledi
|xn yn xy| M |yn y| + |y||xn x|, za sve n N.
(2.12)
> 0 (M + |y| > 0 jer je M > 0 i |y| 0). Tada postoje

M + |y|
n1 , n2 N tako da je |xn x| < 1 za n n1 i |yn y| < 1 za n n2 . Neka je
n0 = max{n1 , n2 }. Za n n0 , na osnovu (2.12) vazi:
Neka je > 0 i 1 =
|xn yn xy| M |yn y| + |y||xn x| = M 1 + |y|1 = (M + |y|)1 = ,

i prema tome, limn (xn yn ) = xy.
62
Glava 2. Nizovi
Tvrdenje 2.29 je moguce dokazati i koriscenjem Tvrdenja 2.25. Naime, iz lim xn =
n
x i lim yn = y, na osnovu Tvrdenja 2.25, sledi da postoje nula-nizovi (n ) i (n )

n
tako da je xn = x + n i yn = y + n , n N, i prema tome,
xn yn = (x + n )(y + n ) = xy + xn + yn + n n .
Buduci da su (xn ), (yn ) i (n n ) nula-nizovi (Tvrdenje 2.28), na osnovu Tvrdenja
2.24 sledi da je (xn + yn + n n ) nula-niz. Sada, ponovo koristeci Tvrdenje 2.25,
zakljucujemo da je lim (xn yn ) = xy.
n
Primetimo da obrat Tvrdenja 2.29 ne vazi, tj. ukoliko je proizvod dva niza
konvergentan, ne(mora
od njih ponaosob da bude konvergentan. Na primer,
) svaki
(
(
1
n )
n )
proizvod nizova
i sin
(Primer 2.27) je konvergentan niz, ali sin
n
2
2
nije konvergentan niz.
Primetimo jos, da ako niz (xn ) tezi ka + () i ako je (yn ) nula-niz, u opstem
slucaju ne mozemo nista zakljuciti o konvergenciji niza (xn yn )-ovaj niz moze da
tezi konacnom realnom broju, ili da tezi + ili ili da uopste nema granicnu
vrednost.
5
Na primer, ako je xn = n i yn = , n N, tada je lim xn = +, lim yn = 0 i
n
n
n
lim xn yn = 5.
n
1
Ako je xn = n i yn = 2 , n N, tada je lim xn = , lim yn = 0 i
n
n
n
)
(
1
= 0.
lim xn yn = lim
n
n
n
1
Za xn = n2 i yn = , n N, tada je lim xn = +, lim yn = 0 i lim xn yn =
n
n
n
n
lim (n) = .
n
(1)n
, n N, tada je lim xn = +, lim yn = 0,
n
n
n
n
xn yn = (1) , i niz (xn yn ) nema granicu.
Zato ako je niz (an ) nula-niz i niz (bn ) tezi ka + (), onda za limes lim (an
Ako je xn = n i yn =
bn ) kazemo da predstavlja neodredenost oblika 0 , a za an bn da je neodredeni

izraz oblika 0 kad n .
Posledica 2.30. Ako niz (xn ) konvergira i c R, tada konvergira i niz (cxn ) i vazi
lim c xn = c lim xn .
Dokaz. Sledi iz Tvrdenja 2.29 i Primera 2.4.

Posledica 2.31. Ako je k N i niz (xn ) konvergira, tada konvergira i niz (xkn ) i
vazi
lim xkn = ( lim xn )k .
n
Dokaz. Sledi iz Tvrdenja 2.29 na osnovu principa matematicke indukcije.
63
Tvrdenje 2.32. (2.32.1) Ako je lim xn = + i lim yn = + ( lim yn = ),

n
onda je lim xn yn = + ( lim xn yn = ).

n
(2.32.2) Ako je lim xn = + i yn y > 0 (yn y < 0) pocev od nekog n, onda je

n
lim xn yn = + ( lim xn yn = ).
(2.32.3) Ako je lim xn = + i lim yn = y R i y > 0 (y < 0), onda je

n
lim xn yn = + ( lim xn yn = ).
(2.32.4) Ako je lim xn = i lim yn = , onda je lim xn yn = +.

n
(2.32.5) Ako je lim xn = i yn y > 0 (yn y < 0) pocev od nekog n, onda je

n
lim xn yn = ( lim xn yn = +).
(2.32.6) Ako je lim xn = i lim yn = y R i y > 0 (y < 0), onda je

n
lim xn yn = ( lim xn yn = +).3
Dokaz. (2.32.1): Neka je lim xn = +, lim yn = i M > 0. Iz lim xn = +

n
n
n
sledi da postoji n1 N tako da je
(n N)(n n1 = xn > M ).
(2.13)
Iz lim yn = sledi da postoji n2 N tako da je
n
(n N)(n n2 = yn < M ),
tj.
(n N)(n n2 = yn >
M ).
(2.14)
Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Iz (2.13), (2.14) i (1.47.8) sledi da za svako n N takvo

da je n n0 vazi xn (yn ) > M , tj. xn yn < M . Prema tome, lim xn yn = .
n
(2.32.2): Neka je lim xn = +. Pretpostavimo najpre da postoji y R, y > 0,

n
tako da je yn y pocev od nekog n, tj. postoji n1 N tako da je
(n N)(n n1 = yn y > 0).
(2.15)
3
Tvrdenja (2.32.1), (2.32.3), (2.32.4) i (2.32.6) simbolicki zapisujemo (koristeci simbole + i
) na sledeci nacin:
(+) (+)
(+) ()
(+) y
+, za svako y R, y > 0,
(+) y
, za svako y R, y < 0,
() ()
+,
() y
, za svako y R, y > 0,
() y
+, za svako y R, y < 0.
+,
64
Glava 2. Nizovi
Neka je M R, M > 0, proizvoljan broj. Iz lim xn = + sledi da postoji prirodan

n
broj n2 takav da vazi:
(n N)(n n2 = xn >
M
> 0).
y
(2.16)
Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Iz (2.15), (2.16) i (1.47.8) dobijamo da za svaki prirodan

broj n takav da je n n0 vazi xn yn > M . Prema tome, lim xn yn = +.
n
Pretpostavimo da je lim xn = + i da postoje y R, y < 0 i n1 N tako da
n
za svako n N, iz n n1 sledi yn y. Prema tome,
(n N)(n n1 = yn y > 0).
(2.17)
Neka je M > 0 proizvoljno . Iz lim xn = + sledi da postoji n2 N tako da je

n
(n N)(n n2 = xn >
M
> 0).
y
(2.18)
Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Tada iz (2.17), (2.18) i (1.47.8) za svako n N, n n0

povlaci xn yn > M , tj. xn yn < M . Prema tome, lim xn yn = .
n
(2.32.3): Neka je lim xn = + i lim yn = y R. Pretpostavimo najpre da

n
n
je y > 0. Izaberimo c > 0 tako da je c < y. Iz Tvrdenja 2.13 sledi da postoji
n1 N tako da za svako n N, iz n n1 sledi yn > c > 0. Sada na osnovu (2.32.2)
zakljucujemo da je lim xn yn = +.
n
Ako je y < 0, onda biramo c R tako da je y < c < 0. Na osnovu Tvrdenja
2.13 postoji n2 N tako da za svako n n2 vazi yn < c. Iz (2.32.2) sledi da je
lim xn yn = .
n
Posledica 2.33. (2.33.1) Ako je lim xn = + i c R, c > 0 (c < 0), tada je

n
lim cxn = + ( lim cxn = ).
(2.33.2) Ako je lim xn = i c R, c > 0 ( c < 0), tada je lim cxn =

n
( lim cxn = +).

n
Dokaz. (2.33.1): Sledi iz (2.32.2).

(2.33.2): Sledi iz (2.32.5).
Posledica 2.34. Neka je k N.
(2.34.1) Ako je lim xn = +, tada je lim xkn = +.
n
(2.34.2) Ako je lim xn = i k paran (neparan) broj, tada je lim xkn = +

n
( lim xkn = ).
Dokaz. (2.34.1): Sledi iz (2.32.1) na osnovu principa matematicke indukcije.

(2.34.2): Sledi iz (2.32.4) i (2.32.1) na osnovu principa matematicke indukcije.
65
|x|
Tvrdenje 2.35. Ako je lim xn = x = 0, tada postoji n0 N tako da je |xn | >
n
2
za svako n n0 .
|x|
. Tada je > 0 i iz lim xn = x sledi da postoji n0 N tako
n
2
|x|
da je |xn x| < =
za svako n n0 . Kako je
2
Dokaz. Neka je =
|x| |xn | ||x| |xn || |xn x|,

to je |x| |xn | <
|x|
|x|
, tj. |xn | >
za svako n n0 .
2
2
Tvrdenje 2.36. Ako je lim xn = x = 0 i xn = 0 za svako n N, tada je niz

n
( )
1
ogranicen.
xn
|x|
Dokaz. Iz Tvrdenja 2.35 sledi da postoji n0 N tako da je |xn | >
za svako n
2
{
}
1
2
2
1
1
n0 , pa je
<
za svako n n0 . Neka je M = max
,
,...,
.
|x|
|xn0 1 |
|xn |
( ) |x| |x1 |
1
1
1
M za svako n N, pa je niz
ogranicen.
Tada je =
xn
|xn |
xn
Vazi i vise od Tvrdenja 2.36.
(
Tvrdenje 2.37. Ako je lim xn = x = 0 i xn = 0 za svako n N, tada niz
n
1
xn
konvergira i vazi
lim
1
1
= .
xn
x
(2.19)
Dokaz. Neka je lim xn = x = 0 i xn = 0 za svako n N. Iz Tvrdenja 2.36 sledi da

n
1
postoji M > 0 tako da je
M za svako n N. Zato za svako n N vazi:
|xn |

1
1
1
M

xn x = |x||xn | |xn x| |x| |xn x|.
Neka je > 0 proizvoljno. Iz lim xn = x sledi da postoji n0 N tako da za svako
n
|x|
. Stoga za n n0 imamo
n n0 vazi |xn x| <
M

1
1 M
M |x|

xn x |x| |xn x| < |x| M = .
( )
1
konvergira i vazi (2.19).
Prema tome, niz
xn
66
Glava 2. Nizovi
Tvrdenje 2.38. Ako je lim xn = x, lim yn = y = 0 i yn = 0 za svako n N,

n
n
( )
xn
tada niz
konvergira i vazi
yn
xn
x
= .
n yn
y
lim
(
Dokaz. Kako je
2.29.
xn
yn
(
)
1
= xn
, tvrdenje sledi iz Tvrdenja 2.37 i Tvrdenja
yn
Dokaz ovog tvrdenja se moze izvesti koriscenjem nula-nizova. Naime, iz lim xn =

n
x i lim yn = y, na osnovu Tvrdenja 2.25, sledi da postoje nula-nizovi (n ) i (n )

n
tako da je xn = x + n i yn = y + n , n N, i prema tome,
xn x
x + n x
(x + n )y (y + n )x
yn xn
=
=
=
.
yn
y
y + n
y
(y + n )y
y yn
(2.20)
Buduci da su (yn ) i (xn ) nula-nizovi, na osnovu Tvrdenja 2.24 zakljucujemo da

je (yn xn ) nula-niz. Kako je lim yn = y = 0, iz Tvrdenja 2.36 sledi da je
n
( )
(
)
1
1
niz
ogranicen, i stoga i niz
. Na osnovu Tvrdenja 2.26 dobijamo
y(n
y yn
)
1
nula-niz. Sada, na osnovu (2.20) i Tvrdenja 2.25 zada je (yn xn )
y yn
xn
x
kljucujemo da je lim
= .
n yn
y
Obrat Tvrdenja 2.38 ne vazi, tj. ukoliko je kolicnik dva niza konvergentan niz, ne
n
i bn = n,
mora svaki od njih da bude konvergentan niz. Na primer, za an = sin
2
( )
an
n N, vazi da je kolicnik
konvergentan niz (Primer 2.27), ali oba niza (an ) i
bn
(bn ) divergiraju.
Napomenimo da ako nizovi (xn ) i (yn ) teze ka + () (tj. odredeno divergiraju), ili ako su oba (
niza )nula-nizovi, u opstem slucaju ne mozemo nista zakljuciti
xn
o konvergenciji niza
-ovaj niz moze konvergirati, ali moze biti i divergentan.
yn
Na primer, ako je xn = n2 i yn = 3n, n N, onda je lim xn = +, lim yn =
n
n
xn
yn
i lim
= i lim
= 0.
n yn
n xn
Za
{
2,
n = 2k,
an =
1,
n = 2k 1, k N,
xn
= lim an
n yn
n
xn = an n i yn = n vazi da je lim xn = +, lim yn = +, a lim

n
ne postoji.
67
4
1
( ) ( )
2
4
1
Za nula-nizove
i
vazi lim n = lim 4n = + i lim n =
2
1
4
n
n
n
n
n
n2 (
n
)
(
)
1
(1)n
1
n
lim
= 0, dok niz ((1) ), kolicnik nula nizova
i
, nema granicnu
n 4n
n
n
vrednost.
Zbog toga, ako niz (xn ) tezi ka + ili ka , a takode i niz (yn ) tezi ka +
xn
kazemo da predstavlja neodredenost oblika
ili ka , za limes lim
, a za
n yn
xn
kolicnik
da je neodredeni izraz oblika
kad n . Ako su (xn ) i (yn ) nulayn
xn
0
xn
nizovi, onda za limes lim
kazemo da je neodredenost oblika , a za kolicnik
n yn
0
yn
0
da je neodredeni izraz oblika kad n .
0
( )
1
Tvrdenje 2.39. Ako je lim yn = + ( lim yn = ), onda je
nula-niz.4
n
n
yn
Dokaz. Neka je lim yn = + i > 0 proizvoljno. Tada postoji n0 N tako da za
n
1
svako n N iz n n0 sledi yn > > 0, odakle, na osnovu (1.47.13), imamo da je

( )
1
1
1

0<
< , i prema tome, < . Sledi
je nula-niz.
yn
yn
yn
Neka je sada lim yn = i > 0 proizvoljno. Tada postoji n0 N tako da za
n
1
svako n N iz n n0 sledi yn < < 0, odakle, na osnovu (1.47.13), imamo da je
1
1
0>
> i stoga, 0 <
< . Dakle, za n n0 vazi nejednakost
yn
yn

1
= 1 < .
yn
yn
(
Prema tome,
1
yn
)
je nula-niz.
Posledica 2.40. (2.40.1) Ako je lim yn = + ( lim yn = ) i (xn ) ogranicen

n
n
( )
xn
niz, onda je
nula-niz.
yn
4
Tvrdenje 2.39 simbolici zapisujemo:

1
= 0,
+
1
= 0.
68
Glava 2. Nizovi
(2.40.2) Ako je lim yn = + ( lim yn = ) i (xn ) konvergentan niz, onda je

n
n
( )
xn
5
nula-niz.
yn
Dokaz. (2.40.1): Sledi iz Tvrdenja 2.39 i Tvrdenja 2.26.
(2.40.2): Sledi iz Tvrdenja 2.39 i Tvrdenja 2.28, odnosno iz (2.40.1) i Tvrdenja
2.12.
( )
1
Napomenimo da ako je (yn ) nula-niz, onda niz
ne mora da ima granicu.
yn
1
1
Na primer, niz (yn ), gde je yn =
, n N, je nula-niz, ali
= (1)n n, i niz
nn
(1)
y
n
( )
1
nema granicu.
yn
Tvrdenje 2.41. Neka je (yn ) nula-niz i neka je yn > 0 (yn < 0) za svako n N
1
1
= + ( lim
= ).6
(ili pocev od nekog n). Tada je lim
n yn
n yn
Dokaz. Neka je M > 0 proizvoljno. Kako je lim yn = 0 sledi da postoji n0 N
n
1
1
. Odavde,
> M za
tako da za sve prirodne brojeve n n0 vazi 0 < yn <
M
yn
1
n n0 . Prema tome, lim
= +.
n yn
Sledece tvrdenje, koje cemo cesto koristiti, poznato je kao teorema o lopovu i
dva policajca.
Tvrdenje 2.42. Neka su nizovi (xn ), (yn ) i (zn ) takvi da je
xn yn zn za sve n N
(2.21)
lim xn = lim zn = a R.
(2.22)
i
n
Tada je lim yn = a.
n
Dokaz. Neka je > 0 proizvoljno. Iz (2.22) sledi da postoje n1 , n2 N tako da je

a < xn < a + za svako n n1
5
Ako je lim xn = x R, tvrdenje (2.40.2) simbolici zapisujemo:

n
x
+
x
0,
0, x R.
Tvrdenje 2.41 simbolicki zapisujemo:

1
= +,
+0
1
= .
0
(2.23)
69
i
a < zn < a + za svako n n2 .
(2.24)
Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Sada na osnovu (2.21), (2.23) i (2.24) sledi da za svako

n n0 vazi
a < xn yn zn < a + ,
tj. yn (a , a + ). Prema tome, lim yn = a.
n
Primetimo da je za dokaz prethodnog tvrdenja bilo dovoljno pretpostaviti da

(2.21) vazi pocev od nekog n0 N. Naime, s obzirom na deniciju granicne vrednosti
niza, konvergencija niza nece zavisiti od konacno mnogo clanova niza. To znaci da
kad radimo sa granicnim vrednostima nije uvek nephodno da odgovarajuce osobine
nizova koje koristimo budu ispunjene za svako n N-dovoljno je da one vaze pocev
od nekog n0 N.
U tom smislu, u formulaciji Tvrdenja 2.37 nije bilo nephodno pretpostaviti da
je xn = 0 za svako n N, jer iz cinjenice da je lim xn = x = 0, iz Tvrdenja 2.13
n
(ili iz Tvrdenja 2.35) sledi da je xn = 0 pocev od nekog n. (Pri tom, dakle, cak
1
ne zahtevamo da
bude denisano za svako n, i ipak, buduci da je denisano
xn
pocev od nekog n, govorimo o njegovom limesu.) Iz istih razloga je u Tvrdenju
2.38 moguce izostaviti uslov da je yn = 0 za sve n N. Slicno, u Tvrdenju 2.39 i
Posledici 2.40 moguce je izostaviti uslov da je yn = 0 za svako n N.
Tvrdenje 2.43. Neka su dati nizovi (xn ) i (yn ) pri cemu je (xn ) konvergentan niz,
lim xn = x R, x = 0. Tada niz (xn yn ) ima granicnu vrednost ako i samo ako
n
niz (yn ) ima granicnu vrednost. Pri tom su moguci slucajevi:

(2.43.1) Niz (yn ) je konvergentan ako i samo ako je niz (xn yn ) konvergentan i vazi
jednakost:
lim (xn yn ) = lim xn lim yn ;
(2.25)
n
(2.43.2) Ako je x > 0, tada je

lim yn = + lim (xn yn ) = +
lim yn = lim (xn yn ) = ;
(2.43.3) Ako je x < 0, tada je

lim yn = + lim (xn yn ) =
lim yn = lim (xn yn ) = +.
Dokaz. (2.43.1): Pretpostavimo da je niz (yn ) konvergentan. Buduci da je (xn )

konvergentan niz, iz Tvrdenja 2.29 sledi da je niz (xn yn ) konvergentan i da vazi
jednakost (2.25).
70
Glava 2. Nizovi
Obrnuto, pretpostavimo da je niz (xn yn ) konvergentan. Kako je (xn ) konvergentan niz i lim xn = x = 0, na osnovu Tvrdenja 2.38 (i komentara neposredno
n
(
)
xn yn
pre ovog tvrdenja) sledi da je niz (yn ) =
konvergentan.
xn
(2.43.2): Neka je lim xn = x > 0.
n
Pretpostavimo da je lim yn = +. Iz Tvrdenja 2.32 ((2.32.3)) sledi da je

n
lim (xn yn ) = +.
Obrnuto, pretpostavimo da je lim (xn yn ) = +. Iz Tvrdenja 2.37 sledi da niz

n
)
1
1
1
1
konvergira i da je lim
=
, opet iz
> 0. Kako je yn = (xn yn )
n xn
xn
x
xn
Tvrdenja 2.32 ((2.32.3)) sledi da je lim yn = +.
(
Slicno, koriscenjem Tvrdenja 2.32 ((2.32.6)), dokazuje se da je lim yn =

n
ako i samo ako je lim (xn yn ) = .

n
(2.43.3): Sledi iz Tvrdenja 2.32 ((2.32.3) i (2.32.6)), slicno dokazu za (2.43.2).

U sledecem primeru bice nam potrebna Bernulijeva7 nejednakost:
Ako je h > 1 i n N, tada je 8
(1 + h)n 1 + nh.
(2.26)
n
a = 1,
(2.27)
Primer 2.44. Dokazimo da je

lim
a > 0.
Pretostavimo najpre da je a > 1. Tada je n a > 1, tj. n a 1 > 0 i na osnovu

Bernulijeve nejednakosti dobijamo
(
(
))n
)
(
)
(
a= 1+ na1
1+n na1 >n na1 .
Sledi
0<
a
n
a1< ,
n
za svako n N.
(2.28)
(
)
a
= 0, iz (2.28) na osnovu Tvrdenja 2.42 sledi lim n a 1 = 0,
n
n
odnosno lim n a = 1.
Kako je lim
Ako je a = 1, jednakost (2.27) ocigledno vazi.

7
J. Bernoulli (1654-1705), svajcarski matematicar

Za dokaz ove nejednakosti koristi se princip matematicke indukcije:
Za n = 1 nejednakost (2.26) je tacna i petpostavimo da je tacna za neko n N. Kako je 1+h > 0,
mnozeci obe strane nejednakosti (2.26) sa 1 + h dobijamo
8
(1+h)n+1 = (1+h)n (1+h) (1+nh)(1+h) = 1+h+nh+nh2 = 1+(n+1)h+nh2 1+(n+1)h,

pa je nejednakost (2.26) tacna i za n + 1.
Za slucaj da je n = 1 ili h = 0, u nejednakosti (2.26) vazi znak jednakosti.
71
1
Pretpostavimo sada da je 0 < a < 1. Tada je b = > 1 i prema vec dokazanom
a
n
delu tvdenja imamo da je lim b = 1. Odavde, na osnovu Tvrdenja 2.37, sledi
n
lim
a = lim
1
1
1
1
= = 1.
= lim
=
n
n
n
b
1
b
lim b
n

lim
n
n = 1.
(2.29)
Primenom binomne formule dobijamo

n =
>
))n
(
) n(n 1) (
)2
(
n
n
n1
=1+n nn1 +
n 1 + ...
2
(
)
n(n 1) n
2
n1 ,
2
1+
i prema tome,
2
n
0< n1<
, n N, n = 1.
n1
(2.30)
(
)
2
Kako je lim
= 0, iz (2.30) na osnovu Tvrdenja 2.42 sledi lim n n 1 =
n
n
n1
0, odakle sledi (2.29).
Tvrdenje 2.46. Neka su (xn ) i (yn ) nizovi realnih brojeva takvi da je
xn yn za svako n N.
(2.31)
Ako je lim xn = +, onda je lim yn = +.

n
Ako je lim yn = , onda je lim xn = .

Dokaz. Neka je lim xn = + i M R proizvoljno. Tada postoji n0 N tako da
n
je xn > M za svako n n0 . Iz (2.31) sledi da je yn > M za svako n n0 . Prema

tome, lim yn = +.
n
Drugi deo tvrdenja se dokazuje analogno.

Naravno, za dokaz Tvrdenja 2.46 je bilo dovoljno pretpostaviti da nejednakost
(2.31) vazi pocev od nekog n N.
Primer 2.47. Dokazacemo da je
an
= +,
n nk
lim
a > 1,
k R.
(2.32)
72
Glava 2. Nizovi
Dokazujemo najpre jednakost (2.32) za slucaj k = 1. Iz
an = (1 + (a 1))n = 1 + n(a 1) +
sledi
n(n 1)
n(n 1)
(a 1)2 + . . . >
(a 1)2
2
2
n1
an
>
(a 1)2
n
2
(2.33)
n1
(a 1)2 = +, na osnovu Tvrdenja 2.46 iz (2.33) sledi
n
2
Kako je lim
an
= +.
n n
lim
(2.34)
Ako je k < 1, tada je nk < n, pa je

an
an
, za svako n N.
nk
n
(2.35)
an
= +.
n nk
Dokazimo sada jednakost (2.32) za slucaj k > 1. Postoji prirodan broj m k i
vazi nk nm , pa je
( m
n )m ( n )m
b
an
an
( a)
=
m =
,
(2.36)
k
n
n
n
n
Iz (2.34) i (2.35), na osnovu Tvrdenja 2.46, sledi lim
bn
a > 1. Kako je na osnovu vec dokazanog lim
= +, iz Posledice
n n
2.34 ((2.34.1)) sledi
( n )m
b
lim
= +.
(2.37)
n
n
gde je b =
an
= +.
n nk
Sada iz (2.36), (2.37) i Tvrdenja 2.46 sledi lim

Primer 2.48. Ako k, a R, |a| > 1, onda je
nk
= 0.
n an
lim
Zaista, iz (2.32) sledi
(2.38)
|a|n
= +,
n nk
lim
pa iz Tvrdenja 2.39 sledi da je

nk
= 0.
n |a|n
lim
(2.39)
Buduci da je (xn ) nula-niz ako i samo ako je (|xn |) nula-niz (videti Zadatak 1, u
drugom delu knjige), iz (2.39) sledi (2.38).
73
Primer 2.49. Za k, a R, k 1, a > 0, a = 1, dokazimo da je

loga n
= 0.
n nk
lim
(2.40)
Razmotrimo prvo slucaj kada je a > 1. Neka je > 0 proizvoljno i neka je b = a .

Kako je a > 1, sledi b = a > a0 = 1. Iz (2.38) sledi
lim
n bn
= 0,
pa ce postojati n0 N tako da za svako n N, n n0 vazi

1
n
n < 1.
n
b
b
Mnozenjem sa bn dobijamo
1 n < bn ,
tj.
1 n < a n ,
i konacno logaritmovanjem dobijamo
0 loga n < n, za n n0 .
Odavde,
0
loga n
< , za n n0 ,
n
(2.41)
sto povlaci da je
loga n
= 0.
(2.42)
n
n
Time smo dokazali da (2.40) vazi za slucaj kada je k = 1.
1
1
Ako je k > 1, onda je nk n, pa je k , za svako n N, i prema tome,
n
n
lim
loga n
loga n
, za svako n N.
n
nk
(2.43)
Iz (2.42) i (2.43), na osnovu Tvrdenja 2.42, sledi (2.40).

1
Neka je sada 0 < a < 1. Onda je > 1 i na osnovu (2.40) imamo da je
a
lim
loga1 n
= 0.
nk
Odavde sledi
(
)
loga n
loga1 n
loga1 n
lim
= lim
= lim
= 0.
k
k
n n
n
n
n
nk
Napominjemo da (2.40) vazi i za slucaj kada je 0 < k < 1, sto cemo pokazati u
sekciji 4.7 (videti komentar nakon Primera 4.76).
74
Glava 2. Nizovi
S obzirom da za 0 < a < 1 vazi da je loga n < 0 za n N, n 2, to je i

loga n
< 0 za n 2. Medutim, za a > 1 vazi da je loga n > 0 za n N, n 2, te je
nk
loga n
i
> 0 za n 2. Iz Primera 2.49, komentara nakon ovog primera i Tvrdenja
nk
2.41 sledi
nk
lim
= , k > 0, 0 < a < 1.
(2.44)
n loga n
i
nk
= +, k > 0, a > 1.
n loga n
lim
(2.45)
Ako za dva niza (an ) i (bn ), takva da je lim an = + () i lim bn =

n
n
an
bn
+ (), vazi lim
= + () (ili, sto je u ovom slucaju ekvivalentno9 lim
=
n bn
n an
0), onda cemo reci da je niz (an ) beskonacno veliki niz viseg reda u odnosu na niz
(bn ), odnosno da niz (an ) brze tezi beskonacnosti od niza (bn ) i pisati bn an .
Nije tesko videti da je ova relacija tranzitivna.
Kako je lim nk = + za k > 0, lim loga n = za 0 < a < 1 i lim loga n =
n
+ za a > 1, iz (2.44) i (2.45) sledi da je

loga n nk , za a > 0, a = 1, k > 0.
(2.46)
Buduci da je lim an = + za a > 1, iz (2.32) sledi da je

n
nk an za a > 1, k > 0.
(2.47)
Prema tome, na osnovu (2.46) i (2.47), za a > 1 i k > 0 vazi

loga n nk an .
(2.48)
Koriscenjem Tvrdenja 2.42 i 2.46, dokazujemo sledece tvrdenje koje govori o

tome da tacku nagomilavanja nekog skupa mozemo okarakterisati pomocu niza elemenata iz tog skupa.
Tvrdenje 2.50. Tacka x0 R je tacka nagomilavanja skupa X R ako i samo
ako postoji niz medusobno razlicitih elemenata xn X koji tezi ka x0 .
9
Ako je lim
an
bn
= + (), onda na osnovu Tvrdenja 2.39 sledi da je lim
= 0. Obrnuto,
n an
bn
bn
= 0 i, recimo, lim an = + i lim bn = , onda je pocev od nekog n, an > 0 i
n
n
an
an
bn
< 0 pocev od nekog n. Sada iz Tvrdenja 2.41 sledi da je lim
= .
bn < 0, pa je
n bn
an
ako je lim
2.1. Monotoni nizovi
75
Dokaz. Neka je x0 R tacka nagomilavanja skupa X R. Neka je(x0 konacan broj.

)
1
1
Postoji tacka x1 X tako da je x1 (x0 1, x0 + 1). U intervalu x0 , x0 +
2
2
ima beskona
c
no
mnogo
ta
c
aka
skupa
X,
pa
postoji
ta
c
ka
x
X
takva
da
je
2
(
)
1
1
x 2 x 0 , x0 +
i x1 = x2 . Taj postupak nastavljamo. Ako smo nasli
2
2
1
1
medusobno razlicite tacke x1 , x2 , . . . , xn takve da je xi (x0 , x0 + ), i = 1, . . . , n,
i
i
)
(
1
1
sadrzi beskonacno mnogo elemenata
buduci da okolina x0
, x0 +
n+1
n+1 (
)
1
1
skupa X, moguce je naci elemenat xn+1 iz X x0
, x0 +
razlicit od
n+1
n+1
svih x1 , x2 , . . . , xn . Time je indukcijom odreden niz medusobno razlicitih elemenata
xn skupa X takav da za svako n N vazi:
1
1
< xn < x0 + .
(2.49)
n
n
)
(
)
(
1
1
= lim x0 +
= x0 , iz (2.49) i Tvrdenja 2.42 sledi
Kako je lim x0
n
n
n
n
lim xn = x0 .
x0
Neka je x0 = + (x0 = ). Na slican nacin kao malopre mozemo indukcijom

odrediti niz (xn ) medusobno razlicitih elemenata skupa X takvih da je xn (n, +)
(xn (, n)), n N. Kako je xn > n (xn < n) i lim n = + ( lim (n) =
n
) iz Tvrdenja 2.46 sledi lim xn = + ( lim xn = ).

n
Obrnuto, neka je x0 granicna vrednost niza medusobno razlicitih elemenata xn

X i neka je U proizvoljna okolina tacke x0 . Tada na osnovu denicije granicne
vrednosti sledi da se u okolini U nalaze skoro svi clanovi niza (xn ). Kako su oni
medusobno razliciti, sledi da U sadrzi beskonacno mnogo elemenata skupa X. Prema
tome, x0 je tacka nagomilavanja skupa X.
2.2
Monotoni nizovi
U ovoj sekciji pokazujemo da se monotoni nizovi ubrajaju medu nizove koji imaju
granicnu vrednost.
Definicija 2.51. Za niz (xn ) kazemo da je (monotono) rastuci ako je xn xn+1 za
svako n N. Ako je xn < xn+1 za svako n N, onda kazemo da je niz (xn ) strogo
(monotono) rastuci.
Za niz (xn ) kazemo da je (monotono) opadajuci ako je xn xn+1 za svako n N.
Ako je xn > xn+1 za svako n N, onda kazemo da je niz (xn ) strogo (monotono)
opadajuci.
Za nizove koji su (strogo) rastuci ili (strogo) opadajuci kazemo da su monotoni
nizovi.
76
Glava 2. Nizovi
( )
1
strogo opada, dok niz (n2 ) strogo raste. Konstantan niz je
n
(
)
n 1
n
istovremeno i rastuci i opadajuci. Niz ((1) ) nije monoton, kao ni niz (1) n .
2
Na primer, niz
Definicija 2.52. Za niz (xn ), supremum skupa {xn : n N} se zove supremum

niza i obelezava sa sup xn , dok se inmum skupa {xn : n N} zove infimum niza i
n
obelezava sa inf xn .
n
Na primer,
1
= 1,
n n
sup(1)n n = +,
sup
n
3
sup(n + 1) = +,
n
1
= 0,
n n
inf (1)n n = ,
inf
n
inf (n3 + 1) = 2.
n
Za rastuce nizove vazi sledeca teorema.

Teorema 2.53. Svaki rastuci niz (xn ) koji je odozgo ogranicen je konvergentan i
lim xn = sup xn .
Svaki rastuci niz koji nije odozgo ogranicen tezi ka +.

Dokaz. Neka je niz (xn ) rastuci i ogranicen odozgo. Na osnovu aksiome supremuma
sledi da je supremum niza = sup xn realan broj. Neka je > 0. Buduci da je
n
 .
Kako je niz (xn ) rastuci, to je za svako n n0
< xn0 xn .
Prema tome, za svako n n0 je |xn | < , sto znaci da je niz (xn ) konvergentan
i da je lim xn = = sup xn .
n
Pretpostavimo da je (xn ) rastuci i neogranicen odozgo. Neka je M R proizvoljno.

Kako M nije gornja granica skupa {xn : n N}, postoji n0 N tako da je xn0 > M .
Buduci da je niz (xn ) rastuci, to je za svako n n0 , xn xn0 > M . Prema tome,
lim xn = +.
n
Za opadajuce nizove vazi sledeca teorema.

Teorema 2.54. Svaki opadajuci niz (xn ) koji je odozdo ogranicen je konvergentan
i
lim xn = inf xn .
n
Svaki opadajuci niz koji nije odozdo ogranicen tezi ka .
77
Dokaz. Slicno dokazu Teoreme 2.53.

Napomena 2.55. Iz Teorema 2.53 i 2.54 sledi da svaki rastuci (opadajuci) niz (xn ),
bez obzira na to da li je ogranicen odozgo (odozdo) ili ne, ima granicnu vrednost, i
da je lim xn = sup xn ( lim xn = inf xn ).
n
Posledica 2.56. Ako rastuci (opadajuci) niz nije konvergentan, onda je lim xn =
n
+ ( lim xn = ).
n
Dokaz. Iz Teoreme 2.53 sledi da ako rastuci niz nije konvergentan, onda on nije
ogranicen odozgo, pa je lim xn = +. Analogno, tvrdenje za opadajuce nizove
n
sledi iz Teoreme 2.54.
Posledica 2.57. Rastuci (opadajuci) niz je konvergentan ako i samo ako je ogranicen
odozgo (odozdo).
Dokaz. Sledi iz Teoreme 2.53 (Teoreme 2.54) i Tvrdenja 2.12.
Primer 2.58. Dokazimo da niz
x1 = 2, x2 = 2 + 2, x3 = 2 + 2 + 2, . . .
xn = 2 + 2 + 2 + + 2 = 2 + xn1
konvergira.
Pokazacemo indukcijom da je niz (xn ) rastuci.
+
Kako
je f(x) = x, x R , strogo rastuca funkcija, to iz 2 < 2 + 2 sledi x1 =
2 < 2 + 2 = x2 . Pretpostavimo da je xn < xn+1 . Tada je i 2 + xn < 2 + xn+1 ,
te je xn+1 = 2 + xn < 2 + xn+1 = xn+2 .

Da bi dokazali da je niz (xn ) konvergentan dovoljno je sada dokazati da je
ogranicen odozgo. Dokaza
cemo indukcijom da je 2 gornja granica ovog niza:
Imamo da je x1 = 2 < 2 i pretpostavimo
da je xn < 2. Tada je 2 + xn <
2 + 2 = 4 i zato je xn+1 = 2 + xn < 4 = 2.

Buduci da je niz (xn ) rastuci i ogranicen odozgo, on
je konvergentan i oznacimo
sa x njegovu granicnu vrednost. Iz jednakosti xn =
2 + xn1 sledi jednakost
2
xn = 2 + xn1 . Odavde i iz cinjenice da je lim xn = x sledi da je i lim xn1 = x
n
n
1
+
9
dobijamo x2 = 2 + x, tj. x2 x 2 = 0. Sledi x =
= 2 (odbacujemo
2
1 9
= 1 prethodne kvadratne jenacine) jer je x 0 zbog xn > 0
drugo resenje
2
(Tvrdenje 2.13). Prema tome, lim xn = 2.
n

an
= 0,
n n!
lim
a > 0.
(2.50)
78
Glava 2. Nizovi
Neka je xn =
an
. Sledi xn > 0 za svako n N i
n!
an+1
a
(n + 1)!
=
=
.
an
n+1
n!
xn+1
xn
(2.51)
a
< 1 za n + 1 > a, tj. n > a 1, to je xn+1 < xn za n > a 1.
n+1
Neka je n0 = max{[a 1] + 1, 1} = max{[a], 1}. Niz (xn0 , xn0 +1 , xn0 +2 , . . . ) je
opadajuci i ogranicen odozdo nulom, te je na osnovu Teoreme 2.54 konvergentan.
Kako konvergencija niza ne zavisi od konacno mnogo clanova niza, sledi da je niz (xn )
konvergentan. Stoga postoji x R tako da je x = lim xn . Tada je i lim xn+1 = x.
n
n
a
a
, te je lim xn+1 = lim xn lim
, tj.
Na osnovu (5.2) imamo xn+1 = xn
n
n
n n + 1
n+1
x = x 0 = 0, sto dokazuje jednakost (2.50).
an
Primetimo da je lim
= 0 za svako a R. Zaista, za a = 0 to je ocigledno, a
n n!
n
a
|a|n
ako je a < 0, onda je |a| > 0, pa je na osnovu vec dokazanog lim = lim
=
n n!
n n!
an
= 0 (videti Zadatak 1).
0, odakle sledi lim
n n!
Iz (2.50), na osnovu Tvrdenja 2.41, sledi
Kako je
n!
= +, a > 0.
n an
lim
(2.52)
Kako je lim n! = + i lim an = + za a > 1, to iz (2.48) i (2.52) sledi da za

n
n
a > 1 i k > 0 vazi
loga n nk an n!.
(2.53)
Definicija 2.60. Neka je a : N A niz elemenata skupa A i neka je n : N N
strogo rastuci niz prirodnih brojeva, tj. neka je
n1 < n2 < n3 < < nk < nk+1 < . . .
Tada se niz a n : N A, tj.

(an1 , an2 , . . . , ank , ank+1 , . . .
),
naziva podniz niza (an ) ili delimicni niz niza (an ).

Na primer, niz (2, 4, 6, . . . , 2n, . . . ) je podniz niza prirodnih brojeva
(1, 2, 3, . . . , n, . . . ). Medutim niz (4, 2, 6, . . . , 2n, . . . ) nije podniz niza prirodnih
brojeva.
Trivijalno, i sam niz (an ) je podniz niza (an ).
Primetimo da ako je (ank ) podniz niza (an ), onda je nk k za svako k N i na
osnovu Tvrdenja 2.46 sledi
lim nk = +.
(2.54)
k
79
Tvrdenje 2.61. Ako niz (xn ) ima granicnu vrednost x R, tada svaki njegov
podniz ima granicnu vrednost x.
Dokaz. Neka je lim xn = x, x R, (xnk ) podniz niza (xn ) i U proizvoljna okolina
n
tacke x. Iz lim xn = x sledi da postoji n0 N tako da je za sve n n0 , xn U . Iz
n
(2.54) sledi da postoji k0 N, tako da za svako k k0 vazi nk n0 . Sledi xnk U

za svako k k0 . Prema tome, lim xnk = x.
k
Medutim ako jedan podniz niza (xn ) ima granicnu vrednost, sam niz (xn ) ne
mora imati granicnu vrednost. Na primer niz xn = (1)n ima konvergentne podnizove: x2k = 1 i x2k1 = 1, ali sam nema granicnu vrednost.
Na osnovu Tvrdenja 2.61 sledi da ako niz ima bar dva podniza koji imaju razlicite
granicne vrednosti, onda taj niz nema granicnu vrednost.
Tvrdenje 2.62. Za monotoni niz sledeci uslovi su ekvivalentni:
(2.62.1) Niz (xn ) je konvergentan;
(2.62.2) Svaki podniz niza (xn ) je konvergentan;
(2.62.3) Postoji konvergentan podniz niza (xn ).
Dokaz. (2.62.1) = (2.62.2): Ako je niz (xn ) konvergentan onda je svaki njegov
podniz konvergentan i konvergira ka istoj granicnoj vrednosti na osnovu Tvrdenja
2.61 (primecujemo da ova implikacija vazi i bez pretpostavke o monotonosti niza
(xn )).
Implikacija (2.62.2) = (2.62.3) je ocigledna.
(2.62.3) = (2.62.1): neka postoji konvergentan podniz (xnk ) monotonog niza
(xn ) i neka je x R njegova granicna vrednost. Iz monotonosti niza (xn ) sledi da
on ima konacnu ili beskonacnu granicnu vrednost (Napomena 2.55) ka kojoj onda
tezi ma koji podniz niza (xn ) (Tvrdenje 2.61). Prema tome, x je granicna vrednost
niza (xn ) i niz (xn ) je konvergentan.
Sledece tvrdenje nam govori da je rastuci (opadajuci) niz konvergentan ako i
samo ako ima podniz koji je odozgo (odozdo) ogranicen.
Tvrdenje 2.63. Za monotono rastuci (opadajuci) niz sledeci uslovi su ekvivalentni:
(2.63.1) Niz (xn ) je konvergentan;
(2.63.2) Svaki podniz niza (xn ) je odozgo (odozdo) ogranicen;
(2.63.3) Postoji odozgo (odozdo) ogranicen podniz niza (xn ).
Dokaz. Sledi na osnovu Tvrdenja 2.62, jer je svaki podniz monotono rastuceg
(opadajuceg) niza i sam monotono rastuci (opadajuci), te je, na osnovu Posledice
2.57, podniz monotono rastuceg (opadajuceg) niza konvergentan ako i samo ako je
ogranicen odozgo (odozdo).
Tvrdenje 2.64. Rastuci (opadajuci) niz je divergentan ako i samo ako ima podniz
koji nije odozgo (odozdo) ogranicen.
Dokaz. Sledi iz ekvivalencije (2.63.1) (2.63.2).
80
Glava 2. Nizovi
1
1
1
Primer 2.65. Pokazimo da niz xn = 1 + + + + konvergira za slucaj
2
3
n
da je > 1.
Za k = 2, 3, . . . vazi:
x2k 1
) (
) (
)
1
1
1
1
1
1
1
1
1
=1 +
+
+
+
+
+
+
+
+ + +
2 3
4 5 6 7
8 9
15
(
)
1
1
1
... +
+
+ + k
(2k1 ) (2k1 + 1)
(2 1)
) (
) (
)
(
1
1
1
1
1
1
1
1
1
+
+
+
+
+
+
+
+ + +
< 1+
2 2
4 4 4 4
8 8
8
(
)
1
1
1
... +
+
+ + k1 =
(2k1 ) (2k1 )
(2 )
2
4
8
2k1
= 1 + + + + + k1
2
4
8
(2 )
1
1
1
1
= 1 + 1 + 1 + 1 + + k1 1
2
4
8
(2 )
1
1
1
1
= 1 + 1 + 1 2 + 1 3 + + 1 k1
2
(2
)
(2
)
(2
)
1
1 1 k
1
21
(2
)
=
<
= 1
.
1
1
2
1
1 1
1 1
2
2
Prema tome,
x2k 1 <
21
, k N,
21 1
i podniz (x2k 1 ) rastuceg niza (xn ) je ogranicen, te na osnovu Tvrdenja 2.63 sledi
da ovaj niz konvergira.
1
1
1
Pokazimo sada da niz xn = 1 + + + + divergira u slucaju kad je
2
3
n
1.
2.2. Broj e
81
Iz 1 sledi da je n n, te je
1
1
. Za k = 2, 3, . . . vazi:
n
n
) (
) (
)
1
1
1
1
1
1
1
1
1
+
+
=1 +
+
+
+
+
+
+ + +
2 3
4 5 6 7
8 9
15
(
)
1
1
1
... +
+ k1
+ + k
k1
(2 )
(2
+ 1)
(2 1)
) (
) (
)
(
1 1 1 1
1 1
1
1 1
+
+
+ + +
+
+ + +
+
1+
2 3
4 5 6 7
8 9
15
)
(
1
1
1
+ k1
+ + k
>
... +
k1
2
2
+1
2 1
(
) (
) (
)
1 1
1 1 1 1
1
1
> 1+
+
+
+ + +
+
+ +
+
4 4
8 8 8 8
16
16
)
(
1
2 4
8
2k1
1
+
+
=
1
+
+
+
+
+
... +
4 8 16
2k
2k
2k
k+1
k1
=
.
= 1+
2
2
(
x2k 1
k+1
k+1
i kako niz sa opstim clanom
2
2
nije ogranicen odozgo, to i niz (x2k 1 ) nije ogranicen odozgo. Buduci da je niz
(xn ) rastuci i da ima podniz koji nije ogranicen, iz Tvrdenja 2.64 sledi da ovaj
niz divergira, dok na osnovu Posledice 2.56 zakljucujemo da je njegova granicna
vrednost +.
Prema tome, za k N vazi x2k 1
2.3
Broj e
Jedna od vaznih posledica teoreme o monotono(rastuc)

im nizovima (Teoreme 2.53)
1 n
je cinjenica da je niz sa opstim clanom xn = 1 +
konvergentan. Granicna
n
vrednost ovog niza se obelezava sa e. Broj e je jedna od najvaznijih konstanti u
matematickoj analizi. Napomenimo da se u matematickoj analizi uglavnom upotrebljavaju logaritmi sa osnovom e i za njih se koristi naziv prirodni logaritmi.
Teorema 2.66. Niz (xn ) sa opstim clanom
(
)
1 n
xn = 1 +
n
je konvergentan.
82
Glava 2. Nizovi
Dokaz. Primenom binomne formule dobijamo:
xn
(
)
1 n
=
1+
=
n
( )
( )
( )
( )
( )
n 1
n 1
n 1
n 1
n 1
= 1+
+
+
+ +
+ +
=
1 n
2 n2
3 n3
k nk
n nn
n(n 1)(n 2) 1
1 n(n 1) 1
+
+ ...
= 1+n +
2
n
12 n
123
n3
n(n 1) . . . (n (k 1)) 1
n(n 1) . . . 2 1 1
+
+ ... +
=
k
1 2 k
n
1 2 n nn
1 n(n 1)
1 n(n 1)(n 2)
= 1+1+
+
+ ...
2!
n2
3!
n3
1 n(n 1) . . . (n (k 1))
1 n(n 1) . . . (n (n 1))
... +
+ +
=
k
k!
n
n!
nn
(
)
(
)(
)
1
1
1
1
2
= 1+1+
1
+
1
1
+ ...
2!
n
3!
n
n
(
)(
)
(
)
1
2
k1
1
1
1
... 1
+ ...
+
k!
n
n
n
(
)(
) (
)
1
2
n1
1
1
1
... 1
,
... +
n!
n
n
n
i takode
(
)
(
)(
)
1
1
1
2
1
1
+
1
1
+ ...
2!
n+1
3!
n+1
n+1
(
)(
) (
)
1
1
2
k1
+
1
1
... 1
+ ...
k!
n+1
n+1
n+1
(
)(
) (
)
1
1
2
n1
1
1
... 1
+
... +
n!
n+1
n+1
n+1
(
)(
) (
)
1
2
n
1
+
1
1
... 1
.
(n + 1)!
n+1
n+1
n+1
xn+1 = 1 + 1 +
Kako je
1
k
k
<1
,
n
n+1
za k = 1, 2, . . . , n 1,
to je
xn < xn+1 , za svako n N,
pa je niz (xn ) rastuci.
2.3. Broj e
83
Ovo smo mogli da pokazemo i primenom Bernulijeve nejednakosti: za n 2 vazi

xn
xn1
(n+1)n
(n + 1)n (n
nn
=
nn1
n2n1
(n1)n1
( 2
)n
1)1
n 1
n
(1 + n1 )n
1 n1 =
(1 + n1
)
1)n1
(
)
(n2 1)n (n
1 n n
=
=
= 1 2
(n2 )n n1
n2
n1
n
n1
(
)
(
)
n
n
1
n
n1 n
>
1 2
= 1
=
= 1,
n n1
n n1
n n1
i zato je xn > xn1 .

Sada dokazujemo da je niz (xn ) odozgo ogranicen. Primetimo da je za svako
nN
(
)(
)
1
1
2
1 < 1, 1
1
< 1, . . .
n
n
n
(
)(
)
(
)
1
2
k1
1
1
... 1
< 1, . . .
n
n
n
(
)(
)
(
)
1
2
n1
1
1
... 1
< 1,
n
n
n
i stoga je,
1
2!
(
)
(
)(
)
1
1
1
1
2
1
1
< ,
1
1
< , ...
n
2!
3!
n
n
3!
(
)(
) (
)
1
2
n1
1
1
1
1
... 1
< .
n!
n
n
n
n!
Odavde zakljucujemo da je
xn < 1 +
1
1
1
1
+ + + ...
.
1! 2! 3!
n!
Kako je k! = 1 2 3 k > 2k1 , to je

1
1
< k1 , k = 3, . . . n.
k!
2
Zato je
1
1
1
1
+ + + ...
1! 2! 3!
n!
1
1
1
1 + 1 + + 2 + . . . n1
2 2
2
1 21n
1+
1 12
(
)
1
1+2 1 n
2
1 + 2 = 3.
xn < 1 +
<
=
=
<
84
Glava 2. Nizovi
Primetimo jos da je 2 = x1 xn za svako n N. Prema tome

2 xn < 3,
za svako n N.
(2.55)
Kako je niz (xn ) rastuci i odozgo ogranicen, na osnovu Teoreme 2.53 on ima
konacnu granicnu vrednost: lim xn = sup xn R.
n
n
(
)
1 n
Granicnu vrednost niza sa opstim clanom xn = 1 +
obelezavamo sa e.
n
Dakle
)
(
1 n
e = lim 1 +
,
n
n
i stoga,
(
)
1 n
e = sup 1 +
.
n
n
(2.56)
Oznaku e je uveo Ojler10 . Dokazuje se da je broj e iracionalan (videti zadatak

30, u drugom delu knjige).
Iz (2.55), na osnovu Teoreme 2.14, sledi 2 e 3. Preciznijim procenama
nalazi se da je e = 2, 7182818284 . . . .
Primer 2.67. Niz (yn ) sa opstim clanom yn =
(
)
1 n+1
1+
je monotono opadajuci
n
i odozdo ogranicen.
Zaista, za svako n N je yn > 0 i primenom Bernulijeve nejednakosti dobijamo
yn
yn+1
(1 + n1 )n+1
(1 + n1 )n+2
1 1
=
=
1 n+2
1 n+2 (1 + n )
(1 + n+1 )
(1 + n+1 )
(n+1)n+2
nn+2
(n+2)n+2
(n+1)n+2
n
n+1
((n + 1)2 )n+2 n

(n2 + 2n + 1)n+2 n
=
(n(n + 2))n+2 n + 1
(n(n + 2))n+2 n + 1
(
)n+2
(
)n+2
n(n + 2) + 1
n
1
n
=
= 1+
n(n + 2)
n+1
n(n + 2)
n+1
)
(
)
(
n
1
n
n+2
= 1+
= 1,
>
1+
n(n + 2) n + 1
n n+1
=
pa je yn > yn+1 . Na osnovu Teoreme 2.54 sledi da je niz (yn ) konvergentan i

(
)
(
)
1 n+1
1
da je lim yn = inf yn R. Kako je yn = 1 +
= xn 1 +
, to je
n
n
n
n
lim yn = lim xn = e. Prema tome,
n
)
(
)
(
1 n+1
1 n+1
= inf 1 +
.
e = lim 1 +
n
n
n
n
10
L. Euler (1707-1783), svajcarski matematicar
(2.57)
2.3. Bolcano-Vajerstrasova teorema za nizove
85
S obzirom da je niz (xn ) strogo rastuci, a niz (yn ) strogo opadajuci, iz (2.56) i (2.57)
sledi
(
)
(
)
1 n
1 n+1
1+
<e< 1+
, n N.
(2.58)
n
n
Primer 2.68. Pokazacemo da je
n!
= 0.
n nn
lim
Neka je an =
(2.59)
n!
. Za svako n N vazi da je an > 0 i
nn
(n + 1)!
)n
(
an+1
n
(n + 1)n+1
=
.
(2.60)
=
n!
an
n+1
nn
(
)n
n
n
Kako je 0 <
< 1, to je
< 1n = 1, n N, na osnovu (1.33). Odavde
n+1
n+1
an+1
< 1, i stoga an > an+1 , n N. Prema tome, niz (an ) je opadajuci
sledi da je
an
i ogranicen odozdo nulom, te je na osnovu Teoreme 2.54 konvergentan i postoji
a R tako da je a = lim an . Tada je i lim an+1 = a. Na osnovu (2.60) imamo
n
n (
(
)
)
n+1 n
1 n
an+1
= an . Zato je lim an+1 lim 1 +
= lim an , i prema tome,
n
n
n
n
n
a e = a. Odavde sledi a(e 1) = 0. Kako je e 1 = 0, to je a = 0, sto dokazuje
jednakost (2.59).
Ovo smo mogli dokazati i na drugaciji nacin. Naime koriscenjem nejednakosti
na levoj strani u (2.58) dokazuju se nejednakosti (videti zadatak 36, u drugom delu
knjige):
( n )n
( n )n
< n! < e
, n N.
e
2
Odavde dobijamo
1
n!
1
< n < e n , n N.
n
e
n
2
1
n!
1
Buduci da je lim n = lim n = 0, na osnovu Tvrdenja 2.42 sledi lim n = 0.
n 2
n n
n e
Sada na osnovu Tvrdenja 2.41, sledi
nn
= +.
n n!
lim
(2.61)
Kako je lim n! = + i lim nn = +, na osnovu (2.53) i (2.61), za a > 1 i

n
n
k > 0 vazi
loga n nk an n! nn .
86
2.4
Glava 2. Nizovi
Bolcano-Vajer
strasova teorema za nizove
U sekciji 2.1 smo pokazali da je svaki konvergentan niz ogranicen (Tvrdenje 2.12) i da
obrat ne vazi, tj. postoje ograniceni nizovi koji nisu konvergentni. Sledeca teorema,
jedna u nizu vaznih teorema sa znacajnom primenom, govori o tome da ogranicen
niz ipak ima svojstvo da se iz njega moze izdvojiti barem jedan konvergentan podniz.
Teorema 2.69. (Bolcano-Vajerstrasova teorema za nizove)
Svaki ogranicen niz ima konvergentan podniz.
Svaki niz koji nije odozgo ogranicen ima podniz koji tezi ka +. Svaki niz koji
nije odozdo ogranicen ima podniz koji tezi ka .
Dokaz. Neka je niz (xn ) ogranicen. Tada postoji segment [a, b], a, b R, takav
da je xn [a, b] za svako n N. Podelimo ovaj segment na dva jednaka po duzini
segmenta. U bar jednom od tako dobijenih segmenata se nalazi beskonacno mnogo
clanova niza (xn ). Oznacimo sa [a1 , b1 ] onaj u kome se nalazi beskonacno mnogo
clanova niza (xn ) i izaberimo jedan clan xn1 koji pripada ovom segmentu.
Podelimo opet segment [a1 , b1 ] na dva jednaka po duzini segmenta i sa [a2 , b2 ]
oznacimo onaj u kome se nalazi beskonacno mnogo clanova niza (xn ). Izaberimo
sada xn2 [a2 , b2 ] ali tako da je n1 < n2 . Nastavljajuci tako postupak, dobijamo
ba
tezi 0. Takode
niz umetnutih segmenata ([ak , bk ]) cija duzina bk ak =
2k
dobijamo i niz (xnk ) takav da je xnk [ak , bk ] i nk1 < nk2 za k1 < k2 . Prema
tome, niz (xnk ) je podniz niza (xn ). Na osnovu Kantorovog principa o umetnutim
[ak , bk ].
segmentima (Teorema 1.44) postoji jedinstven broj takav da je {} =
k=1
Pri tom je = sup ak = inf bk . Kako je niz (ak ) rastuci, a niz (bk ) opadajuci, iz
k
Teorema 2.53 i 2.54 sledi

= lim ak = lim bk .
k
(2.62)
Kako je ak xnk bk za svako k N, iz (2.62), a na osnovu Tvrdenja 2.42, sledi

lim xnk = . Ovim smo dokazali da niz (xn ) ima konvergentan podniz.
k
Pretpostavimo da niz (xn ) nije ogranicen odozgo. Tada postoji n1 N takav

da je xn1 > 1. Niz (xn1 +1 , xn1 +2 , xn1 +3 , . . . ) takode nije ogranicen odozgo jer je
dobijen od niza (xn ) odbacivanjem konacno mnogo clanova. Zato postoji n2 N
takav da je n2 > n1 i xn2 > 2. Nastavljajuci postupak dobijamo niz (nk ) takav da
je
n1 < n 2 < < n k < . . .
i
xn1 > 1, xn2 > 2, . . . , xnk > k, . . . .
Iz Tvrdenja 2.46 sledi lim xnk = +.
k
Ako niz (xn ) nije ogranicen odozdo, analogno se dokazuje da postoji podniz (xnk )
niza (xn ) koji tezi ka .

2.5. KOSIJEV
KRITERIJUM KONVERGENCIJE NIZOVA
2.5
87
Ko
sijev kriterijum konvergencije nizova
U ovoj sekciji govorimo o nacinu da utvrdimo da li je neki niz konvergentan, koristeci

se samo poznavanjem clanova niza, a ne znajuci unapred ka kojoj bi granicnoj
vrednosti on konvergirao.
Definicija 2.70. Za niz (xn ) kazemo da je Kosijev11 , ili da ispunjava Kosijev uslov
ako za svako > 0 postoji n0 N tako da je |am an | < za sve indekse m i n vece
ili jednake od n0 , tj.
( > 0)(n0 N)(n, m N)(n, m n0 = |xm xn | < ).
(2.63)
Uslov (2.63) se moze formulisati i na sledeci nacin:

Za svako > 0 postoji prirodan broj n0 tako da za svaki prirodan broj n n0 i
svaki nenegativan ceo broj p vazi |xn+p xn | < .
Primetimo da konvergentan niz ima svojstvo da se njegovi clanovi sa sve vecim
indeksima sve manje razlikuju od granicne vrednosti, pa prema tome i jedan od
drugog, tj. takav niz ispunjava Kosijev uslov. Interesantno je da vazi i obrat, i to
cemo preciznije iskazati sledecom teoremom.
Teorema 2.71. (Kosijev kriterijum konvergencije) Niz (xn ) je konvergentan ako i
samo ako je Kosijev.
Dokaz. (=): Neka je (xn ) konvergentan niz i neka je lim xn = x. Neka je > 0
n
proizvoljno. Tada postoji n0 N, tako da je za svako n n0 vazi |xn x| < .

2
Tada za sve m, n n0 vazi
|xm xn | = |(xm a) (xn a)| |xm a| + |xn a| <
+ = .
2 2
Prema tome, niz (xn ) je Kosijev.

(=): Neka je (xn ) Kosijev niz. Pokazimo da je (xn ) ogranicen niz. Za = 1
postojace n0 N tako da za sve m, n n0 vazi |xm xn | < 1. Prema tome, za sve
m n0 vazi |xm xn0 | < 1. Neka je M = max{|x1 xn0 |, |x2 xn0 |, . . . , |xn0 1
xn0 |, 1}. Tada je |xn xn0 | M za sve n N, tj. xn [xn0 M, xn0 + M ]. Prema
tome, (xn ) je ogranicen niz.
Sada na osnovu Teoreme 2.69 sledi da niz (xn ) ima konvergentan podniz (xnk ).
Neka je lim xnk = x. Pokazacemo da je lim xn = x.
k
Neka je > 0 proizvoljno. Buduci da je niz (xn ) Kosijev, postojace n0 N tako
da je za sve m, n n0 , |xm xn | < . Kako je lim xnk = x, sledi da postoji k1 N

k
2
tako da za k k1 vazi |xnk x| < . Iz (2.54) sledi da postoji k2 N tako da je

2
nk > n0 za sve k k2 . Izaberimo sada jedno k N takvo da je k max{k1 , k2 }.
Vazice da je
|xnk x| n 0 .
2
11
A. L. Cauchy (1789-1857), francuski matematicar
88
Glava 2. Nizovi
Sada za svako n n0 vazi

|xn x| = |(xn xnk ) + (xnk x)| |xn xnk | + |xnk x| <
+ = .
2 2
Prema tome, lim xn = x.

n
cos(n 1)
cos 1
. Pokazacemo da je niz (xn )
Primer 2.72. Neka je xn = 1 + 2 + +
2
n2
konvergentan.
Neka je > 0 proizvoljno. Tada za m, n N, m > n, vazi

cos n
cos(n + 1)
cos(m 1)

|xm xn | =
+
+ +

(n + 1)2
(n + 2)2
m2
1
1
1
+
+ + 2
2
2
(n + 1)
(n + 2)
m
1
1
1
+
+ +
<
n(n + 1) (n + 1)(n + 2)
(m 1)m
(
) (
)
(
)
1
1
1
1
1
1
=
+ +
n n+1
n+1 n+2
m1 m
1
1
1
=
< .
n m
n
1
1
(mozemo uzeti n0 = [ ] + 1), to za sve
Kako postoji n0 N tako da je n0 >
1
1
m, n N, takve da je m > n n0 , vazi |xm xn | <
< , pa je niz (xn )

n
n0
Kosijev. Na osnovu Teoreme 2.71 sledi da je (xn ) konvergentan.
Primer 2.73. U sekciji 2.2 Monotoni nizovi smo pokazali da niz sa opstim clanom
1
1
xn = 1 + + + za 1 divergira. Sada cemo to pokazati na drugi nacin,
2
n
koristeci Kosijev kriterijum. Naime, pokazujemo da ovaj niz nije Kosijev, tj. da vazi
negacija uslova (2.63), odnosno uslov:
( > 0)(n0 N)(m, n N)(m, n n0 |xm xn | ).
1
Neka je = . Za proizvoljno n N i m = 2n vazi:
2
1
1
1
1
1
1
|xm xn | =
+ +
+ +
>n
= = ,
(n + 1)
(n + n)
n+1
n+n
n+n
2
pa niz (xn ) nije Kosijev.
2.6
Delimi
cne granice niza.
Limes superior i limes inferior niza
U prethodnim sekcijama smo se bavili nizovima koji imaju granicnu vrednost. U

ovoj sekciji cemo izucavati i nizove koji nemaju granicnu vrednost.
2.6. Delimicne granice niza. Limes superior i limes inferior niza
89
Definicija 2.74. Tacka x R je delimicna granica (tacka nagomilavanja) niza (xn ),

ako postoji podniz (xnk ) niza (xn ) koji tezi ka x kad k .
Iz Tvrdenja 2.61 sledi da ako niz (xn ) ima granicnu vrednost x, onda je x njegova
jedina delimicna granica. Drugim recima, vazi tvrdenje:
Tvrdenje 2.75. Ako niz ima bar dve razlicite delimicne granice, onda on nema
granicnu vrednost.
Primeri 2.76. (i) Za niz xn = (1)n , 1 i 1 su njegove delimicne granice, i ovaj
niz nema granicu.
(ii) + i su delimicne granice niza yn = (1)n n, i ovaj niz nema granicnu
vrednost.
n
1
(iii) Za niz bn = n(1) , podniz b2k1 =
konvergira ka 0, dok podniz b2k = 2k
2k 1
tezi ka + kad k tezi . Dakle, 0 i + su delimicne granice ovog niza i ovaj niz
nema granicnu vrednost.
n
(iv) Niz an = sin
ima tri delimicne granice:-1,1,0, i zato nema granicnu vrednost
2
(Primer 2.9).
Iz Bolcano-Vajerstrasove teoreme (Teorema 2.69) sledi sledece tvrdenje:
Tvrdenje 2.77. Svaki niz ima delimicnu granicu, konacnu ako je ogranicen i
beskonacnu ako je neogranicen.
Sledece tvrdenje daje potrebne i dovoljne ulove da je tacka iz R delimicna granica
niza.
Tvrdenje 2.78. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i x R. Sledeci uslovi su ekvivalentni:
(2.78.1) x je delimicna granica niza (xn ).
(2.78.2) U svakoj okolini tacke x nalazi se beskonacno mnogo clanova niza.
(2.78.3) Za svaku okolinu U tacke x i svako n N postoji m N, tako da je m > n
i xm U .
Dokaz. (2.78.1)=(2.78.2) Neka je x je delimicna granica niza (xn ). Tada postoji
podniz (xnk ) niza (xn ), takav da je lim xnk = x. Neka je U proizvoljna okolina
k
tacke x. Iz lim xnk = x sledi da postoji k0 N tako da je za svako k k0 , xnk U .

k
Prema tome, u okolini U se nalazi beskonacno mnogo clanova niza (xn ).

(2.78.2)=(2.78.3) Neka se u svakoj okolini tacke x nalazi beskonacno mnogo
clanova niza (xn ) i pretpostavimo da ne vazi (2.78.3). Tada postoji okolina U tacke
x i postoji n N tako da za svako m > n vazi xm
/ U . To znaci da okolina U osim
eventualno clanova x1 , . . . , xn , ne moze sadrzati vise nijedan clan niza (xn ). Dakle,
nasli smo okolinu tacke x u kojoj nema beskonacno mnogo clanova niza (xn ), sto je
suprotno pretpostavci.
90
Glava 2. Nizovi
(2.78.3)=(2.78.1) Neka za svaku okolinu U tacke x i svako n N postoji

m > n takvo da je xm U . Pretpostavimo da je x konacan broj (za beskonacne
1
tacke dokaz je slican). Postoji clan niza xn1 koji pripada -okolini tacke x, tj.
2
(
)
1
1
1
xn1 x , x +
. Za 2 -okolinu tacke x postoji prirodan broj n2 > n1 takav
2
2)
(2
1
1
da je xn2 x 2 , x + 2 . Neka su prirodni brojevi n1 , n2 , . . . , nk izabrani tako
2
2
(
)
1
1
da je n1 < n2 < < nk i xnk x k , x + k . Tada postoji prirodan broj
2
( 2
)
1
1
nk+1 takav da je nk+1 > nk i xnk+1 x k+1 , x + k+1 . Time je indukcijom
2
2
odreden strogo rastuci niz prirodnih brojeva (nk ) takav da za svako k N vazi:
1
1
< x nk < x + k .
(2.64)
2k
2
(
)
(
)
1
1
Niz (xnk ) je podniz niza (xn ) i kako je lim x k = lim x + k = x, iz
k
k
2
2
(2.64) i Tvrdenja 2.42 sledi lim xnk = x. Prema tome, x je delimicna granica niza
x
(xn ). (Za slucaj da je x = +, za okoline tacke x birali bismo intervale (2k , +)

ili (k, +), a za slucaj kad je x = intervale (, 2k ) ili (, k), k = 1, . . .
.)
Na osnovu Tvrdenja 2.78 uocavamo razliku izmedu pojma granice niza i pojma
delimicne granice niza. Dakle, granica niza ima osobinu da se u njenoj proizvoljnoj
okolini nalaze skoro svi clanovi niza (svi sem eventualno konacno mnogo njih), dok se
u proizvoljnoj okolini delimicne granice niza nalazi samo beskonacno mnogo clanova
niza (pa ih i van nje moze biti beskonacno mnogo).
Ako je (xn ) realan niz, za skup X = {xn : n N} kazemo da je skup vrednosti
niza (setimo se da je niz po deniciji funkcija). Postoji razlika izmedu pojma delimicne granice niza (xn ) i pojma tacke nagomilavanja skupa vrednosti niza. Svaka
tacka nagomilavanja skupa vrednosti niza je njegova delimicna granica. Zaista, ako
je x tacka nagomilavanja skupa vrednosti niza, onda u proizvoljnoj okolini tacke
x ima beskonacno mnogo elemenata skupa X (vidi Deniciju 1.76), sto znaci i
beskonacno mnogo clanova niza (xn ), pa na osnovu Tvrdenja 2.78 sledi da je x delimicna granica niza. Medutim, obrnuto ne vazi, delimicna granica niza ne mora biti
tacka nagomilavanja skupa vrednosti niza. Primer je niz xn = (1)n . Delimicne
granice niza su 1 i 1, ali skup njegovih vrednosti X = {1, 1} je konacan i nema
nijednu tacku nagomilavanja. Jos jednostavniji primer je konstantan niz an = 1.
On ima granicu 1 i to je njegova jedina delimicna granica, ali skup vrednosti niza je
jednoelementan i nema tacku nagomilavanja.
Medutim, ako delimicna granica niza ne pripada skupu vrednosti niza, onda je
ona tacka nagomilavanja skupa vrednosti niza. Preciznije, vazi tvrdenje:
Tvrdenje 2.79. Neka je (xn ) realan niz, X = {xn : n N} skup njegovih vrednosti
i x R. Ako x
/ X, tada su sledeci uslovi ekvivalentni
91
(2.79.1) x je delimicna granica niza.

(2.79.2) U svakoj okolini tacke x postoji barem jedan clan niza.
(2.79.3) x je tacka nagomilavanja skupa vrednosti niza.
Dokaz. (2.79.1)=(2.79.2): Neka je x delimicna granica niza (xn ) i neka je U
proizvoljna okolina tacke x. Iz Tvrdenja 2.78 sledi da U sadrzi beskonacno mnogo
clanova niza (xn ), pa ce, prema tome, sadrzati barem jedan clan niza.
(2.79.2)=(2.79.3): Pretpostavimo da se u svakoj okolini U tacke x nalazi barem
jedan clan niza (xn ). Kako x
/ X, to je x = xn za svako n N, pa u okolini U postoji
barem jedan elemenat skupa X razlicit od x, sto znaci da je x tacka nagomilavanja
skupa X.
Implikaciju (2.79.3)=(2.79.1) smo vec dokazali u komentaru pre ovog tvrdenja.

Jasno je da beskonacne tacke ne mogu pripadati skupu vrednosti realnog niza,
pa iz Tvrdenja 2.79 i Tvrdenja 2.78 neposredno sledi sledece tvrdenje:
Tvrdenje 2.80. Neka je (xn ) realan niz. Sledeci uslovi su ekvivalentni:
(2.80.1) + je delimicna granica niza.
(2.80.2) U svakoj okolini tacke + se nalazi beskonacno mnogo clanova niza.
(2.80.3) Za svaku okolinu U tacke + i svako n N postoji m N, m > n, tako
da je xm U .
(2.80.4) U svakoj okolini tacke + se nalazi barem jedan clan niza.
(2.80.5) + je tacka nagomilavanja skupa vrednosti niza.
Analogno tvrdenje se moze formulisati za .
Tvrdenje 2.81. Neka je (xn ) niz medusobno razlicitih realnih brojeva. Za x R
sledeci uslovi su ekvivalentni:
(2.81.1) x je delimicna granica niza.
(2.81.2) x je tacka nagomilavanja skupa vrednosti niza.
Dokaz. (2.81.1)=(2.81.2): Neka je x delimicna granica niza (xn ) i neka je U
proizvoljna okolina tacke x. Iz Tvrdenja 2.78 sledi da U sadrzi beskonacno mnogo
clanova niza (xn ), pa ce, s obzirom da su svi clanovi niza medusobno razliciti,
sadrzati beskonacno mnogo elemenata skupa vrednosti niza. Prema tome, x je
tacka nagomilavanja skupa vrednosti niza.
Primetimo da vazi i opstije tvrdenja: ako u nizu (xn ) ne postoji clan sa kojim
se poklapa beskonacno mnogo drugih clanova niza, onda je tacka x R delimicna
granica niza ako i samo ako je ona tacka nagomilavanja skupa vrednosti niza.
Svaki niz ima bar jednu delimicnu granicu, i dosad smo navodili primere nizova
koji imaju tacno jednu delimicnu granicu (svaki niz koji ima granicu), dve delimicne
n
n
granice (niz xn = (1)n i bn = n(1) ) ili tri (niz an = sin
) delimicne granice.
2
Medutim, niz moze imati i beskonacno mnogo delimicnih granica.
92
Glava 2. Nizovi
Primer 2.82. Neka je (an ) niz medusobno razlicitih realnih brojeva, i neka je
1
xnk = an , n, k N. Za svako n N, niz (xnk )
k=1 konvergira ka an , tj.
k
lim xnk = an . Radi preglednosti dajemo sledecu tabelu:
k
x11 x12
x13 x14 . . . a1
x21
x22
x23
x24 . . . a2

x31
x32
x33
x34 . . . a3
x41
x42
x43
x44 . . . a4
.............................................
.............................................
Formirajmo niz (yn ) standardnim postupkom: y1 = x11 , y2 = x12 , y3 = x21 , y4 =
x31 , y5 = x22 , y6 = x13 , i td. Za svako n N, niz (xnk )
k=1 je podniz niza (yn ), pa je
an delimicna granica niza (yn ). Dakle, niz (yn ) ima beskonacno mnogo delimicnih
granica. Medutim, brojevi an , n N, nisu jedine delimicne granice niza (yn ). Svaka
delimicna granica niza (an ) (ili sto je u ovom slucaju isto, tacka nagomilavanja skupa
vrednosti niza (an )-videti Tvrdenje 2.81) je ujedno i delimicna granica niza (yn ).
Ovo sledi iz narednog tvrdenja, koje govori o tome da je svaka tacka nagomilavanja
skupa delimicnih granica niza, opet delimicna granica niza.
Tvrdenje 2.83. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i D(xn ) skup njegovih delimicnih
granica. Ako je x0 tacka nagomilavanja skupa D(xn ), onda x0 D(xn ).
Dokaz. Neka je x0 tacka nagomilavanja skupa D(xn ) i U proizvoljna okolina tacke
x0 . Tada postoji a D(xn ) tako da je a U . Kako je U okolina i tacke a, i buduci
da je a delimicna granica niza (xn ), iz Tvrdenja 2.78 sledi da se u okolini U nalazi
beskonacno mnogo clanova niza (xn ). Prema tome, u proizvoljnoj okolini tacke x0
se nalazi beskonacno mnogo clanova niza (xn ), sto opet na osnovu Tvrdenja 2.78
znaci da je x0 delimicna gtranica niza (xn ).
Za skup X kazemo da je prebrojiv ako postoji bijektivno preslikavanje skupa
prirodnih brojeva na skup X. Drugim recima, skup je prebrojiv ako njegove elemente mozemo da poredamo u niz. Skup racionalnih brojeva iz ma kog intervala je
prebrojiv. Skup svih racionalnih brojeva je takode prebrojiv12 .
Primer 2.84. Skup racionalnih brojeva iz intervala (0, 1) je prebrojiv. Poredajmo
njegove elemente u niz (rn ). Iz Tvrdenja 1.63 sledi da u okolini svakog realnog broja
a iz segmenta [0, 1] ima beskonacno mnogo racionalnih tacaka, pa je, na osnovu
Tvrdenja 2.78, a delimicna granica niza (rn ). Neka je b realan broj koji ne pripada
segmentu [0, 1]. Buduci da postoji njegova okolina koja je disjunktna sa intervalom
(0, 1), pa samim tim i skupom Q (0, 1), sledi da b nije delimicna granica niza (rn ).
Prema tome, skup svih delimicnih granica niza (rn ) je segment [0, 1].
12
videti udzbenik: S. Aljancic, Uvod u realnu i funkcionalnu analizu, Gradevinska knjiga Beograd,
1979., str. 17. Primer 3, i str. 19. Primer 6.
93
Primer 2.85. Skup racionalnih brojeva Q je prebrojiv, pa se njegovi elementi mogu

poredati u niz (qn ). Iz Tvrdenja 1.63 sledi da se u okolini svake tacke a R nalazi
beskonacno mnogo racionalnih tacaka, pa je, na osnovu Tvrdenja 2.78, a delimicna
granica niza (qn ). Prema tome, skup svih delimicnih granica niza (qn ) je skup R.
Dosad smo utvrdili da je za niz realnih brojeva (xn ), skup njegovih delimicnih
granica, D(xn ), neprazan podskup skupa R, i da moze biti beskonacan. Bilo koji
beskonacan podskup skupa R ima supremum i inmum, ali ne mora da ima minimum
i maksimum. Zato je netrivijalno pitanje da li skup delimicnih granica niza (xn )
ima maksimum i minimum. Odgovor je potvrdan i o tome govori naredno tvrdenje.
Tvrdenje 2.86. Za svaki niz realnih brojeva postoji kako najveca, tako i najmanja
delimicna granica niza.
Dokaz. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Skup D(xn ) je neprazan podskup skupa
R, pa ima supremum u skupu R. Neka je = sup D(xn ) ( R) i neka je U
proizvoljna okolina tacke . Iz denicije supremuma sledi da u okolini U postoji
tacka a D(xn ). Ali U je onda okolina i tacke a, pa na osnovu Tvrdenja 2.78, buduci
da je a delimicna granica niza (xn ), sledi da se u okolini U nalazi beskonacno mnogo
clanova niza (xn ). Opet na osnovu Tvrdenja 2.78, sledi da je delimicna granica
niza (xn ), tj. D(xn ). Kako je supremum skupa koji pripada skupu, sledi da
je = max D(xn ), tj. postoji najveca delimicna granica niza (xn ).
Slicno se dokazuje da postoji najmanja delimicna granica niza (xn ).
Definicija 2.87. Najveca delimicna granica niza (xn ) zove se limes superior ili
gornji limes niza (xn ) i oznacava se sa lim sup xn ili lim xn .
n
Najmanja delimicna granica niza (xn ) zove se limes inferior ili donji limes niza
(xn ) i oznacava se sa lim inf xn ili lim xn .
n
Naravno, treba praviti razliku izmedu pojma supremuma (inmuma) niza (uvedenog u sekciji 2.2 Monotoni nizovi) i pojma limesa superiora (inferiora) niza.
Primetimo da niz (xn ) nije ogranicen odozgo ako i samo ako je sup xn = +.
n
Takode potreban i dovoljan uslov da niz nije ogranicen odozgo je da je lim xn =

n
+. Zaista, ako niz nije ogranicen odozgo, onda je + njegova delimicna granica,
i ocigledno i najveca, pa je lim xn = +. Obrnuto, ako je lim xn = +, tada je
n
n
+ delimicna granica niza, pa na osnovu Tvrdenja 2.80, za svako M R postoji
n N tako da je xn (M, +), tj. xn > M , sto znaci da je niz (xn ) neogranicen
odozgo. Slicno, potreban i dovoljan uslov da niz (xn ) nije ogranicen odozdo je da je
inf xn = , a takode je potreban i dovoljan uslov za to i da je lim xn = .
n
Medutim, ako je niz odozgo (odozdo) ogranicen, tada i samo tada su limes
superior (inferior) niza i supremum (inmum) niza konacni brojevi, i naravno, moze
se desiti da se razlikuju.
Inace, za svaki niz (xn ) ocigledno vaze nejednakosti:
inf xn lim xn lim xn sup xn .
n
94
Glava 2. Nizovi
Ako je (xnk ) podniz niza (xn ), onda je D(xnk ) D(xn ). Odavde lim xnk =
k
sup D(xnk ) sup D(xn ) = lim xn i lim xnk = inf D(xnk ) inf D(xn ) = lim xn ,
n
i prema tome:
lim xn lim xnk lim xnk lim xn .
(2.65)
Za niz (xn ) realnih brojeva kazemo da je razlozen ili razbijen na podnizove

(xpn ), (xqn ), . . . , (xsn ),
(2.66)
ako su (pn ), (qn ),..., (sn ) strogo rastuci nizovi prirodnih brojeva ciji su skupovi
vrednosti dva po dva disjunktni, dok je unija svih ovih skupova vrednosti skup
prirodnih brojeva.
Za dokaz narednog tvrdenja bice nam potrebne sledece jednakosti, koje se lako
dokazuju:
sup(A1 A2 An ) = max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An },
(2.67)
inf(A1 A2 An ) = min{inf A1 , inf A2 , . . . , inf An },
(2.68)
gde su A1 , A2 , . . . An poskupovi skupa R.

Zaista, neka je a A1 A2 An . Tada postoji i {1, 2, . . . , n} tako
da a Ai . Sledi a sup Ai max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An }. Prema tome,
max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An } je gornja granica skupa A1 A2 An . Neka
je b proizvoljna gornja granica ovog skupa. Onda je b gornja granica svakog od
skupova Ai , i = 1, 2, . . . , n, pa je sup Ai b za svako i = 1, 2, . . . , n. Odavde sledi
max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An } b. Prema tome, max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An }
je najmanja gornja granica skupa A1 A2 An , tj. vazi (2.67). Slicno se dokazuje
jednakost (2.68).
Tvrdenje 2.88. Ako je niz (xn ) razbijen na podnizove (2.66), onda je
D(xn ) = D(xpn ) D(xqn ) D(xsn ),
(2.69)
gde su D(xn ), D(xpn ), D(xqn ), . . . , D(xsn ) redom skupovi delimicnih granica niza
(xn ) i nizova (2.66). Dalje,
(2.88.1) Infimum niza je jednak najmanjem od infimuma podnizova (2.66), tj.
inf xn = min{inf xpn , inf xqn , . . . , inf xsn };
n
(2.88.2) Supremum niza je jednak najvecem od supremuma podnizova (2.66), tj.

sup xn = max{sup xpn , sup xqn , . . . , sup xsn };
n
(2.88.3) lim xn je jednak najmanjem od limesa inferiora podnizova (2.66), tj.

n
lim xn = min{ lim xpn , lim xqn , . . . , lim xsn };
(2.70)
95
(2.88.4) lim xn je jednak najvecem od limesa superiora podnizova (2.66), tj.

n
lim xn = max{ lim xpn , lim xqn , . . . , lim xsn }.
(2.71)
Dokaz. Ocigledno vazi inkluzija D(xpn ) D(xqn ) D(xsn ) D(xn ). Ostaje

da dokazemo obrnutu inkluziju.
Neka je x
/ D(xpn ) D(xqn ) D(xsn ). Iz Tvrdenja 2.78 sledi da postoje
okoline Up , Uq , . . . , Us tacke x, tako da Up sadrzi samo konacno mnogo clanova
niza (xpn ), Uq sadrzi samo konacno mnogo clanova niza (xqn ), ... , i Us sadrzi
samo konacno mnogo clanova niza (xsn ). Sledi da postoje prirodni brojevi np ,
nq , . . . , ns tako da za svako n N, n np povlaci xpn
/ Up , n nq povlaci
xqn
/ Uq , . . . , n ns povlaci xsn
/ Us . Neka je n0 = max{np , nq , . . . , ns } i
U = Up Uq Us . Tada je U okolina tacke x i za sve n N takve da je
n n0 vazi xn
/ U . Zato x
/ D(xn ). Time smo dokazali da vazi i inkluzija
D(xn ) D(xpn ) D(xqn ) D(xsn ). Dakle, vazi jednakost (2.69).
(2.88.1) sledi iz (2.68), dok (2.88.2) sledi iz (2.67).
(2.88.3): Iz (2.69) i (2.67) sledi
lim xn = min D(xn ) = min(D(xpn ) D(xqn ) D(xsn ))
= min{min D(xpn ), min D(xqn ), . . . , min D(xsn )}

= min{ lim xpn , lim xqn , . . . , lim xsn }.
n
Analogno se dokazuje (2.88.4).

(1)n
(
1+
)
1
, imamo
n+1
Primeri 2.89. (i) Za niz (xn ) ciji je opsti clan xn =

(
)
(
)
1
1
da je x2k = 1 +
i x2k1 = 1 +
, k N. Kako je x2k1 < 0 < x2k ,
2k + 1
2k
k N, niz (x2k1 ) rastuci, a niz (x2k ) opadajuci, to je na osnovu (2.88.1) i (2.88.2)
inf xn = inf x2k1 = x1 =
n
3
2
4
sup xn = sup x2k = x2 = .
3
n
k
Kako je lim x2k1 = 1 i lim x2k = 1, na osnovu (2.88.3) i (2.88.4) zakljucujemo

k
da je
lim xn = 1,
(ii) Neka je (an ) niz ciji je opsti clan an =

a2n = 1 +
1
,
2n
lim xn = 1.
(1)n 1 + (1)n
+
. Kako je
n
2
a2n1 =
1
,
2n 1
96
Glava 2. Nizovi
zakljucujemo da je a2n > 0 > a2n1 , niz (a2n ) je opadajuci, a niz a2n1 rastuci.
Zato je na osnovu Tvrdenja 2.88
3
inf an = inf a2n1 = a1 = 1, sup an = sup a2n = a2 = ,
n
n
2
n
n
lim an = lim a2n1 = 0, lim xn = lim a2n = 1.
n
1
, b2k = 2k, b2k1 1 < b2r , za
2k 1
svako k, r N, niz (b2k1 ) je opadajuci, a niz (b2k ) je rastuci. Iz Tvrdenja 2.88 sledi
n
(iii) Za niz bn = n(1) imamo da je b2k1 =
inf bn = inf b2k1 = lim b2k1 = 0, sup bn = sup b2k = +,

n
lim bn = lim b2n1 = lim b2n1 = 0,

n
lim bn = lim b2n = lim b2n = +.
k
n
(iv) Za niz (rn ) iz Primera 2.84 imamo da je

inf rn = lim rn = 0, sup rn = lim rn = 1.
n
(v) Za niz (qn ) iz Primera 2.85 vazi da je

inf qn = lim qn = , sup qn = lim qn = +.
n
Sledece tvrdenje daje karakterizaciju limesa superiora kada je on konacan broj.

Tvrdenje 2.90. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Realan broj x0 je limes superior
niza (xn ) ako i samo ako vaze sledeca dva uslova:
(2.90.1) za svako > 0 postoji n0 N tako da za sve n N, takve da je n n0 vazi
xn < x0 + ;
(2.90.2) za svako > 0 i svako n N postoji postoji clan niza xm sa indeksom
m > n tako da je xm > x0 .
Uslov (2.90.1) znaci da su za proizvoljno > 0 skoro svi clanovi niza manji od
x0 + , tj. samo konacno mnogo clanova niza se nalazi u intervalu [x0 + , +).
Uslov (2.90.2) znaci da za proizvoljno > 0 postoji beskonacno mnogo clanova
niza koji su veci od x0 .
Dokaz. Neka je x0 = lim xn . Ako uslov (2.90.1) ne bi vazio, onda bi postojalo
n
> 0 tako da se u intervalu [x0 + , +) nalazi beskonacno mnogo clanova niza.

Onda bi postojao podniz (xnk ) niza (xn ) ciji clanovi xnk , k N, pripadaju intervalu
[x0 + , +). Ovaj niz (xnk ) ima bar jednu delimicnu granicu b koja je istovremeno
i delimicna granica niza (xn ). Kako je xnk x0 + za sve k N, to je onda i
b x0 + , i zato je b > x0 . Ovo je nemoguce jer je x0 najveca delimicna granica
niza (xn ).
Dokazimo da vazi uslov (2.90.2). Neka je > 0 proizvoljno. Buduci da je x0 ,
kao limes superior, delimicna granica niza, i kako je interval (x0 , +) okolina
97
tacke x0 , to na osnovu Tvrdenja 2.78 sledi da za svako n N postoji m N, takvo

da je m > n i xm (x0 , +), tj. xm > x0 .
Obrnuto, pretpostavimo da vaze uslovi (2.90.1) i (2.90.2). Neka je U proizvoljna
okolina tacke x0 . Postoji onda > 0 tako da je (x0 , x0 + ) U . Iz (2.90.1)
i (2.90.2) sledi da ce za svako n N postojati m N takvo da je m > n i xm
(x0 , x0 +). Iz Tvrdenja 2.78 sledi da je x0 delimicna granica niza (xn ). Pokazimo
da je x0 najveca delimicna granica niza (xn ). Pretpostavimo suprotno, da postoji
delimicna granica a niza (xn ), takva da je a > x0 . Izaberimo > 0 tako da je
< a x0 . Tada je x0 + < a, i interval (x0 + , +) je okolina tacke a. Kako je a
delimicna granica niza, to ce se u okolini (x0 + , +) nalaziti beskonacno mnogo
clanova niza (xn ) (Tvrdenje 2.78), sto je u suprotnosti sa uslovom (2.90.1).
Analogno se dokazuje sledece tvrdenje za lim xn R.
n
Tvrdenje 2.91. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Realan broj x0 je limes inferior
niza (xn ) ako i samo ako vaze sledeca dva uslova:
(2.91.1) za svako > 0 postoji n0 N tako da za sve n N, takve da je n n0 vazi
xn > x0 ;
(2.91.2) za svako > 0 i svako n N postoji postoji clan niza xm sa indeksom
m > n tako da je xm < x0 + .
Za dati niz (xn ), oznacimo sa sup xk supremum skupa {xn , xn+1 , . . . }, a sa
kn
inf xk inmum skupa {xn , xn+1 , . . . }. Sledece tvrdenje daje jos jednu karakteri-
kn
zaciju limesa superiora i limesa inferiora niza.

Tvrdenje 2.92. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Tada je
lim xn = inf sup xk .
(2.72)
lim xn = lim sup xk ,
(2.73)
n kn
Takode je
n
n kn
pri cemu u slucaju niza neogranicenog odozgo, kada za svako n N vazi sup xk =
kn
+, smatramo da je lim sup xk = +.

n kn
Dokaz. Ako niz (xn ) nije odozgo ogranicen, tada je + njegova delimicna granica,
i ocevidno i najveca delimicna granica, pa je lim xn = +. U ovom slucaju za
n
svako n N vazi sup xk = +, pa je inf sup xk = + i vazi jednakost lim xn =

kn
n kn
inf sup xk . Kako u ovom slucaju podrazumevamo da je lim sup xk = +, vazi i

n kn
n kn
jednakost lim xn = lim sup xk .

n
n kn
Neka je (xn ) ogranicen odozgo. Obelezimo sa n = sup xk , n N. Jasno, n je

kn
realan broj za svako n N. Kako je {xn , xn+1 , xn+2 , . . . } {xn+1 , xn+2 , . . . }, to je
98
Glava 2. Nizovi
sup xk sup xk , tj. n n+1 za sve n N. Niz (n ) je opadajuci i zato ima

kn
kn+1
granicnu vrednost,
lim n = inf n ,
konacnu ili , prema tome da li je niz odozdo ogranicen ili nije (Teorema 2.54).
Razmotrimo prvo slucaj kada (n ) nije odozdo ogranicen. Tada je lim n =
n
, pa za svako M R postoji n0 N tako da za svako n n0 vazi n < M . Kako
je n = sup xk , sledi da je xk < M za svako k n0 . Ovo znaci da je lim xn = ,
n
kn
pa je jedina delimicna granica niza (xn ). Sledi lim xn = . Prema tome,

n
lim xn = lim n = inf n , tj. vaze jednakosti (2.72) i (2.73).
Razmotrimo sada slucaj kada je (n ) odozdo ogranicen niz. Tada je lim n =

n
inf n = R. Pokazimo da ispunjava uslove (2.90.1) i (2.90.2).

n
Neka je > 0 proizvoljno. Iz lim n = sledi da postoji n0 N tako da za
n
sve n n0 vazi n < + . Kako je n = sup xk , sledi da je xk < + za svako
kn
k n0 , tj. ispunjava uslov (2.90.1).

Na drugoj strani, buduci da je inmum niza (n ), imacemo da za svako n N
vazi
< n = sup xk .
kn
Iz < sup xk , n N, sledi da za svako n N postoji k n tako da je < xk ,

kn
i prema tome, ispunjava i uslov (2.90.2).

Sada na osnovu Tvrdenja 2.90 sledi da je lim xn = , tj. lim xn = lim n =
n
inf n , i prema tome, vaze jednakosti (2.72) i (2.73).

n
Analogno se dokazuje sledece tvrdenje za limes inferior niza.
Tvrdenje 2.93. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Tada je

lim xn = sup inf xk .
n kn
Takode je
lim xn = lim inf xk ,
n kn
pri cemu u slucaju niza neogranicenog odozdo, kada za svako n N vazi inf xk =
kn
, smatramo da je lim inf xk = .

n kn
Tvrdenje 2.94. Niz (xn ) ima granicnu vrednost ako i samo ako je lim xn =
n
lim xn , tj. ako i samo ako ima tacno jednu delimicnu granicu i tada je
n
lim xn = lim xn = lim xn .

n
(2.74)
99
Dokaz. Ako niz ima granicnu vrednost, onda i svi njegovi podnizovi teze toj
granicnoj vrednosti (Tvrdenje 2.61), i prema tome niz ima samo jednu delimicnu
granicu. Zato je lim xn = lim xn = lim xn .
n
Obrnuto, ako je lim xn = lim xn moguca su tri slucaja:

n
1) lim xn = lim xn = +;
n
2) lim xn = lim xn = ;
n
3) lim xn = lim xn = x0 R.
n
Neka je lim xn = lim xn = + i neka je M R proizvoljno. U intervalu

n
(, M ] se nalazi samo konacno mnogo clanova niza (xn ), jer u protivnom ako
bi se u ovom intervalu nalazilo beskonacno mnogo clanova niza, onda bismo od
njih mogli konstruisati podniz (xnk ) koji onda ima bar jednu delimicnu granicu b
(Teorema 2.69). Ali onda bi zbog xnk M , sledilo b M , odakle lim xn M ,
n
sto je nemoguce. Prema tome, postoji n0 N tako da za sve n n0 vazi xn

(M, +), sto znaci da je lim xn = +. Dakle, niz (xn ) ima granicnu vrednost i
n
vaze jednakosti (2.74).

Slicno, ako je lim xn = lim xn = dokazujemo da se za proizvoljno M R,
n
u intervalu [M, +) nalazi samo konacno mnogo clanova niza (xn ), tj. postoji
n0 N tako da za svako n n0 vazi xn (, M ). To znaci da je lim xn = ,
n
i prema tome, niz (xn ) ima granicnu vrednost i vazi (2.74).

Neka je lim xn = lim xn = x0 R. Tada iz Tvrdenja 2.90 i 2.91 (preciznije,
n
iz uslova (2.90.1) i (2.91.1)) sledi da za proizvoljno > 0 postoje prirodni brojevi

n1 i n2 tako da je xn < x0 + za svako n n1 i xn > x0 za svako n n2 . Neka
je n0 = max{n1 , n2 }. Tada je xn (x0 , x0 + ) za svako n n0 . Ovo znaci da
je lim xn = x0 , tj. niz (xn ) ima granicu i vaze jednakosti (2.74).
n
Tvrdenje 2.95. Niz (xn ) konvergira (tj. ima konacnu granicnu vrednost) ako i
samo ako je lim xn = lim xn konacan broj, tj. ako i samo ako ima tacno jednu
n
delimicnu granicu i ona je konacna, i tada je

lim xn = lim xn = lim xn .
n
Dokaz. Sledi iz dokaza Tvrdenja 2.94.

Tvrdenje 2.96. Neka je niz (xn ) razbijen na podnizove (xpn ), (xqn ), . . . , (xsn ). Ako
svaki od podnizova (xpn ), (xqn ), . . . , (xsn ) ima granicnu vrednost a R, tada i niz
(xn ) ima granicnu vrednost a.
Dokaz. Iz Tvrdenja 2.94 sledi da je lim xpn = lim xpn = a, lim xqn = lim xqn =
n
a,..., lim xsn = lim xsn = a. Sada iz (2.88.3) i (2.88.4) sledi lim xn = a i
n
100
Glava 2. Nizovi
lim xn = a. Na osnovu Tvrdenja 2.94 zakljucujemo da niz (xn ) ima granicnu

vrednost a.
n
Primer 2.97. Neka svaki od podnizova (x2n ), (x2n1 ), (x3n ) niza (xn ) ima granicnu
vrednost. Pokazacemo da niz (xn ) ima granicnu vrednost.
Neka je lim x2n = a1 , lim x2n1 = a2 i lim x3n = a3 .
n
Kako je (x6n ) podniz niza (x2n ), to je, na osnovu Tvrdenja 2.61, lim x6n = a1 .
n
Takode, (x6n ) je podniz niza (x3n ), pa je lim x6n = a3 . Na osnovu Tvrdenja 2.10
n
zakljucujemo da je
a1 = a3 .
(2.75)
Buduci da je (x6n+3 ) podniz niza (x2n1 ), a takode i niza (x3n ), sledi lim x6n+3 = a2
n
i lim x6n+3 = a3 , i prema tome,
n
a2 = a3 .
(2.76)
Iz (2.75) i (2.76) sledi a1 = a2 . S obzirom da je niz (xn ) razbijen na podnizove (x2n ),

(x2n1 ), i da je lim x2n = lim x2n1 = a1 , iz Tvrdenja 2.96 sledi da niz (xn ) ima
n
n
granicnu vrednost a1 .
Tvrdenje 2.98. Neka su (xn ) i (yn ) nizovi realnih brojeva. Ako je
xn yn ,
(2.77)
lim xn lim yn ,
(2.78)
lim xn lim yn .
(2.79)
pocev od nekog n N, onda je

n
i
n
Dokaz. Neka je xn yn pocev od nekog n N. Pretpostavimo da je lim xn >

n
lim yn . Izaberimo z R tako da je lim xn > z > lim yn . Pokazacemo da
postoji n1 N takav da
(n N)(n n1 = xn > z).
(2.80)
Pretpostavimo da uslov (2.80) ne vazi. Tada se u intervalu (, z] nalazi beskonacno

mnogo clanova niza i zato postoji podniz (xnk ) niza (xn ) ciji clanovi xnk , k N,
pripadaju intervalu (, z]. Ovaj niz (xnk ) ima bar jednu delimicnu granicu b koja
je istovremeno i delimicna granica niza (xn ). Kako je xnk z za sve k N, to je
onda i b z, i zato je b < lim xn . Ovo je u suprotnosti sa cinjenicom da je lim xn
n
najmanja delimicna granica niza (xn ).

Iz lim yn < z, sledi da je (, z) okolina tacke lim yn , i kako je lim yn
n
delimicna granica niza (yn ), to iz Tvrdenja 2.78 sledi da se u okolini (, z) nalazi
101
beskonacno mnogo clanova niza (yn ), tj. uslov yn < z ispunjava beskonacno mnogo
clanova niza (yn ). Kako uslov (2.80) znaci da je z < xn za skoro sve clanove niza
(xn ), zakljucujemo da je yn < xn za beskonacno mnogo vrednosti n N, sto je
suprotno pretpostavci da je yn xn pocev od nekog n N.
Slicno se dokazuje da je lim xn lim yn .
n
Primetimo da smo Tvrdenje 2.98 mogli da dokazemo koriscenjem Tvrdenja 2.92

i 2.93, i sledece leme koju je jednostavno dokazati.
Lema 2.99. Neka su (xn ) i (yn ) nizovi realnih brojeva takvi da je xn yn za svako
n N. Tada je sup xn sup yn i inf xn inf yn .
n
Dokaz. Neka je lx = inf xn , ly = inf yn , Lx = sup xn i Ly = sup yn . Za svako n N

n
vazi xn yn Ly , sto znaci da je Ly gornja granica skupa {xn : n N}, pa je

Lx = sup{xn : n N} Ly . Slicno, buduci da je lx xn yn za svako n N, sledi
da je lx donja granica skupa {yn : n N}, pa je lx inf{yn : n N} = ly .
Dokaz Tvrdenja 2.98. Ne umanjujuci opstost mozemo pretpostaviti da je xn yn
za svako n N (jer limes suprior i limes inferior ne zavise od konacno mnogo clanova
niza). Ako niz (yn ) nije ogranicen odozgo, onda je lim yn = + i vazi nejednakost
n
(2.79). Pretpostavimo sada da je (yn ) ogranicen odozgo. Tada je sup yn R za

kn
svako n N. Iz Leme 2.99 sledi da je sup xk sup yk za svako n N. Primenimo

kn
kn
opet Lemu 2.99, ovog puta na nizove realnih brojeva (sup xk )n i (sup yk )n , a takode
kn
kn
i Tvrdenje 2.92 i dobicemo:

lim xn = inf sup xn inf sup yn = lim yn ,
n kn
n kn
tj. vazi nejednakost (2.79).

Slicno, ako niz (xn ) nije ogranicen odozdo, onda je lim xn = i vazi nejedn
nakost (2.78). Ako pretpostavimo da je niz (xn ) odozdo ogranicen, onda je inf xk
kn
konacan broj za svako n N. Na osnovu Leme 2.99 vazi inf xk inf yk za svako
kn
kn
n N, i opet primenom Leme 2.99 na nizove realnih brojeva ( inf xk )n i ( inf yk )n

kn
kn
dobijamo:
sup inf xk sup inf yk ,
n kn
n kn
sto na osnovu Tvrdenja 2.93, znaci da je lim xn lim yn .

n
Tvrdenje 2.100. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i M, m R. Tada:

(2.100.1) Ako je xn M pocev od nekog n N, onda je lim xn M .
n
(2.100.2) Ako je xn m za beskonacno mnogo vrednosti n N, onda je lim xn

n
m.
102
Glava 2. Nizovi
Dokaz. (2.100.1): Neka je xn M pocev od nekog n N. Tada iz Tvrdenja 2.98

sledi lim xn lim M = M .
n
(2.100.2): Neka je xn m za beskonacno mnogo vrednosti n N. To znaci

da se u intervalu [m, +) nalazi beskonacno mnogo clanova niza xn , pa se od njih
moze formirati podniz (xnk ). Kako je xnk m za svako k N, na osnovu Tvrdenja
2.98 sledi lim xnk lim m = m. Iz (2.65) sledi lim xn lim xnk , pa je
n
lim xn m.
Slicno se dokazuje sledece tvrdenje.

Tvrdenje 2.101. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i M, m R. Tada:
(2.101.1) Ako je xn m pocev od nekog n N, onda je lim xn m.
n
(2.101.2) Ako je xn M za beskonacno mnogo vrednosti n N, onda je lim xn

n
M.
13 teorema) Neka su (x ) i (y ) nizovi realnih brojeva,
Teorema 2.102. (Stolcova

n
n
(yn ) strogo rastuci niz i lim yn = +. Ako postoji granicna vrednost (konacna ili
n
xn
xn xn1
, tada postoji i granicna vrednost lim
i vazi
beskonacna) lim
n yn
n yn yn1
lim
xn
xn xn1
= lim
.
n yn yn1
yn
xn xn1
konacan broj i neka je > 0 proizvoljno. Kako
yn yn1
je lim yn = +, postoji n0 N tako da za svaki prirodan broj k, iz k > n0 sledi
n
yk > 0 i
xk xk1
l<
< l + .
(2.81)
yk yk1
Dokaz. Neka je l = lim
S obzirom da je niz (yn ) strogo rastuci, sledi yk yk1 > 0, pa iz (2.81) dobijamo
(l )(yk yk1 ) < xk xk1 < (l + )(yk yk1 ).
(2.82)
Stavljajucu u (2.82) redom k = n0 + 1, . . . , n, gde je n > n0 , i sabirajuci sve te

nejednakosti, dobijamo
(l )(yn yn0 ) < xn xn0 < (l + )(yn yn0 ).
Kako je yn > 0 za n > n0 , to iz (2.83) deljenjem sa yn dobijamo
)
(
)
(
xn xn0
yn 0
yn0
<
< (l + ) 1
,
(l ) 1
yn
yn
yn
yn
tj.
13
O. Stolz (1842-1905), austrijski matematicar
(2.83)

(
)
(
)
xn0
yn
xn
xn
yn
+ (l ) 1 0 <
< 0 + (l + ) 1 0 .
yn
yn
yn
yn
yn
Iz (2.84) i Tvrdenja 2.98 sledi
(
(
))
xn0
xn
yn 0
lim
+ (l ) 1
lim
yn
yn
n
n yn
(
(
))
xn0
xn
yn0
lim
lim
+ (l + ) 1
.
n yn
n
yn
yn
103
(2.84)
(2.85)
Medutim, iz lim yn = +, na osnovu Tvrdenja 2.39 i Posledice 2.30, sledi

n
xn0
yn 0
lim
= 0 i lim
= 0, pa na osnovu Tvrdenja 2.17 i Posledice 2.30 sledi da
n yn
n yn
je
(
(
))
xn0
yn0
lim
+ (l ) 1
=l
n
yn
yn
i
(
(
))
x n0
yn 0
lim
+ (l + ) 1
= l + .
n
yn
yn
Na osnovu Tvrdenja 2.94 sledi
(
(
))
(
(
))
xn0
yn 0
xn0
yn 0
lim
+(l ) 1
= lim
+ (l) 1
= l (2.86)
n yn
yn
yn
yn
n
i
(
lim
(
))
(
(
))
yn 0
xn0
yn0
xn0
+(l+) 1
= lim
+(l+) 1
= l+.
n
yn
yn
yn
yn
(2.87)
Iz (2.85), (2.86) i (2.87) sledi

l lim
te je
lim
xn
xn
lim
l + ,
n
yn
yn
xn
xn
l lim
l ,
n
yn
yn
(2.88)
(2.89)
i prema tome,

xn
xn

(2.90)
0 lim
l i 0 lim
l .
n
yn
n yn
xn
xn
l = 0 i lim
l = 0,
Kako (2.90) vazi za svako > 0, dobijamo da je14 lim
n
y
yn
n n
pa je
xn
xn
lim
= lim
= l.
(2.91)
n
yn
n yn
Ako za realan broj r vaze nejednakosti 0 r za svako > 0, tada je r = 0. Zaista, ako bi
1
bilo r > 0, tada bi, buduci da je r za svako > 0, uzimajuci da je u ovoj nejednakosti = r,
2
1
1
dobili r r, tj. 1 , sto je apsurd.
2
2
14
104
Glava 2. Nizovi
Sada na osnovu Tvrdenja 2.94 sledi lim
xn
= l.15
yn
xn xn1
= + i neka je M R proizvoljan broj. Tada postoji
yn yn1
n0 N tako da za svaki prirodan broj k, iz k > n0 sledi yk > 0 i
Neka je lim
M<
xk xk1
.
yk yk1
(2.93)
S obzirom da je niz (yn ) strogo rastuci, iz (2.93) dobijamo

M (yk yk1 ) < xk xk1 .
(2.94)

M (yn yn0 ) < xn xn0 .
(2.95)
(
)
yn 0
xn xn0
M 1
<
,
yn
yn
yn
tj.
xn0
+M
yn
(
)
yn0
xn
1
<
.
yn
yn
(2.96)
15
Primetimo da smo (2.91) mogli dobiti i na sledeci nacin:

Kako (2.90) vazi za svako > 0, dobijamo da je
sup{ : > 0} lim
n
xn
xn
l lim
l inf{ : > 0}.
n yn
yn
(2.92)
S obzirom na to da je inf{ : > 0} = 0 i sup{ : > 0} = inf{ : > 0} = 0, iz (2.92) sledi

xn
xn
0 lim
l lim
l 0, te vazi (2.91).
n yn
n yn
Jednakost (2.91) se takode moze dobiti i koriscenjem granicnih vrednosti nizova:
1
Buduci da (2.88) vazi za svako > 0, uzimajuci da je = , k N, dobijamo
k
l
xn
xn
1
1
lim
lim
l+ .
n
k
y
y
k
n
n
n
Odavde, prelaskom na limes, na osnovu Tvrdenja 2.14 zakljucujemo

)
(
)
(
xn
xn
1
1
lim
lim
lim l +
,
lim l
n yn
k
k
k
k
n yn
tj.
l lim
1
xn
xn
1
lim
lim
l + lim ,
n
k
k
y
y
k
n
n
n
i prema tome,
l lim
n
xn
xn
lim
l.
n yn
yn
105

(
(
))
xn0
yn0
xn
lim
+M 1
lim
.
yn
yn
n
n yn
(2.97)
xn0
yn0
= 0 i lim
= 0, pa je
n yn
yn
(
(
))
xn0
yn 0
lim
+M 1
= M.
n
yn
yn
Iz lim yn = + sledi lim

n

(
(
))
(
(
))
x n0
yn0
x n0
yn 0
lim
+M 1
= lim
+M 1
=M
n
yn
yn
yn
yn
n
Iz (2.97) i (2.98) sledi
M lim
xn
.
yn
(2.99)
Kako (2.99) vazi za svaki realan broj M , zakljucujemo da je lim

n
+ = lim
n
sledi lim
n
(2.98)
xn
= +. Iz
yn
xn
xn
lim
+,
n yn
yn
xn
xn
xn
= lim
= +. Sada na osnovu Tvrdenja 2.94 sledi lim
=
n yn
n yn
yn
+.
xn xn1
Slicno se pokazuje da tvrdenje vazi i u slucaju kada je lim
= .
n yn yn1

xn xn1
Na osnovu Stolcove
teoreme egzistencija granicne vrednosti lim
je
n yn yn1
xn
dovoljan uslov za egzistenciju granicne vrednosti lim
. Medutim, sledeci primer
n yn
xn xn1
pokazuje da egzistencija granicne vrednosti lim
nije i potreban uslov za
n yn yn1
xn
egzistenciju granicne vrednosti lim
.
n yn
Primer 2.103. Neka je xn = (1)n i yn = n, n N.
Kako je za n N, n 2,
{
2,
n = 2k,
n
n1
xn xn1 = (1) (1)
=
2,
n = 2k + 1, k N,
a yn yn1 = n (n 1) = 1, to je
{
xn xn1
2,
=
2,
yn yn1
n = 2k,
n = 2k + 1, k N.
106
Glava 2. Nizovi
(
xn xn1
yn yn1
ima dve razlicite delimicne granice, on nema granicnu

( )
xn
xn
(1)n
vrednost (Tvrdenje 2.75), dok niz
ima granicnu vrednost: lim
= lim
=
n yn
n
yn
n
0.
Buduci da niz
Koriscenjem istog metoda kao u dokazu Stolcove

teoreme, moze se dokazati
sledece opstije tvrdenje.
Teorema 2.104. Neka su (xn ) i (yn ) nizovi realnih brojeva, (yn ) strogo rastuci niz
i lim yn = +. Tada je
n
lim
n
xn xn1
xn
xn
xn xn1
lim
lim
lim
.
n yn
n yn yn1
yn yn1
n yn
(2.100)
Dokaz. Dokazimo da vazi nejednakost

lim
n
xn xn1
xn
lim
.
yn yn1
n yn
(2.101)
xn xn1
= , onda nejednakost (2.101) ocigledno vazi. Ako je
n yn yn1
xn xn1
xn xn1
xn xn1
lim
= +, onda iz + = lim
lim
+,
n yn yn1
n yn yn1
n yn yn1
xn xn1
xn xn1
xn xn1
sledi lim
= lim
= +, pa je lim
= +. Na
n
n
y
y
y
y
yn yn1
n n
n1
n
n1
xn
xn
osnovu Tvrdenja 2.102 sledi da postoji i lim
i da je lim
= +. Prema
n yn
n yn
xn
xn
tome, lim
= lim
= + i vazi (2.101).
n yn
n yn
xn xn1
Pretpostavimo da je lim
= l konacan broj i neka je > 0 proizvoljno.
n yn yn1
Iz lim yn = + i Tvrdenja 2.91 sledi postoji n0 N tako da za svaki prirodan
n
broj k, iz k > n0 sledi yk > 0 i
Neka je lim
l<
xk xk1
.
yk yk1
(2.102)
(l )(yk yk1 ) < xk xk1 .
(2.103)

(l )(yn yn0 ) < xn xn0 .
(
)
yn
xn xn0
(l ) 1 0 <
,
yn
yn
yn
(2.104)
107
tj.
(
)
xn0
yn 0
xn
+ (l ) 1
<
.
yn
yn
yn
(2.105)

(
(
))
xn0
xn
yn 0
lim
+ (l ) 1
lim
.
yn
yn
n
n yn
(2.106)
xn0
yn0
= 0 i lim
= 0, pa je
n
yn
yn
(
))
yn
+ (l ) 1 0
= l .
yn
Medutim, iz lim yn = +, sledi lim

n
(
lim
x n0
yn

(
))
(
(
))
(
yn 0
xn0
yn 0
x n0
lim
+(l) 1
= lim
+(l) 1
= l.
n
yn
yn
yn
yn
n
Iz (2.106)i (2.107) sledi
l lim
xn
yn
(2.107)
(2.108)
Kako (2.108) vazi za svako > 0, dobijamo da je l lim
xn
, tj. vazi nejednakost
yn
(2.101).
Pokazimo da vazi nejednakost
lim
xn
xn xn1
lim
.
n yn yn1
yn
(2.109)
xn xn1
xn
= +, onda ocigledno vazi nejednakost lim
n yn
yn yn1
xn xn1
xn xn1
lim
. Ako je lim
= , onda iz
n yn yn1
n yn yn1
Slicno, ako je lim
lim
xn xn1
xn xn1
lim
=
n yn yn1
yn yn1
xn xn1
xn xn1
xn xn1
= lim
= , pa je lim
= . Na
n yn yn1
n yn yn1
n yn yn1
xn
xn
osnovu Tvrdenja 2.102 sledi da postoji i lim
i da je lim
= . Prema
n yn
n yn
xn
xn
tome, lim
= lim
= i vazi (2.109).
n yn
n yn
xn xn1
Neka je L = lim
konacan broj i neka je > 0 proizvoljno. Iz
n yn yn1
lim yn = + i Tvrdenja 2.90 sledi da postoji n0 N tako da za svaki prirodan
n
broj k, iz k > n0 sledi yk > 0 i
sledi lim
xk xk1
< L + .
yk yk1
(2.110)
108
Glava 2. Nizovi
xk xk1 < (L + )(yk yk1 ).
(2.111)

xn xn0 < (L + )(yn yn0 ).
(2.112)

)
(
xn xn0
yn
< (L + ) 1 0 ,
yn
yn
yn
tj.
(
)
xn
xn0
yn0
<
+ (l + ) 1
.
yn
yn
yn
(2.113)

xn
lim
lim
n yn
n
(
))
x n0
yn0
+ (L + ) 1
.
yn
yn
(2.114)
yn0
xn0
= 0 i lim
= 0, pa je
n yn
n yn
(
))
yn
+ (L + ) 1 0
= L + .
yn
Medutim, iz lim yn = + sledi lim

n
(
lim
xn0
yn

(
))
(
(
))
(
yn 0
x n0
yn0
xn0
lim
+(L+) 1
= lim
+(L+) 1
= L+. (2.115)
n
n
yn
yn
yn
yn
Iz (2.114) i (2.115) sledi
lim
xn
L + .
yn
Kako (2.116) vazi za svako > 0, dobijamo da je lim
(2.109).
(2.116)
xn
L, tj. vazi nejednakost
yn
Tvrdenje 2.105. Neka je (an ) niz realnih brojeva. Tada je

lim an lim
a1 + a2 + + an
a1 + a2 + + an
lim
lim an .
n
n
n
n
Dokaz. Primenom Teoreme 2.104 na nizove xn = a1 + a2 + + an i yn = n

(xn xn1 = an i yn yn1 = 1, n 2).
109
Tvrdenje 2.106. Neka je (an ) niz realnih brojeva. Ako postoji granicna vrednost
(konacna ili beskonacna) lim an , onda postoji i granicna vrednost
n
a1 + a2 + + an
n
n
lim
i vazi
a1 + a2 + + an
= lim an .
n
n
n
lim
Sledeci primer pokazuje da obrat Tvrdenja 2.106 ne vazi.

Primer 2.107. Niz ciji je opsti clan an = (1)n nema granicnu vrednost, ali niz
njegovih aritmetickih sredina
{
0,
n = 2k,
a1 + a2 + + an
xn =
=
1
n
n = 2k + 1, k N,
,
n
konvergira ka 0.
Tvrdenje 2.108. Ako je an > 0 za svako n N, tada je
lim
n
1
1
=
,
an
lim an
lim
1
1
=
,
an
lim an
n
1
1
= 0 i = +.
+
0
Dokaz. Ostavljamo citaocu za vezbu.
gde se uzima da je

n
lim an lim 1
1
1
n
n a + a + + a
n
1
2
n
lim an .
lim 1
1
1 n
n
a1 + a2 + + an
( )
1
Dokaz. Primenom Tvrdenja 2.105 na niz
dobijamo
an
lim
n
1
lim
an n
1
a1
1
a2
+ +
n
1
an
lim
1
a1
1
a2
+ +
n
1
an
(2.117)
lim
1
.
an
Odavde, primenom Tvrdenja 2.108 dobijamo (2.117).

Tvrdenje 2.110. Neka je (an ) niz realnih brojeva i an > 0 za svako n N. Ako
postoji granicna vrednost (konacna ili beskonacna) lim an , onda postoji i granicna
n
n
vrednost lim 1
,
i
va
z
i
1
1
n
a1 + a2 + + an
lim
n 1
a1
1
a2
n
+ +
1
an
= lim an .
n
110
Glava 2. Nizovi

Sledeci primer pokazuje da ne vazi obrnuta implikacija, tj. da egzistencija
n
granicne vrednosti lim 1
ci egzistenciju granicne vred1
1 ne povla
n
a1 + a2 + + an
nosti lim an .
n
Primer 2.111. Neka je (an ) sledeci niz:

1
1
1, , 1, , 1, . . . .
2
2
Na osnovu Tvrdenja 2.75 sledi da ovaj niz nema granicnu vrednost jer ima dve ra1
n
zlicite delimicne granice: 1 i . Medutim, za niz sa opstim clanom bn = 1
1
2
a1 + a2 + +
vazi:
1
2
2k 1
2k 1
k 2 , k ,
=
=
b2k1 =
2
k + 2(k 1)
3k 2
3
3
k
i
b2k =
2k
2
2
= , k ,
k + 2k
3
3
2
te na osnovu Tvrdenja 2.96 sledi da je lim bn = .
n
3
lim an lim
n
a1 a2 . . . an lim n a1 a2 . . . an lim an .
n
(2.118)
Dokaz. Sledi iz nejednakosti

1
a1
1
a2
n
+ +
1
an
a1 + a2 + + an
n
a1 a2 . . . an
,
n
Tvrdenja 2.98, Tvrdenja 2.105 i Tvrdenja 2.109.

Tvrdenje 2.113. Neka je (an ) niz realnih brojeva i an > 0 za svako n N. Ako
postoji granicna vrednost (konacna ili beskonacna) lim an , onda postoji i granicna
n
vrednost lim n a1 a2 . . . an , i vazi

n
lim
n
a1 a2 . . . an = lim an .
n

Sledeci primer pokazuje da obrat Tvrdenja 2.113 ne vazi.
1
an

Primer 2.114. Niz
111
1
1
1
, 2, , 2, , 2, . . .
2
2
2
1
n
(opsti clan niza je an = 2(1) ) nema granicnu vrednost. Zaista, a2k1 = , a
2
1
a2k = 2, k N, pa niz ima dve delimicne granice i 2, i na osnovu Tvrdenja 2.75
2
sledi da ovaj niz nema granicu.
Medutim, niz sa opstim clanom bn = n a1 a2 .

. . an konvergira ka 1. Zaista,
2k1 1
b2k = 1, pa je lim b2k = 1, a kako je b2k1 =
, to je na osnovu Tvrdenja
k
2
n 1
2.61, zbog lim
= 1 (videti Primer 2.44) i lim b2k1 = 1. Sada iz Tvrdenja
n
k
2
2.96 sledi daje lim bn = 1.
n
Tvrdenje 2.115. Ako je xn > 0 za svako n N, tada je
xn
xn
lim
lim n xn lim n xn lim
.
n
n xn1
n xn1
n
Dokaz. Kako je
n
xn =
to stavljajuci u (2.118) an =
x1
(2.119)
x2
xn

,
x1
xn1
xn
dobijamo (2.119).
xn1
Tvrdenje 2.116. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i xn > 0 za svako n N. Ako posxn
toji granicna vrednost (konacna ili beskonacna) lim
, onda postoji i granicna
n xn1
vrednost lim n xn , i vazi

n
lim
xn
= lim n xn .
n
xn1

Da obrat Tvrdenja 2.116 ne vazi pokazuje niz iz Primera 2.114. Zaista, ako je
xn
n
xn = 2(1) , n N, onda je niz sa opstim clanom
sledeci niz:
xn1
1
1
4, , 4, , 4, . . . ,
4
4
koji, s obzirom da ima dve razlicite delimicne granice, nema granicnu vrednost
(Tvrdenje 2.75). Niz ( n xn ) je sledeci niz:
1
2
4
3 1
5 1
, 2,
, 2,
,...
2
2
2
2k
2k1 1
Kako je lim
2 = 1 i lim
= 1 (sledi iz Primera 2.44 i Tvrdenja 2.61), to
k
k
2
je, na osnovu Tvrdenja 2.96, lim n xn = 1.
n
112
Glava 2. Nizovi
Glava 3
Grani
cne vrednosti funkcija
3.1
Pojam grani
cne vrednosti funkcije
Pojam granicne vrednosti funkcije je jedan od osnovnih pojmova matematicke

analize. Na ovom pojmu se zasnivaju pojmovi neprekidnosti i diferencijabilnosti
funkcije.
U ovoj sekciji X i Y oznacavaju neprazne podskupove skupa R.
Sledeca denicija granicne vrednosti funkcije u tacki je poznata kao Kosijeva
denicija granicne vrednosti funkcije u tacki.
Definicija 3.1. (Cauchy) Neka je f : X R i neka je x0 R tacka nagomilavanja
skupa X. Za b R kazemo da je granicna vrednost funkcije f u tacki x0 (ili kad x
tezi ka x0 ) ako za svaku okolinu V (b) tacke b postoji okolina U (x0 ) tacke x0 tako
da za svako x X U (x0 ), x = x0 , vazi da je f (x) V (b):
(V (b))(U (x0 ))(x X)(x U (x0 ), x = x0 = f (x) V (b)),
i pisemo
lim f (x) = b.
xx0
Primetimo da se u prethodnoj deniciji ne zahteva da funkcija bude denisana
u tacki x0 . Funkcija f moze, ali ne mora biti denisana u tacki x0 . Cak

iako je
funkcija f denisana u tacki x0 , onda vrednost f (x0 ) ne utice na granicnu vrednost
funkcije f u tacki x0 . Da bismo ovo naglasili, dogovorimo se da ako je U (x0 ) okolina
tacke x0 R, onda sa U (x0 ) oznacavamo skup
U (x0 ) = U (x0 )\{x0 },

i zovemo ga probodena okolina tacke x0 . Tako, ako je x0 R, pod probodenom
okolinom tacke x0 podrazumevamo skup U (x0 ) = (x0 , x0 + )\{x0 }. Ako

je x0 beskonacna tacka, onda se pojam okoline tacke x0 i probodene okoline tacke
x0 poklapaju, tj. pod probodenom okolinom + () podrazumevamo interval
(M, +) ((, M )), M R.
113
114
Glava 3. Granicne vrednosti funkcija

Prema tome, sada mozemo pisati:
lim f (x) = b (V (b))(U (x0 ))(x)(x U (x0 ) X = f (x) V (b)),
xx0
tj.
lim f (x) = b (V (b))(U (x0 ))f (U (x0 ) X) V (b).
xx0
Primetimo da u deniciji granicne vrednosti funkcije f , tacke x0 i b mogu biti konacni

brojevi, + ili . Za svaki od ovih slucajeva ponaosob napisacemo operativniju
deniciju granicne vrednosti funkcije, i to najpre za slucaj kada su x0 i b konacni
brojevi.
Jasno je da za x0 R, x U (x0 ) ako i samo ako je 0 < |x x0 | < . Sada

mozemo reci:
Definicija 3.2. Neka je f : X R i neka je x0 R tacka nagomilavanja skupa X.
Broj b R je granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako za svako > 0 postoji1
> 0 tako da za svako x X iz probodene okoline tacke x0 vazi f (x) (b, b+),
tj. |f (x) b| < :
lim f (x) = b ( > 0)( > 0)(x X)(0 < |x x0 | < = |f (x) b| < ).
xx0
Iz denicije sledi da se vrednosti funkcije f sve vise priblizavaju broju b ukoliko

se promenljiva x priblizava broju x0 .
Pomenimo da je Kosijeva denicija granicne vrednosti funkcije u tacki (Denicija
3.1) poznata jos i kao ( )-denicija granicne vrednosti funkcije u tacki (zbog
njenog zapisa u slucaju kada su x0 i b konacne tacke).
Istaknimo, da ukoliko nije drugacije receno, za oblast denisanosti realne funkcije
f realne promenljive zadate analitickim izrazom f (x) uzimamo najveci podskup (u
smislu inkluzije) skupa R koji taj izraz dopusta, tj. skup svih realnih brojeva x za
koje je f (x) denisano.
Primer 3.3. Neka je f (x) = x2 . Pokazacemo da je lim f (x) = 4.
x2
Domen funkcije f je skup R i jasno, 2 je tacka nagomilavanja domena funkcije

f . Kako je
|f (x) 4| = |x2 4| = |(x 2)(x + 2)| = |(x 2)((x 2) + 4)| |x 2|(|x 2| + 4)
za |x 2| < imamo
|f (x) 4| < ( + 4).
Ako je > 0 proizvoljan broj i > 0 takav broj da je

( + 4) = ,
(3.1)
onda je = 2 + 4 +
(jer ono drugo resenje koje se dobija iz jednacine (3.1)
je negativno, = 2 4 + , i ne dolazi u obzir) i ako je |x 2| < , onda je
|f (x) 4| < .
1
zavisi od pa to nekad isticemo tako sto pisemo = ()
3.1. Pojam granicne vrednosti funkcije
115
Primer 3.4. Neka je c R i funkcija f : X R denisana sa f (x) = c za svako

x X, i neka je x0 R tacka nagomilavanja skupa X. Tada za proizvoljno > 0
i svako x X vazi |f (x) c| = |c c| = 0 < . To znaci da za bilo koju okolinu
tacke x0 , U (x0 ), i svako x U (x0 ) X vazi nejednakost |f (x) c| < . Stoga je

lim f (x) = c.
xx0
Definicija 3.5. Neka je f : X R i neka je x0 R tacka nagomilavanja skupa X.

Kazemo da je + () granicna vrednost funkcije f kad x tezi ka x0 , i pisemo
lim f (x) = + ( lim f (x) = ), ako za svako M R postoji > 0 tako da za
xx0
xx0
svako x X takvo da x (x0 , x0 + )\{x0 } vazi f (x) > M (f (x) < M ):

lim f (x) = + (M R)( > 0)(x X)(0 < |x x0 | < = f (x) > M )
xx0
i
lim f (x) = (M R)( > 0)(x X)(0 < |x x0 | < = f (x) < M ).
xx0
Napomena 3.6. Da bismo dokazali da je lim f (x) = + dovoljno je dokazati da

xx0
za svako M > 0 postoji > 0 tako da za svako x X takvo da x (x0 , x0 +

)\{x0 } vazi f (x) > M .
Zaista, neka za svako M > 0 postoji > 0 tako da za svako x (x0 , x0 +
)\{x0 } vazi f (x) > M . Pokazimo da onda za svako K R postoji > 0 tako da
za svako x X takvo da x (x0 , x0 + )\{x0 } vazi f (x) > K. Ako je K 0,
onda iz pretpostake sledi da za M = 1 postoji > 0 tako da za svako x X takvo
da x (x0 , x0 + )\{x0 } vazi f (x) > M = 1 > 0 K.
Slicno, da bismo dokazali da je lim f (x) = dovoljno je dokazati da za svako
xx0
M < 0 postoji > 0 tako da za svako x X takvo da x (x0 , x0 + )\{x0 } vazi

f (x) < M .
1
, x X = R\{1}. Ocigledno je 1
(x 1)2
tacka nagomilavanja skupa X. Neka je M R, M > 0, proizvoljan broj. Tada za
1
vazi da za svako x R takvo da je 0 < |x 1| < imamo 0 < (x 1)2 <
=
M
1
1
2
=
, pa je f (x) =
> M . Prema tome, lim f (x) = +.
x1
M
(x 1)2
Primer 3.7. Neka je funkcija f (x) =
Definicija 3.8. Neka je f : X R i + () tacka nagomilavanja skupa X.

Kazemo da je b R granicna vrednost funkcije f kad x tezi ka + (), i pisemo
lim f (x) = b ( lim f (x) = b), ako za svako > 0 postoji M R tako da za
x+
svako x X takvo da x (M, +) (x (, M )) vazi f (x) (b , b + ):

lim f (x) = b ( > 0)(M R)(x X)(x > M = |f (x) b| < )
x+
i
lim f (x) = b ( > 0)(M R)(x X)(x < M = |f (x) b| < ).
116
1
1
= 0 i lim
= 0.
x+ x
x x
1
Oblast denisanosti funkcije f (x) =
je X = R\{0} i + i su tacke
x
1
nagomilavanja skupa X. Neka je > 0 proizvoljno i neka je M = . Tada za

1

1
1
1

<
= , pa je 0 =
< . Odavde sledi da
svako x > M vazi 0 <
x
M
x
x
1
1
je lim
= 0. Neka je M1 = . Tada za svaki realan broj x < M1 < 0 vazi
x+ x

1
1
1
1
1
1
0> >
, pa je = <
= . Prema tome, lim
= 0.
x
x
M1
x
x
M1
x
Primer 3.9. Pokazimo da je lim
Ostaje jos da damo operativniju varijantu Denicije 3.1 za slucaj kada su x0 i b

beskonacne tacke.
Kazemo da je + granicna vrednost funkcije f kad x tezi ka + (), i pisemo
lim f (x) = + ( lim f (x) = +), ako za svako M R postoji K R tako da
x+
za svako x X takvo da x (K, +) (x (, K)) vazi f (x) (M, +):

lim f (x) = + (M R)(K R)(x X)(x > K = f (x) > M )
x+
i
lim f (x) = + (M R)(K R)(x X)(x < K = f (x) > M ).

Kazemo da je granicna vrednost funkcije f kad x tezi ka + (), i pisemo
lim f (x) = ( lim f (x) = ), ako za svako M R postoji K R tako da
x+
za svako x X takvo da x (K, +) (x (, K)) vazi f (x) (, M ):

lim f (x) = (M R)(K R)(x X)(x > K = f (x) < M )
x+
i
lim f (x) = (M R)(K R)(x X)(x < K = f (x) < M ).
Primer 3.12. Pokazimo da je lim x2 = + i lim x2 = +.

x+
Oblast denisanosti funkcije f (x) = x2 je R i +

i su tacke nagomilavanja
skupa R. Neka je M > 0 proizvoljno i neka je K = M . Tada
za svako x > K > 0
vazi x2 > K 2 = M , pa je lim x2 = +. Neka je K1 = M . Tada za svaki
x+
realan broj x < K1 < 0 vazi 0 < K1 < x, pa je x2 > K12 = M . Prema tome,
lim x2 = +.
117
Sledeca denicija granicne vrednosti funkcije u tacki je poznata kao Hajneova2

denicija granicne vrednosti funkcije u tacki, i ona je ekvivalentna Kosijevoj deniciji
(Denicija 3.1).
Definicija 3.13. (Heine) Neka f : X R i neka je x0 R tacka nagomilavanja
skupa X. Za b R kazemo da je granicna vrednost funkcije f u tacki x0 (ili kad x
tezi ka x0 ), ako za svaki niz (xn ) takav da xn X\{x0 }, n N, i lim xn = x0 , vazi
n
da je lim f (xn ) = b, i tada pisemo lim f (x) = b.

n
xx0
Teorema 3.14. Definicije 3.1 i 3.13 granicne vrednosti funkcije u datoj tacki su
ekvivalentne.
Dokaz. Pretpostavimo da f : X R i da je x0 R tacka nagomilavanja skupa X.
Neka je lim f (x) = b, b R, u smislu Denicije 3.1, i neka je (xn ) niz realnih
xx0
brojeva takav da xn X\{x0 }, n N, i lim xn = x0 . Neka je V (b) proizvoljna

n
okolina tacke b. Tada postoji okolina U (x0 ) tacke x0 , tako da je
f (U (x0 ) X) V (b).
(3.2)
Kako je lim xn = x0 i xn = x0 za svako n N, postojace n0 N tako da za svaki

n
prirodan broj n n0 vazi xn U (x0 ). Sada iz (3.2) sledi da f (xn ) V (b) za svako
n n0 . Prema tome, lim f (xn ) = b. Dakle, b je granicna vrednost funkcije f u
n
tacki x0 u smislu Denicije 3.13.
Obrnutu implikaciju, tj. tvrdenje da iz cinjenice da je b R granicna vrednost
funkcije f u tacki x0 u smislu Denicije 3.13 sledi da je b granicna vrednost funkcije
f u tacki x0 u smislu Denicije 3.1, dokazacemo kontrapozicijom.
Pretpostavimo sada da b R nije granicna vrednost funkcije f u tacki x0 u
smislu Denicije 3.1. To znaci da vazi uslov:
(V (b))(U (x0 ))f (U (x0 ) X) V (b),

tj.
(V (b))(U (x0 ))f (U (x0 ) X) * V (b).
(3.3)
Dakle, postoji okolina V (b) tacke b tako da za svaku okolinu U (x0 ) tacke x0 vazi
f (U (x0 ) X) * V (b). Ako je x0 konacan broj, sa Un obelezimo okolinu (x0

1
1
, x0 + ) tacke x0 , a ako je x0 = + (x0 = ), uzecemo da je Un = (n, +)
n
n
(Un = (, n)), n N. Iz uslova (3.3) sledi da za svako n N postoji xn Un X

tako da f (xn )
/ V (b). Za niz realnih brojeva (xn ) ocigledno vazi xn X, xn = x0 ,
n N, lim xn = x0 i lim f (xn ) = b, i prema tome, b nije granicna vrednost
n
n
funkcije f u tacki x0 ni u smislu Denicije 3.13.
2
H. E. Heine (1821-1881), nemacki matematicar
118
x2 + 5x 6
ima granicnu vrednost
x2
u tacki 1, tako sto cemo pokazati da su ispunjeni uslovi Denicije 3.13 za x0 = 1
i b = 4.
Neka je (xn )n proizvoljan niz takav da lim xn = 1 i xn = 1 za svako n N.
n
Tada
( lim xn )2 + 5 lim xn 6
x2n + 5xn 6
12
n
n
lim
=
=
=4
n
xn 2
lim xn 2
3
Primer 3.15. Pokazacemo da funkcija f (x) =
(pri tom smo uzeli da je xn = 2 za svako n N, jer za x = 2 funkcija nije denisana).

Dakle, postoji lim f (xn ) = 4 i kako ne zavisi od izbora niza (xn ) koji konvergira
n
ka 1, to postoji lim f (x) = 4.

x1
Primer 3.16. Da li postoji lim cos x?

x+
Neka je xn = 2n i xn = + 2n, n N. Tada je lim xn = lim xn = +,

n
n
3
1
lim cos xn = 1 i lim cos xn = . Prema tome, ne postoji b R kome bi tezio niz
n
n
2
(cos an ) za svaki niz (an ) koji tezi ka +, i zato lim cos x ne postoji.
x+
Primer 3.17. Neka je f (x) = x [x], x R. Pokazacemo da ne postoji lim f (x)

x+
i lim f (x).
x
1
, n N. Tada lim xn = lim xn = +,
n
n
2
1
1
1
1
f (xn ) = n [n] = n n = 0 i f (xn ) = n + [n + ] = n + n = , te

2
2
2
2
1
je lim f (xn ) = 0 i lim f (xn ) = .

n
n
2
Buduci da ne postoji b R kome bi tezio niz (f (an )) za proizvoljan niz (an ) koji
tezi ka +, lim f (x) ne postoji.
Neka je xn = n i xn = n +
x+
1
, n N. Tada lim zn = lim zn = ,
n
n
2
1
1
1
1
f (zn ) = n[n] = n(n) = 0 i f (zn ) = n+ [n+ ] = n+ (n) = ,

2
2
2
2
1
te je lim f (zn ) = 0 i lim f (zn ) = . Prema tome, ne postoji lim f (x).

n
n
x
2
(
)
(
)
1 x
1 x
lim
1+
=e i
lim
1+
= e.
(3.4)
x+
x
x
x
Neka je zn = n i zn = n +
Pokazimo najpre da za svaki niz prirodnih brojeva (nk )k takav da

lim nk = +
(3.5)
)
(
1 nk
= e.
1+
k
nk
(3.6)
vazi
lim

Neka je > 0. Kako je
119
(
)
1 n
lim 1 +
= e,
n
n
postoji n0 N tako da za svako n N,

(

)n

1
n n0 = 1 +
e < .
n
(3.7)
Iz (3.5) sledi
( da postoji
)nk k0 N tako da za k k0 vazi nk > n0 , te zbog (3.7)

1
dobijamo 1 +
e < . Ovim smo dokazali jednakost (3.6).
nk
Neka je sada (xk )k proizvoljan niz realnih brojeva koji tezi ka +. Ne umanjujuci opstost dokaza mozemo pretpostaviti da je xk 1 za svako k N. Da bismo
dokazali prvu jednakost u (3.4), na osnovu Heineove denicije granicne vrednosti
funkcija, dovoljno je dokazati da je
)
(
1 xk
lim 1 +
= e.
(3.8)
k
xk
Neka je nk = [xk ], k N. Tada je nk N i na osnovu nejednakosti (1.24) vazi
nk xk < nk + 1,
k N.
(3.9)
Kako je lim xk = +, to je lim (xk 1) = + na osnovu (2.19.5). Sada iz

k
nejednakosti nk > xk 1, k N, na osnovu Tvrdenja 2.46 zakljucujemo da je

lim nk = +.
k
Iz (3.9) sledi
1
1
1
<
i stoga
nk + 1
xk
nk
1+
1
1
1
<1+
1+
.
nk + 1
xk
nk
(3.10)
Iz (3.9) i (3.10) sledi

(
1
1+
nk + 1
)nk
(
<
1
1+
xk
Kako je
(
lim 1 +
1
nk + 1
)xk
(
1+
)nk
= lim
)
(
1 nk +1
.
< 1+
nk
)nk +1
1
nk +1
+ nk1+1
e
=e
1
)
(
) (
)
(
1 nk
1
1 nk +1
= lim 1 +
1+
= e 1 = e,
lim 1 +
k
k
nk
nk
nk
iz nejednakosti (3.11) i Teoreme 2.42 dobijamo (3.8).
(3.11)
120
Neka je sada (xk )k niz realnih brojeva koji tezi ka . Mozemo pretpostaviti
da je xk 1 za svako k N. Da bismo dokazali drugu jednakost u (3.4) dovoljno
je dokazati da vazi (3.8).
Neka je yk = xk , k N. Tada je yk 1 i lim yk = +, te je
k+
(
)
1 xk
1+
xk
(
)
(
)
(
)yk
1 yk
yk 1 yk
yk
=
1
=
=
=
yk
yk
yk 1
(
)yk (
)yk 1 (
)
1
1
1
1+
= 1+
1+
.
=
yk 1
yk 1
yk 1
Kako je na osnovu vec dokazanog

(
lim 1 +
k+
to je i
1
yk 1
)yk 1
= e,
(
lim 1 +
)yk 1 (
)
1
1
1+
= e.
k+
yk 1
yk 1
(
)
1 xk
Prema tome, vazi limk 1 +
= e. Kako je (xk ) proizvoljan niz realnih
xk
brojeva koji tezi ka , na osnovu Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije,
sledi da vazi druga jednakost u (3.4).
Definicija 3.19. Neka je f : X R i x0 R tacka nagomilavanja skupa X
(, x0 ). Za b R kazemo da je leva granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako
za svaku okolinu V (b) tacke b postoji > 0 tako da za svako x X koje ispunjava
uslov x (x0 , x0 ) vazi f (x) V (b):
(V (b))( > 0)(x X)(x0 < x < x0 = f (x) V (b)),
i pisemo
lim f (x) = b ili b = f (x0 0).
xx0 0
Analogno se denise desna granicna vrednost funkcije u tacki.

(x0 , +). Za b R kazemo da je desna granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako
za svaku okolinu V (b) tacke b postoji > 0 tako da za svako x X koje ispunjava
uslov x (x0 , x0 + ) vazi f (x) V (b):
(V (b))( > 0)(x X)(x0 < x < x0 + = f (x) V (b)),
i pisemo
lim f (x) = b ili b = f (x0 + 0).
xx0 +0
U slucaju x0 = 0 umesto x 0 + 0 (x 0 0) pisemo jednostavno x +0

(x 0).
121
Ako je b u Denicijama 3.19 i 3.20 konacan broj, onda se one mogu iskazati na
sledeci nacin:
(, x0 ). Za b R kazemo da je leva granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako
za svako > 0 postoji okolina = () > 0 tako da za svako x X koje ispunjava
uslov x (x0 , x0 ) vazi f (x) (b , b + ):
( > 0)( > 0)(x X)(x0 < x < x0 = |f (x) b| < ).
(x0 , +). Za b R kazemo da je desna granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako
za svako > 0 postoji = () > 0 tako da za svako x X koje ispunjava uslov
x (x0 , x0 + ) vazi f (x) (b , b + ):
( > 0)( > 0)(x X)(x0 < x < x0 + = |f (x) b| < ).
Ako je u Denicijama 3.19 i 3.20 b = + ili b = , onda se one mogu iskazati
na sledeci nacin:
(, x0 ). Reci cemo da je + leva granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako za
svako M R postoji okolina = (M ) > 0 tako da za svako x X koje ispunjava
uslov x (x0 , x0 ) vazi f (x) > M :
(M R)( > 0)(x X)(x0 < x < x0 = f (x) > M ).
(x0 , +). Reci cemo da je + desna granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako
za svako M R postoji = (M ) > 0 tako da za svako x X koje ispunjava uslov
x (x0 , x0 + ) vazi f (x) > M :
(M R)( > 0)(x X)(x0 < x < x0 + = f (x) > M ).
(, x0 ). Reci cemo da je leva granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako za
svako M R postoji okolina = (M ) > 0 tako da za svako x X koje ispunjava
uslov x (x0 , x0 ) vazi f (x) < M :
(M R)( > 0)(x X)(x0 < x < x0 = f (x) < M ).
(x0 , +). Reci cemo da je desna granicna vrednost funkcije f u tacki x0 ako
za svako M R postoji = (M ) > 0 tako da za svako x X koje ispunjava uslov
x (x0 , x0 + ) vazi f (x) < M :
(M R)( > 0)(x X)(x0 < x < x0 + = f (x) < M ).
122
1
. Domen funkcije f je Df = R \ {0} i 0 je
x
tacka nagomilavanja skupova Df (, 0) = (, 0) i Df (0, +) = (0, +).
Pokazimo da je
Primer 3.27. Neka je f (x) =
1
= + i
x+0 x
lim
1
= .
x0 x
lim
1
1
1
. Tada za x (0, ) vazi f (x) = > =
M
x
1
1
M . Prema tome, lim f (x) = +. Za x (, 0) vazi f (x) = < = M , pa
x+0
x
po deniciji sledi da je lim f (x) = .

Neka je M > 0 proizvoljno i neka je =
x0
Analogno dokazu Teoreme 3.14, pokazuje se da je Denicija 3.19 (Denicija 3.20)

ekvivalentna sledecoj:
(, x0 ) (X (x0 , +)). Za b R kazemo da je leva (desna) granicna vrednost
funkcije f u tacki x0 ako za svaki niz (xn ) takav da xn X (, x0 ) (xn
X (x0 , +)), n N, i lim xn = x0 , vazi da je lim f (xn ) = b.
n
1
Primer 3.29. Neka je f (x) = sin . Pokazacemo da ova funkcija nema ni desnu ni
x
levu granicnu vrednost u 0.
1
1
Neka je xn =
, xn =
, zn = xn i zn = xn , n = 1, 2, . . . . Jasno,
n
+ 2n
6
1
xn > 0, xn > 0, lim xn = lim xn = 0, f (xn ) = 0, f (xn ) = . Zato lim f (xn ) = 0
n
n
n
2
1
i lim f (xn ) = i stoga, na osnovu Denicije 3.28, lim f (x) ne postoji.

n
x+0
2
Slicno, zn < 0, zn < 0, lim zn = lim zn = 0, f (zn ) = 0, f (zn ) = 12 . Sledi

n
n
1
lim f (zn ) = 0 i lim f (zn ) = i stoga lim f (x) ne postoji.

n
n
x0
2
Na osnovu Denicije 3.13 zakljucujemo da ne postoji ni lim f (x).
x0
1
Slicno se dokazuje da ne postoje ni lim cos (razmatrati nizove, recimo, xn =
x+0
x
1
1
1
1
, xn =
), ni lim cos , i prema tome, ne postoji ni lim cos .
x0
x0
2n
x
x
+ 2n
6
1
Grak funkcije f (x) = sin :
x
123
1.0
0.5
-0.04
0.02
-0.02
0.04
-0.5
-1.0
Primer 3.30. Neka je f (x) = sgnx. Pokazacemo da ova funkcija ima levu i desnu
granicnu vrednost u 0, ali da se one razlikuju.
Neka je xn > 0, xn < 0, n N i lim xn = lim xn = 0. Tada je
n
lim sgn xn = lim 1 = 1,
lim sgn xn = lim (1) = 1,
i stoga je
lim sgn x = 1 i lim sgn x = 1.
x+0
x0
Takode sledi da lim sgn x ne postoji.

x0
Tvrdenje 3.31. Neka je f : X R i neka je x0 R tacka nagomilavanja skupa

X (, x0 ), a takode i skupa X (x0 , +). Funkcija f ima granicnu vrednost u
tacki x0 ako i samo ako ima levu i desnu granicnu vrednost u tacki x0 i ako su one
jednake.
Dokaz. Neka je lim f (x) = b R i neka je V (b) proizvoljna okolina tacke b. Tada
xx0
postoji > 0 tako da za svako x X koje zadovoljava uslove |x x0 | < i x = x0

vazi f (x) V (b). To znaci da za x (x0 , x0 ) X, kao i za x (x0 , x0 + ) X
vazi f (x) V (b). Na osnovu Denicija 3.19 i 3.20 zakljucujemo da funkcija f ima i
levu i desnu granicnu vrednost u tacki x0 i da su one jednake b.
Obrnuto, pretpostavimo da vazi
lim f (x) =
xx0 +0
lim f (x) = b.
xx0 0
(3.12)
Neka je V (b) proizvoljna okolina tacke b. Na osnovu (3.12) postoji 1 > 0 tako da
za svako x X takvo da je x (x0 1 , x0 ) vazi f (x) V (b). Takode postoji
2 > 0 tako da za svako x X takvo da je x (x0 , x0 + 2 ) vazi f (x) V (b).
124
Neka je = min{1 , 2 }. Tada za x X takvo da je x (x0 , x0 + ) \ {x0 } vazi

f (x) V (b). Prema tome, lim f (x) = b.
xx0
1
Iz Primera 3.27 sledi da funkcija f (x) =
nema granicnu vrednost u 0, jer
x
postoje leva i desna granicna vrednost ove funkcije u 0, ali se one razlikuju.
Primer 3.32. Neka je
x 3,
1
,
f (x) =
22
x ,
x<1
x=1
x > 1.
Nije tesko videti da je

lim f (x) = lim (x 3) = 2,
x10
x10
i
lim f (x) = lim x2 = 1.
x1+0
x1+0
Na osnovu Tvrdenja 3.31 zakljucujemo da lim f (x) ne postoji.

x1
Neka je f : X R, X1 X i x0 R tacka nagomilavanja skupa X1 . Granicnu

vrednost restrikcije f1 = f|X1 u tacki x0 obelezavamo sa
lim
f (x).
xx0 , xX1
Primetimo, da ako je x0 R i X1 = X (x0 , +), onda je

lim f (x), a ako je X1 = X (, x0 ), onda je
xx0 +0
lim
xx0 , xX1
lim
xx0 , xX1
f (x) =
f (x) =
lim f (x).
xx0 0
Jasno je da ako postoji lim f (x), onda za svaki podskup X1 skupa X, takav da
je x0 acc X1 , postoji i
xx0
lim
xx0 , xX1
f (x) i vazi jednakost
lim
xx0 , xX1
f (x) = lim f (x).

xx0
Obrnuto ne mora da vazi, sto pokazuju sledeci primeri.

Primer 3.33. Za funkciju f (x) = x [x] oblast denisanosti je skup R, i za restrikciju f1 = f|Z vazi da je f1 (x) = 0 za svako x Z. Zato je lim f1 (x) = 0,
x+
tj.
lim
x+, xZ
(x [x]) = 0. Medutim, kao sto smo videli lim (x [x]) ne postoji

x+
(Primer 3.17).
Primer 3.34. Dirihleova3 funkcija je denisana sa
{
1,
xQ
(x) =
0,
x
/Q
Za bilo koju tacku x0 R, u svakoj njenoj okolini nalazi se beskonacno mnogo
kako racionalnih tako i iracionalnih brojeva, tj. x0 je tacka nagomilavanja kako skupa
racionalnih brojeva Q, tako i skupa iracionalnih brojeva I. Kako je |Q (x) = 1, za
3
P. G. L. Dirichlet (1805-1859), nemacki matematicar
3.1. Osobine granicnih vrednosti funkcija
125
svako x Q, i |I (x) = 0, za svako x I, to je
lim
xx0 , xQ
(x) = 1 i
lim
xx0 , xI
(x) = 0.
Medutim ni za jedno x0 R ne postoji lim (x). U stvari, ne postoje ni jednostrane

xx0
granicne vrednosti
lim (x) i
xx0 0
lim (x).
xx0 +0
Tvrdenje 3.35. Neka je f : X R i x0 R tacka nagomilavanja skupa X.

Funkcija f ima granicnu vrednost u tacki x0 ako i samo ako za svaki niz realnih
brojeva (xn ) takav da xn X \ {x0 }, n N, i lim xn = x0 , niz (f (xn )) ima
n
granicnu vrednost (konacnu ili beskonacnu).

Dokaz. (=) : Sledi iz same denicije granicne vrednosti funkcije (Denicija 3.13).
(=): Neka za svaki niz realnih brojeva (xn ) takav da xn X \ {x0 }, n N, i
lim xn = x0 , niz (f (xn )) ima granicnu vrednost. Neka su (xn ) i (xn ) nizovi realnih
n
brojeva takvi da je xn , xn X \ {x0 }, n N, i lim xn = lim xn = x0 . Formirajmo

n
n
niz
{
xn =
xk ,
xk ,
n = 2k 1
n = 2k, k N
Tada xn X \ {x0 }, n N, i na osnovu Tvrdenja 2.96 sledi lim xn = x0 . Na

n
osnovu pretpostavke niz (f (xn )) ima granicnu vrednost, i kako su (f (xn )) i (f (xn ))
podnizovi niza (f (xn )), sledi
lim f (xn ) = lim f (xn ),
lim f (xn ) = lim f (xn ),
odakle dobijamo
lim f (xn ) = lim f (xn ).
Prema tome, granicna vrednost niza (f (xn )), gde je xn X \ {x0 }, n N, i

lim xn = x0 , ne zavisi od izbora niza (xn ). Ako oznacimo tu granicnu vrednost sa
b, na osnovu Denicije 3.13, imamo da je lim f (x) = b.

xx0
Tvrdenje 6.20 se moze formulisati i za slucaj jednostranih granicnih vrednosti.
3.2
Osobine grani
cnih vrednosti funkcija
Naredna tvrdenja su iskazana za slucaj dvostrane granicne vrednosti, ali ona vaze
i u slucaju jednostranih granicnih vrednosti, s tim sto bi u tom slucaju termin
probodena okolina bio zamenjen terminom leva odnosno desna okolina.
S obzirom da se pojam granicne vrednosti funkcija svodi na granicnu vrednost
niza, osobine granicnih vrednosti nizova se prenose i na granicne vrednosti funkcija.
Neka od narednih tvrdenja cemo dokazati koriscenjem odgovarajucih tvrdenja za nizove (i Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije), a neka koriscenjem Kosijeve
denicije granicne vrednosti funkcije, tj. na jeziku okolina.
126
Tvrdenje 3.36. Ako postoji granicna vrednost funkcije f u tacki x0 , onda je ona
jedinstvena.
Dokaz. Neka je f : X R, x0 R tacka nagomilavanja skupa X, i neka funkcija f
ima dve razlicite granicne vrednosti b i b1 u tacki x0 (b, b1 R). Tada postoje okoline
V (b) i W (b1 ) tacaka b i b1 , respektivno, koje su disjunktne. Kako je lim f (x) = b,
xx0
sledi da postoji okolina U1 (x0 ) tacke x0 tako da je f (U 1 (x0 )X) V (b). Takode, iz
lim f (x) = b1 sledi da postoji okolina U2 (x0 ) tacke x0 tako da je f (U 2 (x0 ) X)
xx0
W (b1 ). Za okolinu U (x0 ) = U1 (x0 ) U2 (x0 ) tacke x0 vazi da je f (U (x0 ) X)

V (b) W (b1 ), sto protivureci cinjenici da su okoline V (b) i W (b1 ) disjunktne.
Definicija 3.37. Za funkciju f : X R kazemo da je ogranicna odozgo (odozdo)
ako je ogranicen odozgo (odozdo) skup njenih vrednosti {f (x) : x X}, tj. ako
postoji M R tako da je f (x) M (f (x) M ) za svako x X. Funkcija je
ogranicena ako je ogranicena odozgo i odozdo.
Tvrdenje 3.38. Ako funkcija f : X R ima konacnu granicnu vrednost u tacki
x0 R, onda postoji probodena okolina U (x0 ) tacke x0 tako da je funkcija f
ogranicena na skupu U (x0 ) X.

Dokaz.
Neka je f : X R, x0 R tacka nagomilavanja skupa X, i lim f (x) =

xx0
A R. Na osnovu denicije granicne vrednosti funkcije, za = 1 postoji probodena
okolina U (x0 ) tacke x0 tako da za svako x U (x0 ) X vazi |f (x) A| < 1, tj.
A 1 < f (x) < A + 1. Ovo znaci da je funkcija f ogranicena na skupu U (x0 ) X.

Tvrdenje 3.39. Neka je f : X R, g : X R i x0 R tacka nagomilavanja
skupa X. Ako je lim f (x) = b, lim g(x) = c i b < c, b, c R, tada postoji okolina
xx0
xx0
U (x0 ) tacke x0 , takva da je f (x) < g(x) za svako x U (x0 ) X.

cb
, i neka je V (b) -okolina tacke
2
b i W (c) -okolina tacke c. Jasno je da je za svako s V (b) i svako t W (c) vazi
nejednakost s < t. Slicno ako je jedna od tacaka b ili c beskonacna, mogu se naci
okolina V (b) tacke b i okolina W (c) tacke c, tako da za bilo koje s V (b) i bilo koje
t W (c) vazi s < t.
Dokaz. Ako su b i c konacni brojevi, neka je =
Iz lim f (x) = b sledi da postoji okolina U1 (x0 ) tako da je f (U 1 (x0 )X) V (b).
xx0
Takode, iz lim g(x) = c sledi da postoji U2 (x0 ) tako da je g(U 2 (x0 ) X) W (c).
xx0
Neka je U (x0 ) = U1 (x0 ) U2 (x0 ). Tada za svako x U (x0 ) X vazi f (x) V (b) i
g(x) W (c), pa je f (x) < g(x).
127
Posledica 3.40. Neka je f : X R i x0 R tacka nagomilavanja skupa X. Ako

je lim f (x) = b < c, onda postoji okolina U (x0 ) tacke x0 , takva da je f (x) < c za
xx0
svako x U (x0 ) X.
Analogno tvrdenje vazi ako se relacijski znak < zameni znakom >.
Dokaz. Ako uzmemo da je g(x) = c, x X, onda je lim g(x) = c (Primer 3.4), pa
xx0
je lim f (x) < lim g(x). Na osnovu Tvrdenja 3.39 sledi da postoji okolina U (x0 )
xx0
xx0
tacke x0 , takva da je f (x) < g(x) = c za svako x U (x0 ) X.

Posledica 3.41. Ako funkcija f u tacki x0 ima granicnu vrednost razlicitu od 0,
onda funkcija ima isti znak kao i ta granicna vrednost u nekoj probodenoj okolini
tacke x0 .
Dokaz. Sledi iz Posledice 3.40 (za slucaj kada je c = 0).
Tvrdenje 3.42. Neka je f : X R, g : X R i x0 R tacka nagomilavanja
skupa X. Neka je za neku probodenu okolinu U (x0 ) tacke x0 ispunjeno g(x) f (x)
za svako x U (x0 ) X i neka postoje (konacne ili beskonacne) granicne vrednosti

lim g(x) i lim f (x). Tada je
xx0
xx0
lim g(x) lim f (x).
xx0
xx0
Dokaz. Pretpostavimo da je lim f (x) < lim g(x). Iz Tvrdenja 3.39 sledi postoji
xx0
xx0
okolina U1 (x0 ) tacke x0 , takva da je f (x) < g(x) za svako x U 1 (x0 ) X. Za
okolinu U2 (x0 ) = U (x0 ) U1 (x0 ) tacke x0 ispunjeno je da za sve x U 2 (x0 ) X

istovremeno vaze nejednakosti f (x) < g(x) i f (x) g(x), sto je apsurd. Dobijena
protivurecnost dokazuje da je lim g(x) lim f (x).
xx0
xx0
Tvrdenje 3.43. Neka je f : X R i x0 R tacka nagomilavanja skupa X.
Neka je za neku probodenu okolinu U (x0 ) tacke x0 ispunjeno c f (x) za svako
x U (x0 ) X i neka postoji (konacna ili beskonacna) granicna vrednost lim f (x).
xx0
Tada je c lim f (x).

xx0
Analogno tvrdenje vazi ako se znak zameni znakom .

Dokaz. Ako uzmemo da je g(x) = c, x X, onda funkcije f i g ispunjavaju uslove
Tvrdenja 3.42, odakle sledi da je lim g(x) lim f (x), tj. c lim f (x).
xx0
xx0
xx0
Tvrdenje 3.44. Neka su date tri funkcije , f, : X R i neka je x0 tacka
nagomilavanja skupa X. Neka je za neku probodenu okolinu U (x0 ) tacke x0 is
punjeno (x) f (x) (x) za svako x U (x0 ) X i neka postoje (konacne ili
128
beskonacne) granicne vrednosti lim (x) i lim (x) koje su medusobno jednake.
xx0
xx0
Tada postoji i granicna vrednost lim f (x) i vazi

xx0
lim (x) = lim f (x) = lim (x).
xx0
Dokaz.
xx0
xx0
Neka je lim (x) = lim (x) = A i neka je (xn ) proizvoljan niz sa

xx0
xx0
osobinom da je xn U (x0 ) X, n = 1, 2, . . . i lim xn = x0 . Tada u skladu sa

n
Hajneovom denicijom granicne vrednosti funkcije vaze jednakosti lim (xn ) =

n
lim (xn ) = A. Buduci da je
(xn ) f (xn ) (xn ),

na osnovu Teoreme o zatvoreniku izmedu dva policajca za nizove, sledi da je
lim f (xn ) = A. S obzirom da je (xn ) proizvoljan niz sa osobinom da je xn
n
U (x0 ) X,
n = 1, 2, . . . i lim xn = x0 , u skladu sa Hajneovom denicijom granicne

n
vrednosti funkcije ovo znaci da postoji granicna vrednost funkcije f u tacki x0 i da
je lim f (x) = A.
xx0
Primer 3.45. Da li postoje lim x sin

x0
1
1
i lim x cos ?
x x0
x
Iz
1
1
|x sin | = |x|| sin | |x|, x = 0,
x
x
sledi
|x| x sin
1
|x|, x = 0.
x
Kako je lim (|x|) = lim |x| = 0, na osnovu Tvrdenja 3.44, zakljucujemo da je

x0
x0
lim x sin
x0
Slicno, lim x cos

x0
1
= 0.
x
1
= 0.
x
1
Grak funkcije f (x) = x sin :
x
129
0.4
0.2
-0.4
0.2
-0.2
0.4
-0.2
-0.4
Tvrdenje 3.46. Neka su date funkcije f, g : X R, i x0 R tacka nagomilavanja

skupa X. Ako postoje konacne granicne vrednosti lim f (x) i lim g(x), onda postoje
xx0
xx0
i konacne granicne vrednosti lim (f (x) + g(x)), lim (f (x) g(x)), lim (f (x)g(x)),
xx0
xx0
xx0
f (x)
a ako je lim g(x) = 0, postoji i konacna granicna vrednost lim
i vazi
xx0
xx0 g(x)
lim (f (x) + g(x)) = lim f (x) + lim g(x),
(3.13)
lim (f (x) g(x)) = lim f (x) lim g(x),
(3.14)
lim (f (x)g(x)) = lim f (x) lim g(x),
(3.15)
lim f (x)
f (x)
xx0
=
lim
xx0 g(x)
lim g(x)
(3.16)
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
Dokaz. Neka je lim f (x) = b R i lim g(x) = c R i c = 0. Iz Posledice 3.41

xx0
xx0
sledi da postoji okolina U (x0 ) tacke x0 takva da je g(x) = 0 za svako x U (x0 ) X.
f (x)
Prema tome, za x U (x0 ) X denisan je kolicnik
. Neka je (xn ) proizvoljan
g(x)
130
niz realnih brojeva sa osobinom da je xn U (x0 ) X, n N, i lim xn = x0 .

n
Tada je g(xn ) = 0 za sve n N, i na osnovu Hajneove denicije granicne vrednosti

funkcije imamo da je lim f (xn ) = b i lim g(xn ) = c. Iz Tvrdenja 2.38 sledi da
n
f (xn )
f (xn )
b
postoji lim
i da je lim
= . S obzirom da je (xn ) proizvoljan niz
n g(xn )
n g(xn )
c
sa osobinom da je xn U (x0 ) X, n = 1, 2, . . . i lim xn = x0 , u skladu sa

n
Hajneovom denicijom granicne vrednosti funkcije ovo znaci da postoji granicna
f (x)
vrednost funkcije x 7
u tacki x0 i da je
g(x)
lim
xx0
lim f (x)
f (x)
b
xx0
= =
.
g(x)
c
lim g(x)
xx0

Posledica 3.47. Ako postoji konacna granicna vrednost lim f (x), tada za svako
xx0
c R postoje konacne granicne vrednosti lim (f (x)+c), lim (f (x)c) i lim cf (x),
xx0
xx0
xx0
i vazi
lim (f (x) + c) = lim f (x) + c,
(3.17)
lim (f (x) c) = lim f (x) c,
(3.18)
lim c f (x) = c lim f (x).
(3.19)
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
xx0
Dokaz. Neka je g(x) = c, x R. Tada je lim g(x) = c (Primer 3.4) i iz Tvrdenja

xx0
3.46 sledi da funkcije f + g, f g i gf imaju konacnu granicnu vrednost u tacki x0 .

Pri tom je na osnovu (3.15)
lim g(x)f (x) = lim g(x) lim f (x) = c lim f (x),
xx0
xx0
xx0
xx0
tj. vazi (3.19). Jednakosti (3.17) i (3.18) se slicno dokazuju.

Posledica 3.48. Ako postoji konacna granicna vrednost lim f (x), tada za svako
xx0
k N postoji konacna granicna vrednost lim
xx0
(f (x))k
i vazi
lim (f (x))k = ( lim f (x))k .
xx0
xx0
Dokaz. Sledi iz Tvrdenja 3.46, (3.15), na osnovu principa matematicke indukcije.

skupa X.
(3.49.1) Ako je lim f (x) = + i lim g(x) = +, onda je lim (f (x) + g(x)) =
xx0
xx0
xx0
+.
131
(3.49.2) Ako je lim f (x) = i lim g(x) = , onda je lim (f (x) + g(x)) =
xx0
xx0
xx0
.
(3.49.3) Ako je lim f (x) = + i funkcija g odozdo ogranicena u nekoj probodenoj
xx0
okolini tacke x0 , onda je lim (f (x) + g(x)) = +.

xx0
(3.49.4) Ako je lim f (x) = i funkcija g odozgo ogranicena u nekoj probodenoj

xx0
okolini tacke x0 , onda je lim (f (x) + g(x)) = .

xx0
(3.49.5) Ako je lim f (x) = + ( lim f (x) = ) i postoji konacna granicna

xx0
xx0
vrednost lim g(x) = y R, onda je lim (f (x) + g(x)) = + ( lim (f (x) + g(x)) =
).4
xx0
xx0
xx0
Dokaz. (3.49.3): Neka je lim f (x) = + i funkcija g odozdo ogranicena u nekoj

xx0
probodenoj okolini tacke x0 , tj. postoji okolina U (x0 ) tacke x0 tako da je g(x) > c
za neko c R, i sve x U (x0 ) X. Neka je (xn ) proizvoljan niz realnih brojeva
sa osobinom da xn U (x0 ) X, n N, i lim xn = x0 . Tada je lim f (xn ) = +

n
i g(xn ) > c za svako n N. Sada iz Tvrdenja 2.19 ((2.19.3)) sledi lim (f (xn ) +
n
g(xn )) = +. U skladu sa Hajneovom denicijom granicne vrednosti funkcije

zakljucujemo da je lim (f (x) + g(x)) = +.
xx0
Ostala tvrdenja se dokazuju slicno, koriscenjem odgovarajucih delova Tvrdenja

2.19 i Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije.
Posledica 3.50. Neka je data funkcija f : X R, i x0 R tacka nagomilavanja
skupa X.
(3.50.1) Ako je lim f (x) = + i c R, tada je lim (c + f (x)) = +.
xx0
xx0
(3.50.2) Ako je lim f (x) = i c R, tada je lim (c + f (x)) = .

xx0
xx0
Dokaz. (3.50.1): Neka je lim f (x) = +, c R i g(x) = c, x X. Tada

xx0
je lim g(x) = c (Primer 3.4), pa iz (3.49.5) sledi lim (g(x) + f (x)) = +, tj.
xx0
xx0
lim (c + f (x)) = +.
xx0
(3.50.2) sledi takode iz (3.49.5) i Primera 3.4.
Tvrdenja (3.49.1), (3.49.2) i (3.49.5) simbolicki zapisujemo (koristeci simbole + i ) na

sledeci nacin:
4
(+) + (+)
+,
() + ()
(+) + y
+, za svako y R,
() + y
, za svako y R.
132
Tvrdenje 3.51. Neka su date funkcije f, g : X R i neka je x0 R tacka

nagomilavanja skupa X. Neka funkcija f ima konacnu granicnu vrednost u tacki
x0 . Tada postoji lim (f (x) + g(x)) ako i samo ako postoji lim g(x). Pri tom su
xx0
xx0
moguci slucajevi:
(2.22.1) Postoji konacna granicna vrednost lim g(x) ako i samo postoji konacna
xx0
granicna vrednost lim (f (x) + g(x)) i vazi jednakost:

xx0
lim (f (x) + g(x)) = lim f (x) + lim g(x);
xx0
xx0
(3.20)
xx0
(3.51.2) lim g(x) = + ako i samo ako je lim (f (x) + g(x)) = +;

xx0
xx0
(3.51.3) lim g(x) = ako i samo ako je lim (f (x) + g(x)) = .

xx0
xx0
Dokaz. Sledi iz Tvrdenja 2.22 i Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije (dokaz
se moze izvesti i koriscenjem Tvrdenja 3.46 i Tvrdenja 3.49 ((3.49.5)), slicno dokazu
odgovarajuceg tvrdenja za nizove (Tvrdenja 2.22)).
skupa X.
(3.52.1) Ako je lim f (x) = + i lim g(x) = + ( lim g(x) = ), onda je
xx0
xx0
xx0
lim f (x)g(x) = + ( lim f (x)g(x) = ).
xx0
xx0
(3.52.2) Ako je lim f (x) = + i g(x) y > 0 (g(x) y < 0) u nekoj probodenoj
xx0
okolini tacke x0 , onda je lim f (x)g(x) = + ( lim f (x)g(x) = ).

xx0
xx0
(3.52.3) Ako je lim f (x) = + i lim g(x) = y R i y > 0 (y < 0), onda je
xx0
xx0
lim f (x)g(x) = + ( lim f (x)g(x) = ).
xx0
xx0
(3.52.4) Ako je lim f (x) = i lim g(x) = , onda je lim f (x)g(x) = +.

xx0
xx0
xx0
(3.52.5) Ako je lim f (x) = i g(x) y > 0 (g(x) y < 0) u nekoj probodenoj
xx0
okolini tacke x0 , onda je lim f (x)g(x) = ( lim f (x)g(x) = +).

xx0
xx0
(3.52.6) Ako je lim f (x) = i lim g(x) = y R i y > 0 (y < 0), onda je
xx0
xx0
lim f (x)g(x) = ( lim f (x)g(x) = +).5
xx0
xx0
Dokaz. Sledi iz Tvrdenja 2.32 i Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije.

Posledica 3.53. Neka je data funkcija f : X R i x0 R tacka nagomilavanja
skupa X.
(3.53.1) Ako je lim f (x) = + i c R, c > 0 (c < 0), tada je lim (cf (x)) = +
xx0
( lim (cf (x)) = ).
xx0
xx0
(3.53.2) Ako je lim f (x) = i c R, c > 0 (c < 0), tada je lim (cf (x)) =
xx0
xx0
( lim (cf (x)) = +).

xx0
5
Tvrdenja (3.52.1), (3.52.3), (3.52.4) i (3.52.6) simbolicki zapisujemo (koristeci simbole + i
133
Dokaz. (3.53.1): Sledi iz (3.52.3) i Primera 3.4.

(3.53.2): Sledi iz (3.52.5) i Primera 3.4.
Posledica 3.54. Neka je data funkcija f : X R i x0 R tacka nagomilavanja
skupa X. Neka je k N.
(3.54.1) Ako je lim f (x) = +, tada je lim (f (x))k = +.
xx0
(3.54.2) Ako je lim f (x) = i k paran (neparan) broj, tada je lim (f (x))k = +
xx0
( lim (f (x))k = ).
n
Dokaz. (3.54.1): Sledi iz (3.52.1) na osnovu principa matematicke indukcije.

(3.54.2): Sledi iz (3.52.4) i (3.52.1) na osnovu principa matematicke indukcije.
Dokaz tvrdenja (3.54.1) i (3.54.2) se moze izvesti i koriscenjem Posledice 2.34 i
Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije.
nagomilavanja skupa X. Neka funkcija f ima konacnu granicnu vrednost u tacki x0 ,
lim f (x) = b R. Tada postoji lim (f (x)g(x)) ako i samo ako postoji lim g(x).
xx0
xx0
xx0
Pri tom su moguci slucajevi:

(3.55.1) Postoji konacna granicna vrednost lim g(x) ako i samo postoji konacna
xx0
granicna vrednost lim (f (x)g(x)) i vazi jednakost:

xx0
lim (f (x)g(x)) = lim f (x) lim g(x);
xx0
xx0
xx0
(3.55.2) Ako je lim f (x) = b > 0, tada je

xx0
lim g(x) = + lim (f (x)g(x)) = +
xx0
xx0
lim g(x) = lim (f (x)g(x)) = ;
xx0
xx0
(3.55.3) Ako je lim f (x) = b < 0, tada je

xx0
lim g(x) = lim (f (x)g(x)) = +
xx0
xx0
lim g(x) = + lim (f (x)g(x)) = .
xx0
xx0
) na sledeci nacin:
(+) (+)
(+) ()
(+) y
+, za svako y R, y > 0,
+,
(+) y
, za svako y R, y < 0,
() ()
+,
() y
, za svako y R, y > 0,
() y
+, za svako y R, y < 0.
(3.21)
134
Dokaz. Sledi iz Tvrdenja 2.43 i Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije (dokaz
se moze izvesti i koriscenjem Tvrdenja 3.46 i Tvrdenja 3.52 ((3.52.3) i (3.52.6)),
slicno dokazu odgovarajuceg tvrdenja za nizove (Tvrdenja 2.43)).
Definicija 3.56. Za funkciju kazemo da je beskonacno mala funkcija (ili samo
beskonacno mala) kad x tezi ka x0 , x0 R, ako je
lim (x) = 0.
xx0
Beskonacno mala cesto se naziva i infinitezimala.

Na primer, funkcija f (x) =
x (Primer 3.9).
1
je beskonacno mala kad x +, a takode i kad
x
Sledece tvrdenje se moze dokazati koriscenjem odgovarajucih osobina nula nizova, ali takode sledi i iz Tvrdenja 3.46.
Tvrdenje 3.57. Zbir, razlika i proizvod dve beskonacno male funkcije kad x x0
je beskonacno mala funkcija kad x x0 .
(Podrazumeva se da su zbir, razlika i proizvod beskonacno malih funkcija kad
x x0 , i , definisani na preseku oblasti definisanosti funkcija i ).
Tvrdenje 3.58. Ako je beskonacno mala kad x x0 , a g funkcija ogranicena u
nekoj probodenoj okolini tacke x0 , onda je g beskonacno mala kad x x0 .
Dokaz. Neka su , g : X R, x0 R tacka nagomilavanja skupa X, lim (x) = 0
xx0
i neka postoji okolina U (x0 ) tacke x0 tako da je |g(x)| < c za neko c R, c > 0, i sve
x U (x0 ) X. Neka je (xn ) proizvoljan niz realnih brojeva takav sa osobinom da
xn U (x0 )X, n N, i lim xn = x0 . Tada je lim (xn ) = 0 i |g(xn )| < c za svako

n
n N. Kako je proizvod nula-niza i ogranicenog niza opet nula-niz (Tvrdenje 2.26),

sledi lim g(xn )(xn ) = 0. S obzirom da za proizvoljan niz realnih brojeva (xn ) sa
n
osobinom da xn U (x0 ) X, n N, i lim xn = x0 vazi da je lim g(xn )(xn ) = 0,

n
n
u skladu sa Hajneovom denicijom granicne vrednosti funkcije zakljucujemo da je
lim g(x)(x) = 0.
xx0
Naravno, prethodno tvrdenje smo mogli da dokazemo i na jeziku okolina,

koriscenjem Kosijeve denicije granicne vrednosti funkcije.
1
1
i g2 (x) = sin , x R \ {0},
x
x
ogranicene, a (x) = x beskonacno mala kad x 0, iz Tvrdenja 3.58 sledi da su
1
1
funkcije f1 (x) = x cos i f2 (x) = x sin beskonacno male kad x 0.
x
x
Primer 3.59. Buduci da su funkcije g1 (x) = cos
135
sin x
je beskonacno mala kad x +, a takode i
x
1
kad x , kao prozvod beskonacno male x 7
kad x + (x ) i
x
cos x
ogranicene funkcije x 7 sin x. Slicno, funkcija x 7
je beskonacno mala kad
x
x + (x ).
Primer 3.60. Funkcija x 7
Sledeca teorema pokazuje da se pojam granicne vrednosti funkcije moze svesti

na pojam beskonacno male.
Tvrdenje 3.61. Funkcija f : X R u tacki x0 R, x0 acc X, ima konacnu
granicnu vrednost jednaku A, lim f (x) = A R, ako i samo ako postoji okolina
xx0
U (x0 ) tacke x0 i beskonacno mala kad x x0 tako da je
f (x) = A + (x) za x U (x0 ) X.

Dokaz.
Neka je lim f (x) = A. Denisimo (x) = f (x) A za x X. Tada na

xx0
osnovu (3.18) sledi

lim (x) = lim (f (x) A) = lim f (x) A = A A = 0,
xx0
xx0
xx0
i ocigledno je f (x) = A + (x).

Obrnuto, ako je f (x) = A + (x) za x X iz neke probodene okoline tacke x0 ,
i lim (x) = 0, tada je na osnovu (3.17)
xx0
lim f (x) = lim (A + (x)) = A + lim (x) = A + 0 = A.
xx0
xx0
xx0
Tvrdenje 3.62. Neka je data funkcija f : X R i x0 R tacka nagomilavanja

1
skupa X. Ako je lim f (x) = + ( lim f (x) = ), onda je
beskonacno mala
xx0
n
f
kad x x0 .6
nagomilavanja skupa X.
(3.63.1) Ako je lim g(x) = + ( lim g(x) = ) i funkcija f ogranicena u nekoj
xx0
xx0
probodenoj okolini tacke x0 , onda je

6
f
beskonacno mala kad x x0 .
g

1
= 0,
+
1
= 0.
136
(3.63.2) Ako je lim g(x) = + ( lim g(x) = ) i postoji konacna granicna

xx0
xx0
f (x)
vrednost lim f (x), onda je
beskonacno mala kad x x0 .7
xx0
g(x)
Dokaz. (3.63.1): Sledi iz Tvrdenja 3.58 i Tvrdenja 3.62.
(3.63.2): Sledi iz (3.63.1) i Tvrdenja 3.38.
1
ne
mora da ima granicnu vrednost u tacki x0 . Na primer, funkcija (x) = x, x R,

1
1
1
je beskonacno mala kad x 0, ali lim
= lim
= + i lim
=
x+0 (x)
x+0 x
x0 (x)
1
1
= (Primer 3.27), te na osnovu Tvrdenje 3.31 ne postoji lim
.
lim
x0 (x)
x0 x
Napomena 3.64. Ako je beskonacno mala kad x x0 , onda funkcija
Medutim, ako je funkcija beskonacno mala kad x x0 i postoji probodena

okolina tacke x0 u kojoj je funkcija razlicita od 0 i konstantnog znaka (pozitivna
1
ima granicnu vrednost u tacki x0 .
je ili negativna), onda funkcija
Tvrdenje 3.65. Neka je : X R beskonacno mala kad x x0 , x0 acc X, i
neka je U (x0 ) okolina tacke x0 takva da je (x) > 0 ((x) < 0) za x U (x0 ) X.
1
1
Tada je lim
= + ( lim
= ).8
xx0 (x)
xx0 (x)
Tvrdenje 3.66. Neka je data funkcija f : X R i neka je x0 R tacka nagomilavanja skupa X.
(3.66.1) Ako je a R, a > 1 i lim f (x) = + ( lim f (x) = ), onda je
xx0
xx0
lim af (x) = + ( lim af (x) = 0).
xx0
xx0
(3.66.2) Ako je a = 1 i lim f (x) = + ( lim f (x) = ), onda je lim af (x) = 1

xx0
xx0
xx0
( lim af (x) = 1).

xx0
(3.66.3) Ako je a R, 0 < a < 1 i lim f (x) = + ( lim f (x) = ), onda je

xx0
xx0
lim af (x) = 0 ( lim af (x) = +).
xx0
7
xx0
Ako je lim f (x) = b R, Tvrdenje (3.63.2) simbolicki zapisujemo:

xx0
b
= 0,
+
8
b
=0
za svako b R.

1
= +,
+0
1
= .
0
137
Dokaz. (3.66.1): Neka je a R, a > 1, lim f (x) = + ( lim f (x) = ) i

xx0
xx0
> 0. Tada postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da je za svako x U (x0 ) X

vazi f (x) > loga (f (x) < loga ). Buduci da je funkcija t 7 at strogo rastuca,
za x U (x0 ) X sledi af (x) > aloga = (0 < af (x) < aloga = ). Prema tome,
lim af (x) = +, ( lim af (x) = 0).
xx0
xx0
(3.66.2): Ako je a = 1 i lim f (x) = + ( lim f (x) = ), onda je af (x) = 1 za

xx0
xx0
svako x X, pa je ocigledno, lim af (x) = 1 ( lim af (x) = 1).

xx0
xx0
(3.66.3): Neka je a R, 0 < a < 1, lim f (x) = + ( lim f (x) = ) i > 0.

xx0
Postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da je za svako x
xx0
U (x0 )X
vazi f (x) > loga
(f (x) < loga ). Kako je funkcija t 7

strogo opadajuca, za x U (x0 ) X vazi
f
(x)
log
f
(x)
log
a
a
0<a
<a
= (a
>a
= ). Time je dokazano da je lim af (x) = 0,
at
xx0
f (x)
( lim a
xx0
= +).
Primetimo da (3.66.3) sledi takode iz (3.66.1), Tvrdenja 3.62 i Tvrdenja 3.65.

1
Naime iz 0 < a < 1 sledi
> 1, pa za lim f (x) = + ( lim f (x) = ), iz
xx0
xx0
a
( )f (x)
( )f (x)
1
1
1
1
= + ( lim f (x) = lim
= 0).
(3.66.1) sledi lim f (x) = lim
xx0 a
xx0 a
xx0 a
xx0 a
Odavde, na osnovu Tvrdenja 3.62 (Tvrdenja 3.65), zakljucujemo da je lim af (x) =
xx0
f (x)
0, ( lim a
xx0
= +).
Napominjemo da smo dokaz Tvrdenja 3.66 mogli izvesti koriscenjem zadatka 4

i Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije.
Tvrdenje 3.67. Za funkciju f : X R neka je x0 R tacka nagomilavanja skupa
X.
(3.67.1) Ako je a R, a > 1 i lim f (x) = + ( lim f (x) = 0 i postoji probodena
xx0
xx0
okolina tacke x0 , V (x0 ), takva da je f (x) > 0 za svako x X V (x0 )), onda je
lim loga f (x) = + ( lim loga f (x) = ).
xx0
xx0
(3.67.2) Ako je a R, 0 < a < 1 i lim f (x) = + ( lim f (x) = 0 i postoji

xx0
xx0
probodena okolina tacke x0 , V (x0 ), takva da je f (x) > 0 za svako x X V (x0 )),
onda je lim loga f (x) = ( lim loga f (x) = +).
xx0
xx0
Dokaz. (3.67.1): Neka je a R, a > 1, lim f (x) = + ( lim f (x) = 0 i neka
xx0
xx0
postoji probodena okolina tacke x0 , V (x0 ), takva da je f (x) > 0 za svako x
X V (x0 )) i M R. Tada postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da je za svako
x U (x0 ) X vazi f (x) > aM (0 < f (x) < aM ). Buduci da je funkcija t 7 loga t
138
strogo rastuca, za x U (x0 ) X sledi loga f (x) > loga aM = M (loga f (x) <
loga aM = M ). Prema tome, lim loga f (x) = +, ( lim loga f (x) = ).
xx0
xx0
(3.67.2): Neka je a R, 0 < a < 1, lim f (x) = + ( lim f (x) = 0 i neka postoji
xx0
xx0
probodena okolina tacke x0 , V (x0 ), takva da je f (x) > 0 za svako x X V (x0 ))
i M R. Postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da je za svako x U (x0 ) X vazi

f (x) > aM (0 < f (x) < aM ). Kako je funkcija t 7 loga t strogo opadajuca, za
x U (x0 ) X vazi loga f (x) < loga aM = M (loga f (x) > loga aM = M ). Time je
dokazano da je lim loga f (x) = , ( lim loga f (x) = +).
xx0
xx0
Primetimo da (3.67.2) sledi takode iz (3.67.1). Zaista, iz 0 < a < 1 sledi

1
> 1. Iz lim f (x) = + ( lim f (x) = 0) i (3.67.1) sledi lim log 1 f (x) = +
a
xx0
xx0
xx0
a
( lim log 1 f (x) = ). Odavde, s obzirom da je lim loga f (x) = lim log 1 f (x),
xx0
xx0
xx0
sledi lim loga f (x) = , ( lim loga f (x) = +).

xx0
xx0
Primecujemo da smo dokaz Tvrdenja 3.67 mogli izvesti koriscenjem zadatka 31

i Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije.
Tvrdenje 3.68. Neka su date funkcije f, g : X R, neka je x0 R tacka
nagomilavanja skupa X.
(3.68.1) Ako je lim f (x) = + i lim g(x) = +, onda je lim f (x)g(x) = +.
xx0
xx0
xx0
(3.68.2) Ako je lim f (x) = + i lim g(x) = , onda je lim f (x)g(x) = 0.

xx0
xx0
xx0
(3.68.3) Neka postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako x
U (x0 ) X. Ako je lim f (x) = 0 i lim g(x) = +, onda je lim f (x)g(x) = 0.

xx0
xx0
xx0
(3.68.4) Neka postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako x
U (x0 ) X. Ako je lim f (x) = 0 i lim g(x) = , onda je lim f (x)g(x) = +.9
xx0
xx0
xx0
Dokaz. (3.68.1), (3.68.2): Neka je lim f (x) = + i lim g(x) = + ( lim g(x) =
xx0
xx0
xx0
). Iz lim f (x) = + sledi da postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da za svako
xx0
x U (x0 ) X vazi f (x) > 0. Za x U (x0 ) X je

g(x)
f (x)g(x) = eln f (x)

9
= eg(x) ln f (x) .
Tvrdenja (3.68.1), (3.68.2), (3.68.3) i (3.68.4) simbolicki zapisujemo na sledeci nacin:

(+)+
(+)
+,
0,
(+0)+
0,
(+0)
+.
(3.22)
139
Iz (3.67.1) sledi da je lim ln f (x) = +, pa iz (3.52.1) sledi lim g(x) ln f (x) = +

xx0
xx0
( lim g(x) ln f (x) = ). Odavde, na osnovu (3.66.1), zakljucujemo da je

xx0
lim eg(x) ln f (x) = + ( lim eg(x) ln f (x) = 0).
(3.23)
xx0
xx0
Iz (3.22) i (3.23) sledi lim f (x)g(x) = + ( lim f (x)g(x) = 0).

xx0
xx0
(3.68.3), (3.68.4): Neka postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako
x U (x0 ) X i neka je lim f (x) = 0 i lim g(x) = + ( lim g(x) = ). Za

xx0
xx0
xx0
x U (x0 ) X vazi (3.22). Kako je lim ln f (x) = ((3.67.1)) i lim g(x) = +

xx0
xx0
( lim g(x) = ), to na osnovu (3.52.1) zakljucujemo da je lim g(x) ln f (x) =

xx0
xx0
( lim g(x) ln f (x) = +). Sada na osnovu (3.66.1) dobijamo lim eg(x) ln f (x) =
xx0
xx0
0 ( lim eg(x) ln f (x) = +), i prema tome, lim f (x)g(x) = 0 ( lim f (x)g(x) = +).
xx0
xx0
xx0
Primetimo da smo (3.68.3) i (3.68.4) mogli dokazati koristeci tvrdenje (3.68.1).

Naime, ako postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako x
1
U (x0 ) X i ako je lim f (x) = 0 i lim g(x) = +, tada je lim
= +
xx0
xx0
xa f (x)
(Tvrdenje 3.65) i
(
)g(x)
1
1
g(x)
f (x)
=
=(
)g(x) .
1
1
f (x)
f (x)
(
Kako je i lim g(x) = +, to iz (3.68.1) sledi lim
xx0
xx0
1
f (x)
)g(x)
= + i stoga na
osnovu Tvrdenja 3.62 imamo da je

lim f (x)g(x) = lim (
xx
xx0
1
)g(x) = 0.
10
1
f (x)
Ako je lim g(x) = , lim f (x) = 0 i postoji okolina U (x0 ) tacke x0 tako da je
xx0
xx0
f (x) > 0 za x U (x0 ) X, onda je

(
g(x)
f (x)
10
1
f (x)
)g(x)
,
Ovaj nacin zakljucivanja simbolicki zapisujemo:
+
1
(+0)+ =
1
+0
= (
1
1
1
=
= 0.
)+ =
(+)+
+
1
+0
140
lim
xx0
1
= + (Tvrdenje 3.65) i lim (g(x)) = +, pa je na osnovu (3.68.1):
xx0
f (x)
(
lim f (x)g(x) = lim
xx0
xx0
1
f (x)
)g(x)
= +.
Napominjemo da je Tvrdenje 3.68 bilo moguce dokazati i koriscenjem zadatka 31 i

Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije.
Primer 3.69. Dokazati da je
lim sin x = sin x0 ,
(3.24)
lim cos x = cos x0 , za svako x0 R,
(3.25)
sin x
= 1.
x0 x
(3.26)
xx0
xx0
i da je
lim
Dokaz. Uocimo kruznicu poluprecnika R sa centrom u tacki O. Neka poluprecnik
OB sa poluprecnikom OA gradi ugao od x radijana, 0 < x < . U tacki A

2
konstruisimo normalu na poluprecnik OA i neka ona sece poluprecnik OB u tacki
C.
1 2
1
R sin x, povrsina kruznog isecka OAB je R2 x, dok
2
2
1 2
je povrsina trougla OAC jednaka R tgx. Kako je trougao OAB sadrzan u kruznom
2
isecku OAB, a ovaj pak sadrzan u trouglu OAC, to dobijamo nejednakost:
Povrsina trougla OAB je
1 2
1
1
R sin x < R2 x < R2 tgx.
2
2
2
Dakle, vaze nejednakosti
sin x < x < tgx za
0<x<
.
2
(3.27)
141
Dokazimo sada da vazi nejednakost:

| sin x| |x| za
x R.
(3.28)
Iz prve nejednakosti u (3.27) sledi da je za 0 < x < , | sin x| = sin x x = |x|.

2
Ako je < x < 0, onda je 0 < x < , i opet na osnovu prve nejednakosti u
2
2
(3.27) sledi sin(x) x. Kako je u ovom slucaju | sin x| = sin x = sin(x) i
|x| = x, dokazali smo da je | sin x| |x|.
Ako je |x| , tada je | sin x| 1 < |x|.

2
2
Neka je x0 proizvoljan ralan broj. Tada je za x R
x x0
x + x0
cos
,
2
2
x x0
x + x0
= 2 sin
sin
.
2
2
sin x sin x0 = 2 sin

cos x cos x0
(3.29)

x x0

Kako je | sin | 1 i | cos | 1 za svako R, i na osnovu (3.28) sin
2
|x x0 |
, to iz (3.29) sledi
2

x x0
|x x0 |
x + x0

|sin x sin x0 | = 2 sin
= |x x0 |,
2
cos
2
2
2

(3.30)

x x0
|x x0 |
x + x0
|cos x cos x0 | = 2 sin
=
|x
x
|.
2
sin
0
2
2
2
Odavde sledi
|x x0 | sin x sin x0 |x x0 |,
|x x0 | cos x cos x0 |x x0 |.
(3.31)
Buduci da je lim |x x0 | = 0, na osnovu Tvrdenja 3.44, iz (3.31) sledi da je

xx0
lim (sin x sin x0 ) = 0 i
xx0
lim (cos x cos x0 ) = 0.
xx0
Odavde, kako je sin x = (sin x sin x0 ) + sin x0 i cos x = (cos x cos x0 ) + cos x0 , na
osnovu Tvrdenja 3.61 (ili na osnovu (3.17)) sledi lim sin x = sin x0 i lim cos x =
xx0
xx0
cos x0 .
Dokazimo sada da vazi (3.26). Iz nejednakosti (3.27), deljenjem sa sin x > 0 (jer
0 < x < ), dobijamo:

2
x
1
1<
<
,
sin x
cos x
142
tj.
cos x <
sin x
< 1.
x
(3.32)
( )
Ako x , 0 , tada 0 < x < i prema vec dokazanom imamo da je cos(x) <
2
2
sin(x)
sin x
< 1, tj. cos x <
< 1. Prema tome, nejednakost (3.32) vazi za svako
x
x
( )
\ {0}. Kako je na osnovu (3.25) lim cos x = cos 0 = 1, iz (3.32), na
x ,
x0
2 2
osnovu Tvrdenja 3.44, dobijamo (3.26).
Primer 3.70. Iz Tvrdenja 3.46, (3.26) i (3.25) sledi
lim
x0
tg x
sin x
1
sin x
1
1
1
= lim
= lim
lim
=1
= = 1.
x0
x0
x0
x
x
cos x
x
cos x
lim cos x
1
x0
3.3
Ko
sijev kriterijum egzistencije grani
cne vrednosti
funkcije
Kao u slucaju Kosijevog kriterijuma konvergencije nizova, Kosijev kriterijum egzistencije granicne vrednosti funkcije daje potreban i dovoljan uslov da funkcija ima
kona
cnu granicnu vrednost u nekoj tacki x0 , ne utvrdujuci pri tom samu granicnu
vrednost, vec koristeci se samo poznavanjem vrednosti funkcije u probodenoj okolini
tacke x0 .
Teorema 3.71. Neka je f : X R i x0 R tacka nagomilavanja skupa X.
Funkcija f ima konacnu granicnu vrednost u tacki x0 ako i samo ako za svako
> 0 postoji okolina U (x0 ) tacke x0 takva da za sve x , x U (x0 ) X vazi

|f (x ) f (x )| < , tj.
( > 0)(U (x0 ))(x , x X)(x , x U (x0 ) = |f (x ) f (x )| < ).
(3.33)
Dokaz. (=): Neka je lim f (x) = b R i > 0 proizvoljno. Tada postoji okolina
xx0
U (x0 ) tacke x0 takva da za sve x U (x0 ) X vazi |f (x) b| <
. Neka su
2
x , x U (x0 ) X dva proizvoljna broja. Tada je

|f (x ) f (x )| = |(f (x ) b) (f (x ) b)| |f (x ) b| + |f (x ) b| <
+ = .
2 2
(=) : Pretpostavimo da za svako > 0 postoji okolina U (x0 ) tacke x0 takva da za
sve x , x U (x0 ) X vazi |f (x ) f (x )| < .

Neka je (xn ) niz realnih brojeva takav da xn X \ {x0 }, n N, i lim xn = x0 .
n
Neka je > 0 proizvoljno. Tada postoji okolina U (x0 ) tacke x0 takva da za sve
x , x U (x0 ) X vazi
|f (x ) f (x )| < .
3.3. Granicna vrednost slozene funkcije
143
Kako je lim xn = x0 , xn = x0 , xn X, n N, sledi da postoji n0 N tako da

n
za sve prirodne brojeve n n0 vazi xn U (x0 ) X. Prema tome, za sve prirodne
brojeve m, n n0 vazi xm , xn U (x0 ) X, pa je

|f (xm ) f (xn )| < .
Prema tome, niz (f (xn )) Kosijev, pa na osnovu Kosijevog kriterijuma konvergencije
nizova ovaj niz ima konacnu granicnu vrednost. Na osnovu Tvrdenja 6.20 sledi da
funkcija f ima konacnu granicnu vrednost u tacki x0 .
Ako je x0 konacan broj, onda se Kosijev uslov moze formulisati na sledeci nacin:
Za svako > 0 postoji > 0 tako da za sve x , x X koji ispunjavaju uslov
0 < |x x0 | < , 0 < |x x0 | < , vazi nejednakost |f (x ) f (x )| < .
Ako je x0 = + (x0 = ), onda se Kosijev uslov moze formulisati na sledeci
nacin:
Za svako > 0 postoji M R tako da za sve x , x X koji ispunjavaju uslov
x > M , x > M , (x < M , x < M ) vazi nejednakost |f (x ) f (x )| < .

Napomenimo da se analogno moze formulisati i dokazati Kosijev kriterijum za
egzistenciju jednostranih granicnih vrednosti funkcije:
Neka je f : X R i x0 R tacka nagomilavanja skupa X (, x0 ) (X
(x0 , +)). Funkcija f u tacki x0 ima konacnu levu (desnu) granicnu vrednost ako
i samo ako za svako > 0 postoji > 0 tako da za sve elemente x i x skupa X
koji ispunjavaju uslov x0 < x < x0 , x0 < x < x0 , (x0 < x < x0 + ,
x0 < x < x0 + ) vazi nejednakost |f (x ) f (x )| < .
1
Primer 3.72. Pokazimo najpre da funkcija f : R \ {0} R data sa f (x) = cos
x
nema konacnu granicnu vrednost kad x 0 time sto cemo pokazati da vazi negacija
uslova (3.33), tj. uslov:
( > 0)(U (0))(x , x R)(x , x U (0) |f (x ) f (x )| ).
(3.34)
1
1
i bn =
. Kako je lim an =
n
2n
+ 2n
lim bn = 0, to za svaku okolinu tacke 0, U (0), mogu se naci an i bn koji pripadaju
Neka je = 2 i uocimo dva niza an =

n
toj okolini. Za njih vazi |f (an )f (bn )| = | cos(2n)cos( +2n)| = |1(1)| = 2.

Prema tome, ispunjen je uslov (3.34) i funkcija f nema konacnu granicnu vrednost
u tacki 0. Medutim, ova funkcija je ogranicena (|f (x)| 1 za svako x R \ {0}), pa
granicna vrednost funkcije f u tacki 0 ne moze biti ni +, ni . Dakle, funkcija
f nema granicnu vrednost kad x 0.
Primetimo, s obzirom na izbor nizova (an ) i (bn ) (an , bn > 0 za sve n N), da
smo ujedno pokazali da funkcija f nema desnu granicnu vrednost u 0. Slicno se
pokazuje da f nema ni levu granicnu vrednost u 0.
144
3.4
Grani
cna vrednost slo
zene funkcije
Sledeca teorema daje dovoljne uslove za egzistenciju granicne vrednosti slozene

funkcije. Preciznije, ova teorema govori o tome da ako je lim f (x) = b i lim g(y) = c,
xa
yb
i ako postoji probodena okolina tacke a koja se funkcijom f preslikava u probodenu okolinu tacke b, onda se lim g(f (x)) nalazi uvodenjem smene y = f (x), tj.
xa
lim g(f (x)) = lim g(y) = c.
xa
yb
Teorema 3.73. Neka su X, Y R, f : X R, g : Y R, a R tacka

nagomilavanja skupa X, b R tacka nagomilavanja skupa Y , i neka su ispunjeni
sledeci uslovi:
(3.73.1) lim g(y) = c R,
yb
(3.73.2) za svaku okolinu V (b) tacke b postoji okolina U (a) tacke a takva da je
f (U (a) X) V (b) Y.
Tada postoji granicna vrednost slozene funkcije g f u tacki a i vazi
xa
yb
Dokaz. Iz uslova (3.73.2) sledi da postoji okolina U0 (a) tacke a takva da je f (U 0 (a)
X) Y , pa je skup U 0 (a) X podskup domena slozene funkcije g f . Buduci da
je a tacka nagomilavanja skupa X, to je a tacka nagomilavanja skupa U 0 (a) X

(videti primedbu nakon Denicije 1.76), pa samim tim i domena funkcije g f .
Neka je W (c) proizvoljna okolina tacke c. Iz uslova (3.73.1) sledi da postoji V (b)
okolina tacke b takva da je
g(V (b) Y ) W (c).
(3.35)
Iz uslova (3.73.2) sledi da postoji U (a) okolina tacke a takva da je
f (U (a) X) V (b) Y.
(3.36)
Sada iz (3.36) i (3.35) sledi da je
(g f )(U (a) X) = g(f (U (a) X)) g(V (b) Y ) W (c),

sto po Deniciji 3.1 znaci da je lim g(f (x)) = c.
xa
Iz postojanja granicnih vrednosti lim f (x) = b i lim g(y) u opstem slucaju ne

xa
yb
sledi postojanje granicne vrednosti lim g(f (x)). To pokazuje sledeci primer.
xa
145
Primer 3.74. Neka je f : R \ {0} R, f (x) = x sin

{
g(y) = |sgn y| =
1,
0,
1
i g : R R,
x
za y = 0
za y = 0
Tada je lim g(y) = 1 i lim f (x) = 0. Pokazacemo da lim g(f (x)) ne postoji. Neka
y0
x0
x0
1
1
je xn =
i xn =
, n N. Tada je lim xn = lim xn = 0, f (xn ) = 0,
n
n
n
+ 2n
2
1
, g(f (xn )) = |sgn f (xn )| = |sgn 0| = 0 i g(f (xn )) = |sgn f (xn )| =
f (xn ) =
+ 2n
2
1
| = 1. Sledi lim g(f (xn )) = 0 i lim g(f (xn )) = 1. Prema tome, ne
|sgn
n
n
+ 2n
2
postoji vrednost ka kojoj bi tezio niz (g(f (zn ))) za svaki niz (zn ) koji tezi ka 0, i zato,
na osnovu Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije, ne postoji lim g(f (x)).
x0
Primetimo da funkcija f ne ispunjava uslov (3.73.2) Teoreme 3.73, jer u svakoj

1
okolini tacke a = 0 funkcija sin ima nule, pa samim tim i funkcija f .
x
Sledeci primer pokazuje da mogu da postoje sve tri granicne vrednosti lim f (x) =
xa
b, lim g(y) i lim g(f (x)), ali da ne mora vaziti jednakost lim g(f (x)) = lim g(y).
xa
yb
xa
yb
Drugim recima, uslovi lim f (x) = b i lim g(y) = c nisu dovoljni da bi vazilo
xa
yb
lim g(f (x)) = c.
xa
Primer 3.75. Neka je f : R R, f (x) = 0 i g : R R,

{
1, za y = 0
g(y) = |sgn y| =
0, za y = 0
Tada je lim g(y) = 1 i lim f (x) = 0. Kako je g(f (x)) = 0 za svako x R, to je
y0
x0
lim g(f (x)) = 0 = 1 = lim g(y).
x0
y0
Primetimo da funkcija f ne ispunjava uslov (3.73.2) Teoreme 3.73.
Primetimo da obrat Teoreme 3.73 ne vazi, tj. da egzistencija granicne vrednosti

slozene funkcije lim g(f (x)) ne povlaci egzistenciju granicne vrednosti lim g(y), na
xa
yb
sta ukazuje sledeci primer.

Primer 3.76. Neka je f : R R, f (x) = 0 i g : R R,
{
1
sin , za x = 0
g(y) =
x
0,
za x = 0 .
Tada je g(f (x)) = 0 za svako x R, pa je lim g(f (x)) = 0, dok lim g(y) ne postoji
x0
(Primer 3.29).
y0
146

sin 3x
= 1.
x0 3x
lim
(3.37)
sin y
. Domen funkcije
y
g je Y = R \ {0}, b = 0 je tacka nagomilavanja domena funkcije g i lim g(y) =
Neka je f (x) = 3x, x R, g : R \ {0} R, g(y) =
y0
sin y
lim
= 1 ((3.26)). Dalje, a = 0 je tacka nagomilavanja domena funkcije f ,
y0 y
sin 3x
lim f (x) = lim 3x = 0 i g(f (x)) =
, x R \ {0}. Pokazacemo da je zadovoljen
x0
x0
3x
i uslov (3.73.2) Teoreme 3.73. Neka je V (0) proizvoljna okolina tacke b = 0. Tada

postoji > 0 tako da je (, ) V (0). Tada za U (0) = ( , ), okolinu tacke
3 3
a = 0, vazi f (U (0)) V (0). Prema tome, uslovi Teoreme 3.73 su ispunjeni, pa je

sin 3x
= lim g(f (x)) = lim g(y) = 1.
x0
y0
x0 3x
lim
Sledeca teorema o smeni promenljive pri izracunavanju limesa ima uslove koji
su ekvivalentni uslovima Teoreme 3.73.
Teorema 3.78. Neka su X, Y R, f : X R, g : Y R, a R tacka
nagomilavanja skupa X, b R tacka nagomilavanja skupa Y i neka su ispunjeni
sledeci uslovi:
(3.78.1) lim g(y) = c R,
yb
(3.78.2) lim f (x) = b;

xa
(3.78.3) Postoji okolina U (a) tacke a takva da je f (U (a) X) Y \ {b}.

xa
yb
Dokaz. Pokazimo da uslovi (3.78.2) i (3.78.3) povlace uslov (3.73.1) u Teoremi 3.73.
Neka je V (b) proizvoljna okolina tacke b. Iz lim f (x) = b sledi da postoji okolina
xa
U1 (a) takva da je
f (U 1 (a) X) V (b).
(3.38)
Neka je U2 (a) = U (a) U1 (a). Buduci da je f (x) Y \ {b} za svako x U (a) X,

to iz (3.38) sledi
f (U 2 (a) X) V (b) Y.
Prema tome, vazi uslov (3.73.1) u Teoremi 3.73. Sada na osnovu Teoreme 3.73
zakljucujemo da postoji granicna vrednost slozene funkcije g f u tacki a i vazi
xa
yb
147
Primetimo da je uslov (3.73.2) u Teoremi 3.73 u stvari ekvivalentan konjunkciji

uslova (3.78.2) i (3.78.3).
Sledecu teoremu o smeni promenljive pri izracunavanju limesa primenjivacemo
cesce.
Teorema 3.79. Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini tacke
a R, a funkcija g u nekoj probodenoj okolini tacke b R i neka su ispunjeni
sledeci uslovi:
(3.79.1) lim g(y) = c R,
yb
(3.79.2) lim f (x) = b;

xa
(3.79.3) Postoji okolina U0 (a) tacke a takva da za svako x U 0 (a) vazi f (x) = b.
xa
(3.39)
yb
Dokaz. Neka je V (b) probodena okolina tacke b u kojoj je funkcija g denisana.

Iz egzistencije limesa lim f (x) = b i cinjenice da je funkcija f denisana u nekoj
xa
probodenoj okolini tacke a R sledi da postoji okolina U1 (a) tacke a tako da je
f (U 1 (a)) V (b). Tada za okolinu U2 (a) = U0 (a) U1 (a) tacke a vazi da je funkcija
f denisana u probodenoj okolini U 2 (a) i da je
f (U 2 (a)) V (b).
(3.40)
Prema tome, slozena funkcija g f je denisana u probodenoj okolini U 2 (a).
Neka je (xn ) niz takav da xn U 2 (a), n N, i lim xn = a. Tada iz egzistencije

n
limesa lim f (x) = b sledi da je lim f (xn ) = b, a iz (3.40) sledi da f (xn ) V (b),
xa
n N. Sada iz egzistencije limesa lim g(y) = c sledi da je lim (g f )(xn ) =

yb
lim g(f (xn )) = c. Na osnovu Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije sledi
da je lim (g f )(x) = c.
xa
Napomenimo da smo prethodnu teoremu mogli dokazati koristeci Teoremu 3.78.

Naime, iz (3.40) sledi da je ispunjen uslov (3.78.3) Teoreme 3.78. S obzirom na
uslove (3.79.1) i (3.79.2) sledi da su ispunjeni svi uslovi Teoreme 3.78, odakle onda
sledi da postoji granicna vrednost slozene funkcije g f i da vazi (3.39).
Primetimo da ako je u Teoremi 3.79 b = + ili b = , onda je uslov (3.79.3)
ispunjen za svaku funkciju f koja je denisana u nekoj probodenoj okolini tacke a,
jer je kodomen funkcije f skup R, pa je f (x) = + i f (x) = za svako x iz
domena funkcije f . U tom slucaju teorema o limesu slozene funkcije glasi:
148

a R, a funkcija g u nekoj okolini tacke + (tacke ) i neka su ispunjeni
sledeci uslovi:
(3.80.1) lim g(y) = c R ( lim g(y) = c R),
y+
(3.80.2) lim f (x) = + ( lim f (x) = ).

xa
xa

lim g(f (x)) = lim g(y) = c
xa
y+
( lim g(f (x)) = lim g(y) = c).

xa
Napomena 3.81. Neka je funkcija f denisana u probodenoj okolini tacke a R,
U (a), neka je lim f (x) = b R i neka je za svako x U (a), f (x) = b. Neka je

xa
denisana inverzna funkcija funkcije f , f 1 , u probodenoj okolini tacke b, V (b),
neka je lim f 1 (y) = a i neka je za svako y V (b), f 1 (y) = a. Osim toga, neka je
yb
funkcija g denisana u nekoj probodenoj okolini tacke b. Kao u dokazu Teoreme 3.79
pokazuje se da je slozena funkcija g f denisana u nekoj probodenoj okolini tacke
a. Tada granicna vrednost lim (g f )(x) postoji ako i samo ako postoji granicna
xa
vrednost lim g(y) i pri tom su one jednake.

yb
Zaista, buduci da je lim f (x) = b R i da za svako x U (a) vazi f (x) = b, iz

xa
Teoreme 3.79 sledi da iz egzistencije granicne vrednosti lim g(y) sledi egzistencija
yb
granicne vrednosti lim (g f )(x) i da vazi jednakost lim (g f )(x) = lim g(y).
xa
xa
yb
Obrnuto, pretpostavimo da postoji lim (g f )(x). Buduci da je lim f 1 (y) = a

xa
yb
f 1 (y)
i da je za svako y V (b),
= a, opet na osnovu Teoreme 3.79 sledi da iz
egzistencije granicne vrednosti lim (g f )(x) sledi egzistencija granicne vrednosti
xa
slozene funkcije (g f ) f 1 u tacki b, lim ((g f ) f 1 )(y), i da vazi jednakost

yb
lim ((g f ) f 1 )(y) = lim (g f )(x).
yb
xa
Kako je (g f )f 1 = g, dobijamo da postoji lim g(y) i da vazi jednakost lim g(y) =

lim (g f )(x).
yb
yb
xa
Primetimo da se (3.37) moze jednostavnije dokazati koriscenjem Teoreme 3.79:

sin y
. Tada je
Neka je f : R R, f (x) = 3x, g : R \ {0} R, g(y) =
y
sin y
sin 3x
lim f (x) = lim 3x = 0, lim g(y) = lim
= 1 ((3.26)) i g(f (x)) =
. Kako
x0
x0
y0
y0 y
3x
149
je f (x) = 3x = 0 za x = 0, to je onda ispunjen i uslov (3.79.3) Teoreme 3.79, odakle

onda sledi
sin 3x
lim
= lim g(f (x)) = lim g(y) = 1.
x0 3x
x0
y0
1 cos x
1
= .
2
x0
x
2
lim
x
sin
Kao u prethodnom primeru zakljucujemo da je lim x 2 = 1, pa je
x0
2
1 cos x
lim
x0
x2
x
x
x
sin
sin
1
2 = lim
2
2
= lim
x
x0
x0 2 x
x2
2
2
x
x
sin
sin
1
1
1
lim x 2 lim x 2 = 1 1 = .
=
x0
2 x0
2
2
2
2
2 sin2
Tvrdenje Teoreme 3.79 ce vaziti i kad se dvostrana granicna vrednost lim f (x)
xa
zameni jednostranom granicnom vrednoscu lim f (x) (ili lim f (x)), a u uslovu
xa+0
xa0
(3.79.3) okolina U (a), desnom okolinom tacke a (levom okolinom tacke a), a R.
Razlikovacemo slucaj kada je b konacan broj i kada je b {+, }.
Teorema 3.83. Neka je funkcija f definisana u nekoj desnoj okolini tacke a, a R.
Neka je funkcija g definisana u nekoj probodenoj okolini tacke b R i neka su
ispunjeni sledeci uslovi:
(3.83.1) lim g(y) = c R,
yb
(3.83.2) lim f (x) = b;

xa+0
(3.83.3) Postoji > 0 tako da za svako x (a, a + ) vazi f (x) = b.

Tada postoji desna granicna vrednost slozene funkcije g f u tacki a i vazi
xa+0
yb
Teorema 3.84. Neka je funkcija f definisana u nekoj desnoj okolini tacke a, a R.

Neka je funkcija g definisana u nekoj okolini tacke + () i neka su ispunjeni
sledeci uslovi:
(3.84.1) lim g(y) = c R ( lim g(y) = c R),
y+
(3.84.2) lim f (x) = + ( lim f (x) = ).

xa+0
xa+0
150

lim g(f (x)) = lim g(y) = c
y+
xa+0
( lim g(f (x)) = lim g(y) = c).

y
xa+0
Analogno se formulise tvrdenje o egzistenciju leve granicne vrednosti lim g(f (x)).
xa0

1
lim (1 + x) x = e.
x0
(3.41)
)
(
1
1 y
Neka je f (x) = , x R \ {0}, i g(y) = 1 +
, y R \ {0}. Na osnovu Primera
( x )y
(
)y y
1
1
1
1.3, lim 1 +
= e i lim 1 +
= e. Kako je lim f (x) = lim
=
y+
y
x+0
x+0 x
y
y
1
= (Primer 3.27), na osnovu Teoreme 3.84 sledi
+ i lim f (x) = lim
x0
x0 x
1
)
(
1 y
= e,
(3.42)
lim (1 + x) x = lim 1 +
y
x0
y
i
1
)
(
1 y
x
lim (1 + x) = lim 1 +
= e.
y+
x+0
y
(3.43)
Na osnovu Tvrdenja 2.12, iz (3.42) i (3.43) sledi (3.41).

Za razliku od Teoreme 3.83, u narednoj teoremi se pretpostavlja egzistencija
samo jednostrane granicne vrednosti funkcije g u tacki b.
Teorema 3.86. Neka je funkcija f definisana u nekoj desnoj okolini tacke a R,
a funkcija g u nekoj desnoj okolini tacke b R, i neka su ispunjeni sledeci uslovi:
(3.86.1) lim g(y) = c R,
yb+0
(3.86.2) lim f (x) = b;

xa+0
(3.86.3) Postoji > 0 takvo da za svako x (a, a + ) vazi f (x) > b.

xa+0
yb+0
Slicno se mogu formulisati ostale teoreme ovog tipa o smeni promenljive gde se
pretpostavlja egzistencija leve ili desne jednostrane granicne vrednosti funkcije f
u tacki a, i leve ili desne jednostrane granicne vrednosti funkcije g u tacki b (sa
odgovarajucim trecim uslovom).
Takode je moguce dokazati teoremu o smeni promenljive gde se pretpostavlja
egzistencija granicne vrednosti funkcije f u tacki a i jednostrane (leve ili desne)
granicne vrednosti funkcije g u tacki b:
151
Teorema 3.87. Neka je funkcija f definisana u probodenoj okolini tacke a R, a

funkcija g u nekoj desnoj okolini tacke b R, i neka su ispunjeni sledeci uslovi:
(3.87.1) lim g(y) = c R,
yb+0
(3.87.2) lim f (x) = b;

xa
(3.87.3) Postoji okolina U (a) tacke a takva da za svako x U (a) vazi f (x) > b.
xa
yb+0
Postavlja se pitanje sta se moze dobiti ako su ispunjeni uslovi (3.78.1) i (3.78.2),
a nije zadovoljen uslov (3.78.3) Teoreme 3.78. Sledeca teorema daje odgovor na ovo
pitanje.
Teorema 3.88. Neka su X, Y R, f : X R, g : Y R, f (X) Y , a R tacka
nagomilavanja skupa X, b R tacka nagomilavanja skupa Y , i neka su ispunjeni
sledeci uslovi:
(3.88.1) lim g(y) = c R,
yb
(3.88.2) lim f (x) = b.

xa
Neka je funkcija h : X R definisana sa
za x X ako je f (x) = b
g(f (x)),
h(x) =
c,
za x X ako je f (x) = b.
Tada postoji granicna vrednost funkcije h u tacki a i vazi
lim h(x) = lim g(y) = c.
xa
yb
Dokaz. Neka je W (c) proizvoljna okolina tacke c. Iz uslova (3.88.1) sledi da postoji
V (b) okolina tacke b takva da je
g(V (b) Y ) W (c).
(3.44)
Iz uslova (3.88.2) sledi da postoji U (a) okolina tacke a takva da je f (U (a) X)

V (b), i kako je f (X) Y sledi
f (U (a) X) V (b) Y.
(3.45)
Za x U (a) X ako je f (x) = b vazi h(x) = g(f (x)) W (c) na osnovu (3.45) i
(3.44), a ako je f (x) = b onda je h(x) = c i onda opet h(x) W (c). Prema tome,
h(U (a) X) W (c).
152
S obzirom na proizvoljnost okoline W (c) tacke c zakljucujemo da je lim h(x) = c.

xa

Slicno se dokazuje sledeca teorema.
a R, a funkcija g u nekoj probodenoj okolini tacke b R i neka su ispunjeni
sledeci uslovi:
(3.89.1) lim g(y) = c R,
yb
(3.89.2) lim f (x) = b.

xa
Tada postoji probodena okolina tacke a, U (a), tako da funkcija h : U (a) R

definisana sa
g(f (x)), za x U (a) ako je f (x) = b,

h(x) =
c,
za x U (a) ako je f (x) = b.
ima granicnu vrednost u tacki a i vazi
lim h(x) = lim g(y) = c.
xa
yb
Dokaz. Postoji okolina V (b) tacke b tako da je funkcija g denisana u probodenoj
okolini V (b). Iz (3.89.2) sledi da postoji probodena okolina tacke a, U (a), tako da
je
f (U (a)) V (b).
Denisimo funkciju h na skupu U (a) na sledeci nacin:
g(f (x)), za x U (a) ako je f (x) = b,

h(x) =
c,
za x U (a) ako je f (x) = b.
Neka je W (c) proizvoljna okolina tacke c. Iz uslova (3.89.1) sledi da postoji
okolina tacke b, V1 (b) (V1 (b) V (b)), takva da je
g(V 1 (b)) W (c).
(3.46)
Iz uslova (3.89.2) sledi da postoji okolina tacke a, U1 (a) (U1 (a) U (a)), takva da
je
f (U 1 (a)) V1 (b).
(3.47)
Ako je x U 1 (a), na osnovu (3.47) i (3.46), ako je f (x) = b imamo h(x) = g(f (x))
W (c), a ako je f (x) = b onda je h(x) = c, pa je opet h(x) W (c). Sledi
h(U 1 (a)) W (c)

i s obzirom na proizvoljnost okoline W (c) tacke c, zakljucujemo da je lim h(x) = c.
xa

3.5. GRANICNA
VREDNOST MONOTONE FUNKCIJE
3.5
153
Grani
cna vrednost monotone funkcije
Definicija 3.90. Neka je f : X R i A X. Za funkciju f kazemo da je

(i) rastuca na skupu A ako za sve x1 , x2 A takve da je x1 < x2 vazi nejednakost
f (x1 ) f (x2 );
(ii) strogo rastuca na skupu A ako za sve x1 , x2 A takve da je x1 < x2 vazi
nejednakost f (x1 ) < f (x2 );
(iii) opadajuca na skupu A ako za sve x1 , x2 A takve da je x1 < x2 vazi nejednakost
f (x1 ) f (x2 );
(iv) strogo opadajuca na skupu A ako za sve x1 , x2 A takve da je x1 < x2 vazi
nejednakost f (x1 ) > f (x2 ).
Za funkciju f koja zadovoljava bilo koji od uslova (i)-(iv) kazemo da je monotona
na skupu A, a za funkciju koja zadovoljava uslov (ii) ili uslov (iv) kazemo da je strogo
monotona na skupu A.
y
f(x1)
f(x1)
f(x2)
f(x2)=f(x3)
f(x2)=f(x3)
f(x1)
f(x1)
x1
x2 x3
f(x1)< f(x2)=f(x3)
f(x2)
x1
x2
f(x1)< f(x2)
x1
x2 x3
x1
x2
f(x1)> f(x2)
f(x1)> f(x2)=f(x3)
Primer 3.91. Funkcija f (x) = x2 je strogo rastuca na [0, +), i strogo opadajuca
na (, 0], ali nije monotona na R.
Funkcija g(x) = x3 je strogo rastuca na R. Funkcija h(x) = x3 je strogo
opadajuca na R.
Primetimo da ako je f (strogo) rastuca funkcija na skupu A, onda je funkcija
f , denisana sa (f )(x) = f (x), x A, (strogo) opadajuca.
Ako je A podskup domena funkcije f , onda cemo sa sup f (x) oznacavati sup{f (x) :
A
x A}. Takode, umesto inf{f (x) : x A} pisemo krace inf f (x) .

A
Teorema 3.92. Neka je f : X R, (a, b) X i neka je f rastuca funkcija na

intervalu (a, b).
Ako je b = +, onda je
lim f (x) = sup f (x),
x+
(a,b)
a ako je b R, onda je
lim f (x) = sup f (x).
xb0
(a,b)
154
Ako je a = , onda je
lim f (x) = inf f (x),
(a,b)
a ako je a R, onda je
lim f (x) = inf f (x).
xa+0
(a,b)
y
sup f(x)=f(a+0)
sup f(x)=f(b 0)
(a,b)
(a,b)
inf f(x)=f(b 0)
inf f(x)=f(a+0)
(a,b)
(a,b)
bx
Dokaz. Neka je = sup f (x). Moguca su dva slucaja.

(a,b)
Ako je funkcija f ogranicena odozgo na intervalu (a, b), onda je konacan broj.
Neka je > 0 proizvoljno. Tada postoji x0 (a, b) tako da je f (x0 ) > ,
te za svako x (x0 , b), buduci da je f rastuca funkcija na intervalu (a, b), vazi
f (x0 ) f (x) . Prema tome,
< f (x) , za svako x (x0 , b).
Odavde, za slucaj da je b = +, sledi lim f (x) = , a za slucaj da je b R sledi
x+
lim f (x) = .
xb0
Ako f nije ogranicena odozgo na intervalu (a, b), onda je = +. Neka je

M R proizvoljan broj. Tada postoji x0 (a, b) tako da je f (x0 ) > M . Kako
je f rastuca funkcija na intervalu (a, b), to za svako x (x0 , b) vazi nejednakost
f (x0 ) f (x). Prema tome,
M < f (x) za svako x (x0 , b).
Odavde, za slucaj da je b = +, zakljucujemo da je
slucaj da je b R dobijamo da je lim f (x) = +.
lim f (x) = +, a za
x+
xb0
Ostatak tvrdenja se slicno dokazuje.

Sledeca teorema govori o granicnim vrednostima opadajuce funkcije.
3.5. Granicna vrednost monotone funkcije
155
Teorema 3.93. Neka je f : X R, (a, b) X i neka je f opadajuca funkcija na

intervalu (a, b).
Ako je b = +, onda je
lim f (x) = inf f (x),
x+
(a,b)
a ako je b R, onda je
xb0
(a,b)
Ako je a = , onda je
lim f (x) = sup f (x),
(a,b)
a ako je a R, onda je
lim f (x) = sup f (x).
xa+0
(a,b)
Dokaz. Funkcija f je rastuca na intervalu (a, b), pa primenom Teoreme 3.92 sledi:
ako je b = +, onda je
lim (f (x)) = sup(f (x)).
x+
(a,b)
Kako je lim (f (x)) = lim f (x) i sup(f (x)) = inf f (x), sledi
x+
x+
(a,b)
(a,b)
x+
(a,b)

Posledica 3.94. Neka je funkcija f monotona na intervalu (a, b) i neka x0 (a, b).
Tada u tacki x0 (a, b) postoje konacne jednostrane granicne vrednosti lim f (x)
xx0 0
lim f (x). Pri tom, ako je f rastuca funkcija vaze nejednakosti
xx0 +0
lim f (x) f (x0 )
xx0 0
lim f (x),
(3.48)
lim f (x).
(3.49)
xx0 +0
a ako je f opadajuca funkcija vaze nejednakosti

lim f (x) f (x0 )
xx0 0
xx0 +0
156
f(x0+0)
f(x0 0)
f(x0)
f(x0)
f(x0 0)
f(x0+0)
x0
x0
Dokaz. Neka je funkcija f rastuca na intervalu (a, b). Tada za svako x (a, x0 ) i
svako x (x0 , b) vazi
f (x ) f (x0 ) f (x ),
pa je
sup f (x) f (x0 ) inf f (x).
(3.50)
(x0 ,b)
(a,x0 )
Iz (3.50) sledi da su sup f (x) i inf f (x) konacni brojevi. Na osnovu Teoreme
(a,x0 )
3.92 imamo da je
(x0 ,b)
lim f (x) = sup f (x) i
xx0 0
(a,x0 )
postoje konacne granicne vrednosti
lim f (x) = inf f (x). Prema tome,
xx0 +0
lim f (x) i
xx0 0
(x0 ,b)
lim f (x) i vazi nejednakost
xx0 +0
(3.48).
Tvrdenje se analogno dokazuje za slucaj opadajuce funkcije.
3.6
Neprekidnost i ta
cke prekida
Definicija 3.95. Neka je f : X R i x0 X. Kazemo da je funkcija f neprekidna

u tacki x0 ako za svaku okolinu V (f (x0 )) tacke f (x0 ) postoji okolina U (x0 ) tacke
x0 takva da je
f (U (x0 ) X) V (f (x0 )).
Drugim recima, f je neprekidna u tacki x0 ako
( > 0)( > 0)(x X)(|x x0 | < = |f (x) f (x0 )| < ).
Primecujemo da je denicija neprekidnosti funkcije u tacki slicna deniciji granicne
vrednosti funkcije u tacki. Medutim, za razliku od denicije granicne vrednosti
funkcije u tacki x0 , u deniciji neprekidnosti tacka x0 je uvek iz domena funkcije f
(dakle, x0 je uvek konacan broj) i ne mora biti tacka nagomilavanja domena X, tj.
x0 moze biti izolovana tacka domena X. U tom slucaju postoji okolina U (x0 ) tacke
3.6. Neprekidnost i tacke prekida
157
x0 tako da u njoj sem tacke x0 nema drugih tacaka iz X, tj. U (x0 ) X = {x0 }.
Tada ne mozemo govoriti o granicnoj vrednosti lim f (x), ali je funkcija neprekidna
xx0
u tacki x0 jer za svaku okolinu V (f (x0 )) tacke f (x0 ) vazi

f (U (x0 ) X) = f ({x0 }) = {f (x0 )} V (f (x0 )).
Ako je pak funkcija f denisana u tacki x0 , koja je pri tom tacka nagomilavanja
njenog domena, onda iz denicije granicne vrednosti i denicije neprekidnosti fukcije
u tacki sledi da je funkcija f neprekidna u tacki x0 ako i samo ako je lim f (x) =
xx0
f (x0 ). (Primetimo je da u deniciji granicne vrednosti funkcije ne pretpostavljamo

da je funkcija denisana u samoj tacki x0 , a cak i da je denisana u x0 , vrednost
f (x0 ) ne uticena vrednost lim f (x). Ovo je jos jedna razlika izmedu denicije
xx0
granicne vrednosti funkcije u tacki x0 i denicije neprekidnosti funkcije u tacki.)

Prema tome, vazi tvrdenje:
Tvrdenje 3.96. Neka je f : X R i x0 X.
(3.96.1) Ako je x0 izolovana tacka domena X, onda je funkcija f neprekidna u tacki
x0 .
(3.96.2) Ako je x0 tacka nagomilavanja domena X, onda je funkcija f neprekidna
u tacki x0 ako i samo ako je lim f (x) = f (x0 ).
xx0
Iz (3.96.2) i ekvivalentnosti Hajneove i Kosijeve denicije granicne vrednosti

funkcije sledi naredno tvrdenje:
Tvrdenje 3.97. Neka je f : X R, x0 X i x0 tacka nagomilavanja domena X.
Funkcija f je neprekidna u tacki x0 ako i samo ako za svaki niz (xn ) takav da je
xn X, n N, i lim xn = x0 vazi lim f (xn ) = f (x0 ).
n
Primetimo da se za razliku od Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije,

ovde clanovi niza (xn ) koji konvergira ka x0 mogu poklopiti sa x0 .
Neka je f : X R, x0 X tacka nagomilavanja skupa X i neka je funkcija f
neprekidna u tacki x0 . Tada je
lim f (x) = f (x0 ),
xx0
(3.51)
ili sto je ekvivalentno

lim (f (x) f (x0 )) = 0.
xx0 0
Razlika x x0 se zove prirastaj argumenta i oznacava sa x, a razlika f (x) f (x0 )

prirastaj funkcije koji odgovara prirastaju argumenta x, i oznacava se sa y ili
f . Prema tome
x = x x0 , x = x0 + x, y = f (x0 + x) f (x0 )
i uslov (3.51) je ekvivalentan uslovu
lim y = 0.
x0
158
Definicija 3.98. Neka je f : X R i A X. Ako je funkcija f neprekidna u

svakoj tacki skupa A, onda kazemo da je f neprekidna na skupu A.
Primeri 3.99. (i) Funkcija f (x) = c, c R, je neprekidna na R.
Zaista, za svako x0 R, lim f (x) = c = f (x0 ).
xx0
(ii) Pokazimo da je funkcija f (x) = xn , n N, neprekidna na R.

Neka je x0 R. Iz
y = f (x0 + x) f (x0 ) = (x0 + x)n xn0 =
n(n 1) n2
= nxn1
x +
x0 (x)2 + + (x)n
0
2
sledi
lim y = 0.
x0
Prema tome, funkcija f je neprekidna za svako x0 R.

(iii) Iz (3.25) i (3.24) sledi da su funkcije x 7 sin x i x 7 cos x neprekidne na skupu
R.
(iv) Da li je funkcija f (x) = |sgn x|
neprekidna u 0?
Resenje: Kako je
lim f (x) = lim |sgn x| = 1
x0
x0
i f (0) = |sgn 0| = 0, sledi

lim f (x) = f (0) i funkcija f nije
x0
neprekidna u 0.
y
(v) Neka je za c R i
{
f (x) =
1
sin ,
x
c,
c
x = 0
x=0
Funkcija f nije neprekidna u 0 jer

1
ne postoji lim sin (Primer 3.29).
x0
x
159
y
(vi) Funkcija
{
f (x) =
1
x sin ,
x
0,
x = 0
x=0
je neprekidna u 0, jer je lim f (x) =

xx0
1
lim x sin
= 0 = f (0) (Primer
x0
x
3.59).
y
(vii) Neka je x0 Z proizvoljan
broj. Funkcija f (x) = [x] nije
neprekidna tacki x0 jer lim f (x) ne
xx0
postoji. Zaista,
dok
x0=f(x0+0)
x01=f(x00)
lim [x] = x0 1,
xx0 0
lim [x] = x0 , pa je f (x0
xx0 +0
0) = f (x0 +0), i na osnovu Tvrdenja

3.31 lim f (x) ne postoji.
3=x0
xx0
Inace ova funkcija je neprekidna u

svakoj tacki skupa R \ Z.
(viii) Svaki niz realnih brojeva f : N R je neprekidna funkcija na svom domenu

N, jer je svaka tacka skupa N njegova izolovana tacka.
Svaka funkcija je neprekidna u svakoj izolovanoj tacki svog domena. Sve ostale
tacke iz domena funkcije su tacke nagomilavanja tog domena i one obrazuju dva
disjunktna podskupa: skup tacaka u kojima je funkcija neprekidna i skup tacaka u
kojima funkcija nije neprekidna.
Definicija 3.100. Neka je f : X R i x0 X. Tacka x0 je tacka prekida funkcije
f ako f nije neprekidna u toj tacki. Kazemo jos da je funkcija f prekidna u tacki
x0 , ili da funkcija f ima prekid u tacki x0 .
Dakle, tacka prekida funkcije f je tacka iz domena funkcije, koja je ujedno i
tacka nagomilavanja tog domena, u kojoj funkcija nije neprekidna.
160
Napomenimo da u skladu sa ovom denicijom, tacke koje ne pripadaju domenu

funkcije, cak iako su tacke nagomilavanja domena funkcije, nisu tacke prekida
1
funkcije. Na primer, za funkciju f (x) = tacka x = 0 nije tacka prekida funkcije jer
x
nije u domenu funkcije Df = (, 0) (0, +) (a inace je ona tacka nagomilavanja
domena).
Tacke prekida delimo u dve grupe.
Definicija 3.101. Neka je f : X R i x0 X tacka prekida funkcije f .
Tacka x0 se naziva tacka prekida prve vrste ako postoje konacne granicne vrednosti
f (x0 0) = lim f (x) i f (x0 + 0) = lim f (x).
xx0 0
xx0 0
Broj f (x0 + 0) f (x0 0) naziva se skok funkcije u tacki x0 . Ako je f (x0 + 0) =

f (x0 0), tj. ako postoji lim f (x), onda kazemo da je prekid otklonjiv.
xx0
f(x0+0)
f(x0+0) f(x0 0)
f(x0 0)
f(x0+0)=f(x0 0)
f(x0)
f(x0)
x0
x0
Ako je x0 tacka nagomilavanja samo jednog od skupova X (, x0 ) ili X

(x0 , +), onda je x0 tacka prekida prve vrste ako postoji konacan odgovarajuci
limes, lim f (x) ili lim f (x).
xx0 0
xx0 0
Tacka prekida funkcije f koja nije tacka prekida prve vrste naziva se tacka
prekida druge vrste.
Primetimo da u slucaju prekida druge vrste jedna od jednostranih granicnih
vrednosti ili ne postoji ili je beskonacna.
Ako je x0 otklonjiv prekid tada je funkcija f1 denisana sa
{
f (x),
x X \ {x0 }
f1 (x) =
lim f (x),
x = x0
xx0
neprekidna u tacki x0 , a sa funkcijom f se poklapa u svim ostalim tackama njenog

domena.
161
Primeri 3.102. (i) Funkcija f (x) = sgn x ima neotklonjiv prekid prve vrste u tacki
x0 = 0, jer je f (0 0) = 1 i f (0 + 0) = 1 (Primer 3.30).
(ii) Funkcija f (x) = |sgn x| iz Primera 3.99 (iv) ima otklonjiv prekid u tacki x0 = 0.
f(x)=sgn(x)
f(x)=|sgn(x)|
1
x
1
x
(iii) Dirihleova funkcija ima prekid druge vrste u svakoj tacki x0 R jer ne postoji
ni lim (x) ni lim (x) (Primer 3.34).
xx0 0
xx0 +0
(iv) Funkcija iz Primera 3.99 (v) ima prekid druge vrste u tacki x0 = 0 jer ne postoje
obe jednostrane granicne vrednostu u toj tacki.
y
(v) Funkcija
{ 1
,
f1 (x) =
x
c,
x = 0
x=0
gde je c R, ima prekid druge vrste

u tacki x0 = 0 jer je lim f (x) =
x+0
+ i lim f (x) = .
x0
(vi) Funkcija f (x) = [x] ima prekid prve vrste u svakoj tacki x0 Z.
Definicija 3.103. Neka f : X R i x0 X tacka nagomilavanja skupa X
(, x0 ). Ako je
lim f (x) = f (x0 ),
xx0 0
onda kazemo da je funkcija f neprekidna sleva u tacki x0 .

Ako je x0 X tacka nagomilavanja skupa X (x0 , +) i ako je
lim f (x) = f (x0 ),
xx0 +0
162
onda kazemo da je funkcija f neprekidna zdesna u tacki x0 .

Primer 3.104. Neka je f (x) = [x], x R. Neka
je x0 ceo broj. Tada je
lim f (x) =
xx0 +0
lim [x] = x0 = [x0 ] = f (x0 ),
xx0 +0
y
f(x0)=f(x0+0)
f(x00)
sto znaci da je f neprekidna zdesna u x0 .

Medutim f nije neprekidna sleva u tacki x0 jer:
lim f (x) =
xx0 0
lim [x] = x0 1 =
x0
xx0 0
= x0 = [x0 ] = f (x0 ).
3.7
Neke osobine funkcija neprekidnih u ta

cki
Naredna tvrdenja su iskazana za slucaj dvostrane granicne vrednosti i dvostrane

neprekidnosti ali ona vaze i u slucaju jednostranih granicnih vrednosti i jednostrane
neprekidnosti.
Tvrdenje 3.105. Neka je funkcija f : X R neprekidna u tacki x0 X. Tada
(3.105.1) Postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), takva da je funkcija f ogranicena na skupu
U (x0 ) X;
(3.105.2) Ako je f (x0 ) = 0, tada postoji okolina tacke x0 , U (x0 ), takva da je za
svako x U (x0 ) X, f (x) istog znaka kao i f (x0 ).
Dokaz. (3.105.1) Ako je x0 izolovana tacka domena X, onda postoji okolina U (x0 )
tacke x0 tako da u njoj sem tacke x0 nema drugih tacaka iz X, tj. U (x0 )X = {x0 }.
Jasno, funkcija f je ogranicena na skupu U (x0 ) X i za x U (x0 ) X, f (x) istog
znaka kao i f (x0 ).
Ako je x0 tacka nagomilavanja domena X, onda (3.105.1) sledi iz Tvrdenja 3.38,
dok (3.105.2) sledi iz Posledice 3.41.
Tvrdenje 3.106. Neka su funkcije f i g definisane u okolini tacke x0 . Ako su
funkcije f i g neprekidne u tacki x0 R, tada su i funkcije f + g, f g, f g
f
neprekidna u x0 .
neprekidne u x0 , a ako je g(x0 ) = 0, onda je i funkcija
g
Dokaz.
Tvrdenje sledi iz Tvrdenja (3.96.2) i Tvrdenja 3.46. Pokazacemo recimo

f
da je funkcija neprekidna u x0 .
g
3.7. Neke osobine funkcija neprekidnih u tacki
163
Kako je lim f (x) = f (x0 ) i lim g(x) = g(x0 ) = 0, na osnovu Teoreme 3.46
xx0
xx0
sledi
lim
xx0
te je funkcija
lim f (x)
f (x)
f (x0 )
xx0
=
=
,
g(x)
lim g(x)
g(x0 )
xx0
f
neprekidna u x0 .
g
Primeri 3.107. Sa R[x] oznacavamo skup svih polinoma nad poljem realnih brojeva.
(i) Svaki polinom P R[x] je neprekidna funkcija na skupu R. To sledi iz
Primera 3.99 (i) i (ii) i Tvrdenja 3.106.
P (x)
(ii) Racionalna funkcija R(x) =
, gde su P i Q polinomi, P, Q R[x], Q
Q(x)
nenula polinom, je neprekidna u svakoj tacki svog domena, tj. u svakoj tacki x0 R
za koju je Q(x0 ) = 0. To sledi iz prethodnog primera i Tvrdenja 3.106.
(iii) Funkcije y = tgx i y = ctgx su neprekidne u svakoj tacki svog domena. Zaista,
sin x
na osnovu Tvrdenja 3.106, funkcija y = tgx =
je neprekidna u svakoj tacki
cos x
cos x
x R za koju je cos x = 0. Analogno i y = ctgx =
je neprekidna funkcija u
sin x
svakoj tacki x R za koju je sin x = 0.
Sledece tvrdenje govori o tome da limes i neprekidna funkcija mogu da zamene
mesta.
Tvrdenje 3.108. Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini tacke
x0 i neka je lim f (x) = b. Neka je funkcija g definisana u nekoj okolini tacke b
xx0
i neka je neprekidna u tacki b. Tada je slozena funkcija x 7 g(f (x)) definisana u

nekoj probodenoj okolini tacke x0 , ima granicnu vrednost u tacki x0 i vazi
lim g(f (x)) = g(b) = g( lim f (x)).
xx0
xx0
Dokaz. Neka je V (b) okolina tacke b u kojoj je funkcija g denisana i neka je U (x0 )
probodena okolina tacke x0 u kojoj je funkcja f denisana. Tada, buduci da je
lim f (x) = b, sledi da postoji okolina U1 (x0 ) tacke x0 takva da je U1 (x0 ) U (x0 )
xx0
f (U 1 (x0 )) V (b).
(3.52)
Prema tome, slozena funkcija g f je denisana u probodenoj okolini U 1 (a).
Neka je (xn ) niz takav da je xn U 1 (a) i lim xn = x0 . Iz (3.52) sledi f (xn )

n
V (b), n N, a iz lim f (x) = b sledi da je lim f (xn ) = b (Hajneova denicija

xx0
granicne vrednosti funkcije). Buduci da je funkcija g denisana u okolini tacke g i
164
neprekidna u tacki b, iz f (xn ) V (b), n N, i lim f (xn ) = b, na osnovu Tvrdenja

n
3.97, sledi lim g(f (xn )) = g(b). Kako je (xn ) bio proizvoljan niz iz okoline U 1 (a) za
n
koji vazi lim xn = x0 i lim (g f )(xn )) = g(b), opet na osnovu Hajneove denicije
n
granicne vrednosti funkcije zakljucujemo da je lim (g f )(x) = g(b).

xx0
Sledece tvrdenje govori o tome da je kompozicija neprekidnih funkcija opet

neprekidna funkcija.
Tvrdenje 3.109. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tacke x0 i neka je
neprekidna u tacki x0 . Neka je funkcija g definisana u nekoj okolini tacke f (x0 ) i
neka je neprekidna u tacki f (x0 ). Tada je slozena funkcija g f definisana u nekoj
okolini tacke x0 i neprekidna je u tacki x0 .
Dokaz. Iz cinjenice da je funkcija f denisana u nekoj okolini tacke x0 i da je
neprekidna u tacki x0 sledi da je lim f (x) = f (x0 ) (Tvrdenja 3.96 (3.96.2)). Sada
xx0
na osnovu Tvrdenja 3.108 11 sledi da je funkcija g f denisana u okolini12 tacke

x0 i da je lim g(f (x)) = g(f (x0 )), tj. lim (g f )(x) = (g f )(x0 ). Opet na osnovu
xx0
xx0
Tvrdenja 3.96 (3.96.2) zakljucujemo da je funkcija g f neprekidna u tacki x0 .
3.8
Neke osobine funkcija neprekidnih na segmentu
Reci cemo da je funkcija f : [a, b] R neprekidna na segmentu [a, b] ako je

neprekidna u svakoj tacki intervala (a, b), u tacki a neprekidna zdesna, a u tacki b
neprekidna sleva.
Neka je f : X R i A X. Za funkciju f kazemo da dostize svoj supremum
(inmum) na skupu A ako postoji x0 A takav da je f (x0 ) = sup f (x) = sup{f (x) :
A
x A} (f (x0 ) = inf f (x) = inf{f (x) : x A}). Drugim recima, ako skup vrednosti
A
funkcije {f (x) : x A} ima maksimum (minimum), onda kazemo da funkcija dostize

svoj supremum (inmum) na skupu A.
Funkcija denisana na nekom segmentu ne mora da bude ogranicena na tom
segmentu. Na primer funkcija
1
x (0, 1]
,
x
f (x) =
1,
x=0
nije ogranicena na segmentu [0, 1]. Primetimo da je ova funkcija neprekidna na
intervalu (0, 1], ali u 0 ima prekid (Primeri 3.102 (v)), pa funkcija nije neprekidna
na segmentu [0, 1].
11
Tacka b je u ovom slucaju f (x0 ).

Na osnovu Tvrdenja 3.108 sledi da je kompozicija g f denisana u probodenoj okolini tacke
x0 , a kako je funkcija f denisana u tacki x0 i funkcija g denisana u tacki f (x0 ), to je kompozicija
g f denisana i u x0 , pa je denisana u okolini tacke x0 .
12
3.8. Neke osobine funkcija neprekidnih na segmentu
165
Kao sto smo vec videli u sekciji 1.1, beskonacan podskup skupa R, cak iako je
ogranicen odozgo (odozdo), ne mora da ima maksimum (minimum). Tako ako je
funkcija denisana i ogranicena na segmentu, skup vrednosti funkcije ne mora da ima
maksimum (minimum), tj. funkcija ne mora da dostize svoj supremum (inmum) na
segmentu. Na primer funkcija f (x) = x [x], x [0, 2] je ogranicena na segmentu
[0, 2], sup f (x) = 1, ali ne postoji tacka iz segmenta [0, 2] u kojoj funkcija ima
0x2
vrednost 1, tj. funkcija f ne dostize svoj supremum na segmentu [0, 2]. Primetimo
da je ova funkcija prekidna u tackama 1 i 2, dok je ostalim tackama segmenta [0, 2]
neprekidna. Funkcija
1
x = 0,
2,
x,
x (0, 1)
g(x) =
1
,
x=1
2
je ogranicena na segmentu [0, 1], sup g(x) = 1 i
0x1
inf g(x) = 0, ali funkcija ne
0x1
dostize ni svoj supremum, ni svoj inmum na tom segmentu. Ova funkcija je

neprekidna na intervalu (0, 1), ali je prekidna u tackama 0 i 1.
U svim prethodnim primerima funkcije nisu bile neprekidna na segmentu na
kome su bile denisane. Sledeca teorema govori o tome da je svaka neprekidna
funkcija na segmentu ogranicena i da na njemu dostize svoj supremum i inmum.
Teorema 3.110. (Weierstrass) Neka je funkcija f : [a, b] R neprekidna na
segmentu [a, b]. Tada je ona ogranicena i postoje tacke x0 , x0 [a, b] takve da je
f (x0 ) = sup f (x) i f (x0 ) = inf f (x).
axb
axb
Dokaz. Neka je
M = sup f (x).
(3.53)
axb
Jasno, M R. Pokazacemo da je M < + i da postoji x0 [a, b] tako da je

f (x0 ) = M . Neka je (an )n niz realnih brojeva takav da je
lim an = M
(3.54)
an < M, n = 1, 2, . . . 13
(3.55)
i
Iz (3.53) i (3.55) sledi da za svako n N postoji xn [a, b] tako da je
an < f (xn ) M, n = 1, 2, . . . .
13
(3.56)
Ako je M = +, onda mozemo uzeti da je an = n, a za slucaj da je M < + mozemo izabrati

1
1
an = M ili an = M n .
n
2
166

y
an
an
M
f(xn)
an
...
...
...
a3
a3
f(x2)
a2
a2
f(x1)
a1
a1
x1
...
...
a3
a2
a1
x2 x1
x2 x1 ... xn b
Kako je a xn b, n = 1, 2, . . . , sledi niz (xn )n je ogranicen i na osnovu BolcanoVajerstrasove teoreme ima konvergentan podniz (xnk )k . Neka je
lim xnk = x0 .
(3.57)
Zbog a xnk b dobijamo a x0 b, a na osnovu (3.56)

ank < f (xnk ) M, k = 1, 2, . . . .
(3.58)
Iz (3.54) sledi lim ank = M , sto zajedno sa (3.58) implicira

k
lim f (xnk ) = M.
(3.59)
Buduci da je f neprekidna na segmentu [a, b] i x0 [a, b], f je neprekidna

u x0 i na osnovu (3.57) sledi
lim f (xnk ) = f (x0 ).
(3.60)
Iz (3.59) i (3.60) sledi f (x0 ) = M .

Kako je f (x0 ) R, sledi M < +, tj.
funkcija f je ogranicena odozgo i dostize
svoj supremum u tacki x0 .
Analogno se dokazuje da je funkcija
odozdo ogranicena na segmentu [a, b] i
da na njemu dostize svoj inmum.
Primetimo da je pretpostavka da
x0 b x
a
je funkcija denisana i neprekidna na
zatvorenom i ogranicenom intervalu
1
bitna. Na primer, funkcija f (x) =
x
je neprekidna na intervalu (0, 1], ali nije ogranicena na njemu. Funkcija f (x) = x
je neprekidna na skupu R = (, +), ali nije ogranicena na njemu. Funkcija
f (x) = x je neprekidna i ogranicena na intervalu (0, 1), ali ne dostize ni svoj supremum, ni svoj inmum na ovom intervalu ( sup f (x) = 1, inf f (x) = 0).
x(0,1)
x(0,1)
3.8. Neke osobine funkcija neprekidnih na segmentu
167
y
y
...
...
1 x
Teorema 3.111. (Bolzano-Cauchy) Neka je funkcija f neprekidna na segmentu

[a, b] i neka je f (a) < f (b) (f (a) > f (b)). Tada za svaki broj C takav da je f (a) <
C < f (b) (f (a) > C > f (b)) postoji bar jedna tacka (a, b) takva da je f () = C.
a+b
Neka je f (a) < C < f (b). Podelimo segment [a, b] tackom
na
2
(
)
a+b
dva segmenta jednake duzine. Moze se desiti da je f
= C, pa je trazena
2
(
)
a+b
a+b
. U suprotnom, f
= C, i tada na levom kraju jednog od
tacka =
2
[2
] [
]
a+b
a+b
segmenata a,
,
, b funkcija ima manju vrednost od C, a na desnom
2
2
(
)
a+b
vecu od C. Oznacimo taj segment sa [a1 , b1 ] (ako je f
> C, onda za [a1 , b1 ]
2
[
]
(
)
a+b
a+b
uzimamo segment a,
, a ako je f
< C, onda za [a1 , b1 ] uzimamo
2
2
]
[
a+b
, b ). Prema tome, vazice nejednakost
segment
2
Dokaz.
f (a1 ) < C < f (b1 ).

a1 + b1
Podelimo dalje segment [a1 , b1 ] na dva segmenta jednaka po duzini tackom
.
2)
(
)
(
a1 + b1
a1 + b1
a1 + b1
Tada je ili f
= C, pa je trazena tacka =
, ili je f
=
2
2
2
C, pa na levom kraju jednog od ta dva segmenta funkcija ima vrednost manju od
C, a na desnom vecu od C. Oznacimo taj segment sa [a2 , b2 ] i prema tome, vazice
nejednakost
f (a2 ) < C < f (b2 ).
Nastavimo postupak sa segmentom [a2 , b2 ] (podelimo ga na pola itd.). Tim postupkom cemo ili nakon konacno mnogo koraka doci do tacke takve da je f () = C ili
cemo dobiti niz umetnutih odsecaka [an , bn ], cija duzina tezi 0 i takav da je
f (an ) < C < f (bn ).
(3.61)
168
Na osnovu Kantorovog principa o umetnutim segmentima postoji jedinstvena tacka

koja pripada svim segmentima [an , bn ], n = 1, 2, . . . . Kako je
= lim an = lim bn ,
n
zbog neprekidnosti funkcije f imamo

f () = lim f (an ) = lim f (bn ).
n
Iz (3.61), na osnovu Tvrdenja 2.14, dobijamo

f () = lim f (an ) C lim f (bn ) = f ().
n
Prema tome, f () = C.
Bolcano-Kosijeva teorema tvrdi postojanje barem jedne tacke [a, b] u kojoj
je f () = C, ali ocigledno ih moze biti i vise od jedne.
Posledica 3.112. Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b] i na krajevima
segmenta ima vrednosti razlicitog znaka, tada u intervalu (a, b) postoji bar jedna
tacka takva da je f () = 0.
Posledica 3.113. Neka je f neprekidna funkcija na segmentu [a, b], i neka je m =
inf f (x) i M = sup f (x). Tada za svako y, takvo da je m y M , postoji
axb
axb
x [a, b] tako da je f (x) = y i vazi jednakost

f ([a, b]) = [m, M ].
Dokaz. Na osnovu Weierstrassove teoreme postoje tacke , [a, b], takve da
je f () = m i f () = M . Neka je, recimo, < i posmatrajmo segment [, ]
(ako je < posmatracemo segment [, ]). Buduci da je [, ] [a, b], sledi da je
funkcija f neprekidna na segmentu [, ]. Neka je y (m, M ) proizvoljno. To znaci
da je y izmedu f () i f (), pa iz Bolzano-Cauchyeve teoreme primenjene na segmet
[, ] sledi da postoji x (, ) takav da je f (x) = y i stoga, y f ((, )). Prema
tome, za svako y, takvo da je m y M , postoji x [a, b] tako da je f (x) = y, tj.
[m, M ] f ([, ]) f ([a, b]).
Obrnuta inkluzija je ocigledna, jer za svako x [a, b] vazi m = inf f (x)
axb
f (x) sup f (x) = M , tj. f (x) [m, M ] i prema tome, f ([a, b]) [m, M ].
axb
3.9
Monotone funkcije i neprekidnost.

inverzne funkcije
Neprekidnost
Tvrdenje 3.114. Neka je funkcija f : (a, b) R monotona na intervalu (a, b).

Tada ona moze imati samo prekide prve vrste.
3.9. Neprekidnost i monotonost. Neprekidnost inverzne funkcije
169
Dokaz. Neka je x0 (a, b) tacka prekida. Na osnovu Posledice 3.94 postoje konacne
granicne vrednosti lim f (x) i lim f (x), pa zakljucujemo da je x0 tacka prekida
prve vrste.
xx0 0
xx0 +0
Posledica 3.115. Neka je x0 (a, b) tacka prekida monotone funkcije f : (a, b)

R. Ako je funkcija f rastuca, onda vaze nejednakosti
lim f (x) f (x0 )
xx0 0
lim f (x)
xx0 +0
(3.62)
i barem u jednoj od nejednakosti u (3.62) vazi stroga nejednakost.

Ako je f opadajuca funkcija, onda vaze nejednakosti
lim f (x) f (x0 )
xx0 0
lim f (x)
xx0 +0
(3.63)
i barem u jednoj od nejednakosti u (3.63) vazi stroga nejednakost.

Dokaz. Neka je f rastuca funkcija. Na osnovu Posledice 3.94 sledi da vaze nejednakosti (3.62). Ako bi vazilo lim f (x) = f (x0 ) = lim f (x), onda bismo
xx0 0
xx0 +0
imali da postoji granicna vrednost funkcije f u tacki x0 (Tvrdenje 3.31) i da je

jednaka f (x0 ). To bi znacilo da je funkcija neprekidna u tacki x0 , sto je u suprotnosti s tim da je x0 tacka prekida. Prema tome, u bar jednoj od nejednakosti
lim f (x) f (x0 ) lim f (x) vazi stroga nejednakost.
xx0 0
xx0 +0
Tvrdenje se analogno dokazuje za slucaj kad je f opadajuca funkcija.
Sledece tvrdenje govori o tome da za monotone funkcije vazi obrat BolcanoKosijeve teoreme.
Tvrdenje 3.116. Neka je f : [a, b] R monotona funkcija i neka za svaki broj C
koji se nalazi izmadu brojeva f (a) i f (b) postoji bar jedna tacka c (a, b) takva da
je f (c) = C. Tada je funkcija f neprekidna na [a, b].
Drugim recima, ako je f monotona funkcija na segmentu [a, b] i ako je f ([a, b])
takode segment, onda je f neprekidna funkcija na [a, b].
Dokaz. Pretpostavimo da funkcija f nije neprekidna na [a, b], tj. postoji tacka
x0 [a, b] takva da je funkcija f prekidna u x0 , i neka je, na primer, a < x0 < b
(slucajeve kada je x0 = a ili x0 = b razmatramo slicno). Neka je f rastuca funkcija.
Tada na osnovu Posledice 3.115 vazi: f (x0 0) < f (x0 ) ili f (x0 ) < f (x0 + 0). Neka
je f (x0 ) < f (x0 +0) (slicno se razmatra slucaj kada je f (x0 0) < f (x0 )). Na osnovu
Teoreme 3.92 imamo da je f (x0 + 0) = inf f (x). Neka je C (f (x0 ), f (x0 + 0)).
(x0 ,b]
Kako je f (a) f (x0 ) < f (x0 + 0) = inf f (x) f (b), sledi (f (x0 ), f (x0 + 0))
(x0 ,b]
(f (a), f (b)), pa je C (f (a), f (b)). Pokazimo sada da C ne moze biti slika nijednog
broja c [a, b]. Zaista, za x [a, x0 ) vazi f (x) f (x0 ) < C, dok za x (x0 , b]
vazi f (x) inf f (x) = f (x0 + 0) > C, i prema tome, f (x) = C za svako x [a, b].
(x0 ,b]
Dakle, bilo koji broj C iz intervala (f (x0 ), f (x0 + 0)) nalazi se izmedu brojeva f (a) i
f (b), i nije slika nijednog broja c [a, b]. Dobijena kontradikcija dokazuje tvrdenje.
170
Sjucaj kada je f opadajuca funkcija, svodi se na prethodni jer je onda f rastuca

funkcija.
Objedinjujuci Tvrdenje 3.116 i Posledicu 3.113 dobijamo sledecu teoremu.
Teorema 3.117. Neka je f : [a, b] R monotona funkcija. Tada je f neprekidna
funkcija na [a, b] ako i samo ako je slika tog segmenta segment sa krajevima f (a) i
f (b).
Dokaz. Neka je f neprekidna na [a, b]. Tada je na osnovu Posledice 3.113 f ([a, b]) =
[m, M ] gde je m = inf f (x) i M = sup f (x). Ako je f rastuca funkcija, onda je
[a,b]
[a,b]
inf f (x) = f (a) i sup f (x) = f (b), pa je f ([a, b]) = [m, M ] = [f (a), f (b)]. Ako je
[a,b]
[a,b]
f opadajuca funkcija, onda je inf f (x) = f (b) i sup f (x) = f (a), pa je f ([a, b]) =
[a,b]
[a,b]
[m, M ] = [f (b), f (a)].

Ako je slika segmenta [a, b] segment sa krajevima f (a) i f (b), onda, buduci da
je f monotona, na osnovu Tvrdenja 3.116 sledi da je f neprekidna.
Sledece tvrdenje govori o tome da strogo monotona funkcija skupa X na skup
Y ima inverznu funkciju.
Tvrdenje 3.118. Neka je f : X Y strogo monotona funkcija na skupu X i neka
je f (X) = Y . Tada postoji inverzna funkcija f 1 : Y X i ona je takode strogo
monotona, i to strogo rastuca (strogo opadajuca) ako je f strogo rastuca (opadajuca).
Dokaz. Neka je f : X Y strogo rastuca funkcija. Pokazimo da je f injekcija.
Neka su x1 , x2 X i x1 = x2 . Tada je ili x1 < x2 ili x2 < x1 . Odavde, buduci
da je f strogo rastuca funkcija, sledi ili je f (x1 ) < f (x2 ) ili f (x2 ) < f (x1 ). Dakle,
f (x1 ) = f (x2 ). Prema tome, f je injekcija, a kako je po pretpostavci f surjekcija
(f (X) = Y ), zakljucujemo da je f bijekcija. Sledi f ima inverznu funkciju f 1 :
Y X.
Pokazimo da je f 1 strogo rastuca funkcija. Neka su y1 , y2 Y takvi da je
y1 < y 2 ,
(3.64)
i neka je x1 = f 1 (y1 ) i x2 = f 1 (y2 ). Moguca su tri slucaja: ili je x1 = x2 , ili

x1 > x2 ili x1 < x2 . Ako je x1 = x2 , onda bismo zbog jednoznacnosti funkcije f
imali f (x1 ) = f (x2 ), tj. y1 = y2 , sto je u suprotnosti sa (6.33). Ako bi bilo x1 > x2 ,
onda bi, s obzirom da je f strogo rastuca, vazilo f (x1 ) > f (x2 ), tj. y1 > y2 , sto je
takode u suprotnosti sa (6.33). Prema tome, x1 < x2 , tj. f 1 (y1 ) < f 1 (y2 ), te je
f 1 strogo rastuca funkcija.
Teorema 3.119. Neka je funkcija f : [a, b] R strogo rastuca (strogo opadajuca)
i neprekidna. Tada je inverzna funkcija f 1 definisana, strogo rastuca (strogo
opadajuca) i neprekidna na segmentu [f (a), f (b)] ([f (b), f (a)]).
171
Dokaz. Neka je f ([a, b]) = Y . Ako je f strogo rastuca funkcija, onda je Y =

[f (a), f (b)], a ako je f strogo opadajuca funkcija, onda je Y = [f (b), f (a)]b= (Teorema 3.117). Iz Tvrdenja 3.118 sledi da je inverzna funkcija f 1 denisana i strogo
monotona na skupu Y , tj. na segmentu sa krajevima f (a) i f (b). Kako je f 1
monotona funkcija na segmentu Y i kako je slika tog segmenta funkcijom f 1 opet
segment (f 1 (Y ) = [a, b]), na osnovu Teoreme 3.117 (odnosno Tvrdenja 3.116) sledi
da je f 1 neprekidna funkcija na segmentu Y .
Teorema 3.119 se moze dokazati i koriscenjem sledeca tri tvrdenja.
Tvrdenje 3.120. Neka je funkcija f : (a, b) R strogo monotona na intervalu
(a, b) i neka je neprekidna u tacki x0 (a, b). Tada je inverzna funkcija definisana,
strogo monotona na skupu f ((a, b)) i neprekidna u tacki f (x0 ).
Dokaz. Neka je funkcija f strogo rastuca na intervalu (a, b). Na osnovu Tvrdenja
3.118 inverzna funkcija f 1 je denisana i strogo rastuca na skupu f ((a, b)). Neka
je y0 = f (x0 ). Fiksirajmo > 0. Ne umanjujuci opstost dokaza pretpostavimo da je
takvo da je a < x0 < x0 < x0 + < b. Buduci da je funkcija f strogo rastuca,
sledi da je f (x0 ) < f (x0 ) = y0 < f (x0 + ). Izaberimo > 0 tako da je
f (x0 ) < y0 < y0 < y0 + < f (x0 + ).
(3.65)
Tada za svako y f ((a, b)) takvo da je y (y0 , y0 + ), iz (3.65) sledi

f (x0 ) < y < f (x0 + ),
a kako je f 1 strogo rastuca funkcija, dobijamo
f 1 (f (x0 )) < f 1 (y) < f 1 (f (x0 + ),
tj. (x0 = f 1 (y0 ))
f 1 (y0 ) = x0 < f 1 (y) < x0 + = f 1 (y0 ) + .
Prema tome, za zadato > 0 nasli smo > 0 tako da za svako y f ((a, b)) takvo
da je |y y0 | < vazi |f 1 (y) f 1 (y0 )| < , pa je funkcija f 1 neprekidna u tacki
y0 = f (x0 ).
Slicno se dokazuju sledeca tvrdenja.
Tvrdenje 3.121. Neka je funkcija f : [a, b) R strogo rastuca (strogo opadajuca)
na intervalu [a, b), a R, b R. Tada je inverzna funkcija definisana na skupu
f ([a, b)) i ako je funkcija f neprekidna zdesna u tacki a, tada je inverzna funkcija
f 1 neprekidna zdesna (sleva) u tacki f (a).
Tvrdenje 3.122. Neka je funkcija f : (a, b] R strogo rastuca (strogo opadajuca)
na intervalu (a, b], a R, b R. Tada je inverzna funkcija definisana na skupu
f ((a, b]) i ako je funkcija f neprekidna sleva u tacki b, tada je inverzna funkcija f 1
neprekidna sleva (zdesna) u tacki f (b).
172
Teorema 3.123. Neka je funkcija f strogo rastuca (strogo opadajuca) i neprekidna

na intervalu (a, b) (konacnom ili beskonacnom).
Ako je a konacan broj, neka je
c = lim f (x),
xa+0
a ako je a = , neka je c = lim f (x).

x
Ako je b konacan broj, neka je

d = lim f (x),
xb0
a ako je b = +, neka je d = lim f (x).

x+
Tada je inverzna funkcija f 1 definisana, strogo rastuca (strogo opadajuca) i

neprekidna na (konacnom ili beskonacnom) intervalu (c, d) ((d, c)).
Dokaz. Neka je funkcija f strogo rastuca na intervalu (a, b). Na osnovu Teoreme 3.92
sledi da je c = inf f (x) i d = sup f (x), i zato za svako x (a, b) vazi c f (x) d.
(a,b)
(a,b)
Dokazimo da u obe prethodne nejednakosti vazi stroga nejednakost, tj. da za svako

x (a, b) vazi c < f (x) < d. Zaista, ako bi postojao x0 (a, b) takav da je
f (x0 ) = c, tada za svako x (a, x0 ), zato sto je funkcija f strogo rastuca, vazi
f (x) < f (x0 ) = c, sto je u suprotnosti s tim da je c = inf f (x). Slicno se dokazuje
(a,b)
da ne postoji x0 (a, b) takav da je f (x0 ) = d. Prema tome, za svako x (a, b)

vazi f (x) (c, d), tj. f ((a, b)) (c, d) . Da bismo dokazali da je f ((a, b)) = (c, d),
ostaje da dokazemo da za proizvoljno y0 (c, d) postoji x0 (a, b) takav da je
f (x0 ) = y0 . Zaista, iz c < y0 < d, buduci da je c = inf f (x) a d = sup f (x), postoje
(a,b)
(a,b)
x1 , x2 (a, b) takvi da je f (x1 ) < y0 < f (x2 ). Sledi x1 < x2 (jer u protivnom,
ako bi bilo x1 x2 , onda bi, buduci da je f rastuca funkcija, imali f (x1 ) f (x2 ))
i funkcija f je neprekidna na segmentu [x1 , x2 ]. Kako je f (x1 ) < y0 < f (x2 ), na
osnovu Bolcano-Kosijeve teoreme primenjene na segment [x1 , x2 ], sledi da postoji
x0 (x1 , x2 ) takav da je f (x0 ) = y0 .
Kako je f strogo rastuca na intervalu (a, b) i kako je f ((a, b)) = (c, d), na osnovu
Tvrdenja 3.118 sledi da postoji inverzna funkcija f 1 : (c, d) (a, b) i da je ona
takode strogo rastuca. Dokazimo jos da je f 1 neprekidna na (c, d).
Neka je y0 (c, d) proizvoljan broj. Tada postoji x0 (a, b) takav da je f (x0 ) =
y0 . Postoji > 0 takav da je [x0 , x0 + ] (a, b). Tada funkcija f slika segment
[x0 , x0 + ] na segment [f (x0 ), f (x0 + )], f je neprekidna i strogo rastuca,
pa je na osnovu Teoreme 3.119 i inverzna funkcija f 1 neprekidna na segmentu
[f (x0 ), f (x0 + )], pa dakle i u tacki y0 jer y0 [f (x0 ), f (x0 + )] (iz x0 <
x0 < x0 + sledi f (x0 ) < f (x0 ) = y0 < f (x0 + )). Kako je f 1 neprekidna u
proizvoljnoj tacki y0 (c, d), sledi da je f 1 neprekidna na intervalu (c, d).
(Neprekidnost inverzne funkcije f 1 u proizvoljnoj tacki y0 (c, d) sledi takode
iz Tvrdenja 3.120.)
Iz Teoreme 3.123, Tvrdenja 3.118, Tvrdenja 3.121 i Tvrdenja 3.122 slede naredne
dve teoreme.
173

na intervalu [a, b) (konacnom ili beskonacnom), a R, b R.
Neka je c = f (a). Ako je b konacan broj, neka je
d = lim f (x),
xb0
a ako je b = +, neka je d = lim f (x).

x+

neprekidna na (konacnom ili beskonacnom) intervalu [c, d) ((d, c]).
na intervalu (a, b] (konacnom ili beskonacnom), a R, b R.
Neka je d = f (b). Ako je a konacan broj, neka je
c = lim f (x),
xa+0
a ako je a = , neka je c = lim f (x).

x

neprekidna na (konacnom ili beskonacnom) intervalu (c, d] ([d, c)).
Vec smo videli da postoji vise varijanti teoreme o granicoj vrednosti slozene
funkcije. Sledeca teorema je jedna od njih.
Teorema 3.126. Neka je funkcija f neprekidna i strogo monotona u okolini tacke
a R i neka je funkcija g definisana u nekoj probodenoj okolini tacke b = f (a).
Tada postoji lim g(f (x)) ako i samo ako postoji lim g(y) i vazi jednakost
xa
yb
lim g(f (x)) = lim g(y).
xa
(3.66)
yb
Dokaz. Neka je funkcija f neprekidna i strogo rastuca u okolini U0 (a) tacke a i neka
je funkcija g denisana u probodenoj okolini tacke b, U (b), > 0. Iz neprekidnosti

funkcije f u tacki a sledi da postoji 0 < 0 tako da je f (U (a)) U (b). Jasno,
funkcija f je neprekidna i strogo rastuca u okolini U (a). Kako je zbog stroge
monotonosti f injekcija, to je za svako x U (a), f (x) = f (a) = b. Prema tome,
f (U (a)) U (b), pa je slozena funkcija g f denisana u probodenoj okolini tacke
a, U (a).
Neka je c =
lim
xa+0
f (x) i d =
lim
xa+0
f (x). Na osnovu Teoreme 3.123 imamo
f ((a , a + )) = (c, d), b = f (a) (c, d), inverzna funkcija f 1 je denisana,

strogo rastuca i neprekidna na intervalu (konacnom ili beskonacnom) sa krajevima
u tackama c i d, pa je za svako y (c, d) \ {b}, f 1 (y) = f 1 (b) = a i lim f 1 (y) =
f 1 (b) = a.
yb
174

Neka postoji lim g(y). Iz Teoreme 3.79, s obzirom da je lim f (x) = f (a) = b i
yb
xa
f (x) = b za svako x U (a), sledi da postoji lim g(f (x)) i da vazi jednakost 3.66.
xa
Obnuto, neka postoji lim g(f (x)). Opet iz Teoreme 3.79, buduci da je lim f 1 (y) =
xa
yb
a i f 1 (y) = a za svako y (c, d) \ {b}, sledi da postoji granicna vrednost slozene

funkcije (g f ) f 1 = g (f f 1 ) = g u tacki b i da vazi jednakost
lim ((g f ) f 1 )(y) = lim (g f )(x),
yb
xa
tj. lim g(y) = lim (g f )(x).

yb
3.10
xa
Neprekidnost elementarnih funkcija
Denisimo najpre osnovne elementarne funkcije.

Definicija 3.127. Konstantne, stepene, eksponencijalne, logaritamske, trigonometrijske i inverzne trigonometrijske funkcije su osnovne elementarne funkcije.
Denisimo sada pojam elementarne funkcije.
Definicija 3.128. 1. Osnovne elementarne funkcije su elementarne funkcije.
f
2. Ako su f i g elementarne funkcije, onda su i f + g, f g, f g,
i gf
g
elementarne funkcije (pod uslovom da su definisane).
3. Sve elementarne funkcije se dobijaju primenom pravila 1. i 2. konacno mnogo
puta.
Na primer funkcija |x| = x2 je elementarna i takode funkcija
ln(arccos( x2 + x + 1))
y=
.
3
earctg(x2 +1)
Tvrdenje 3.129. Funkcija y = n x, n N, neprekidna je u svakoj tacki svog

domena.
Dokaz. Neka je n neparan broj. Funkcija f (x) = xn je strogo rastuca na skupu
(, +). Zaista, ako je 0 < x1 < x2 , onda je 0 < xn1 < xn2 ((1.34)), tj. f (0) <
f (x1 ) < f (x2 ). Ako je x1 < x2 < 0 onda je 0 < x2 < x1 , pa je na osnovu
(1.34) 0 < (x2 )n < (x1 )n . Kako je n neparan broj, to je (x1 )n = xn1 i
(x2 )n = xn2 , i prema tome, 0 < xn2 < xn1 . Odavde sledi xn1 < xn2 < 0, tj.
f (x1 ) < f (x2 ) < f (0). Za slucaj da je x1 < 0 < x2 , vazi x1 > 0, pa je (x1 )n > 0,
tj. xn1 > 0. Stoga je f (x1 ) = xn1 < 0 < xn2 = f (x2 ). Na osnovu Primera 3.99 (ii)
funkcija f je neprekidna na na skupu (, +). Kako je na osnovu Posledice 3.54
lim xn = i lim xn = +, iz Teoreme 3.123 sledi da je inverzna funkcija
x
x+
f 1 (x) = n x denisana, strogo rastuca i neprekidna na skupu (, +).
3.10. Neprekidnost elementarnih funkcija
175
Pretpostavimo sada da je n paran broj. Funkcija g(x) = xn strogo rastuca i

neprekidna na intervalu [0, +) (na osnovu (1.34) i Primera 3.99 (ii)). Buduci da
je g(0) = 0 i lim g(x) = +, iz Teoreme 3.124 sledi da je inverzna funkcija
x+
g 1 (x) = n x denisana, strogo rastuca i neprekidna na intervalu [0, +).
Tvrdenje 3.130. Neka su q N, p Z, p = 0, i p i q uzajamno prosti. Funkcija
p
f (x) = x q = q xp je neprekidna u svakoj tacki svog domena.
Dokaz. Neka je h(x) = xp i g(x) = q x. Sa Df (respektivno, Dg , Dh ) oznacavamo

domen funkcije f (respektivno, g, h).
Neka je q neparan broj i p > 0. Tada je Dg = R i vazi f = g h i Df = Dh = R.
Ako je q neparan broj i p < 0, onda je Dh = R \ {0}, a s obzirom da je Dg = R
sledi Df = Dh = R \ {0}.
Ako je q paran broj i p > 0 neparan broj, tada je Dg = [0, +) i h([0, +))
[0, +), dok je h((, 0)) (, 0) (p je neparan broj), pa je za funkciju f = g h
domen Df = [0, +).
Neka je q paran broj i p < 0 neparan broj. Tada je Dg = [0, +) i Dh =
(, 0) (0, +). Kako je h((0, +)) (0, +) i h((, 0)) (, 0) (p je
neparan broj), sledi da je domen funkcije f = g h interval (0, +).
U sva cetiri slucaja funkcija f je neprekidna u svakoj tacki svog domena na
osnovu Tvrdenja 3.129, Primera 3.99 (ii) i Tvrdenja 3.109.
Teorema 3.131. Eksponencijalna funkcija y = ax , a > 0, je neprekidna na skupu
R.
Dokaz. Ako je a = 1 onda je y = 1x = 1 za svako x R i ovo je neprekidna
funkcija na R.
Neka je sada a = 1. Dokazimo da je
lim ax = 1.
(3.67)
x0
Neka je najpre a > 1 i neka je > 0. Kako je lim n a = 1 i lim

n
lim a n = lim a n = 1, to postoji n0 N tako da je

1
1
= 1, tj.
a
1<a
n1
< 1 + i 1 < a n0 < 1 + .
(3.68)
1
1
1
. Tada, ako je |x| < , onda je
< x 1. Neka je sada 0 < a < 1. Tada je b =
lim bx = 1, te je na osnovu Tvrdenja 3.46 ((3.16))
1
> 1 i vazi
a
x0
lim ax = lim
x0 bx
x0
1
1
= = 1.
x
1
lim b
x0
Prema tome, (3.67) vazi i za 0 < a < 1.

Iz (3.67) sledi
(
)
(
)
lim y = lim ax+x ax = lim ax ax 1 = 0,
x0
x0
x0
sto znaci da je funkcija y = ax neprekidna za svako x R.

Posledica 3.132. Funkcija y = loga x, a > 0, a = 1 je neprekidna funkcija na
skupu (0, +).
Dokaz. Za a > 1 (0 < a < 1) funkcija y = ax je strogo rastuca (opadajuca) na
intervalu (, +). Kako je za a > 1
lim ax = 0
lim ax = +,
x+
dok za 0 < a < 1 vazi

lim ax = +
lim ax = 0,
x+
na osnovu Teoreme 3.123 i Teoreme 3.131 sledi da je inverzna funkcija y = loga x

neprekidna na intervalu (0, +).
Posledica 3.133. Funkcija y = x , R, je neprekidna funkcija na skupu
(0, +).
Dokaz. Kako je y = x = e ln x , tvrdenje sledi iz Teoreme 3.131, Posledice 3.132 i
Tvrdenja 3.109.
[ ]
Neka je funkcija f1 : ,
[1, 1] denisana sa f1 (x) = sin x, drugim
2 2
[ ]
recima f1 je restrikcija funkcije sin na segment , . S obzirom da je f1 strogo
[ 2] 2 ( )
( )
rastuca i neprekidna funkcija na segmentu ,
i f1
= 1 i f1
= 1,
2 2
2
2
([ ])
to je f1 ,
= [1, 1] (Teorema 3.117) i na osnovu Teoreme 3.119 sledi
2 2
[ ]
da postoji inverzna funkcija funkcije f1 , f11 : [1, 1] ,
koja je takode
2 2
strogo rastuca i neprekidna na segmentu [1, 1], i ovu funkciju oznacavamo sa arcsin:
f11 (x) = arcsin x.
Funkcija f2 : [0, ] [1, 1] denisana sa f1 (x) = cos x (f2 je restrikcija funkcije
cos na segment [0, ]) je strogo opadajuca i neprekidna, f2 (0) = 1, f2 () = 1 (i
177
prema tome, f2 ([0, ]) = [1, 1]), pa na osnovu Teoreme 3.119 sledi da postoji
inverzna funkcija ove funkcije, f21 : [1, 1] [0, ], nju oznacavamo sa arccos,
f21 (x) = arccos x, i ova funkcija je strogo opadajuca i neprekidna na segmentu
[1, 1].
( )
Funkcija f3 : ,
R denisana sa f3 (x) = tg x (f3 je restrikcija funkcije
( 2 )2
tg na interval ,
) je strogo rastuca i neprekidna i buduci da je
2 2
( )
sin x
1
lim tgx =
lim
=
= ,
+0
x 2 +0
x 2 +0 cos x
( )
sin x
1
tgx =
lim
lim
=
= +,
+0
x 2 0 cos x
x 2 0
(( ))
iz Teoreme 3.123 sledi f3 ,
= R, inverzna funkcija f31 je denisana,
2 2
strogo rastuca i neprekidna na(R. Ovu) funkciju oznacavamo sa arctg. Prema tome,

f31 (x) = arctg x i f31 : R ,
.
2 2
Funkcija f4 : (0, ) R denisana sa f3 (x) = ctg x (f4 je restrikcija funkcije ctg
na interval (0, )) je strogo opadajuca i neprekidna i s obzirom da je
( )
1
cos x
=
= +,
lim ctgx = lim
x+0
x+0 sin x
+0
( )
cos x
1
lim ctgx =
lim
=
= ,
x0
x0 sin x
+0
na osnovu Teoreme 3.123 zakljucujemo da je f4 ((0, )) = R i inverzna funkcija f41
je denisana, strogo opadajuca i neprekidna na R. Ovu funkciju oznacavamo sa
arcctg. Prema tome, f41 (x) = arcctg x i f41 : R (0, ).
Tako smo dokazali sledecu posledicu:
Posledica 3.134. Inverzne trigonometrijske funkcije y = arcsin x, y = arccos x,
y = arctgx i y = arcctgx su neprekidne u svakoj tacki svog domena.
Teorema 3.135. Svaka elementarna funkcija je neprekidna u svakoj tacki svog
domena.
Dokaz. Dokazali smo da je svaka osnovna elementarna funkcija neprekidna u svakoj
tacki svog domena. Sada iz Denicije 3.128 i Tvrdenja 3.106 i 3.109 sledi tvrdenje
teoreme.
Primetimo da funkcija y = sgnx nije elementarna, bez obzira na njen relativno
jednostavan analiticki izraz, jer nije neprekidna u 0.
Definicija 3.136. Za skup X R kazemo da je simetrican u odnosu na 0 ili samo
simetrican ako iz x X sledi x X. Za funkciju f : X R, gde je X R
simetrican skup, kazemo da je parna ako je
f (x) = f (x) za sve x X,
178
a neparna ako je
f (x) = f (x) za sve x X.
Napomena 3.137. Ako je neparna funkcija f : X Y bijekcija (X je simetrican
skup), onda ona ima inverznu funkciju f 1 : Y X koja je takode neparna. Zaista,
za proizvoljno y Y postoji x X tako da je f (x) = y. Stoga je y = f (x) =
f (x) Y , pa je Y takode simetrican skup i
f 1 (y) = f 1 (f (x)) = f 1 (f (x)) = x = f 1 (y),
sto znaci da je f 1 neparna.
[ ]
Funkcija arcsin je inverzna funkcija restrikcije funkcije sin na segment ,
2 2
(ovo je simetrican skup), i kako je ova restrikcija funkcije sin neparna funkcija, to
je arcsin neparna i zato je arcsin(x) = arcsin x za svako x [1,
1]. Takod
e
(
)
(koji
funkcija arctg je inverzna funkcija restrikcije funkcije tg na interval ,
2 2
je simetrican), i s obzirom da je ova restrikcija funkcije tg neparna funkcija, to je i
arctg neparna funkcija, pa je arctg(x) = arctg x za sve x R.
Primer 3.138. Neka je a > 0 i a = 1. Dokazimo da je
lim
x0
1
loga (1 + x)
= loga e =
.
x
ln a
(3.70)
Zbog neprekidnosti funkcije y = loga x, iz (3.41) sledi

(
)
1
1
loga (1 + x)
= lim loga (1 + x) x = loga lim (1 + x) x = loga e.
x0
x0
x0
x
lim
Iz (3.70) sledi
ln(1 + x)
= loge e = 1.
x0
x
lim
(3.71)
Primer 3.139. Ako je lim u(x) = a R, a > 0, i lim v(x) = b R, onda je

xx0
xx0
lim u(x)v(x) = ab .
xx0
Zaista, iz neprekidnosti logaritamske funkcije sledi lim ln u(x) = ln a. Sada zbog

xx0
neprekidnosti ekponencijalne funkcije zakljucujemo

lim u(x)v(x) =
xx0
v(x)
lim eln u(x)
xx0
lim v(x) ln u(x)
= lim ev(x) ln u(x) = exx0

xx0
lim v(x) lim ln u(x)
= exx0
xx0

arcsin x
= 1.
x0
x
lim
= eb ln a = eln a = ab .
179
y
. Funkcija
sin y
f je denisana u okolini tacke a = 0, i neprekidna je u toj tacki (Posledica 3.134),
tj. lim f (x) = f (0) = 0. Dalje, za svako x [1, 1] \ {0}, buduci da je f injekcija,
Neka je f (x) = arcsin x, x [1, 1], g : R \ {0} R, g(y) =
x0
vazi f (x) = arcsin x = f (0) = 0. Funkcija g je denisana u probodenoj okolini

y
1
1
arcsin x
tacke 0, lim g(y) = lim
=
=
= 1 ((3.26)) i g(f (x)) =
,
sin y
y0
y0 sin y
1
x
lim
y0 y
x [1, 1] \ {0}. Prema tome, uslovi Teoreme 3.79 su ispunjeni, pa je
lim
x0
arcsin x
= lim g(f (x)) = lim g(y) = 1.
x0
y0
x
(3.72)
Primetimo da smo do zakljucka mogli doci i koriscenjem Teoreme 3.126. Naime,

funkcija f (x) = arcsin x je strogo monotona i neprekidna u okolini tacke a = 0,
y
je denisana u probodenoj okolini tacke f (0) = 0, pa na
a funkcija g(y) =
sin y
arcsin x
= lim g(f (x)) postoji ako i samo ako
osnovu Teoreme 3.126 sledi da lim
x0
x0
x
postoji lim g(y) i vazi jednakost (3.72).
y0

arctg x
= 1.
x
( )
y
. Funkcija
Neka je f (x) = arctg x, x R, i g : ,
\ {0} R, g(y) =
2 2
tg y
f je denisana u okolini tacke a = 0 i neprekidna je u toj tacki (Posledica 3.134),
tj. lim f (x) = lim arctg x = arctg 0 = 0. Za x R \ {0}, s obzirom da je f
lim
x0
x0
x0
injektivna funkcija, vazi f (x) = arctg x = f (0) = 0. Funkcija g je denisana u

y
1
1
probodenoj okolini tacke 0, lim g(y) = lim
=
= = 1 (Primer 3.70)
tg y
y0
y0 tg y
1
lim
y0 y
arctg x
i g(f (x)) =
, x R \ {0}. Uslovi Teoreme 3.79 su ispunjeni, pa je
x
arctg x
= lim g(f (x)) = lim g(y) = 1.
x0
x0
y0
x
lim
Slicno kao u Primeru 2.3 do zakljucka smo mogli doci i koriscenjem Teoreme 3.126.
Primer 3.142. Neka je a > 0. Pokazacemo da je

ax 1
= ln a.
x0
x
lim
(3.73)
180

Za funkciju f (x) = ax 1 vazi da je lim f (x) = 0 i za x = 0 vazi f (x) = f (0) = 0
x0
jer je f injekcija. Iz
Neka je g(y) =
1 = y sledi x = loga (1 + y) i
ax 1
y
=
.
x
loga (1 + y)
14
y
ax 1
. Tada je g(f (x)) =
. Iz (3.70) sledi
loga (1 + y)
x
lim g(y) = lim
y0
ax
y0
1
y
1
1
= lim
=
=
= ln a.
1
y0
log
(1
+
y)
log
(1
+
y)
loga (1 + y)
a
a
lim
ln a
y0
y
y
ax 1
= lim g(f (x)) = lim g(y) = ln a.
x0
x0
y0
x
Zakljucak takode sledi iz Teoreme 3.126.
Na osnovu Teoreme 3.79 sledi da je lim
Prema tome,
ex 1
= ln e = 1.
x0
x
lim
(3.74)
Primer 3.143. Pokazimo da za R vazi:

(1 + x) 1
= .
x0
x
lim
(3.75)
Ako je = 0, onda (3.75) ocigledno vazi.

Pretpostavimo da je = 0. Primetimo da je
(1 + x) 1
x
=
=
e ln(1+x) 1
x
e ln(1+x) 1 ln(1 + x)
=
x
ln(1 + x)
(3.76)
e ln(1+x) 1 ln(1 + x)
.
ln(1 + x)
x
e ln(1+x) 1
= 1.
x0 ln(1 + x)
Pokazimo da je lim
ey 1
. Funkcija
y
f je denisana u okolini tacke a = 0, i neprekidna je u toj tacki (Teorema 3.135), tj.
lim f (x) = f (0) = 0. Dalje, za svako x (1, 1) \ {0}, buduci da je f injekcija (kao
Neka je f (x) = ln(1 + x), x (1, 1), g : R\{0} R, g(y) =
x0
kompozicija injekcija x 7 1 + x i x 7 ln x), vazi f (x) = ln(1 + x) = f (0) = 0.

ey 1
Funkcija g je denisana u probodenoj okolini tacke 0, lim g(y) = lim
= 1
y0
y0
y
14
ax 1
, funkciju g dobijamo na sledeci nacin:
x
ax 1
y
g(y) = ((g f ) f 1 )(y) = (g f )(f 1 (y)) =
=
.
x=loga (1+y)
x
loga (1 + y)
Kako je x = f 1 (y) = loga (1 + y), a (g f )(x) =
3.10. Asimptotske oznake O, o i
181
e ln(1+x) 1
, x (1, 1) \ {0}. Prema tome, uslovi Teoreme
ln(1 + x)
3.79 su ispunjeni, pa je
((3.74)) i g(f (x)) =
e ln(1+x) 1
= lim g(f (x)) = lim g(y) = 1.
x0 ln(1 + x)
x0
y0
lim
(3.77)
Iz (3.76), (3.77) i (3.71), na osnovu Tvrdenja 3.46 (3.15), sledi (3.75).

nk
Primer 3.144. Pokazimo da je niz sa opstim clanom xn = n , n N, a, k R,
a
a > 1, nula-niz. Kako je
xn+1
xn
(n + 1)k
(
)
n+1
1 (n + 1)k
1
1 k
= a k
=
=
1
+
,
a
nk
a
n
n
an
(3.78)
(
)
1 k
iz neprekidnosti stepene funkcije y =
(Posledica 3.133) sledi lim 1 +
= 1,
n
n
(
)k
1
1
xn+1
1
= lim
1+
< 1 i iz Tvrdenja 2.13
te je zbog a > 1, lim
=
n a
n xn
n
a
xn+1
sledi da postoji n0 N tako da je
< 1 za sve n n0 . Prema tome, niz
xn
(xn0 , xn0 +1 , xn0 +2 , . . . ) je opadajuci i ogranicen odozdo nulom, te je na osnovu
Teoreme 2.54 konvergentan. Kako konvergencija niza ne zavisi od konacno mnogo
clanova niza, to je i niz (xn ) konvergentan, te postoji x R tako da je x = lim xn .
xk
Tada je i lim xn+1 = x. Iz (3.78) sledi

n
xn+1
(
)
1 k
1
= 1+
xn , n N,
a
n
odakle prelaskom na limes kad n dobijamo

1
x.
a
Iz poslednje jednakosti sledi da je x = 0, i prema tome,
x=
nk
= 0.
n an
lim
(3.79)
Primetimo da (3.79) sledi takode iz Primera 2.47 i Tvrdenja 2.39.
3.11
Asimptotske oznake O, o i
Ako ispitujemo ponasanje neke funkcije u okolini + ili , ili u okolini neke
konacne tacke u kojoj funkcija nije denisana, i uporedujemo ga sa ponasanjem neke
druge, jednostavnije ili vec proucene funkcije, onda kazemo da ispitujemo asimptotsko ponasanje date funkcije u okolini te tacke.
182
Definicija 3.145. Ako postoji okolina tacke x0 R, U (x0 ), i konstanta c > 0, tako
da je
|f (x)| c|g(x)| za x U (x0 ),
(3.80)
onda pisemo f = O(g) kad x x0 , i citamo f je veliko O od g kad x x0 .

Ako je istovremeno f = O(g) i g = O(f ) kad x x0 , onda kazemo da su funkcije
f i g istog reda kad x x0 .
Prema tome, funkcije f i g su istog reda kad x x0 ako i samo ako postoje
konstante c1 , c2 > 0 i okolina U tacke x0 tako da za sve x U vazi

c1 |g(x)| |f (x)| c2 |g(x)|.
Primetimo da zapis x x0 ovde ima drugaciji smisao nego inace. Naime ovde se ne
radi o granicnoj vrednosti vec se ukazuje na to da funkcije imaju odredeno svojstvo
samo u nekoj probodenoj okolini tacke x0 .
Primeri 3.146. Buduci da je |x sin x| = |x|| sin x| |x| za svako x R, to je
x sin x =(O(x) kad x )
x0 gde je x0 R proizvoljan.
1
1
Vazi
+ cos x x = O(x) kad x + (x ), jer je 2 1 za |x| 1,
2
x
x

1
i stoga 2 + cos x 2 za x [1, +) ili x (, 1].
x( )

( )
1
1
1
1
1
1

=O
kad x 0, jer 2 za |x| 1, ali 2 = O
kad x +,
2
x
x
x x
x
x
1
1
a takode i kad x , jer 2 < za |x| 1.
x
x
Zapis f = O(1) kad x x0 znaci da je funkcija f ogranicena u nekoj probo
sin 3x
, buduci da je
denoj okolini U (x0 ) tacke x0 . Na primer, za funkciju f (x) =
2x
3
lim f (x) = , iz Tvrdenja 3.38 sledi da je f ogranicna funkcija u nekoj probodenoj
x0
2
okolini tacke x0 = 0, pa je f = O(1) kad x 0.
Neka je x0 R proizvoljan. Pokazimo da su funkcije f (x) = x(2 + cos x) i
g(x) = x istog reda kad x x0 . Kako je |f (x)| = |x(2 + cos x)| = |x||2 + cos x|
|x|(2 + | cos x|) 3|x| = 3|g(x)| za svako x R, to je f = O(g) kad x x0 . Iz
1
cos x 1, x R, sledi 2 + cos x 1, pa je
1 za svako x R. Sledi
2 + cos x

1
|g(x)| =
f (x) |f (x)| za svako x R, pa je g = O(f ) kad x x0 .
2 + cos x
Prema tome, funkcije f i g su istog reda kad x x0 .
Za f (x) = x(1 + sin x) i g(x) = x pokazuje se da je |f (x)| 2|g(x)| za svako
x R, pa je f = O(g) kad x + (x ). Medutim, ako je U proizvoljna
g(x)
1
3
okolina tacke + (), funkcija
=
, x =
+ 2k, k Z, je
f (x)
1}
+ sin x
2
{
3
neogranicena na skupu U \
+ 2k : k Z , pa za svako c > 0 postoji x U ,
2
183
3
+ 2k, k Z, tako da je |g(x)| > c|f (x)|. Stoga nije g = O(f ) kad x +
2
(x ).
x =
Tvrdenje 3.147. Za funkcije f i g vazi da je f = O(g) kad x x0 ako i samo
ako postoji okolina U tacke x0 i funkcija koja je ogranicena na U , takva da je
f (x) = (x)g(x) za x U .
Dokaz. Neka je f = O(g) kad x x0 . Tada postoji okolina U tacke x0 i konstanta
c > 0 tako da vazi (3.80). Za x U stavimo
f (x)
,
(x) =
g(x)
c,
g(x) = 0
g(x) = 0
Buduci da je f (x) = 0 kad je g(x) = 0, x U (ovo sledi iz nejednakosti (3.80)),
zakljucujemo da je f (x) = (x)g(x) i |(x)| c za x U .
Obrnuto, neka postoji okolina U tacke x0 i funkcija koja je ogranicena na U ,
takva da je f (x) = (x)g(x) za x U . Tada postoji konstanta c > 0 takva da je
|(x)| c za x U , i prema tome, |f (x)| = |(x)||g(x)| c|g(x)| za x U .

Tvrdenje 3.148. Neka postoji okolina U tacke x0 i funkcija , tako da je f (x) =
(x)g(x) za x U . Ako postoji konacna granicna vrednost lim (x) = b R, onda

xx0
je f = O(g) kad x x0 .
Tvrdenje 3.149. Neka su funkcije f i g definisane u nekoj probodenoj okolini tacke
x0 , U (x0 ), i neka je g(x) = 0 za x U (x0 ). Ako postoji konacna granicna vrednost

f (x)
= b R, onda je f = O(g) kad x x0 .
lim
xx0 g(x)
f (x)
za x U (x0 ). Tada je f (x) = (x)g(x) i lim (x) = b.
xx0
g(x)
Iz Tvrdenja 3.148 sledi da je f = O(g) kad x x0 .
Dokaz. Neka je (x) =
x0 , U (x0 ), i neka je g(x) = 0 za x U (x0 ). Ako postoji konacna granicna vrednost

f (x)
lim
= b = 0, tada su funkcije f i g istog reda kad x x0 .
xx0 g(x)
f (x)
=
xx0 g(x)
b = 0, iz Posledice 3.41 sledi da je f (x) = 0 u nekoj probodenoj okolini tacke x0 , a
Dokaz. Iz Tvrdenja 3.149 sledi da je f = O(g) kad x x0 . Kako je lim
184
iz Tvrdenja 3.46 ((3.16)) sledi da postoji

lim
xx0
g(x)
1
1
1
=
= .
= lim
xx
f
(x)
f
(x)
f (x)
b
0
lim
xx0 g(x)
g(x)
Opet na osnovu Tvrdenja 3.149 zakljucujemo da je g = O(f ) kad x x0 .

sin 3x
= 3, to su na osnovu Tvrdenja 3.150 funkcije
x
f (x) = sin 3x i g(x) = x istog reda kad x 0.
Primer 3.151. Kako je lim
x0
Definicija 3.152. Ako postoji okolina tacke x0 R, U (x0 ), tako da je
f (x) = (x)g(x) za svako x U (x0 ),

gde je beskonacno mala funkcija kad x x0 , tada kazemo da je funkcija f
beskonacno mala u odnosu na g kad x x0 i pisemo
f = o(g) kad x x0
(3.81)
(citamo: f je malo o od g kad x tezi ka x0 ).

Osim toga, ako su funkcije f i g jos i beskonacno male funkcije kad x x0 ,
onda kazemo da je f beskonacno mala viseg reda u odnosu na g kad x x0 ili da
f brze tezi nuli nego funkcija g kad x x0 .
Primetimo da sada uslov da je f beskonacno mala funkcija kad x x0 mozemo
zapisati na sledeci nacin:
f = o(1) kad x x0 .
Ako je g(x) = 0 za x U (x0 ), onda je uslov (3.81) ekvivalentan uslovu

lim
xx0
f (x)
= 0.
g(x)
(3.82)
Prema tome, ako je g(x) = 0 za x U (x0 ), onda je

lim
xx0
o(g)
= 0.
g
Primer 3.153. Primetimo da je x2 = o(x) kad x 0, jer x2 = x x i lim x = 0, tj.

x0
x2
lim
= 0. Takode je i x3 = o(x) kad x 0, jer x3 = x2 x i lim x2 = 0, odnosno
x0 x
x0
x3
lim
= 0. Zakljucujemo da je i xn = o(x), x 0 za n 2.
x0 x
Primetimo da o(x) kad x 0, ne oznacava samo jednu funkciju, vec sve funkcije
koje su beskonacno male viseg reda u odnosu na x kad x 0 i zbog toga bi
mozda bilo pravilnije pisati x2 o(x), x 0; x3 o(x), x 0; . . . . Medutim,
185
usvojeno je da se umesto znaka pise znak jednakosti i navedena nekorektnost

u pisanju omogucuje jednostavnu primenu, a ne dovodi do zabune ako naglasimo
da se jednakosti u kojima se javlja malo o citaju samo sleva u desno; na primer,
x3 = o(x), x 0, dok o(x) = x3 , x 0, nema smisla.
Primetimo jos da nije x3 = o(x) kad x 1, jer x3 = x2 x ali x2 ne tezi nuli kad
x 1. Ovaj primer ukazuje na to da je navodenje tacke ka kojoj tezi promenljiva
x nerazdvojni deo ove oznake.
1
Dalje je x = o(x2 ) kad x +, a takode i kad x , jer x = x2 i
x
1
lim
= 0.
x x
( )
1
1 1
1
1
1
Kako je 4 = 2 2 i lim 2 = 0, to je 4 = o
kad x .
x
x x x x
x
x2
Primetimo da ako je f = o(g) kad x x0 , to znaci da (naravno pod uslovom
da je g(x) = 0 za svako x iz neke probodene okoline tacke x0 ) kolicnik funkcija f i
g tezi nuli kad x x0 , dok nemamo nikakvu informaciju o ponasanju funkcija f i
g pojedinacno kad x x0 . Moze da se desi da funkcije f ili g i nemaju granicnu
1
1
vrednost kad x x0 . Recimo ako je f (x) = x sin i g(x) = sin , x = 0, tada je
x
x
f (x) = xg(x) i lim x = 0, te je f = o(g) kad x 0, lim f (x) = 0, dok lim g(x) ne
x0
x0
x0
postoji. Ako je f (x) = x sin x, a g(x) = x2 sin x, nije tesko proveriti da ne postoji
1
1
lim f (x), a takode ni lim g(x), 15 dok iz f (x) = g(x) i lim
= 0 sledi
x+
x+
x+ x
x
f = o(g) kad x +.
(
)
ln(1 + x)
ln(1 + x)
Buduci da je lim
= 1, sledi lim
1
= 0, tj.
x0
x0
x
x
ln(1 + x) x
= 0, te je ln(1 + x) x = o(x), x 0, odnosno
lim
x0
x
ln(1 + x) = x + o(x), x 0.
(3.83)
ax 1
ax 1 x ln a
= ln a imamo lim
= 0, i zato je ax 1
x0
x0
x
x
x ln a = o(x), x 0, tj.
Takode, iz lim
ax = 1 + x ln a + o(x), x 0.
(3.84)
(
)
sin x
sin x
sin x x
Analogno, iz lim
= 1 sledi lim
1 = 0, tj. lim
= 0.
x0 x
x0
x0
x
x
Sledi sin x x = o(x), x 0, tj.
sin x = x + o(x), x 0.
(3.85)
Neka je xn = n i xn =
+ 2n, n N. Tada lim xn = lim xn = +, f (xn ) = 0,
n
2
(
)
(
)2n
g(xn ) = 0, f (xn ) =
+ 2n i g(xn
) =
+ 2n , te je lim f (xn ) = lim g(xn ) = 0 i
n
n
2
2
lim f (xn ) = lim g(xn ) = +.
15
Buduci da ne postoji b R kome bi tezio niz (f (an )) ((g(an ))) za svaki niz (an ) koji tezi ka +,
lim f (x) ( lim g(x)) ne postoji.
x+
x+
186

U sledecoj teoremi izlazemo neke osobine ove oznake.

x0 . Tada:
(i) o(cg) = o(g), x x0 , gde je c R konstanta.
(ii) Ako je c R, c = 0, onda je o(g) = o(cg), x x0 .
(iii) f o(g) = o(f g), x x0 .
(iv) co(g) = o(g), x x0 , gde je c R konstanta.
(v) Ako je f (x) = 0 za svako x iz neke probodene okoline tacke x0 , onda je
( )
g
, x x0 .
o
f
(vi) o(g) + o(g) = o(g), x x0 .
o(g)
=
f
(vii) o(o(g)) = o(g), x x0 .

(viii) o(g + o(g)) = o(g), x x0 .
(ix) Za n N, (o(g))n = o(g n ), x x0 .
(x) Za n N, (g + o(g))n = g n + o(g n ), x x0 .
(xi) Ako je f = g + o(g), x x0 , onda postoji probodena okolina U (x0 ) tako da je
za svako x U (x0 ), sgn(f (x)) = sgn(g(x)).

(xii) Ako je beskonacno mala funkcija kad x x0 , onda je o( + 2 ) = o() kad
x x0 .
Vazi i opstije tvrdenje: Ako je beskonacno mala funkcija kad x x0 i
n1 , n2 , . . . , nk N takvi da je n1 < n2 < < nk , onda je o(n1 + n2 + . . . nk ) =
o(n1 ) kad x x0 .
(xiii) Ako je f = o(g) kad x x0 , onda je f = O(g) kad x x0 .
(xiv) O(f ) + O(f ) = O(f ), x x0 .
(xv) o(f ) + O(f ) = O(f ), x x0 .
(xvi) g O(f ) = O(gf ), x x0 .
(xvii) O(O(f )) = O(f ), x x0 .
Dokaz. (i) Buduci da jednakosti u kojima ucestvuje malo o treba citati sleva u
desno, da bi dokazali da je o(cg) = o(g), x x0 , treba da dokazemo da ako je neka
funkcija h beskonacno mala u odnosu na cg kad x x0 , da je onda h beskonacno
mala u odnosu na g kad x x0 . Iz h = o(cg), x x0 , sledi da postoji probodena
okolina tacke x0 u kojoj vazi jednakost
h(x) = (x)(cg(x)) = (c(x))g(x),
gde je beskonacno mala kad x x0 . Kako je onda i c beskonacno mala kad
x x0 , zakljucujemo da je h = o(g), x x0 .
187
(ii) Treba dokazati da ako je neka funkcija h beskonacno mala u odnosu na g kad
x x0 , da je onda h beskonacno mala u odnosu na cg kad x x0 gde je c R,
c = 0. Iz h = o(g), x x0 , sledi da postoji probodena okolina U (x0 ) tacke x0 u

kojoj vazi jednakost
h(x) = (x)g(x),
gde je beskonacno mala kad x x0 .
Tada za x U (x0 ) vazi

(
h(x) =
)
1
(x) cg(x),
c
1
Kako je onda i beskonacno mala kad x x0 , zakljucujemo da je h = o(cg),
c
x x0 .
(iii) Treba dokazati da iz uslova da je funkcija h beskonacno mala u odnosu na g
kad x x0 , sledi da je proizvod f h beskonacno mala u odnosu na f g kad x x0 .
Iz h = o(g), x x0 sledi da postoji probodena okolina tacke x0 , U (x0 ), tako da za
svako x U (x0 ) vazi h(x) = (x)g(x), gde je beskonacno mala kad x x0 . Tada
je f (x)h(x) = (x)(f (x)g(x)) za x U (x0 ), i zato je f h = o(f g) kad x x0 .

(iv) Sledi iz (i) i (iii).
(v) Na osnovu (iii) imamo
1
o(g)
= o(g) = o
f
f
1
g
f
)
=o
( )
g
, x x0 .
f
(vi) Ako su h1 i h2 dve beskonacno male u odnosu na g kad x x0 , dokazimo

da je takav i njihov zbir. Iz h1 = o(g) i h2 = o(g) kad x x0 sledi da postoji
probodena okolina U (x0 ) tako da za svako x U (x0 ) vazi h1 (x) = 1 (x)g(x) i

h2 (x) = 2 (x)g(x), gde su 1 i 2 beskonacno male kad x x0 . Kako je zbir dve
beskonacno male kad x x0 opet beskonacno mala kad x x0 (Tvrdenje 3.57), i
kako je
h1 (x) + h2 (x) = (1 (x) + 2 (x))g(x), x U (x0 ),

zakljucujemo da je h1 + h2 = o(g), x x0 .
(vii) Pretpostavimo da je h = o(o(g)) kad x x0 . To znaci da je h = o(h1 ), x x0
za neku funkciju h1 takvu da je h1 = o(g), x x0 . Dakle postoji probodena okolina
tacke x0 , U (x0 ), tako da je za x U (x0 ), h(x) = (x)h1 (x) i h1 (x) = (x)g(x),

gde su i dve beskonacno male funkcije kad x x0 . Na osnovu Tvrdenja 3.57
sledi da je beskonacno mala kad x x0 , i zato iz
h(x) = ((x)(x))g(x), x U (x0 ),

zakljucujemo da je h = o(g) kad x x0 .
188
(viii) Neka je h = o(g + o(g)), x x0 . To znaci da postoji funkcija h1 takva da
je h1 = o(g), x x0 , i h = o(g + h1 ), x x0 . Sledi postoji okolina U (x0 ) tako
da za svako x U (x0 ) vazi h(x) = 1 (x)(g(x) + 2 (x)g(x)) = 1 (x)(1 + 2 (x))g(x),

gde su 1 i 2 beskonacno male kad x x0 . Kako je lim 1 (x)(1 + 2 (x)) =
xx0
lim 1 (x)(1 + lim 2 (x)) = 0(1 + 0) = 0, sledi da je h = o(g) kad x x0 .
xx0
xx0
(ix) Neka je n N, i neka je h = o(g) kad x x0 . Dokazimo da je hn = o(g n ), x
x0 . Iz h = o(g) kad x x0 sledi da postoji okolina U (x0 ) tako da za svako
x U (x0 ) vazi jednakost h(x) = (x)g(x), gde je beskonacno mala kad x x0 .
Tada je (h(x))n = ((x))n (g(x))n , x U (x0 ), i n je beskonacno mala kad x x0

(Tvrdenje 3.57), odakle zakljucujemo da je hn beskonacno mala u odnosu na g n kad
x x0 .
(x) Neka je n N. Na osnovu binomne formule, (ix), (iii), (iv) i (vi) imamo
(g + o(g))n = g n +
...
(n )
( )
( )
n n2
n1
(o(g))2 + n3 g n3 (o(g))3 + . . .
1( g ) o(g) + 2 g
n
+ n1
g(o(g))n1 + (o(g))n = g n + o(g n ), x x0 .
(xi) Neka je f = g + o(g),
x x0 , i neka je x0 R. Tada postoji probodena
okolina U 0 (x0 ) tacke x0 takva da je
f (x) = g(x) + (x)g(x) = (1 + (x))g(x), za x U 0 (x0 ),
(3.86)
gde je beskonacno mala kad x x0 . Iz lim (x) = 0 sledi da postoji < 0 tako
xx0
1
1
1
1
da je za svako x U (x0 ), |(x)| < , tj. < (x) < . Prema tome, < 1+(x)
2
2
2
2
za x U (x0 ), i na osnovu (3.86) zakljucujemo da su f (x) i g(x) istog znaka za
x U (x0 ).
Slicno se razmatra slucaj kada je x0 = + ili x0 = .
(xii) Neka je beskonacno mala funkcija kad x x0 , i neka je h = o( + 2 ) kad
x x0 . Tada postoji probodena okolina U (x0 ) tacke x0 tako da je
h(x) = (x)((x) + 2 (x)), za x U (x0 ),

gde je lim (x) = 0. Odavde sledi
xx0
h(x) = (x)(1 + (x))(x), za x U (x0 )

i lim (x)(1 + (x)) = lim (x) (1 + lim (x)) = 0(1 + 0) = 0, pa je h = o(),
xx0
kad x x0 .
xx0
xx0
189
(xiii) Neka je f = o(g) kad x x0 . Tada postoji probodena okolina U (x0 ) tacke x0
tako da je f (x) = (x)g(x), za x U (x0 ) i lim (x) = 0. Sada na osnovu Tvrdenja

xx0
3.148 zakljucujemo da je f = O(g) kad x x0 .
(xiv) Neka je g = O(f ) i h = O(f ) kad x x0 . Pokazimo da je g + h = O(f ) kad

x x0 . Iz g = O(f ) i h = O(f ) kad x x0 sledi da postoje okoline U1 (x0 ) i U2 (x0 )
tacke x0 i konsante c1 , c2 , takve da je c1 > 0, c2 > 0, |g(x)| c1 |f (x)| za x U1 (x0 )
i |h(x)| c2 |f (x)| za x U2 (x0 ). Neka je U (x0 ) = U1 (x0 ) U2 (x0 ). Tada je za
x U (x0 ), |g(x) + h(x)| |g(x)| + |h(x)| c1 |f (x)| + c2 |f (x)| = (c1 + c2 )|f (x)|.
Zato je g + h = O(f ) kad x x0 .
Primer 3.155. Kako je za svako n N, n 2, xn = o(x) i o(xn ) = o(x) kad
x 0, to iz Tvrdenja 3.154 (vi) sledi xn + o(x) = o(x) + o(x) = o(x) kad x 0, i
o(xn ) + o(x) = o(x) + o(x) = o(x) kad x 0.
Analogno, za m, n N, m > n, vazi xm + o(xn ) = o(xn ) + o(xn ) = o(xn ), x 0,
n
n ), x 0.
i o(xm ) + o(xn ) = o(xn(
) + o(x
) ) =(o(x )
(
)
1
1
1
1
Takode je m + o
= o
kad x + (x ), i o
+
xn
xn
xm
(x )
( )
1
1
=o
kad x + (x ), za m, n N, m > n.
o
n
x
xn
Definicija 3.156. Za funkciju f kazemo da se asimptotski ponasa kao funkcija g
kad x x0 , (ili da je asimptotski jednaka funkciji g kad x x0 ) ili da je funkcija
f ekvivalentna sa funkcijom g kad x x0 , ako postoji okolina U (x0 ) tacke x0 i
funkcija , takve da je f (x) = (x)g(x) za svako x U (x0 ) i lim (x) = 1. U tom

xx0
slucaju pisemo
f g kad x x0 .
Primetimo, da ako postoji okolina U (x0 ) tacke x0 takva da je g(x) = 0 za
f (x)
x U (x0 ), onda je f g kad x x0 ako i samo ako je lim
= 1. Ovo je pak
xx0 g(x)
g(x)
ekvivalentno s tim da je lim
= 1. Odavde sledi, f g kad x x0 ako i samo
xx0 f (x)
f (x) g(x)
f (x) g(x)
ako je lim
= 0 i lim
= 0, tj. vazi sledece tvrdenje:
xx0
xx0
g(x)
f (x)
Tvrdenje 3.157. Ako postoji okolina U (x0 ) tacke x0 takva da je g(x) = 0 za svako
f g
x U (x0 ), funkcija f je ekvivalentna funkciji g kad x x0 ako i samo ako je
f
f g
) beskonacno mala funkcija kad x x0 .
(ili
g
Drugim recima, ako postoji okolina U (x0 ) tacke x0 takva da je g(x) = 0 za svako
x U (x0 ), tada je funkcija f ekvivalentna funkciji g kad x x0 ako i samo ako
190

f (x) g(x)
aproksimacije funkcije f funkcijom g beskonacno
je relativna greska

g(x)
16
mala funkcija kad x x0 .
sin x
= 1 ((3.26)) sledi sin x x kad x 0.
x0 x
Primeri 3.158. (i) Iz lim
tg x
= 1 (Primer 3.70) sledi tg x x kad x 0.
x0 x
arcsin x
(iii) Iz lim
= 1 (Primer 2.3) sledi arcsin x x kad x 0.
x0
x
arctg x
= 1 (Primer 3.141) sledi arctg x x kad x 0.
(iv) Iz lim
x0
x
ln(1 + x)
(v) Iz lim
= 1 ((3.71)) sledi ln(1 + x) x kad x 0.
x0
x
ex 1
(vi) Iz lim
= 1 ((3.74)) sledi ex 1 x kad x 0.
x0
x
ax 1
(vii) Iz lim
= ln a (Primer 3.142) sledi ax 1 x ln a kad x 0, odnosno
x0
x
ax 1
x kad x 0 .
ln a
(1 + x) 1
(viii) Iz lim
= , R, (Primer 3.143) sledi (1 + x) 1 x kad
x0
x
(1 + x) 1
x 0, i prema tome,
x kad x 0.
1 cos x
1 cos x
1
1
(ix) Iz lim
= 1, te je 1cos x x2
= (Primer 3.82) sledi lim
2
1 2
x0
x0
x
2
2
x
2
kad x 0, i prema tome
(ii) Iz lim
1
cos x 1 x2 kad x 0.
2
Tvrdenje 3.159. Relacija (x x0 ) je relacija ekvivalencije u skupu funkcija
definisanih u nekoj probodenoj okolini tacke x0 .
Dokaz. Ocigledno je f f kad x x0 .
Neka je f g kad x x0 . Tada postoji okolina U0 (x0 ) tacke x0 i funkcija
takve da je f (x) = (x)g(x) za svako x U0 (x0 ) i lim (x) = 1. Iz Posledice

xx0
3.41 sledi da postoji okolina U (x0 ) U0 (x0 ) tacke x0 tako da je (x) = 0 za
1
svako x U (x0 ). Tada za funkciju denisanu sa (x) =
, x U (x0 ), vazi
(x)
1
g(x) = (x)f (x) za x U (x0 ) i lim (x) =
= 1. Prema tome, g f
xx0
lim (x)
xx0
kad x x0 i relacija (x x0 ) je simetricna.
Primetimo da je beskonacno mala funkcija kad x x0 ako i samo ako je || beskonacno

mala funkcija kad x x0 .
16
191
Neka je f g i g h kad x x0 . Tada postoje okoline U1 (x0 ) i U2 (x0 )
tacke x0 i funkcije 1 i 2 takve da je f (x) = 1 (x)g(x) za svako x U 1 (x0 ),
g(x) = 2 (x)h(x) za svako x U 2 (x0 ) i lim 1 (x) = lim 2 (x) = 1. Tada je
xx0
xx0
f (x) = 1 (x)2 (x)h(x) za svako x U (x0 ) = U 1 (x0 ) U 2 (x0 ) i lim 1 (x)2 (x) =
xx0
lim 1 (x) lim 2 (x) = 1 1 = 1. Sledi f h kad x x0 . Prema tome, relacija
xx0
xx0
(x x0 ) je tranzitivna.
Na osnovu Primera 3.158 i Tvrdenja 3.159 mozemo pisati:
x sin x tg x arcsin x arctg x ln(1 + x) ex 1
ax 1
ln a
(1 + x) 1
, x 0.
Tvrdenje 3.160. Funkcija f je ekvivalentna funkciji g kad x x0 ako i samo ako

je f = g + o(g) kad x x0 .
Dokaz. Neka je f g kad x x0 . Tada postoji okolina U (x0 ) tacke x0 i funkcija
, takve da je f (x) = (x)g(x) za svako x U (x0 ) i lim (x) = 1. Odavde, za

xx0
svako x U (x0 ) vazi

f (x) g(x) = (x)g(x) g(x) = ((x) 1)g(x).
Neka je (x) = (x) 1, x U (x0 ). Tada je lim (x) = lim (x) 1 = 1 1 = 0
xx0
xx0
i f (x) = g(x) + (x)g(x) za x U (x0 ). Prema tome, f = g + o(g) kad x x0 .

Obrnuto, pretpostavimo da je f = g + o(g) kad x x0 . Tada postoji okolina U
tacke x0 i funkcija takve da je f (x) = g(x) + (x)g(x) za x U i lim (x) = 0.

xx0
Sledi f (x) = (1+(x))g(x), x U . Neka je (x) = 1+(x). Tada je f (x) = (x)g(x)
za x U i lim (x) = 1 + lim (x) = 1 + 0 = 1. Sledi f g kad x x0 .

xx0
xx0
Primeri 3.161. Iz Primera 3.158 (ii), (iii), (iv), (vi), (viii), (ix) i Tvrdenja 3.160
sledi
tg x = x + o(x), x 0,
arcsin x = x + o(x), x 0,
arctg x = x + o(x), x 0,
ex 1 = x + o(x), tj. ex = 1 + x + o(x), x 0,
a 1 = x ln a + o(x ln a), tj. a = 1 + x ln a + o(x), x 0,
x
(1 + x) 1 = x + o(x), tj. (1 + x) = 1 + x + o(x), x 0,

1
1
1
cos x 1 = x2 + o( x2 ) = x2 + o(x2 ), tj.
2
2
2
1 2
cos x = 1 x + o(x2 ), x 0.
2
(3.87)
192
Tvrdenje 3.162. Neka je funkcija v definisana u nekoj probodenoj okolini U (x0 )

tacke x0 i neka je
lim v(x) = 0.
xx0
Tada je
v(x) sin v(x) tg v(x) arcsin v(x) arctg v(x) ln(1 + v(x)) ev(x) 1
(1 + v(x)) 1
av(x) 1
, x x0 ,
ln a
1
cos v(x) 1 (v(x))2 , x x0 .
2
Dokaz. Dokazimo da je ev(x) 1 v(x) kad x x0 .
Neka je funkcija h : U (x0 ) R denisana sa

v(x)
e
1
,
za v(x) = 0
v(x)
h(x) =
1,
za v(x) = 0.
ey 1
= 1 i lim v(x) = 0, na osnovu Teoreme 3.89 sledi lim h(x) = 1.
xx0
xx0
y0
y
Kako je lim
Sada iz ev(x) 1 = h(x)v(x), x U (x0 ), sledi ev(x) 1 v(x) kad x x0 .

Analogno se dokazuju ostale asimptotske formule.
Posledica 3.163. Neka je funkcija v definisana u nekoj probodenoj okolini tacke
tacke x0 i neka je
lim v(x) = 0.
xx0
Tada je
sin v(x) = v(x) + o(v(x)), x x0 ,
(3.88)
tg v(x) = v(x) + o(v(x)), x x0 ,
(3.89)
arcsin v(x) = v(x) + o(v(x)), x x0 ,
(3.90)
arctg v(x) = v(x) + o(v(x)), x x0 ,
(3.91)
ln(1 + v(x)) = v(x) + o(v(x)), x x0 ,
(3.92)
v(x)
= 1 + v(x) + o(v(x)), x x0 ,
(3.93)
v(x)
= 1 + v(x) ln a + o(v(x)), x x0 , a > 0, a = 1,
(3.94)
= 1 + v(x) + o(v(x)), x x0 , R,
1
cos v(x) = 1 (v(x))2 + o((v(x))2 ), x x0 .
2
(1 + v(x))
(3.95)
(3.96)
193
Tvrdenje 3.164. Neka su funkcije f, g, f1 , g1 definisane u nekoj probodenoj okolini

f1 (x)
tacke x0 . Neka je f f1 i g g1 kad x x0 . Ako postoji lim
, onda postoji
xx0 g1 (x)
f (x)
lim
i vazi
xx0 g(x)
f (x)
f1 (x)
lim
= lim
.
xx0 g(x)
xx0 g1 (x)
Dokaz. Iz f f1 i g g1 kad x x0 , sledi postoje okolina U (x0 ) tacke x0 i funkcije
1 i 2 takve da je f (x) = 1 (x)f1 (x) i g(x) = 2 (x)g1 (x) za svako x U (x0 ), i

lim 1 (x) = lim 2 (x) = 1. Tada iz Tvrdenja 3.46 sledi
xx0
xx0
lim
xx0
lim 1 (x)
f (x)
1 (x)f1 (x)
f1 (x)
f1 (x)
xx0
= lim
=
lim
= lim
.
xx
xx
xx
g(x)
lim 2 (x)
0 2 (x)g1 (x)
0 g1 (x)
0 g1 (x)
xx0
Primetimo da je u prethodnom tvrdenju egzistencija granicne vrednosti lim
xx0
f1 (x)
g1 (x)
f (x)
. Zaista, iz f f1 i g g1 ,
ekvivalentna egzistenciji granicne vrednosti lim
xx0 g(x)
f (x)
kad x x0 , sledi f1 f i g1 g kad x x0 , i ako postoji lim
, na osxx0 g(x)
f1 (x)
f1 (x)
novu Tvrdenja 3.164 sledi da postoji lim
i da vazi jednakost lim
=
xx0 g1 (x)
xx0 g1 (x)
f (x)
lim
.
xx0 g(x)
Slicno se dokazuje sledece tvrdenje:
Tvrdenje 3.165. Neka su funkcije f, g i f1 definisane u nekoj probodenoj okolini
tacke x0 i neka je f f1 kad x x0 . Tada postoji lim f (x)g(x) ako i samo ako
xx0
postoji lim f1 (x)g(x) i vazi

xx0
lim f (x)g(x) = lim f1 (x)g(x).
xx0
xx0
Primer 3.166. Za polinom P (x) = an xn + an1 xn1 + + a1 x + a0 , ai R,

i = 0, 1, . . . , n, vazi da je an1 xn1 + + a1 x + a0 = o(xn ) kad x +, pa
je P (x) = an xn + o(xn ) = an xn + o(an xn ) kad x + (Tvrdenje 3.154 (i)). Iz
Tvrdenja 3.160 sledi da je P (x) an xn kad x +. Analogno, P (x) an xn kad
x .
Za polinom Q(x) = bm xm + bm1 xm1 + . . . b1 x + b0 , bi R, i = 0, 1, . . . , m, vazi
Q(x) bm xm kad x + (x ). Sada na osnovu Tvrdnja 3.164 vazi da je
P (x)
an xn
= lim
=
x+ Q(x)
x+ bm xm
lim
194
an
+, za n > m i
> 0,
b
m
a
n
, za n > m i
< 0,
bm
=
a
, za n = m,
b
n
0,
za n < m,
i
P (x)
an xn
= lim
x Q(x)
x bm xm
lim
an
sgn
()nm , za n > m,
bm
an
=
,
za n = m,
bn
0,
za n < m,
gde je ()nm = + ako je n m paran broj, ()nm = ako je n m

neparan broj, 1 (+) = +, 1 () = , (1) (+) = i (1) () =
+.
arcsin2 2x ln(1 + x + x2 ) + sin3 4x
.
x0
(ex 1)2 + tg 5x
Resenje: Kako je lim 2x = lim 4x = lim 5x = 0 i lim (x + x2 ) = 0, iz Posledice
Primer 3.167. Naci lim
x0
x0
x0
x0
3.163 (tj. iz (3.90), (3.92), (3.88), (3.89)) i Tvrdenja 3.154 (i) sledi
arcsin 2x = 2x + o(2x), x 0,
(3.97)
ln(1 + x + x ) = x + x + o(x + x ), x 0,
2
sin 4x = 4x + o(4x), x 0,
(3.98)
tg 5x = 5x + o(5x) = 5x + o(x), x 0.
Iz (3.97), (3.98) i Tvrdenja 3.154 (x) i (i) sledi
arcsin2 2x = (2x + o(2x))2 = (2x)2 + o((2x)2 ) = 4x2 + o(x2 ), x 0,
sin3 4x = = (4x + o(4x))3 = (4x)3 + o((4x)3 ) = 64x3 + o(x3 ), x 0.
Kako je o(x + x2 ) = o(x) (Tvrdenje 3.154 (xii)) i x2 = o(x) kad x 0, to je
ln(1 + x + x2 ) = x + x2 + o(x) = x + o(x) + o(x) = x + o(x), x 0, na osnovu
Tvrdenja 3.154 (vi).
Kako je ex 1 = x + o(x) ((3.87)) kad x 0, to je, na osnovu Tvrdenja 3.154
(x), (ex 1)2 = (x + o(x))2 = x2 + o(x2 ) kad x 0.
Prema tome, arcsin2 2x ln(1 + x + x2 ) + sin3 4x = 4x2 + o(x2 ) x + o(x) +
64x3 + o(x3 ) = x + o(x), x 0, i
(ex 1)2 + tg 5x = x2 + o(x2 ) + 5x + o(x) = 5x + o(x), x 0.
Kako je x + o(x) x i 5x + o(x) = 5x + o(5x) 5x kad x 0, to na osnovu
Tvrdenja 3.164 sledi
arcsin2 2x ln(1 + x + x2 ) + sin3 4x
x + o(x)
x
1
= lim
= lim
= .
x
2
x0
x0 5x + o(x)
x0 5x
(e 1) + tg 5x
5
lim
195

lim
x0
ln(1 + arctg x)
= 1.
arctg(ln(1 + x))
Buduci da je lim arctg x = 0 i lim ln(1 + x) = 0, iz Tvrdenja 3.162 sledi

x0
x0
ln(1 + arctg x) arctg x x, x 0,

i
arctg(ln(1 + x)) ln(1 + x) x, x 0.
Sada na osnovu Tvrdenja 3.164 sledi
ln(1 + arctg x)
x
= lim = lim 1 = 1.
x0 arctg(ln(1 + x))
x0 x
x0
lim
Dokaz smo mogli izvesti i koriscenjem asimptotske oznake o, odnosno koriscenjem

Posledice 3.163. Naime, iz (3.92) i (3.91) sledi
ln(1 + arctg x) = arctg x + o(arctg x) = x + o(x) + o(x + o(x)), x 0,
i kako je o(x + o(x)) = o(x) na osnovu Tvrdenja 3.154 (viii), to je ln(1 + arctg x) =
x + o(x) + o(x) = x + o(x), x 0, na osnovu Tvrdenja 3.154 (vi). Slicno
arctg(ln(1 + x)) = ln(1 + x) + o(ln(1 + x)) = x + o(x) + o(x + o(x))
= x + o(x) + o(x) = x + o(x), x 0.
Prema tome, na osnovu Tvrdenja 3.154 (v) sledi
ln(1 + arctg x)
lim
x0 arctg(ln(1 + x))
x + o(x)
x + o(x)
1 + o(1)
x
= lim
= lim
= lim
x0 x + o(x)
x0 x + o(x)
x0 1 + o(1)
x
lim (1 + o(1))
1
= x0
= = 1.
lim (1 + o(1))
1
x0
Slicno se moze dobiti da je

ln(1 + arcsin x)
ln(1 + tg x)
ln(1 + sin x)
= 1, lim
= 1 i lim
= 1.
x0 arcsin(ln(1 + x))
x0 tg(ln(1 + x))
x0 sin(ln(1 + x))
lim
196
Glava 4
Diferenciranje realnih funkcija

jedne realne promenljive
4.1
Izvod
Pojam izvoda je jedan od osnovnih pojmova matematicke analize i zasniva se na

pojmu granicne vrednosti funkcije u tacki.
Definicija 4.1. Neka je funkcija y = f (x) denisana na intervalu (a, b), f : (a, b)
R, i neka su x, x0 (a, b), x = x0 . Kolicnik
f (x) f (x0 )
x x0
se zove srednja brzina promene funkcije na skupu [x, x0 ] ako je x < x0 , ili skupu
[x0 , x] ako je x0 < x.
Ako postoji granicna vrednost srednje brzine promene funkcije f na skupu [x, x0 ]
ili [x0 , x] kad x x0 , onda se ta granicna vrednost naziva izvod funkcije f u tacki
x0 , i oznacava sa f (x0 ). Dakle,
f (x0 ) = lim
xx0
f (x) f (x0 )
.
x x0
Kao sto smo vec rekli u sekciji 3.6, razliku x x0 zovemo prirastaj argumenta
i obelezavamo x = x x0 . Dakle, x = x0 + x. Razliku y = f (x) f (x0 ) =
f (x0 + x) f (x0 ) zovemo prirastaj funkcije f u tacki x0 koji odgovara prirastaju
argumenta x. Deniciju izvoda funkcije f u tacki x0 je sada moguce zapisati i na
sledeci nacin:
f (x0 + x) f (x0 )
y
= lim
.
x0
x0 x
x
f (x0 ) = lim
Ako je
y
y
= + ( lim
= ),
x0 x
x0 x
onda kazemo da funkcija f ima beskonacan izvod u tacki x0 jednak + ().
lim
197
198
Glava 4. Diferenciranje realnih funkcija jedne realne promenljive
Definicija 4.2. Neka je x0 R.

Ako je f : (a, x0 ] R i ako postoji konacna ili beskonacna granicna vrednost
f (x) f (x0 )
f (x0 + x) f (x0 )
lim
(tj. lim
), onda se ta granicna vrednost
xx0 0
x0
x x0
x
zove konacni ili beskonacni levi izvod funkcije f u tacki x0 i obelezava sa f (x0 ).
Ako je f : [x0 , b) R i ako postoji konacna ili beskonacna granicna vrednost
f (x0 + x) f (x0 )
f (x) f (x0 )
(tj. lim
lim
), onda se ta granicna vrednost
xx0 +0
x+0
x x0
x
zove konacni ili beskonacni desni izvod funkcije f u tacki x0 i obelezava sa f+ (x0 ).
Teorema 4.3. Neka je funkcija f definisana u okolini tacke x0 . Funkcija f ima
(konacan ili beskonacan) izvod u tacki x0 ako i samo ako ima (konacan ili beskonacan)
levi i desni izvod u tacki x0 i ako su oni jednaki.
Dokaz. Sledi iz denicije izvoda i Tvrdenja 3.31.
U daljem tekstu kada kazemo da funkcija ima izvod u tacki x0 , podrazumevamo
da funkcija ima konacan izvod, ukoliko nije receno suprotno. Inace, ako funkcija
ima konacan ili beskonacan izvod u tacki x0 , onda cemo reci da funkcija ima izvod
u sirem smislu u tacki x0 .
Postupak nalazenja izvoda funkcije se zove diferenciranje.
Primer 4.4. Ako je f (x) = x, nadimo f (4):
4 + x 2
f (4 + x) f (4)
= lim
f (4) = lim
x0
x0
x
x
( 4 + x 2)( 4 + x + 2)
4 + x 4
= lim
= lim
x0
x0 x( 4 + x + 2)
x( 4 + x + 2)
x
1
1
= lim
= lim
= .
x0 x( 4 + x + 2)
x0
4
4 + x + 2
Primer 4.5. Ispitajmo u kojim tackama funkcija f (x) = |x| ima izvod.
Pokazacemo najpre da funkcija f nema izvod u tacki x0 = 0. Nadimo najpre
desni izvod:
f (0 + x) f (0)
|0 + x| |0|
= lim
x+0
x+0
x
x
|x|
x
=
lim
= lim
= lim 1 = 1.
x+0 x
x+0 x
x+0
f+ (0) =
lim
Slicno
f (0 + x) f (0)
|0 + x| |0|
= lim
x0
x
x
|x|
x
=
lim
= lim
= lim (1) = 1.
x0 x
x0 x
x0
f (0) =
lim
x0
4.1. Izvod i diferencijal
199
Buduci da se levi i desni izvod funkcije u tacki x0 = 0 razlikuju, funkcija nema izvod
u toj tacki.
Pokazimo sada da je za x > 0, f (x) = 1, dok je za x < 0, f (x) = 1. Zaista,
ako je x > 0,
f (x + x) f (x)
|x + x| |x|
= lim
x0
x
x
x + x x
x
= lim
= lim
= lim 1 = 1.
x0
x0 x
x0
x
f (x) =
lim
x0
Ako je x < 0, onda je

f (x + x) f (x)
|x + x| |x|
= lim
x0
x
x
x x (x)
x
= lim
= lim
= lim (1) = 1.
x0
x0 x
x0
x
f (x) =
lim
x0
Prema tome,
(|x|) = sgn x =
|x|
, za x = 0.
x
(4.1)
Primer 4.6. Nadimo izvod konstantne funkcije.

Neka je f (x) = c za svako x R, gde je c R konstanta. Tada je f (x + x)
f (x) = c c = 0 za svako x R, i zato
f (x + x) f (x)
= lim 0 = 0.
x0
x0
x
f (x) = lim
Primer 4.7. Pokazimo da je (xn ) = nxn1 za svako x R, gde je n N.

Primenom binomne formule dobijamo:
y = (x + x)n xn =
n(n 1) n2 2
= xn + nxn1 x +
x
x + . . . + xn xn
2
n(n 1) n2 2
= nxn1 x +
x
x + . . . + xn .
2
Prema tome,
y
n(n 1) n2
= lim (nxn1 +
x
x + . . . + xn1 )
x0 x
x0
2
= nxn1 .
(xn ) =
lim
Primer 4.8. Nadimo izvod funkcije y = ax , gde je a > 0 i a = 1.

Kako je
ax 1
= ln a,
x0
x
lim
200
to je za svako x R
ax+x ax
ax (ax 1)
= lim
x0
x0
x
x
x
a
1
= ax lim
= ax ln a.
x0
x
(ax ) =
lim
Prema tome, (ex ) = ex , x R.

Primer 4.9. Nadimo izvod funkcije y = loga x, gde je a > 0 i a = 1.
S obzirom da na osnovu Primera 3.138 imamo da je
)
(
x
loga 1 +
1
x
lim
= loga e =
,
x
x0
ln a
x
to za svako x R, x > 0, vazi
(loga x)
x + x
loga
loga (x + x) loga x
x
= lim
= lim
x0
x0
x
x
(
)
(
)
x
x
loga 1 +
loga 1 +
1
1
x
x
= lim
= lim
x
x
x0 x
x x0
x
x
1
=
.
x ln a
Prema tome, (ln x) =
1
, x > 0.
x
Primer 4.10. Nadimo izvod funkcija y1 = sin x i y2 = cos x.

Kako je funkcija y2 = cos x neprekidna na R i kako je
x
2 = 1,
x
2
sin
lim
x0
to je za svako x R
x
2x + x
2 sin
cos
sin(x + x) sin x
2
2
(sin x) = lim
= lim
x0
x0
x
x
x
sin
2 lim cos(x + x ) = cos x.
= lim
x
x0
x0
2
2
4.1. Diferencijal
201
Analogno, zbog neprekidnosti funkcije y1 = sin x zakljucujemo
x
2x + x
2 sin
sin
cos(x + x) cos x
2
2
(cos x) = lim
= lim
x0
x0
x
x
x
sin
2 lim sin(x + x ) = sin x.
= lim
x0 x
x0
2
2
Ako funkcija f : (a, b) R ima izvod u svakoj tacki intervala (a, b), onda je njen
izvod takode funkcija nezavisno promenljive x i zove se prva izvodna funkcija, prvi
izvod, izvod prvog reda ili samo izvodna funkcija ili izvod funkcije f i oznacava sa f ,
pa mozemo pisati f : (a, b) R.
Primetimo da je funkcija f1 (x) = sin x neparna, a da je njena izvodna funkcija
f1 (x) = cos x parna. Takode funkcija f2 (x) = cos x je parna, dok je njena izvodna
funkcija f2 (x) = sin x neparna. Sledece tvrdenje govori o tome da je to pravilo,
tj. izvod (ukoliko postoji) svake parne funkcije je neparna funkcija, dok je izvod
neparne funkcije parna funkcija.
Tvrdenje 4.11. Neka funkcija f : (, ) R ima izvod u svakoj tacki intervala
(, ) i neka je funkcija f parna (neparna). Tada je izvodna funkcija f : (, )
R neparna (parna).
Dokaz. Interval (, ) je simetrican skup. Pretpostavimo da je f parna funkcija.
Neka je x0 proizvoljna tacka iz intervala (, ). Tada je
f (x0 + x) f (x0 )
f ((x0 x)) f (x0 )
= lim
x0
x
x
(4.2)
f (x0 x) f (x0 )
f (x0 x) f (x0 )
= lim
= lim
.
x0
x0
x
x
f (x0 ) =
lim
x0
Smenom t = x (mozemo primeniti teoremu o smeni promenljive pri izracunavanju

limesa (Teorema 3.79) buduci da: x 0 = t 0, x = 0 = t = 0 i postoji
f (x0 + t) f (x0 )
lim
= f (x0 )) dobijamo
t0
t
lim
x0
f (x0 x) f (x0 )
f (x0 + t) f (x0 )
= lim
= f (x0 ).
t0
x
t
(4.3)
Iz (4.2) i (4.3) sledi f (x0 ) = f (x0 ).

Prema tome, izvodna funkcija f je neparna.
Slicno se dokazuje da ako je f neparna funkcija, da je onda f parna funkcija.
202
4.2
Diferencijal
Definicija 4.12. Neka je funkcija y = f (x) denisana u nekoj okolini tacke x0 .

Reci cemo da je funkcija f diferencijabilna u tacki x0 ako se prirastaj funkcije u toj
tacki moze napisati u obliku
y = f (x0 + x) f (x0 ) = Ax + o(x), x 0,
(4.4)
gde je A realan broj, tj.

y = Ax + (x)x,
(4.5)
gde je (x) beskonacno mala kad x 0.

Diferencijal funkcije f u tacki x0 , u oznaci df (x0 ) ili krace, dy, je linearna funkcija
prirastaja x denisana sa:
(df (x0 ))(x) = Ax.
Dakle, diferencijal je linearna funkcija ciji je argument prirastaj x i pisacemo
jednostavno df (x0 ) = Ax, tj. dy = Ax.
Napominjemo da je diferencijal, kao i svaka druga linearna funkcija, denisan za
bilo koju vrednost svog argumenta x. Sa druge strane, prirastaj funkcije y =
f (x0 + x) f (x0 ) je denisan samo za one vrednosti x za koje x0 + x pripada
domenu funkcije f .
Primetimo da ako je funkcija diferencijabilna u tacki x0 , onda je konstanta A
u formuli (4.4), odnosno formuli (4.5), jedinstveno odredena1 (videti takode Lemu
4.82).
Ako je funkcija f diferencijabilna u svakoj tacki intervala (a, b), onda je diferencijal funkcija dveju promenljivih, tacke x
(a, b) i prirastaja x: (df (
x))(x) =
A(
x)x, ili krace: dy = A(
x)x.
Zbog vece simetrije formule, x se oznacava dx i zove diferencijal nezavisno
promenljive. Prema tome,
dy = Adx.
Iz (4.5) sledi
y = dy + o(x), x 0,
odakle zakljucujemo da se prirastaj funkcije u nekoj tacki moze aproksimirati diferencijalom funkcije u toj tacki (ucinjena greska je beskonacno mala viseg reda u
odnosu na x kad x 0):
y dy.
1
Zaista, ako je y = Ax + o(x) kad x 0 i y = Bx + o(x) kad x 0, onda je

Ax + o(x) = Bx + o(x), x 0,
odakle deljenjem sa x = 0 dobijamo

A+
Buduci da je lim
x0
dobijamo A = B .
o(x)
o(x)
=B+
, x 0.
x
x
(4.6)
o(x)
= 0, prelaskom na granicnu vrednost kad x 0 u jednakosti (4.6),
x
4.2. Diferencijal
203
Primer 4.13. Nadimo diferencijal funkcije f (x) = x3 u tacki 2.

y = f (2 + x) f (2) = (2 + x)3 23
= 23 + 3 22 x + 3 2(x)2 + (x)3 23
= 12x + 6(x)2 + (x)3 = 12x + (6x + (x)2 )x.
(4.7)
Buduci da je 6x + (x)2 beskonacno mala kad x 0, to iz (4.7) sledi da je

funkcija f diferencijabilna u tacki 2 i da je njen diferencijal u toj tacki df (2) = 12x,
odnosno df (2) = 12dx.
Sledeca teorema pokazuje vezu izmedu postojanja izvoda funkcije u nekoj tacki
i diferencijabilnosti funkcije u toj tacki.
Teorema 4.14. Funkcija f je diferencijabilna u tacki x0 ako i samo ako ima izvod
u toj tacki.
Dokaz. (=): Neka je funkcija f je diferencijabilna u tacki x0 . Tada je y =
Ax + o(x), x 0, za neki realan broj A, i stoga
o(x)
y
=A+
, x 0.
x
x
Odavde je
o(x)
y
= A + lim
= A.
x0 x
x0 x
lim
Prema tome, funkcija f ima izvod u tacki x0 i f (x0 ) = A.

(=) Pretpostavimo da funkcija f ima izvod u tacki x0 , tj. da postoji lim
f (x0 ). Iz Teoreme 3.61 sledi da postoji > 0 tako da je
x0
y
=
x
y
= f (x0 ) + (x), 0 < |x| < ,
x
gde je lim (x) = 0, i prema tome
x0
y = f (x0 )x + (x)x,
sto znaci da je funkcija f diferencijabilna u tacki x0 .
Iz dokaza Teoreme 4.14 opet vidimo da je broj A iz denicije diferencijabilnosti
funkcije f u tacki x0 jednoznacno odreden jer A = f (x0 ), i prema tome, i diferencijal
funkcije f u toj tacki je jednoznacno odreden: df (x0 ) = f (x0 )dx, tj.
dy = f (x0 )dx.
Iz (4.8) sledi
f (x0 ) =
dy
,
dx
(4.8)
204
dy
. Napomenimo da je ovakvu oznaku za izvod uveo Lajbnic2 .
dx
Ako je funkcija f diferencijabilna u tacki x0 , formula (4.5) se moze sada zapisati
u obliku:
tj. y =
y = f (x) f (x0 ) = f (x0 )(x x0 ) + o(x x0 ), x x0 ,

odakle
f (x) = f (x0 ) + f (x0 )(x x0 ) + o(x x0 ), x x0 ,
(4.9)
Na osnovu (4.9) vidimo da se diferencijabilna funkcija f u tacki x0 moze aproksimirati linearnom funkcijom:
f (x) f (x0 ) + f (x0 )(x x0 ),
pri cemu se cini greska koja je beskonacno mala viseg reda u odnosu na x x0 kad
x x0 .
Sledeca teorema pokazuje vezu izmedu diferencijabilnosti i neprekidnosti funkcije
u nekoj tacki.
Teorema 4.15. Ako je funkcija f diferencijabilna u tacki x0 , onda je ona neprekidna
u toj tacki.
Dokaz. Neka je funkcija f diferencijabilna u tacki x0 . Tada iz (4.9) sledi
lim f (x) =
xx0
lim (f (x0 ) + f (x0 )(x x0 ) + o(x x0 ))
xx0
= f (x0 ) + f (x0 ) lim (x x0 ) + lim o(x x0 )

xx0
xx0
= f (x0 ),
i funkcija f je neprekidna u x0 .
Obrat ovog tvrdenja ne vazi, tj. ako je funkcija neprekidna u nekoj tacki ne
mora biti diferencijabilna u toj tacki. Primer za to je funkcija f (x) = |x| koja je
nerekidna u tacki x = 0, ali nije diferencijabilna u toj tacki jer nema izvod u toj
tacki (Primer 4.5). Jos jedan primer je funkcija
{
1
x sin ,
x = 0
f (x) =
x
0,
x=0
koja je neprekidna u tacki x = 0 (Primeri 3.99 (vi)). Medutim ova funkcija nema
ni levi ni desni izvod u tacki x = 0, jer funkcija
1
x sin
f (x) f (0)
x = sin 1 ,
=
x0
x
x
nema ni levu, ni desnu granicnu vrednost u toj tacki (Primer 3.29).
2
Gottfried Wilhelm von Leibniz (1646-1716), nemacki matematicar i lozof
4.2. Geometrijska interpretacija izvoda i diferencijala
205
Napomena 4.16. Iz Teoreme 4.15 i Teoreme 4.14 sledi da ako funkcija ima konacan
izvod u nekoj tacki, onda je ona neprekidna u toj tacki. Medutim, ako funkcija ima
beskonacan izvod u nekoj tacki, onda ona ne mora da bude neprekidna u toj tacki.
Na primer, funkcija f (x) = sgn x, x R, je prekidna u tacki x = 0 i ima beskonacan
izvod u ovoj tacki:
f (x) f (0)
1
= lim
== +,
x0
x0 x
x0
f (0) = lim
i
f+ (0) = lim
x+0
1
f (x) f (0)
= lim
= +,
x+0
x0
x
pa je f (0) = +.
Analogno, ako funkcija ima konacan levi (desni) izvod u tacki x0 , onda se moze
dokazati da je funkcija neprekidna sleva (zdesna) u tacki x0 . Ako funkcija ima
beskonacan levi (desni) izvod u tacki x0 , onda ona ne mora biti neprekidna sleva
(zdesna) u toj tacki, sto opet pokazuje prethodni primer.
4.3
Geometrijska interpretacija izvoda i diferencijala
Neka je funkcija f neprekidna na intervalu (a, b) i neka ima izvod u tacki x0 (a, b).
Uocimo tacke graka funkcije f : A(x0 , f (x0 )) i M (x0 + x, f (x0 + x)) gde je
x = 0 i takvo da x0 + x (a, b). Prava AM se zove secica graka i njen
koecijent pravca je
f (x0 + x) f (x0 )
= tg ,
x
gde je ugao koji secica AM zaklapa sa pozitivnim delom xose, dok je njena
jednacina
y f (x0 ) =
f (x0 + x) f (x0 )
(x x0 ).
x
(4.10)
Kada x 0 tada se tacka M krece po graku ka tacki A, a secica AM tezi

tangenti graka funkcije u tacki A, tA .
206
Ako je ugao koji tangenta tA zaklapa sa pozitivnim delom xose, onda je tg

njen koecijent pravca. Kako je
= lim ,
x0
to je
tg = lim tg ,
x0
tj.
tg = lim
x0
f (x0 + x) f (x0 )
= f (x0 ).
x
Prema tome, izvod f (x0 ) je jednak koecijentu pravca tangente graka funkcije f
u tacki A(x0 , f (x0 )) i njena jednacina je
y f (x0 ) = f (x0 )(x x0 ).
(4.11)
Kako je diferencijal funkcije f u tacki x0

df (x0 ) = f (x0 )x = f (x0 )(x x0 ),
iz (4.11) vidimo da je jednak prirastaju ordinate tangente tA .
Primecujemo da se jednacina tangente graka funkcije f u tacki A(x0 , f (x0 ))
(jednacina (4.11)) dobija iz jednacine secice (4.10) prelaskom na limes kad x 0.
Pretpostavimo da je f (x0 ) = + ili f (x0 ) = . Ako jednacinu secice (4.10)
zapisemo u obliku
y
f (x0 +x)f (x0 )
x
f (x0 )
f (x0 +x)f (x0 )
x
= x x0 ,
4.3. Geometrijska interpretacija izvoda i diferencijala
207
onda prelaskom na limes kad x 0 dobijamo jednacinu

x = x0 .
(4.12)
Prava cija je jednacina (4.12) zove se vertikalna tangenta graka funkcije f u tacki
(x0 , f (x0 )) (ova tangenta obrazuje sa pozitivnim delom x-ose ugao ili ).
2
2
Primer 4.17. Tangenta graka funkcije f (x) = ex u tacki (0, 1) je

y 1 = f (0)(x 0),
tj. (f (x) = ex za svako x R, pa je f (0) = e0 = 1)
y = x + 1.
y
f HxL = x
y = x+1
1
x
0
208
Primer 4.18. Funkcija f (x) =
x u tacki x0 = 0 ima beskonacan izvod:
3
f (0 + x) f (0)
x
1
lim
= lim
= lim
= +.
3
x0
x0
x0
x
x
(x)2
Prava x = 0, tj. y-osa je vertikalna tangenta graka funkcije f u tacki (0, 0).
y
f HxL =
x
x
Sada je lako uociti geometrijsku interpretaciju pojma levog i desnog izvoda.

Neka funkcija f : (a, b) R ima levi i desni izvod u tacki x0 (a, b). Levi izvod
f (x0 ) je koecijent pravca leve tangente (u upotrebi je i termin polutangenta)
graka funkcije u tacki (x0 , f (x0 )), dok je desni izvod f+ (x0 ) koecijent pravca
desne tangente graka funkcije u toj tacki. Njihove jednacine su respektivno:
y f (x0 ) = f (x0 )(x x0 ),
i y f (x0 ) = f+ (x0 )(x x0 ).
Ako je f (x0 ) = f+ (x0 ) onda se ove tangente razlikuju, tj. ugao izmedu njih je
razlicit od nule, i tacka (x0 , f (x0 )) se naziva ugaonom tackom graka funkcije f .
Ako je f (x0 ) = i f+ (x0 ) = + ili, f (x0 ) = + i f+ (x0 ) = , onda
je prava x = x0 vertikalna tangenta graka funkcije u tacki (x0 , f (x0 )).
Primer
ugaone tacke i vertikalne tangente.
x arctg ,
x
f (x) =
0,
za x = 0
za x = 0.
4.3. Pravila diferenciranja
209
Iz
1
x arctg
f (0 + x) f (0)
x = lim arctg 1 = ,
lim
= lim
x0
x0
x0
x
x
x
2
sledi f (0) = . Buduci da takode postoji limes:

2
1
x arctg
f (0 + x) f (0)
x = lim arctg 1 = ,
= lim
lim
x+0
x+0
x+0
x
x
x
2
zakljucujemo da funkcija f ima desni izvod u 0 i da je f+ (0) = .

2
y
y=2
y=
f HxL = x arctg
x
x
-1
Prema tome, tacka (0, 0) je ugaona tacka graka funkcije f . Jednacina leve
tangente graka funkcije u toj tacki je y = x, dok je jednacina desne tangente u

2
toj tacki y = x.
2
3
Primer 4.20. Neka je f (x) = x2 . Kako je
3
(x)2
f (0 + x) f (0)
1
= lim
= lim
lim
= ,
x0
x0 3 x
x0
x
x
to je f (x0 ) = , a kako je
f (0 + x) f (0)
lim
= lim
x+0
x+0
x
(x)2
1
= +,
= lim
3
x+0
x
x
to je f+ (x0 ) = +, pa je prava x = 0, tj. y-osa, vertikalna tangenta graka funkcije

f u tacki (0, 0).
y
f HxL =
x2
210
4.4
Pravila diferenciranja
U ovoj sekciji izlazemo pravila za nalazenje izvoda zbira, razlike, proizvoda i kolicnika
dva diferencijabilne funkcije, kao i pravila za izvod inverzne i slozene funkcije.
Teorema 4.21. Neka funkcije f i g imaju izvod u tacki x0 . Tada i funkcije f + g,
f g i f g imaju izvod u tacki x0 i vazi
(f + g) (x0 ) = f (x0 ) + g (x0 ),
(4.13)
(f g) (x0 ) = f (x0 ) g (x0 ),
(4.14)
(f g) (x0 )
f (x0 )g(x0 )
Ako je jos i g(x0 ) = 0, tada i funkcija
f (x0 )g (x0 ).
(4.15)
f
ima izvod u tacki x0 i vazi
g
( )
f
f (x0 )g(x0 ) f (x0 )g (x0 )
(x0 ) =
.
g
g 2 (x0 )
(4.16)
Dokaz.
lim
xx0
(f + g)(x) (f + g)(x0 )
x x0
f (x) + g(x) (f (x0 ) + g(x0 ))

x x0
)
(
f (x) f (x0 ) g(x) g(x0 )
= lim
+
.
xx0
x x0
x x0
lim
xx0
Buduci da funkcije f i g imaju izvod u tacki x0 , to konacni limesi oba sabirka u

zagradi postoje, pa je na osnovu Teoreme 3.46
)
(
f (x) f (x0 )
g(x) g(x0 )
f (x) f (x0 ) g(x) g(x0 )
+
= lim
+ lim
lim
xx0
xx0
xx0
x x0
x x0
x x0
x x0
= f (x0 ) + g (x0 ).
Prema tome, funkcija f + g ima izvod u tacki x0 i vazi (4.13).
Analogno se dokazuje da vazi (4.14).
(4.15): Buduci da funkcija g ima izvod u x0 , ona je neprekidna u x0 (Napomena
4.16), tj. lim g(x) = g(x0 ). Kako i funkcija f ima izvod u x0 , iz
xx0
lim
xx0
f (x)g(x) f (x0 )g(x0 )

=
x x0
f (x)g(x) f (x0 )g(x) + f (x0 )g(x) f (x0 )g(x0 )
= lim
xx0
x x0
(
)
f (x) f (x0 )
g(x) g(x0 )
= lim g(x)
+ f (x0 )
,
xx0
x x0
x x0
na osnovu Teoreme 3.46 sledi

f (x)g(x) f (x0 )g(x0 )
=
xx0
x x0
g(x) g(x0 )
f (x) f (x0 )
+ f (x0 ) lim
= lim g(x) lim
xx0
xx0
xx0
x x0
x x0
= f (x0 )g(x0 ) + f (x0 )g (x0 ).

lim
211
Prema tome, funkcija f g ima izvod u tacki x0 i vazi (4.15).

(4.16): Neka funkcije f i g imaju izvod u tacki x0 i neka je g(x0 ) = 0. Sledi g je
neprekidna u tacki x0 i iz lim g(x) = g(x0 ) = 0, na osnovu Teoreme 3.41 sledi da
xx0
je g(x) = 0 za x iz neke okoline tacke x0 . U toj okolini je denisan kolicnik

f (x) f (x0 )
g(x)
g(x0 )
lim
xx0
x x0
=
=
=
lim
xx0
lim
xx0
lim
xx0
lim
xx0
f
i vazi
g
f (x)g(x0 ) f (x0 )g(x)

f (x)g(x0 ) f (x0 )g(x)
g(x)g(x0 )
= lim
xx0
x x0
g(x)g(x0 )(x x0 )
f (x)g(x0 ) f (x0 )g(x0 ) + f (x0 )g(x0 ) f (x0 )g(x)
g(x)g(x0 )(x x0 )
(f (x) f (x0 ))g(x0 ) f (x0 )(g(x) g(x0 ))
g(x)g(x0 )(x x0 )
g(x) g(x0 )
f (x) f (x0 )
g(x0 ) f (x0 )
x x0
x x0
.
g(x)g(x0 )
Na osnovu Teoreme 3.46 sledi

f (x) f (x0 )
g(x)
g(x0 )
lim
xx0
x x0
lim
f (x) f (x0 )
g(x) g(x0 )
g(x0 ) f (x0 ) lim
xx
x x0
x x0
0
g(x0 ) lim g(x)
xx0
Prema tome, funkcija
xx0
f (x0 )g(x0 ) f (x0 )g (x0 )

.
g 2 (x0 )
f
ima izvod u tacki x0 i vazi (4.16).
g
Posledica 4.22. Ako funkcija f ima izvod u tacki x0 , onda i funkcija cf , gde je c
konstanta, ima izvod u tacki x0 i vazi
(cf ) (x0 ) = cf (x0 ).
Dokaz. Na osnovu Teoreme 6.86 (4.15) i Primera 4.6 sledi
(cf ) (x0 ) = c f (x0 ) + cf (x0 ) = 0 + cf (x0 ) = cf (x0 ).
Posledica 4.23. Ako funkcije f i g imaju izvod u tacki x0 , onda i funkcija c1 f +c2 g,
gde su c1 i c2 konstante, ima izvod u tacki x0 i vazi
(c1 f + c2 g) (x0 ) = c1 f (x0 ) + c2 g (x0 ).
Dokaz. Sledi iz Teoreme 6.86 (4.13) i Posledice 6.32.
Primer 4.24. Nadimo izvod funkcije y1 = tgx i funkcije y2 = ctgx.
212

Na osnovu Teoreme 6.86 (4.16) imamo
(tgx)
)
sin x (sin x) cos x sin x(cos x)
=
cos x
cos2 x
cos x cos x sin x( sin x)
1
=
, za x = + k,
2
2
cos x
cos x
2
=
=
(ctgx) =
=
( cos x )
(cos x) sin x cos x(sin x)

sin x
sin2 x
sin x sin x cos x cos x
1
= 2 , za x = k.
2
sin x
sin x
=
Izvod inverzne funkcije
Teorema 4.25. Neka je funkcija y = f (x) strogo monotona i neprekidna u nekoj

okolini tacke x0 . Ako funkcija f ima izvod u tacki x0 i ako je f (x0 ) = 0, tada
inverzna funkcija f 1 ima izvod u tacki y0 = f (x0 ) i vazi
(f 1 ) (y0 ) =
1
f (x0 )
(4.17)
Dokaz. Kako je funkcija f strogo monotona i neprekidna u nekoj okolini tacke x0 , to

je inverzna funkcija denisana i neprekidna u nekoj okolini U (y0 ) tacke y0 = f (x0 )
(Teorema 3.123). Primetimo da kad y y0 , tada f 1 (y) f 1 (y0 ) = x0 , i ako je
y = y0 , onda je f 1 (y) = f 1 (y0 ) = x0 . Prema tome,
lim
yy0
f 1 (y) f 1 (y0 )
y y0
1
y y0
f 1 (y) f 1 (y0 )
1
= lim
.
1
yy0 f (f
(y)) f (x0 )
f 1 (y) x0
lim
yy0
(4.18)
Na osnovu Teoreme 3.79 (smena x = f 1 (y), lim f 1 (y) = f 1 (y0 ) = x0 , za

yy0
svako y U (y0 ), y = y0 , vazi f 1 (y) = x0 , i postoji lim
xx0
sledi
lim
yy0
f (x) f (x0 )
= f (x0 ))
x x0
f (x) f (x0 )
f (f 1 (y)) f (x0 )
= lim
= f (x0 ).
xx0
f 1 (y) x0
x x0
(4.19)
213
Iz (4.18) i (4.19), buduci da je f (x0 ) = 0, na osnovu Teoreme 3.46 (3.16) sledi

lim
yy0
f 1 (y) f 1 (y0 )
y y0
lim
yy0
1
f (f 1 (y))
f 1 (y)
f (x0 )
x0
=
lim
f (f 1 (y))
f 1 (y)
yy0
f (x0 )
f (x0 )
x0
i prema tome, funkcija f 1 ima izvod u tacki y0 i (f 1 ) (y0 ) =
1
f (x
0)
.
Jednakost (4.17) se moze zapisati u obliku

(f 1 ) (y0 ) =
1
f (f 1 (y
0 ))
(4.20)
Formulu (4.17) takode zapisujemo krace:

xy =
1
,
yx
odnosno,
dx
1
.
=
dy
dy
dx
[ ]
Primer 4.26. Neka je funkcija f : ,
[1, 1] restrikcija funkcije sin. Tada
2 2
( )
je f strogo rastuca i neprekidna na intervalu ,
i f (x) = cos x = 0 za
2
2
( )
svako x ,
, pa funkcija f ispunjava uslove Teoreme 4.25 u svakoj tacki
2
( 2 )
intervala ,
. Stoga inverzna funkcija f 1 (y) = arcsin y ima izvod u svakoj
2 2
tacki y (1, 1) i vazi
(f 1 ) (y) =
1
1
=
.
f (f 1 (y))
cos(arcsin y)

Za y (1, 1), arcsin y ( , ), pa je cos(arcsin y) > 0 i stoga3 , cos(arcsin y) =
2 2
1 sin2 (arcsin y) = 1 y 2 . Prema tome,

(arcsin y) =
1
1 y2
za y (1, 1).
Iz osnovnog trigonometrijskog
identiteta sin2 + cos2 = 1, R, sledi cos2 = 1 sin2 ,
2
pa je cos = sgn (cos ) 1 sin .
3
214
Primer 4.27. Neka je funkcija f : [0, ] [1, 1] restrikcija funkcije cos. Tada je
f strogo opadajuca i neprekidna na intervalu (0, ) i f (x) = sin x = 0 za svako
x (0, ), pa funkcija f ispunjava uslove Teoreme 4.25 za svako x (0, ). Zato
inverzna funkcija f 1 (y) = arccos y ima izvod u svakoj tacki y (1, 1) i
(f 1 ) (y) =
f (f 1 (y))
1
.
sin(arccos y)
Za y (1, 1), arccos y (0, ) i sin(arccos y) > 0. Sledi4

sin(arccos y) =
1 cos2 (arccos y) =
1 y2.
Prema tome,
(arccos y) =
1
1 y2
za y (1, 1).

Primer 4.28. Funkcija f : ( , ) (, ) koja je restrikcija funkcije tg je
2 2

1
strogo rastuca i neprekidna na intervalu ( , ). Osim toga, f (x) =
= 0
2 2
cos2 x

za x ( , ), pa funkcija f ispunjava uslove Teoreme 4.25 za svako x ( , ).
2 2
2 2
Stoga inverzna funkcija f 1 (y) = arctg y ima izvod u svakoj tacki y (, ) i
vazi
1
1
=
(f 1 ) (y) = 1
= cos2 (arctg y).
1
f (f (y))
cos2 (arctg y)
Buduci da je cos2 u =
1
, u = + k, k Z, to je
2
2
1 + tg u
cos2 (arctg y) =
1
1+
tg2 (arctg y)
1
.
1 + y2
Prema tome,
(arctg y) =
1
,
1 + y2
za y (, +).
Primer 4.29. Ako je f : (0, ) (, ) restrikcija funkcije ctg, onda je f (x) =

1
2 = 0 za x (0, ) i f je strogo opadajuca i neprekidna na intervalu (0, ).
sin x
Prema tome, funkcija f ispunjava uslove Teoreme 4.25 za svaku tacku x (0, ),
pa inverzna funkcija f 1 (y) = arcctg y ima izvod u svakoj tacki y (, ) i vazi
(f 1 ) (y) =
1
f (f 1 (y))
1
= sin2 (arcctg y).
1
2
sin (arcctg y)
Slicno sin = sgn (sin ) 1 cos2 , R.

Kako je sin2 u =
215
1
, u = k, k Z, to je
1 + ctg2 u
sin2 (arcctg y) =
Sledi
(arcctg y) =
1
1+
ctg2 (arcctg y)
1
,
1 + y2
1
.
1 + y2
za y (, +).
Izvod slo
zene funkcije
Teorema 4.30. Neka funkcija y = f (x) ima izvod u tacki x0 i neka funkcija z =
F (y) ima izvod u tacki y0 = f (x0 ). Tada slozena funkcija (x) = (F f )(x) =
F (f (x)) ima izvod u tacki x0 i vazi
(x0 ) = (F f ) (x0 ) = F (f (x0 ))f (x0 ).
(4.21)
Dokaz. Buduci da funkcija f ima izvod u tacki x0 ona je denisana u nekoj okolini
U0 (x0 ) tacke x0 i neprekidna je u tacki x0 . Funkcija F je denisana u nekoj okolini
V (f (x0 )) tacke f (x0 ) jer ima izvod u toj tacki. Kako je lim f (x) = f (x0 ), to
xx0
postoji okolina U (x0 ) U0 (x0 ) takva da je f (U (x0 )) V (f (x0 )). Prema tome,
slozena funkcija = F f je denisana u okolini U (x0 ) tacke x0 . Neka je
F (f (x)) F (f (x0 ))
,
za
x
U
(x0 ) ako je f (x) = f (x0 )
f (x) f (x0 )
h(x) =
F (f (x )),
za x U (x0 ) ako je f (x) = f (x0 ).
0
Kako je lim f (x) = f (x0 ) = y0 i lim
xx0
yy0
osnovu Teoreme 3.89, sledi da je
F (y) F (y0 )
= F (y0 ) = F (f (x0 )), na
y y0
lim h(x) = F (f (x0 )).
xx0
Primetimo da za x U (x0 ) vazi jednakost

f (x) f (x0 )
F (f (x)) F (f (x0 ))
= h(x)
.
x x0
x x0
Odavde i iz (4.22), na osnovu Tvrdenja 3.46 (3.15), sledi
F (f (x)) F (f (x0 ))
(x) (x0 )
= lim
xx
x x0
x x0
0
f (x) f (x0 )
= lim h(x) lim
= F (f (x0 ))f (x0 ).
xx0
xx0
x x0
lim
xx0
(4.22)
216
Prema tome, funkcija ima izvod u tacki x0 i vazi (x0 ) = F (f (x0 ))f (x0 ).
Prethodnu teoremu smo mogli dokazati i na sledeci nacin: Funkcija z = F (y) je
diferencijabilna u tacki y0 = f (x0 ), tj.
z = F (y0 )y + (y)y,
(4.23)
gde je lim (y) = 0. Funkcija nije denisana za y = 0. Bice nam zgodno da

y0
je dodenisimo tako da bude neprekidna za y = 0 stavljajuci (0) = 0. Jednakost

(4.23) ce i dalje vaziti. Deleci je sa x = 0 dobijamo
y
y
z
= F (y0 )
+ (y)
.
x
x
x
(4.24)
Funkcija y = f (x) ima izvod u tacki x0 , tj. postoji konacna granicna vrednost
lim
x0
y
= f (x0 ).
x
(4.25)
Osim toga, funkcija y = f (x) je neprekidna u tacki x0 (jer ima izvod u toj tacki),
pa je lim y = 0. Kako je y = 0 za x = 0, zakljucujemo da je prirastaj y,
x0
posmatran kao funkcija ciji je argument x, neprekidna funkcija u tacki x = 0.

Sada na osnovu Tvrdenja 3.109 sledi da je
lim (y) = 0.
(4.26)
x0
Prelaskom na limes kad x 0 u jednakosti (4.24), na osnovu (4.25) i (4.26)

dobijamo
y
y
z
= F (y0 ) lim
+ lim (y) lim
= F (y0 )f (x0 ).
x0 x
x0 x
x0
x0 x
lim
Formulu (4.21) zapisujemo krace:

zx = zy yx ,
odnosno,
dz
dz dy
=
.
dx
dy dx
Primer 4.31. Nadimo izvod funkcije y = x , x > 0, R.
Kako je
x = eln x = e ln x ,
to na osnovu Teoreme 4.30 sledi
(x ) = (e ln x ) = e ln x ( ln x) = x
1
= x1 .
x
217
Sada mozemo formirati tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. S obzirom

da se svaka elementarna funkcija dobija primenom konacno mnogo puta aritmetickih
operacija i operacije kompozicije funkcija nad osnovnim elementarnim funkcijama,
to se koriscenjem ove tablice, Teoreme 6.86 i Teoreme 4.30 moze naci izvod bilo koje
elementarne funkcije, naravno u tackama gde taj izvod postoji.
(c) = 0, c = const, x R,
(x ) = x1 , R, x > 0,
(ax ) = ax ln a, a > 0, a = 1, x R,
(ex ) = ex , x R,
1
, a > 0, a = 1, x > 0,
x ln a
1
(ln x) = , x > 0,
x
(sin x) = cos x, x R,
(loga x) =
(cos x) = sin x, x R,
1
, x = + k, k Z,
cos2 x
2
1
(ctg x) = 2 , x = k, k Z,
sin x
1
(arcsin x) =
, x (1, 1),
1 x2
1
(arccos x) =
, x (1, 1),
1 x2
1
(arctg x) =
, x R,
1 + x2
1
(arcctg x) =
, x R.
1 + x2
(tg x) =
Primer 4.32. Funkcija hiperblicki sinus je denisana sa

sh x =
ex ex
, x R,
2
a funkcija hiperblicki kosinus sa

ch x =
ex + ex
, x R.
2
Funkcije hiperblicki tangens i hiperblicki kotangens su denisane respektivno sa

th x =
ex ex
ch x
ex + ex
sh x
= x
,
cth
x
=
=
, x R.
ch x
e + ex
sh x
ex ex
218
Primetimo da vaze sledece jednakosti

sh (x y) = sh x ch y ch x sh y,
(4.27)
ch (x y) = ch x ch y sh x sh y
(4.28)
ch 2 x
sh 2 x
= 1,
(4.29)
sh 2x = 2 sh x ch x.
(4.30)
Zaista,
ex ex ey + ey
ex + ex ey ey
sh xch y + ch xsh y =
2
2
2
2
)
1 ( x+y
=
e
+ exy eyx e(x+y) + ex+y exy + eyx e(x+y)
4
ex+y e(x+y)
=
= sh (x + y),
2
i
ex + ex ey + ey
ex ex ey ey
ch xch y + sh xsh y =
2
2
2
2
)
1 ( x+y
=
e
+ exy + eyx + e(x+y) + ex+y exy eyx + e(x+y)
4
ex+y + e(x+y)
=
= ch (x + y),
2
Jednakost (4.29) sledi iz (4.28): ch 2 x sh 2 x = ch (x x) = ch 0 = 1.
Jednakost (4.30) sledi iz (4.27).
Primetimo jos da je formulama
x = a cos t, y = b sin t,
4.4. Izvodi viseg reda
219
parametarski zadana elipsa:

dok je formulama
( x )2
a
( y )2
b
= 1,
x = a ch t, y = b sh t, a, b > 0, t R,
( x )2 ( y )2
= 1.
parametarski zadana hiperbola:
a
b
Sve ove formule ukazuju na izvesnu slicnost ovih funkcija sa trigonometrijskim
funkcijama, odakle i potice njihov naziv.
Nadimo izvode hiperbolickih funkcija. Na osnovu Teoreme 4.30 sledi (ex ) =
x
e i prema tome,
)
( x
ex ex
e + ex
=
(ch x) =
= sh x,
2
2
( x
)
e ex
ex + ex
(sh x) =
=
= ch x,
2
2
)
(
1
sh x ch 2 x sh 2 x
=
,
(th x) =
=
2
ch x
ch x
ch 2 x
)
(
1
ch x sh 2 x ch 2 x
= 2 , x R.
(cth x) =
=
2
sh x
sh x
sh x
Logaritamski izvod
Neka je funkcija y = f (x) pozitivna i diferencijabilna na intervalu (a, b). Tada
je funkcija z = ln f (x) denisana i diferencijabilna na intervalu (a, b). Njen izvod se
zove logaritamski izvod funkcije f i na osnovu Teoreme 4.30 vazi
z (x) =
f (x)
.
f (x)
Sledeci primer pokazuje kako je logaritamski izvod podesan za nalazenje izvoda

nekih funkcija.
Primer 4.33. Neka su funkcije i diferencijabilne na intervalu (a, b) i neka je
(x) > 0 za x (a, b). Nadimo izvod funkcije y = (x)(x) na intervalu (a, b).
Kako je
ln y = ln (x)(x) = (x) ln (x),
to je
y
(x)
= (x) ln (x) + (x)
,
y
(x)
i prema tome,
(
)
(x)
y = (x)
(x) ln (x) + (x)
.
(x)
Ako je y = xx , onda je prema prethodnom
(x)
y = xx (ln x + 1).
220
4.5
Izvodi vi
seg reda
Neka je funkcija f : (a, b) R diferencijabilna u svakoj tacki intervala (a, b). Kao sto
smo vec rekli u sekciji 4.1, njen izvod je funkcija nezavisno promenljive x (x (a, b))
i zove se prva izvodna funkcija, prvi izvod ili izvod prvog reda funkcije f i oznacava
sa f ili f (1) .
Ako ta funkcija f : (a, b) R ima izvod u nekoj tacki x0 (a, b), onda se
taj izvod (f ) (x0 ) zove drugi izvod (ili izvod drugog reda) funkcije f u tacki x0 i
obelezava sa f (x0 ) ili f (2) (x0 ).
Ako funkcija f : (a, b) R ima izvod u svakoj tacki intervala (a, b), onda to
znaci da je na intervalu (a, b) denisana funkcija f sa:
(x (a, b)) f (x) = (f ) (x).
Funkcija f se naziva drugom izvodnom funkcijom, drugim izvodom ili izvodom drugog reda funkcije f na intervalu (a, b). Oznacava se jos i sa f (2) .
Slicno se denise treci izvod funkcije f u tacki x0 (a, b) ili na intervalu (a, b):
f (x0 ) = (f ) (x0 );
(x (a, b)) f (x) = (f ) (x).
Zove se josi izvod treceg reda i oznacava jos i sa f (3) .

Pretpostavimo da je denisan n-ti izvod funkcije f na intervalu (a, b) za neko
n N, u oznaci f (n) . Tada se (n + 1)-vi izvod funkcije f denise kao izvod funkcije
f (n) :
f (n+1) (x) = (f (n) ) (x), x (a, b),
tj.
f (n) (x + x) f (n) (x)
.
x0
x
f (n+1) (x) = lim
Za n-ti izvod se kaze da je izvod n-tog reda. Pod izvodom nultog reda, u oznaci f (0)
podrazumevamo samu funkciju, f (0) = f .
Ako funkcija ima n-ti izvod u tacki x0 , onda kazemo da je n-puta diferencijabilna
u tacki x0 , n = 1, 2, . . . .
Primer 4.34. Funkcija
{
f (x) =
1
x sin ,
x
0,
x = 0
x=0
ima izvod u svakoj tacki sem u 0 (videti primer pre Napomene 4.16):
f (x) = sin
1
1
1
cos , x = 0.
x x
x
1
Grak funkcije f (x) = x sin :
x
221
0.4
0.2
-0.4
0.2
-0.2
0.4
-0.2
-0.4
(
)
1
Grak izvodne funkcije x 7 x sin
, x = 0:
x
10
-0.4
0.2
-0.2
0.4
-5
-10
222
Napomena 4.35. Iz pretpostavke da je funkcija n-puta diferencijabilna u tacki x0 ,

tj. da ima n-ti izvod u tacki x0 , sledi da postoji okolina U (x0 ) tacke x0 u kojoj
funkcija f ima izvod n 1-og reda. Zaista, f (n) (x0 ) je prvi izvod funkcije f (n1)
u tacki x0 , pa postoji okolina U (x0 ) tacke x0 u kojoj je funkcija f (n1) denisana.
Odavde sledi da ako je n > 1, funkcija ima i sve izvode reda k < n1 u okolini U (x0 ),
i da su svi ti izvodi neprekidne funkcije u okolini U (x0 ) (s obzirom da iz postojanja
izvoda neke funkcije u datoj tacki sledi neprekidnost funkcije u toj tacki), a samim
tim je i funkcija f denisana i neprekidna u okolini U (x0 ).
Ako je funkcija n-puta diferencijabilna u svakoj tacki intervala (a, b), onda
kazemo da je n-puta diferencijabilna na intervalu (a, b).
Napomena 4.36. Ako je funkcija n-puta diferencijabilna na intervalu (a, b), onda
ima sve izvode do n 1-og reda zakljucno neprekidne na intervalu (a, b).
Za funkciju f kazemo da je n-puta neprekidno diferencijabilna na intervalu (a, b)
ako u svakoj tacki ovog intervala ima neprekidan izvod n-tog reda.
Napomena 4.37. Ako je funkcija n-puta neprekidno diferencijabilna na intervalu
(a, b), onda ima sve izvode do n-tog reda zakljucno neprekidne na intervalu (a, b).
{
f (x) =
1
x2 sin ,
x
0,
Za x = 0 imamo da je f (x) = 2x sin
x = 0,
x = 0.
1
1
cos . Izvod u 0 nalazimo po deniciji:
x
x
1
x2 sin
f
(x)
f
(0)
x
f (0) = lim
= lim
x0
x0
x
0
x
(
)
1
= lim x sin
= 0.
x0
x
Prema tome, prva izvodna funkcija funkcije f je:
{
1
1
2x sin cos ,
f (x) =
x
x
0,
x = 0,
x=0
i funkcija f je diferencijabilna u skupu R. Medutim ona nije i neprekidno diferencijabilna u ovom skupu, tj. izvodna funkcija f nije neprekidna
na skupu
R. Naime, za
(
)
1
1
1
x = 0 je f (x) = 2x sin cos i buduci da postoji lim 2x sin

= 0 (Primer 3.59
x0
x
x
x
1
ili Primer 3.45), dok lim cos ne postoji (Primer 3.29), zakljucujemo da ne postoji
x0
x
ni lim f (x) (Tvrdenje 3.51), tj. 0 je tacka prekida druge vrste izvodne funkcije f .
x0
223
Medutim, kako je izvodna funkcija f neprekidna na intervalima (, 0) i (0, +),

to je u ovim intervalima funkcija f neprekidno diferencijabilna.
Grak funkcije f :
0.002
0.001
-0.04
0.02
-0.02
0.04
-0.001
-0.002
Grak prve izvodne funkcije f :
1.0
0.5
-0.4
0.2
-0.2
0.4
-0.5
-1.0
Primeri 4.39. (i) Za f (x) = ax , a > 0, a = 1, vazi f (x) = ax ln a, f (x) = ax ln2 a,

x R. Indukcijom se dokazuje da za svako n N vazi f (n) (x) = ax lnn a, x R.
Specijalno, (ex )(n) = ex , x R, n N.
(ii) Neka je f (x) = x , R, x > 0. Tada je
f (x) = x1 , f (x) = ( 1)x2 , f (x) = ( 1)( 2)x3 , . . . .
224
Indukcijom se dokazuje da za svako n N vazi

(x )(n) = ( 1) ( n + 1)xn , x > 0.
(iii) Za f (x) = sin x vazi
(
)
f (x) = cos x = sin x +
,
2(
)
f (x) = sin x = sin(x + ) = sin x + 2
,
2
(
)
f (3) (x) = cos x = sin x + 3

,
2)
(
f (4) (x) = sin x = sin x + 4

.
2
Indukcijom se dokazuje da je za svako n N
(
)
(sin x)(n) = sin x + n
.
2
(4.31)
Primetimo da (4.31) vazi i za slucaj kada je n = 0.

Kako je (cos x) = sin x, to je, na osnovu (4.31),
(cos x)(n) = ((cos x) )(n1) = ( sin x)(n1) = (sin x)(n1)
)
(
)
(
(n 1)
(n 1)
= cos
+x+
= sin x +
2
2
2
(
)
= cos x + n
.
2
Primer 4.40. Neka je polinom Pn R[x] stepena n razvijen po stepenoma binoma
(x a):
Pn (x) = c0 + c1 (x a) + c2 (x a)2 + c3 (x a)3 + + cn (x a)n .
Izrazicemo koecijente ck , k = 0, 1, . . . , n, preko vrednosti polinoma i njegovih
izvoda u tacki a.
Jasno, Pn (a) = c0 . Nadimo prvi izvod ovog polinoma:
Pn (x) = c1 + 2c2 (x a) + 3c3 (x a)2 + + ncn (x a)n1 .
Odavde sledi da je Pn (a) = c1 . Druga izvodna funkcija polinoma Pn je:
Pn (x) = 2 1 c2 + 3 2 c3 (x a) + + n (n 1) cn (x a)n2 ,
odakle dobijamo
Pn (a) = 2 1 c2 ,
pa je
c2 =
Pn (a)
.
2!
225
Treca izvodna funkcija polinoma Pn je:

Pn (x) = 3 2 1 c3 + + n (n 1) (n 2) cn (x a)n3 ,
te je
Pn (a) = 3 2 1 c3 ,
i stoga
c3 =
Pn (a)
.
3!
Nastavljajuci postupak, nalazimo konacno n-ti izvod polinoma Pn :

Pn(n) (x) = n (n 1) (n 2) 2 1 cn = n! cn ,
pa je
Pn(n) (a) = n! cn ,
odakle dobijamo
(n)
Pn (a)
.
cn =
n!
Prema tome,
Pn (x) = Pn (a)+Pn (a)(xa)+
P (a)
Pn (a)
Pn (a)
(xa)2 + n
(xa)3 + +
(xa)n .
2!
3!
n!
(n)
Teorema 4.41. Neka su funkcije f i g n-puta diferencijabilne na intervalu (a, b).

Tada je su i funkcije f + g i f g n-puta diferencijabilne na intervalu (a, b) i vaze
sledece formule:
(f + g)(n) (x) = f (n) (x) + g (n) (x)
i
(n)
(f g)
n ( )
n (nk)
(x) =
f
(x)g (k) (x), x (a, b).
k
(4.32)
(4.33)
k=0
Formula (4.33) je poznata pod nazivom Lajbnicova formula.

Dokaz. Dokaz formula (4.32) i (4.33) izvodimo indukcijom.
Za n = 1 je (f + g) (x) = f (x) + g (x) i (f g) (x) = f (x)g(x) + f (x)g (x).
Pretpostavimo da formule (4.32) i (4.33) vaze za neko n N. Dokazimo da one
vaze i za izvode (n + 1)-vog reda.
Vazi:
(f + g)(n+1) = ((f + g)(n) ) = (f (n) + g (n) ) = (f (n) ) + (g (n) ) = f (n+1) + g (n+1) ,
226
]
n ( )
n
((f g)(n) ) =
f (nk) g (k)
k
k=0
n ( )(
)
n
f (nk+1) g (k) + f (nk) g (k+1)
k
k=0
(
)
n
n ( )
n (nk+1) (k) n (nk) (k+1)

f
g +
f
g
k
k
k=0
k=0
n ( )
n1 ( )
n (nk+1) (k) n (nk) (k+1)

(n+1) (0)
f
g +
f
g +
f
g
+ f (0) g (n+1) .
k
k
[
(f g)(n+1) =
=
=
k=1
k=0
Zamenimo sada
indeks
u drugoj
da je p = k + 1, pa je
(n) sumiranja
( n ) stavimo
n1
n sumi:
(nk) g (k+1) =
(np+1) g (p) . Ako u prvoj sumi
k = p1 i
f
f
k=0 k
p=1 p1
umesto indeksa k stavimo indeks p, pri cemu je p = k, dobijamo
n ( )
n (np+1) (p)
(n+1)
(n+1) (0)
(f g)
= f
g +
f
g +
p
p=1
)
n (
n
+
f (np+1) g (p) + f (0) g (n+1)
p1
p=1
(
))
n (( )
n
n
= f (n+1) g (0) +
+
f (np+1) g (p) + f (0) g (n+1) .
p
p1
p=1
(n) ( n ) (n+1) (n+1) (n+1)
Kako je p + p1 = p i 0 = n+1 = 1, to je
)
n (
n + 1 (n+1p) (p)
(n+1)
(n+1) (0)
(f g)
= f
g +
f
g + f (0) g (n+1)
p
=
n+1
(
p=0
p=1
)
n + 1 (n+1p) (p)
f
g .
p
Primer 4.42. Neka je f (x) = x3 2x . Pomocu Lajbnicove formule nadimo f (10) .

Kako je (x3 )(1) = 3x2 , (x3 )(2) = 3 2 x, (x3 )(3) = 3 2 = 6, (x3 )(4) = 0, (x3 )(5) = 0,
. . . , (x3 )(10) = 0, to je
( )
( )
10
10
3 x (10)
x (10) 3
x (9) 3 (1)
(x 2 )
= (2 ) x +
(2 ) (x ) +
(2x )(8) (x3 )(2)
1
2
( )
( )
( )
10
10
10 x 3 (10)
x (7) 3 (3)
x (6) 3 (4)
+
(2 ) (x ) +
(2 ) (x ) + +
2 (x )
3
4
10
10 9
= x3 2x ln10 2 + 10 3 x2 2x ln9 2 +
6x 2x ln8 2 +
2
10 9 8
+
6 2x ln7 2 =
23
= x3 2x ln10 2 + 30 x2 2x ln9 2 + 270 x 2x ln8 2 + 720 2x ln7 2.
227
Primer 4.43. Za broj a R kazemo da je nula polinoma P R[x] reda l ili

visestrukosti l, gde je l prirodan broj, ako postoji polinom Q R[x] takav da je
P (x) = (x a)l Q(x), x R, i Q(a) = 0.
(4.34)
Pokazacemo da je realan broj a nula polinoma P reda l ako i samo ako je

P (a) = P (a) = = P (l1) (a) = 0 i P (l) (a) = 0.
(4.35)
Pretpostavimo da je a nula reda l polinoma P , tj. da postoji polinom Q R[x] tako

da je ispunjen uslov (4.34). Buduci da svaki polinom ima izvode ma kog reda na
skupu R, primenom Lajbnicove formule za n {1, . . . , l} dobijamo
n ( )
n
(n)
P (x) =
((x a)l )(k) Q(nk) (x), x R.
(4.36)
k
k=0
Kako je
((x a)l )(k) = l(l 1) . . . (l k + 1)(x a)lk , za k {0, . . . , n}, n {1, . . . , l},
iz (4.36) sledi
P
(n)
n ( )
n
l(l 1) . . . (l k + 1)(x a)lk Q(nk) (x), x R.
(x) =
k
(4.37)
k=0
Iz (4.37) za n {1, . . . , l 1} i x = a dobijamo

n ( )
n
(n)
P (a) =
l(l 1) . . . (l k + 1) 0 Q(nk) (a) = 0,
k
k=0
a za n = l dobijamo
P
(l)
l ( )
l
l(l 1) . . . (l k + 1)(x a)lk Q(lk) (x),
(x) =
k
k=0
pa je
P
(l)
()
l
(a) =
l(l 1) . . . 2 1 Q(ll) (a) = l! Q(a) = 0.
l
Prema tome, ispunjeni su islovi (4.35).

Obrnuto, pretpostavimo da su ispunjeni uslovi (4.35). Onda je a nula polinoma
P . Pretpostavimo da je red ove nule m N. Na osnovu dokazanog dela tvrdenja
sledi
P (a) = = P (m1) (a) = 0 i P (m) (a) = 0.
(4.38)
Dokazimo da je m = l. Ako bi bilo m > l, onda bi iz l m 1 i (4.38) sledilo
P (l) (a) = 0, sto je suprotno poslednjem uslovu u (4.35).
Ako bi bilo m < l, onda bi zbog m l 1 iz (4.35) sledilo P (m) (a) = 0, sto je u
suprotnosti sa poslednjim uslovom u (4.38).
Prema tome, a je nula reda l polinoma P .
228

Prvi i drugi izvod funkcije date u parametarskom obliku
Neka su funkcije
x = (t),
y = (t)
(4.39)
denisane u nekoj okolini tacke t0 i neka je jedna od njih, recimo, strogo monotona i
neprekidna u toj okolini. Tada postoji okolina tacke (t0 ) = x0 , u kojoj je denisana
inverzna funkcija t = 1 (x), a takode i slozena funkcija y = (1 (x)). Za funkciju
y = (1 (x)) kazemo da je parametarski data formulama (4.39).
Ako funkcije i imaju izvod u tacki t0 i ako je pri tom (t0 ) = 0, tada slozena
funkcija y = (1 (x)), ima izvod u tacki x0 i vazi
y (x0 ) =
(t0 )
.
(t0 )
(4.40)
Zaista, na osnovu Teoreme 4.30 i Teoreme 4.25 sledi

y (x0 ) = (1 (x0 ))(1 ) (x0 ) = (t0 )
1
(t0 )
=
.
(t0 )
(t0 )
Formulu (4.40) krace zapisujemo:

yx =
yt
.
xt
(4.41)
Ako su jos funkcije i dva puta diferencijabilne u tacki t0 , tj. ako postoje (t0 ) i
(x ) i opet na osnovu Teoreme 4.30 i Teoreme 4.25 i (4.41)
(t0 ), tada postoji i yxx
0
vazi
( )
( )
( )
yt
yt
1
yt

(x0 ) =
(t0 ) tx (x0 ) =
(t0 )
yxx (x0 ) = (yx )x (x0 ) =
xt x
xt t
xt t
xt (t0 )
y (t0 )x (t0 ) y (t0 )x (t0 ) 1

=
(x (t0 ))2
xt (t0 )
y (t0 )x (t0 ) y (t0 )x (t0 )

=
(x (t0 ))3
(t0 ) (t0 ) (t0 ) (t0 )
=
( (t0 ))3
Primer 4.44. Neka je funkcija zadana formulama
x = a(t sin t), y = a(1 cos t), a > 0, t R.
Moze se pokazati da funkcija x = a(t sin t) strogo raste. Na osnovu (4.41) imamo:
yx (x(t)) =
i prema tome,
yxx
(x(t))
2 sin 2t cos 2t
a sin t
t
=
= ctg , t = 2k, k Z,
t
2
a(1 cos t)
2
2 sin 2
(
)
t 1
1
= ctg
=
2 t xt
2 sin2
t
2
1
2a sin2
t
2
1
.
4a sin4 2t
229
ILI
Prvi i drugi izvod funkcije date u parametarskom obliku
Neka su funkcije
x = x(t),
y = y(t)
(4.42)
denisane u nekoj okolini tacke t0 i neka je jedna od njih, recimo, x strogo monotona i
neprekidna u toj okolini. Tada postoji okolina tacke x(t0 ) = x0 , u kojoj je denisana
inverzna funkcija t = t(x), a takode i slozena funkcija y = y(t(x)). Za funkciju
y = y(t(x)) kazemo da je parametarski data formulama (4.42).
Ako funkcije x i y imaju izvod u tacki t0 i ako je pri tom x (t0 ) = 0, tada slozena
funkcija y = y(t(x)), ima izvod u tacki x0 i vazi
y (x0 ) =
y (t0 )
.
x (t0 )
(4.43)
Zaista, na osnovu Teoreme 4.30 i Teoreme 4.25 sledi

yx (x0 ) = yt (t(x0 ))tx (x0 ) = yt (t0 )
krace
yx = yt tx = yt
1
yt (t0 )
=
,
xt (t0 )
xt (t0 )
1
yt
=
.
xt
xt
(4.44)
Ako su jos funkcije x i y dva puta diferencijabilne u tacki t0 , tj. ako postoje x (t0 ) i
(x ) i opet na osnovu Teoreme 4.30 i Teoreme 4.25 i (4.41)
y (t0 ), tada postoji i yxx
0
vazi
( )
( )
( )
yt
yt
1
yt

(x0 ) =
(t(x0 )) tx (x0 ) =
(t0 )
yxx (x0 ) = (yx )x (x0 ) =
xt x
xt t
xt t
xt (t0 )
y (t0 )x (t0 ) y (t0 )x (t0 ) 1
=
(x (t0 ))2
xt (t0 )
y (t0 )x (t0 ) y (t0 )x (t0 )
=
,
(x (t0 ))3
krace
yxx
(yx )x
(
=
yt
xt
(
=
yt
xt
)
t
tx =
x y x
x y x
ytt
1
ytt
t tt
t tt
t
t
=
.
xt
xt 2
xt 3
Primer 4.45. Neka je funkcija zadana formulama

x = a(t sin t), y = a(1 cos t), a > 0, t R.
Moze se pokazati da funkcija x = a(t sin t) strogo raste. Na osnovu (4.44) imamo
(umesto (y(t(x)))x pisemo krace yx ):
yx =
2 sin 2t cos 2t
a sin t
t
= ctg , t = 2k, k Z,
=
t
2
a(1 cos t)
2
2 sin 2
230
),
i prema tome (umesto (y(t(x)))xx pisemo krace yxx
(
)
(
)
t
t 1
1
1
yxx = ctg
tx = ctg
=
t
2
2 t
2 t xt
2 sin 2 2a sin2
4.6
t
2
1
.
4a sin4 2t
Osnovne teoreme diferencijalnog ra

cuna
Znacajne su primene izvoda funkcije. Naime, utvrdujuci osobine izvodne funkcije

f mozemo izvesti zakljucke o osobinama funkcije f , odnosno, izvodna funkcija f
se koristi za ispitivanje funkcije f . Sve te primene, a takode i uspostavljanje veze
izmedu diferencijalnog i integralnog racuna, se zasnivaju na cetiri osnovne teoreme:
Fermaovoj5 , Rolovoj6 , Lagranzovoj7 i Kosijevoj. Rolova, Lagranzova i Kosijeva
teorema su poznate pod zajednickim nazivom teoreme o srednjoj vrednosti.
Lokalni ekstremum funkcije. Fermaova teorema
Definicija 4.46. Neka je funkcija f denisana u nekoj okolini tacke x0 . Za x0
kazemo da je tacka lokalnog maksimuma (minimuma) ako postoji > 0 tako da je
f (x) f (x0 )
(f (x) f (x0 )) za sve x (x0 , x0 + ).
(4.45)
Broj f (x0 ) se onda zove lokalni maksimum (minimum) funkcije f .

Ako postoji > 0 tako da je
f (x) < f (x0 ) (f (x) > f (x0 )) za sve x (x0 , x0 ) (x0 , x0 + ),
onda kazemo da je x0 tacka strogog lokalnog maksimuma (minimuma), a broj f (x0 )
strogi lokalni maksimum (minimum) funkcije f .
Tacke (strogih) lokalnih minimuma i (strogih) lokalnih maksimuma se nazivaju
tackama (strogih) lokalnih ekstremuma, a odgovarajuce vrednosti funkcije u tim
tackama se zovu (strogi) lokalni ekstremumi funkcije.
Ako je x0 tacka lokalnog ekstremuma funkcije f , govoricemo jos i da funkcija f
ima lokalni ekstremum u tacki x0 .
x
2 ,
2x ,
f (x) =
2 ,
x0
0x1
x 1.
Tada je 0 tacka strogog lokalnog minimuma, 1 je tacka lokalnog maksimuma, a svaka

tacka x (1, +) je istovremeno i tacka lokalnog maksimuma i tacka lokalnog
minimuma.
5
Pierre de Fermat (1601-1665), francuski matematicar

Michel Rolle (1652-1719), francuski matematicar
7
Joseph Louis Lagrange (1736-1813), francuski matematicar
6
4.6. Osnovne teoreme diferencijalnog racuna
231
Primer 4.48. Za funkciju f (x) = cos x, svaka tacka x2k = 2k, k Z, je tacka
strogog lokalnog maksimuma i taj lokalni maksimum je jednak 1, dok je svaka tacka
x2k+1 = (2k + 1), k Z, tacka strogog lokalnog minimuma koji je jednak 1.
Primer 4.49. Funkcija f (x) = |sgn x|, x R, ima strogi lokalni minimum u tacki
0, a u svakoj tacki x = 0 ima istovremeno i lokalni maksimum i lokalni minimum.
Za funkcija f (x) = x, vrednost funkcije u tacki 0 je manja od vrednosti funkcije

u ma kojoj drugoj tacki domena Df = {x R : x 0}. Medutim funkcija je
denisana samo u desnoj okolini tacke x = 0, pa, u skladu sa nasom denicijom,
ova tacka nije tacka lokalnog minimuma.
Napomena 4.50. Tacka x0 je tacka lokalnog ekstemuma funkcije f ako i samo ako
prirastaj funkcije u tacki x0 , f = f (x0 + x) f (x0 ), ne menja znak pri prolasku
argumenta kroz tacku x0 , odnosno pri promeni znaka prirastaja x. Naime, x0
je tacka lokalnog maksimuma (minimuma) ako i samo ako je f 0 (f 0)
nezavisno od znaka dovoljno malog x (x treba da bude dovoljno malo da bi tacka
x0 + x pripadala -okolini tacke x0 u kojoj vazi nejednakost (4.45)). Pri tom, x0 je
tacka strogog lokalnog maksimuma (minimuma) ako i samo ako je f < 0 (f > 0)
nezavisno od znaka dovoljno malog x = 0.
U tacki lokalnog ekstremuma funkcija ne mora da ima izvod. Primer za to je
funkcija f (x) = |x|, koja ima strogi lokalni minimum u tacki x = 0, ali u ovoj
tacki funkcija nema izvod (videti Primer 4.5). Sledeca teorema pokazuje da ukoliko
funkcija u tacki lokalnog ekstremuma ima izvod, on mora biti jednak 0.
Teorema 4.51. (Fermaova teorema) Neka funkcija f u tacki x0 ima lokalni ekstremum. Ako funkcija f ima izvod u tacki x0 , onda je f (x0 ) = 0.
Dokaz. Pretpostavimo da je x0 tacka lokalnog maksimuma i da funkcija ima izvod
u toj tacki. Tada postoji > 0 tako da za sve x (x0 , x0 + ) vazi nejednakost
f (x) f (x0 ), tj. f (x) f (x0 ) 0. Stoga, ako x (x0 , x0 ), sledi x x0 < 0, pa
je
f (x) f (x0 )
0,
(4.46)
x x0
a ako x (x0 , x0 + ), onda je x x0 > 0, te je
f (x) f (x0 )
0.
x x0
(4.47)
S obzirom da funkcija f ima izvod u tacki x0 , to, na osnovu Teoreme 4.3, ona ima
i levi i desni izvod u ovoj tacki i vazi jednakost
f (x0 ) = f+ (x0 ) = f (x0 ).
(4.48)
Iz (4.46), na osnovu Tvrdenja 3.43, sledi

f (x0 ) =
f (x) f (x0 )
0,
xx0 0
x x0
lim
(4.49)
232
dok iz (4.47) dobijamo

f+ (x0 ) =
f (x) f (x0 )
0.
xx0 +0
x x0
lim
(4.50)
Iz (4.48), (4.49) i (4.50) sledi f (x0 ) = f (x0 ) 0 i f (x0 ) = f+ (x0 ) 0, pa je

f (x0 ) = 0.
II nacin:
Dokaz. Pretpostavimo da je x0 tacka lokalnog maksimuma i da funkcija ima izvod
u toj tacki. Tada postoji > 0 tako da za sve x (x0 , x0 + ) vazi nejednakost
f (x) f (x0 ), tj. f (x) f (x0 ) 0. Stoga, ako x (x0 , x0 ), sledi x x0 < 0, pa
je
f (x) f (x0 )
0,
(4.51)
x x0
a ako x (x0 , x0 + ), onda je x x0 > 0, te je
f (x) f (x0 )
0.
x x0
(4.52)
S obzirom da funkcija f ima izvod u tacki x0 , postoji granicna vrednost

lim
xx0
f (x) f (x0 )
x x0
i na osnovu Tvrdenja 3.31 sledi da postoje i leva i desna granicna vrednost, i da su

jednake, tj. vazi jednakost
lim
xx0
f (x) f (x0 )
f (x) f (x0 )
f (x) f (x0 )
= lim
= lim
.
xx0 0
xx0 +0
x x0
x x0
x x0
(4.53)
Iz Tvrdenja 3.43, prelaskom na granicnu vrednost u (4.51) kad x x0 0, sledi

f (x) f (x0 )
0,
xx0 0
x x0
lim
(4.54)
dok prelaskom na granicnu vrednost u (4.52) kad x x0 + 0 dobijamo

f (x) f (x0 )
0.
xx0 +0
x x0
lim
Sada iz (4.53), (4.54) i (4.55) sledi

lim
xx0
pa je f (x0 ) = lim
xx0
f (x) f (x0 )
f (x) f (x0 )
0 i lim
0,
xx0
x x0
x x0
f (x) f (x0 )
= 0.
x x0
(4.55)
233
Napomena 4.52. Kao sto vidimo iz dokaza Fermaove teoreme, bilo je dovoljno
f (x) f (x0 )
pretpostaviti da postoji granicna vrednost lim
, odnosno da postoji
xx0
x x0
izvod u tacki x0 u sirem smislu. Dakle, ako postoji izvod u sirem smislu u tacki
lokalnog ekstremuma, onda on mora biti jednak 0.
Geometrijska interpretacija Rolove teoreme je sledeca: ako u tacki lokalnog ekstremuma x0 funkcija ima izvod, onda postoji tangenta graka funkcije u tacki
(x0 , f (x0 )) i pri tome, ona mora biti paralelna x-osi. Kao sto smo vec rekli, funkcija
u tacki lokalnog ekstremuma ne mora imati izvod. Tako na primer, za funkciju
f (x) = |sgn x|, x R, tacka x = 0 je tacka lokalnog minimuma, medutim funkcija
nema izvod u ovoj tacki jer nije neprekidna u ovoj tacki.
Fermaova teorema govori o tome da je potreban uslov, da diferencijabilna funkcija
u tacki x0 ima lokalni ekstremum u toj tacki, je da izvod u toj tacki bude jednak
0. Medutim ovo nije i dovoljan uslov, tj. ako je izvod funkcije u nekoj tacki jednak
0, ta tacka ne mora biti tacka lokalnog ekstremuma. Na primer, funkcija f (x) = x3
ima u tacki x = 0 izvod jednak 0, ali ova tacka nije tacka lokalnog ekstremuma.
Prema tome, nule prvog izvoda su samo kanditati za tacke lokalnih ekstremuma
diferencijabilne funkcije.
Primetimo da ako je funkcija denisana u jednostranoj okolini tacke u kojoj inace
dostize najvecu ili najmanju vrednost u toj okolini, i u kojoj postoji jednostrani
izvod, onda taj izvod ne mora da bude jednak 0. Primer za to je funkcija f (x) = x,
x [0, 1], koja u tacki x = 0 dostize najmanju, a u tacki x = 1 najvecu vrednost na
segmentu [0, 1], medutim f+ (0) = f (1) = 1.
Rolova teorema
Rolova teorema je prva od tri teoreme o srednjoj vrednosti. Dokazuje se pomocu
Fermaove teoreme, a na osnovu nje se dokazuju druge dve teoreme o srednjoj vrednosti.
Teorema 4.53. (Rolova teorema) Za funkciju f : [a, b] R neka su ispunjeni
sledeci uslovi:
(i) f je neprekidna na segmentu [a, b],
(ii) f je diferencijabilna u intervalu (a, b),
(iii) f (a) = f (b).
Tada postoji tacka (a, b) tako da je f () = 0.
Dokaz. Ako je funkcija f konstantna, onda je f (x) = 0 za svako x (a, b), pa za
mozemo uzeti bilo koju tacku iz intervala (a, b).
Pretpostavimo da funkcija f nije konstantna. Kako je f neprekidna na segmentu,
to na osnovu Vajerstrasove teoreme ona dostize svoj supremum i inmum, tj. postoje
tacke xm , xM [a, b] tako da je f (xm ) = m = min f (x) i f (xM ) = M = max f (x).
axb
axb
Tada je M = f (a) = f (b) ili m = f (a) = f (b), jer u protivnom iz M = f (a) i m =
234
f (a) bi sledilo M = m, pa bi funkcija bila konstantna,sto je suprotno pretpostavci.

Neka je, recimo M = f (a) = f (b). Kako je M = f (xM ), odavde sledi da je xM = a
i xM = b, pa xM (a, b). Prema tome, funkcija je denisana u dvostranoj okolini
tacke xM i u njoj dostize najvecu vrednost, pa je xM tacka lokalnog ekstremuma.
Buduci da je funkcija f diferencijabilna u intervalu (a, b), a xM (a, b), funkcija
je diferencijabilna u tacki xM , te na osnovu Fermaove teoreme zakljucujemo da je
f (xM ) = 0. Prema tome, za tacku mozemo uzeti xM .
Napomena 4.54. S obzirom na Napomenu 4.52, umesto uslova (ii) u Rolovoj
teoremi bilo je dovoljno pretpostaviti da funkcija f ima u svakoj tacki intervala
(a, b) izvod u sirem smislu.
Geometrijska interpretacija Rolove teoreme je sledeca: Ako neprekidna kriva
y = f (x) ima tangentu u svakoj tacki, i ako su ordinate krajnjih tacaka krive
jednake, onda na krivoj postoji tacka u kojoj je tangenta paralelna x-osi.
Primetimo da Rolova teorema tvrdi egzistenciju broja takvog da je f () = 0,
ali ne utvrduje i sam taj broj, tj. ne daje efektivni postupak za njegovo nalazenje.
Dalje, ova teorema utvrduje egzistenciju barem jedne tacke u kojoj je izvod funkcije
jednak 0, ali ima slucajeva kad takvih tacaka moze biti i vise.
Napomenjemo da je svaki od uslova u Rolovoj teoremi bitan za vazenje tvrdenja
teoreme. Naime, funkcija f : [0, 1] R denisana sa
{
x,
za x [0, 1)
f1 (x) =
0,
za x = 1.
Ova funkcija je ima izvod u svakoj tacki intervala (0, 1), takode, ima jednake vrednosti na krajevima segmenta, f1 (0) = f1 (1) = 0, tj. ispunjava uslove (ii) i (iii)
Rolove teoreme, ali ne ispunjava uslov (i), jer nije neprekidna sleva u tacki x = 1.
Primetimo da je f1 (x) = 1 za svako x (0, 1), dakle ne postoji tacka iz intervala
(0, 1) u kojoj bi izvod bio jednak 0.
Funkcija f2 = |x|, x [1, 1], ispunjava usove (i) i (iii), ali ne ispunjava uslov (ii),
jer u tacki x = 0 funkcija nema izvod. Takode, i ovde ne postoji tacka (1, 1)
takava da je f2 () = 0, jer je f2 (x) = 1 xa x (1, 0) i f2 (x) = 1 za x (0, 1).
Dalje, funkcija f3 (x) = x, x [0, 1], ispunjava uslove (i) i (ii), ali ne i uslov (iii),
jer je f3 (0) = 0 = 1 = f3 (1). Ovde je f3 (x) = 1 = 0 za svako x (0, 1).
Iz Rolove teoreme sledi da se izmedu dve nule diferencijabilne funkcije nalazi
nula pvog izvoda te funkcije. Preciznije:
Posledica 4.55. Ako je funkcija f : [a, b] R neprekidna na [a, b], diferencijabilna
u intervalu (a, b) i f (a) = f (b) = 0, tada postoji (a, b) tako da je f () = 0.
Lagran
zova teorema i neke posledice
Jedna od najcesce primenjivanih teorema diferencijalnog racuna je sledeca Lagranzova teorema o srednjoj vrednosti.
235
Teorema 4.56. (Lagranzova teorema) Za funkciju f : [a, b] R neka su ispunjeni

sledeci uslovi:
(i) f je neprekidna na segmentu [a, b],
(ii) f je diferencijabilna u intervalu (a, b),
Tada postoji tacka (a, b) tako da vazi jednakost
f (b) f (a) = f ()(b a).
(4.56)
Dokaz. Jednacina secice odredene tackama A(a, f (a)) i B(b, f (b)) je

y = f (a) +
f (b) f (a)
(x a).
ba
(4.57)
Desnu stranu u formuli (4.57) oznacimo sa l(x), odnosno posmatrajmo linearnu

funkciju
f (b) f (a)
(x a).
l(x) = f (a) +
ba
Za nju vazi da je l(a) = f (a) i l(b) = f (b), tj. vrednosti funkcije l u krajnjim tackama
segmenta [a, b] jednake su odgovarajucim vrednostima funkcije f . Linearna funkcija
l je neprekidna na [a, b] i ima izvod u svakoj tacki intervala (a, b):
l (x) =
f (b) f (a)
.
ba
(4.58)
Posmatrajmo sada funkciju

F (x) = f (x) l(x) = f (x) f (a)
f (b) f (a)
(x a).
ba
Ova funkcija ispunjava uslove Rolove teoreme, tj. neprekidna je na segmentu [a.b]
(kao razlika dve neprekidne funkcije), diferencijabilna u intervalu (a, b) (kao razlika
dve diferencijabilne funkcije) i pri tom je, na osnovu (4.58),
F (x) = f (x) l (x) = f (x)
f (b) f (a)
,
ba
(4.59)
a, s obzirom da je F (a) = f (a) l(a) = 0 i F (b) = f (b) l(b) = 0, vazi F (a) = F (b).
Na osnovu Rolove teoreme zakljucujemo da postoji (a, b), tako da je
F () = 0.
Iz (4.60) i (4.59) sledi
f ()
pa je f () =
f (b) f (a)
.
ba
f (b) f (a)
= 0,
ba
(4.60)
236
Napomena 4.57. Na osnovu dokaza Lagranzove teoreme i Napomene 4.54 zakljucujemo da se uslov (ii) u Lagranzevoj teoremi moze zameniti slabijim uslovom,
da funkcija f u svakoj tacki intervala (a, b) ima izvod u sirem smislu. Naime, buduci
da funkcija l ima konacan izvod u svakoj tacki intervala (a, b) ((4.58)), ako funkcija
f ima izvod u sirem smislu u svakoj tacki intervala (a, b), onda funkcija F takode
ima izvod u sirem smislu u svakoj tacki ovog intervala, te se na nju (s obzirom na
Napomenu 4.54) moze primeniti Rolova teorema, odakle dobijamo da postoji tacka
(a, b) tako da vazi jednakost (4.56).
Geometrijska interpretacija Lagranzove teoreme objasnjava motivaciju za konstukciju funkcije F u dokazu teoreme. Naime, ako neprekidna kriva y = f (x) ima
tangentu u svakoj tacki, onda na delu krive izmedu tacaka A(a, f (a)) i B(b, f (b))
postoji tacka (, f ()) tako da je tangenta krive u toj tacki paralelna secici odredenoj
tackama A i B.
Primetimo da je Rolova teorema specijalan slucaj Lagranzove teoreme, jer za
slucaj da je f (a) = f (b), iz (4.56) sledi f () = 0. Lagranzova teorema utvrduje
egzistenciju barem jednog broja takvog da vazi (4.56), i kao sto je vec i kod
Rolove teoreme, takvih brojeva moze biti vise. Kao i Rolova i Lagranzova teorema
ne utvrduje postupak kako se dolazi do takvog broja .
Primetimo da se Lagranzova formula (4.56) moze zapisati i u obliku:
f (a) f (b) = f ()(a b), gde je a < b.
To znaci da formula (4.56) ne vazi samo za a < b, vec i za a > b.
U sledecem tvrdenju I je jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b),
(a, +), [a, +), (, b), (, b], (, +), gde su a, b R. Kazemo da je
funkcija f : I R neprekidna na I, ukoliko je neprekidna u svakoj unutrasnjoj
tacki intervala I, za slucaj da a I, neprekidna zdesna u a, i za slucaj da b I,
neprekidna sleva u b.
Teorema 4.58. Neka je funkcija f : I R neprekidna na intervalu I i neka
ima izvod u svim unutrasnjim tackama tog intervala jednak 0. Tada je funkcija f
konstantna na intervalu I.
Dokaz. Odredenosti radi neka je I = [a, b), a, b R. Neka su x1 i x2 proizvoljne
tacke iz intervala I i neka je x1 < x2 . Tada je a x1 < x2 < b, pa je funkcija
neprekidna na segmentu [x1 , x2 ] i diferencijabilna u intervalu (x1 , x2 ). Prema tome,
funkcija f ispunjava uslove Lagranzove teoreme na segmentu [x1 , x2 ], odakle sledi
da postoji tacka (x1 , x2 ) tako da je
f (x2 ) f (x1 ) = f ()(x2 x1 ).
(4.61)
Buduci da je unutrasnja tacka intervala I, sledi f () = 0. Sada iz (4.61)dobijamo

f (x1 ) = f (x2 ). S obzirom na proizvoljnost tacaka x1 i x2 , zakljucujumo da je
funkcija f konstantna na intervalu I.
Za ostale tipove intervala tvrdenje se dokazuje analogno.
237
Primeri 4.59. (i) Pokazimo da je

arctg x + arcctg x =
, za svako x R.
2
(4.62)
Neka je F (x) = arctg x + arcctg x, x R = (, +). Ova funkcija je neprekidna

na skupu R, diferencijabilna u svakoj tacki x R i
F (x) = (arctg x) + (arcctg x) =
1
1
= 0, za svako x R.
2
1+x
1 + x2
Na osnovu Tvrdenja 4.58 sledi da je funkcija F konstantna na skupu R, tj. postoji

C R tako da je F (x) = C za svako x R. Odavde
C = F (1) = arctg 1 + arcctg 1 =
pa je F (x) =

+ = ,
4
4
2
za svako x R, tj. vazi (4.62).

2
(ii) Pokazimo da je
arcsin x + arccos x =
, za svako x [1, 1].

2
(4.63)
Neka je G(x) = arcsin x + arccos x, x [1, 1]. Funkcija G je neprekidna na

segmentu [1, 1] kao zbir dve neprekidne funkcije x 7 arcsin x i x 7 arcsin x.
Buduci da funkcije x 7 arcsin x i x 7 arcsin x imaju izvod u svakoj tacki intervala
(1, 1), to i funkcija G ima izvod u intervalu (1, 1) i vazi:
1
1
G (x) = (arcsin x) + (arccos x) =
= 0 za svako x (1, 1).

2
1x
1 x2
Iz Tvrdenja 4.58 sledi da je funkcija G konstantna na segmentu [1, 1], tj. postoji
C R tako da je G(x) = C za svako x [1, 1]. Odavde
C = F (1) = arcsin 1 + arccos 1 =
pa je G(x) =
+0= ,
2
2
za svako x R, tj. vazi (4.62).

2
Sledeca posledica omogucava uspostavljanje veze izmedu diferencijalnog i integralnog racuna.

Posledica 4.60. Neka su funkcije f, g : I R neprekidne na intervalu I i imaju
jednake izvode u svim unutrasnjim tackama tog intervala. Tada se funkcije f i g
razlikuju za konstantu na intervalu I.
238
Dokaz. Uocimo funkciju F (x) = f (x)g(x). Ova funkcija je neprekidna na intervalu

I, kao razlika neprekidnih funkcija, i ima izvod u svakoj unutrasnjoj tacki x intervala
I jednak 0, jer F (x) = f (x) g (x) = 0. Funkcija F ispunjava uslove Teoreme
4.58, odakle sledi da je F konstantna funkcija na intervalu I. Prema tome, postoji
C R tako da je F (x) = C za svako x I, pa je f (x) = g(x) + C za svako x I,
tj. funkcije f i g se razlikuju za konstantu na intervalu I.
Sledeca teorema nam govori da ako postoji desni limes izvoda u tacki u kojoj je
funkcija inace neprekidna zdesna, da onda postoji i desni izvod funkcije u toj tacki
i da je upravo jednak tom limesu. Krace, desni limes izvoda u tacki, gde je funkcija
neprekidna zdesna, je desni izvod.
Tvrdenje 4.61. Neka je funkcija f neprekidna na intervalu [a, b), a R, b R,
i diferencijabilna u intervalu (a, b) i neka postoji konacna ili beskonacna granicna
vrednost lim f (x). Tada je
xa+0
f+ (a) = lim f (x).

xa+0
(4.64)
Dokaz. Neka je lim f (x) = L R i neka je x (a, b) proizvoljna tacka. Funkcija

xa+0
f ispunjava uslove Lagranzove teoreme na segmentu [a, x], pa postoji tacka (a, x)
takva da je
f (x) f (a) = f ()(x a).
(4.65)
Tacka zavisi od x i za svako ksirano x moze biti vise takvih tacaka za koje vazi
(4.65), tj. = (x) je viseznacna funkcija promenljive x. Za svako x (a, b) izaberimo jednu (bilo koju) tacku za koju vazi (4.65) i tako cemo dobiti jednoznacnu
funkciju = (x). Prema tome,
f (x) f (a)
= f ((x)),
xa
(4.66)
i za funkciju = (x) vazi da je a < (x) < x. Odavde na osnovu Teoreme 3.44
sledi
lim (x) = a.
xa+0
Buduci da postoji lim f (x) = L i da je (x) > a za svako x (a, b), na osnovu
xa+0
teoreme o smeni promenljive pri izracunjavanju limesa (Teorema 3.86) zakljucujemo

da postoji lim f ((x)) i da vazi jednakost
xa+0
lim f ((x)) = L.
xa+0
Na osnovu (4.66) zakljucujemo da postoji

f (x) f (a)
= L.
xa+0
xa
lim
239
To znaci da funkcija f ima desni izvod u tacki a i da je f+ (a) = L, tj. vazi (4.64).

Da je prepostavka o neprekidnosti funkcije f u tacki a zdesna bitna govori primer
funkcije f (x) = sgn x. Ova funkcija je diferencijabilna u intervalu (0, +), f (x) = 0
za svako x (0, +), pa je lim f (x) = 0. Medutim funkcija f nije neprekidna
x+0
zdesna u 0 i, kao sto smo vec pokazali u Napomeni 4.16, f+ (0) = +.

Sledeca tvrdenja se odnose na levi i dvostrani izvod, respektivno, i dokazuju se
slicno Tvrdenju 4.61.
Tvrdenje 4.62. Neka je funkcija f neprekidna na intervalu (a, b] i diferencijabilna
u intervalu (a, b). Ako postoji konacna ili beskonacna granicna vrednost lim f (x),
xb0
onda je
f (b) = lim f (x).

xb0
Limes izvoda u tacki, gde je funkcija inace neprekidna, je izvod u toj tacki.
Tvrdenje 4.63. Neka je funkcija f neprekidna na intervalu (a , a + ) i diferencijabilna u intervalima (a , a) i (a, a + ). Ako postoji konacna ili beskonacna
granicna vrednost lim f (x), onda je
xa
f (a) = lim f (x).

xa
Primer 4.64. Za funkcije f (x) = arcsin x i g(x) = arccos x imamo da je f (x) =

1
1
i g (x) =
za x (1, 1). Buduci da su ove funkcije neprekidne
2
1x
1 x2
zdesna u -1 i sleva u 1, i da postoje granicne vrednosti:
( )
1
1
=
= +,
lim f (x) = lim
2
x1+0
x1+0
+0
1x
( )
1
1
lim f (x) = lim
=
= +
x10
x10
+0
1 x2
i
) ( )
(
1
1
lim
= lim
=
= ,
2
x1+0
x1+0
+0
1x
(
) ( )
1
1
lim g (x) = lim
=
= ,
2
x10
x10
+0
1x
g (x)
to, na osnovu Tvrdenja 4.61 i 4.62, sledi da je f+ (1) = +, f (1) = +,

(1) = i g (1) = .
g+
Primetimo da ako ne postoji limes izvoda u nekoj tacki a, to ne znaci da funkcija

nema izvod u tacki a. Drugim recima, egzistencija izvoda funkcije u nekoj okolini
tacke nije (sto se dalo i ocekivati) dovoljan uslov za egzistenciju granicne vrednosti
izvoda u toj tacki. Ovo ilustrujemo sledecim primerom (videti takode Primer 4.38).
240

{
f (x) =
1
x2 cos ,
x
0,
x = 0,
x = 0.
(
)
1
1
1
Za x = 0 je
= 2x cos + sin . Buduci da postoji lim 2x cos
= 0 (Primer
x0
x
x
x
1
3.59 ili Primer 3.45), dok lim sin ne postoji (Primer 3.29), na osnovu Tvrdenja
x0
x
3.51 zakljucujemo da ne postoji ni lim f (x). Medutim funkcija f ima izvod u 0:
f (x)
x0
1
x2 cos
f
(x)
f
(0)
x
f (0) = lim
= lim
x0
x0
x0
x
1
= lim x cos = 0.
x0
x
Ko
sijeva teorema
Rolova, Lagranzova, a takode i naredna, Kosijeva teorema govore o egzistenciji
tacke koja se nalazi izmedu tacaka a i b, koja bi se stoga mogla nazvati srednjom
tackom odnosno srednjom vrednoscu, i za koju vazi neka jednakost. Otuda i ove
teoreme nose zajednicki naziv: toreme o srednjoj vrednosti.
Kosijeva teorema je uopstenje Lagranzove teoreme.
Teorema 4.66. (Kosijeva teorema) Za funkcije f, g : [a, b] R neka su ispunjeni
sledeci uslovi:
(i) f i g su neprekidne funkcije na segmentu [a, b],
(ii) f i g su diferencijabilna u intervalu (a, b), pri cemu je g (x) = 0 za svako
x (a, b).
Tada postoji tacka (a, b) tako da vazi jednakost
f (b) f (a)
f ()
= .
g(b) g(a)
g ()
(4.67)
Dokaz. Pokazacemo najpre da razlomak na levoj strani u (4.67) ima smisla, tj. da
je njegov imenilac g(b) g(a) = 0. Ako bi bilo g(b) g(a) = 0, tj. g(b) = g(a),
onda bi funkcija g ispunjavala uslove Rolove teoreme na segmentu [a, b], odakle bi
onda sledilo da postoji x (a, b) tako da je g (x) = 0, sto je suprotno pretpostavci.
Prema tome, g(b) g(a) = 0.
Uocimo sada pomocnu funkciju F (x) = f (x) g(x), x [a, b], gde broj
odredujemo iz uslova da je F (a) = F (b), tj. f (a) g(a) = f (b) g(b). Prema
tome,
f (b) f (a)
=
(4.68)
g(b) g(a)
4.6. Lopitalova pravila
241
i
F (x) = f (x)
f (b) f (a)
g(x).
g(b) g(a)
Funkcija F u tom slucaju ispunjava uslove Rolove teoreme (osim F (a) = F (b) vazi
i da je neprekidna na [a, b] i diferencijabilna u intervalu (a, b)), odakle sledi da
postoji tacka (a, b) tako da je F () = 0. Kako je F (x) = f (x) g (x), to je
f () g () = 0, i stoga
f ()
(4.69)
= .
g ()
Iz (4.68) i (4.69) sledi (4.67).
Lagranzova teorema je specijalan slucaj Kosijeve teoreme. Naime, u slucaju
kada je g(x) = x, iz formule (4.67) se dobija formula (4.56).
Kosijeva teorema ima istu geometrijsku interpretaciju kao i Lagranzova teorema. Da bismo lakse uocili geometrijsku interpretaciju Kosijeve teoreme, umesto
promenljive x, x [a, b], u Kosijevoj teoremi uzmimo promenljivu t, t [, ], a
umesto funkcija f i g, uzmimo funkcije i , tim redom. Ako funkcije i ispunjavaju uslove Kosijeve teoreme na segmentu [, ], onda postoji tacka [, ]
tako da vazi:
()
() ()
=
.
(4.70)
() ()
()
Za krivu parametarski zadanu jednacinama x = (t), y = (t), t [, ], izraz na
levoj strani u (4.70) predstavlja koecijent pravca secice odredene tackama A((), ())
i B((), ()), dok je izraz na desnoj strani koecijent pravca tangete krive u tacki
C((), ()) (videti (4.40)). Prema tome, na delu krive izmedu tacaka A i B postoji tacka C u kojoj je tantenta krive paralelna secici odredenjoj tackama A i B.
4.7
Lopitalova pravila
Ako su funkcije f i g beskonacno male kad x a, a R, u opstem slucaju ne

mozemo nista zakljuciti o granicnoj vrednosti njihovog kolicnika. U zavisnosti od
funkcija f i g, granicna vrednost
lim
xa
f (x)
g(x)
(4.71)
moze biti jednaka nekom konacnom broju, ili biti jednaka + ili , ili ne postojati
uopste.
Na primer, funkcije f (x) = x 1, g(x) = (x 1)3 , h(x) = (x 1)2 , x R, su
f (x)
1
g(x)
beskonacno male kad x 1, a lim
= lim
= +, dok lim
=
2
x1 g(x)
x1 (x 1)
x1 f (x)
1
f (x)
f (x)
= lim
= i lim
=
lim (x 1)2 = 0. S obzirom da je lim
x10 x 1
x1+0 h(x)
x1
x10 h(x)
1
f (x)
1
lim
= +, granicna vrednost lim
= lim
ne postoji.
x1+0 x 1
x1 h(x)
x1 x 1
242
1
i g(x) = x su beskonacno male kad x 0, ali ne postoji
x
f (x)
1
ni leva ni desna granicna vrednost kolicnika x 7
= sin u tacki 0 (videti
g(x)
x
Primer 3.29).
Zato, ako su f i g beskonacno male funkcije kad x a, a R, onda kazemo da
f (x)
0
je kolicnik
neodredeni izraz oblika
kad x a, da limes (4.71) predstavlja
g(x)
0
0
neodredenost oblika , a za ispitivanje limesa (4.71) kazemo da je razjasnjavanje
0
0
neodredenosti oblika .
0
Takode ako su f i g dve beskonacno velike funkcije kad x a, a R, tj. ako
je lim f (x) = lim g(x) = (+ ili ), u opstem slucaju, ne mozemo nista
Funkcije f (x) = x sin
xa
xa
f (x)
kad x a. Ta granicna vrednost u
g(x)
zavisnosti od funkcija f i g moze da postoji ili ne, i ukoliko postoji moze da bude
jednaka nekom konacnom broju ili + ili . Zato u ovom slucaju kazemo da je
f (x)
neodredeni izraz oblika
kad x a i da je limes (4.71) neodredenost
kolicnik
g(x)
oblika
.
Napomenimo da ukupno ima 7 oblika neodredenosti. To su
reci o granicnoj vrednosti kolicnika x 7
0
,
0
, 0 , ,
00 , 0 , 1 .
Neodredenosti 0 , , 00 , 0 i 1 se pogodnim transformacijama svode

0
na neodredenosti tipa i
.
0
Za resavanje problema uporedivanja beskonacno malih i beskonacno velikih funkcija
mogu se koristiti izvodi. Ti postupci se zasnivaju na tvrdenjima koja imaju zajednicki naziv Lopitalova pravila.
Teorema 4.67. Neka su funkcije f i g definisane u okolini tacke a R. Ako je
f (a) = g(a) = 0 i funkcije f i g imaju izvod u tacki a, pri cemu je g (a) = 0, tada
f (x)
postoji granicna vrednost lim
i vazi jednakost
xa g(x)
f (a)
f (x)
=
.
xa g(x)
g (a)
lim
(4.72)
Dokaz. Buduci da funkcije f i g imaju izvod u tacki a, to je (videti formulu (4.9) u

sekciji 4.1)
f (x) = f (a) + f (a)(x a) + o(x a), x a,
g(x) = g(a) + g (a)(x a) + o(x a), x a.
243
Odavde, s obzirom da je f (a) = g(a) = 0 dobijamo

f (x) = f (a)(x a) + o(x a), x a,
g(x) = g (a)(x a) + o(x a), x a,
pa je
o(x a)
f (a) +
f (x)
f (a)(x a) + o(x a)
x a , x a.
=
=
o(x
a)
g(x)
g (a)(x a) + o(x a)
g (a) +
xa
(
)
(
)
o(x a)
o(x a)
Kako je lim f (a) +

= f (a) i lim g (a) +
= g (a) = 0, to
xa
xa
xa
xa
f (x)
na osnovu Tvrdenja 3.46 sledi da postoji lim
i da je
xa g(x)
)
(
o(x a)
o(x a)
lim f (a) +
f (a) +
xa
f (x)
f (a)
xa
x
a
(
) =
lim
= lim
.
=
xa g(x)
xa
o(x a)
o(x a)
g (a)
g (a) +
lim g (a) +
xa
xa
xa
Za razliku od Teoreme 4.67, u narednoj teoremi se ne pretpostavlja da funkcije
f i g imaju izvod u tacki a.
Teorema 4.68. Neka su za funkcije f, g : [a, b) R ispunjeni sledeci uslovi:
(i) f i g su neprekidne na intervalu [a, b),
(ii) f i g su diferencijabilne u untervalu (a, b), pri cemu je g (x) = 0 za svako
x (a, b),
(iii) f (a) = g(a) = 0.
f (x)
f (x)
Ako postoji lim
(konacan ili beskonacan), onda postoji i lim
i
xa+0 g (x)
xa+0 g(x)
vazi jednakost:
f (x)
f (x)
lim
= lim
.
xa+0 g(x)
xa+0 g (x)
Dokaz. Neka je x (a, b) proizvoljan broj. Tada funkcije f i g ispunjavaju uslove
Kosijeve teoreme na segmentu [a, x], pa postoji tacka8 = (x) (a, x) tako da je
f (x) f (a)
f ((x))
=
.
g(x) g(a)
g((x))
(4.73)
S obzirom da je f (a) = g(a) = 0, iz (4.73) sledi

f (x)
f ((x))
=
.
g(x)
g((x))
(4.74)
Kao u dokazu Tvrdenja 4.61 za svako x (a, b) izaberimo jednu (bilo koju) tacku za koju
vazi (4.73) i tako cemo dobiti jednoznacnu funkciju = (x).
8
244
f (x)
= L. Iz a < (x) < x na osnovu
xa+0 g (x)
Teoreme 3.44 sledi lim (x) = a. Kako je (x) > a, za svako x (a, b), na osnovu
Neka postoji granicna vrednost
lim
xa+0
teoreme o smeni promenljive prilikom izracunavanja limesa (Teorema 3.86), sledi da

f ((x))
postoji lim
i da je
xa+0 g((x))
f ((x))
= L.
xa+0 g((x))
lim
(4.75)
f (x)
i da je
xa+0 g(x)
Sada iz (4.74) i (4.75) sledi da postoji lim
f (x)
f (x)
= L = lim
.
xa+0 g(x)
xa+0 g (x)
lim
Analogno tvrdenje vazi i za levu, kao i za dvostranu granicnu vrednost.

Teorema 4.69. Neka su za funkcije f, g : (a, b) R, a R, b R, ispunjeni
sledeci uslovi:
(i) f i g su diferencijabilne u untervalu (a, b) pri cemu je g (x) = 0 za svako x
(a, b),
(ii) lim f (x) = lim g(x) = 0.
xa+0
Ako postoji
xa+0
f (x)
lim
xa+0 g (x)
vazi jednakost:
(konacan ili beskonacan), onda postoji i
f (x)
i
xa+0 g(x)
lim
f (x)
f (x)
= lim
.
xa+0 g(x)
xa+0 g (x)
lim
Dokaz. Dodenisimo funkcije f i g u tacki a, stavljajuci da je f (a) = g(a) = 0. Sada

su funkcije f i g neprekidne na intervalu [a, b) i ispunjeni su svi uslovi Teoreme 4.68
odakle onda sledi tvrdenje.
Analogno tvrdenje vazi i za dvostranu granicnu vrednost. Zbog ceste upotrebe,
to tvrdenje cemo iskazati zasebnom teoremom.
Teorema 4.70. Neka funkcije f i g definisane u probodenoj okolini tacke a R,
U (a) = (a , a + ) \ {a}, i neka su ispunjeni sledeci uslovi:

(i) f i g su diferencijabilne u untervalima (a, a) i (a, a +), pri cemu je g (x) = 0
za svako x (a , a) (a, a + ),
xa
xa
f (x)
f (x)
i vazi
xa g (x)
xa g(x)
Ako postoji lim

jednakost:
f (x)
f (x)
= lim
.
xa g(x)
xa g (x)
lim
245
ex ex
.
x0
sin x
Neka je f (x) = ex ex i g(x) = sin x. Primetimo da je f (0) = g(0) = 0 i da
funkcije f i g imaju izvod u svakoj tacki x R, pri cemu je f (x) = ex + ex i
g( (x) = )cos x. Postoji okolina tacke x = 0 u kojoj je g (x) = cos x = 0 (na primer

,
je jedna takva okolina). Buduci da postoji
2 2
Primer 4.71. Nadimo lim
f (x)
ex + ex
1+1
=
lim
=
= 2,
x0 g (x)
x0
cos x
1
lim
na osnovu Teoreme 4.68, slucaj za dvostranu granicnu vrednost, sledi da postoji

f (x)
ex ex
lim
, tj. lim
i da vazi jednakost
x0 g(x)
x0
sin x
ex ex
ex + ex
= lim
= 2.
x0
x0
sin x
cos x
lim
Do ovog zakljucka smo mogli doci i na osnovu Teoreme 4.70, jer su funkcije f i g
neprekidne u tacki x = 0, pa je lim f (x) = f (0) = 0 i lim g(x) = g(0) = 0.
x0
x0
Napomenimo da je nephodno proveriti sve uslove za primenu Lopitalovog pravila. Naime, izostanak provere i jednog od uslova, moze nas dovesti do pogresnog
zakljucka, kako pokazuje sledeci primer.
Primer 4.72. Za funkcije f (x) = ex i g(x) = x vazi da su diferencijabilne u okolini
nule U = (, +), g (x) = 1 = 0 za svako x U , lim g(x) = lim x = 0, medutim
x0
x0
lim f (x) = lim ex = e0 = 1 = 0. Pogresnom upotrebom Lopitalovog pravila dosli
x0
x0
bismo do zakljucka da je
ex
(ex )
ex
= lim
= e0 = 1,
=
lim
x0 x
x0 (x)
x0 1
lim
ex
ne postoji, buduci da postoje leva i
x0 x
desna granicna vrednost i da se razlikuju:
( )
( )
ex
1
ex
1
lim
=
= , lim
=
= +.
x0 x
x+0 x
0
+0
sto nije tacno, jer granicna vrednost lim
Teorema 4.73. Neka funkcije f i g definisane u okolini tacke +, (M, +),

M R, i neka su ispunjeni sledeci uslovi:
(i) f i g su diferencijabilne u intervalu (M, +), pri cemu je g (x) = 0 za svako
x (M, +),
x+
x+
246

Ako postoji
f (x)
x+ g (x)
lim
vazi jednakost:
f (x)
f (x)
= lim
.
x+ g (x)
x+ g(x)
lim
lim
x+
f (x)
i
g(x)
(4.76)
Dokaz. Pretpostavimo
da je M > 0 (za slucaj da je M < 0 uzeli bismo da je
(
)
1
1
M = 1). Za t 0,
vazi da (M, +), pa su denisane slozene funkcije
M ( )
t(
( )
)
1
1
1
(t) = f
i (t) = g
, t 0,
. Na osnovu teoreme o izvodu slozene
t
t
M
(
)
1
funkcije (Teorema 4.30), funkcije i imaju izvod u svakoj tacki intervala 0,
M
i vaze jednakosti:
( )
( )
1 1
1
1
,
(t)
=
g
.
(4.77)
(t) = f
t t2
t t2
)
(
1
, jer je g (x) = 0 za svako x (M, +).

Pri tome je (t) = 0 za svako t 0,
M
Na osnovu teoreme o smeni promenljive pri izracunavanju limesa (Teorema 3.84)
sledi da postoji
( )
1
1
= |smena x = , t +0 = x +| = lim f (x) = 0.
lim (t) = lim f
x+
t+0
t+0
t
t
Analogno, postoji i
( )
1
= lim g(x) = 0.
lim (t) = lim g
x+
t+0
t+0
t
Funkcije i ispunjavaju uslove (i) i (ii) Teoreme 4.69. Pretpostavimo da postoji

(t)
f (x)
= L i pokazimo jos da postoji i lim
i da je jednak L. Iz (4.77)
lim
x+ g (x)
t+0 (t)
dobijamo da je
( )
1
f
(t)
t
= ( )
1
(t)
g
t
Opet primenom teoreme o smeni promenljive pri izracunavanju limesa (Teorema
(t)
3.84) zakljucujemo da postoji lim
i da je
t+0 (t)
( )
1
f
(t)
1
t
( ) = |smena x = , t +0 = x +|
= lim
lim
t+0
t+0 (t)
1
t
g
t
f (x)
=
lim
x+ g (x)
= L.
247
(t)
i da vazi jednakost
t+0 (t)
Sada na osnovu Teoreme 4.69 sledi da postoji lim
(t)
(t)
= lim
= L.
t+0 (t)
t+0 (t)
lim
1
S obzirom da je x 7 f (x) kompozicija funkcije t 7 (t) i funkcije t =
(zax
( )
(1)
ista, x = f 11 = f (x)), na osnovu teoreme o smeni promenljive prilikom
x
izracunavanja limesa (Teorema 3.87) sledi da postoji lim
x+
f (x)
lim
x+ g(x)
f (x)
i vazi jednakost
g(x)
( x1 )
1
=
lim
= |smena t = , x + = t +0|
x+ ( 1 )
x
x
f (x)
(t)
= L = lim
.
= lim
x+ g (x)
t+0 (t)
Anlogno tvrdenje se moze formulisati za tacku .

Sledece teoreme navodimo bez dokaza.
Teorema 4.74. Neka funkcije f i g definisane u probodenoj okolini tacke a R,
U (a) = (a , a + ) \ {a}, i neka su ispunjeni sledeci uslovi:

(i) f i g su diferencijabilne u untervalima (a, a) i (a, a +), pri cemu je g (x) = 0
za svako x (a , a) (a, a + ),
(ii) lim f (x) = lim g(x) = (+ ili ).
xa
xa
f (x)
f (x)
i vazi
xa g(x)
xa g (x)
Ako postoji lim

jednakost:
f (x)
f (x)
= lim
.
xa g(x)
xa g (x)
lim
Teorema 4.75. Neka funkcije f i g definisane u okolini tacke +, (M, +),

M R, i neka su ispunjeni sledeci uslovi:
(i) f i g su diferencijabilne u intervalu (M, +), pri cemu je g (x) = 0 za svako
x (M, +),
(ii) lim f (x) = lim g(x) = (+ ili ).
x+
Ako postoji
vazi jednakost:
x+
f (x)
lim
x+
g (x)

f (x)
f (x)
= lim
.
x+ g(x)
x+ g (x)
lim
Analogno tvrdenje se moze formulisati za tacku .
lim
x+
f (x)
i
g(x)
248
Primer 4.76. Ako je k, a R, k > 0, a > 0, a = 1, pokazacemo da je

lim
x+
loga x
= 0.
xk
(4.78)
Neka je f (x) = loga x i g(x) = xk , x (0, +). Ovo su dve beskonacno velike
funkcije kad x +. Zaista, lim xk = +, za a > 1 je lim loga x = + i za
x+
x+
a (0, 1) vazi lim loga x = .

x+
Funkcije f i g su diferencijabilne u intervalu (0, +), pri cemu je

f (x) =
1
, g (x) = kxk1 = 0, x (0, +).
x ln a
Prema tome, ispunjeni su uslovi (i) i (ii) Teoreme 4.75. Pokazimo jos da postoji
f (x)
lim
. Kako je lim xk = +, to je:
x+ g (x)
x+
1
1
f (x)
x ln a
=
lim
= 0.
= lim
k1
k
x+ kx
x+ kx ln a
x+ g (x)
lim
f (x)
i da vazi jedx+ g (x)
Sada, na osnovu Teoreme 4.75 zakljucujemo da postoji lim

nakost
loga x
f (x)
f (x)
=
lim
= 0.
=
lim
x+ xk
x+ g (x)
x+ g(x)
lim
S obzirom na Hajneovu deniciju granicne vrednosti funkcije, iz (4.78) sledi

lim
loga n
= 0,
nk
gde je a R, a > 0, a = 1 i k R, k > 0. Ovim smo dopunili nase izlaganje u

okviru Primera 2.49.
Sledeci primeri pokazuju da obrat Lopitalovih teorema ne vazi, odnosno iz egzisf (x)
tencije granicne vrednosti lim
u opstem slucaju ne sledi egzistencija granicne
xa g(x)
f (x)
f (x)
, a R. Drugim recima, ukoliko ne postoji lim
, a R, u
vrednosti lim
xa g (x)
xa g (x)
f (x)
.
opstem slucaju ne mozemo nista reci o postojanju lim
xa g(x)
x sin x
je neodredeni izraz oblika

kad x +.
x + sin x
x sin x
Pokazacemo da postoji granicna vrednost lim
, ali da ne postoji granicna
x+ x + sin x
(x sin x)
vrednost lim
.
x+ (x + sin x)
Primeri 4.77. (i) Kolicnik
249
sin x
beskonacno mala kad x +, kao
x
1
proizvod ogranicene funkcije x 7 sin x i beskonacno male funkcije x
7
kad
x
x + (Tvrdenje 3.58), to na osnovu Tvrdenja 3.46 sledi da postoji
Zaista, buduci da je funkcija x 7
sin x
1
x sin x
x = 1.
lim
= lim
sin x
x+ x + sin x
x+
1+
x
Neka je
F (x) =
Za xn = 2n i zn =
(x sin x)
1 cos x
=
.
(x + sin x)
1 + cos x
+ 2n, n N, vazi lim xn = lim zn = + i

n
n
2
1 cos 2n
= 0 0, kad n ,
1 + cos 2n
1 cos( 2 + 2n)
F (zn ) =
= 1 1, kad n .
1 + cos( 2 + 2n)
F (xn ) =
Odavde, na osnovu Hajneove denicije granicne vrednosti funkcije, zakljucujemo da

ne postoji lim F (x).
x+
sin x
x + sin x
kad x +. Kako je lim
=
x+ x
x
x + sin x
0, to postoji granicna vrednost lim
i vazi:
x+
x
(ii) Kolicnik
lim
x+
x + sin x
sin x
= lim (1 +
) = 1.
x+
x
x
Medutim granicna vrednost

(x + sin x)
= lim (1 + cos x)
x+
x+
x
lim
ne postoji9 .
1
Primer 4.78. Nadimo granicnu vrednost lim ((x 2)e x x).

x+
Dokaz ove cinjenice se moze izvesti analogno dokazu da ne postoji lim cos x (Primer 3.16) ili
x+
metodom svodenja na apsurd. Naime, iz pretpostavke da postoji granicna vrednost lim (1+cos x),
x+
na osnovu Posledice 3.47 ili Tvrdenja 3.49 ((3.49,3) ili (3.49,5)) sledilo bi da postoji
cos x) 1), tj.
lim ((1 +
x+
lim cos x, sto nije tacno (drugim recima, cinjenica da ne postoji lim (1 + cos x)
x+
sledi iz Tvrdenja 3.51 i Primera 3.16)).
x+
250
Ovo je neodredeni izraz oblika . Transformisacemo ga u neodredeni izraz

0
oblika :
0
x2 1
)
ex 1
x2 1
x
x
lim ((x 2)e x) = lim x
.
e 1 = lim
1
x+
x+
x+
x
x
)
(
1
x2
2
= 1, lim e x = e0 = 1, to je
S obzirom da je lim
= lim
1
x+
x+
x+
x
x
(
)
(
1
x
lim
x+
x2 x1
x e
1 = 1 1 = 0. Prema tome,
x2 x1
x e
1
x
1
0
x2 1
. Neka je f (x) =
e x 1 i g(x) = . Funkcije f
0
x
x
x+2 1
i g su diferencijabilne u okolini (0, +) tacke +, pri cemu je f (x) =
ex i
x3
1
g (x) = 2 = 0, x (0, +).
x
Potrazimo:
(
)
x+2 x1
e
1
f (x)
2
x+2 1
x3
x
lim
= lim
e = lim
1+
e x = 1.
= lim
x+ g (x)
x+ 12
x+
x+
x
x
x
Na osnovu Teoreme 4.73, sledi:

x2 x1
e
lim x 1
x+
x
f (x)
f (x)
= lim
= 1.
x+ g (x)
x+ g(x)
= lim
Prema tome, lim ((x 2)e x x) = 1.

x+
Analogno se dokazuje da je lim ((x 2)e x x) = 1.

x
4.8
Tejlorova formula
Kako za racunjanje vrednosti polinoma u nekoj tacki koristimo samo osnovne racunske
operacije-sabiranje i mnozenje, to su polinomi funkcije cije je vrednosti najjednostavnije izracunati. Zato se prirodno namece ideja da se vrednosti drugih funkcija,
u okolini neke tacke a, zamene odgovarajucim vrednostima nekog polinoma. Taj
postupak zamene vrednosti funkcije odgovarajucim vrednostima polinoma zove se
aproksimacija funkcije polinomom. Razlika izmedu vrednosti funkcije i odgovarajuce
vrednosti polinoma zove se greska aproksimacije. Aproksimacija je utoliko bolja,
ukoliko je greska aproksimacije po apsolutnoj vrednosti manja. Stoga je aproksimacija dobro izvedena ukoliko dozvoljava relativno jednostavnu procenu greske.
4.8. Tejlorova formula
251
Vec smo u sekciji 4.1 pokazali da se funkcija koja ima izvod u tacki a moze
aproksimirati linearnom funkcijom, tj. polinomom stepena manjeg ili jednakog 1 ili
nula polinomom10 (videti formulu (4.9)):
P1 (x) = f (a) + f (a)(x a),
za koji vazi da je P1 (a) = f (a), P1 (a) = f (a) i
f (x) = P1 (x) + o(x a), x a.
Prirodno se namece pitanje da li se funkcija koja je n-puta diferencijabilna u tacki
a moze aproksimirati polinomom koji nema stepen veci od n i koji ima osobinu da
ima istu vrednost u tacki a kao i funkcija f i sve izvode do n-tog reda zakljucno u
tacki a jednake odgovarajucim izvodima funkcije f u tacki a, a da pri tom greska
aproksimacije tezi 0 kad x tezi ka a, preciznije da je greska aproksimacije o((x
a)n ) kad x a. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, a taj polinom cemo zvati
Tejlorovim11 polinomom n-tog reda funkcije f u tacki a. Preciznije:
Definicija 4.79. Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna u tacki a. Polinom Tn
koji nema stepen veci od n i za koji vaze jednakosti:
Tn (a) = f (a), Tn (a) = f (a), . . . , Tn(n) (a) = f (n) (a),
(4.79)
zovemo Tejlorov polinom reda n funkcije f u tacki a.

Ako je a = 0 onda se taj polinom naziva i Maklorenovim12 polinomom reda n
funkcije f i obelezava sa Mn .
Na osnovu Primera 4.40 zakljucujemo da za Tejlorov polinom n-tog reda funkcije
f u tacki a vazi:
Tn (a)
Tn (a)
(x a)2 + +
(x a)n
2!
n!
(4.80)
f (a)
f (n) (a)
2
n
= f (a) + f (a)(x a) +
(x a) + +
(x a) .
2!
n!
(n)
Tn (x) = Tn (a) + Tn (a)(x a) +
Izraz na desnoj strani u (4.80) obelezavacemo jos i sa Tn (x, a).

Maklorenov polinom reda n je dat sa:
Mn (x) = f (0) + f (0)x +
f (0) 2
f (n) (0) n
x + +
x .
2!
n!
Napomenimo da smo Tejlorov polinom n-tog reda u tacki a funkcije f , koja je

n-puta diferencijabilna u tacki a, mogli denisati na sledeci nacin: to je polinom
odreden sa
Tn (x) = f (a) + f (a)(x a) +
f (a)
f (n) (a)
(x a)2 + +
(x a)n .
2!
n!
za slucaj da je f (a) = f (a) = 0

Brook Taylor (1685-1731), engleski matematicar
12
Colin Maclaurin (1698-1746), skotski matematicar
10
11
(4.81)
252
Ova denicija je ekvivalentna Deniciji 4.79, jer, uzastopnim diferenciranjem n-puta,

iz (4.81) dobijamo da vaze jednakosti (4.79), a vec smo pokazali da za polinom koji
zadovoljava uslove (4.79) Denicije 4.79 vazi jednakost (4.81).
Pomenimo da kod Tejlorovog polinoma ne treba poistovecivati njegov red sa
njegovim stepenom. Naime, stepen Tejlorovog polinoma n-tog reda u tacki a funkcije
f , f 0, manji je ili jednak n. Zaista, ako je f (n) (a) = = f (nk) (a) = 0, k
{0, 1, . . . , n 1}, onda je stepen Tejlorovog polinoma Tn jednak n k 1 i vazi da
je Tnk1 = Tnk = = Tn . Ako je f 0, tada je Tejlorov polinom ma kog reda
ove funkcije u proizvoljnoj tacki a upravo nula-polinom.
Kao sto smo vec rekli, ako funkciju f aproksimiramo Tejlorovim polinomom,
potrebno je dati ocenu greske aproksimacije, tj. razlike:
Rn (x) = f (x) Tn (x)
(
= f (x) f (a) +
f (a)(x
)
(4.82)
f (a)
f (n) (a)
2
n
a)+
(x a) +. . .+
(x a) .
2!
n!
Iz (4.82) dobijamo jednakost:

f (x) = f (a) + f (a)(x a) +
f (a)
f (n) (a)
(x a)2 + +
(x a)n + Rn (x), (4.83)
2!
n!
koju nazivamo Tejlorovom formulom n-tog reda funkcije f u tacki a, dok funkciju
Rn (x) nazivamo ostatkom Tejlorove formule n-tog reda.
Specijalno, ako je a = 0, onda se formula
f (x) = f (0) + f (0)x +
f (0) 2
f (n) (0) n
x + +
x + Rn (x)
2!
n!
zove Maklorenova formula n-tog reda funkcije f .

Primetimo da ako je funkcija f bas polinom stepena p, onda je ostatak Tejlorove
formule reda n p u proizvoljnoj tacki a R jednak 0 jer se funkcija poklapa
sa svojim Tejlorovim polinomom reda n p. U svim drugim slucajevima greska
aproksimacije, tj. ostatak Tejlorove formule bice razlicit od 0.
Pre nego sto damo prvu ocenu ostatka Tejlorove formule, dokazimo sledece
pomocno tvrdenje.
Tvrdenje 4.80. Neka je funkcija n-puta diferencijabilna u tacki a i neka vazi:
(a) = (a) = (a) = = (n) (a) = 0.
(4.84)
Tada je
(x) = o((x a)n ), x a.
Dokaz. Dokaz izvodimo indukcijom koristeci Lopitalovo pravilo.
Dokazimo da je tvrdenje tacno za n = 1. U tom cilju pretpostavimo da funkcija
ima izvod u tacki a i da je (a) = (a) = 0. Dokazimo da je onda (x) =
o(x a), x a.
253
Zaista, zbog (a) = (a) = 0, imamo da je

lim
xa
(x)
(x) (a)
= lim
= (a) = 0,
xa
xa
xa
i prema tome, (x) = o(x a), x a.

Pretpostavomo da je tvrdenje tacno za prirodan broj n i dokazimo da je tacno
za n + 1, tj. da za svaku funkciju koja je n + 1-puta diferencijabilna u tacki a i
koja ispunjava uslove:
(a) = (a) = (a) = = (n) (a) = (n+1) (a) = 0,
(4.85)
(x) = o((x a)n+1 ), x a.
(4.86)
vazi da je
(x)
= 0. Postoji > 0 tako
(x a)n+1
da je funkcija diferencijabilna u okolini (a , a + ) (videti Napomenu 4.35).
U toj okolini je diferencijabilna i funkcija (x) = (x a)n+1 i vazi da je (x) =
(n + 1)(x a)n = 0, za x (a , a) (a, a + ). Osim toga, lim (x) = (a) = 0
Da bismo dokazali (4.86), pokazimo da je lim
xa
xa
i lim (x) = (a) = 0. Funkcija je n-puta diferencijabilna u tacki a i, s obzirom

xa
na (4.85), funkcija zajedno sa svojim izvodima do n-tog reda zakljucno u tacki a

ima vrednost jednaku 0:
(a) = ( ) (a) = ( ) (a) = = ( )(n) (a) = 0.
Prema tome, funkcija = ispunjava uslove (4.84) i na osnovu indukcijske pretpostavke zakljucujemo da je (x) = o((xa)n ), x a, tj. (x) = o((xa)n ), x
(x)
i vazi
a. Zato postoji lim
xa (x)
(x)
(x)
1
(x)
=
lim
lim
=
= 0.
xa (x)
xa (n + 1)(x a)n
n + 1 xa (x a)n
lim
Na osnovu Lopitalovog pravila zakljucujemo da postoji lim
xa
(x)
i da je
(x)
(x)
(x)
= lim
= 0.
xa (x)
xa (x)
lim
Prema tome, lim
xa
(x)
= 0.
(x a)n+1
Sledeca teorema je poznata pod nazivom Tejlorova teorema i govori o asimptotskom ponasanju ostatka Tejlorove formule u okolini tacke a. Naime, ostatak
Tejlorove formule n-tog reda je beskonacno mala viseg reda u odnosu na (x a)n
kad x a.
254
Teorema 4.81. Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna u tacki a. Tada je

f (a)
f (n) (a)
(xa)2 + +
(xa)n +o((xa)n ), x a.
2!
n!
(4.87)
Drugim recima, za ostatak Tejlorove formule n-tog reda vazi:
f (x) = f (a)+f (a)(xa)+
Rn (x) = o((x a)n ), x a.
(4.88)
Dokaz. Kako je Rn (x) = f (x)Tn (x), gde je Tn Tejlorov polinom n-tog reda funkcije
f u tacki a, zakljucujemo da je funkcija Rn n-puta diferencijabilna u tacki a, a na
osnovu jednakosti (4.79) dobijamo
Rn (a)
f (a) Tn (a) = 0,
Rn (a)
Rn (a)
f (a) Tn (a) = 0,
f (a) Tn (a) = 0,
...
Rn(n) (a)
f (n) (a) Tn(n) (a) = 0.
Prema tome, funkcija Rn ispunjava uslove Tvrdenja 4.80, odakle sledi da je Rn (x) =
o((x a)n ), x a.
Formula (4.87) je poznata pod nazivom Tejlorova formula sa ostatkom u Peanovoj13
formi. Specijalno, za a = 0 dobijamo Maklorenovu formulu sa ostatkom u Peanovoj
formi:
f (x) = f (0) + f (0)x +
f (n) (0) n
f (0) 2
x + +
x + o(xn ), x 0.
2!
n!
(4.89)
Primetimo da formula (4.87) ne omogucava precizniju ocenu ostatka, tj. greske

aproksimacije funkcije Tejlorovim polinomom, vec jedino govori o tome da ta greska
tezi 0 odredenom brzinom kada x tezi ka a i da se vrednost funkcije f (x) u nekoj
tacki x moze zameniti odgovarajucom vrednoscu Tejlorovog polinoma u tacki a sa
malom greskom samo ako je tacka x dovoljno blizu tacke a.
Sledeca lema pokazuje da se funkcija ne moze istovremeno aproksimirati sa dva
razlicita polinoma koja oba nemaju stepen veci od n i sa greskom koja je u oba
slucaja o((x a)n ), kad x a. Drugim recima, ukoliko postoji polinom koji nema
stepen veci od n i koji aproksimira funkciju sa greskom koja je o((x a)n ), kad
x a, onda je on jedinstven.
Lema 4.82. Neka je
c0 + c1 (x a) + + cn (x a)n + o((x a)n )
= d0 + d1 (x a) + + dn (x a)n + o((x a)n ), x a.
Tada je c0 = d0 , c1 = d1 , . . . , cn = dn .
13
Giuseppe Peano (1858-1932), italijanski matematicar
(4.90)
255
Dokaz. Prelaskom na limes kad x a u jednakosti (4.90) dobijamo da je c0 = d0 ,

pa je
c1 (xa)+ +cn (xa)n +o((xa)n ) = d1 (xa)+ +dn (xa)n +o((xa)n ), x a.
Odavde deljenjem sa x a (x = a), buduci da je na osnovu Tvrdenja 3.154
o((x a)n )
= o((x a)n1 ), x a, sledi
xa
c1 + c2 (x a) + + cn (x a)n1 + o((x a)n1 ) = d1 + d2 (x a) +
+ dn (x a)n1 + o((x a)n1 ), x a,
odakle opet prelasom na limes kad x a dobijamo c1 = d1 . Nastavljajuci ovaj
postupak dobijamo ci = di , i = 0, 1, . . . , n.
Koristeci prethodnu lemu pokazacemo da je za funkciju f , koja je n-puta diferencijabilna u tacki a, jedini polinom koji nema stepen veci od n i koji aproksimira
funkciju f sa greskom koja je o((x a)n ), kad x a, upravo Tejlorov polinom reda
n funkcije f u tacki a.
Tvrdenje 4.83. Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna u tacki a i neka je
Qn (x) = 0 + 1 (x a) + + n (x a)n
(4.91)
polinom takav da je
f (x) = Qn (x) + o((x a)n ), x a.
(4.92)
Tada je
k =
f (k) (a)
, k = 0, 1, . . . , n,
k!
(4.93)
tj. polinom Qn je jednak Tejlorovom polinomu reda n funkcije f u tacki a.

Dokaz. Iz Teoreme 4.81 sledi da je
f (x) = f (a)+f (a)(xa)+
f (a)
f (n) (a)
(xa)2 + +
2!
n!
Odavde, iz (4.92) i (4.91) sledi

0 + 1 (x a) + + n (x a)n + o((x a)n ) = f (a) + f (a)(x a) +
+
f (n) (a)
f (a)
(x a)2 + +
(x a)n + o((x a)n ), x a.
2!
n!
Sada na osnovu Leme 4.82 slede jednakosti (4.93).

Sledeca teorema omogucava da se funkcija koja je n + 1-puta diferencijabilna
u okolini tacke a aproksimira Tejlorovim polinomom reda n u celoj toj okolini, pri
cemu je ovom prilikom ostatak dat u obliku koji omogucava laku procenu greske
aproksimacije.
256
Teorema 4.84. Neka je funkcija f ima neprekidan n-ti izvod u okolini tacke a,
U (a) = (a , a + ), i (n + 1)-vi izvod u probodenoj okolini U (a). Tada za svako

x U (a) i svako p N postoji 14 koje je izmedu a i x tako da vazi jednakost:
f (x) = f (a) + f (a)(x a) +
f (a)
f (n) (a)
(x a)2 + +
(x a)n + Rn (x),
2!
n!
gde je
Rn (x) =
f (n+1) ()
(x )n+1p (x a)p .
p n!
Dokaz. Neka je x U (a) i pretpostavimo15 da je x > a. Na segmentu [a, x]

posmatrajmo funkciju
(t) = f (x) Tn (x, t)
(
= f (x)
f (t)
f (n) (t)
f (t) + f (t)(x t) +
(x t)2 + +
(x t)n
2!
n!
)
.
Buduci da funkcija f ima neprekidne sve izvode do n-tog reda zakljucno u okolini
U (a), funkcija je neprekidna na segmentu [a, x]. Kako funkcija f ima (n + 1)-vi
izvod u probodenoj okolini U (a), to je funkcija diferencijabilna u intervalu (a, x)

i vazi:
(
)
(
)
f (t)
f (t)
(t) = f (t) f (t)(x t) f (t)
(x t)2
2(x t)
2!
2!
(
)
f (4) (t)
f (t)
(x t)3
3(x t)2 . . .
3!
3!
(
)
(n) (t)
f (n+1) (t)
f
(x t)n
n(x t)n1 .
n!
(n)!
Nakon sredivanja dobijamo
(t) =
f (n+1) (t)
(x t)n .
n!
Izaberimo sada proizvoljnu funkciju koja je neprekidna na segmentu [a, x], diferencijabilna u intervalu (a, x), pri cemu je (t) = 0 za svako t (a, x).
Funkcije i ispunjavaju uslove Kosijeve teoreme o srednjoj vrednosti na segmentu [a, x], te postoji (a, x) tako da je
(x) (a)
()
= .
(x) (a)
()
(4.94)
Ovo zavisi od izbora x U (a) i p N.

U slucaju kada je x < a, dokaz ide potpuno analogno, samo se umesto segmenta [a, x] posmatra
segment [x, a].
14
15
257
Kako je (x) = 0, (a) = f (x) Tn (x, a) = Rn (x) i () =

(4.94) sledi
Rn (x)
=
(x) (a)
f (n+1) ()
(x )n , iz
n!
f (n+1) ()
(x )n
n!
,
()
pa je
(x) (a) f (n+1) ()
(x )n .
()
n!
Rn (x) =
(4.95)
Sada za funkciju izaberimo:

(t) = (x t)p , gde je p N.
Jasno, je neprekidna na [a, x], diferencijabilna u (a, x), pri cemu je
(t) = p(x t)p1 = 0 za t (a, x), (x) = 0, (a) = (x a)p , pa iz (4.95)
dobijamo
(x a)p
f (n+1) ()
Rn (x) =
(x )n ,
p(x )p1
n!
tj.
Rn (x) =
f (n+1) ()
(x )n+1p (x a)p .
p n!
(4.96)
16 -Ro
Za ostatak (4.96) kazemo da je dat u Slemilh

sovom17 obliku.
Buduci da je (a, x) za slucaj kada je a < x, i (x, a) za slucaj kada je
a
x < a, imamo da je 0 < =
< 1, = a + (x a) i x = (1 )(x a),
xa
pa je
Rn (x) =
f (n+1) (a + (x a))
(1 )n+1p (x a)n+1 , gde je (0, 1).
p n!
(4.97)
Za p = 1 dobijamo Kosijev oblik ostatka:

Rn (x) =
f (n+1) (a + (x a))
(1 )n (x a)n+1 , gde je (0, 1).
n!
(4.98)
Ako stavimo da je p = n + 1, dobijamo Lagranzov oblik ostatka:

f (n+1) ()
(x a)n+1 , gde je izmedu a i x,
(n + 1)!
(4.99)
f (n+1) (a + (x a))
(x a)n+1 , gde je (0, 1).
(n + 1)!
(4.100)
Rn (x) =
odnosno,
Rn (x) =
16
17
O. Schl
omilch (1823-1901), nemacki matematicar
E. Roche (1820-1883), francuski matematicar
258
Za slucaj da je u prethodnoj teoremi a = 0 dobijamo Maklorenovu formulu n-tog

reda funkcije f sa ostatkom u Lagranzevom obliku:
f (0) 2
f (n) (0) n f (n+1) (x) n+1
x + +
x +
x
, (0, 1).
2!
n!
(n + 1)!
(4.101)
Napominjemo da u formulama (4.98), (4.100) i (4.101) zavisi od izbora x i n N.
Pre nego sto pokazemo da Maklorenova formula parne (neparne) funkcije sadrzi
samo parne (neparne) stepene promenljive x, primetimo da ako je neparna funkcija
f denisana u tacki x = 0, da je onda njena vrednost u 0 jednaka 0. Zaista,
f (x) = f (0) + f (0)x +
f (0) = f (0) = f (0) = 2f (0) = 0 = f (0) = 0.

Osim toga, iz Tvrdenja 4.11 sledi da su parni izvodi neparne funkcije, kao i neparni
izvodi parne funkcije, i sami neparne funkcije i stoga u 0 imaju vrednost jednaku 0.
Tvrdenje 4.85. Neka neparna (parna) funkcija f : (, ) R ima izvode ma kog
reda u tacki x = 0. Tada su koeficijenti uz parne (neparne) stepene promenljive x u
Maklorenovoj formuli (ma kog reda) funkcije f jednaki 0.
Dokaz. Neka je f neparna funkcija. Tada je f (0) = 0, prva izvodna funkcija f
je denisana u okolini 0 i na osnovu Tvrdenja 4.11 sledi da je f parna funkcija.
Druga izvodna funkcija je denisana u okolini 0 i opet primenom Tvrdenja 4.11 zakljucujemo da je f neparna funkcija, pa je f (0) = 0. Nastavljajuci tako postupak,
dolazimo do zakljucka da je f (2k) (0) = 0 za svako k N.
Pretpostavimo da je funkcija f parna. Prva izvodna funkcija f , inace denisana
u okolini 0, je na osnovu Tvrdenja 4.11 neparna funkcija i prema tome, f (0) = 0.
Druga izvodna funkcija f je onda parna funkcija denisana u okolini 0, odakle
onda sledi da je treca izvodna funkcija f neparna funkcija, pa je f (0) = 0.
Nastavljajuci postupak, dobijamo da je f (2k1) (0) = 0 za svako k N.
Primeri 4.86. Buduci da funkcije x 7 ex , x 7 sin x, x 7 cos x, x 7 sh x,
x 7 ch x, x 7 (1 + x) , x 7 ln(1 + x) imaju izvode ma kog reda u svakoj tacki
svog domena, to one ispunjavaju uslove Teoreme 4.81 i Teoreme 4.84 u okolini tacke
a = 0, odakle slede Maklorenove formule za ove funkcije sa ostatkom u Peanovoj, a
takode i u Lagranzovoj formi.
(i) Za funkciju f (x) = ex vazi:
(ex )(n) = ex , n N, x R,
pa je f (n) (0) = e0 = 1 za svako n N. Stoga je Maklorenova formula n-tog reda
ove funkcije sa ostatkom u Peanovoj formi:
x2 x3
xn
+
+ +
+ o(xn ), x 0,
2!
3!
n!
dok Maklorenova formula sa ostatkom u Lagranzevom obliku glasi:
ex = 1 + x +
ex = 1 + x +
x2 x3
xn
xn+1 x
+
+ +
+
e ,
2!
3!
n!
(n + 1)!
(4.102)
(4.103)
259
gde je (0, 1) i zavisi od x i n. Buduci da je svako n N, 0 x x za x 0 i

x < x < 0 za x < 0, sledi 1 ex ex za x 0 i ex < ex < 1 za x < 0. Prema
tome, ex max{1, ex } za svako x R i svako n N. Stoga je

(
)
n+1
x
x2 x3
xn
x |x|

0 e 1 + x +
+
+ +
=
e
2!
3!
n!
(n + 1)!
max{1, ex }
|x|n+1
. (4.104)
(n + 1)!
S obzirom da je (Primer 2.59)

|x|n
= 0, x R,
n n!
lim
(4.105)
iz (4.104) na osnovu Tvrdenja 2.42 i Zadatka 1 sledi da je za svako x R,

(
)
x2 x3
xn
ex = lim 1 + x +
+
+ +
.
(4.106)
n
2!
3!
n!
(ii) Neka je f (x) = sin x. Ova funkcija ima takode izvode ma kog reda u proizvoljnoj
tacki x R i vazi (videti Primere 4.39 (iii)):
(
m )
(sin x)(m) = sin x +
, za svako m N.
2
Prema tome, f (m) (0) = sin
m
. Stoga je za n N,
2
f (2n) (0) = sin n = 0
i
(
(
)
(2n 1)
)
= sin n
= sin (n 1) +
= cos(n 1)
2
2
2
= (1)n1 .
f (2n1) (0) = sin
Zato Maklorenova formula (2n 1)-vog reda ove funkcije sa ostatkom u Peanovoj
formi glasi:
sin x = x
x3 x5
x2n1
+
+ (1)n1
+ o(x2n1 ), x 0.
3!
5!
(2n 1)!
(4.107)
Primetimo da je ovde M2n1 = M2n jer je f (2n) (0) = 0. Stoga Maklorenova formula
(2n)-tog reda sa ostatkom u Peanovoj formi glasi:
sin x = x
x3 x5
x2n1
+
+ (1)n1
+ o(x2n ), x 0.
3!
5!
(2n 1)!
260
Ostatak R2n u Lagrazevom obliku je:

(
f (2n+1) (x) 2n+1
x2n+1
)
x
=
sin x + (2n + 1)
(2n + 1)!
(2n + 1)!
2
(
)
2n+1
2n+1
x
x
=
sin
+ n + x =
cos(n + x)
(2n + 1)!
2
(2n + 1)!
x2n+1
= (1)n
cos x,
(2n + 1)!
R2n (x) =
gde je (0, 1) i zavisi od x i n, pa Maklorenova formula reda 2n sa ostatkom u

Lagranzevoj formi glasi:
sin x = x
x3 x5
x2n1
x2n+1
+
+ (1)n1
+ (1)n
cos x, (0, 1).
3!
5!
(2n 1)!
(2n + 1)!
Iz

)
(
2n1
2n+1

x3 x5
n1 x
n x

0 sin x x
+
+ (1)
cos x
= (1)

3!
5!
(2n 1)!
(2n + 1)!
= | cos x|
|x|2n+1
(2n + 1)!
|x|2n+1
(2n + 1)!
i (4.105) sledi da za svako x R vazi:

)
(
2n1
x3 x5
n1 x
+
+ (1)
.
sin x = lim x
n
3!
5!
(2n 1)!
(4.108)
(iii) Funkcija f (x) = cos x ima izvode ma kog reda u proizvoljnoj tacki x R:
(
m )
f (m) (x) = cos x +
za svako m N,
2
pa je f (m) (0) = cos
m
. Za n N vazi:
2
f (2n1) (0) = cos
(2n 1)
=0
2
2n
= cos n = (1)n .
2
Maklorenova formula (2n)-tog reda ove funkcije sa ostatkom u Peanovoj formi glasi:
f (2n) (0) = cos
cos x = 1
x2 x4
x2n
+
+ (1)n
+ o(x2n ), x 0.
2!
4!
(2n)!
(4.109)
261
Kako je f (2n+1) (0) = 0, to je M2n = M2n+1 i stoga Maklorenova formula (2n + 1)-og
reda sa ostatkom u Peanovoj formi glasi:
cos x = 1
x2 x4
x2n
+
+ (1)n
+ o(x2n+1 ), x 0.
2!
4!
(2n)!
Ostatak R2n+1 u Lagrazevom obliku je:

R2n+1 (x) =
=
(
f (2n+2) (x) 2n+2
x2n+2
)
x
=
cos x + (2n + 2)
(2n + 2)!
(2n + 2)!
2
2n+2
2n+2
x
x
cos ((n + 1) + x) = (1)n+1
cos x,
(2n + 2)!
(2n + 2)!
gde (0, 1) zavisi od x i od n, pa Maklorenova formula reda 2n sa ostatkom u

Lagranzevoj formi glasi:
cos x = 1
x2n
x2n+2
x2 x4
+
+ (1)n
+ (1)n+1
cos x, (0, 1).
2!
4!
(2n)!
(2n + 2)!
Iz

)
(
2n
2n+2

x2 x4
n x
n+1 x

0 cos x 1
+
+ (1)
cos x
= (1)

2!
4!
(2n)!
(2n + 2)!
= | cos x|
|x|2n+2
(2n + 2)!
|x|2n+2
(2n + 2)!
i (4.105) sledi da za svako x R vazi:

(
)
2n
x2 x4
n x
cos x = lim 1
+
+ (1)
.
n
2!
4!
(2n)!
(4.110)
Funkcija x 7 cos x je parna, i kao sto smo i ocekivali na osnovu Tvrdenja

4.85, Maklorenova formula ove funkcije sadrzi samo parne stepene promenljive x, za
razliku od funkcije x 7 sin x koja je neparna, pa Maklorenova formula ove funkcije
sadrzi samo neparne stepene promenljive x.
(iv) Neka je f1 (x) = sh x i f2 (x) = ch x. Kako je (sh x) = ch x i (ch x) = sh x,
x R, to za svako n N vazi
(sh x)(2n1) = ch x, (sh x)(2n) = sh x,
(4.111)
(ch x)(2n1)
(4.112)
= sh x,
(ch x)(2n)
= ch x.
Prema tome,
(2n1)
f1
(2n)
(0) = ch 0 = 1, f1
(2n1)
f2
(0)
= sh 0 = 0,
(0) = sh 0 = 0,
(2n)
f2 (0)
= ch 0 = 1.
(4.113)
(4.114)
262
Iz (4.113) sledi da Maklorenova formula (2n 1)-vog reda funkcije f1 (x) = sh x sa

ostatkom u Peanovoj formi glasi:
sh x = x +
x3 x5
x2n1
+
+ +
+ o(x2n1 ), x 0.
3!
5!
(2n 1)!
(2n)
Kako je f1 (0) = 0, to za Maklorenove polinome ove funkcije vazi M2n1 =

M2n , te je Maklorenova formula (2n)-tog reda:
sh x = x +
(2n+1)
Iz (4.111) sledi f1
x3 x5
x2n1
+
+ +
+ o(x2n ), x 0.
3!
5!
(2n 1)!
(x) = sh x, pa je Lagranzov oblik ostatka

(2n+1)
R2n (x) =
x2n+1
f1
(x) 2n+1
x
=
sh (x), (0, 1).
(2n + 1)!
(2n + 1)!
Prema tome, Maklorenova formula 2n-tog reda ove funkcije sa ostatkom u Lagranzevoj formi glasi:
sh x = x +
x3 x5
x2n1
x2n+1
+
+ +
+
sh (x), (0, 1).
3!
5!
(2n 1)! (2n + 1)!
(4.115)
Iz (4.28) sledi da Maklorenova formula 2n-tog reda funkcije f2 (x) = ch x glasi:

ch x = 1 +
x2 x4
x2n
+
+ +
+ o(x2n ), x 0.
2!
4!
(2n)!
(2n+1)
Iz f2
(0) = 0 sledi da za Maklorenove polinome ove funkcije vazi M2n = M2n+1 ,
pa je Maklorenova formula (2n + 1)-og reda:
ch x = 1 +
x2n
x2 x4
+
+ +
+ o(x2n+1 ), x 0.
2!
4!
(2n)!
(2n+2)
Kako je, na osnovu (4.112), f2

(x) = ch x, to je Lagranzov oblik ostatka R2n+1 (x) =
(2n+2)
2n+2
f2
(x) 2n+2
x
x
=
ch x, (0, 1), pa Maklorenova formula (2n + 1)-og
(2n + 2)!
(2n + 2)!
reda sa ostatkom u Lagranzevoj formi glasi:
ch x = 1 +
x2 x4
x2n
x2n+2
+
+ +
+
ch x, (0, 1).
2!
4!
(2n)! (2n + 2)!
(4.116)
Funkcija x 7 sh x (x 7 ch x) je jos jedan primer da Maklorenova formula

neparne (parne) funkcije sadrzi samo neparne (parne) stepene promenljive x.
263
Za svako x R i n N je18 |sh x| |sh x| i |ch x| = ch x ch x, te iz (4.115)

i (4.116) sledi

2n+1

)
(
3
5
2n1

x

x
x
x
=
0 sh x x +
+
+ +
sh x

3!
5!
(2n 1)!
(2n + 1)!
= |sh x|
|sh x|
i
|x|2n+1
(2n + 1)!
|x|2n+1
(2n + 1)!

2n+2
(
)

x

x2 x4
x2n

0 ch x 1 +
+
+ +
=
ch
x

2!
4!
(2n)!
(2n + 2)!
= |ch x|
ch x
|x|2n+2
(2n + 2)!
|x|2n+2
.
(2n + 2)!
Odavde, na osnovu (4.105), zakljucujemo da za svako x R vazi:

)
(
x2n1
x3 x5
+
+ +
sh x = lim x +
n
3!
5!
(2n 1)!
)
(
x2n
x2 x4
+
+ +
.
ch x = lim 1 +
n
2!
4!
(2n)!
(4.117)
(4.118)
(v) Neka je f (x) = ln(1 + x), x (1, +). Kako je

f (x) =
1
1
1
, f (x) = (1)
, f (x) = (1)(2)
,
2
1+x
(1 + x)
(1 + x)3
primenjujuci matematicku indukciju dokazujemo da za svako n N vazi

f (n) (x) = (1)n1 (n 1)!
1
.
(1 + x)n
Odavde sledi f (n) (0) = (1)n1 (n 1)!, pa je

f (n) (0)
(1)n1 (n 1)!
1
=
= (1)n1 .
n!
n!
n
18
Buduci da je svako n N, 0 x x za x 0 i x < x < 0 za x < 0, a x 7 sh x strogo
rastuca funkcija, sledi 0 = sh 0 sh x sh x za x 0 i sh x < sh x < sh 0 = 0 za x < 0. Prema
tome, |sh x| |sh x| za svako x R i svako n N. Funkcja x 7 ch x je strogo rasuca na intervalu
[0, +) i strogo opadajuca na intervalu (, 0], pa iz 0 x x za x 0 i x < x < 0 za x < 0
sledi 1 = ch 0 ch x ch x za svako x R i prema tome, |ch x| = ch x ch x.
264
Kako je f (0) = ln 1 = 0, Maklorenova formula n-og reda ove funkcije sa ostatkom u

Peanovoj formi glasi
ln(1 + x) = x
x2 x3
xn
+
+ (1)n1
+ o(xn ), x 0.
2
3
n
(4.119)
Ostatak Rn u Lagranzevom obliku je:

xn+1 (n+1)
xn+1
1
f
(x) =
(1)n n!
(n + 1)!
(n + 1)!
(1 + x)n+1
xn+1
1
= (1)n
, (0, 1),
n + 1 (1 + x)n+1
Rn (x) =
pa Maklorenova formula n-tog reda ove funkcije sa ostatkom u Lagranzevoj formi

glasi:
ln(1 + x) = x
xn
xn+1
1
x2 x3
+
+ (1)n1
+ (1)n
, (0, 1).
2
3
n
n + 1 (1 + x)n+1
Ako je 0 x 1, tada je 0 x 1 i 1 1 + x 2, pa je 0 <

je
1
1. Stoga
1 + x

n+1

1
x
n
1 ,
|Rn (x)| = (1)

n+1
n+1
n + 1 (1 + x)
odakle sledi da je
lim Rn (x) = 0, x [0, 1].
(4.120)
Za slucaj da je 1 < x < 0, zapisacemo ostatak Rn u Kosijevom obliku (videti

(4.98)):
1 (n+1)
f
(x)(1 )n xn+1
n!
1
1
=
(1)n n!
(1 )n xn+1
n!
(1 + x)n+1
(1 )n
xn+1 , (0, 1).
= (1)n
(1 + x)n+1
Rn (x) =
Iz 0 < |x| < 1 i 0 < < 1 sledi 0 < |x| < < 1 i stoga 0 < 1 < 1 |x|. S
obzirom da je x = |x|, odavde sledi
0<
1
1
=
< 1.
1 + x
1 |x|
(4.121)
Kako je |x| < |x| < 1, to je 1 |x| > 1 |x| > 0, pa je

0<
1
1
1
=
<
1 + x
1 |x|
1 |x|
(4.122)
4.8. Ispitivanje monotonosti i nalazenje ekstremnih vrednosti
265
Iz (4.121) i (4.122) sledi

1 n
1
|x|n+1
n+1

|Rn (x)| =
|x|
,
1 + x |1 + x|
1 |x|
odakle dobijamo da vazi (4.120) i za x (1, 0). Prema tome,

(
)
n
x2 x3
n1 x
ln(1 + x) = lim = x
+
+ (1)
, za x (1, 1].
n
2
3
n
(vi) Neka je f (x) = (1 + x) , R \ N, = 0, x (1, +). Kako je
f (x) = (1+x)1 , f (x) = (1)(1+x)2 , f (x) = (1)(2)(1+x)3 ,
metodom matematicke indukcije dokazujemo da je za n N,
f (n) (x) = ( 1) . . . ( n + 1)(1 + x)n .
Odavde sledi
f (n) (0) = ( 1) . . . ( n + 1),
pa Maklorenova formula n-og reda ove funkcije sa ostatkom u Peanovoj formi glasi:
(1) 2
(1) . . . (n+1) n
x +. . .+
x + o(xn ), x 0. (4.123)
2!
n!
( 1) . . . ( n + 1)
Izraz
podseca na izraz za binomni koecijent, i ubuduce
n!
( )
cemo ga krace oznacavati sa

. Formulu (4.123) zapisujemo sada na sledeci nacin:
n
( )
( )
( )
2
n
(1 + x) = 1 +
x+
x + +
x + o(xn ), x 0.
(4.124)
1
2
n
(1 + x) = 1+x+
Lagranzev oblik ostatka Rn je:

xn+1
f (n+1) (x) n+1
x
=
( 1) . . . ( n)(1 + x)n1
(n + 1)!
(n + 1)!
(
)
=
xn+1 (1 + x)n1 , (0, 1),
n+1
Rn =
pa Maklorenova formula n-og reda ove funkcije sa ostatkom u Lagranzevoj formi

glasi:
( ) ( )
( )
(
)
2
n
(1+x) = 1+
x+
x + +
x +
xn+1 (1+x)n1 , (0, 1).
1
2
n
n+1
Koristeci neke rezultate iz teorije redova19 moze se pokazati da je
(
( )
( )
( ) )
2
n
(1 + x) = lim 1 +
x+
x + +
x , za svako x (1, 1).
n
1
2
n
19
Videti L. D. Kudrijavcev, Kurs matematicke analize I, Visa skola, Moskva, 1981 (na ruskom),
str. 646-648.
266
4.9
Ispitivanje monotonosti i nala

zenje
ekstremnih vrednosti funkcije pomo
cu izvoda
U sledecoj teoremi I je jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), (a, +),
[a, +), (, b), (, b], (, +), gde su a, b R. Ova teorema je jos jedna u
nizu posledica Lagranzove teoreme i govori nam o tome da je pomocu izvoda moguce
ispitati monotonost funkcije.
Teorema 4.87. Neka je funkcija f : I R neprekidna na intervalu I i neka ima
izvod u svim unutrasnjim tackama tog intervala.
(i) Ako je f (x) 0 (f (x) 0) za svaku unutrasnju tacku x I, onda je
funkcija f rastuca (opadajuca) na intevalu I.
(ii) Ako je f (x) > 0 (f (x) < 0) za svaku unutrasnju tacku x I, onda je
funkcija f strogo rastuca (strogo opadajuca) na intevalu I.
Dokaz. (i) Neka je, na primer, I = (a, b], a, b R, i neka je f (x) 0 za svaku
unutrasnju tacku intervala I. Neka su x1 i x2 proizvoljne tacke iz intervala I takve
da je x1 < x2 . Tada je a < x1 < x2 b, pa je funkcija neprekidna na segmentu
[x1 , x2 ] i diferencijabilna u intervalu (x1 , x2 ). Iz Lagranzove teoreme sledi da postoji
tacka (x1 , x2 ) takva da je
f (x2 ) f (x1 ) = f ()(x2 x1 ).
(4.125)
Buduci da je unutrasnja tacka intervala I, sledi f () 0. Kako je x2 x1 > 0,

iz (4.125) sledi f (x2 ) f (x1 ) 0, tj. f (x2 ) f (x1 ). Prema tome, funkcija f je
rastuca na intervalu I.
Za ostale tipove intervala tvrdenje se dokazuje slicno.
Tvrdenje (ii) se dokazuje analogno tvrdenju (i).
Uslov da je izvod pozitivan (negativan) je dovoljan ali ne i potreban uslov da
funkcija strogo raste (strogo opada). Drugim recima, obrat tvrdenja (ii) Teoreme
4.87 ne vazi. Primer za to je funkcija f (x) = x3 (f (x) = x3 ), koja strogo raste
(strogo opada) na skupu R, ali je izvod ove funkcije f (x) = 3x2 (f (x) = 3x2 ) za
x = 0 jednak 0.
Napomena 4.88. Buduci da u dokazu Teoreme 4.87 koristimo Lagranzovu teoremu, a imajuci u vidu Napomenu 4.57, moguce je uslov o diferencijabilnosti funkcije
f u unutrasnjim tackama intervala I zameniti slabijim uslovom da funkcija f ima
izvod u sirem smislu u unutrasnjim tackama intervala I. Naime vazi tvrdenje:
Neka je funkcija f : I R neprekidna na intervalu I i neka ima izvod u sirem
smislu u svim unutrasnjim tackama tog intervala.
(i) Ako je f (x) 0 (f (x) 0) za svaku unutrasnju tacku x I, onda je
funkcija f rastuca (opadajuca) na intevalu I.
(ii) Ako je f (x) > 0 (f (x) < 0) za svaku unutrasnju tacku x I, onda je
funkcija f strogo rastuca (strogo opadajuca) na intevalu I.
267
Da obrat tvrdenja (i) Teoreme 4.87 vazi, govori nam sledece teorema.
Teorema 4.89. Neka je funkcija f : (a, b) R diferencijabilna u intervalu (a, b).
Ako je f rastuca (opadajuca) na intervalu (a, b), onda je f (x) 0 (f (x) 0)
za svako x (a, b).
Dokaz. Neka je funkcija f rastuca na intervalu (a, b) i neka je x0 proizvoljna tacka
intervala (a, b). Za proizvoljno x (a, b), ako je x > x0 , onda je x x0 > 0 i
f (x) f (x0 ) (jer je f rastuca funkcija), pa je f (x) f (x0 ) 0 i
f (x) f (x0 )
0.
x x0
(4.126)
Ako je x (a, b) i x < x0 , onda je x x0 < 0 i f (x) f (x0 ), tj. f (x) f (x0 ) 0,
i opet vazi nejednakost (4.126). S obzirom da funkcija ima izvod u x0 , to znaci da
f (x) f (x0 )
. Prelaskom na limes kad x x0 u
postoji granicna vrednost lim
xx0
x x0
(4.126) dobijamo
f (x) f (x0 )
0.
f (x0 ) = lim
xx0
x x0
Ako funkcija ima izvod na segmentu [a, b], a, b R, pri cemu u tacki a postoji
desni izvod, a u tacki b levi izvod, i ako je f rastuca (opadajuca) na [a, b], onda je
f (x) 0 (f (x) 0) za x (a, b), f+ (a) 0 (f+ (a) 0) i f (b) 0 (f (b) 0).
Analogno tvrdenje vazi za intervale [a, b), (a, b], [a, +), (, b], a, b R.
Iz dokaza Teoreme 4.89 vidimo da takode vazi sledece opstije tvrdenje:
Neka je funkcija f : (a, b) R ima izvod u sirem smislu u svakoj tacki intervala
(a, b). Ako je f rastuca (opadajuca) na intervalu (a, b), onda je f (x) 0 (f (x) 0)
za svako x (a, b). Slicno i za druge vrste intervala.
Teorema 4.90. Neka je funkcija f : (a, b) R diferencijabilna u intervalu (a, b).
Tada je f rastuca (opadajuca) na intervalu (a, b) ako i samo ako je f (x) 0
(f (x) 0) za svako x (a, b).

Dokaz. Sledi iz Teoreme 4.87 (i) i Teoreme 4.89.
Teorema 4.91. Neka je funkcija f : (a, b) R neprekidna na intervalu (a, b) i neka
u svakoj tacki tog intervala ima pozitivan (negativan) izvod, sa izuzetkom eventualno
konacno mnogo tacaka u kojima ili ne postoji konacan izvod ili je izvod jednak 0.
Tada je funkcija f strogo rastuca (strogo opadajuca) na intevalu (a, b).
Dokaz. Tvrdenje je dovoljno dokazati u slucaju da postoji samo jedna tacka c
(a, b) u kojoj izvod ili ne postoji ili je jednak 0. Funkcija f je onda neprekidna
na intervalima (a, c] i [c, b), i ima pozitivan izvod u svakoj unutrasnjoj tacki kako
intervala (a, c], tako i intervala [c, b). Na osnovu Teoreme 4.87 (ii) funkcija f je
strogo rastuca na intervalu (a, c], a takode i intervalu [c, b). Pokazimo da je strogo
rastuca na (a, b). Neka su x1 i x2 proizvoljne tacke iz intervala (a, b), takve da je
x1 < x2 . Ako x1 , x2 (a, c] ili x1 , x2 [c, b), onda, s obzirom da je f strogo
268
rastuca na intervalu (a, c], a takode i intervalu [c, b), vazi da je f (x1 ) < f (x2 ). Ako
x1 (a, c] i x2 [c, b), onda je f (x1 ) < f (c) (jer funkcija strogo raste na (a, c]) i
f (c) < f (x2 ) (jer funkcija strogo raste na [c, b)), pa je f (x1 ) < f (x2 ). 20
Primeri 4.92. (i) Funkcija
{
f (x) =
x3 ,
x,
x 1,
x 1.
Za x < 1 je f (x) = 3x2 , pa je f (x) > 0 za x (, 0) (0, 1) i f (0) = 0. Za

1
x > 1 imamo da je f (x) = > 0.
2 x
Kako je
x3 1
f (1) = lim
= lim (x2 + x + 1) = 3
x10
x10 x 1
i
f+ (1)
= lim
x1+0
1
1
x1
1
= lim
= ,
=
x1+0
x1
1+1
2
x+1
to funkcija f nema izvod u tacki x = 1. Buduci da je funkcija f neprekidna na R i

ima pozitivan izvod u svakoj tacki x R \ {0, 1}, to na osnovu Teoreme 4.91 sledi
da je f strogo rastuca funkcija na skupu R.
(ii) Funkcija f (x) = 5 x ima prvi izvod u svakoj tacki x = 0:

1 4
1 1
f (x) = x 5 =
> 0.
5
5 5 x4
Izvod u tacki x = 0 postoji samo u sirem smislu:
5
f (x) f (0)
x
1
f (0) = lim
= lim
= lim
= +.
5
x0
x0
x0
x0
x
x4
Funkcija f je neprekidna na R i svuda sa izuzetkom tacke x = 0 ima konacan pozitivan izvod, pa na osnovu Teoreme 4.91 (ili na osnovu tvrdenja u okviru Napomene
4.88) zakljucujemo da je f strogo rastuca funkcija na skupu R.
Teorema 4.93. (Potrebni uslovi za egzistenciju ekstremuma) Neka je funkcija f

definisana u okolini tacke x0 . Ako je x0 tacka lokalnog ekstremuma, onda izvod
f (x0 ) ili ne postoji ili je f (x0 ) = 0.
20
S obzirom na tvrdenje u okviru Napomene 4.88 zakljucujemo da vazi sledece tvrdenje:
Neka je funkcija f : (a, b) R neprekidna na intervalu (a, b) i neka u svakoj tacki tog intervala
ima izvod u sirem smislu koji je pozitivan (negativan), sa izuzetkom eventualno konacno mnogo
tacaka u kojima izvod ili ne postoji (ni konacan ni beskonacan) ili je jednak 0. Tada je funkcija f
strogo rastuca (strogo opadajuca) na intevalu (a, b).
269
Dokaz. Ako postoji izvod u tacki lokalnog ekstremuma, onda je na osnovu Fermaove
tereme on jednak 0.
Sledece dve teoreme govore o dovoljnim uslovima za egzistenciju strogog lokalnog
ekstremuma funkcije.
Teorema 4.94. (Dovoljni uslovi za egzistenciju strogog ekstremuma-prvo pravilo)
Neka je funkcija f definisana u okolini U tacke x0 i neka je diferencijabilna u svim
tackama iz U sa izuzetkom eventualno tacke x0 u kojoj je inace neprekidna. Ako
izvod menja znak pri prolasku argumenta kroz tacku x0 , tj. ako postoji > 0 tako
da f ima jedan znak u okolini (x0 , x0 ), a suprotan u okolini (x0 , x0 + ), onda je
x0 tacka strogog lokalnog ekstremuma. Pri tom, ako je f (x) > 0 za x (x0 , x0 ),
a f (x) < 0 za x (x0 , x0 + ), onda je x0 tacka strogog lokalnog maksimuma. Ako
je pak f (x) < 0 za x (x0 , x0 ) i f (x) > 0 za x (x0 , x0 + ), onda je x0 tacka
strogog lokalnog minimuma.
Dokaz. Neka je f (x) > 0 za x (x0 , x0 ) i f (x) < 0 za x (x0 , x0 + ). Neka je
x (x0 , x0 ) (x0 , x0 + ). Funkcija f ispunjava uslove Lagranzove teoreme na
segmentu sa krajevima u tackama x i x0 (na segmentu [x, x0 ] ako je x < x0 , a ako
je x > x0 , onda na segmentu [x0 , x]), odakle sledi da postoji tacka izmedu x0 i x
tako da vazi jednakost:
f (x) f (x0 ) = f ()(x x0 ).
(4.127)
Ako je x < x0 , onda je x x0 < 0 i f () > 0 buduci da je x < < x0 , te iz (4.127)

sledi da je f (x) f (x0 ) < 0, tj. f (x) < f (x0 ).
Ako je x > x0 , onda je x x0 > 0 i f () < 0 jer je u ovom slucaju x0 < < x,
pa iz (4.127) sledi opet da je f (x) f (x0 ) < 0, tj. f (x) < f (x0 ).
Prema tome, x0 je tacka strogog lokalnog maksimuma.
Analogno dokazujemo u drugom slucaju da je x0 je tacka strogog lokalnog minimuma.
Primer 4.95. Funkcija f (x) = |x 1| ima izvod za svako x = 1, nema izvod u tacki
x = 1(pokazuje se slicno kao u Primeru 4.5) ali je neprekidna u ovoj tacki i
{
1,
x > 1,
f (x) =
1,
x < 1,
pa izvod funkcije menja znak pri prolasku argumenta kroz tacku 1, pri cemu je
f (x) < 0 za x < 1 i f (x) > 0 za x > 1. Na osnovu Teoreme 4.94 zakljucujemo da
je 1 tacka strogog lokalnog minimuma.
Sledeci primer pokazuje da vazenje uslova iz prethodne teoreme nije potreban
uslov za egzistenciju strogog lokalnog ekstremuma.
{
f (x) =
1
2x2 + x2 sin ,
x
0,
x = 0,
x = 0.
270
Za x = 0 vazi
1 sin
1
1,
x
pa je
1
x2 .
x
Odavde dobijamo da za x = 0 vaze nejednakosti
x2 x2 sin
x2 2x2 + x2 sin
1
3x2 .
x
(4.128)
Kako je f (0) = 0, iz (4.128) sledi

x2 f (x) 3x2 , za svako x R.
(4.129)
Iz (4.129) sledi da je za svako x R \ {0}, f (x) > 0 = f (0), pa je tacka x = 0 tacka

strogog lokalnog minimuma.
1
1
1
Za x = 0 imamo da je f (x) = 4x + 2x sin cos . Primetimo da za xn =
x
x
2n
1
i zn =
, n N, vazi
(2n + 1)
2
2
2
+
sin 2n cos 2n =
1 < 0,
n 2n
n
4
2
4
f (zn ) =
+
sin(2n + 1)cos(2n + 1) =
+1 > 0.
(2n + 1) (2n + 1)
(2n + 1)
f (xn ) =
Takode je
f (xn ) =
f (zn ) =
2
1 < 0,
n
4
+ 1 > 0, za svako n N.
(2n + 1)
Neka je > 0 proizvoljno. Kako lim xn = lim zn = 0, postoji n0 N tako

n
da za svako n n0 vazi xn , zn (0, ), i stoga xn , zn (, 0). Prema tome, u

svakoj desnoj, a takode i levoj okolini tacke x = 0 prvi izvod nema stalni znak vec
ga beskonacno mnogo puta menja.
Teorema 4.97. (Dovoljni uslovi za egzistenciju strogog ekstremuma-drugo pravilo)
Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna u tacki a i neka je
f (a) = f (a) = = f (n1) (a) = 0 i f (n) (a) = 0, n 2.
(4.130)
Ako je n neparan broj, funkcija f u tacki a nema lokalni ekstremum.

Ako je n paran broj, funkcija f ima strogi lokalni ekstremum u tacki a. Pri tome,
ako je f (n) (a) > 0, onda je a tacka strogog lokalnog minimuma, a ako je f (n) (a) < 0,
onda je a tacka strogog lokalnog maksimuma.
271
Dokaz. Buduci da je funkcija f n-puta diferencijabilna u tacki a, na osnovu Teoreme

4.81, za nju vazi Tejlorova formula n-tog reda sa ostatkom u Peanovoj formi:
f (a)
f (n) (a)
(xa)2 + +
2!
n!
(4.131)
Sada iz (4.131) i (4.130) sledi
f (x) = f (a)+f (a)(xa)+
f (x) f (a) =
f (n) (a)
(x a)n + o((x a)n ), x a,
n!
Kako je f (n) (a) = 0, to na osnovu Tvrdenja 3.154 (ii) sledi

(
)
(n) (a)
f
o((x a)n ) = o
(x a)n , x a,
n!
pa je
f (n) (a)
(x a)n + o
f (x) f (a) =
n!
f (n) (a)
(x a)n
n!
)
, x a.
Iz Tvrdenja 3.154 (xi) sledi da postoji okolina (a , a + ) tacke a tako da je

(
)
f (n) (a)
n
sgn (f (x) f (a)) = sgn
(x a)
n!
(
)
(4.132)
f (n) (a)
n
= sgn
sgn ((x a) ) za x (a , a + ).
n!
Ako je n neparan broj, onda izraz (x a)n menja znak pri prolasku argumenta
kroz tacku a. Naime, za x (a , a) je x a < 0, pa je i (x a)n < 0, tj.
sgn ((x a)n )) = 1, dok za x (a, a + ) vazi x a > 0 i stoga i (x a)n > 0, tj.
sgn ((x a)n )) = 1. Sada iz (4.132) sledi
)
(
f (n) (a)
za x (a , a),
n!
(
)
f (n) (a)
za x (a, a + ).
n!
Odavde zakljucujemo da prirastaj funkcije f (x) f (a) menja znak pri prolasku
argumenta kroz tacku a, sto na osnovu Napomene 4.50 povlaci da a nije tacka
lokalnog ekstremuma funkcije f .
Ako je n paran broj, onda izraz (x a)n ne menja znak pri prolasku argumenta
kroz tacku a, tj. za svako x (a , a + ) \ {a} ovaj izraz je pozitivan, tj.
sgn ((x a)n ) = 1. Sada iz (4.132) sledi
(
)
f (n) (a)
, za x (a , a + ) \ {a}.
n!
272
Odavde sledi da prirastaj funkcije f (x)f (a) ne menja znak pri prolasku argumenta
kroz tacku a, sto znaci da je a tacka lokalnog ekstremuma funkcije f . Pri tom, ako je
f (n) (a) < 0, onda je prirastaj funkcije f (x)f (a) < 0 za svako x (a, a+)\{a},
pa je x0 je tacka strogog lokalnog maksimuma. Ako je pak f (n) (a) > 0, onda je
f (x) f (a) > 0 za svako x (a , a + ) \ {a}, pa je x0 je tacka strogog lokalnog
minimuma.
Ova teorema ima uze podrucje primene od prethodne, s obzirom da se ne moze
primeniti u slucaju kada funkcija nije diferencijabilna u tacki u kojoj proveravamo
da li funkcija ima lokalni ekstremum.
Posledica 4.98. Neka je funkcija f dva puta diferencijabilna u tacki a i neka je
f (a) = 0 i f (a) = 0. Ako je f (a) > 0, onda funkcija f u tacki a ima strogi
lokalni minimum, a ako je f (a) < 0, onda funkcija f u tacki a ima strogi lokalni
maksimum.
Dokaz. Sledi iz Teoreme 4.97 za slucaj kada je n = 2.
Primer 4.99. Za funkciju f (x) = xex vazi da je f (x) = (x+1)ex , f (x) = (x+2)ex ,
f (1) = 0 i f (1) = e1 > 0, pa na osnovu Posledice 4.98 funkcija f ima strogi
lokalni minimum u tacki 1.
Primer 4.100. Neka je f (x) = ax2 + bx + c, gde su a,
) R, a = 0.
( Tada
) je
( b, c
b
b
= 0 i f
=
f (x) = 2ax + b i f (x) = 2a za svako x R. Kako je f
2a
2a
2a = 0, to na osnovu Posledice 4.98 funkcija f ima strogi lokalni ekstremum u tacki
b
x=
i to strogi lokalni minimum ako je a > 0, a strogi lokalni maksimum ako
2a
je a < 0.
Primer 4.101. Neka je f (x) = 14 x4 x3 + x2 5, x R. Tada je f (x) =
x3 3x2 + 2x = x(x2 3x + 2) = x(x 1)(x 2) i f (x) = 3x2 6x + 2. Prema
tome,
f (x) = 0 x = 0 x = 1 x = 2.
Kako je f (0) = 2 > 0, f (1) = 1 < 0 i f (2) = 2 > 0, to na osnovu Posledice 4.98
sledi da je 0 tacka strogog lokalnog minimuma, 1 tacka strogog lokalnog maksimuma
i 2 tacka strogog lokalnog minimuma.
Primer 4.102. Neka je f (x) = ex + ex + 2 cos x. Proverimo da li je tacka x = 0
tacka strogog lokalnog ekstremuma. Kako je
f (x) = ex ex 2 sin x, f (0) = 0,
f (x) = ex + ex 2 cos x, f (0) = 0,
f (x) = ex ex = 2 sin x, f (0) = 0,
f IV (x) = ex + ex + 2 cos x, f IV (0) = 4 > 0,
to na osnovu Teoreme 4.97 sledi da je 0 tacka strogog lokalnog minimuma.
273
Sledeci prmer pokazuje da obrat Teoreme 4.97 ne vazi, drugim recima, da su

uslovi u Teoremi 4.97 samo dovoljni ali ne i potrebni za egzistenciju strogog lokalnog
ekstremuma u nekoj tacki.
{
f (x) =
e x2 ,
0,
1
x = 0,
x = 0.
Kako je f (x) > 0 = f (0) za svako x = 0, sledi da ova funkcija ima(strogi lokalni
) min1
1
2
6
4
imum u 0. Za x = 0 imamo da je je f (x) = 3 e x2 i f (x) = 4 + 6 e x2 .

x
x
x
Indukcijom se moze pokazati da je
( )
1
1
(n)
f (x) = Pn
e x2 , n N,
(4.133)
x
gde je Pn polinom sa celobrojnim koecijentima stepena 3n. Takode indukcijom
dokazujemo da funkcija f ima izvode ma kog reda u 0 i da su svi oni jednaki 0.
Nadimo
1
1
f (x) f (0)
e x2
lim
= lim
= lim x1 .
(4.134)
x0
x0 x
x0 x2
x
e
Poslednji limes nalazimo primenom teoreme o granicnoj vrednosti slozene funkcije
1
1
i Lopitalove teoreme. Koristimo smenu y = , pri cemu
kad x 0 i
x
x
1
+ kad x +0. Primenom Lopitalovog pravila 4.75 dobijamo
x
( )
()
y
1
1
(y)
lim
=
= lim
=
=0
= lim
y+ ey 2
y+ 2yey 2
y+ (ey 2 )
y
i takode, lim y2 = 0. Na osnovu teoreme o granicnoj vrednosti slozene funkcije
y e
1
y
(videti Teoremu 3.84 i komentar nakon ove teoreme) sledi lim x1 = lim y2 = 0
y+ e
x+0 x2
e
1
y
i lim x1 = lim y2 = 0, pa je
y e
x0 x2
e
lim
x0
1
x
1
= 0.
(4.135)
e x2
Iz (4.134) i (4.135) sledi f (0) = 0.
ym
=
y+ ey 2
Indukcijom, uz primenu Lopitalovog pravila, moze se pokazati da je lim
ym
= 0 za svako m N, odakle na osnovu vec pomenute teoreme o granicnoj
y ey 2
vrednosti slozene funkcije dobijamo da je
lim
lim
x0
1
xm
1
e x2
= 0, za svako m N.
(4.136)
274
Pretpostavimo da je funkcija f ima izvod n-tog reda u 0 i da je f (n) (0) = 0.

Dokazimo da je f (n+1) (0) = 0. Kako je
( )
( )
1
1
1
12
x
Pn
e
Pn
(n)
(n)
f (x) f (0)
x
x
x
=
=
1
x
x
e x2
i buduci da brojilac u (4.137) pretstavlja zbir sabiraka oblika
c Z, s obzirom na (4.136), zakljucujemo da je
f (n) (x) f (n) (0)
= lim
x0
x0
x
lim
1
Pn
x
( )
1
x
1
(4.137)
c
gde je m N i
xm
=0
e x2
i prema tome, f (n+1) (0) = 0.
4.10
Konveksne i konkavne funkcije
Definicija i osobine
Neka je f : (a, b) R i x1 , x2 (a, b) tako da je x1 < x2 . Jednacina secice
odredene tackama A(x1 , f (x1 )) i B(x2 , f (x2 )) je
f (x2 ) f (x1 )
(x x1 )
x2 x1
f (x1 )(x2 x1 ) + f (x2 )(x x1 ) f (x1 )(x x1 )
x2 x1
f (x1 )(x2 x1 x + x1 ) + f (x2 )(x x1 )
x2 x1
f (x1 )(x2 x) + f (x2 )(x x1 )
x2 x1
x2 x
x x1
f (x1 ) +
f (x2 ).
x2 x1
x2 x1
y = f (x1 ) +
=
=
=
=
Neka je l(x) =
x x1
x2 x
f (x1 ) +
f (x2 ). Tada jednacina secice glasi:
x2 x1
x2 x1
y = l(x).
Primetimo da je l(x1 ) = f (x1 ) i l(x2 ) = f (x2 ).
4.10. Konveksne i konkavne funkcije
275
Definicija 4.104. Funkcija f : (a, b) R je konveksna (konkavna) na intervalu

(a, b) ako za svake tri tacke x1 , x, x2 (a, b), takve da je x1 < x < x2 , vazi nejednakost
f (x) l(x),
(4.138)
(f (x) l(x))
(4.139)
tj.
f (x)
(f (x)
x2 x
f (x1 ) +
x2 x1
x2 x
f (x1 ) +
x2 x1
x x1
f (x2 )
x2 x1
x x1
f (x2 )).
x2 x1
(4.140)
(4.141)
Ako je
f (x) < l(x),
(f (x) > l(x))
onda kazemo da je funkcija f strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b).
Primetimo da ce (4.138), odnosno (4.140), ((4.139), odnosno (4.141)) vaziti i kad
je x = x1 ili x = x2 (tada je f (x1 ) = l(x1 ) i f (x2 ) = l(x2 )).
Uslov konveksnosti (konkavnosti) ima sledecu geometrijsku interpretaciju: ako je
funkcija konveksna (konkavna) na intervalu (a, b), onda za svake dve tacke x1 , x2
(a, b), takve da je x1 < x2 , sve tacke duzi AB secice odredene tackama A(x1 , f (x1 ))
i B(x2 , f (x2 )) ne leze ispod (iznad) tacaka (x, f (x)) graka funkcije za koje je
x1 < x < x2 , odnosno, sve tacke (x, f (x)) graka funkcije za koje je x1 < x < x2
leze ispod ili na (iznad ili na) secici odredenoj tackama A(x1 , f (x1 )) i B(x2 , f (x2 )).
Ako je funkcija strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b), onda za
svake dve tacke x1 , x2 (a, b), takve da je x1 < x2 , sve tacke (x, f (x)) graka
funkcije za koje je x1 < x < x2 leze ispod (iznad ) secice odredene tackama
A(x1 , f (x1 )) i B(x2 , f (x2 )).
Pre nego sto damo sledecu karakterizaciju konveksnih (konkavnih) funkcija,
dokazimo sledece jednostavno tvrdenje.
Lema 4.105. Tacka x R pripada segmentu [x1 , x2 ] ako i samo ako postoje nenegativni brojevi 1 i 2 takvi da je 1 + 2 = 1 i x = 1 x1 + 2 x2 .
Dokaz. Neka x [x1 , x2 ]. Tada sistem jednacina sa nepoznatima 1 i 2 ,
{
1 + 2
= 1,
1 x1 + 2 x2 = x,
na osnovu Kramerovog
x2 x1 = 0:

1

x
1 =
1

x1
pravila, ima jedinstveno resenje jer je determinanta sistema

1
x2
x x
= 2
,

x
1
2 x1
x2

1 1

x1 x
x x1
=
2 =
,
1 1
x
2 x1

x1 x2
276
i pritom je 1 0 i 2 0.
Obrnuto, pretpostavimo da je x = 1 x1 +2 x2 , gde su 1 0, 2 0 i 1 +2 =
1. Zbog 1 0 iz x1 < x2 sledi 1 x1 1 x2 , dok zbog 2 0 imamo 2 x1 2 x2 .
Odavde i iz 1 + 2 = 1 sledi
x1 = (1 +2 )x1 = 1 x1 +2 x1 1 x1 +2 x2 = x 1 x2 +2 x2 = (1 +2 )x2 = x2 .

Tvrdenje 4.106. Funkcija f : (a, b) R je konveksna (konkavna) na intervalu
(a, b) ako i samo ako za svake dve tacke x1 , x2 (a, b) i za svaka dva nenegativna
realna broja 1 i 2 , takva da je 1 + 2 = 1, vazi nejednakost
f (1 x1 + 2 x2 ) 1 f (x1 ) + 2 f (x2 )
(4.142)
(f (1 x1 + 2 x2 ) 1 f (x1 ) + 2 f (x2 )).

Funkcija je strogo konveksna (strogo konkavna) ako i samo ako za svake dve tacke
x1 , x2 (a, b), x1 = x2 , i za svaka dva pozitivna realna broja 1 i 2 , takva da je
1 + 2 = 1, vazi nejednakost
f (1 x1 + 2 x2 ) < 1 f (x1 ) + 2 f (x2 )
(f (1 x1 + 2 x2 ) > 1 f (x1 ) + 2 f (x2 )).
Dokaz. Neka je funkcija f : (a, b) R je konveksna na intervalu (a, b). Tada za
svake tri tacke x1 , x, x2 (a, b), takve da je x1 x x2 , vazi nejednakost
f (x)
x x1
x2 x
f (x1 ) +
f (x2 ).
x2 x1
x2 x1
(4.143)
Neka su 1 i 2 dva nenegativna broja takva da je 1 +2 = 1. Tada na osnovu Leme

4.105 imamo da je x1 1 x1 + 2 x2 x2 , pa za x = 1 x1 + 2 x2 vazi nejednakost
(4.143):
f (1 x1 + 2 x2 )
=
=
=
=
1 x1 + 2 x2 x1
x2 (1 x1 + 2 x2 )
f (x1 ) +
f (x2 ) =
x2 x1
x2 x1
(1 2 )x2 1 x1
2 x2 (1 1 )x1
f (x1 ) +
f (x2 ) =
x2 x1
x2 x1
1 x2 1 x1
2 x2 2 x1
f (x1 ) +
f (x2 ) =
x2 x1
x2 x1
1 (x2 x1 )
2 (x2 x1 )
f (x1 ) +
f (x2 ) =
x2 x1
x2 x1
1 f (x1 ) + 2 f (x2 ).
Obrnuto, neka za svake dve tacke x1 , x2 (a, b) i za svaka dva nenegativna realna
broja 1 i 2 , takva da je 1 +2 = 1, vazi nejednakost (4.142), neka je x1 < x2 i neka
je x proizvoljna tacka iz segmenta [x1 , x2 ]. Tada na osnovu Leme 4.105 sledi da za

nenegativne brojeve 1 =
pa je
277
x2 x
x x1
i 2 =
vazi 1 +2 = 1 i x = 1 x1 +2 x2 ,
x2 x1
x2 x1
)
x x1
x2 x
x1 +
x2
f (x) = f
x2 x1
x2 x1
x2 x
x x1
f (x1 ) +
f (x2 ).
x2 x1
x2 x1
(
Prema tome, za proizvoljne tri tacke x1 , x, x2 (a, b), takve da je x1 x x2 , vazi

nejednakost (4.143), pa je funkcija f konveksna na intervalu (a, b).
Primer 4.107. Funkcija f (x) = ax + b je konveksna i konkavna na R (i prema
tome, nije strogo konveksna niti strogo konkavna na R). Zaista, neka su 1 i 2
nenegativni brojevi takvi da je 1 + 2 = 1, i neka su x1 , x2 R. Tada je
f (1 x1 + 2 x2 ) = a(1 x1 + 2 x2 ) + b = a(1 x1 + 2 x2 ) + (1 + 2 )b
= 1 (ax1 + b) + 2 (ax2 + b) = 1 f (x1 ) + 2 f (x2 ).
Primer 4.108. Funkcija f (x) = x2 je strogo konveksna na R jer za proizvoljne
x1 , x2 R i proizvoljne nenegativne brojeve 1 i 2 , takve da je 1 + 2 = 1, vazi
f (1 x1 + 2 x2 ) = (1 x1 + 2 x2 )2 = 21 x21 + 21 2 x1 x2 + 22 x22
= 1 (1 2 )x21 + 21 2 x1 x2 + 2 (1 1 )x22
= 1 x21 + 2 x22 1 2 (x21 2x1 x2 + x22 )
= 1 x21 + 2 x22 1 2 (x1 x2 )2
< 1 x21 + 2 x22 = 1 f (x1 ) + 2 f (x2 ).
(a, b) ako i samo ako za svake tri tacke x1 , x, x2 (a, b), takve da je x1 < x < x2 ,
vazi nejednakost
f (x) f (x1 )
f (x2 ) f (x)
x x1
x2 x
(
)
f (x) f (x1 )
f (x2 ) f (x)
.
x x1
x2 x
(4.144)
Funkcija f je strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako
za svake tri tacke x1 , x, x2 (a, b), takve da je x1 < x < x2 , vazi nejednakost
f (x) f (x1 )
f (x2 ) f (x)
<
x x1
x2 x
(
)
f (x) f (x1 )
f (x2 ) f (x)
>
.
x x1
x2 x
(4.145)
278
Dokaz. Neka je funkcija f konveksna na intervalu (a, b) i neka su x1 , x, x2 tacke iz

intervala (a, b) takve da je x1 < x < x2 . Tada je
f (x)
x2 x
x x1
f (x1 ) +
f (x2 ).
x2 x1
x2 x1
(4.146)
Mnozenjem poslednje nejednakosti sa x2 x1 (x2 x1 > 0) dobijamo

(x2 x1 )f (x) (x2 x)f (x1 ) + (x x1 )f (x2 ),
pa je
(x2 x + x x1 )f (x) (x2 x)f (x1 ) + (x x1 )f (x2 ),
tj.
(x2 x)f (x) + (x x1 )f (x) (x2 x)f (x1 ) + (x x1 )f (x2 ),
Odavde sledi
(x2 x)(f (x) f (x1 )) (x x1 )(f (x2 ) f (x)),
pa deobom sa pozitivnim brojem (x2 x)(x x1 ) dobijamo nejednakost (4.144).
Obrnuto, neka za proizvoljne tri tacke x1 , x, x2 (a, b), takve da je x1 < x < x2 ,
vazi nejednakost (4.144). Tada obrnutim redom u odnosu na dokaz prethodnog
smera dokazujemo da iz nejednakosti (4.144) sledi nejednakost (4.146), sto znaci da
je funkcija f konveksna na intervalu (a, b).
Tvrdenje 4.109 ima sledecu geometrijsku interpretaciju: funkcija f : (a, b)
R je konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake tri tacke
x1 , x, x2 (a, b), takve da je x1 < x < x2 , koecijent pravca secice kroz tacke
A(x1 , f (x1 )) i B(x, f (x)) je manji ili jednak (veci ili jednak) od koecijenta pravca
secice kroz tacke B(x, f (x)) i C(x2 , f (x2 )), odnosno tanges ugla, koji secica kroz
tacke A(x1 , f (x1 )) i B(x, f (x)) gradi sa pozitivnim delom x-ose, je manji ili jednak
(veci ili jednak) od tangesa ugla koji secica kroz tacke B(x, f (x)) i C(x2 , f (x2 ))
gradi sa pozitivnim delom x-ose.
(a, b) ako i samo ako za svake tri tacke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b,
vazi nejednakost
f (x2 ) f (x1 )
f (x3 ) f (x1 )
x2 x1
x3 x1
(
)
f (x2 ) f (x1 )
f (x3 ) f (x1 )
.
x2 x1
x3 x1
(4.147)
Funkcija f je strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako
za svake tri tacke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b, vazi nejednakost
f (x2 ) f (x1 )
f (x3 ) f (x1 )
<
x2 x1
x3 x1
(
)
f (x2 ) f (x1 )
f (x3 ) f (x1 )
>
.
x2 x1
x3 x1
(4.148)
279
Dokaz. Neka je funkcija f konveksna na intervalu (a, b) i neka su x1 , x2 , x3 tacke

iz intervala (a, b) takve da je x1 < x2 < x3 . Tada je
f (x2 )
x3 x2
x2 x1
f (x1 ) +
f (x3 ).
x3 x1
x3 x1
(4.149)
Oduzimajuci f (x1 ) od obe strane ove nejednakosti, dobijamo

)
(
x2 x1
x3 x2
1 f (x1 ) +
f (x3 ) =
f (x2 ) f (x1 )
x3 x1
x3 x1
x3 x2 x3 + x1
x2 x1
=
f (x1 ) +
f (x3 ) =
x3 x1
x3 x1
x2 x1
x1 x2
f (x1 ) +
f (x3 ) =
=
x3 x1
x3 x1
x2 x1
=
(f (x3 ) f (x1 )),
x3 x1
odakle deobom sa x2 x1 > 0 sledi (4.147).
Obrnutim rasudivanjem, iz (4.147) sledi (4.149). Prema tome, ako za tri tacke
x1 , x2 , x3 (a, b) takve da je a < x1 < x2 < x3 < b vazi nejednakost (4.147), onda
vazi i nejednakost (4.149), pa zakljucujemo da je funkcija f konveksna na intervalu
(a, b).
Geometrijaska interpretacija Tvrdenja 4.110 je sledeca: funkcija f : (a, b) R je
konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake tri tacke x1 , x2 , x3
(a, b), takve da je x1 < x2 < x3 , koecijent pravca secice kroz tacke A(x1 , f (x1 )) i
B(x2 , f (x2 )) je manji ili jednak (veci ili jednak) od koecijenta pravca secice kroz
tacke A(x1 , f (x1 )) i C(x3 , f (x3 )).
(a, b) ako i samo ako za svake tri tacke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b,
vazi nejednakost
f (x3 ) f (x2 )
f (x3 ) f (x1 )
x3 x1
x3 x2
(
)
f (x3 ) f (x1 )
f (x3 ) f (x2 )
.
x3 x1
x3 x2
(4.150)
Funkcija f je strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo

ako za svake tri tacke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b, vazi nejednakost
f (x3 ) f (x1 )
f (x3 ) f (x2 )
<
x3 x1
x3 x2
(
)
f (x3 ) f (x1 )
f (x3 ) f (x2 )
>
.
x3 x1
x3 x2
(4.151)
Dokaz. Neka je funkcija f konveksna na intervalu (a, b) i neka su x1 , x2 , x3 tacke

iz intervala (a, b) takve da je x1 < x2 < x3 . Tada je
f (x2 )
x3 x2
x2 x1
f (x1 ) +
f (x3 ).
x3 x1
x3 x1
(4.152)
280
Oduzimajuci f (x3 ) od obe strane ove nejednakosti, dobijamo

(
)
x3 x2
x2 x1
f (x2 ) f (x3 )
f (x1 ) +
1 f (x3 ) =
x3 x1
x3 x1
x2 x3
x3 x2
f (x1 ) +
f (x3 ) =
=
x3 x1
x3 x1
x2 x3
=
(f (x3 ) f (x1 )),
x3 x1
odakle deobom sa x2 x3 < 0 sledi
f (x2 ) f (x3 )
f (x3 ) f (x1 )
,
x2 x3
x3 x1
f (x3 ) f (x2 )
f (x3 ) f (x1 )
, tj. vazi (4.150).

x3 x1
x3 x2
Obrnutim rasudivanjem, iz (4.150) sledi (4.152). Prema tome, ako za tri tacke
x1 , x2 , x3 (a, b) takve da je a < x1 < x2 < x3 < b vazi nejednakost (4.150), onda
vazi i nejednakost (4.152), pa zakljucujemo da je funkcija f konveksna na intervalu
(a, b).
pa je
Tvrdenje 4.111 ima sledecu geometrijsku interpretaciju: funkcija f : (a, b)

R je konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake tri tacke
x1 , x2 , x3 (a, b), takve da je x1 < x2 < x3 , koecijent pravca secice kroz tacke
A(x1 , f (x1 )) i C(x3 , f (x3 )) je manji ili jednak (veci ili jednak) od koecijenta pravca
secice kroz tacke B(x2 , f (x2 )) i C(x3 , f (x3 )).
Napomena 4.112. U definiciji konveksne funkcije, kao i u Tvrdenjima 4.106,
4.109, 4.110 i 4.111 interval (a, b) se moze zameniti segmentom [a, b].
Teorema 4.113. Neka je f : (a, b) R konveksna (konkavna) funkcija na intervalu
(a, b). Tada je f neprekidna na (a, b).
Dokaz. Neka je f konveksna funkcija na intervalu (a, b) i neka je x0 proizvoljna tacka
iz intervala (a, b). Pokazimo da je funkcija f neprekidna zdesna u x0 . Izaberimo
tacke s i t tako da je a < s < x0 < t < b. Neka je x proizvoljna tacka iz intervala
(x0 , t). Prema tome, a < s < x0 < x < t < b i zbog konveksnosti funkcije f , iz
s < x0 < x sledi
x x0
x0 s
f (x0 )
f (s) +
f (x),
(4.153)
xs
xs
dok iz x0 < x < t sledi
f (x)
Iz (4.153) mnozenjem sa
tx
x x0
f (x0 ) +
f (t).
t x0
t x0
xs
dobijamo
x0 s
xs
x x0
f (x0 )
f (s) + f (x).
x0 s
x0 s
(4.154)
281
sto zajedno sa (4.154) daje

xs
x x0
tx
x x0
f (x0 )
f (s) f (x)
f (x0 ) +
f (t).
x0 s
x0 s
t x0
t x0
Buduci da je
)
xs
x x0
f (x0 )
f (s) = f (x0 )
x0 s
x0 s
)
x x0
tx
f (x0 ) +
f (t) = f (x0 ),
t x0
t x0
lim
xx0 +0
i
lim
xx0 +0
(4.155)
iz (4.155) sledi
lim f (x) = f (x0 ).
xx0 +0
Slicno se dokazuje da je funkcija f neprekidna sleva u tacki x0 .

Napominjemo da tvrdenje Teoreme 4.113 nece vaziti ako se interval (a, b) zameni
segmentom [a, b]. Na primer, funkcija
{
0, ako je 0 x < 1,
f (x) =
(4.156)
1, ako je x = 1.
je konveksna na segmentu [0, 1], ali nije neprekidna, jer nije neprekidna u 1 sleva.
Teorema 4.114. Neka je f : (a, b) R konveksna funkcija. Tada u svakoj tacki
x0 (a, b) funkcija ima levi i desni izvod i pritom je
f (x) f (x0 )
f (x) f (x0 )
, f+ (x0 ) = inf
x x0
x x0
x(x0 ,b)
x(a,x0 )
f (x0 ) =
sup
f (x0 ) f+ (x0 ).
Dokaz. Neka su x1 , x2 tacke iz intervala (a, b) takve da je a < x1 < x2 < x0 . Iz

Tvrdenja 4.111 sledi
f (x0 ) f (x2 )
f (x0 ) f (x1 )
,
x0 x1
x0 x2
tj. vazi nejednakost
f (x2 ) f (x0 )
f (x1 ) f (x0 )
.
x1 x0
x2 x0
Buduci da je x1 < x2 , iz nejednakosti (4.157) sledi da je funkcija x 7

rastuca na intervalu (a, x0 ). Zato je
f (x) f (x0 )
f (x) f (x0 )
= sup
,
xx0 0
x x0
x x0
x(a,x0 )
lim
(4.157)
f (x) f (x0 )
x x0
282
f (x) f (x0 )
.
x x0
x(a,x0 )
Neka su x3 , x4 tacke iz intervala (a, b) takve da je x0 < x3 < x4 < b. Iz Tvrdenja
4.110 sledi
f (x4 ) f (x0 )
f (x3 ) f (x0 )
.
(4.158)
x3 x0
x4 x0
tj. f (x0 ) =
sup
Buduci da je x3 < x4 , iz nejednakosti (4.158) sledi da je funkcija x 7

rastuca na intervalu (x0 , b). Zato je
lim
xx0 +0
tj. f+ (x0 ) =
f (x) f (x0 )
x x0
f (x) f (x0 )
f (x) f (x0 )
= inf
,
x x0
x x0
x(x0 ,b)
f (x) f (x0 )
.
x x0
x(x0 ,b)
inf
Iz Tvrdenja 4.109 sledi da za svako x1 (a, x0 ) i svako x3 (x0 , b) vazi nejednakost

f (x3 ) f (x0 )
f (x1 ) f (x0 )
.
x1 x0
x3 x0
Zato je
f (x0 ) =
f (x) f (x0 )
f (x3 ) f (x0 )
, za svako x3 (x0 , b),

x x0
x3 x0
x(a,x0 )
sup
odakle sledi da je f (x0 ) konacan broj, a takode i

f (x0 )
f (x3 ) f (x0 )
= f+ (x0 ),
x0 <x3 <b
x3 x0
inf
pa je i f+ (x0 ) konacan broj.

Slicno se dokazuju sledece teoreme:
Teorema 4.115. Neka je f : (a, b) R konkavna funkcija. Tada u svakoj tacki
x0 (a, b) funkcija ima levi i desni izvod i pritom je
f (x0 ) =
i
f (x) f (x0 )
f (x) f (x0 )
, f+ (x0 ) = sup
x x0
x x0
x(a,x0 )
x(x0 ,b)
inf
f (x0 ) f+ (x0 ).
Teorema 4.116. Neka je funkcija definisana na intervalu (a, b].

(4.116.1) Ako je funkcija f : (a, b] R konveksna, onda ona ima levi izvod u tacki
b,
f (x) f (b)
f (b) = sup
,
xb
x(a,b)
283
i pritom f (b) moze biti konacan ili jednak +.

(4.116.2) Ako je funkcija f : (a, b] R konkavna, onda ona ima levi izvod u tacki
b,
f (x) f (b)
f (b) = inf
,
xb
x(a,b)
i pritom f (b) moze biti konacan ili jednak .
Teorema 4.117. Neka je funkcija definisana na intervalu [a, b).
(4.117.1) Ako je funkcija f konveksna na [a, b), onda ona ima desni izvod u tacki a,
f (x) f (a)
,
xa
x(a,b)
f+ (a) = inf
i pritom f+ (a) moze biti konacan ili jednak .

(4.117.2) Ako je funkcija f konkavna na intervalu [a, b), onda ona ima desni izvod
u tacki a,
f (x) f (a)
f+ (a) = sup
,
xa
x(a,b)
i pritom f+ (a) moze biti konacan ili jednak +.
U vezi Teorema 4.116 i 4.117 videti Primere 4.130 i 4.131.
Tvrdenje 4.118. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, b].
(4.118.1) Neka je funkcija f konveksna (strogo konveksna) na intervalu (a, b). Ako
postoji konacna granicna vrednost f (b 0) i ako je f (b 0) f (b) onda je f
konveksna (strogo konveksna) na intervalu (a, b].
(4.118.2) Neka je funkcija f konkavna (strogo konkavna) na intervalu (a, b). Ako
postoji konacna granicna vrednost f (b 0) i ako je f (b 0) f (b) onda je f
konkavna (strogo konkavna) na intervalu (a, b].
Dokaz. (4.118.1): Neka je f strogo konveksna na intervalu (a, b). Da bismo dokazali
da je f strogo konveksna na intervalu (a, b], na osnovu Tvrdenja 4.109 i Napomene
4.112, dovoljno je dokazati da za svake tri tacke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 <
x2 < x3 b vazi nejednakost
f (x2 ) f (x1 )
f (x3 ) f (x2 )
<
.
x2 x1
x3 x2
(4.159)
Kako je f strogo konveksna na intervalu (a, b), ova nejednakost vazi za svake tri
tacke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b. Ostaje da dokazemo da za svake
dve tacke x1 , x2 , takve da je a < x1 < x2 < b, vazi nejednakost:
f (x2 ) f (x1 )
f (b) f (x2 )
<
.
x2 x1
b x2
(4.160)
284
Neka su x1 , x2 tacke iz intervala (a, b) takve da je x1 < x2 . Iz dokaza Teoreme 4.114

f (x) f (x2 )
sledi da je funkcija x 7
strogo rastuca na intervalu (x2 , b), pa je
x x2
f (x) f (x2 )
f (x) f (x2 )
= sup
xb0
x x2
x x2
x(x2 ,b)
lim
(4.161)
i za svaku tacku x3 takvu da je x2 < x3 < b vazi

f (x) f (x2 )
f (x3 ) f (x2 )
< sup
.
x3 x2
x x2
x(x2 ,b)
(4.162)
f (x3 ) f (x2 )
f (x2 ) f (x1 )
<
, za svaku tacku x3 takvu da je x2 < x3 < b,
x2 x1
x3 x2
to iz (4.161) i (4.162) sledi
Kako je
f (x2 ) f (x1 )
f (x) f (x2 )
< lim
.
xb0
x2 x1
x x2
(4.163)
Buduci da postoji f (b 0) i da je f (b 0) f (b) sledi

f (x) f (x2 )
f (b 0) f (x2 )
f (b) f (x2 )
=
.
xb0
x x2
b x2
b x2
lim
(4.164)
Iz (4.163) i (4.164) sledi (4.160).

Slicno se dokazuje naredno tvrdenje.
Tvrdenje 4.119. Neka je funkcija f definisana na intervalu [a, b).
(4.119.1) Neka je funkcija f konveksna (strogo konveksna) na intervalu (a, b). Ako
postoji konacna granicna vrednost f (a + 0) i ako je f (a) f (a + 0) onda je f
konveksna (strogo konveksna) na intervalu [a, b).
(4.119.2) Neka je funkcija f konkavna (strogo konkavna) na intervalu (a, b). Ako
postoji konacna granicna vrednost f (a + 0) i ako je f (a) f (a + 0) onda je f
konkavna (strogo konkavna) na intervalu [a, b).
Posledica 4.120. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, b]. Ako je f konveksna (strogo konveksna, konkavna, strogo konkavna) na intervalu (a, b) i ako je
neprekidna sleva u b, onda je f konveksna (strogo konveksna, konkavna, strogo
konkavna) na intervalu (a, b].
Posledica 4.121. Neka je funkcija f definisana na intervalu [a, b). Ako je f konveksna (strogo konveksna, konkavna, strogo konkavna) na intervalu (a, b) i ako je
neprekidna zdesna u a, onda je f konveksna (strogo konveksna, konkavna, strogo
konkavna) na intervalu [a, b).
285

Ispitivanje konveksnosti i konkavnosti pomo
cu izvoda
Sledeca teorema daje potreban i dovoljan uslov da diferencijabilna funkcije bude
konveksna (konkavna).
Teorema 4.122. Neka je funkcija f : (a, b) R diferencijabilna. Tada je f konveksna (strogo konveksna) na intervalu (a, b) ako i samo ako f raste (strogo raste)
na tom intervalu.
Dokaz. Neka je f konveksna funkcija na intervalu (a, b) i neka su x1 , x, x2 proizvoljne
tacke iz intervala (a, b) takve da je x1 < x < x2 . Iz Tvrdenja 4.109 sledi
f (x2 ) f (x)
f (x) f (x1 )
.
x x1
x2 x
Iz nejednakosti (4.165) prelaskom prvo na limes
lim
xx1 +0
lim
xx1 +0
(4.165)
dobijamo
f (x) f (x1 )
f (x2 ) f (x)
lim
,
xx1 +0
x x1
x2 x
(4.166)
f (x) f (x1 )
= f (x1 ), a
xx1 +0
x x1
f (x2 ) f (x)
f (x2 ) f (x1 )
kako je funkcija f neprekidna u tacki x1 , to je lim
=
,
xx1 +0
x2 x
x2 x1
pa dobijamo da je
f (x2 ) f (x1 )
f (x1 )
.
(4.167)
x2 x1
i buduci da funkcija f ima izvod u tacki x1 , to je
Ako u nejednakosti (4.165) predemo na limes
lim
lim
xx2 0
dobijamo
f (x) f (x1 )
f (x2 ) f (x)
lim
.
xx2 0
xx2 0
x x1
x2 x
lim
(4.168)
f (x2 ) f (x1 )
f (x) f (x1 )
=
,
xx2 0
x x1
x2 x1
f (x2 ) f (x)
i funkcija f ima izvod u tacki x2 , pa je lim
= f (x2 ). Prema tome,
xx2 0
x2 x
Kako je funkcija f neprekidna u tacki x2 , to je
lim
f (x2 ) f (x1 )
f (x2 ).
x2 x1
Sada iz (4.167) i (4.169) sledi
f (x1 ) f (x2 ),
pa je funkcija f rastuca na intervalu (a, b).
(4.169)
286
Ako je funkcija f strogo konveksna na intervalu (a, b), onda iz vec dokazanog
dela sledi da je f rastuca funkcija na intervalu (a, b). Pokazimo da je f strogo
rastuca na (a, b). Iz Tvrdenja 4.109 sledi
f (x) f (x1 )
f (x2 ) f (x)
<
.
x x1
x2 x
(4.170)
Funkcija f ispunjava uslove Lagranzove teoreme na segmentima [x1 , x] i [x, x2 ], pa

postoje tacke 1 (x1 , x) i 2 (x, x2 ) takve da je
f (x2 ) f (x)
f (x) f (x1 )
= f (1 ) i
= f (2 ).
x x1
x2 x
Iz (4.170) sledi
f (1 ) < f (2 ).
Buduci da je x1 < 1 < x < 2 < x2 , a funkcija f rastuca, to je

f (x1 ) f (1 ) < f (2 ) f (x2 ).
Dakle, f (x1 ) < f (x2 ), pa je funkcija f strogo rastuca na intervalu (a, b).
Obrnuto, pretpostavimo da je f rastuca (strogo rastuca) na intervalu (a, b) i
neka su x1 , x, x2 (a, b) proizvoljne tacke takve da je x1 < x < x2 . Funkcija
f ispunjava uslove Lagranzove teoreme na segmentima [x1 , x] i [x, x2 ], pa postoje
tacke 1 (x1 , x) i 2 (x, x2 ) takve da je
f (x2 ) f (x)
f (x) f (x1 )
= f (1 ) i
= f (2 ).
x x1
x2 x
(4.171)
Buduci da je 1 < 2 , to je f (1 ) f (2 ) (f (1 ) < f (2 )), pa iz (4.171) sledi

f (x2 ) f (x)
f (x) f (x1 )
x x1
x2 x
(
)
f (x) f (x1 )
f (x2 ) f (x)
<
.
x x1
x2 x
Sada na osnovu Tvrdenja 4.109 zakljucujemo da je funkcija f konveksna (strogo
konveksna) na intervalu (a, b).
Slicno se dokazuje sledeca teorema:
Teorema 4.123. Neka je funkcija f : (a, b) R diferencijabilna. Tada je f
konkavna (strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako f opada (strogo
opada) na tom intervalu.
Iz Teorema 4.122 i 4.123 sledi sledece tvrdenje.
Teorema 4.124. Neka je funkcija f : (a, b) R dva puta diferencijabilna na
intervalu (a, b). Tada je funkcija f konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i
samo ako je f (x) 0 (f (x) 0) za svako x (a, b).
Ako je f (x) > 0 (f (x) < 0) za svako x (a, b), onda je funkcija f strogo
konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b).
287
Primer 4.125. Funkcija f (x) = ax , a > 0, a =

1, je dva puta diferencijabilna na
2
x
R i f (x) = a ln a > 0 za svako x R. Na osnovu Teoreme 4.124 sledi da je f
strogo konveksna na R.
Primer 4.126. Funkcija f (x) = loga x, a > 0, a = 1, je dva puta diferencijabilna
na intervalu (0, +) i
f (x) =
1
,
x ln a
f (x) =
1
x2 ln a
Ako je a (0, 1), onda je f (x) > 0 za svako x (0, +), pa je funkcija f strogo
konveksna na intervalu (0, +).
Kada je a > 1, onda je f (x) < 0 za svako x (0, +), i stoga je funkcija f
strogo konkavna na intervalu (0, +).
Primer 4.127. Funkcija f (x) = xa , a R, je dva puta diferencijabilna na intervalu
(0, +):
f (x) = axa1 , f (x) = a(a 1)xa2 .
Za a (, 0) (1, +), f (x) > 0 za svako x (0, +), pa je funkcija f strogo
konveksna na intervalu (0, +).
Ako je a (0, 1), onda je f (x) < 0 za svako x (0, +), pa je funkcija f
strogo konkavna na intervalu (0, +).
Napomena 4.128. Iz dokaza Teoreme 4.122 sledi da ako je funkcija f : [a, b] R
diferencijabilna na segmentu [a, b] (pod izvodom u tacki a podrazumevamo desni
izvod, a u tacki b levi izvod) i konveksna (respektivno strogo konveksna, konkavna,
strogo konkavna) na segmentu [a, b], onda je f rastuca (respektivno, strogo rastuca,
opadajuca, strogo opadajuca) funkcija na segmentu [a, b].
Napomena 4.129. Takode iz dokaza Teoreme 4.122 sledi da ako je funkcija f :
[a, b] R neprekidna na segmentu [a, b], diferencijabilna na intervalu (a, b) i ima
izvod f koji je rastuca (respektivno, strogo rastuca, opadajuca, strogo opadajuca)
funkcija na intervalu (a, b), onda je funkcija f konveksna (respektivno, strogo konveksna, konkavna, strogo konkavna) na segmentu [a, b]. Zato ako je f : [a, b] R
neprekidna na segmentu [a, b], dva puta diferencijabilna na intervalu (a, b) i f (x)
0 (respektivno, f (x) > 0, f (x) 0, f (x) < 0) za svako x (a, b), onda je f konveksna (respektivno, strogo konveksna, konkavna, strogo konkavna) na segmentu
[a, b]. Analogna tvrdenja bi vazila za funkciju denisanu na intervalima (a, b] (gde
je a konacan broj ili ) ili [a, b) (gde je b konacan broj ili +).
3
Primer 4.130. Funkcija f (x) = x2 je neprekidna na R, dva puta diferencijabilana
na intervalu (, 0) i na intervalu (0, +):
2 1
2 4
2 1
f (x) = x 3 i f (x) = x 3 =
, za x (, 0) (0, +).
3
9
9 3 x4
Kako je f (x) < 0 za x (, 0) , a takode i za x (0, +), to je funkcija f strogo
konkavna na intervalu (, 0) i takode, strogo konkavna na intervalu (0, +). Iz
288
Posledice 4.120 i Posledice 4.121, buduci da je funkcija f neprekidna u 0, sledi da je

funkcija strogo konkavna na intervalu (, 0] i takode, strogo konkavna na intervalu
[0, +). Medutim ona nije konkavna na (, +), jer za svako x = 0 vazi
(
)
1
1
1
1
f
(x) + x = f (0) = 0 < f (x) = f (x) + f (x).
2
2
2
2
Primetimo jos da je
f (0)
i
f+ (0)
3
x2
f (x) f (0)
1
= lim
= lim
= lim
= ,
3
x0
x0 x
x0
x0
x
3
f (x) f (0)
x2
1
= lim
= lim
= lim
= +.
3
x+0
x+0 x
x+0
x0
x

ako je
3 x,
1,
ako je
f (x) =

3
x + 2, ako je
x < 0,
x=0
x > 0.
(4.172)
1 2
2 5
2 1
x 3 i f (x) = x 3 =
za x (, 0)
3
9
9 3 x5
(0, +). Kako je f (x) > 0 za x < 0 i f (x) < 0 za x > 0, to je f strogo
konveksna na intervalu (, 0), a strogo konkavna na intervalu (0, +). Buduci
da je f (0 0) < f (0) < f (0 + 0), iz Tvrdenja 4.118 i Tvrdenja 4.119 sledi da je
f strogo konveksna na intervalu (, 0], a strogo konkavna na intervalu [0, +).
Primetimo da je
( )
3
f (x) f (0)
x1
1
= lim
=
= +,
f (0) = lim
x0
x0
x0
x
0
je prekidna u 0, f (x) =
f (x) f (0)
= lim
x+0
x+0
x0
f+ (0) = lim
( )
3
1
x+21
=
= +.
x
+0
Sledeca teorema daje geometrijsku karakterizaciju svojstva konveksnosti (konkavnosti) diferencijabilne funkcije.
Teorema 4.132. Neka je f : (a, b) R difencijabilna funkcija na intervalu (a, b).
Funkcija f je konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako tacke
njenog grafika nisu ispod (iznad) tacaka tangente konstruisane u proizvoljnoj tacki
tog grafika.
Funkcija f je strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo
ako su tacke njenog grafika iznad (ispod) tacaka tangente konstruisane u proizvoljnoj
tacki tog grafika, ne ukljucujuci tacku dodira.
289
Dokaz. Neka je funkcija f konveksna na intervalu (a, b) i neka je x0 (a, b). Tangenta na grak funkcije f u tacki (x0 , f (x0 )) ima jednacinu y = t(x) gde je
t(x) = f (x0 ) + f (x0 )(x x0 ).
Neka je x (a, b) proizvoljna tacka. Tada je
f (x) t(x) = f (x) f (x0 ) f (x0 )(x x0 ).
(4.173)
Primenom Lagranzove teoreme zakljucujemo da postoji tacka izmedu tacaka x0 i

x ( (x0 , x) ako je x0 < x, i (x, x0 ) ako je x0 > x) takva da je
f (x) f (x0 ) = f ()(x x0 ).
(4.174)
f (x) t(x) = (f () f (x0 ))(x x0 ).
(4.175)
Iz (4.173) i (4.174) sledi
Na osnovu Teoreme 4.122 sledi da f raste na intervalu (a, b).

Ako je x < x0 , onda je (x, x0 ), te je < x0 , i stoga je f () f (x0 ). Prema
tome, x x0 < 0 i f () f (x0 ) 0, pa iz (4.175) sledi da je f (x) t(x) 0.
Ako je x > x0 , onda je (x0 , x), te je > x0 , i stoga je f () f (x0 ). Prema
tome, x x0 > 0 i f () f (x0 ) 0, pa iz (4.175) sledi da je f (x) t(x) 0.
Obrnuto, neka je f (x) t(x), tj. f (x) f (x0 ) f (x0 )(x x0 ) za svako
x (a, b). Tada je
f (x) f (x0 )
f (x0 ) za x > x0
(4.176)
x x0
i
f (x) f (x0 )
f (x0 ) za x < x0 .
(4.177)
x x0
Neka su x1 , x2 , x3 tacke iz intervala (a, b) takve da je x1 < x2 < x3 . Iz (4.176),
stavljajuci da je x = x3 i x0 = x2 , dobijamo
f (x3 ) f (x2 )
f (x2 ),
x3 x2
(4.178)
dok iz (4.177), stavljajuci da je x = x1 i x0 = x2 , dobijamo

f (x2 ) f (x1 )
f (x2 ).
x2 x1
(4.179)
Iz (4.177) i (4.179) sledi

f (x2 ) f (x1 )
f (x3 ) f (x2 )
.
x2 x1
x3 x2
Sada na osnovu Tvrdenja 4.109 zakljucujemo da je funkcija f konveksna na intervalu
(a, b).
290
Napomena 4.133. Na osnovu Napomene 4.128 i dokaza Teoreme 4.132 sledi da

ako je funkcija diferencijabilna na segmentu [a, b] (pod izvodom u tacki a podrazumevamo desni izvod, a u tacki b levi izvod) i strogo konveksna (strogo konkavna)
na [a, b], onda sve tacke graka leze iznad (ispod) tacaka kako leve tangente graka
funkcije u tacki (b, f (b)), ne ukljucujuci tacku (b, f (b)), tako i desne tangente graka
funkcije u tacki (a, f (a)), ne ukljucujuci tacku (a, f (a)).
Prevojne ta
cke funkcije
Definicija 4.134. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, b). Za tacku x0
(a, b) kazemo da je prevojna tacka funkcije f , a za tacku (x0 , f (x0 )) prevojna tacka
grafika funkcije, ako je funkcija f neprekidna u tacki x0 i ako postoji > 0 tako da
je funkcija strogo konveksna na intervalu (x0 , x0 ) i strogo konkavna na intervalu
(x0 , x0 + ), ili da je f strogo konkavna na intervalu (x0 , x0 ) i strogo konveksna
na intervalu (x0 , x0 + ).
Iz Teoreme 4.113 sledi da ako je x0 prevojna tacka funkcije f , onda je funkcija
neprekidna u nekoj okolini tacke x0 , dok iz Posledica 4.120 i 4.121, i Teorema 4.116
i 4.117 sledi da funkcija ima jednostrane izvode (konacne ili beskonacne) u tacki x0 .
Ako su levi i desni izvod u tacki x0 jednaki i beskonacni, onda postoji vertikalna
tangenta graka funkcije u tacki (x0 , f (x0 )) (videti Primer 4.139). Ako su levi i
desni izvod u tacki x0 jednaki i konacni, onda postoji tangenta na grak funkcije u
tacki (x0 , f (x0 )).
Ako je funkcija f diferencijabilna u okolini prevojne tacke x0 , na osnovu Posledica 4.120 i 4.121, i Napomene 4.133, sledi da grak prelazi s jedne na drugu stranu
tangente, tj. ako je y = t(x) jednacina te tangente, onda razlika f (x) t(x) menja
znak pri prolasku argumenta kroz tacku x0 . Medutim ovo je samo potreban ali ne i
dovoljan uslov da diferencijabilna funkcija u okolini tacke x0 ima prevoj u tacki x0 ,
sto pokazuje sledeci primer.
{
f (x) =
2x3 + x3 sin
0,
1
,
x2
x = 0,
x = 0.
Za x = 0 vazi
f (x) = 6x2 + 3x2 sin
1
1
2 cos 2 ,
x2
x
f (x) = 12x + (6x
4
1
6
1
) sin 2 cos 2 .
x3
x
x
x
Funkcija ima prvi izvod u tacki 0:

1
(
)
2x3 + x3 sin 2
1
f (x) f (0)
x
= lim
= lim 2x2 + x2 sin 2 = 0.
f (0) = lim
x0
x0
x0
x0
x
x
291
Prema tome, tangenta graka funkcije u tacki (0, 0) je x-osa. Za svako x > 0 vazi
1 sin
1
1
1 = x3 x3 sin 2 x3
2
x
x
1
3
3
3
= x 2x + x sin 2 3x3
x
1
= 2x3 + x3 sin 2 > 0,
x
dok za svako x < 0 vazi

1 sin
1
1
1 = x3 x3 sin 2 x3
2
x
x
1
3
3
3
= x 2x + x sin 2 3x3
x
1
= 2x3 + x3 sin 2 < 0.
x
Prema tome, f (x) < 0 za x < 0 i f (x) > 0 za x > 0, pa grak funkcije prelazi
sa jedne na drugu stranu tangente graka u tacki (0, 0). Pokazacemo da (0, 0) nije
prevojna tacka graka funkcije.
Primetimo da je za n N,
1
12
12
f ( ) =
6 n cos(n) =
6 n(1)n ,
n
n
n
12
1
12
f ( ) =
+ 6 n cos(n) =
+ 6 n(1)n ,
n
n
n
1
1
1
1
pa je f ( ) > 0 i f ( ) < 0 za neparno n, i f ( ) < 0 i f ( ) >
n
n
n
n
0 za parno n. To znaci da drugi izvod beskonacno mnogo puta menja znak u
proizvoljno maloj, kako desnoj tako i levoj okolini tacke 0, te stoga funkcija beskonacno
mnogo puta menja karakter konveksnosti u proizvoljno maloj desnoj, a takode i levoj
okolini tacke 0 (Teorema 4.124). Prema tome, 0 nije prevojna tacka funkcije f .
Sledeca teorema govori o potrebnim uslovima da tacka bude prevojna tacka
funkcije. Preciznije, tacke u kojima drugi izvod ne postoji ili je jednak 0, su kandidati
za prevojne tacke funkcije.
Teorema 4.136. (Neophodni uslovi za egzistenciju prevojne tacke) Neka je funkcija
f : (a, b) R diferencijabilna na intervalu (a, b). Ako je x0 (a, b) prevojna tacka
funkcije f , onda f (x0 ) ili ne postoji ili je f (x0 ) = 0.
Dokaz. Pretpostavimo da je x0 prevojna tacka funkcije f i da postoji > 0 tako da
je funkcija strogo konkavna na intervalu (x0 , x0 ) i strogo konveksna na intervalu
(x0 , x0 +). Na osnovu Teoreme 4.122 i Teoreme 4.123 sledi da f opada na intervalu
(x0 , x0 ) i raste na (x0 , x0 + ). To znaci da funkcija f ima lokalni minimum u
tacki x0 , pa na osnovu Fermaove teoreme, ako postoji f (x0 ), mora biti f (x0 ) = 0.
292
Teorema 4.137. (Dovoljni uslovi za egzistenciju prevojne tacke) Neka je funkcija

f : (x0 , x0 + ) R neprekidna na intervalu (x0 , x0 + ) i dva puta diferencijabilna na intervalima (x0 , x0 ) i (x0 , x0 + ). Ako f (x) menja znak pri prolasku
argumenta kroz tacku x0 , tj. ako je funkcija f pozitivna (negativna) na intervalu
(x0 , x0 ) i negativna (pozitivna) na intervalu (x0 , x0 + ), onda je x0 prevojna
tacka funkcije f .
Dokaz. Neka je je funkcija f pozitivna (negativna) na intervalu (x0 , x0 ) i
negativna (pozitivna) na intervalu (x0 , x0 + ). Iz Teoreme 4.124 sledi da je funkcija
f strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (x0 , x0 ) i strogo konkavna
(strogo konveksna) na intervalu (x0 , x0 + ), pa je x0 prevojna tacka funkcije f .
Primer 4.138. Funkcija f (x) = cos x ima drugi f (x) = cos x, x R i
f (x) = 0 x =
+ k, k Z.
2
Funkcija f (x) menja znak pri prolazu kroz svaku od tacaka + k. Prema tome,
2
svaka od tacaka + k je prevojna tacka funkcije f .

2
Primer 4.139. Funkcija f (x) = 3 x ima prvi i drugi izvod u svakoj tacki x = 0:
1 2
f (x) = x 3 ,
3
i
2 5
f (x) = x 3
9
3
x
1
f (x) f (0)
= lim
= lim
= +.
f (0) = lim
3
x0
x0
x0
x0
x
x2
Buduci da je f (x) > 0 za x < 0, i f (x) < 0 za x > 0, to je f strogo konveksna na

intervalu (, 0) i strogo konkavna na intervalu (0, +), neprekidna je u 0, pa je
0 tacka prevoja funkcije f . Tangenta graka funkcije u tacki (0, 0) je vertikalna, to
je prava x = 0, tj. y-osa. I u ovom slucaju se moze, u odredenom smislu, reci da
grak funkcije u tacki (0, 0) prelazi s jedne na drugu stranu svoje tangenta
{
f (x) =
x2 ,
x,
x 1,
x 1.
Funkcija je neprekidna u tacki 1, strogo konveksna na intervalu (, 1) jer je

f (x) = 2 > 0 za x < 1, dok je strogo konkavna na intervalu (1, +) jer je
3
f (x) = 41 x 2 < 0 za x > 1. Prema tome, tacka x = 1 je prevojna tacka
1
funkcije. Primetimo da funkcija nema izvod u tacki 1 jer je f (1) = 2 i f+ (1) = .
2
293
Tvrdenje 4.141. Neka je n N, n 4, paran broj i neka funkcija f : (x0 , x0 +

) R ima izvod n-tog reda u intervalima (x0 , x0 ) i (x0 , x0 + ), a neprekidan
izvod (n 1)-og reda u tacki x0 . Neka je f (2) (x0 ) = f (3) (x0 ) = = f (n1) (x0 ) = 0
i neka f (n) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz tacku x0 , tj. funkcija f (n) je
pozitivna (negativna) na intervalu (x0 , x0 ) i negativna (pozitivna) na intervalu
(x0 , x0 + ). Tada je x0 prevojna tacka funkcije f .
Dokaz. Dokaz izvodimo indukcijom.
Za n = 4, buduci da f (4) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz tacku
x0 , a f (3) je neprekidna funkcija na intervalu (x0 , x0 + ), na osnovu Teoreme
4.94 sledi da funkcija f (3) ima strogi lokalni ekstremum u tacki x0 . Iz f (3) (x0 ) = 0
zakljucujemo da je f (3) (x) > 0 za x (x0 , x0 )(x0 , x0 +) ako je x0 tacka strogog
lokalnog minimuma funkcije f (3) , ili je f (3) (x) < 0 za x (x0 , x0 ) (x0 , x0 + )
ako je x0 tacka strogog lokalnog maksimuma funkcije f (3) . Iz Teoreme 4.91 sledi da
u prvom slucaju f (2) strogo raste, a u drugom slucaju, strogo opada na intervalu
(x0 , x0 + ). U prvom slucaju dobijamo da je za x (x0 , x0 ), f (2) (x) <
f (2) (x0 ) = 0, a za x (x0 , x0 + ), f (2) (x) > f (2) (x0 ) = 0, dok je u drugom slucaju
f (2) (x) > f (2) (x0 ) = 0 za x (x0 , x0 ) i f (2) (x) < f (2) (x0 ) = 0 za x (x0 , x0 + ).
Prema tome, f (2) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz tacku x0 i na osnovu
Teoreme 4.137 sledi da je x0 prevojna tacka funkcije f .
Pretpostavimo da tvrdenje vazi za paran broj n 4 i dokazimo da vazi za n + 2.
Neka funkcija f ima izvod (n + 2)-og reda u intervalima (x0 , x0 ) i (x0 , x0 + ), i
neprekidan izvod (n+1)-og reda u tacki x0 . Neka je osim toga f (2) (x0 ) = f (3) (x0 ) =
= f (n+1) (x0 ) = 0 i neka f (n+2) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz
tacku x0 . Pokazacemo da je x0 prevojna tacka funkcije f . Iz Teoreme 4.94 sledi da
funkcija f (n+1) (x) ima strogi lokalni ekstremum u tacki x0 , pa je zbog f (n+1) (x0 ) =
0, f (n+1) (x) < 0 za x (x0 , x0 ) (x0 , x0 + ) ako je x0 tacka strogog lokalnog
maksimuma, ili je f (n+1) (x) > 0 za x (x0 , x0 )(x0 , x0 +) ako je x0 tacka strogog
lokalnog minimuma. Na osnovu Teoreme 4.87 sledi da je f (n) strogo opadajuca ili
strogo rastuca funkcija na intervalu (x0 , x0 + ). Iz f (n) (x0 ) = 0 zakljucujemo da
f (n) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz tacku x0 . Na osnovu indukcijske
pretpostavke zakljucujemo da je x0 prevojna tacka funkcije f .
Napomena 4.142. Dokaz Tvrdenja 4.141 smo mogli izvesti uz koriscenje Tejlorove
formule n3-ceg reda funkcije f sa ostatkom u Lagranzevoj formi. Naime, za svako
x (x0 , x0 ) (x0 , x0 + ) postoji tacka izmedu tacaka x0 i x tako da je
f (2) (x) = f (2) (x0 )+f (3) (x0 )(xx0 )+ +
f (n1) (x0 )
f (n) ()
(xx0 )n3 +
(xx0 )n2
(n 3)!
(n 2)!
Kako je f (2) (x0 ) = f (3) (x0 ) = = f (n1) (x0 ) = 0, to je

f (2) (x) =
f (n) ()
(x x0 )n2 .
(n 2)!
Buduci da je n 2 paran broj, to je

sgn f (2) (x) = sgn f (n) () za x (x0 , x0 ) (x0 , x0 + ).
(4.180)
294
Razmotrimo slucaj kada je n-ti izvod f (n) funkcije f pozitivan na intervalu (x0
, x0 ) i negativan na intervalu (x0 , x0 + ) (analogno se razmatra drugi slucaj). Za
x (x0 , x0 ) buduci da je (x, x0 ) sledi f (n) () > 0, pa iz (4.180) sledi
f (2) (x) > 0. Ako je x (x0 , x0 + ), onda je (x0 , x), pa je f (n) () < 0, sto
zajedno sa (4.180) povlaci f (2) (x) < 0. Prema tome, f (2) (x) menja znak pri prolasku
argumenta kroz tacku x0 , pa je na osnovu Teoreme 4.137 x0 prevojna tacka funkcije
f.
Teorema 4.143. Neka je funkcija f : (x0 , x0 + ) R (n + 1)-puta diferencijabilna u tacki x0 , gde je n paran broj, n 2. Ako je
f (2) (x0 ) = = f (n) (x0 ) = 0 = f (n+1) (x0 ),
onda je x0 prevojna tacka funkcije f .
Dokaz. Kako je
0 = f (n+1) (x0 ) = lim
xx0
f (n) (x)
f (n) (x) f (n) (x0 )
= lim
,
xx0 x x0
x x0
f (n) (x)
konstantnog znaka za
x x0
x (x0 , x0 ) (x0 , x0 + ). Buduci da izraz x x0 menja znak pri prolasku
argumenta x kroz tacku x0 , to onda i f (n) (x) menja znak pri prolasku argumenta
kroz tacku x0 . Kako je n paran broj, i kako funkcija f ima izvod n-og reda u okolini
(x0 , x0 + ) i vazi da je f (2) (x0 ) = = f (n1) (x0 ) = 0, iz Tvrdenja 4.141 sledi
da je x0 prevojna tacka funkcije f .
iz Posledice 3.41 sledi postoji > 0 tako da je izraz
Glava 5
Neodredeni integral
5.1
Definicija neodredenog integrala i osnovna svojstva
U sledecem tekstu I je jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), (a, +),
[a, +), (, b), (, b], (, +), gde su a, b R. Kazemo da je funkcija
f : I R neprekidna na I, ukoliko je neprekidna u svakoj unutrasnjoj tacki intervala
I, za slucaj da a I, neprekidna zdesna u a, i za slucaj da b I, neprekidna sleva
u b.
Definicija 5.1. Za funkciju F : I R kazemo da je primitivna (prvobitna) funkcija
funkcije f na intervalu I ako vazi sledece:
(i) funkcija F je neprekidna na intervalu I;
(ii) funkcija F u svakoj unutrasnjoj tacki x intervala I ima izvod i pri tom je F (x) =
f (x).
Ako levi kraj intervala, tacka a, pripada intervalu I, onda je primitivna funkcija
F neprekidna zdesna u tacki a ali u tacki a moze i ne mora da ima jednostrani
izvod. Za slucaj da ima desni izvod u tacki a, ovaj izvod se ne mora poklapati sa
vrednoscu funkcije f u tacki a.
Definicija 5.2. Skup svih primitivnih funkcija funkcije f na intervalu I zove se
neodredeni integral funkcije f na intervalu I i obelezava sa
f (x) dx.
U ovoj definiciji
je oznaka za integral, f (x) se naziva podintegralna funkcija, a
izraz f (x)dx se naziva podintegralni izraz.
5.2
Smena promenljive
Teorema 5.3. Neka je funkcija f definisana na intervalu t , a funkcija neprekidna

na intervalu x , diferencijabilna u njegovim unutrasnjim tackama i (x ) t .
295
296
Glava 5. Neodredeni integral
Ako funkcija f ima primitivnu funkciju na intervalu t , tj.
f (t)dt = F (t) + C,
tada funkcija f ((x)) (x) ima primitivnu funkciju na intervalu x , i na tom intervalu vazi jednakost
5.3
f ((x)) (x)dx = F ((x)) + C.
Parcijalna integracija
Primer 5.4. Nadimo
ln(1 + x2 ) 2x arctg x
dx.
(1 + x2 ) ln2 (1 + x2 )
Kako je
dx
2
(1 + x ) ln(1 + x2 )

=
u=
=
dx
1+x2
= v = arctg x
1
2x
1
= du = ln2 (1+x
2 ) 1+x2 dx
ln(1+x2 )
2x arctg x
arctg x
+
dx,
2
ln(1 + x )
(1 + x2 ) ln2 (1 + x2 )
dv =
to je
ln(1 + x2 )
2x arctg x
dx
dx
2
(1 + x2 ) ln (1 + x2 )
(1 + x2 ) ln2 (1 + x2 )
dx
2x arctg x
=
dx
2
2
(1 + x ) ln(1 + x )
(1 + x2 ) ln2 (1 + x2 )
arctg x
=
+ C.
ln(1 + x2 )
ln(1 + x2 ) 2x arctg x
dx =
(1 + x2 ) ln2 (1 + x2 )
Primer 5.5. Nadimo
I=
x2
dx.
1 x2
5.3. Parcijalna integracija
297
Iz
I =
=
=
=
=
=
x2
1 x2 1
dx
dx =
dx =
1 x2 dx +
2
2
1x
1 x2
1 x
1 x2 dx + arcsin x

dv = dx = v = x

x
1
2
u = 1 x = du =
(2x)dx =
dx

2 1 x2
1 x2
(
)
2
x
x 1 x2 +
dx + arcsin x
1 x2
x2
2
x 1 x
dx + arcsin x
1 x2
x 1 x2 I + arcsin x
sledi
2I = x 1 x2 + arcsin x + C , C R,
te je
1
1
I = x 1 x2 + arcsin x + C, C R.
2
2
(5.1)
Primer 5.6. Nadimo sada integral
I=
x arccos xdx.
I nacin:
I =
x arccos xdx

arccos x = t, x [1, 1]

x
=
cos
t

=

dx
=
sin
tdt

arccos x = t t [0, ] sin t 0 sin t = 1 cos2 t = 1 x2

1

1
dv = sin 2t dt = v = cos 2t
t sin 2t dt =
= t cos t sin t dt =
2

2
u = t = du = dt
(
)
1
1
1
1
1
=
t cos 2t +
cos 2t dt = t cos 2t sin 2t + C
2
2
2
4
8
1
1
=
t(2 cos2 t 1) sin t cos t + C
4
4
1
1
=
(2x2 1) arccos x x 1 x2 + C
4
4
1
1
1 2
x arccos x arccos x x 1 x2 + C, C R.
=
2
4
4
298

II nacin:

x2

dv
=
xdx
=
v
=
x arccos xdx =
2
u = arccos x = du = dx 2
1x
1 2
1
x2 dx
x arccos x +
2
2
1 x2
I =
Kako je na osnovu Primera 6.101
x2 dx
1
1
= x 1 x2 + arcsin x + C, C R,
2
2
1 x2
to je
(5.2)
1
1
1
I = x2 arccos x x 1 x2 + arcsin x + C, C R.
2
4
4
5.4
Integracija racionalnih funkcija
5.5
Integracija trigonometrijskih funkcija
1. Integral oblika R(sin x, cos x)dx se smenom tg x2 = t, < x < , svodi na

integral racionalne funkcije. Zaista, kako je
sin x =
2 sin x2 cos x2
sin2 x2 + cos2 x2
2 sin x2 cos x2
cos2 x2
2 tg x2
=
=
1 + tg2
sin2 x2 + cos2 x2
cos2 x2
sin2 x2
cos2 x2
cos2 x2 sin2 x2
1 tg2
cos x =
=
=
1 + tg2
sin2 x2 + cos2 x2
sin2 x2 + cos2 x2
cos2 x2
x
2dt
= arctg t, x = 2 arctg t, dx =
,
2
1 + t2
cos2
dobijamo
2t
,
1 + t2
(5.3)
1 t2
,
1 + t2
(5.4)
x
2
R(sin x, cos x)dx = 2
x
2
2t 1 t2
,
1 + t2 1 + t2
x
2
x
2
dt
.
1 + t2
(5.5)
dx dx
Primer 5.7. Nadimo sin
x i
cos x .
Domen funkcije x 7 sin1 x je unija intervala (k, (k + 1)), k Z. Primenom
(5.3) i (5.5) dobijamo:

tg x2 = t, x (, ) \ {0} 2dt

dx
dt
1+t2
2dt

x
=
2
arctg
t
=
dx
=
=
= ln |t| + C
1+t2 =
2t =
sin x
t
2t

1+t2
sin x = 1+t
2
x
= ln | tg | + C, na intervalima (, 0) i (0, ).
2
5.5. Integracija trigonometrijskih funkcija
299
Kako je x 7 ln | tg x2 | periodicna funkcija sa periodom 2, zakljucujemo da je
dx
x
= ln | tg | + C, na svakom od intervala (k, (k + 1)), k Z.
sin x
2
)
(
(2k+1)
, k Z.
Domen funkcije x 7 cos1 x je unija intervala (2k1)
,
2
2

dx

= x + 2 = t = dx = dt =
sin(x + 2 )
x + 2
t
dt
= ln | tg | + C = ln | tg
|+C
=
sin t
2
2
(x )
= ln | tg
+
| + C, gde x + (k, (k + 1)), k Z.
2
4
2
(x )
(
)
dx
(2k+1)
Prema tome,
= ln | tg
+
|+C, na svakom od intervala (2k1)
,
,k
2
2
cos x
2
4
Z.
dx
Primer 5.8. Nadimo 2+cos
x . Domen podintegralne funkcije je skup R. Primenom
(5.4) i (5.5) dobijamo:

tg x2 = t, x (, )
2dt

dx
dt
x = 2 arctg t = dx = 2dt
1+t2
=
=2
1+t2 =
1t2

2
2 + cos x
3
+
t2
2 + 1+t2

cos x = 1t
1+t2
dx
cos x
tg x
2
t
2
arctg + C = arctg 2 + C, x (, ).
3
3
3
3
tg x
Buduci da je funkcija x 7 arctg 32 periodicna sa periodom 2, zakljucujemo da je

dx
tg x
2 arctg 2 + C na svakom od intervala ((2k 1), (2k + 1)), k Z.
=
2+cos x
3
3
Smenom tg x2 = t mozemo integraliti ma koju funkciju oblika x 7 R(sin x, cos x).
Medutim ova smena nije uvek i najbolje resenje jer cesto dovodi do integrala racionalne
funkcije sa polinomima u brojiocu i imeniocu koji imaju velike stepene. Navescemo
primere integrala ovog tipa kod kojih je podesnije koristiti neke druge smene.
2. Najpre uocimo da ako je x 7 R(x) parna racionalna funkcija, da se ona moze
napisati u obliku R(x) = R1 (x2 ) gde je R1 takode racionalna funkcija. 1
Takode, ako je racionalna funkcija dveju promenljivih R = R(x1 , x2 ) parna po
jednoj promenljivoj, recimo x1 , tj. ako vazi R(x1 , x2 ) = R(x1 , x2 ), onda se ona
moze napisati u obliku
R(x1 , x2 ) = R1 (x21 , x2 ),
gde je R1 takode racionalna funkcija.
P (x)
Ako je racionalna funkcija R(x) = Q(x)
, gde su P i Q polinomi, parna, onda je R(x) = R(x)
2
2
i kako je P (x) = P1 (x ) + xP2 (x ) i Q(x) = Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 ) gde su P1 , P2 , Q1 i Q2 takode
1
300
Ako je pak funkcija R = R(x1 , x2 ) neparna po x1 , tj. vazi R(x1 , x2 ) =

R(x1 , x2 ), onda je (x1 , x2 ) 7 R(xx11,x2 ) parna po x1 , pa je R(xx11,x2 ) = R (x21 , x2 ), gde
je R racionalna funkcija, i prema tome
R(x1 , x2 ) = R (x21 , x2 ) x1 .
Stoga, ako je podintegralna funkcija racionalna po sin x i cos x i uz to i neparna
po sin x, tj. vazi R( sin x, cos x) = R(sin x, cos x), onda je
R(sin x, cos x)dx = R (sin2 x, cos x) sin xdx
= R (1 cos2 x, cos x)d(cos x),
pa se smenom
integral
cos x = t
R(sin x, cos x)dx svodi na integral racionalne funkcije.
Primer 5.9.
dx
sin x cos 2x
=

=
sin x dx
=
sin2 x(cos2 x sin2 x)
cos x = t = sin xdx = dt
sin xdx = dt
sin x dx
(1
1)

dt
=
.

(1 t2 )(2t2 1)
cos2 x)(2 cos2 x
Ako je podintegralna funkcija racionalna po sin x i cos x i osim toga i neparna

po cos x, tj. vazi R(sin x, cos x) = R(sin x, cos x), onda je
R(sin x, cos x)dx = R(sin x, cos2 x) cos xdx
= R(sin x, 1 sin2 x)d(sin x),

polinomi, sledi da je
tj.
P1 (x2 ) + xP2 (x2 )

Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 )
P1 ((x)2 ) xP2 ((x)2 )

,
Q1 ((x)2 ) xQ2 ((x)2 )
P1 (x2 ) + xP2 (x2 )

Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 )
P1 (x2 ) xP2 (x2 )

Q1 (x2 ) xQ2 (x2 )
Odavde,
(P1 (x2 ) + xP2 (x2 ))(Q1 (x2 ) xQ2 (x2 )) = (P1 (x2 ) xP2 (x2 ))(Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 )),
i prema tome,
P1 (x2 )Q2 (x2 ) = P2 (x2 )Q1 (x2 ).
Iz poslednje jednakosti dobijamo da je
R(x)
P1 (x2 ) + xP2 (x2 )

Q2 (x2 )(P1 (x2 ) + xP2 (x2 ))
=
2
2
Q1 (x ) + xQ2 (x )
Q2 (x2 )(Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 ))
P2 (x2 )Q1 (x2 ) + xP2 (x2 )Q2 (x2 )

P1 (x2 )Q2 (x2 ) + xP2 (x2 )Q2 (x2 )
=
2
2
2
Q2 (x )(Q1 (x ) + xQ2 (x ))
Q2 (x2 )(Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 ))
P2 (x2 )
P2 (x2 )(Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 ))
=
= R1 (x2 ).
2
2
2
Q2 (x )(Q1 (x ) + xQ2 (x ))
Q2 (x2 )
301
gde je R takode racionalna funkcija, pa se smenom

sin x = t
integral R(sin x, cos x)dx svodi na integral racionalne funkcije.
Tako se, na primer, integral sinm x cosn xdx, gde su m i n celi brojevi, za slucaj
da je m neparan broj, resava smenom cos x = t, dok, za slucaj da je n neparan,
smenom sin x = t.
Primer 5.10.

cos x = t =

sin4 x

sin x dx = sin xdx = dt = sin xdx = dt =
2
cos x

sin2 x = 1 t2
(
)
(1 t2 )2
1 2t2 + t4
1
=
dt
=
=
2 + t2 dt
2
2
t
t
t2
t3
1
= 2t + + C
t
3
1
cos3 x
=
2 cos x +
+ C,
cos x
3
sin5 x
dx =
cos2 x
na svakom intervalu koji ne sadrzi tacke
k
2 ,
k Z.
Primer 5.11.
4
3
4
2
sin x cos x dx =
sin x cos x cos x dx = sin4 x(1 sin2 x) cos x dx

sin x = t = cos x dx = dt = t4 (1 t2 )dt
=
t5 t7
+C
=
(t4 t6 )dt =
5
7
5
7
sin x sin x
=
+ C, x R.
5
7
Primer 5.12.
dx
2
sin x cos x
cos x dx
2
2
sin x cos x

cos x dx
=
= sin x = t = cos x dx = dt
2
2
sin x (1 sin x)
dt
=
2
t (1 t2 )
Ako su i m i n neparni brojevi, m = 2k + 1, n = 2l + 1, k, l Z, onda je osim
302
smena sin x = t ili cos x = t, celishodno upotrebiti i smenu cos 2x = t. Naime,
sin
2k+1
x cos
2l+1
sin2k x cos2l x sin x cos x dx

) (
) (
)
(
1 cos 2x k 1 + cos 2x l 1
=
sin 2x dx
2
2
2

cos 2x = t = 2 sin 2x dx = dt

=

= sin 2x dx = 21 dt
1
= k+l+2 (1 t)k (1 + t)l dt,
2
x dx =
sto je integral racionalne funkcije (jer k, l Z).

3. Ako je racionalna funkcija dveju promenljivih R = R(x1 , x2 ) parna i po jednoj
i po drugoj promenljivoj, tj. ako vazi R(x1 , x2 ) = R(x1 , x2 ), onda je
(
R(x1 , x2 ) = R
x1
x 2 , x2
x2
(
= R1
)
x1
, x2 ,
x2
gde je R1 takode racionalna funkcija. Kako je

(
R1
x1
, x2
x2
(
= R(x1 , x2 ) = R(x1 , x2 ) = R1
x1
, x2
x2
(
= R1
)
x1
, x2 ,
x2
sledi da je funkcija (x1 , x2 ) 7 R1 ( xx12 , x2 ) parna po x2 , te je

(
R1
x1
, x2
x2
(
= R2
)
x1 2
, x , R2 je racionalna funkcija.
x2 2
Prema tome, ako je podintegralna funkcija racionalna po sin x i cos x i takva da zamenom sin x sa sin x i cos x sa cos x ostaje nepromenjena, tj. R( sin x, cos x) =
R(sin x, cos x), onda je
(
R(sin x, cos x) = R2
sin x
, cos2 x
cos x
(
= R2 tg x,
1
1 + tg2 x
)
= R3 (tg x),
gde je R3 racionalna funkcija, pa se smenom tg x = t, 2 < x <

R(sin x, cos x)dx svodi na integral racionalne funkcije:
R(sin x, cos x)dx =
R3 (t)
dt
.
1 + t2
2,
integral
303
Ovde je:
sin2 x =
sin2 x
=
2
sin x + cos2 x
cos2 x =
cos2 x
=
sin2 x + cos2 x
sin x cos x =
sin x cos x
=
sin2 x + cos2 x
tg x = t,
sin2 x
cos2 x
sin2 x+cos2 x
cos2 x
cos2 x
cos2 x
sin2 x+cos2 x
cos2 x
sin x cos x
cos2 x
sin2 x+cos2 x
cos2 x
tg2 x
t2
,
=
2
1 + t2
1 + tg x
1
1
=
,
2
1 + t2
1 + tg x
tg x
t
=
,
2
1 + t2
1 + tg x
dt
< x < = x = arctg t = dx =
.
2
2
1 + t2
Primer 5.13.
cos x
dx =
sin x + cos x
cos x
cos x
sin x+cos x
cos x
dx =
1
dx
tg x + 1

tg x = t, < x < , x = = x = arctg t
2
2
4
=
dt
= dx = 1+t
2
dt
1
=
.
t + 1 1 + t2
Izmedu ostalih, u ovaj tip integrala spadaju i integrali tipa
R(sin2 x, cos2 x, sin x cos x)dx.
Primer 5.14.

tg x = t, < x < = x = arctg t

2
2
2
cos x

dt
= dx = 1+t
dx
=
2

2

3 + sin x
1
t2
2
2

cos x = 1+t2 , sin x = 1+t
2
dt
=
.
2
(4t + 1)(1 + t2 )

1

dt

1+t2
=

t2

1
+
t2
3 + 1+t2

304
Primer 5.15.
2 + sin x cos x
dx =
cos x(sin3 x + cos3 x)
2 + sin x cos x
dx
cos x(sin x + cos x)(sin2 x sin x cos x + cos2 x)
2 + sin x cos x
dx
cos x(sin x + cos x)(1 sin x cos x)
2 + sin x cos x
dx
(sin x cos x + cos2 x)(1 sin x cos x)

tg x = t, < x < , x = = x = arctg t

2
2
4

dt
=
dx
=

1+t2

2
t
t
1
2

cos2 x = 1+t
,
sin
x
=
,
sin
x
cos
x
=
2
1+t2
1+t2
t
2 + 1+t
dt
2
(
)(
)
t
1
t
1 + t2
+ 1+t
1 1+t
2
2
1+t2
2t2 + t + 2
dt.
(t + 1)(t2 t + 1)(1 + t2 )
=
=
Primer 5.16.
sin2 x dx
cos3 x (sin x + cos x)
=

=
sin2 x dx
cos2 x (sin x cos x + cos2 x)
tg x = t, 2 < x < 2 , x = 4 = x = arctg t
dt
dx = 1+t
2
1
1+t2
t2
1+t2
t
1+t2
1
1+t2
dt
1 + t2
t2 dt
.
t+1
Mogli smo podintegralnu funkciju transformisati i na sledeci nacin:

sin2 x
cos3 x(sin x + cos x)
=
=
sin2 x
1
tg2 x
cos4 x
cos2 x
=
cos3 x(sin x+cos x)
tg x + 1
cos4 x
(1 + tg2 x) tg2 x
tg x + 1
Intgral sinm x cosn xdx, gde su m i n parni celi brojevi, takode spada u ovaj
tip integrala.
305
Primer 5.17.
dx
sin4 x
=
=
=
=

tg x = t, x ( , ) \ {0} x = arctg t dx = dt

2 2
1+t2

t2

sin2 x = 1+t
2
2
1
dt
(1 + t )dt
=
2
t4
1+t
t4
(1+t2 )2
)
(
1
1
11
1
+ 2 dt = 3 + C
4
t
t
3t
t
1 1
1
+ C, na intervalima ( , 0) i (0, ).
3
3 tg x tgx
2
2
Kako je x 7 13 tg13 x
1
tgx
periodicna funkcija sa periodom , to je
dx
1 1
+C, na intervalima ( +k, k) i (k, +k), k Z.

=
4
3
3 tg x tgx
2
2
sin x
Medutim, ako su u integralu sinm x cosn xdx, brojevi m i n parni i nenegativni

celi brojevi, onda je podesnije primeniti takozvane formule za snizavanje stepena:
sin2 x =
1 cos 2x
1 + cos 2x
, cos2 x =
.
2
2
Primer 5.18.
cos x dx =
1 + cos 2x
1
dx =
2
2
1
1
(1 + cos 2x)dx = x + sin 2x + C, x R.
2
4
Primer 5.19.
)
1
1 cos 2x 2
dx =
(1 2 cos 2x + cos2 2x)dx
2
4
)
(
1
1 + cos 4x
1 2 cos 2x +
dx
4
2
)
(
3
1
1
2 cos 2x + cos 4x dx
4
2
2
(
)
1 3
1
x sin 2x sin 4x + C
4 2
8
3
1
1
x sin 2x
sin 4x + C, x R.
8
4
32
sin x dx =
=
=
=
=
306
Primer 5.20.
)(
)
(
1 cos 2x
1 + cos 2x 2
2
4
sin x cos x dx =
dx
2
2
1
=
(1 cos 2x)(1 + 2 cos 2x + cos2 2x)dx
8
1
=
(1 + cos 2x cos2 2x cos3 2x)dx
8
(
)
1
1
1
1
2
=
x + sin 2x
(1 + cos 4x)dx
(1 sin x)d(sin 2x)
8
2
2
2
x
sin 4x sin3 2x
=
+
+ C.
16
64
48
4. Integrali oblika R(tg x)dx se resavaju smenom tg x = t. Primetimo da su

svi integrali iz tacke 3. upravo ovog tipa, jer se podintegralna funkcija R(sin x, cos x)
moze transformisati u oblik R1 (tg x), gde je R1 takode racionalna funkcija.
Integrali oblika R(ctg x)dx se resavaju smenom ctg x = t, 0 < x < .
Primer 5.21.

tg x = t, < x < = x = arctg t

1 tg2 x
2
2

dx
=
dt

2
= dx = 1+t
1 + tg x
2

dt
1 t2
=
.

1 + t2 1 + t2
5. Kod integrala oblika sin ax cos bx dx, cos ax cos bx dx, sin ax sin bx dx,
a, b R \ {0}, podintegralne funkcije transformisemo redom na sledeci nacin:
sin ax cos bx =
cos ax cos bx =
sin ax sin bx =
1
[sin(a + b)x + sin(a b)x],
2
1
[cos(a + b)x + cos(a b)x],
2
1
[cos(a b)x cos(a + b)x].
2
Primer 5.22.
1
1 1
1
sin 3x sin 5x dx =
(cos 2x cos 8x)dx = ( sin 2x sin 8x) + C, x R.
2
2 2
8
Rekurzivne formule
U opstem slucaju termin rekuzivna formula oznacava formulu u kojoj se izraz koji
zavisi od nekog parametra izrazava preko izraza istog oblika kome odgovara ista ili
neka druga vrednost tog parametra. U slucaju integrala, metod rekurzivnih formula
se koristi za odredivanje integrala funkcija koje zavise od celobrojnog parametra n,
na taj nacin sto se polazni integral koji zavisi od n izrazava preko integrala istog
tipa koji zavisi od parametra m manjeg od n.
307
Preciznije, neka su datefunkcije fn , n = 0, 1, . . . , na intervalu I, fn : I R, i

neka postoje integrali In = fn (x)dx. Formula oblika
In = (In1 , In2 , . . . , Ink ), k n
zove se rekrzivna formula za niz integrala (In ), n N0 .
Primer 5.23. Neka je In =
tgn x dx, n N0 . Nadimo I0 i I1 :
I0 =
dx = x + C,

sin x dx cos x = t = sin x dx = dt

=
tg x dx =
=
= sin x dx = dt
cos x
dt
= ln |t| + C = ln | cos x| + C
=
t
I1
Za n 2 imamo:
sin2 x
tgn2 x tg2 x dx = tgn2 x 2 dx
cos x
2
1
n2
n2 1 cos x
dx = tg
x 2 dx tgn2 x dx
=
tg
x
cos2 x
cos x
1
=
tgn2 x 2 dx In2 .
cos x
In =
tgn x dx =
Kako je
tg
n2

1
x 2 dx = tg x = t cos12 x dx = dt =
cos x
tgn1 x
=
+ C,
n1
tn2 dt =
tn1
+C
n1
sledi
In =
tgn1 x
In2 , n 2.
n1
Tako, za n = 2 iz formule (5.6) dobijamo:

I2 = tg x I0 = tg x x + C,
dok za n = 3 imamo:
I3 =
2
1
1 2
tg x I1 = tg2 x + ln | cos x| + C.
2
2
Sa N0 oznacavamo skup N {0}.
(5.6)
308
Primer 5.24. Neka je In = sinn x dx i Jn = cosn x dx, n N0 . Za n 2

primenjujemo metod parcijalne integracije:

dv = sin x dx = v = cos x
=
sin x dx =
u = sinn1 x = du = (n 1) sinn2 x cos xdx
n1
= sin
x cos x + (n 1) sinn2 x cos2 xdx
n1
= sin
x cos x + (n 1) sinn2 x(1 sin2 x)dx
In
= sinn1 x cos x + (n 1)In2 (n 1)In .

Odavde sledi
nIn = sinn1 x cos x + (n 1)In2 ,
tj.
n1
1
In2 .
In = sinn1 x cos x +
n
n
Kako je
I0 =
dx = x + C i I1 =
sin xdx = cos x + C,
to je
1
1
1
1
I2 = sin x cos x + I0 = sin x cos x + x + C.
2
2
2
2
Takode,
1
2
sin3 x dx = sin2 x cos x + I1
3
3
1
2
= sin2 x cos x cos x + C
3
3
I3 =
3
1
sin4 x dx = sin3 x cos x + I2
4
4
(
)
1
3
1
1
= sin3 x cos x +
sin x cos x + x + C
4
4
2
2
1
3
3
= sin3 x cos x sin x cos x + x + C.
4
8
8
I4 =
Slicno se dokazuje da je
Jn = cosn dx = n1 cosn1 x sin x + n1

n Jn2 ,
J0 = dx = x + C, J1 = cos xdx = sin x + C.
5.6. INTEGRACIJA IRACIONALNIH FUNKCIJA
5.6
309
Integracija iracionalnih funkcija
Primer 5.25. Nadimo I = (x1)dx

. Domen podintegralne funkcije f (x) =
x2 2
je Df = (, 2) ( 2, +). Nadimo integral ove funkcije najpre

(x1) x2 2
na intervalu ( 2, +).

x > 2, x 1 = 1 t > 0
t

t12 dt
=
I =
x = 1t + 1

(1
)2
1

+
1
2
dx = t12 dt
t
t
dt
dt
=
=
2
t t12 + 2t + 1 2
t 1+2tt
t2
dt
dt
dt
=
=
=
2
2
1 + 2t t2
t 1+2tt
t 1+2tt
t
|t|
dt
dt
=
=
(t2 2t 1)
(t2 2t + 1 2)
dt
dt
=
=
2
((t 1) 2)
2 (t 1)2
1
t1
x1 1
= arcsin
+ C = arcsin
+C
2
2
2x
x2
= arcsin
+ C = arcsin
+ C.
2(x 1)
2(x 1)
Nadimo sada integral ove funkcije na intervalu (, 2).

x < 2, x 1 = 1 t < 0
t

=
I =
x = 1t + 1

1

dx = t2 dt
dt
dt
=
=
2
t t12 + 2t 1
t 1+2tt
t2
dt
dt
=
=
1+2tt2
1+2tt2
t
t t
|t|
dt
dt
=
=
2
1 + 2t t
2 (t 1)2
1
t
t12 dt
)2
1
2
t +1
1
1
t1
= arcsin + C = arcsin x1
+C
2
2
2x
x2
= arcsin
+ C = arcsin
+ C.
2(x 1)
2(x 1)
310
Prema tome,
dx
I =
(x 1) x2 2
x2
= (sgn x) arcsin
+ C, na intervalima (, 2) i ( 2, +).
2(x 1)
Primer 5.26. Nadimo (x+1)2 dx

. Domen podintegralne funkcije f (x) =
x2 +2x+2
1
(x+1) x2 +2x+2
je Df = (, 1)(1, +). Posmatrajmo najpre interval (1, +).
(x +
1)2
dx
x2 + 2x + 2
=
=
=
=

x > 1, x + 1 = 1 ,
t

= t > 0, x = 1 1,
t

dx = t12 dt
t12 dt
(
(1
)2
)
1
1
+
2
1
+2
2
t
t
t
dt
dt

=
2
1+t
1
+1
|t|
t2

tdt
1 + t2 = z

=

1
2tdt = dz tdt = 2 dz
1 + t2
dz
= z + C = 1 + t2 + C
2 z
1
x2 + 2x + 2
1+
+
C
=
+C
(x + 1)2
(x + 1)2
x2 + 2x + 2
x2 + 2x + 2
+C =
+ C.
|x + 1|
x+1
Ako je x < 1 i opet x + 1 = 1t , onda je x + 1 < 0 i stoga t < 0, pa je |t| = t i
dx
dt
=
2
2
2
1+t
(x + 1) x + 2x + 2
|t|
tdt
=
= 1 + t2 + C
1 + t2
1
x2 + 2x + 2
1+
+
C
=
+C
=
(x + 1)2
(x + 1)2
x2 + 2x + 2
x2 + 2x + 2
=
+C =
+ C.
|x + 1|
x+1
Prema tome,
x2 + 2x + 2
dx
=
+C, na intervalima (, 1) i (1, +).
x+1
(x + 1)2 x2 + 2x + 2
5.6. Integracija iracionalnih funkcija
311
Ojlerove smene
Tre
ca Ojlerova smena. Neka su nule x1 i x2 kvadratnog ax2 + bx + c realne i
razlicite i neka je x1 < x2 . Tada mozemo koristiti smenu
ax2 + bx + c = t(x x1 ) ili ax2 + bx + c = t(x x2 ).
1. Neka je ax2 + bx + c = t(x x1 ). Kako je ax2 + bx + c = a(x x1 )(x x2 ),

to je
a(x x1 )(x x2 ) = t(x x1 )

(5.7)
a(x x1 )(x x2 ) = t2 (x x1 )2
a(x x2 )
.
t2 =
x x1
(5.8)
Iz (5.8) sledi
t2 (x x1 ) = ax ax2
(t2 a)x = t2 x1 ax2
x1 t2 ax2
x =
.
t2 a
(5.9)
Oznacimo desnu stranu jednakosti u (5.9) sa (t). Sada je

dx = (t)dt
i
R(x,
ax2
+ bx + c)dx =
R((t), t((t) x1 )) (t)dt.
(5.10)
Integral na desnoj strani u (5.10) je integral racionalne funkcje.

1.1 Ako je a > 0, domen podintegralne funkcije je podskup skupa (, x1 ]
[x2 , +) (nekad je domen i jednak ovom skupu).
Za x (, x1 ) je x x1 < 0, pa iz (5.7) sledi da je t < 0 i stoga onda iz (5.8)
dobijamo
t=
a(x x2 )
.
x x1
Za x (x2 , +) je x x1 > 0, pa iz (5.7) sledi da je t > 0 i zato
a(x x2 )
t=
.
x x1
1.2. Ako je a < 0, domen podintegralne funkcije je podskup intervala [x1 , x2 ]
(nekad je domen i jednak ovom intervalu). Za x (x1 , x2 ) sledi x x1 > 0, pa iz
(5.7) sledi da je t > 0 i stoga
a(x x2 )
t=
.
x x1
312

2. Neka je
ax2 + bx + c = t(x x2 ). Sada je
a(x x1 )(x x2 ) = t(x x2 )
(5.11)
a(x x1 )(x x2 ) = t (x x2 )
a(x x1 )
t2 =
.
x x2
2
(5.12)
2.1. Neka je a > 0. Za x (, x1 ) je x x2 < 0, pa iz (5.11) sledi da je t < 0 i

stoga onda iz (5.12) dobijamo
t=
a(x x1 )
.
x x2
Za x (x2 , +) je x x2 > 0, pa iz (5.11) sledi da je t > 0 i zato
t=
a(x x1 )
.
x x2
2.2. Neka je a < 0. Za x (x1 , x2 ) sledi x x2 < 0, pa iz (5.11) sledi da je

t < 0 i stoga
a(x x1 )
.
t=
x x2
(Zato
je kod trece Ojlerove smene, za slucaj da je a < 0 i x1 < x2 , (osim smene
2
ax + bx + c = t(x x1 )) podesnije izabrati smenu
ax2 + bx + c = t(x2 x)
(5.13)
umesto smene ax2 + bx + c = t(x x2 ), jer za x (x1 , x2 ) je x2 x > 0 pa je

t > 0 i iz (5.13) sledi
a(x x1 )(x x2 ) = t2 (x x2 )2
a(x x1 )
t2 =
x x2
a(x x1 )
t =
.
x x2
Primer 5.27. Nadimo I = (x + (x 1)(x 2))dx.

Koristimo smenu
(x 1)(x 2) = t(x 1).
313
Odavde sledi
(x 1)(x 2) = t2 (x 1)2
x2
t2 =
x1
2
2
xt t = x 2
x(t2 1) = t2 2
t2 2
x = 2
t 1
2t
dx =
dt.
2
(t 1)2
Sada je
( 2
))
t 2
2t
t2 2
+
t
1
dt = . . .
t2 1
t2 1
(t2 1)2

3 1
1 1
1 t 1 1 1
ln
+
+
+ C.

8
t+1
2t1 4t+1 4t1
(
I =
=
Za x (, 1) je t < 0 i t =
Za x (2, +) je t > 0 i t =
Primer 5.28. Odrediti
x2
x1 .
I=
smenom
(i) 1 x2 = t(x + 1);
x2
x1 .
(ii)
(1 +
dx
1 x2
x2 )
1 x2 = t(1 x).
Trigonometrijske i hiperboli
cke smene kod integrala
Primer 5.29. Odrediti I =

f (x) =
x2 9
x
x2 9
x
R(x,
ax2 + bx + c)dx
dx. Trazicemo neodredeni integral funkcije
najpre na intervalu (3, +), a potom intervalu (, 3).
314

Neka je x > 3.

3

2
x = cos
t , t (0, 2 )

x 9
3
3

cos t = x t = arccos x
dx =

x
dx = 32 ( sin t)dt = 3 sin2 t dt
cos t
cos t
9 3 sin t
1 cos2 t sin t
cos2 t
=
dt
=
3
dt
3
cos2 t
cos2 t
cos t
cos t

2

sin t sin t
sin t sin t

= 3
dt = 3
dt
cos2 t cos t
cos t cos t
sin2 t
1 cos2 t
= 3
dt
=
3
dt
2
cos t
cos2 t
1
= 3
dt
3
dt = 3 tg t 3t + C
cos2 t
1 x92
2
1 cos t
3
3t + C = 3
= 3
3 arccos + C
3
cos t
x
x
3
=
x2 9 3 arccos + C.
x
Neka je x < 3.

3

2
x = cos
t , t ( 2 , )

x 9
3
3

dx =

x
dx = 32 ( sin t)dt = 3 sin2 t dt
cos t
cos t
9 3 sin t
1 cos2 t sin t
cos2 t
=
dt
=
3
dt
3
cos2 t
cos2 t
cos t
cos t
2
sin t sin t
= 3
dt
=
3
|tg t| tg t dt
cos2 t cos t
1 cos2 t
2
= 3 tg dt = 3
dt
cos2 t
1
dt + 3 dt = 3 tg t + 3t + C
= 3
cos2 t
1 x92
2
1 cos t
3
= 3
+ 3t + C = 3
+ 3 arccos + C
3
cos t
x
x
2
x 9
x2 9
3
3
= x
+
3
arccos
+
C
=
x
+ 3 arccos + C
2
x
x
|x|
x
2
3
3
x 9
+ 3 arccos + C = x2 9 + 3 arccos + C.
= = x
x
x
x
315
II nacin: Neka je x < 3.

x = cos
t , t (0, 2 )

(
)
x2 9
3
3

dx =

x
dx = ( 32 ) ( sin t)dt = 3 sin2 t dt
cos t
cos t
(
)
9
9
3 sin t
1 cos2 t sin t
cos2 t
dt
=
3
=
dt
3
cos2 t
cos2 t
cos t
cos
t
2
sin t sin t
= 3
dt = 3 |tg t| tg t dt
cos2 t cos t
1 cos2 t
dt
= 3 tg2 dt = 3
cos2 t
1
= 3
dt 3 dt = 3 tg t 3t + C
cos2 t
(
)
1 x92
2
3
1 cos t
= 3
3t + C = 3
3 arccos
+ C
3
cos t
x
x
(
)
x2 9
3
x2 9
3
= x
3 arccos
+ C = x
+ 3 arccos + C
2
x
x
|x|
x
x2 9
3
3
= x
+ 3 arccos + C = x2 9 + 3 arccos + C.
x
x
x
Prema tome,

x2 9
3
dx = x2 9 3(sgn x) arccos + C, na intervalima (, 3) i (3, +).
x
x
Primer 5.30. Integrali x12 +1 dx i x12 1 dx su navedeni u tablici integrala i za

razliku od ostalih tablicnih integrala ne proizilaze direktno iz tablice izvoda. Jedan
od nacina da se oni odrede je koriscenje trigonometrijskih ili hiperbolickih smena.
dx =
x2 + 1
=
=
=

x = sh t, t (, +) = t = arshx

dx = ch t dt
1
ch t dt
ch t dt
=
ch t dt =
2
ch t
sh t + 1
ch 2 t
dt = t + C = arshx + C
ln(x + x2 + 1) + C, x R.
Nadimo sada neodredeni integral funkcije f (x) =

(1, +), a potom i na intervalu (, 1).
1
x2 1
i to najpre na intervalu
316

Neka je x > 1.
dx =
2
x 1
=
=
=
=
=
=
=
1

,
t
(0,
)
x
=
cos
t
2

1
1


sin
t
1
dx = 2 ( sin t)dt = 2 dt
cos t
cos t
sin t
sin t
2t
2
cos
cos t dt
dt =
1
sin2 t
1
cos2 t
cos2 t

sin t
1 + tg 2t
dt
cos2 t

dt =
= ln
t+C
sin t
cos
t
1
tg
cos t
2

1

1 + 1cos t
1 + 1 x1

1+ x
1+cos t
+ C = ln
+ C
ln

t
1 x1
1 1cos

1+cos t
1 1+ 1
x
1 + x1
1 + x1

x+1
x+1
+ C = ln
ln
+ C

x1
x1
1 x+1
1 x+1

x + 1 + x 1
x+1+ x1
ln
+ C = ln
+ C
x + 1 x 1
x+1 x1
)
(
x+1+ x1
x+1+ x1
+ C
ln
x+1 x1
x+1+ x1
( x + 1 + x 1)2
ln
+ C = ln( x + 1 + x 1)2 ln 2 + C
2
ln( x + 1 + x 1)2 + C = ln(x + 1 + 2 x2 1 + x 1) + C
ln 2(x + x2 1) + C = ln(x + x2 1) + ln 2 + C
ln(x + x2 1) + C.
317
Neka je x < 1.
dx =
2
x 1
=
=
=
=
=
=
=
=

x = cos
t , t (0, 2 )

(
)
1
1

cos
t
=
t
=
arccos
x
x

dx = ( 12 ) ( sin t)dt = sin2t dt
cos t
cos t
sin t
sin t
cos
2t
2
cos t dt
dt =
1
sin2 t
1
cos2 t
cos2 t

sin t
1 + tg 2t
cos
dt
2t

dt =
= ln
t+C
sin t
cos
t
1 tg 2
cos t

1 1cos t
1 tg 2t

1+cos t
+ C = ln
+ C
ln

t
1 + tg 2t
1 + 1cos
1+cos t

1 1 x1
1 x1

1+ x
x+1
+ C = ln
+ C
ln

1
x1
1
1 +
1 + x+1
x

1
1+ x

1 1x
x 1 1 x

x1
+ C

+ C = ln
ln

1x
x
1
+
1
1 + x1
1 x x 1
+ C
ln
1 x + x 1
(
)
1 x x 1
1 x x 1
ln
+ C
1 x + x 1
1 x x 1
( 1 x x 1)2
+ C
ln
2
ln( 1 x x 1)2 ln 2 + C
ln(1 x 2 x2 1 x 1) + C
ln(2(x x2 1)) + C = ln(x x2 1) + ln 2 + C
ln |x + x2 1| + C.
Prema tome,
dx = ln |x + x2 1| + C, na intervalima (, 1) i (1, +).

x2 1
318
Glava 6
Odredeni integral
6.1
Definicija odredenog integrala.

Ograni
cenost integrabilnih funkcija
Neka je f nenegativna neprekidna funkcija na segmentu [a, b] (to znaci da se tacke

njenog graka nalaze na x-osi ili iznad x-ose). Ravna gura, ogranicena intervalom
[a, b] na x-osi, pravama x = a, x = b i grakom funkcije f nad segmentom [a, b],
naziva se krivolinijski trapez nad [a, b].
Problem odredivanja povrsine krivolinijskog trapeza je doveo do denicije pojma
odredenog integrala koji je jedan od najvaznijih pojmova matematicke analize. Osim
povrsine dela ravni ogranicenog nekom krivom linijom, pomocu odredenog integrala
se racuna i duzina luka krive, zapremina tela, koristi se u zici za racunanje duzine
puta, rada sile, momenta inercije, i td. Moze se reci da odredeni integral spada u
osnovnu aparaturu ne samo raznih matematickih disciplina, vec i zike, mehanike i
raznih tehnickih nauka.
Ova metoda se javila mnogo pre diferencijalnog racuna. Problem povrsine ravne
gure je bio aktuelan jos u doba Arhimeda, velikog grckog matematicara i zicara iz
treceg veka pre nase ere, koji je u sustini koristio odredeni intgral za resavanje problema kvadrature parabole 1 . Nezavisno jedan od drugog, nemacki matematicar i
lozof Lajbnic (1646-1716) i engleski matematicar i zicar Njutn (1642-1727) dosli
su do ove metode u savremenom obliku. Riman, nemacki matematicar 19. veka, je
dao deniciju odredenog integrala kakvu cemo upoznati u narednom tekstu, dok je
samu oznaku uveo Furije, francuski matematicar 19. veka.
U cilju odredivanja povrsine krivolinijskog trapeza, uvedimo najpre pojam podele
segmenta [a, b].
Definicija 6.1. Pod podelom segmenta [a, b] podrazumevamo konacan skup tacaka
P = {x0 , x1 , . . . , xn } takav da je
a = x0 < x1 < < xn = b.
1
Problem kvadrature parabole: Neka je data parabola y = x2 i pravougaonik sa temenima

A(0, 0), B(a, 0), C(a, a2 ), D(0, a2 ), a > 0. Tada parabola deli pravougaonik na dve gure cije se
povrsine odnose kao 1 : 2.
319
320
Glava 6. Odredeni integral
Podelom P segment [a, b] je podeljen na n podsegmenata:

[x0 , x1 ], [x1 , x2 ], . . . , [xn1 , xn ].
Oznacimo sa xi duzinu i-tog podsegmenta: xi = xi xi1 , i = 1, . . . , n. Dijametar podele P , u oznaci d(P ), je
d(P ) = max xi .
1in
Skup svih podela segmenta [a, b] oznacavamo sa P[a, b]. Ako P1 , P2 P[a, b] i
P1 ( P2 , onda kazemo da je podela P1 grublja od podele P2 , a podela P2 finija od
podele P1 .
Jasno, ako je podela P2 nija od podele P1 , onda je d(P2 ) d(P1 ).
U svakom podsegmentu [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n, izaberimo na proizvoljan nacin po
jednu tacku i . Izabrane tacke 1 , . . . , n formiraju uredenu n-torku = (1 , . . . , n ).
Pravougaonik i , cija je osnova segment [xi1 , xi ], a visina f (i ), ima povrsinu
p(i ) = f (i )xi . Stepenasta gura S koju cine svi pravougaonici i , i =
1, . . . , n, ima povrsinu koju je jednaka zbiru povrsina svih pravougaonika:
p(S) =
f (i )xi .
(6.1)
i=1
Primecujemo da stepenasta gura S zavisi od podele P segmenta [a, b], kao i od

izbora tacaka = (1 , . . . , n ), i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n. Ako podemo od podele P1
koja je nija od podele P dobicemo stepenastu guru koja se jos manje razlikuje od
krivolinijskog trapeza. Prema tome, ako se dijametar podele sve vise i vise smanjuje,
onda se odgovarajuca stepenasta gura sve manje i manje razlikuje od krivolinijskog
trapeza, pa ce se i povrsina stepenaste gura ce se sve manje i manje razlikovati
od povrsine krivolinijskog trapeza. Intuitivno je jasno da za povrsinu krivolinijskog
trapeza treba uzeti granicnu vrednost suma (6.1) kad dijametar podele tezi 0.
Ovakva razmatranja su dovela do sledece denicije integralne sume i odredenog
integrala.
Definicija 6.2. Neka je data funkcija f : [a, b] R, podela P = {x0 , . . . , xn }
(a = x0 < x1 < < xn = b) segmenta [a, b] i izbor = (1 , . . . , n ) tacaka
i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n. Suma
(f, P, ) =
f (i )xi
i=1
zove se Rimanova integralna suma funkcije f za datu podelu P i izbor tacaka =

(1 , . . . , n ).
Ocigledno, u slucaju kada je funkcija f nenegativna na segmentu [a, b], Rimanova
integralna suma funkcije f je jednaka povrsini odgovarajuce stepenaste gure.
6.1. Denicija odredenog integrala. Ogranicenost integrabilnih funkcija
321
Definicija 6.3. Neka je f : [a, b] R. Funkcija f je Riman integrabilna (integrabilna u Rimanovom smislu, ili krace, integrabilna) na segmentu [a, b] ako postoji
realan broj I takav da za svako > 0 postoji > 0 tako da za svaku podelu
P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < < xn = b) segmenta [a, b] za koju je d(P ) <
i za proizvoljan izbor = (1 , . . . , n ) tacaka i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n vazi nejednakost
|(f, P, ) I| < ,
tj.
n

f (i )xi I < .

i=1
Broj I se zove Rimanov integral ili odredeni integral funkcije f na segmentu [a, b] i
pise se
b
I=
f (x)dx.
a
Oznaka a f (x)dx se cita: integral od a do b f (x)dx. Broj a se zove donja granica

integrala, dok se broj b zove gornja granica integrala. Funkcija f se zove podintegralna
funkcija, izraz f (x)dx podintegralni izraz, a promenljiva x integraciona promenljiva
(slovo x se moze zameniti i nekim drugim slovom).
Skup svih Riman integrabilnih funkcija na segmentu [a, b] oznacavamo sa R[a, b].

Ako je broj I odredeni integral funkcije f na segmentu [a, b] govoricemo jos i da
je I granicna vrednost integralnih suma (f, P, ) funkcije f kad d(P ) 0 i pisati2
I = lim (f, P, ).
(6.2)
d(P )0
Kao sto smo pojam granicne vrednosti funkcije denisali na jeziku -okolina,
a takode i na ekvivalentan nacin preko granicne vrednosti nizova, tako i odredeni
integral mozemo denisati preko granicne vrednosti nizova integralnih suma. Sledeca
denicija odredenog integrala je ekvivalentna Deniciji 6.3 (ostavljamo citaocu za
vezbu da dokaze ekvivalentnost ovih dveju denicija3 ).
Definicija 6.4. Neka je f : [a, b] R. Reci cemo da je realan broj I odredeni ili
Rimanov integral funkcije f na segmentu [a, b], a funkcija f (Riman) integrabilna
na segmentu [a, b], ako za svaki niz podela
(n)
(n)
(n)
Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0
2
(n)
< < xkn = b,
Jednakost u (6.2) znaci upravo ono sto je receno u Deniciji 6.3, da za proizvoljno > 0 postoji
> 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < < xn = b) segmenta [a, b]
za koju je d(P ) < i za proizvoljan izbor = (1 , . . . , n ) tacaka i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n vazi
nejednakost |(f, P, ) I| < . Limes u (6.2) treba shvatiti kao novu vrstu limesa, koja se razlikuje
od limesa niza i limesa funkcije.
3
Uputstvo: postupiti analogno dokazu ekvivalentnosti Kosijeve i Hajneove denicije granicne
vrednosti funkcije.
322
segmenta [a, b] za koji vazi da je

lim d(Pn ) = 0
i za svaki izbor tacaka

(n)
(n)
(n)
(n) = (1 , . . . , kn ), i
(n)
(n)
[xi1 , xi ], i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . ,
postoji granicna vrednost niza integralnih suma ((f, Pn , (n) ))n i jednaka je broju
I:
kn
(n)
(n)
lim (f, Pn , (n) ) = lim
f (i )xi = I,
n
(n)
(n)
i=1
(n)
gde je xi = xi xi1 .
Ovo krace simbolicki zapisujemo:
I = lim (f, P, ).
d(P )0
U slucaju kada je funkcija f nenegativna na segmentu [a, b], onda je odredeni

integral limes niza povrsina odgovarajucih stepenastih gura kada niz dijametara
podela tezi 0 i stoga je jednak povrsini krivolinijskog trapeza ogranicenog grakom
funkcije f , x-osom i pravama x = a i x = b.
U Denicijama 6.3 i 6.4 srecemo se sa pojmom granicne vrednosti integralnih
suma, koji je, mada slican sa pojmom granicne vrednosti funkcije i pojmom granicne
vrednosti niza, ipak novi pojam. Shvatimo ovo kao jos jednu vrstu limesa, koja, opet,
ima slicnosti sa ranije uvedenim pojmovima limesa funkcije i limesa niza. Osim toga,
s obzirom da se pojam odredenog integrala, tj. limesa integralnih suma, denise
preko limesa nizova, to za ovu vrstu limesa vaze mnoga svojstva slicna onima koja
vaze za granicne vrednosti nizova, odnosno funkcija, sto cemo videti u narednim
sekcijama.
Primer 6.5. Neka je f (x) = c, x [a, b] i neka je P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < x1 <
< xn = b) proizvoljna podela segmenta [a, b] i = (1 , . . . , n ) proizvoljan izbor
tacaka i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n. Kako je f (i ) = c za svako i = 1, . . . , n, to je
(f, P, ) =
f (i )xi =
i=1
c(xi xi1 ) = c(b a).
i=1
(n)
(n)
(n)
(n)
Prema tome, za svaki niz podela Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0 < < xkn = b,
segmenta [a, b] za koji vazi da je lim d(Pn ) = 0 i za svaki izbor tacaka (n) =
n
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(1 , . . . , kn ), i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , kn ,
((f, Pn , (n) ))n je konstantan niz: (f, Pn , (n) )
n = 1, 2, . . . , niz integralnih suma

= c(b a), za svako n N. Stoga
je broj c(b a) granicna vrednost ovog niza. Na osnovu denicije 6.4 sledi
b
b
f (x)dx =
c dx = c(b a).
a
6.1. Denicija odredenog integrala. Ogranicenost integrabilnih funkcija
323
Primer 6.6. Dirihleova funkcija je denisana sa

{
1,
x Q,
f (x) =
0,
x R \ Q.
Pokazimo da ova funkcija nije integrabilna na segmentu [0, 1]. Pretpostavimo suprotno,
da je f integrabilna na segmentu [0, 1] i da je realan broj I odredeni integral funkcije
1
f na na segmentu [0, 1]. S oobzirom na Deniciju 6.3 za = sledi da postoji > 0
2
tako da za svaku podelu P = {x0 , . . . , xn } (0 = x0 < x1 < < xn = 1) dijametra
manjeg od i svaki izbor tacaka = (1 , . . . , n ), i , i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n, vazi
1
|(f, P, ) I| < .
2
(6.3)
Pri tome, ako su tacke i racionalne, onda je f (i ) = 1, i = 1, . . . , n, i vazi

(f, P, ) =
f (i )xi =
i=1
xi = 1,
i=1
1
pa iz (6.3) sledi |1 I| < , tj.
2
(
I
1 3
,
2 2
)
.
(6.4)
Ako su pak tacke i iracionalne, onda je f (i ) = 0, i(= 1, . . .), n, i vazi (f, P, ) =

1
1 1
, sto je u suprotnosti
i=1 f (i )xi = 0, pa iz (6.3) sledi |0I| < , tj. I ,
2
2 2
sa (6.4). Dobijena protivurecnost dokazuje da Dirihleova funkcija nije integrabilna
na segmentu [0, 1]. Slicno se dokazuje da nije integrabilna na bilo kom segmentu
[a, b], a, b R, a < b.
Mozemo koristiti i Deniciju 6.4 da bismo dokazali da ova funkcija nije integrabilna na segmentu [a, b]. Neka je (Pn ) niz podela segmenta [a, b],
n
(n)
(n)
(n)
Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0
(n)
< < xkn = b,
za koji vazi da je lim d(Pn ) = 0 i neka je

n
(n)
(n)
(n)
(n) = (1 , . . . , kn ), i
(n)
(n)
[xi1 , xi ] Q
(n)
(n) = (1
(n)
(n)
, . . . , kn ), i
(n)
(n)
(n)
[xi1 , xi ], i
R\Q, i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . .
Tada je
(f, Pn ,
(n)
)=
kn
i=1
(n)
(n)
(n)
f (i )(xi xi1 )
kn
i=1
(n)
(n)
1(xi xi1 ) = ba, za svako n N,
324
dok je
(f, Pn ,
(n)
)=
kn
(n)
(n)
(n)
f (i )(xi xi1 )
i=1
kn
(n)
0 (xi
(n)
xi1 ) = 0, za svako n N.
i=1
Stoga je
lim (f, Pn , (n) ) = b a,
dok je
lim (f, Pn , (n) ) = 0.
Prema tome, ne postoji jedinstven realan broj I takav da, za proizvoljan niz podela
(n)
(n)
(Pn ) ciji dijametar tezi 0 i za proizvoljan izbor tacaka (n) = (1 , . . . , kn ) iz
podeonih segmenata, vazi da niz integralnih suma ((f, Pn , (n) ))n konvergira ka I.
Na osnovu Denicije 6.4 zakljucujemo da Dirihleova funkcija nije integrabilna na
segmentu [a, b].
Sledeca teorema nam govori da je ogranicenost funkcije na nekom segmentu
neophodan uslov da njenu untegrabilnost na tom segmentu.
Teorema 6.7. Ako je funkcija integrabilna na nekom segmentu, onda je ona ogranicena
na tom segmentu.
Dokaz. Neka je f R[a, b]. Pretpostavimo da funkcija f nije ogranicena na segmentu [a, b]. Iz integrabilnosti funkcije sledi da za = 1 postoji > 0 tako da za
svaku podelu P = {x0 , . . . , xm } (a = x0 < x1 < < xm = b) dijametra manjeg od
i svaki izbor tacaka = (1 , . . . , m ), i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , m, vazi
|(f, P, ) I| < = 1.
(6.5)
Fiksirajmo jednu podelu P0 = {x0 , . . . , xn } segmenta [a, b] takvu da je d(P0 ) < .

Tada za proizvoljan izbor tacaka = (1 , . . . , n ), i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n, na
osnovu (6.5) zakljucujemo da vazi nejednakost:
|(f, P0 , )| = |((f, P0 , ) I) + I| |(f, P0 , ) I| + |I| < 1 + |I|.
(6.6)
Kako je funkcija neogranicena na [a, b] sledi da postoji k {1, . . . , n} tako da

funkcija nije ogranicena na segmentu [xk1 , xk ]. U svakom od segmenata [xi1 , xi ],
i = k, izaberimo na proizvoljan nacin tacku i i uocimo zbir:
k =
f (i )xi .
i=k
Buduci da je funkcija neogranicena na segmentu [xk1 , xk ], postoji tacka k

[xk1 , xk ] takva da je
| k | + 1 + |I|
|f (k )| >
.
xk
6.1. Gornje i donje Darbuove sume. Osnovna teorema
325
Odavde za = (1 , . . . , n ) vazi:4

k

|(f, P0 , )| =
f (i )xi = | k + f (k )xk |

i=1
|f (k )xk | | k | = |f (k )|xk | k |
| k | + 1 + |I|
>
xk | k | = 1 + |I|,
xk
sto protivureci nejednakosti (6.6). Dobijena protivurecnost dokazuje da je funkcija
f ogranicena na segmentu [a, b].
Da je ogranicenost funkcije na segmentu potreban ali ne i dovoljan uslov integrabilnosti funkcije, pokazuje Primer 6.6. Naime, Dirihleova funkcija je ogranicena
na segmentu [a, b], a, b R, a < b, ali nije integrabilna na njemu.
6.2
Gornje i donje Darbuove sume. Osnovna teorema
Neka je funkcija f : [a, b] R ogranicena na segmentu [a, b] i neka je P =

{x0 , x1 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < < xn1 < xn = b) podela segmenta [a, b].
Neka je
m = inf f (x), M = sup f (x)
[a,b]
[a,b]
i
mi =
inf
[xi1 ,xi ]
Sume
sP =
i=1
f (x), Mi =
mi xi , SP =
sup f (x).
[xi1 ,xi ]
n
Mi xi
i=1
zovemo donjom i gornjom Darbuovom sumom funkcije f za podelu P , respektivno.

U narednoim tvrdenjima dajemo neke osnovne osobine Darbuovih suma i to
najpre njihov odnos sa integralnim sumama.
Tvrdenje 6.8. Neka je funkcija f : [a, b] R ogranicena na segmentu [a, b] i neka
je P = {x0 , x1 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < < xn1 < xn = b) podela segmenta [a, b].
Tada je
m(b a) sP (f, P, ) SP M (b a),
(6.7)
za svaki izbor = (1 , . . . , n ) tacaka i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n.
Osim toga,
sP = inf (f, P, ), SP = sup (f, P, ).
Koristimo nejednakost: |a + b| ||a| |b|| |a| |b|, a, b R.
(6.8)
326
Dokaz. Za svaki izbor = (1 , . . . , n ) tacaka i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n, vazi:

m mi f (i ) Mi M,
odakle mnozenjem sa xi i sabiranjem dobijamo
n
i=1
mxi
mi xi
i=1
f (i )xi
i=1
Mi xi
i=1
M xi ,
i=1
tj.
m
xi = m(b a) sP (f, P, ) SP M
i=1
xi = M (b a).
i=1
Neka je > 0 proizvoljno. Kako je Mi =
sup f (x), to postoji i [xi1 , xi ] tako
[xi1 ,xi ]
da je
f (i )
, i = 1, . . . , n. Mnozeci sa xi i sabirajuci dobijamo:

> Mi
ba
n
f (i )xi
i=1

>
Mi xi
xi
ba
i=1
i=1
= SP
(b a)
ba
= SP ,
n
tj. (f, P, ) > SP .

S obzirom da je na osnovu trece nejednakosti u (6.7) SP gornja granica skupa
{(f, P, ) : = (1 , . . . , n ), i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n} i buduci da za svako
> 0 postoji izbor = (1 , . . . , n ) tacaka i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n, tako da je
(f, P, ) > SP , zakljucujemo da je SP najmanja gornja granica ovog skupa, tj.
SP = sup (f, P, ).
Slicno se dokazuje da je sP = inf (f, P, ).
Tvrdenje 6.9. Neka je funkcija f : [a, b] R ogranicena na segmentu [a, b] i neka

su P i P podele segmenta [a, b]. Tada vazi implikacija:
P P = sP sP SP SP .
Dokaz. Dovoljno je dokazati tvdenje za slucaj kada se P i P razlikuju za jednu
tacku. Neka je P = {x0 , x1 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < < xn1 < xn = b) i
P = P {x } gde je xk1 < x < xk za neko k {1, . . . , n}. Tada je
SP
i=1
n
i=k
Mi xi =
Mi xi + Mk xk
i=k
Mi xi + Mk (xk xk1 )
(6.9)

i
SP =
Mi xi + Mk (x xk1 ) + Mk (xk x ),
327
(6.10)
i=k
gde je Mk =
Kako je
sup f (x) i Mk = sup f (x).
[xk1 ,x ]
[xk1 , x ]
[xk1 , xk
[x ,xk ]
] i [x , x
k]
[xk1 , xk ], to je
{f (x) : x [xk1 , x ]} {f (x) : x [xk1 , xk ]}

i
{f (x) : x [x , xk ]} {f (x) : x [xk1 , xk ]}.
Otuda
i
sup{f (x) : x [xk1 , x ]} sup{f (x) : x [xk1 , xk ]}

sup{f (x) : x [x , xk ]} sup{f (x) : x [xk1 , xk ]},
tj.
Mk Mk i Mk Mk .
Zbog toga je
Mk (x xk1 )+Mk (xk x ) Mk (x xk1 )+Mk (xk x ) = Mk (xk xk1 ). (6.11)
Sada iz (6.10), (6.11) i (6.9) sledi
SP SP .
Slicno se dokazuje da je sP sP .
Tvrdenje 6.10. Neka je funkcija f : [a, b] R ogranicena na segmentu [a, b] i
neka su P i P dve proizvoljne podele segmenta [a, b]. Tada je
sP SP .
Dokaz. Neka je P = P P . Iz P P i P P na osnovu Tvrdenja 6.9 sledi
sP sP SP SP .
Neka je funkcija f : [a, b] R ogranicena i neka je
I = sup sP , I = inf SP .
P
Iz Tvrdenja 6.10 sledi da je skup {sP : P P} ogranicen odozgo ma kojom gornjom

Darbuovom sumom, pa je supremum ovog skupa, I, konacan broj i vazi
I = sup{sP : P P} SP , za svaku podelu P
328
Odavde sledi da je {SP : P P} ogranicen odozdo sa I, pa je inmum ovog skupa,

I, takode konacan broj i vazi nejednakost
I inf{SP : P P} = I.
Prema tome, za svaku podelu P segmenta [a, b] vazi nejednakost:
s P I I SP .
Definicija 6.11. Neka je f : X R i E X. Oscilacija funkcije f na skupu E je
E (f ) = sup{|f (x) f (x )| : x, x E} = sup |f (x) f (x )|.
x,x E
Primetimo da je
E (f ) = sup |f (x) f (x )| = sup (f (x) f (x )).
x,x E
x,x E
(6.12)
Lema 6.12. Neka je f : X R ogranicena funkcija. Tada je

X (f ) = M m,
(6.13)
gde je M = sup f (x) i m = sup f (x).

xX
xX
Dokaz. Pokazacemo da vazi jednakost

sup (f (x) f (x )) = M m,
x,x X
(6.14)
sto ce zajedno sa (6.12) implicirati (6.13). Za svako x, x X vazi f (x) M i

f (x ) m i prema tome, f (x ) m. Stoga je
f (x) f (x ) M m, za sve x, x X.
(6.15)
Neka je > 0 proizvoljno. Tada postoji x1 X tako da je

f (x1 ) > M
(6.16)
i postoji x2 X tako da je f (x2 ) < m + , tj.

2
f (x2 ) > m .
2
(6.17)
Iz (6.16) i (6.17), sabiranjem, dobijamo

f (x1 ) f (x2 ) > M m .
S obzirom na proizvoljnost > 0, (6.18) zajedno sa (6.15) povlaci (6.14).
(6.18)
329
Tvrdenje 6.13. Neka je funkcija f : [a, b] R ogranicena na segmentu [a, b] i

neka je P = {x0 , x1 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < < xn1 < xn = b) podela segmenta
[a, b]. Tada vazi
n
SP sP =
i (f )xi ,
(6.19)
i=1
gde je i (f ) oscilacija funkcije f na segmentu [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n.

n
n
n
Dokaz. Kako je SP sP =
i=1 Mi xi
i=1 mi xi =
i=1 (Mi mi )xi ,
gde je Mi =
sup f (x) i mi =
inf
f (x), i kako je na osnovu Leme 6.12,
x[xi1 ,xi ]
x[xi1 ,xi ]
Mi mi = [xi1 ,xi ] (f ) = i (f ), i = 1, . . . , n, to zakljucujemo da vazi jednakost

(6.19).
Teorema 6.14. (Osnovna teorema) Neka je funkcija f : [a, b] R ogranicena.
Sledeci iskazi su ekvivalentni:
(i) f R[a, b];
(ii)5 Za svako > 0 postoji > 0 tako da za svaku podelu P segmenta [a, b] za koju
je d(P ) < vazi
SP sP < ;
(iii) Za svako > 0 postoji podela P segmenta [a, b] tako da je
SP sP < ;
(iv) I = I.
b
Pri tome je a f (x)dx = I = I.
Dokaz. (i) = (ii): Neka je funkcija f Riman integrabilna na segmentu [a, b] i neka
b
je I = a f (x)dx. Tada za proizvoljno > 0 postoji > 0 tako da za svaku podelu
P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] (a = x0 < x1 < < xn1 < xn = b) za koju
je d(P ) < i svaki izbor tacaka = (1 , . . . , n ), i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n, vazi
|(f, P, ) I| < , tj.

2
I < (f, P, ) < I + .

2
2
Odavde sledi
I
inf (f, P, ) sup (f, P, ) I + .
2
2
Kako je na osnovu (6.8) sP = inf (f, P, ) i SP = sup (f, P, ), dobijamo
I
5
Uslov (ii) simbolicki zapisujemo:
sP SP I + .
2
2
lim (SP sP ) = 0.
d(P )0
(6.20)
330
Prema tome, za svaku podelu P takvu da je d(P ) < vazi SP sp . 6

(ii) = (i): Neka je funkcija f ogranicena i neka vazi uslov (ii). Neka je > 0
proizvoljno. Tada postoji > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn }
segmenta [a, b] (a = x0 < x1 < < xn1 < xn = b), za koju je d(P ) < , vazi
SP sP < .
(6.21)
s P I I SP ,
(6.22)
Kako je
to je
I I SP sP
i prema tome,
0 I I < .
S obzirom na proizvoljnost > 0, zakljucujemo da je I I = 0 i stoga, I = I. Neka
je I = I = I. Sada iz (6.22) dobijamo
sP I SP .
(6.23)
sP (f, P, ) SP
(6.24)
Kako je
za svaki izbor tacaka = (1 , . . . , n ), i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n, to iz (6.23) i (6.24)
sledi
|(f, P, ) I| SP sP < .
Prema tome, za svako > 0 nasli smo > 0 tako da za svaku podelu P =
{x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] (a = x0 < x1 < < xn1 < xn = b), za koju
je d(P ) < i za svaki izbor tacaka = (1 , . . . , n ), i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n, vazi
|(f, P, ) I| < . To znaci da je funkcija f Riman integrabilna na segmentu [a, b]
b
i da je a f (x)dx = I.
(ii) = (iii): Ocigledno.
(iii) = (ii): Neka je > 0 i neka je P podela segmenta [a, b], P = {x0 , x1 , . . . , xn },
a = x0 < x1 < < xn = b, za koju vazi SP sP < . Funkcija f je ogranicena na
segmentu [a, b], pa postoji K R, K > 0, tako da je |f (x)| K za svako x [a, b].
1
. Neka je
Izaberimo > 0 tako da je < (xi xi1 ), i = 1, 2, . . . , n, i <
2
4nK
6
Na osnovu (6.20) zakljucujemo da smo dokazali jos i da za proizvoljno > 0 postoji > 0 tako
da za svaku podelu P za koju je d(P ) < vazi
I < sP < I + , tj. |sP I| <
i
I < SP < I + , tj. |SP I| < ,
sto krace zapisujemo:
lim sP =
d(P )0
lim SP = I.
d(P )0
331
P = {x0 , x1 , . . . , xm }, a = x0 < x1 < < xm = b, podela segmenta [a, b] takva da

m
je d(P ) < . Pokazacemo da je SP sP =

(Mj mj )xj < 2.
j=1
Sumu SP sP prikazimo u obliku
SP sP =
(Mj mj )xj +
(Mj mj )xj ,
j
pri cemu su u sumi
nalaze sabirci (oblika (Mj mj )xj ) koji se odnose na one
podsegmente
podele P svaki od kojih sadrzi jednu od tacaka podele P , dok se suma
odnosi na ostale podsegmente podele P .

j
x0 x1 ...
a= x0*=x x1*
0
...
x10
x2*
x3* = x
10
xm-1 xm
*
xn-1
...
b =xn* = x
Crno - bela varijanta slike:
x0 x1 ...
a= x0*=x x1*
0
x2*
x3* = x
(
U sumi
...
x10
10
xm-1 xm
*
xn-1
...
b =xn* = x
nema vise od 2n sabiraka. Naime, jedan podsegment sadrzi tacku a,
jedan tacku b, a preostalih n 1 tacaka podele P , x1 , . . . , xn1 pripadaju jednom

ili dvoma podsegmentima podele P . Kako je K f (x) K za svako x [a, b], to
je K mj Mj K, pa je Mj mj K (K) = 2K, j = 1, . . . , m. Prema
tome,
(Mj mj )xj <

2K 2n2K = 4nK < .
j
332
Sumu
zapisimo u obliku
gde se
odnosi na one sabirke oblika
i=1
(Mj mj )xj koji odgovaraju onim podsegmentima podele P , [xj1 , xj ], od kojih

je svaki podskup jednog istog podsegmenta [xi1 , xi ] stare podele P :
(Mj mj )xj
(Mj mj )xj
i=1
(Mi mi )
xj
i=1
(Mi mi )xi = SP sP < .
i=1
Prema tome, SP sP < 2 za bilo koju podelu P segmenta [a, b] dijametra manjeg
od .
II nacin za (iii) = (ii):
Neka je > 0 i neka je P podela segmenta [a, b], P = {x0 , x1 , . . . , xn }, a =
x0 < x1 < < xn = b, za koju vazi SP sP < . Funkcija f je ogranicena
na segmentu [a, b], pa postoji K R, K > 0, tako da je |f (x)| K za svako
x [a, b]. Izaberimo > 0 tako da je <

. Neka je P = {x0 , x1 , . . . , xm },
4nK
a = x0 < x1 < < xm = b, podela segmenta [a, b] takva da je d(P ) < .
m
Pokazacemo da je SP sP =
(Mj mj )xj < 2.
j=1
Sumu SP sP prikazimo u obliku
SP sP =
(Mj mj )xj +
(Mj mj )xj ,
nalaze sabirci (oblika (Mj mj )xj ) koji se odnose na
one podsegmente podele P koji sadrze neku od tacaka podele P , dok se suma
pri cemu su u sumi
odnosi na ostale podsegmente podele P (moze se desiti

da svi podsegmenti podele
P imaju neprazan presek sa podelom P , pa da u sumi nema nijednog sabirka).
j
x0 x1 ...
a= x0*=x x1*
0
...
x7
x2*
333
x3* = x
xm-1 xm
*
xn-1
...
b =xn* = x
Crno - bela varijanta slike:
x0 x1 ...
...
x7
a= x0*=x x1*
0
x2*
x3* = x
*
xn-1
...
U sumi
xm-1 xm
b =xn* = x
nema vise od 2n sabiraka. Naime, jedan podsegment sadrzi tacku a,
jedan tacku b, a preostalih n 1 tacaka podele P , x1 , . . . , xn1 pripadaju najvise

dvoma podsegmentima podele P . Kako je K f (x) K za svako x [a, b], to
je K mj Mj K, pa je Mj mj K (K) = 2K, j = 1, . . . , m. Prema
tome,
(Mj mj )xj <

2K 2n2K = 4nK < .
j
Sumu
zapisimo u obliku
gde se
odnosi na one sabirke oblika
i=1
(Mj mj )xj koji odgovaraju onim podsegmentima podele P , [xj1 , xj ], od kojih

je svaki podskup jednog istog podsegmenta [xi1 , xi ] stare podele P (moze se desiti
da u sumi i za neko i {1, . . . , n} nema nijednog sabirka):
(Mj mj )xj
i
i=1
n
i=1
(Mj mj )xj
(Mi mi )
i=1
(Mi mi )xi = SP sP < .
xj
334

i
(Cak
i ako je neka od suma
prazna, i {1, 2, . . . , n}, vazice da je
(Mj
(Mi mi )xi = SP sP < . Ako i cela suma nema nijedan

i=1
j
sabirak, opet je SP sP = (Mj mj )xj < < 2.) Prema tome, SP sP < 2
mj )xj
za bilo koju podelu P segmenta [a, b] dijametra manjeg od .

(iii) = (iv): Neka je > 0 i neka je P podela segmenta [a, b] za koju vazi
SP sP < . Kako je sP I I SP , to je I I SP sP , i prema tome,
0 I I < . S obzirom da poslednja nejednakost vazi za svako > 0, zakljucujemo
da je I I = 0, tj. I = I.
(iv) = (iii): Pretpostavimo da je I = I. Neka je > 0 proizvoljno. Kako je
I = sup sP , postoji podela P1 tako da je I < sP1 , a kako je I = inf SP , postoji

P
2
P
podela P2 za koju je SP2 < I + . Tada za podelu P = P1 P2 na osnovu Tvrdenja

2
6.9 vazi
I < sP1 sP SP SP2 0 postoji > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn }
segmenta [a, b] (a = x0 < x1 < < xn1 < xn = b) za koju je d(P ) < vazi
n
i (f )xi < ,
i=1
gde je i (f ) oscilacija funkcije f na segmentu [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n;7

(iii) Za svako > 0 postoji podela P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] (a = x0 <
x1 < < xn1 < xn = b) tako da je
n
i (f )xi < .
i=1
Dokaz. Sledi iz ekvivalencija (i)(ii)(iii) u Teoremi 6.14 i Tvrdenja 6.13.

Teorema 6.16. Neka je funkcija f : [a, b] R ogranicena i neka je (Pn ) niz podela
(n)
(n)
(n)
(n)
segmenta [a, b], Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0 < < xkn = b, takav da je
lim d(Pn ) = 0. Sledeci uslovi su ekvivalentni:
n
7
Ovaj uslov krace zapisujemo:

lim
d(P )0
i=1
i (f )xi = 0.

(i) f R[a, b], tj. postoji I =
(ii)
b
a
335
f (x)dx;
lim SPn = lim sPn = I;
(iii) lim (SPn sPn ) = 0.

n
Dokaz. (i)=(ii): Pretpostavimo da je f R[a, b] i neka je I =

na osnovu Denicije 6.4, za proizvoljan izbor tacaka (n) =
(n)
a f (x)dx. Tada
(n)
(n)
(n)
(1 , . . . , kn ), i
(n)
[xi1 , xi ], i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . , vazi
lim (f, Pn , (n) ) = I.
(6.25)
Neka je > 0. Iz (6.25) sledi da postoji n0 N tako da za sve n N, n n0 , vazi

I < (f, Pn , (n) ) < I + .
Odavde sledi
I inf (f, Pn , (n) ) sup (f, Pn , (n) ) I + , za n n0 ,
(n)
(n)
tj.
I sPn SPn I + , za n n0 .
Prema tome, lim SPn = lim sPn = I .
n
(ii)=(iii): Pretpostavimo da je lim SPn = lim sPn = I. Buduci da je razn
lika dva konvergentna niza (SPn ) i (sPn ) takode konvergentan niz cija je granicna
vrednost jednaka razlici granicnih vrednosti nizova (SPn ) i (sPn ), dobijamo
lim (SPn sPn ) = lim SPn lim sPn = I I = 0.
(iii)=(i): Pretpostavimo da je lim (SPn sPn ) = 0. Tada za svako > 0

n
postoji n0 N tako da za sve n n0 vazi SPn sPn < . Buduci da je ispunjen
uslov (iii) Teoreme 6.14 zakljucujemo da je f R[a, b].
Iz Teoreme 6.16 sledi da je dovoljno da bismo pokazali da je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b] naci jedan niz podela (Pn ) segmenta [a, b] za koji d(Pn ) 0,
n , i pokazati da vazi (ii) ili (iii). Na primer, moze se uzeti da Pn bude podela
ba
ba
na n jednakih delova, preciznije, Pn = {a, a +
,a + 2
, . . . , a + (n
n
n
ba
1)
, b}.
n
{
f (x) =
1,
1,
x Q,
x [0, 1] \ Q.
336
Za proizvoljnu podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [0, 1] (0 = x0 < x1 < <

xn1 < xn = 1) imamo da je
sP =
mi xi =
i=1
i
SP =
(1) xi =
i=1
n
Mi xi =
i=1
xi = 1
i=1
n
1 xi =
i=1
xi = 1,
i=1
pa je
I = sup sP = 1 i I = inf SP = 1.
P
Iz I = I, na osnovu Teoreme 6.14 (ekvivalencija (i) (iv)), sledi da funkcija f

nije integrabilna.
Slicno, za Dirihleovu funkciju na segmentu [0, 1] imamo da je I = 0 < 1 = I, pa
je ovo jos jedan nacin da se pokaze da ova funkcija nije integrabilna.
6.3
Integrabilnost neprekidnih i monotonih funkcija
Da bismo dokazali integrabilnost neprekidnih funkcija bice nam potreban pojam

ravnomerno neprekidnih funkcija.
Definicija 6.18. Funkcija f : X R je ravnomerno neprekidna na skupu X ako
za svako > 0 postoji > 0 tako da za svake dve tacke x X, x X, takve da je
|x x| < , vazi nejednakost |f (x ) f (x)| < .
Uslov ravnomerne neprekidnosti funkcije f na skupu X zapisujemo:
( > 0)( > 0)(x, x X)(|x x| < = |f (x ) f (x)| < ).
(6.26)
Ako je funkcija f ravnomerno neprekidna na skupu X, onda je ocigledno ona

ravnomerno neprekidna na svakom podskupu skupa X.
Primetimo da ako je funkcija f ravnomerno neprekidna na skupu X, onda je
ona neprekidna na skupu X, tj. neprekidna je u svakoj tacki skupa X. Obrnuto u
opstem slucaju ne vazi kao sto cemo videti u narednim Primerima 6.23 i 6.24.
Ako je funkcija f neprekidna u svakoj tacki x X, onda za svako > 0 postoji
> 0 koje zavisi od tog ali i od tacke x skupa X, tako da za sve x X takve
da je |x x| < vazi |f (x ) f (x)| < . Napominjemo da u slucaju ravnomerno
neprekidne funkcije f , izbor broja zavisi samo od , a ne i od tacke x skupa X.
Da bismo jos jasnije uvideli razliku uslova neprekidnosti funkcije f na skupu X i
uslova ravnomerne neprekidnosti (6.26), zapisimo uslov neprekidnosti funkcije f na
skupu X logickim simbolima:
( > 0)(x X)( > 0)(x X)(|x x| < = |f (x ) f (x)| < ).
(6.27)
6.3. Integrabilnost neprekidnih i monotonih funkcija
337
Primer 6.19. Funkcija f (x) = x je ravnomerno neprekidna na skupu R, jer je

za proizvoljno > 0 dovoljno izabrati = , te ce za sve x, x R takve da je
|x x | < vaziti |f (x) f (x )| = |x x | < = .
Primer 6.20. Funkcija f (x) = cos x je ravnomerno neprekidna na skupu R. Zaista,
buduci da je

x + x
|x x |
x x

sin
2
= |x x |, x, x R,
| cos x cos x | = 2 sin
2
2
2
za proizvoljno > 0 treba uzeti = , pa ce za sve x, x R takve da je |x x | <
vaziti
|f (x) f (x )| = | cos x cos x | |x x | < = .
Za funkciju f : X R kazemo da zadovoljava Lipsicov uslov na skupu X ako
postoji konstanta L > 0, tako da za sve x, x X vazi
|f (x) f (x )| L |x x |.
Tvrdenje 6.21. Ako funkcija f : X R zadovoljava Lipsicov uslov na skupu X,
onda je ona ravnomerno neprekidna na skupu X.
Dokaz. Neka funkcija f zadovoljava Lipsicov uslov sa konstantom L na skupu X.
Tada je za proizvoljno > 0 dovoljno uzeti = , pa ce za sve x, x X takve da

L
je |x x | < vaziti
|f (x) f (x )| L|x x | < L = .
Neka je I jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), (a, +), [a, +),
(, b), (, b], (, +), gde su a, b R.
Tvrdenje 6.22. Neka je funkcija f : I R neprekidna na intervalu I i neka
ima ogranicen izvod u svim unutrasnjim tackama intervala I. Tada je funkcija f
ravnomerno neprekidna na intervalu I.
Dokaz. Odredenosti radi neka je I = [a, b), a, b R. Postoji L > 0 tako da je
|f (x)| L za svaku unutrasnju tacku x intervala I. Neka su x1 i x2 proizvoljne
tacke iz intervala I i neka je x1 < x2 . Tada je a x1 < x2 < b i s obzirom da
je funkcija neprekidna na segmentu [x1 , x2 ] i diferencijabilna u intervalu (x1 , x2 )
ona ispunjava uslove Lagranzove teoreme na segmentu [x1 , x2 ], odakle onda sledi da
postoji tacka (x1 , x2 ) tako da je
f (x2 ) f (x1 ) = f ()(x2 x1 ).
(6.28)
Buduci da je unutrasnja tacka intervala I, sledi |f ()| L. Sada iz (6.28) dobijamo

|f (x2 ) f (x1 )| = |f ()||x2 x1 | L|x2 x1 |.
338
Prema tome, funkcija f zadovoljava Lipsicov uslov na intervalu I, pa je ravnomerno

neprekidna na intervalu I na osnovu Tvrdenja 6.21.
Za ostale tipove intervala tvrdenje se dokazuje analogno.
Primetimo da funkcija iz Primera 6.19, kao i funkcija iz Primera 6.20, ima
ogranicen izvod na skupu R.
1
nije ravnomerno neprekidna na intervalu (0, 1].
x
1
1
Zaista, za = 2 i svako > 0 postoje tacke xn =
i xn =
, n N,
2n
(2n + 1)
takve da je |xn xn | < za dovoljno veliko n N i
Primer 6.23. Funkcija f (x) = cos
|f (xn ) f (xn )| = | cos 2n cos(2n + 1)| = |1 (1)| = 2 .

Napomenimo da je ova funkcija, kao elementarna, neprekidna u svakoj tacki svog
domena.
1
Primer 6.24. Funkcija f (x) = je ravnomerno neprekidna na intervalu [1, +).
x
Zaista, za proizvolno > 0 dovoljno je uzeti = , pa ce za sve x, x [1, +)
takve da je |x x | < vaziti nejednakost:

1
1 |x x|

|x x| < = .
|f (x) f (x )| = =
x x
|x ||x|
Ravnomernu neprekidnost ove funkcije na intervalu [1, +) smo mogli dobiti i na
1
osnovu Tvrdenja 6.22 jer je izvodna funkcija f (x) = 2 ogranicena na intervalu
x

1
1

[1, +) : |f (x)| = 2 = 2 1.
x
x
Medutim ova funkcija nije ravnomerno neprekidna na intervalu (0, 1]. Zaista, za
1
1
= 1 i svako > 0 postoje brojevi xn = i xn =
takvi da je |xn xn | < za
n
2n
dovoljno veliko n N i
|f (xn ) f (xn )| = |n 2n| = n 1 = .
Primecujemo da ukoliko na malim po duzini intervalima dolazi do relativno
velikih promena (oscilacija) funkcje, onda funkcija nije ravnomerno neprekidna.
Videli smo da neprekidnost funkcije na skupu X potreban ali ne i dovoljan uslov
za njenu ravnomernu neprekidnost na skupu X. Medutim u slucaju kada je skup X
segment, ova dva uslova su ekvivalentna, sto pokazuje sledeca teorema.
Teorema 6.25. (Kantorova teorema) Neprekidna funkcija na segmentu je ravnomerno
neprekidna.
Dokaz. Dokaz izvodimo metodom svodenja na apsurd. Neka je funkcija f : [a, b] R
neprekidna i pretpostavimo da nije ravnomerno neprekidna. Tada postoji 0 > 0
tako da za svako > 0 postoje tacke x , x [a, b] 8 takve da je |x x | < i
8
Indeks oznacava da ove tacke zavise od izbora .
6.3. Integrabilnost neprekidnih i monotonih funkcija

|f (x ) f (x )| 0 . Prema tome, za n =
[a, b] takve da je
1
postoje tacke xn = xn , xn = xn
n
|xn xn | <
i
339
1
n
(6.29)
|f (xn ) f (xn )| 0 .
(6.30)
Niz (xn )n je ogranicen i na osnovu Bolcano-Vajestrasove teoreme postoji konvergentan podniz (xnk )k niza (xn )n . Neka je x0 = lim xnk . Naravno, x0 [a, b].
k
Dokazimo da i odgovarajuci podniz (xnk )k niza (xn )n konvergira ka tacki x0 . Na

osnovu 6.29 imamo da za svako k N vazi:
0 |xnk x0 | = |(xnk xnk )+(xnk x0 )| |xnk xnk |+|xnk x0 |
1
+|xnk x0 |,
nk
1
= 0 i lim |xnk x0 | = 0, to na osnovu teoreme o dva policajca
k nk
k
zakljucujemo da je
lim |xnk x0 | = 0,
a kako je lim
tj. lim
xnk
= x0 . Sada na osnovu neprekidnosti funkcije f u tacki x0 [a, b] sledi

lim f (xnk ) = f (x0 ) i
i prema tome,
lim f (xnk ) = f (x0 ),
lim (f (xnk ) f (xnk )) = 0.
(6.31)
Medutim, na osnovu (6.30) imamo da vazi nejednakost

|f (xnk ) f (xnk )| 0 , za svako k N,
sto protivureci uslovu (6.31).
Sada smo spremni da dokazemo da je svaka neprekidna funkcija na segmentu
integrabilna.
Teorema 6.26. Neka je funkcija f : [a, b] R neprekidna na segmentu [a, b]. Tada
je f integrabilna na [a, b].
Dokaz. Buduci da je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b], ona je ogranicena
na osnovu Vajerstraove teoreme i ravnomerno neprekidna na osnovu Kantorove teoreme. Neka je > 0 proizvoljno. Zbog ravnomerne neprekidnosti funkcije f na
segmentu [a, b] postoji > 0 tako da za svake dve tacke x , x [a, b] vazi
|x x | < = |f (x ) f (x )| <
.
ba
(6.32)
Neka je P = {x0 , x1 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < < xn1 < xn = b) podela

segmenta [a, b] dijametra d(P ) < . Neka je Mi = sup f (x), mi = inf f (x),
[xi1 ,xi ]
[xi1 ,xi ]
340
xi = xi xi1 . Kako je funkcija f neprekidna na segmentu [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n,

to opet na osnovu Vajerstrasove teoreme ona dostize svoj supremum i svoj inmum
na tom segmentu, tj. postoje tacke i , i [xi1 , xi ] takve da je f (i ) = Mi i
f (i ) = mi . Kako i , i [xi1 , xi ], to je
|i i | xi d(P ) <
i stoga na osnovu (6.32) sledi
Mi mi = f (i ) f (i ) = |f (i ) f (i )| <
, i = 1, . . . , n.
ba
Otuda
SP sP =
xi =
(b a) = .
ba
ba
n
(Mi mi )xi <
i=1
i=1
Prema tome, funkcija f je ogranicena na segmentu [a, b] i za proizvoljno > 0 nasli

smo > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] za koju
je d(P ) < vazi SP sP < , sto na osnovu Teoreme 6.14 znaci da je funkcija f
integrabilna na segmentu [a, b].
Teorema 6.27. Monotona funkcija na segmentu je integrabilna.
Dokaz. Neka je funkcija f : [a, b] R monotono rastuca na segmentu [a, b]. Tada
za svako x [a, b] (a x b) vazi nejednakost f (a) f (x) f (b), pa je funkcija
f ogranicena na segmentu [a, b]. Ako je f (a) = f (b), onda je f (x) = f (a) = f (b)
za svako x [a, b], tj. funkcija je konstantna, pa je integrabilna. Pretpostavimo
da je f (a) = f (b). Tada je f (b) f (a) > 0. Neka je > 0 proizvoljno i neka je
. Tada je > 0 i za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta

=
f (b) f (a)
[a, b] za koju je d(P ) < vazi
mi =
inf
[xi1 ,xi ]
f (x) = f (xi1 ), Mi =
sup f (x) = f (xi )

[xi1 ,xi ]
i
SP sP
n
n
=
(Mi mi )xi =
(f (xi ) f (xi1 ))xi
i=1
i=1
d(P )
(f (xi ) f (xi1 )) = d(P )(f (b) f (a))
i=1
< (f (b) f (a)) = .

Prema tome, funkcija f je ogranicena na segmentu [a, b] i za proizvoljno > 0
postoji > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] dijametra
d(P ) < vazi SP sP < , te iz Teoreme 6.14 sledi da je funkcija f integrabilna na
segmentu [a, b].
Slicno se dokazuje integrabilnost monotono opadajuce funkcije. 9
9
Za slucaj monotone opadajuce funkcije moze se iskoristiti vec dokazani deo tvrdenja. Naime,
6.4. OSOBINE ODREDENOG INTEGRALA
6.4
341
Osobine odredenog integrala
Tvrdenje 6.28. Neka je f R[a, b] i neka [c, d] [a, b]. Tada je f R[c, d].
Dokaz. Neka je > 0 proizvoljno. Iz f R[a, b], na osnovu Teoreme 6.7 sledi da
je funkcija f ogranicena na segmentu [a, b], pa je ogranicena i na segmentu [c, d],
dok na osnovu Teoreme 6.14 (ekvivalencija (i) (iii)) sledi da postoji podela P
segmenta [a, b] tako da vazi nejednakost
SP sP < .
(6.33)
Neka je P1 = P {c, d}. Iz P P1 , na osnovu Tvrdenja 6.9, sledi

sP sP1 SP1 SP ,
pa je SP1 sP1 SP sP . Odavde, s obzirom na (6.33), sledi
SP1 sP1 < .
(6.34)
Neka je P = P1 [c, d]. Jasno, P je podela segmenta [c, d] i oznacimo sa S i s

gornju i donju Darbuovu sumu funkcije f na segmentu [c, d] u odnosu na podelu
P . Kako je S s SP1 sP1 , iz (6.34) sledi
S s < .
(6.35)
Prema tome, funkcija f je ogranicena na segmentu [c, d] i za proizvoljno > 0

nasli smo podelu P segmenta [c, d] tako da vazi nejednakost (6.35), te na osnovu
Teoreme 6.14 (ekvivalencija (i) (iii)) sledi da je f R[c, d].
Tvrdenje 6.29. Neka je a < c < b, a, b, c R, i neka je f R[a, c] i f R[c, b].
Tada je f R[a, b] i vazi jednakost:
b
c
b
f (x)dx =
f (x)dx +
f (x)dx.
(6.36)
a
Dokaz. Iz f R[a, c] i f R[c, b] sledi da je funkcija f ogranicena na segmentu

[a, c], a takode i na segmentu [c, b], pa je ogranicena na segmentu [a, b]. Neka je
> 0 proizvoljno izabrano. Na osnovu Teoreme 6.14 (ekvivalencija (i) (iii))
sledi da postoji podela P1 segmenta [a, c] i podela P2 segmenta [c, b] tako da je
SP1 sP1 <
i SP2 sP2 < .

2
2
(6.37)
Neka je P = P1 P2 . Jasno, P je podela segmenta [a, b] i vazi da je SP = SP1 + SP2

i sP = sP1 + sP2 . Odavde i iz (6.37) sledi
SP sP = (SP1 + SP2 ) (sP1 + sP2 ) = (SP1 sP1 ) + (SP2 sP2 ) <
+ = .
2 2
ako je funkcija f monotono opadajuca na segmentu [a, b], onda se funkcija f monotono rastuca
na segmentu [a, b] i na osnovu prethodno dokazanog dela integrabilna. Sada na osnovu Tvrdenja
sledi da je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b].
342
Prema tome, funkcija f je ogranicena na segmentu [a, b] i za proizvoljno > 0 nasli

smo podelu P segmenta [a, b] tako da vazi nejednakost SP sp < , te opet na
osnovu Teoreme 6.14 (ekvivalencija (i) (iii)) sledi da je funkcija f integrabilna
na segmentu [a, b].
Da bismo dokazali jednakost (6.36) uocimo jedan niz (Pn ) podela segmenta [a, b]
takvih da c Pn za svako n N i lim d(Pn ) = 0. Neka je Pn = Pn [a, c] i
n
Pn = Pn [c, b], n N. Jasno, Pn je podela segmenta [a, c], Pn je podela segmenta

[c, b] i vazi jednakost
SPn = SPn + SPn .
(6.38)
Kako je
0 < d(Pn ) d(Pn ) i 0 < d(Pn ) d(Pn ),
iz lim d(Pn ) = 0 sledi lim d(Pn ) = lim d(Pn ) = 0. Sada na osnovu Teoreme 6.16
n
n
n
zakljucujemo
b
c
b
lim SPn =
f (x)dx, lim SPn =
f (x)dx i lim SPn =
f (x)dx.
n
Prelaskom na granicnu vrednost u jednakosti (6.38), kad n , dobijamo jednakost (6.36).

b
Kad smo uvodili pojam odredenog integrala a f (x)dx pretpostavljali smo da je
b
a < b. Sada cemo dati deniciju oznake a f (x)dx i za slucaj kada je a b.
Definicija 6.30. Ako je funkcija f denisana u tacki a, onda je
a
f (x)dx = 0.
a
Ako je a < b i funkcija f integrabilna na segmentu [a, b], onda je

b
a
f (x)dx.
f (x)dx =
b
Ova denicija je prirodna s te strane, sto se u prvom slucaju, kada je a = b,

segment [a, b] svodi na tacku, te se i podsegmenti odredjeni proizvoljnom podelom
svode na tacku, pa su njihove duzine xi jednake 0 i proizvoljna integralna suma
je onda
n jednaka 0. U drugom slu
ncaju kada je a < b, za podelu P = {x0 , . . . , xn }
va
z
i
f
(
)(x
x
)
=
i
i1
i
i=1
i=1 f (i )(xi xi1 ), tj. integralne sume integrala
a
f (x)dx razlikuju se samo u znaku od odgovarajucih integralnih suma integrala
bb
a f (x)dx.
Tvrdenje 6.31. Neka su tacke a, b, c R krajevi triju segmenata i neka je funkcija
f integrabilna na najvecem medu njima. Tada je funkcija f integrabilna i na ostala
dva segmenta i vazi jednakost:
b
c
b
f (x)dx =
f (x)dx +
f (x)dx.
(6.39)
a
6.4. Osobine odredenog integrala
343
Dokaz. S obzirom da je funkcija f integrabilna na najvecem od tih triju segmenata,

na osnovu Tvrdenja 6.28, integrabilna je i na ostala dva. Za dokaz jednakosti (6.39),
neka je, recimo, a < b < c. Iz Tvrdenja 6.29 sledi
f (x)dx =
f (x)dx +
f (x)dx
b
f (x)dx
f (x)dx,
c
odakle dobijamo (6.39).

Tvrdenje 6.32. Neka je f R[a, b] i neka je k R. Tada je kf R[a, b] i vazi
jednakost:
b
b
kf (x)dx = k
f (x)dx.
a
a
(n)
(n)
(n)
Dokaz. Neka je (Pn ) niz podela segmenta [a, b], Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0
<
(n)
x kn
= b, za koji vazi da je lim d(Pn ) = 0 i neka je

n
(n)
(n)
[xi1 , xi ],
(n)
(n)
<
(n)
(n)
(1 , . . . , kn )
proizvoljan izbor tacaka i

i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . . Buduci da
je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b], niz integralnih suma ((f, Pn , (n) ))n
b
konvergira ka a f (x)dx. Kako je
kn
(kf, Pn , (n) ) =
(n)
(n)
kf (i )(xi
(n)
xi1 ) = k
i=1
kn
(n)
(n)
f (i )(xi
(n)
xi1 )
i=1
= k(f, Pn ,
(n)
),
sledi da je
lim (kf, Pn , (n) ) = lim k(f, Pn , (n) ) = k lim (f, Pn , (n) ) = k
f (x)dx.
a
Na osnovu Denicije
6.4 zaklju
b
b cujemo da je funkcija kf integrabilna na segmentu
[a, b] i da je a kf (x)dx = k a f (x)dx.
Tvrdenje 6.33. Neka su f, g R[a, b]. Tada je f + g R[a, b] i vazi jednakost:
(f (x) + g(x))dx =
f (x)dx +
a
g(x)dx.
a
(n)
(n)
(n)
<
(n)
x kn
= b, za koji vazi da je lim d(Pn ) = 0 i neka je (n) =
proizvoljan izbor tacaka
(n)
i
n
(n)
(n)
[xi1 , xi ],
<
(n)
(n)
(1 , . . . , kn )
i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . . Iz f, g
344
R[a, b] sledi da su nizovi ((f, Pn , (n) ))n i ((g, Pn , (n) ))n konvergentni i da je
b
b
lim (f, Pn , (n) ) = a f (x)dx i lim (g, Pn , (n) ) = a g(x)dx. Buduci da je
n
(f + g, Pn , (n) ) =
kn
i=1
kn
(n)
(n)
(n)
(f (i ) + g(i )(xi
(n)
(n)
f (i )(xi
(n)
xi1 )
i=1
= (f, Pn ,
(n)
) + (g, Pn ,
(n)
xi1 )
kn
(n)
(n)
f (i )(xi
(n)
xi1 )
i=1
(n)
),
zakljucujemo da je niz ((f +g, Pn , (n) ))n konvergentan kao suma dva konvergentna
niza i da je
b
b
(n)
(n)
(n)
lim (f +g, Pn , ) = lim (f, Pn , )+ lim (g, Pn , ) =
f (x)dx+
g(x)dx.
n
Sada na osnovu Denicije

b 6.4 zakljucujemo bda je funkcija
b f + g integrabilna na
segmentu [a, b] i da je a (f (x) + g(x))dx = a f (x)dx + a g(x)dx.
Iz Tvrdenja 6.32 i 6.33 sledi svojstvo linearnosti odredenog integrala.
Posledica 6.34. (Linearnost odredenog integrala) Neka su k1 , k2 R i f1 , f2
R[a, b]. Tada je k1 f1 + k2 f2 R[a, b] i
b
b
b
f2 (x)dx.
f1 (x)dx + k2
(k1 f1 (x) + k2 f2 (x))dx = k1
a
Tvrdenje 6.35. Neka su f, g R[a, b]. Tada je f g R[a, b].

Dokaz. Iz integrabilnosti funkcija f i g na segmentu [a, b] sledi da su one ogranicene
na tom segmentu, te postoje realni brojevi L1 > 0 i L2 > 0 takvi da je
|f (x)| L1 , |g(x)| L2 , za sve x [a, b].
(6.40)
Odavde sledi |f (x)g(x)| L1 L2 , za sve x [a, b], i prema tome, funkcija f g

je ogranicena na segmentu [a, b]. Neka je P = {x0 , x1 , . . . , xn } proizvoljna podela
segmenta [a, b] i neka su x, x dve proizvoljne tacke iz segmenta [xi1 , xi ], gde i
{1, . . . , n}. Iz (6.40) sledi
|f (x)g(x) f (x )g(x )| = |f (x)g(x) f (x )g(x) + f (x )g(x) f (x )g(x )|
= |(f (x) f (x ))g(x) + f (x )(g(x) g(x ))|
|f (x) f (x )||g(x)| + |f (x )||g(x) g(x )|
L2 |f (x) f (x )| + L1 |g(x) g(x )|
L2 i (f ) + L1 i (g),
odakle dobijamo
sup
x,x [xi1 ,xi ]
|f (x)g(x) f (x )g(x )| L2 i (f ) + L1 i (g),
345
tj.
i (f g) L2 i (f ) + L1 i (g), i = 1, . . . , n.
Mnozenjem svake od ovih nejednakosti sa xi i sabiranjem dobijamo:
n
i (f g)xi L2
i=1
i (f )xi + L1
i=1
i (g)xi .
(6.41)
i=1
Neka je > 0. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b], na osnovu Posledice

6.15 (ekvivalencija (i)(ii)), sledi da postoji 1 > 0 tako da za svaku podelu
P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] takvu da je d(P ) < 1 vazi nejednakost
n
i (f )xi <
i=1
,
2L2
(6.42)
dok iz integrabilnosti funkcije g sledi da postoji 2 > 0 tako da za svaku podelu

P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] takvu da je d(P ) < 2 sledi
n
i (g)xi <
i=1
.
2L1
(6.43)
Neka je = min{1 , 2 }. Tada za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b]

takvu da je d(P ) < , na osnovu (6.41), (6.42) i (6.43), vazi nejednakost
n
i (f g)xi < L2
i=1
+ L1
= .
2L2
2L1
(6.44)
S obzirom da je funkcija f g ogranicena na segmentu [a, b] i da smo za proizvoljno

> 0 pokazali da postoji > 0, tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn }
segmenta [a, b] za koju je d(P ) < vazi nejednakost (6.44), na osnovu Posledice
6.15 (ekvivalencija (i)(ii)), sledi f g R[a, b].
Primetimo da smo prethodno tvrdenje mogli dokazati koristeci ekvivalenciju
(i)(iii) Teoreme 6.14, odnosno Posledice 6.15. Zaista, neka je > 0 proizvoljno.
Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b], na osnovu Teoreme 6.14 ili Posledice
6.15 (ekvivalencija (i)(iii)) sledi da postoji podela P1 segmeta [a, b] tako da je
,
(6.45)
SP1 (f ) sP1 (f ) =
i (f )xi <
2L2
i
dok iz integrabilnosti funkcije g na segmentu [a, b] sledi da postoji podela P2 segmeta

[a, b] tako da je
SP2 (g) sP2 (g) =

.
(6.46)
j (g)xj <
2L1
j
Neka je P = P1 P2 . Tada iz (6.41) sledi
SP (f g) sP (f g) =
k (f g)xk
k
L2
k (f )xk + L1
k (g)xk
= L2 (SP (f ) sP (f )) + L1 (SP (g) sP (g)).
(6.47)
346
Na osnovu Tvrdenja 6.9, iz P1 P sledi

sP1 (f ) sP (f ) SP (f ) SP1 (f ),
dok iz P2 P sledi
sP2 (g) sP (g) SP (g) SP2 (g).
Stoga je
SP (f ) sP (f ) SP1 (f ) sP1 (f ) i SP (g) sP (g) SP2 (g) sP2 (g).
(6.48)
Sada, na osnovu (6.47) i (6.48) sledi

SP (f g) sP (f g) L2 (SP1 (f ) sP1 (f )) + L1 (SP2 (g) sP2 (g)),
sto zajedno sa (6.45) i (6.46) povlaci nejednakost:
SP (f g) sP (f g) < L2
+ L1
= .
2L2
2L1
Dakle, funkcija f g je ogranicna na segmentu [a, b] i za proizvoljno > 0 postoji

podela P segmenta [a, b] tako da vazi SP (f g) sP (f g) < , odakle na osnovu
Teoreme 6.14 ((i)(iii)) sledi da f g R[a, b].
Tvrdenje 6.36. Neka je f R[a, b] i neka postoji m R, m > 0, tako da je
|f (x)| m za sve x [a, b].
Tada je
(6.49)
1
R[a, b].
f

1
1 za sve x [a, b], pa je funkcija
Dokaz. Iz |f (x)| m sledi da je
f (x)
m
1
ogranicena na segmentu [a, b]. Neka je > 0. Iz integrabilnosti funkcije f
f
na segmentu [a, b], na osnovu Posledice 6.15 ((i)(iii)), sledi da postoji podela
P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b) segmenta [a, b] takva da je
n
i (f )xi < m2 .
(6.50)
i=1
Neka su x, x dve proizvoljne tacke iz segmenta [xi1 , xi ], gde i {1, . . . , n}. Tada
iz (6.49) sledi

1
1 |f (x ) f (x)|
1
1
f (x) f (x ) = |f (x )||f (x)| m2 |f (x ) f (x)| m2 i (f ),

pa je
i
( )
1
1
2 i (f ), i = 1, . . . , n.
f
m
347
Odavde monozenjem sa xi i sabiranjem, i = 1, . . . , n, dobijamo

( )
n
n
1
1
i
xi 2
i (f )xi ,
f
m
i=1
i=1
sto zajedno sa (6.50) povlaci nejednakost

n
i=1
( )
1
1
i
xi < 2 m2 = .
f
m
(6.51)
1
je ogranicena na segmentu [a, b] i za proizvoljno > 0
f
pokazali smo da postoji podela P segmenta [a, b] tako da vazi nejednakost (6.51), pa
1
je, na osnovu Posledice 6.15 ((i)(iii)), funkcija integrabilna na tom segmentu.
f

U dokazu Tvrdenja 6.36 se moze umesto ekvivalencije (i)(iii) iz Posledice
6.15 koristiti i ekvivalencija (i)(ii).
Prema tome, funkcija
Tvrdenje 6.37. Neka su f, g R[a, b] i neka postoji m R, m > 0, tako da je

f
|g(x)| m za sve x [a, b]. Tada je R[a, b].
g
1
integrabilna na segmentu [a, b]. Sada
g
f
1
na osnovu Tvrdenja 6.35 sledi da je funkcija
= f integrabilna na segmentu
g
g
[a, b], kao proizvod dve integrabilne funkcije na tom segmentu.
Dokaz. Iz Tvrdenja 6.36 sledi da je funkcija
Tvrdenje 6.38. Neka su f, g R[a, b] i

f (x) g(x) za sve x [a, b].
Tada je
f (x)dx
(6.52)
g(x)dx.
a
(n)
(n)
(n)
<
(n)
x kn
= b, za koji vazi da je lim d(Pn ) = 0 i neka je
(n)
<
(n)
(n)
(1 , . . . , kn )
n
(n)
(n)
(n)
proizvoljan izbor tacaka i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . . Iz f, g
R[a, b] sledi da su nizovi ((f, Pn , (n) ))n i ((g, Pn , (n) ))n konvergentni i da je
b
b
lim (f, Pn , (n) ) = a f (x)dx i lim (g, Pn , (n) ) = a g(x)dx, dok iz uslova (6.52)
n
n
(n)
(n)
sledi da je f ((i ) g(i ), i = 1, . . . , kn , n N, i stoga
(f, Pn ,
(n)
)=
kn
i=1
(n)
(n)
f (i )(xi
(n)
xi1 )
kn
i=1
(n)
(n)
g(i )(xi
(n)
xi1 ) = (g, Pn , (n) ).
348
Odavde, prelaskom na limes, dobijamo

b
b
(n)
(n)
f (x)dx = lim (f, Pn , ) lim (g, Pn , ) =
g(x)dx.
n
Osobina integrala, iskazana u Tvrdenju 6.38, zove se monotonost integrala.

Posledica 6.39. Neka je f R[a, b]. Ako je
f (x) 0 za sve x [a, b],
onda je
(6.53)
f (x)dx 0.
Ako je
f (x) 0 za sve x [a, b],
onda je
f (x)dx 0.
Dokaz. Neka vazi (6.53). Ako se uzme da je g(x) = 0, x [a, b], na osnovu Primera
b
6.5 sledi da je g R[a, b] i da je a g(x)dx = 0. Sada iz Tvrdenja 6.38, buduci da
b
b
je, na osnovu (6.53), f (x) g(x), x [a, b], dobijamo a f (x)dx a g(x)dx = 0.
Tvrdenje 6.40. Neka je f R[a, b]. Tada je |f | R[a, b] i vazi nejednakost
b
b

f (x)dx
|f (x)|dx M (b a),
(6.54)

a
gde je M = sup |f (x)|.

axb
Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b] sledi da je f ogranicena

funkcija na segmentu [a, b], pa je stoga i funkcija |f | ogranicena na tom segmentu
i M = sup |f (x)| je konacan broj. Neka je > 0. Na osnovu Posledice 6.15
axb
((i)(iii)), sledi da postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b)

segmenta [a, b] takva da je
n
i (f )xi < .
(6.55)
i=1
Za dve proizvoljne tacke
x, x
iz segmenta [xi1 , xi ], i {1, . . . , n}, vazi
||f (x)| |f (x )|| |f (x) f (x )|,

odakle prelaskom na supremum dobijamo
sup
x,x [xi1 ,xi ]
||f (x)| |f (x )||
sup
x,x [xi1 ,xi ]
|f (x) f (x )|
349
tj.
i (|f |) i (f ), i = 1, . . . , n.
Sada monozenjem sa xi i sabiranjem, i = 1, . . . , n, dobijamo
n
i (|f |) xi
i=1
i (f )xi ,
i=1
sto zajedno sa (6.55) povlaci nejednakost

n
i (|f |) xi < .
(6.56)
i=1
Prema tome, funkcija |f | je ogranicena na segmentu [a, b] i za proizvoljno > 0

postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b) segmenta [a, b] takva da
vazi nejednakost (6.56), i stoga, na osnovu Posledice 6.15 ((i)(iii)), zaklucujemo
da je funkcija |f | integrabilna na segmentu [a, b].10
Iz Tvrdenja 6.32 sledi da je funkcija |f | integrabilna na segmentu [a, b] i da je
b
b
(|f
(x)|)dx = a |f (x)|dx. Kako je
a
|f (x)| f (x) |f (x)|, x [a, b],
na osnovu Tvrdenja 6.38 dobijamo
|f (x)|dx =
(|f (x)|)dx
a
f (x)dx
|f (x)|dx.
Iz |f (x)| 0, x [a, b], na osnovu Posledice 6.39 imamo da je

iz (6.57) sledi
b
b

f (x)dx
|f (x)|dx.

a
(6.57)
b
a
|f (x)|dx 0, pa
(6.58)
Kako je f (x)| M za svako x [a, b], to opet iz Tvrdenja 6.32 i Primera 6.5
dobijamo
b
b
|f (x)|dx
M dx = M (b a).
(6.59)
a
(6.58) i (6.59) zajedno daju (6.54).

U opstem slucaju, za bilo koje a i b, a b, umesto nejednakosti
(6.54) vazice nejednakost:

b
b

|f (x)|dx M |b a|.
f (x)dx

a
10
(6.60)
U prethodnom delu dokazu smo mogli umesto ekvivalencije (i)(iii) iz Posledice 6.15 koristiti
ekvivalenciju (i)(ii).
350

b
b

Zaista, ako je a < b, onda je a |f (x)|dx 0, pa je a |f (x)|dx = a |f (x)|dx,
|b a| = b a i nejednakost (6.60) se poklapa sa nejednakoscu (6.54). Ako je a = b,
nejednakost (6.60) je ocigledna.
Neka je a > b. Tada, koristeci Deniciju 6.30 i nejednakost (6.54), dobijamo
b

a
a

f (x)dx =
f (x)dx =
f (x)dx

a
b
b
a
b
b

a

|f (x)|dx =
|f (x)|dx =
|f (x)|dx =
|f (x)|dx .
b
Dalje,
b

=
|f
(x)|dx

a
|f (x)|dx M (a b) = M |b a|,
i prema tome, vazi nejednakost (6.60).

Primetimo da umesto M u nejednakosti (6.60) moze da stoji bilo koji broj L za
koji je |f (x)| L, x [a, b], tj. bilo koji broj L takav da je M = sup |f (x)| L.
axb
Tvrdenje 6.41. Neka je f R[a, b] i f (x) 0, x [a, b]. Ako postoji tacka
x0 [a, b] u kojoj je funkcija f neprekidna i za koju je f (x0 ) > 0, tada je
b
f (x)dx > 0.
a
f (x0 )
> 0 postoji
2
f (x0 )
> 0 tako da za svako x (x0 , x0 + ) [a, b] vazi |f (x) f (x0 )| < =
,
2
tj.
f (x0 )
f (x0 )
f (x0 )
< f (x) < f (x0 ) +
.
2
2
f (x0 )
Prema tome, za x (x0 , x0 + ) [a, b] vazi f (x) >
. Postoje a0 , b0 R,
2
a0 < b0 , takvi da je [a0 , b0 ] (x0 , x0 + ) [a, b]. Iz Tvrdenja 6.28 i 6.29 sledi
b
a0
b0
b
f (x)dx =
f (x)dx +
f (x)dx +
f (x)dx,
Dokaz. Iz neprekidnosti funkcije f u tacki x0 sledi da za =
a0
b0
a iz nenegativnosti funkcije f , na osnovu Tvrdenja 6.38, sledi

b
b0 f (x)dx 0. Stoga je
b
b0
f (x)dx
f (x)dx.
a
a0
a
f (x)dx 0 i
(6.61)
a0
f (x0 )
, to opet na osnovu Tvrdenja 6.38
Buduci da za svako x [a0 , b0 ] vazi f (x) >
2
sledi
b0
b0
f (x0 )
f (x0 )
f (x)dx
dx =
(b0 a0 ) > 0.
(6.62)
2
2
a0
a0
6.4. Prva teorema o srednjoj vrednosti
351
b
Sada iz (6.61) i (6.62) sledi a f (x)dx > 0.
Napomenjemo da je uslov neprekidnosti funkcije u tacki x0 , u kojoj je funkcija
pozitivna, bitan za vazenje tvrdenja. Sledeci primer pokazuje da se moze desiti da
integrabilna nenegativna funkcija na segmentu, pozitivna u nekoj tacki segmenta,
ali ne i neprekidna u toj tacki, ima integral na tom segmentu jednak 0.
0 x < 1,
x = 1.
{
}
1 2
n1
i neka je (Pn ) niz podela segmenta [0, 1], Pn = 0, , , . . . ,
, 1 , n N. Tada
n n
n
1
je d(Pn ) = 0,
n
f (x) =
SP n =
sup
i1 i
i=1 x[ n , n ]
i
sPn =
f (x))
sup
i=1
x[ i1
,i]
n n
0,
1,
1
1
1
1
1
1
= 0 + 0 + + 0 + 1 =
n
n
n
n
n
n
f (x))
1
1
1
1
= 0 + 0 + + 0 = 0.
n
n
n
n
Kako je lim d(Pn ) = 0 i lim SPn = lim sPn = 0, na osnovu Teoreme 6.16 (ekvivan
n
n
1
lencija (i)(ii)) sledi da je funkcija f integrabilna11 i da je 0 f (x)dx = 0. Osim
toga, funkcija je nenegativna na segmentu [0, 1] i jedina tacka u kojoj je funkcija
pozitivna je 1, medutim funkcija f nije neprekidna u toj tacki.
6.5
Prva teorema o srednjoj vrednosti
Teorema 6.43. Neka su funkcije f i g integrabilne na segmentu [a, b] i neka je

funkcija g ne menja znak na segmentu [a, b], tj. neka je ili nenegativna ili nepozitivna
na segmentu [a, b]. Tada postoji R takvo da je
mM
i
f (x)g(x)dx =
a
g(x)dx,
a
gde je
m = inf f (x), M = sup f (x).
axb
11
axb
Integrabilnost funkcije f sledi i iz cinjenice da je ova funkcija monotono rastuca.
(6.63)
352
Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b], na osnovu Teoreme 6.7,

sledi da je funkcija f ogranicena na tom segmentu. Prema tome, m = inf f (x) i
M = sup f (x) su konacni brojevi, i za sve x [a, b] vazi nejednakost
axb
axb
m f (x) M.
Odavde, za slucaj da je g(x) 0, x [a, b], dobijamo nejednakost
mg(x) f (x)g(x) M g(x),
dok za slucaj da je g(x) 0, x [a, b], dobijamo nejednakost
mg(x) f (x)g(x) M g(x).
Sada, na osnovu Tvrdenja 6.38 i Tvrdenja 6.32, u prvom slucaju sledi nejednakost:
b
b
b
m
g(x)dx
f (x)g(x)dx M
g(x)dx,
(6.64)
a
a u drugom slucaju nejednakost:

b
b
b
g(x)dx.
f (x)g(x)dx M
g(x)dx
m
(6.65)
b
Ako je a g(x)dx = 0, onda i u prvom i u drugom slucaju, na osnovu nejednakosti
b
(6.64) i (6.65), zakljucujemo da je a f (x)g(x)dx = 0, pa jednakost (6.63) vazi za
bilo koji realan
b broj , pa i za ono za koje vazi m M .
Ako je a g(x)dx = 0, onda za slucaj da je g(x) 0, x [a, b], buduci da iz
b
b
Posledice 6.39 sledi a g(x)dx 0, dobijamo a g(x)dx > 0, dok za slucaj da je
b
b
g(x) 0, x [a, b], zbog a g(x)dx 0, dobijamo a g(x)dx < 0. Otuda, deobom
b
nejednakosti (6.64) i (6.65) sa a g(x)dx dobijamo u oba slucaja nejednakost
b
m
Neka je
f (x)g(x)dx
M.
b
a g(x)dx
(6.66)
b
=
f (x)g(x)dx
.
b
g(x)dx
a
(6.67)
Tada zbog (6.66) vazi nejednakost m M , a iz (6.67) sledi (6.63).

Posledica 6.44. Neka je uz pretpostavke Teoreme 6.43 funkcija f jos i neprekidna
na segmentu [a, b]. Tada postoji tacka [a, b] tako da je
b
b
f (x)g(x)dx = f ()
g(x)dx.
(6.68)
a
6.5. Integrabilnost deo po deo neprekidnih funkcija
353
Dokaz. Iz neprekidnosti funkcije f na segmentu [a, b], buduci da je m M , na

osnovu posledice Bolcano-Kosijeve teoreme (Posledica 3.109 iz Mat. analize 1) sledi
da postoji [a, b] tako da je f () = , pa iz (6.63) dobijamo (6.68).
Posledica 6.45. Neka je f C[a, b]. Tada postoji [a, b] tako da je
b
f (x)dx = f ()(b a).
(6.69)
Dokaz. Iz Teoreme 6.26 sledi da je f R[a, b]. Neka je g(x) = 1, x [a, b]. Funkcija
b
g je nenegativna i integrabilna na segmentu [a, b], a g(x)dx = b a (Primer 6.5).
Prema tome, funkcije f i g zadovoljavaju pretpostavke Posledice 6.44, odakle sledi
da postoji tacka [a, b] tako da vazi jednakost
b
b
f (x)g(x)dx = f ()
g(x)dx = f ()(b a).
a
U slucaju kada je funkcija f neprekidna i nenegativna na segmentu [a, b], formula

(6.69) ima jednostavno geometrijsko tumacanje: povrsina krivolinijskog trapeza,
ogranicenog grakom funkcije f , x-osom i pravama x = a i x = b, jednaka je
povrsini pravougaonika cija je osnova duzine b a, a visina duzine f ().
6.6
Integrabilnost deo po deo neprekidnih funkcija
Definicija 6.46. Funkcija f : [a, b] R je deo po deo neprekidna na segmentu [a, b]

ako postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b) segmenta [a, b] tako da
je funkcija f neprekidna na svakom intervalu (xi1 , xi ) i postoje konacne granicne
vrednosti
f (xi1 + 0) = lim f (x)
xxi1 +0
i
f (xi 0) =
lim f (x).
xxi 0
Drugim recima, funkcija f je deo po deo neprekidna na segmentu [a, b] ako ima samo
konacno mnogo prekida i pri tom samo prekide prve vrste.
2,
x + 1,
x3 ,
f (x) =
x + 1,
1,
x = 3
3 < x < 1,
1 x < 1
1 x < 2,
x = 2.
je deo po deo neprekidna na segmentu [3, 2] jer je f neprekidna na intervalima

(3, 1), (1, 1) i (1, 2), i postoje konacne granicne vrednosti:
lim f (x) = 4, lim f (x) = 2, lim f (x) = 1, lim f (x) = 1, lim f (x) =
x3+0
x10
2, lim f (x) = 3.
x20
x1+0
x10
x1+0
354
Sledeca lema govori o tome da promena vrednosti integrabilne funkcija na krajevima segmenta, ne utice ni na integrabilnost, ni na vrednost integrala, tj. novodobijena funkcija je opet integrabilna sa integralom koji se poklapa sa integralom polazne
funkcije.
Lema 6.48. Neka je su funkcije f i g definisane na [a, b] i neka je f (x) = g(x) za
x (a, b). Ako je funkcija f integrabilna na [a, b], onda je i funkcija g integrabilna
na [a, b] i vazi
b
b
g(x)dx =
f (x)dx.
a
b
Dokaz. Neka je funkcija f integrabilna na [a, b] i neka je I = a f (x)dx. Iz integrabilnosti funkcije f sledi da je ona ogranicena na segmentu [a, b], tj. postoji broj
M > 0 tako da je |f (x)| M za sve x [a, b]. Neka je K = max{M, |g(a)|, |g(b)|}.
(n) (n)
(n)
Neka je (Pn ) niz podela segmenta [a, b], Pn = {x0 , x1 , . . . , xkn }, n N, takav
(n)
(n)
(n)
da je lim d(Pn ) = 0, i neka je (n) = (1 , 2 , . . . , kn ) proizvoljan izbor tacaka

n
(n)
(n)
(n)
i [xi1 , xi ],
i = 1, . . . , kn , n N. Tada je
kn
lim (f, Pn , (n) ) = lim
(n)
(n)
f (i )(xi
(n)
xi1 ) = lim
i=1
kn
(n)
(n)
f (i )xi = I,
i=1
(6.70)
(n)
xi
gde je
=
Kako je
(n)
xi
(n)
xi1 ,
i = 1, 2, . . . kn , n N.
0 |(g, Pn , (n) ) I| |(g, Pn , (n) ) (f, Pn , (n) )| + |(f, Pn , (n) ) I|

= |
=
kn
(n)
(n)
g(i )xi
kn
(n)
(n)
f (i )xi | + |(f, Pn , (n) ) I|
i=1
i=1
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
|g(1 )x1 + g(kn )xkn f (1 )x1 f (kn )xkn | + |(f, Pn , (n) ) I|
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
|g(1 )x1 | + |g(kn )xkn | + |f (1 )x1 | + |f (kn )xkn | + |(f, Pn , (n) )
i kako je
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
|g(1 )x1 | Kd(Pn ), |g(kn )xkn | Kd(Pn ),

|f (1 )x1 | Kd(Pn ), |f (kn )xkn | Kd(Pn ),
to je
0 |(g, Pn , (n) ) I| 4Kd(Pn ) + |(f, Pn , (n) ) I|.
S obzirom da je lim d(Pn ) = 0, iz (6.70) i (6.71) sledi
n
lim (f, Pn , (n) ) = I,
(6.71)
I|
6.6. Integrabilnost deo po deo neprekidnih funkcija
355
sto znaci da je funkcija g integrabilna na segmentu [a, b] i da je

b
b
f (x)dx.
g(x)dx = I =
a
b
Dokaz. (II nacin) Neka je funkcija f integrabilna na [a, b] i neka je I = a f (x)dx.
Iz integrabilnosti funkcije f sledi da je ona ogranicena na segmentu [a, b], tj. postoji
broj M > 0 tako da je |f (x)| M za sve x [a, b]. Neka je K = max{M, |g(a)|, |g(b)|}.
Neka je > 0 proizvoljno. Tada postoji > 0 tako da za svaku podelu P =
{x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] takvu da je d(P ) < i za svaki izbor = (1 , 2 , . . . , n )
tacaka i [xi1 , xi ], i = 1, . . . , n vazi nejednakost
|(f, P, ) I| < .
2
(6.72)
{
}
i neka je P = {x0 , x1 , . . . , xn } podela segmenta [a, b] takva
Neka je = min ,
8K
da je d(P ) < i neka je = (1 , 2 , . . . , n ) proizvoljan izbor tacaka i [xi1 , xi ],
i = 1, . . . , n. Tada je
|(g, P, ) I| |(g, P, ) (f, P, )| + |(f, P, ) I|
n
n
|
g(i )xi
f (i )xi | + |(f, P, ) I|
i=1
i=1
|g(1 )x1 + g(n )xn f (1 )x1 f (n )xn | + |(f, P, ) I|

i kako je
|g(1 )x1 | Kd(P ) < K, |g(n )xn | Kd(P ) < K,
|f (1 )x1 | Kd(P ) < K, |f (n )xn | Kd(P ) < K,
to je, s obzirom na (6.72),
+ = .
8K
2
b
Ovo znaci da je funkcija g integrabilna na segmentu [a, b] i da je a g(x)dx = I =
b
a f (x)dx.
|(g, P, ) I| < 4K + |(f, P, ) I| < 4K
Teorema 6.49. Neka je funkcija f : [a, b] R deo po deo neprekidna na segmentu

[a, b]. Tada je f integrabilna na [a, b].
Dokaz. Neka je P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b) podela segmenta
[a, b] takva da je funkcija f neprekidna na svakom intervalu (xi1 , xi ) i da postoje
konacne granicne vrednosti f (xi1 + 0) =
lim f (x) i f (xi 0) = lim f (x),
xxi1 +0
i = 1, . . . , n. Neka je
f (x),
f (xi1 + 0),
fi (x) =
f (xi 0),
xi1 x < xi ,
x = xi1
x = xi .
xxi 0
356
Funkcija fi je neprekidna na segmentu [xi1 , xi ], te je na osnovu Teoreme 6.26

integrabilna na tom segmentu. Funkcija f se na segmentu [xi1 , xi ] razlikuje od
integrabilne funkcije fi samo na krajevima segmenta, pa je na osnovu Leme 6.48 i
ona integrabilna na segmentu [xi1 , xi ] i vazi jednakost
xi
xi
f (x)dx =
fi (x)dx.
xi1
xi1
Sada na osnovu Tvrdenja 6.29 sledi da je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b]

i da vazi jednakost
b
n xi
f (x)dx =
fi (x)dx.
a
xi1
i=1
Napomenimo da vazi i opstije tvrdenje od tvrdenja Teoreme 6.49. Naime, ako je

funkcija ogranicena na segmentu [a, b] i ako je neprekidna u svim tackama segmenta
[a, b] sa izuzetkom eventualno konacno mnogo tacaka (tacke prekida funkcije mogu
biti i tacke prekida druge vrste), onda je ona integrabilna na segmentu [a, b].
6.7
Odredeni integral sa promenljivom

gornjom granicom
Neka je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b]. Ako je x [a, b], onda je na
osnovu Tvrdenja 6.28, funkcija
f integrabilna na segmentu [a, x], tj. za svako x
x
[a, b] ima smisla integral a f (t)dt, pa je funkcija
F (x) =
f (t)dt
(6.73)
denisana na segmentu [a, b]. Funkcija F se zove integral sa promenljivom gornjom

granicom.
Teorema 6.50. Neka je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b]. Tada je funkcija
F , definisana u (6.73), neprekidna na segmentu [a, b].
Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b], na osnovu Teoreme 6.7 sledi
da je funkcija f ogranicena na segmentu [a, b] i M = sup |f (x)| je konacan broj.
axb
Neka x, x + x [a, b]. Tada je
F (x + x) =
x+x
f (t)dt =
a
f (t)dt +
a
x+x
f (t)dt = F (x) +
x
pa je
f (t)dt,
x
F = F (x + x) F (x) =
x+x
f (t)dt.
x
x+x
6.7. Odredeni integral sa promenljivom gornjom granicom

Odavde, koristeci nejednakost (6.60), dobijamo
x+x

|F | = |F (x+x)F (x)| =
f (t)dt
x
x+x
x
357

|f (t)|dt M |x+xx| = M |x|.
Iz poslednje nejednakosti zakljucujemo da je lim F = 0 za svako x [a, b], sto

x0
znaci da je funkcija F neprekidna u svakoj tacki x [a, b].

Sledeca teorema je jedna od centralnih teorema integralnog racuna i omogucuje
vezu izmedu neodredenog i odredenog integrala. Naime, pokazuje da je, u slucaju
neprekidnosti podintegralne funkcije, izvod integrala po gornjoj granici jednak vrednosti podintegralne funkcije u toj gornjoj granici.
Teorema 6.51. Neka je funkcija f integrabilna
x na segmentu [a, b] i neka je neprekidna
u tacki x0 [a, b]. Tada funkcija F (x) = a f (x)dx ima izvod u tacki x0 i 12
F (x0 ) = f (x0 ).
Dokaz. I nacin: Pretpostavimo da x0 (a, b). Pokazimo da je F (x0 ) = f (x0 ), tj.
lim
x0
F (x0 + x) F (x0 )
= f (x0 ).
x
Neka je x = 0 takvo da x0 + x [a, b]. Tada je

x0 +x
f (t)dt
F (x0 + x) F (x0 )
= x0
.
x
x
(6.74)
(6.75)
Neka je > 0 proizvoljno. Iz neprekidnosti funkcije f u tacki x0 sledi da postoji

> 0 tako da vazi implikacija:
t (x0 , x0 + ) = f (x0 ) < f (t) < f (x0 ) + .
(6.76)
Neka je 0 < |x| < .

Ako je x > 0, onda je [x0 , x0 + x] (x0 , x0 + ), te za t [x0 , x0 + x]
iz (6.76) sledi
f (x0 ) < f (t) < f (x0 ) + ,
odakle, zbog monotonosti odredenog integrala (Tvrdenje 6.38) sledi
x0 +x
x0 +x
x0 +x
(f (x0 ) )dt
f (t)dt
(f (x0 ) + )dt.
x0
x0
x0
Odavde (videti Primer 6.5) dobijamo

x0 +x
(f (x0 ) )(x0 + x x0 )
f (t)dt (f (x0 ) + )(x0 + x x0 ),
x0
Ako se x0 poklapa sa jednim od krajeva segmenta, a ili b, onda se pod izvodom f (x0 ) podrazumeva odgovarajuci jednostrani izvod.
12
358
tj.
x0 +x
(f (x0 ) )x
f (t)dt (f (x0 ) + )x,
(6.77)
x0
Deobom (6.77) sa x (x > 0) dobijamo

x0 +x
x0
f (x0 )
f (t)dt
f (x0 ) +

Prema tome,
F (x0 + x) F (x0 )
f (x0 ) .
x

F (x0 + x) F (x0 )

f (x0 ) .

x
(6.78)
Ako je 0 < |x| < i x < 0, onda je [x0 + x, x0 ] (x0 , x0 + ), te za

t [x0 + x, x0 ] iz (6.76) sledi
f (x0 ) < f (t) < f (x0 ) + ,
odakle zbog monotonosti integrala sledi
x0
x0
(f (x0 ) )dt
f (t)dt
x0 +x
x0 +x
Odavde imamo
(f (x0 ) )(x0 (x0 + x))
x0
x0
(f (x0 ) + )dt.
x0 +x
f (t)dt (f (x0 ) + )(x0 (x0 + x)),
x0 +x
tj.
(f (x0 ) )(x)
x0
f (t)dt (f (x0 ) + )(x).
x0 +x
Delenjem ove nejednakosti sa x (x < 0) dobijamo

x0 +x
x0
f (x0 )
x0 +x f (t)dt
tj.
f (x0 )
x0
f (t)dt
f (x0 ) + ,
F (x0 + x) F (x0 )
f (x0 ) + ,
x
odakle opet sledi (6.78).

Prema tome, dokazali smo da za proizvoljno > 0 postoji > 0 tako da za svako

F (x0 + x) F (x0 )
f (x0 ) , sto znaci da
x takvo da je 0 < |x| < vazi
x
vazi (6.74), tj. F (x0 ) = f (x0 ).
359
Za slucaj da je x0 = a (x0 = b), pokazuje se da za proizvoljno > 0 postoji

> 0 tako
da za svako x takvo da je |x| 0 (x < 0) vazi nejed
F (x0 + x) F (x0 )

F (a + x) F (a)
nakost
f (x0 ) , pa je lim
= f (a)
x+0
x
x
F (b + x) F (b)
= f (b)), tj. F+ (a) = f (a) (F (b) = f (b)).
( lim
x0
x
II nacin: Dokaz. Pretpostavimo da x0 (a, b). Pokazimo da je F (x0 ) = f (x0 ), tj.
F (x0 + x) F (x0 )
= f (x0 ).
(6.79)
x0
x
x +x
Neka je x = 0 takvo da x0 + x [a, b]. Kako je x00
dt = x0 + x x0 = x,
x0 +x
x0 +x
1
1
to je
dt = 1 i stoga,
f (x0 )dt = f (x0 ). Odavde (koristeci
x x0
x x0
prvu nejednakost u (6.60)) dobijamo

x0 +x

F (x0 + x) F (x0 )

f
(t)dt

x0

f
(x
)
f
(x
)
=

0
0

x
x

x0 +x
x +x

f (t)dt x00
f (x0 )dt
x0
=

x

x0 +x

(f (t) f (x0 ))dt
x0
=
|x|

x0 +x

|f (t) f (x0 )|dt
x0
.
(6.80)
|x|
lim
Neka je > 0 proizvoljno. Iz neprekidnosti funkcije f u tacki x0 sledi da postoji

> 0 tako da vazi implikacija:
|x x0 | < = |f (x) f (x0 )| < .
(6.81)
Neka je 0 < |x| < . Tada za t iz segmenta sa krajevima u x0 i x0 + x vazi

|t x0 | |x| < ,
pa na osnovu (6.81) sledi
|f (t) f (x0 )| < .
(6.82)
Sada iz (6.80) i (6.82) (koristeci drugu nejednakost u (6.60)) dobijamo

x0 +x |f (t) f (x )|dt

0

F (x0 + x) F (x0 )
x0
|x0 + x x0 |

f (x0 )
= .

x
|x|
|x|
Prema tome, dokazali smo da za
proizvoljno > 0 postoji >
0 tako da za svako
F (x0 + x) F (x0 )

x takvo da je |x| < vazi
f (x0 ) , i prema tome,
x
vazi (6.79).
360

F (a + x) F (a)
=
x+0
x
Ako je x0 = a (x0 = b), onda se analogno dokazuje da je lim
F (b + x) F (b)
= f (b)), tj. F+ (a) = f (a) (F (b) = f (b)), samo je
x0
x
u ovom slucaju x > 0 (x < 0).
Dokaz. III nacin: Neka je > 0 proizvoljno. Iz neprekidnosti funkcije f u tacki x0
sledi da postoji > 0 tako da vazi implikacija:
f (a) ( lim
x [a, b] |x x0 | < = |f (x) f (x0 )| < .
(6.83)
x +x
Neka je x = 0 takvo da x0 + x [a, b]. Kako je x00
dt = x0 + x
x0 +x
x0 +x
1
1
x0 = x, to je
dt = 1 i stoga,
f (x0 )dt = f (x0 ). Odavde
x x0
x x0
(koristeci prvu nejednakost u (6.60)) dobijamo
x0 +x

F (x0 + x) F (x0 )
f
(t)dt

= x0

f
(x
)
f
(x
)

0
0

x
x
x0 +x

x +x

f (t)dt x00
f (x0 )dt
x0
=

x

x0 +x

(f (t) f (x0 ))dt
x0
=
|x|

x0 +x

|f
(t)
f
(x
)|dt
x0

0
.
(6.84)
|x|
Neka je x = 0 takvo da x0 + x [a, b] i neka je jos |x| < . Tada za t iz
segmenta sa krajevima u x0 i x0 + x vazi t [a, b] (jer x0 , x0 + x [a, b]) i
|t x0 | |x| < ,
pa na osnovu (6.83) sledi
|f (t) f (x0 )| < .
(6.85)
Sada iz (6.84) i (6.85) (koristeci drugu nejednakost u (6.60)) dobijamo

x0 +x |f (t) f (x )|dt
0
F (x0 + x) F (x0 )

x0
|x0 + x x0 |

f (x0 )
= .

x
|x|
|x|
F (x0 + x) F (x0 )
= f (x0 ), tj,
x
F (a + x) F (a)
F (x0 ) = f (x0 ), dok za slucaj da je x0 = a, ovo znaci lim
=
x+0
x
F (b + x) F (b)
f (a), tj. F+ (a) = f (a). Ako je pak x0 = b, onda imamo lim
=
x0
x
f (b), tj. F (b) = f (b).
Za slucaj da je x0 (a, b), ovo znaci da je lim
x0
361
Podsetimo se denicije primitivne funkcije:

Sa I oznacavamo je jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), (a, +),
[a, +), (, b), (, b], (, +), gde su a, b R. Kazemo da je funkcija
f : I R neprekidna na I, ukoliko je neprekidna u svakoj unutrasnjoj tacki intervala
I, za slucaj da a I, neprekidna zdesna u a, i za slucaj da b I, neprekidna sleva
u b.
Definicija 6.52. Za funkciju F : I R kazemo da je primitivna (prvobitna)
funkcija funkcije f na intervalu I ako vazi sledece:
(i) funkcija F je neprekidna na intervalu I;
(ii) funkcija F u svakoj unutrasnjoj tacki x intervala I ima izvod i pri tom je F (x) =
f (x).
Ako levi kraj intervala, tacka a, pripada intervalu I, onda je primitivna funkcija
F neprekidna zdesna u tacki a ali u tacki a moze i ne mora da ima jednostrani
izvod. Za slucaj da ima desni izvod u tacki a, ovaj izvod se ne mora poklapati sa
vrednoscu funkcije f u tacki a.
na segmentu [a, b]
Teorema 6.53. Ako je funkcija f : [a, b] R integrabilna
x
i neprekidna na intervalu (a, b), onda je F (x) = a f (x)dx primitivna funkcija
funkcije f na segmentu [a, b].
Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b] na osnovu Teoreme 6.50
sledi da je funkcija F neprekidna na segmentu [a, b], dok iz neprekidnosti funkcije
f u svakoj unutrasnjoj tacki x segmenta [a, b] na osnovu Teoreme 6.51 vazi da je
F (x) = f (x). Prema tome, F je primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b].

Napomenimo da ako je funkcija f : [a, b] R neprekidna na intervalu (a, b), onda
je integrabilnost ove funkcije na segmentu [a, b] ekvivalentna njenoj ogranicenosti na
[a, b], sto sledi iz napomene na kraju sekcije 1.6 i Teoreme 6.7.
6.54. Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b], onda je F (x) =
Posledica
x
a f (x)dx primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b].
Dokaz. Iz f C[a, b], na osnovu Teoreme 6.26, sledi da je f integrabilna na segmentu
x
[a, b], pa iz Teoreme 6.53 dobijamo da je F (x) = a f (x)dx primitivna funkcija
funkcije f na segmentu [a, b].
Prema tome, ako je f C[a, b], tada je
x
d
f (t)dt = f (x), x [a, b],
dx a
(6.86)
tj. operacija integraljenja sa pomenljivom gornjom granicom primenjana na neprekidnu

funkciju daje primitivnu funkciju, sto znaci da je ta operacija inverzna operaciji
diferenciranja13 .
13
Formula (6.86) je poznata pod nazivom formula diferenciranja odredenog integrala po gornjoj
granici.
362
Bilo koja primitivna funkcija neprekidne funkcije f na segmentu [a, b] razlikuje

x
se od funkcije F (x) = a f (t)dt za konstantu, tj. oblika je:
x
(x) =
f (t)dt + C, x [a, b].
a
Tako dobijamo vezu izmedu neodredenog i odredenog integrala:
x
f (x)dx =
f (t)dt + C, x [a, b].
a
Teorema 6.50 i Teorema 6.51 pokazuju da operacija integraljenja sa promenljivom

gornjom granicom poboljsava osobine funkcije, naime od integrabilne funkcije na
segmentu, dobija se neprekidna funkcija, dok se od neprekidne funkcije dobija diferencijabilna. S druge strane, operacija diferenciranja dovodi do pogorsanja svojstva
funkcije. Tako, na primer, izvodna funkcija neprekidne funkcije moze biti funkcija
koja ima tacke prekida. Primer koji to ilustuje je sledeca funkcija:
{
1
x = 0,
x2 sin ,
f (x) =
x
0,
x = 0.
Funkcija f je neprekidna na skupu R i ima izvod u svakoj tacki x R (neprekidnost
1
1
inace sledi iz diferencijabilnosti). Naime, za x = 0 je f (x) = 2x sin cos i
x
x
1
x2 sin
f
(x)
f
(0)
x
f (0) = lim
= lim
x0
x0
x
0
x
(
)
1
= lim x sin
= 0.
x0
x
1
1
ni lim cos , zakljucujemo da ne postoji
x+0
x
x
ni lim f (x) ni lim f (x), pa izvodna funkcija f nije neprekidna u 0 (0 je tacka
Buduci da ne postoji ni lim cos
x0
x0
x+0
prekida druge vrste izvodne funkcije).

Iz formule (6.86) se moze dobiti formula diferenciranja po donjoj granici. Neka
je funkcija f ; [a, b] R integrabilna na segmentu [a, b]. Tada je za svako x [a, b]
denisana funkcija
b
G(x) =
f (t)dt,
x
pri cemu iz jednakosti

b
f (t)dt =
a
f (t)dt +
a
dobijamo
f (t)dt = F (x) + G(x),

x
G(x) =
a
f (t)dt F (x).
(6.87)
363
Ako je funkcija f neprekidna u tacki x [a, b], onda na osnovu Teoreme 6.51
funkcija F ima izvod u toj tacki, pa iz jednakosti (6.87) sledi da i funkcija G ima
izvod u toj tacki i pri tom vazi jednakost
G (x) = F (x) = f (x),
tj.
d
dx
f (t)dt = f (x).
(6.88)
Iz formula diferenciranja integrala neprekidne funkcije po donjoj i gornjoj granici,

(6.86) i (6.88), sledi da svaka funkcija neprekidna na nekom intervalu I (I moze
biti oblika [a, b), (a, b], (a, b), (a, +), [a, +), (, b), (, b], (, +), gde
su a, b R) ima primitivnu funkciju na tom intervalu. Zaista, neka je, na primer,
funkcija f denisana i neprekidna na intervalu I = (a, b), neka je x0 (a, b) i
x
F (x) =
f (t)dt.
x0
Za x x0 iz formule (6.86) sledi da je F (x) = f (x). Ako je x < x0 , onda iz formule

(6.88) sledi
F (x) =
f (t)dt
(
=
x0
x0
)
f (t)dt = (f (x)) = f (x).
Prema tome, F je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a, b).

Njutn-Lajbnicova formula
Teorema 6.55. Neka je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b] i neprekidna na
intervalu (a, b). Ako je proizvoljna primitivna funkcija funkcije f na segmentu
[a, b], onda je
b
f (x)dx = (b) (a).
(6.89)
a
x
Dokaz. Na osnovu Teoreme 6.53 funkcija F (x) = a f (t)dt je primitivna funkcija
funkcije f na segmentu [a, b]. Kako je i primitivna funkcija funkcije f na segmentu
[a, b], to se F i razlikuju za konstantu na segmentu [a, b], odnosno postoji C R
tako da je
F (x) = (x) + C, x [a, b],
tj.
f (t)dt = (x) + C, x [a, b].
Stavljajuci u prethodnoj jednakosti x = a dobijamo

a
0=
f (t)dt = (a) + C, x [a, b],
a
364
odakle sledi C = (a). Prema tome,

x
f (t)dt = (x) (a), x [a, b],
a
odakle za x = b dobijamo jednakost (6.89).

Formula (6.89) se zove Njutn-Lajbnicova formula. Zbog kratkoce zapisa, za izraz
b

(b) (a) upotrebljavamo oznaku (x) , pa se Njutn-Lajbnicova formula cesto
a
pise u obliku
b
b

f (t)dt = (x) .
a
Primetimo
da Njutn-Lajbnicova
formula vazi i kad je a > b, jer u ovom slucaju je
b
a
a f (x)dx = b f (x)dx = ((a) (b)) = (b) (a).
Teorema 6.56. Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b] i neka je
proizvoljna primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b]. Tada vazi NjutnLajbnicova formula.
Dokaz. Na osnovu Teoreme 6.26 sledi da je f R[a, b]. Sada na osnovu Teoreme
6.55 sledi formula (6.89).
nnn
x4
+ C, na osnovu Njutn-Lajbnicove formule
Primeri 6.57. (i) Kako je x3 dx =
4
dobijamo
3
x4 3 34 24
81 16
65
x3 dx =
= .
=
4 2
4
4
4
4
4
2
(ii) Iz dx
x = ln |x| + C sledi
8
dx
8

= ln |x| = ln 8 ln 2 = ln = ln 4.
x
2
2
Teorema 6.58. Neka je f R[a, b], F C[a, b] i neka je F (x) = f (x) za sve
x [a, b] sa izuzetkom konacno mnogo tacaka. Tada vazi Njutn-Lajbnicova formula:
f (x)dx = F (b) F (a).
Dokaz. Neka su a1 , . . . , am [a, b] tacke u kojima ne vazi jednakost F (x) = f (x).

(n) (n)
(n)
(n)
Neka je (Pn ) niz podela segmenta [a, b], Pn = {x0 , x1 , . . . , xkn }, a = x0 < <
(n)
xkn = b, n N, takav da je lim d(Pn ) = 0 i da tacke a1 , . . . , am [a, b] pripadaju

n
(n)
(n)
svakoj podeli Pn , n N. Tada je na svakom segmentu [xi1 , xi ], i = 1, . . . , kn ,

n N, funkcija F neprekidna, a u unutrsnjim tackama segmenta difrencijabilna, te
365
ispunjava uslove Lagranzeve teoreme, na osnovu koje onda sledi da postoji tacka
(n)
(n)
(n)
i (xi1 , xi ) za koju vazi jednakost
F (xi ) F (xi1 ) = F (i )(xi
(n)
(n)
Kako i
(n)
(n)
(n)
xi1 ) = F (i )xi , i = 1, . . . , kn . (6.90)

(n)
(n)
(n)
/ {a1 , . . . , am }, pa je F (i ) = f (i ). Sada iz (6.90) sledi
(n)
(n)
/ Pn , to i
(n)
(n)
(n)
(n)
(n)
F (xi ) F (xi1 ) = f (i )xi , i = 1, . . . , kn .
(6.91)
Sabirajuci jednakosti u (6.91) dobijamo

kn
(n)
(n)
(F (xi ) F (xi1 )) =
i=1
kn
(n)
(n)
f (i )xi .
(6.92)
i=1
Suma na levoj strani jednakosti u (6.92) je jednaka razlici F (b) F (a), dok je suma
na desnoj strani integralna suma funkcije f koja odgovara podeli Pn i izboru tacaka
(n)
(n)
(n) = (1 , . . . , kn ). Prema tome,
F (b) F (a) = (f, Pn , (n) ).
(6.93)
Kako je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b], a (Pn ) niz podela cji dijametar
b
tezi 0, to je lim (f, Pn , (n) ) = a f (x)dx. Zato prelaskom na limes u jednakosti
n
b
(6.93) kad n , dobijamo F (b) F (a) = a f (x)dx.
Definicija 6.59. Za funkciju f : [a, b] R kazemo da je glatka ili neprekidno
diferencijabilna na segmentu [a, b] ako ima neprekidan izvod na segmentu [a, b]. Pri
tom se pod izvodom u tacki a podrazumeva desni izvod u tacki a, dok se pod
izvodom u tacki b podrazumeva levi izvod u ovoj tacki.
Prema tome, funkcija f je glatka na segmentu [a, b] ako je neprekidna na [a, b],
ima neprekidan izvod na (a, b) i postoje konacne granicne vrednosti lim f (x)
xa+0
lim f (x) (na osnovu Tvrdenja 4.61 i 4.62 ove granicne vrednosti su jednake,
xb0
respektivno, desnom izvodu u tacki a i levom izvodu u tacki b, tj. vaze jednakosti:
lim f (x) = f (b).) Sa C 1 [a, b] oznacavamo skup svih
lim f (x) = f+ (a),
xa+0
xb0
glatkih funkcija na segmentu [a, b].

Neka je funkcija f : [a, b] R je deo po deo neprekidna na segmentu [a, b]. To
znaci da postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b) segmenta [a, b]
tako da je funkcija f neprekidna na svakom intervalu (xi1 , xi ) i postoje konacne
granicne vrednosti
f (xi1 + 0) = lim f (x)
xxi1 +0
i
f (xi 0) =
lim f (x).
xxi 0
366
Neka je
f (x),
f (xi1 + 0),
fi (x) =
f (xi 0),
xi1 x < xi ,
x = xi1
x = xi .
(6.94)
Definicija 6.60. Ako je svaka od funkcija fi , i = 1, 2, . . . , n, glatka (neprekidno

diferencijabilna) na segmentu [xi1 , xi ], onda za funkciju f kazemo da je deo po deo
glatka ili deo po deo neprekidno diferencijabilna na segmentu [a, b].
Prema tome, funkcija f je deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b] ako
i samo ako postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b) segmenta
[a, b] tako da je funkcija f neprekidna zajedno sa svojim izvodom na svakom od
intervala (xi1 , xi ), i = 1, . . . , n, i postoje konacne granicne vrednosti f (xi1 + 0) =
lim f (x), f (xi 0) = lim f (x), f (xi1 + 0) = lim f (x) i f (xi 0) =
xxi1 +0
lim f (x)
xxi 0
je
lim
xxi1 +0
xxi 0
xxi1 +0
(Buduci da se funkcije f i fi poklapaju na intervalu (xi1 , xi ) sledi da
f (x) =
lim f (x)
xxi1 +0 i
lim f (x) =
xxi 0
lim f (x)
xxi 0 i
i kako je funkcija
fi neprekidna zdesna u tacki xi1 i sleva u taci xi , na osnovu Tvrdenja 4.61 i 4.62
imamo da je
lim fi (x) = (fi )+ (xi1 ) i lim fi (x) = (fi ) (xi ). Prema tome,
xxi 0
xxi1 +0
vaze jednakosti
lim
xxi1 +0
f (x) =
lim
xxi1 +0
fi (xi1 + x) fi (xi1 )
x+0
x
f (xi1 + x) f (xi1 + 0)
=
lim
x+0
x
fi (x) = (fi )+ (xi1 ) =
lim
i
lim f (x) =
xxi 0
fi (xi + x) fi (xi )
x0
x
f (xi + x) f (xi 0)
=
lim
.)
x0
x
lim fi (x) = (fi ) (xi ) =
xxi 0
lim
Ako za deo po deo glatku funkciju f : [a, b] R vazi jos i da je neprekidna na

segmentu [a, b], onda postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b)
segmenta [a, b] tako da je izvodna funkcija f neprekidna na svakom od intervala (xi1 , xi ), i = 1, . . . , n, postoje konacne granicne vrednosti
lim f (x) i
xxi1 +0
lim f (x) i vaze jednakosti
xxi 0
lim
xxi1 +0
f (x) = f+ (xi1 ) =
lim
x+0
f (xi1 + x) f (xi1 )
x
f (xi + x) f (xi )
.
x
Primetimo da se u ovom slucaju funkcija fi denisana u (6.94) poklapa sa funkcijom
f na segmentu [xi1 , xi ].
lim f (x) = f (xi ) =
xxi 0
lim
x0
367
x + 2,
2
x ,
f (x) =
5 x,
1,
3 x < 1,
1 x < 2
2 x < 3,
x = 3.
je deo po deo glatka na segmentu [3, 3]. Zaista, uocimo podelu P = {3, 1, 2, 3}
segmenta [3, 3]. Funkcija f je neprekidna na intervalima (3, 1), (1, 2) i (2, 3),
i postoje konacne granicne vrednosti: f (3+0) = 1, f (10) = 1, f (1+0) = 1,
f (2 0) = 4, f (2 + 0) = 3, f (3 0) = 2, a takode i izvodna funkcija
3 < x < 1,
1,
2x,
1 < x < 2
f (x) =
1,
2 < x < 3,
je neprekidna na svakom od intervala (3, 1), (1, 2) i (2, 3) i postoje konacne
granicne vrednosti: f (3 + 0) = lim f (x) = 1, f (1 0) = lim f (x) =
1, f (1 + 0) =
x3+0
lim
x1+0
f (x) = 2, f (2 0) =
lim f (x) = 1 i f (3 0) = lim f (x) = 1
x2+0
Slicno, funkcija
x10
lim f (x) = 4, f (2 + 0) =
x20
x30
x + 2,
x2 ,
g(x) =
6 x,
3 x < 1,
1 x 2
2 x 3.
je neprekidna i deo po deo glatka na segmentu [3, 3].

Teorema 6.62. Neka je g neprekidna deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b].
Tada je
b
g (x)dx = g(b) g(a).
(6.95)
a
Dokaz. Buduci da je g neprekidna deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b],
postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b) segmenta [a, b] takva da
je izvodna funkcija g neprekidna na svakom od intervala (xi1 , xi ), i = 1, . . . , n, i
(x
lim g (x) =
da postoje konacne granicne vrednosti
lim g (x) = g+
i1 ) i
xxi1 +0
xxi 0
(x ). Funkcija g nije denisana u ta

ckama x1 , . . . , xn1 (pod izvodom u tacki a
g
i
se podrazumeva desni izvod u tacki a, dok se pod izvodom u tacki b podrazumeva
levi izvod u ovoj tacki). Medutim, ma kako da denisemo funkciju g u tim tackama,
dobicemo deo po deo neprekidnu funkciju koja je na osnovu Teoreme 6.49 integrabilna na segmentu [a, b] i nacin na koji smo dodenisali ovu funkciju u tackama
x1 , . . . , xn1 ne utice na vrednost integrala na osnovu Leme 6.48 (zbog toga u inteb
gralu a g (x)dx funkciju g mozemo ostaviti i nedenisanu u tackama x1 , . . . , xn1 ).
Ako stavimo da je f = g , a F = g, onda je f integrabilna na segmentu [a, b], a F
neprekidna na [a, b] i F (x) = f (x) za sve x [a, b] sa izuzetkom konacno mnogo
368
b
tacaka x1 , . . . , xn1 . Sada na osnovu Teoreme 6.58 sledi a f (x)dx = F (b) F (a),
tj. vazi formula (6.95).
Dokaz. II nacin: Buduci da je g neprekidna deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b], postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < < xn = b) segmenta
[a, b] takva da je izvodna funkcija g neprekidna na svakom od intervala (xi1 , xi ),
(x
i = 1, . . . , n, i da postoje konacne granicne vrednosti
lim g (x) = g+
i1 )
xxi1 +0
(x ). Funkcija g nije denisana u ta

lim g (x) = g
ckama x1 , . . . , xn1 (pod
i
xxi 0
izvodom u tacki a se podrazumeva desni izvod u tacki a, dok se pod izvodom u

tacki b podrazumeva levi izvod u ovoj tacki). Denisemo funkciju g u tim tackama
na proizvoljan nacin, dobicemo deo po deo neprekidnu funkciju koja je na osnovu
Teoreme 6.49 integrabilna na segmentu [a, b] i takode na svakom segmentu [xi1 , xi ],
i = 1, . . . , n (nacin na koji smo dodenisali ovu funkciju u tackama x1 , . . . , xn1 ne
b
utice na vrednost integrala na osnovu Leme 6.48 i zbog toga u integralu a g (x)dx
funkciju g mozemo ostaviti i nedenisanu u tackama x1 , . . . , xn1 ). Funkcija g je
neprekidna na segmentu [xi1 , xi ] i u unutrasnjim tackama ovog segmenta ima izvod,
pa je g primitivna funkcija funkcije g na segmentu [xi1 , xi ] i buduci da je funkcija g
integrabilna na [xi1 , xi ] i neprekidna na intervalu (xi1 , xi ), to primenom Teoreme
6.55 zakljucujemo da vazi jednakost
xi
g (x)dx = g(xi ) g(xi1 ), i = 1, . . . , n.
xi1
Odavde sabiranjem dobijamo

n xi
i=1
g (x)dx =
(g(xi ) g(xi1 ))
xi1
(6.96)
i=1
b
xi
Kako je a g (x)dx = ni=1 xi1

g (x)dx i ni=1 (g(xi ) g(xi1 )) = g(b) g(a), to iz
(6.96) dobijamo jednakost (6.95).
6.8
Smena promenljive
U sledecoj teoremi dajemo formulu smene promenljive kod odredenog integrala.

Teorema 6.63. Neka je funkcija f : (a, b) R neprekidna na intervalu (a, b),
funkcija : (, ) R neprekidno diferencijabilna na intervalu (, ) i za sve
t (, ) vazi (t) (a, b). Tada, ako 0 , 0 (, ) i ako je (0 ) = a0 i
(0 ) = b0 , onda je
b0
0
f (x)dx =
f ((t)) (t)dt.
(6.97)
a0
Dokaz. Buduci da je ((, )) (a, b), to je na intervalu (, ) denisana kompozicija f . Funkcija je neprekidna na intervalu (, ) jer je diferencijabilna na ovom
intervalu, i buduci da je i f neprekidna funkcija na intervalu (a, b), sledi da je kompozicija f neprekidna na intervalu (, ). Stoga je i funkcija t 7 f ((t)) (t), kao
6.8. Smena promenljive
369
proizvod neprekidnih funkcija t 7 f ((t)) i t 7 (t) na intervalu (, ), neprekidna

na tom intervalu. Prema tome, podintegralne funkcije kod oba integrala u formuli
(6.97) su neprekidne, pa oba integrala postoje.
Neka je F proizvoljna primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a, b) (funkcija
f je neprekidna na intervalu (a, b) i stoga ima primitivnu funkciju na tom intervalu).
Kompozicija F je denisana na intervalu (, ) i za svako t (, ) vazi da je14
(F ) (t) = F ((t)) (t) = f ((t)) (t) , te je F primitivna funkcija funkcije
t 7 f ((t)) (t) na intervalu (, ). Stoga na osnovu Njutn-Lajbnicove formule
(Teorema 6.56) sledi
0
f ((t)) (t)dt = (F )(0 )(F )(0 ) = F ((0 ))F ((0 )) = F (b0 )F (a0 )
0
(6.98)
i
b0
f (x)dx = F (b0 ) F (a0 ).
(6.99)
a0
Iz (6.99) i (6.98) sledi (6.97).

Primetimo da formula (6.97) vazi kako za slucaj da je 0 0 , tako i za slucaj
da je 0 > 0 . Takode, za neke tacke t iz intervala, sa krajevima u 0 i 0 , vrednosti
funkcije (t) mogu i da ne pripadaju segmentu [a0 , b0 ].
Sledece tvrdenje dajemo bez dokaza.
Teorema 6.64. Neka je funkcija f : [a, b] R neprekidna na segmentu [a, b]. Neka
je funkcija neprekidno diferencijabilna na segmentu sa krajevima i , neka je
njen kodomen segment [a, b] i neka je pri tome () = a i () = b.15 Tada je
b

f (x)dx =
f ((t)) (t)dt.
(6.100)
a
Napomenimo i ovde da formula (6.100) vazi kako za slucaj da je , tako i

za slucaj da je > .
Kao i kod formule smene promenljive kod neodredenog integrala, formule (6.97)
i (6.100) je moguce primenjivati, kako sleva udesno, tako i zdesna ulevo. Medutim,
za razliku od formule smene promenljive kod neodredenog integrala, gde smo imali
vracanje na staru promenljivu, ovde toga nema, jer je cilj naci broj koji je, kao sto
smo videli u dokazu Teoreme 6.63, jednak vrednosti svakog od razmatranih integrala
formule (6.97) ((6.100)).
14
Funkcija ima izvod u svakoj tacki intervala (, ). Funkcija F ima izvod u svakoj tacki
intervala (a, b), a za sve t (, ) je (t) (a, b), pa funkcija F ima izvod u tacki (t) za sve
t (, ). Stoga na osnovu teoreme o izvodu slozene funkcije sledi da funkcija F ima izvod u
svakoj tacki t (, ) i da je
(F ) (t) = F ((t)) (t) = f ((t)) (t).
15
Zbog neprekidnosti funkcije na segmentu sa krajevima i , na osnovu Bolcano-Kosijeve

teoreme, sledi da je surjekcija.
370
2 2
Primer 6.65. Za izracunavanje 0 ex xdx primenicemo formulu (6.97) zdesna ulevo
(ovde ulogu promenljive t ima promenljiva x):
2

x = y = 2xdx = dy = xdx = 1 dy
2

2

x = 0 = y = 0
ex xdx =

x = 2 = y = 4
4
1 4 e4 1
1
ey dy = ey =
.
=
2 0
2 0
2
r
Primer 6.66. Izracunajmo r r2 x2 dx.
Ovog puta formulu (6.100) primenjujemo sleva udesno. Koristimo smenu x =
r sin t. Da bi bilo x = r (x = r), tj. r sin t = r (r sin t = r), tj. sin t = 1
(sin t = 1) dovoljno je da bude t = 2 (t = 2 ). Funkcija t 7 r sin t je neprekidno
diferencijabilna na segmentu [ 2 , 2 ] i ovaj segment slika na segment [r, r], gde
je funkcija x 7 r2 x2 neprekidna. Sada primenom Teoreme 6.64, tj. formule

(6.100) sleva udesno, dobijamo:16
2
2
r x dx =
r2
= r
r cos t dt = r
r2 sin2 t
cos t dt = r
(
= r
Primer 6.67. Izracunajmo
)
t
1
2
sin 2t
2 4
2
1
2
12
| cos t| cos t dt
1 + cos 2t
dt
2
( ( )) r2
= r2

=
.
4
4
2
1 x2 dx.
Koristimo smenu x = sin t. Naime, za (t) = sin t imamo da je ( 6 ) =

sin( 6 ) = 21 i ( 6 ) = sin( 6 ) = 21 . Funkcija je neprekidno diferencijabilna na
segmentu [ 6 , 6 ] i ovaj segment slika na segment [ 12 , 12 ], gde je funkcija f (x) =
16
Mogli smo postupiti i na sledeci nacin:

Da bi bilo x = r (x = r), tj. r sin t = r (r sin t = r), tj. sin t = 1 (sin t = 1) dovoljno je
da bude t = 3
(t = 2 ). Funkcija t 7 r sin t je neprekidno diferencijabilna na segmentu [ 2 , 3
]i
2
2
ovaj segment slika na segment [r, r], gde je funkcija x 7 r2 x2 neprekidna. Sada primenom
formule (6.100) sleva udesno dobijamo:
r
r
r2 x2 dx
r2 r2 sin2 t r cos t dt = r2
3
2
r2
2
3
2
r2
(
=
r2
3
2
| cos t| cos t dt = r2
cos2 t dt = r2
) 3
t
1
2
sin 2t
2
4
2
3
2
3
2
2
3
2
| cos t| cos t dt
( cos t) cos t dt
1 + cos 2t
dt
2
(
)
3
r2
= r2
=
.
4
4
2
6.8. Parcijalna integracija
371
1 x2 neprekidna. Sada primenom Teoreme 6.64, tj. formule (6.100) sleva udesno,
dobijamo:
1
2
12
1 x2 dx =
1 sin2 t cos t dt =
| cos t| cos t dt
1 + cos 2t
dt
2
6
6

( ))
1 ( ( )) 1 (
t
1
6
= ( + sin 2t) =

+
sin sin
2 4
2 6
6
4
3
3
6
3
=
+
.
6
4
=
cos t dt =
Primetimo da je moguce birati interval za t tako da za neke tacke t iz tog intervala

vrednosti funkcije (t) = sin t mogu i da ne pripadaju segmentu [ 12 , 12 ]. Na primer,
1
(2
intervala
[ 6) ]= sin(2 6 ) = 2 i ( 6 ) = sin( 6 ) = 2 i u nekim tac1 kama
1
funkcija
ima
vrednosti
koje
ne
pripadaju
intervalu
[
,
2
,
]
(funkcija
6
6
2 2
slika segment [ 6 , 2 6 ] na segment [1, 1]). Primenom Teoreme 6.63, tj. formule
(6.97) sleva udesno, dobijamo:
1
2
12
2
1 x dx =
2 6
2 6
=
(
=
=
=
=
=
=
| cos t| cos t dt =
| cos t| cos t dt +
cos t dt
3
2
1 sin2 t cos t dt
2 6
6
3
2
| cos t| cos t dt
| cos t| cos t dt +
cos t dt +
2 6
3
2
2 6
3
2
)
| cos t| cos t dt
cos t dt
3
2
2 1 + cos 2t
6 1 + cos 2t
1 + cos 2t
dt +
dt
dt
3
2
2
2
6
2
2

3
2
t
1
t
1
t
1
6
2
2

( + sin 2t) + ( + sin 2t) ( + sin 2t) 3
2 4
2 4
2 4
6
2
2
1
3 1
1
( + sin()) + ( + sin ) + (
+ sin(3)) ( + sin )
4 4
12 4
3
4
4
4 4
1
3 1
( (2 ) + sin(4 )) + (
+ sin(3))
2
6
4
3
4
4
1
1
+ sin + sin( )
6 4
3
2
6 4
3
3
+
.
6
4
372
6.9
Parcijalna integracija
Teorema 6.68. Neka su funkcije u i v neprekidno diferencijabilne na segmentu

[a, b]. Tada je
b
b
u(x)dv(x) = [u(x)v(x)]ba
v(x)du(x).
(6.101)
a
Dokaz. Koristeci formulu za izvod proizvoda dobijamo

(u(x)v(x)) = u (x)v(x) + u(x)v (x), x [a, b].
Sve funcije u prethodnoj formuli su neprekidne na segmentu [a, b], pa su inteb
b
b
grabilne, tj. postoje integrali a (u(x)v(x)) dx, a u (x)v(x)dx = a v(x)du(x) i
b
(x)dx = b u(x)dv(x), i na osnovu Tvrd

u(x)v
enja 6.33 vazi jednakost:
a
a
(u(x)v(x)) dx =
v(x)du(x) +
u(x)dv(x).
(6.102)
Kako je funkcija (uv) neprekidna na segmentu [a, b] i da je uv njena primitivna

funkcija na tom segmentu, na osnovu Njutn-Lajbnicove formule (Teorema 6.56)
sledi da je
b
(u(x)v(x)) dx = [u(x)v(x)]ba .
(6.103)
a
Sada iz (6.102) i (6.103) sledi formula (6.101).

2
Primer 6.69. Izracunajmo 1 ln xdx. Buduci da su funkcija u(x) = ln x i v(x) = x
neprekidno diferencijabilna na segmentu [1, 2], to primenom formule (6.101) dobijamo
2
2 2

ln xdx = x ln x
dx = 2 ln 2 ln 1 1 = 2 ln 2 1.
1
Teorema 6.70. Neka su funkcije u i v neprekidne deo po deo neprekidno diferencijabilne na segmentu [a, b]. Tada je
u(x)dv(x) =
[u(x)v(x)]ba
v(x)du(x).
(6.104)
Dokaz. Dokaz izvodimo kao i dokaz Teoreme 6.68. Funkcije u i v nisu denisane
evetualno u konacno mnogo tacaka segmenta [a, b], ali kako god da ih dodenisemo
u tim tackama, dobicemo deo po deo neprekidne funkcije, a takode ce i funkcije
(uv) , uv i u v biti deo po deo neprekidne i stoga i integrabilne na segmentu [a, b]
(Teorema 6.49). Iz jednakosti (u(x)v(x)) = u (x)v(x) + u(x)v (x), x [a, b] sledi
(u(x)v(x)) dx =
a
v(x)du(x) +
a
u(x)dv(x).
a
(6.105)
6.9. Druga teorema o srednjoj vrednosti
373
Buduci da su funkcije u i v neprekidne deo po deo glatke na segmentu [a, b], onda
je i njihov proizvod uv neprekidna deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b], pa
na osnovu Teoreme 6.95 sledi
b
(6.106)
(u(x)v(x)) dx = [u(x)v(x)]ba .
a
Iz (6.105) i (6.106) sledi formula (6.104).
6.10
Druga teorema o srednjoj vrednosti
U ovoj sekciji cemo koristiti formulu parcijalne integracije da bismo dokazali jos
neka svojstva odredenog integrala.
Lema 6.71. Neka je f neprekidna, a g rastuca, nenegativna i glatka funkcija na
segmentu [a, b]. Tada postoji [a, b] tako da je
b
b
f (x)g(x)dx = g(b)
f (x)dx.
(6.107)
a
b
Dokaz. Neka je F (x) = x f (t)dt, x [a, b]. Buduci da je f neprekidna na segmentu
[a, b], sledi da je F diferencijabilna na segmentu [a, b] i na osnovu formule (6.88)
sledi F (x) = f (x). Sada na osnovu formule parcijalne integracije primenjene na
funkcije g i F koje su neprekidno diferencijabilne na segmentu [a, b], dobijamo

b
dv(x) = f (x)dx = v(x) = f (x)dx = F (x)

f (x)g(x)dx =

u(x) = g(x) = du(x) = g (x)dx
a
b b

= (g(x)F (x)) +
F (x)g (x)dx
a
a
b
= (g(b)F (b) g(a)F (a)) +
F (x)g (x)dx
a
b
= g(a)F (a) +
F (x)g (x)dx,
(6.108)
a
jer je F (b) = b f (t)dt = 0.

Buduci da je funkcija F neprekidna na segmentu [a, b], na osnovu Vajerstrasove
teoreme sledi da na segmentu [a, b] dostize svoj supremum i inmum. Neka je
M = max F (x) i m = min F (x). Tada je
axb
axb
m F (x) M, x [a, b],
(6.109)
m F (a) M.
(6.110)
i prema tome,
Funkcija g je nenegativna, pa je g(a) 0. Mnozeci nejednakost (6.110) sa g(a)
dobijamo
mg(a) g(a)F (a) M g(a).
(6.111)
374
Kako je g rastuca i diferencijabilna funkcija na segmentu [a, b], to na osnovu Teoreme

4.89 i komentara nakon ove Teoreme sledi da je g (x) 0, x [a, b]. Stoga iz (6.109),
mnozenjem sa g (x) dobijamo
mg (x) F (x)g (x) M g (x), x [a, b],
odakle zbog monotonosti odredenog integrala (Tvrdenje 6.38) sledi
g (x)dx
F (x)g (x)dx M
g (x)dx.
(6.112)
Kako je funkcija g glatka, to je g neprekidna na segmentu [a, b], pa na osnovu

Njutn-Lajbnicove formule (Teorema 6.56) sledi
g (x)dx = g(b) g(a).
(6.113)
Iz (6.112) i (6.113) sledi
m(g(b) g(a))
F (x)g (x)dx M (g(b) g(a)).
(6.114)
Sada iz (6.111) i (6.114) sabiranjem dobijamo
mg(a) + m(g(b) g(a)) g(a)F (a) +
F (x)g (x)dx M g(a) + M (g(b) g(a)),
mg(b)
f (x)g(x)dx M g(b).
(6.115)
Ako je g(b) = 0, onda zbog monotonosti i nenegativnosti funkcije g na segmentu

[a, b] sledi 0 g(a) g(x) g(b) za sve x [a, b], pa je g(x) = 0 za sve x [a, b]
i jednakost (6.107) vazi za svako [a, b]. Pretpostavimo sada da je g(b) > 0.
Deljenjem nejednakosti (6.115) sa g(b) dobijamo
b
m
f (x)g(x)dx
M.
g(b)
Sada primenom posledice Bolcano-Kosijeve i Vajerstrasove teoreme (Posledica 3.113)

na funkciju F koja je neprekidna na segmentu [a, b], dobijamo da postoji [a, b]
b
b
b
f (x)g(x)dx
a f (x)g(x)dx
tako da je F () =
, tj. f (x)dx = a
i vazi jednakost
g(b)
g(b)
(6.107). Sledeca teorema je poznata pod nazivom druga teorema o srednjoj vrednosti.
6.10. Druga teorema o srednjoj vrednosti
375
Teorema 6.72. (Bone17 ) Neka je f neprekidna, a g monotona i glatka funkcija na

segmentu [a, b]. Tada postoji [a, b] tako da je
f (x)g(x)dx = g(a)
a
f (x)dx + g(b)
f (x)dx.
(6.116)
Dokaz. Pretpostavimo najpre da je funkcija g rastuca na segmentu [a, b]. Neka je

h(x) = g(x)g(a), x [a, b]. Funkcije h je rasuca, nenegativna i glatka na segmentu
[a, b], te se na nju moze primeniti prethodna lema i postoji [a, b] tako da je
f (x)h(x)dx = h(b)
f (x)dx.
Stavljajuci u poslednjoj jednakosti h(x) = g(x) g(a) dobijamo
f (x)(g(x) g(a))dx = (g(b) g(a))
f (x)dx,
odakle sledi
b
b
b
b
f (x)g(x)dx = g(a)
f (x)dx + g(b)
f (x)dx g(a)
f (x)dx
a
= g(a)
= g(a)
f (x)dx
f (x)dx + g(b)
a
)
b
f (x)dx + g(b)
f (x)dx
f (x)dx.
Ovim je dokaz gotov za slucaj da je g rastuca funkcija na [a, b]. Ako je g opadajuca
funkcija na segmentu [a, b], onda je g rastuca funkcija na [a, b] i primenom prethodno
dokazanog dela teoreme na funkcije f i g, zakljucujemo da postoji [a, b] tako
da je
b

b
f (x)(g(x))dx = (g(a))
f (x)dx + (g(b))
f (x)dx.
a
Odavde mnozenjem sa 1 dobijamo formulu (6.116).
17
P. O. Bonnet (1819-1892, francuski matematicar
376
Glava 1
Nizovi
1.1
Osnovne osobine konvergentnih nizova
U ovom poglavlju, bavimo se problemima za cije resavanje su potrebne samo osnovne

osobine konvergentnih nizova, tj. one izlozene u poglavlju 2.1 prvog dela knjige. Pre
resavanja ovih problema, potrebno je upoznati se sa tvrdenjima iz tog poglavlja, kao
i sa primerima koji su reseni u okviru tog poglavlja. Na takve probleme se necemo
vracati u ovom delu knjige, vec cemo ih koristiti kao gotove rezultate. Karakter nekih
problema koje cemo resavati u ovom poglavlju je teorijski, tako da ce ti problemi
posluziti kao dopuna spiska osobina navedenih u poglavlju 2.1 u prvom delu.
1. Dokazati da niz realnih brojeva (an ) konvergira ka 0 ako i samo ako niz (|an |)
konvergira ka 0.
Resenje. Pretpostavimo da an 0 i dokazimo da onda i |an | 0. Neka je > 0
proizvoljan realan broj. Pokazimo da postoji broj n0 N, takav da za svako n n0
vazi |0 |an || < . Posto an 0, postoji n0 N tako da za svako n n0 vazi
|0an | < . No, ukoliko je |0an | < onda je i |0|an || < , jer je |0an | = |0|an ||,
pa je to n0 upravo trazeni indeks. Dakle, po deniciji, zaista |an | 0.
Pretpostavimo sada da |an | 0 i dokazimo da an 0, takode po deniciji.
Neka je > 0 proizvoljno izabran realan broj. Posto |an | 0, sledi da postoji
n0 N tako da za svako n n0 vazi |0 |an || < . Kako je |0 |an || = |0 an |,
sledi da za svako n n0 vazi i |0 an | < . Dokazali smo, po deniciji, da an 0 i
time kompletirali resenje.
Komentar. Mogli smo da dokazemo i oba smera odjednom uz ociglednu konstataciju da je realan broj x u nekoj -okolini broja 0 ako i samo ako je |x| u -okolini
broja 0. Zbog toga, za proizvoljnu okolinu nule vazi: svi sem konacno mnogo clanova
niza (an ) pripadaju toj okolini ako i samo ako svi sem konacno mnogo clanova niza
(|an |) pripadaju toj okolini. Odatle direktno sledi an 0 |an | 0. Mozda je
ovakvo resenje blize intuitivnom dozivljaju ovog tvrdenja, ali ipak smo se odlucili
za detaljnije resenje, da bismo izbegli javljanje bilo kakve nedoumice.
377
378
Glava 1. Nizovi
Treba pomenuti da tvrdenje ne vazi ako nulu zamenimo bilo kojim drugim realnim brojem ili nekom od beskonacnosti. Naime, ako an a, onda sigurno i
|an | |a|, ali moze se desiti da niz (|an |) ima granicnu vrednost, a da niz (an )
uopste nema granicnu vrednost. Preporucujemo citaocu da sam izvede dokaz ovih
navoda.

(1)
(2)
(k)
2. Neka su nizovi (an ), (an ), ..., (an ) konvergentni, neka su njihove granicne vrednosti redom a(1) , a(2) , ..., a(k) i neka su 1 , 2 , ..., k proizvoljni realni brojevi. Tada
(1)
(2)
(k)
je i niz (1 an + 2 an + ... + k an ) konvergentan i njegova granicna vrednost je
(1)
(2)
(k)
1 a + 2 a + ... + k a . Dokazati.
Resenje. Tvrdenje cemo dokazati principom matematicke indukcije po broju datih
(1)
nizova: k. Ukoliko imamo samo jedan konvergentan niz (an ) cija je granicna vrednost a(1) i jedan realan broj 1 , na osnovu tvrdenja o proizvodu konvergentnog
(1)
niza i konstante, sledi da je niz (1 an ) konvergentan i njegova granicna vrednost 1 a(1) . Dokazimo sada da iz pretpostavke da navedeno tvrdenje vazi za k
nizova sledi da ono vazi i za k + 1 niz. Na taj nacin cemo kompletirati dokaz.
(1)
(2)
(k)
(k+1)
Neka su dati nizovi (an ), (an ), ..., (an ), (an
) koji konvergiraju redom brojevima a(1) , a(2) , ..., a(k) , a(k+1) , kao i realni brojevi 1 , 2 , ...k , k+1 . Na osnovu pret(1)
(2)
(k)
postavke da tvrdenje vazi za k nizova, sledi da je niz (1 an + 2 an + ... + k an )
(1)
(2)
(k)
konvergentan i da konvergira ka broju 1 a + 2 a + ... + k a . Na osnovu
(k+1)
tvrdenja o proizvodu konvergentnog niza i konstante, sledi da je niz (k+1 an
)
(k+1)
takode konvergentan i da je njegova granicna vrednost k+1 a
. Najzad, niz
(1)
(2)
(k)
(k+1)
(1)
(1 an + 2 an + ... + k an + k+1 an
) je zbir dva konvergentna niza: (1 an +
(2)
(k)
(k+1)
2 an + ... + k an ) i (k+1 an
) i kao takav i sam je konvergentan, a njegova
(1)
(2)
granicna vrednost je: 1 a +2 a +...+k a(k) +k+1 a(k+1) , pa navedeno tvrdenje
vazi i za k + 1 niz.
Komentar. U poglavlju 2.1 u prvom delu knjige dokazali smo da je zbir dva konvergentna niza takode i sam konvergentan niz, kao i da je njegova granicna vrednost jednaka zbiru granicnih vrednosti nizova - sabiraka. Kako bi dokazali da je
zbir tri konvergentna niza konvergentan niz, ili recimo deset? Tvrdenje iskazano u
ovom zadatku je upravo uopstenje teoreme o zbiru dva konvergentna niza na zbir
proizvoljnog broja nizova, pa cak i ako je svaki od nizova pomnozen nekom konstantnom.
Aparat matematicke indukcije u ovom resenju je samo nacin da precizno zapisemo
ono sto i sami jednostavno uocavamo. Naime, kako pokazati da je zbir tri konvergentna niza (xn ), (yn ) i (zn ) ponovo konvergentan niz, ako imamo na raspolaganju teoremu koja kaze da je zbir dva konvergentna niza takode konvergentan
niz? Uradimo sledece: spojimo najpre niz (xn ) i (yn ), na taj nacin dobijamo niz
(xn +yn ) koji je zbir dva konvergentna niza i zato je konvergentan. Niz (xn +yn +zn )
je zapravo zbir dva konvergentna niza (xn + yn ) i (zn ), pa je i sam konvergentan. Da
treba pokazati da je zbir deset konvergentnih nizova takode konvergentan, ponovili
bi navedeni postupak 9 puta. Posto treba pokazati tvrdenje za bilo koji prirodan
1.1. Osnovne osobine konvergentnih nizova
379
broj k, ne mozemo na papiru da izvedemo k puta ovaj postupak, pa umesto da

samo napisemo: Ponovimo ovaj postupak k puta, sto bi bilo donekle neprecizno,
mi koristimo matematicku indukciju. Ovo je klasicna situacija u kojoj se primenjuje matematicka indukcija, a mnoge situacije nalik na ovu nalaze se u prvom delu
knjige, gde bi ulazenje u detalje sprovodenja indukcije bilo nepotrebno skretanje sa
glavne teme. Zbog toga smo ovde, u vidu prototipa, predstavili detaljno resenje, a
analogno sa njim se moze izvesti dokaz za svako tvrdenje u prvom delu knjige gde
u dokazu stoji kratko: Sledi na osnovu principa matematicke indukcije.
Pomenimo na kraju da ovaj zadatak mozemo da resimo i direktnim argumentom, tj. mozemo pokazati po deniciji da je navedeni broj zaista granicna vrednost
navedenog niza, uz jednostavno montiranje, kao u dokazu teoreme o zbiru dva niza
na koju smo se pozivali. Citaocu

se dobronamerno preporucuje da isproba i takav
nacin resavanja zadatka.

3. Za niz (xn ) vazi xn + i xn > 0 za svako n. Ako je k realan broj, dokazati
da je onda:
+, k > 0
k
lim x = 1,
k=0.
n n
0,
k<0
se desava u slucaju da xn 0 i xn > 0 za svako n N?
Sta
Resenje. Ukoliko je k = 0, tada je niz (xkn ) zapravo konstantan niz sastavljen iz
jedinica, zbog toga je, za k=0:
lim xkn = 1.
n
Pretpostavimo da je k > 0 i dokazimo, po deniciji, da je, u tom slucaju,

lim xkn = +.
(1.1)
Neka je M proizvoljno izabran realan broj i pokazimo da postoji prirodan broj n0 ,

tako za svako n n0 vazi xkn > M . Ako je broj M manji ili jednak sa 0, onda za n0
mozemo izabrati broj 1. Ako je M > 0, posmatrajmo broj M 1/k . Po pretpostavci,
niz (xn ) tezi ka +, pa postoji broj n0 takav da, za svako n n0 vazi xn > M 1/k .
Posto je funkcija x 7 xk rastuca kada je k > 0,sledi da za svako n n0 vazi
xkn > (M 1/k )k = M . Ovim smo pokazali da vazi (1.1). Ostalo je da za k < 0
pokazemo:
lim xkn = 0.
(1.2)
n
c dokazanom delu, posto je k > 0, vazi

Posmatrajmo niz (xk
n ). Po ve
lim xk
n = +.
sto je
zemo da posmatramo niz (1/xk
Posto su xk
n ) i kao
n = 0, za svako n N, mo
k
k
poznato, ovaj niz konvergira ka 0. Buduci da je xn = 1/xn , sledi (1.2).
380
Glava 1. Nizovi
U slucaju da xn 0, tada vazi:
k>0
0,
k
lim x = 1,
k=0.
n n
+, k < 0
(1.3)
Da bi to dokazali, posmatrajmo niz (yn ) = (1/xn ). Po poznatom tvrdenju, niz

(yn ) tezi ka +. Posto je xkn = ynk , sledi i
lim xkn = lim ynk ,
a imajuci u vidu deo zadatka koji smo vec resili, a koji se tice slucaja kada niz tezi
ka +, sledi i (1.3).
Komentar. U poglavlju 2.1 u prvom delu knjige, ovo tvrdenje je dokazano za slucaj
kada je k prirodan broj. Ovde smo ga prosirili na sve realne brojeve.
Jedini znacajan slucaj za resavanje je k > 0. U tom slucaju ne koristimo nikakva
poznata tvrdenja, vec samo pokusavamo da, po deniciji (tj. najprostije moguce)
pokazemo da niz (xkn ) tezi ka +. U tome i uspevamo, zahvaljujuci pretpostavci
da niz (xn ) tezi ka +. Mahinacija kojom slucaj k < 0 svodimo na vec resen
slucaj k > 0, posmatranjem reciprocnih vrednosti, je vrlo cest prizor u resavanju
problema i dokazivanju teorema i ne treba ga smatrati narocito kreativnim delom
resenja. Kao sto vidimo, citav problem za slucaj da xn 0 svodi se na vec resen
problem, kada xn + upravo takvom mahinacijom.
Na kraju, napomenimo i to da je u slucaju xn +, uslov xn > 0 za svako
n N, gotovo suvisan. On se nalazi u tekstu zadatka samo da bi se osigurali da ce
xkn biti
denisano za svako n, bez obzira na realan broj k (kao sto znamo, izraz poput
2
(1) nema smisla). Taj uslov smo mogli i da izbacimo buduci da iz xn +
sledi da ce, pocevsi od nekog indeksa, sigurno biti xn > 0. No, u tom slucaju
morali bi da skrenemo paznju na to, sta znaci kada kazemo: niz (xkn ), jer tada ne
moraju biti denisani k-ti stepeni nekih clanova niza. Za drugi deo problema, kada
pretpostavljamo da xn 0, uslov da je xn > 0 za svako n nije tako beznacajan. Iz
cinjenice da xn 0 ne sledi da ce, pocevsi od nekog indeksa, vaziti xn > 0, pa niz
(1/xn ) uopste ne mora imati granicnu vrednost (recimo, ako je xn = (1)n /n, tada
xn 0, ali 1/xn = (1)n n nema granicnu vrednost). Tek sa pretpostavkom da je
xn > 0 za svako n (ili recimo, pocevsi od nekog n), mozemo slobodno da baratamo
sa nizom (1/xn ).

4. Neka je a > 0 i xn +. Dokazati da je onda:
+, a > 1
xn
lim a = 1,
a=1.
n
0,
a<1
se desava u slucaju da xn ?
Sta
381
Resenje. Ako je a = 1, tada trivijalno sledi:

lim axn = 1.
Pretpostavimo da je a > 1. Pokazimo, po deniciji, da je

lim axn = +.
(1.4)
Neka je M proizvoljan realan broj i pokazimo da postoji prirodan broj n0 tako da

za svaki prirodan broj n takav da je n n0 vazi axn > M . Ako je M 0, tada za
n0 mozemo izabrati 1. Ako je M > 0, posto niz (xn ) tezi ka +, postoji prirodan
broj n0 takav da za svako n n0 vazi xn > loga M . Posto je a > 1, a funkcija
x 7 ax strogo rastuca za a > 1,iz xn > loga M sledi i axn > aloga M = M , pa je ovo
upravo trazeno n0 . Ovim smo dokazali (1.4). Ako je a < 1, tada je 1/a > 1. Po
dokazanom delu, u tom slucaju vazi
( )xn
1
= +.
lim
n a
Kako je axn reciprocna vrednost broja (1/a)xn , posto niz ((1/a)xn ) tezi ka +, sledi
da niz (axn ) tezi ka 0.
U slucaju da xn , tada vazi
a>1
0,
xn
(1.5)
lim a = 1,
a=1.
n
+, a < 1
Da bismo dokazali (1.5), primetimo da je axn isto sto i (1/a)xn . Niz (xn ) tezi
ka , pa niz (xn ) = ((1) xn ) tezi ka +, sto je dokazano u poglavlju 2.1, u
prvom delu knjige. Posto je a > 1 1/a < 1, na osnovu vec dokazanog dela, sledi
i (1.5).
Komentar. U ovom problemu smo, takode, konvergenciju niza dokazali po deniciji
i nije bilo potrebe ni za kakvim pomocnim tvrdenjima. Resenje je pravolinijsko: ako
treba da ucinimo da clan niza (axn ) bude veci od broja M , mi se samo pobrinemo
da xn bude vece od loga M , sto mozemo da uradimo na osnovu pretpostavke da
xn +. Kao sto vidimo, centralni slucaj je a > 1, a svi ostali delovi problema
svode se na taj deo opisanom tehnikom.
U tekstu zadatka smo zahtevali da je a pozitivan realan broj da bi stepen axn bio
denisan bez obzira na realan broj xn . Ako pretpostavimo da su brojevi xn iz skupa
Z, odnosno N, onda mozemo diskutovati o ovom tvrdenju i za negativne brojeve a.
No, u tom slucaju, niz (axn ), pri pretpostavci da xn + uopste ne mora da ima
granicnu vrednost. Primera radi, nizovi ((1)n ) i ((2)n ) niti konvergiraju, niti teze
ka nekoj od beskonacnosti. Ipak, ako je a (1, 0), tada niz (axn ) konvergira ka 0.
Da bismo se u to uverili, posmatrajmo niz ((a)xn ) = (|a|xn ). Posto je a (0, 1),
po dokazanom delu, sledi da (a)xn 0. Iz zadatka 1, zakljucujemo da onda i
382
Glava 1. Nizovi
2
(axn ) tezi nuli. Dakle, ne samo da, primera radi, (1/5)n tezi ka 0, dokazali smo i
2
da (1/5)n tezi ka 0.
Diskusija za slucaj da xn ostavlja se citaocu za vezbu.

5. Za niz (xn ) vazi xn + i xn > 0 za svako n. Ako je a > 0 i a = 1, dokazati
da je onda:
{
+, a > 1
lim loga xn =
.
n
, a < 1
se desava u slucaju da xn 0 i xn > 0 za svako n N?
Sta
Resenje. Pretpostavimo da je a > 1 i pokazimo, po deniciji, da je:
lim loga xn = +.
(1.6)
Neka je M proizvoljan realan broj i pronadimo prirodan broj n0 tako da za svako

n n0 vazi loga xn > M . Posto niz (xn ) tezi ka +, postoji n0 tako da za svako
n n0 vazi xn > aM . Logaritamska funkcija je rastuca za a > 1, pa za n n0 , iz
xn > aM , sledi i loga xn > loga aM = M . Ovim smo, po deniciji, dokazali (1.6).
Ako je a < 1, onda je 1/a > 1. Buduci da vazi:
loga xn = log 1 xn ,
a
a po dokazanom delu, vazi i log 1 xn +, pa na osnovu toga sledi da loga xn .

a
U slucaju da xn 0 i xn > 0, za svako n N, vazi:
{
, a > 1
lim loga xn =
.
n
+, a < 1
Da bismo to dokazali, primetimo da, ako xn 0 i xn > 0, po jednom od tvrdenja
iz poglavlja 2.1, zakljucujemo da 1/xn +. Koristeci cinjenicu:
loga xn = loga
1
,
xn
kao i vec dokazani deo zadatka, zeljeno tvrdenje.

Komentar. Resenje ovog zadatka analogno je resenju prethodnog zadatka. Kao sto
vidimo, postoji samo jedan slucaj koji zaista resavamo, a svi ostali slucajevi svode
se na taj, prelaskom na reciprocnu vrednost ili osnove, ili logaritmanda.

6. Neka je
P (x) = ak xk + ... + a1 x + a0
polinom sa realnim koecijentima stepena k > 0 i neka je (xn ) niz takav da xn
+. Dokazati da niz (P (xn )) odredeno divergira i to ka +, ako je ak > 0, odnosno
se desava u slucaju da xn ?
ka , ako je ak < 0. Sta
383
Resenje. Niz (xn ) tezi ka +, pa po jednom od tvrdenja iz poglavlja 2.1, sledi da

postoji indeks m takav da za n m vazi xn > 0 i samim tim xn = 0. Posto karakter
konvergencije niza (P (xn )) nece zavisiti od prvih konacno mnogo clanova, mozemo
zamisliti kao da oni i ne postoje, odnosno, posmatramo niz (P (xn )) pocevsi od mtog clana pa na dalje. Zbog toga, pretpostavljamo da je xn = 0 za svako n. Opsti
clan niza (P (xn )) mozemo zapisati na sledeci nacin:
P (xn ) = ak xkn + ak1 xk1
+ ... + a1 xn + a0
n
)
(
a1
a0
ak1
k
+ ... + k1 + k .
= xn ak +
xn
xn
xn
(1.7)
Posmatrajmo onda niz (P (xn )) kao proizvod dva niza:

(xkn )n i (ak +
ak1
a1
a0
+ ... + k1 + k )n .
xn
xn
xn
Niz (xn ) kovnergira ka +, pa onda, kao sto je dokazano u poglavlju 2.1 (a i u

zadatku 3), sledi da svaki od nizova (x2n ), (x3n ), ..., (xkn ) tezi ka +, pa svaki od nizova
(1/xn ), (1/x2n ), ..., (1/xkn ) tezi ka 0. Koristeci cinjenicu iz zadatka 2 zakljucujemo da
niz
a1
a0
ak1
+ ... + k1 + k )
(1.8)
(ak +
xn
xn
xn
konvergira ka ak + ak1 0 + ... + a1 0 + a0 0 = ak . Kao sto smo vec napomenuli,
niz (xkn ) konvergira ka +, pa niz (P (xn )), kao proizvod dva niza od kojih jedan
konvergira ka +, a drugi ka ak , konvergira ka +, pod uslovom da je ak > 0, a
ka , ako je ak < 0.
U slucaju da xn , postoji indeks m tako da za svako n m vazi xn < 0,
tj. xn = 0. Kao i u prvom delu, pretpostavimo da je zapravo, za svako n tacno
xn < 0. Posmatramo niz (P (xn )) kao proizvod dva niza navedena u prvom delu
resenja. Niz (xkn ) konvergira ka +, ako je k parno, odnosno ka , ako je k
neparno, kao sto je to pokazano u poglavlju 2.1. Takode, nizovi (xn ), (x2n ), ..., (xkn )
konvergiraju ili ka + ili ka u zavisnosti od parnosti izlozioca, ali ponovo svaki
od nizova (1/xn ), (1/x2n ), ..., (1/xkn ) tezi ka 0. Zato niz iz (1.8) ponovo konvergira ka
ak . Sada zakljucujemo da niz (P (xn )), kao proizvod dva navedena niza, konvergira
ka + u slucaju da: k je parno i ak je pozitivno, ili k je neparno i ak je negativno;
dok ovaj niz konvergira ka u slucaju da: k je neparno i ak je pozitivno, ili k je
parno i ak je negativno.
Komentar. Obratimo paznju prvo na posledice ovog zadatka, a potom cemo i na
njegovo resenje. Uzmimo klasican primer niza koji tezi ka +: xn = n. Nakon
sto smo resili ovaj zadatak, tacno znamo cemu konvergira bilo koji niz ciji se opsti
clan moze izraziti kao neka polinomska funkcija po n. Primera radi, neka je niz (an )
denisan sa an = n3 1.000.000 n2 . Tacno je da je niz (an ) razlika dva niza: (n3 ) i
(1.000.000 n2 ) koja oba konvergiraju ka +, ali takvo zapazanje ne govori nista o
njegovoj konvergenciji (vise o ovome moze se videti u prvom delu knjige). Ono sto
je bitnije je da je an = P (n) gde je P (x) = x3 1.000.000 x2 . Po upravo resenom
384
Glava 1. Nizovi
zadatku, znamo da onda an +. Zanimljivo je primetiti da je prvih 999.999

clanova niza (an ) negativno, ali ipak an +. Koji god da smo polinom P (x)
izabrali za deniciju opsteg clana niza (an ), istog trenutka bismo znali cemu tezi niz
(an ).
Obratimo sada paznju na resenje. U resenju se isticu dva karakteristicna koraka: prvi je zanemarivanje nekoliko pocetnih clanova niza i posmatranje samo onih
razlicitih od nule, a drugi znacajan korak je drugaciji zapis izraza P (xn ), odnosno
izvlacenje velicine xkn ispred zagrade, nakon cega stvari postaju jednostavne. Da
bi resenje bilo izlozeno precizno i koncizno, ova dva koraka su navedena u tom redosledu, ali pri realnom resavanju ovog zadatka oni dolaze u obrnutom redosledu.
Naime, posmatrajuci niz sa opstim clanom P (xn ) = ak xkn +ak1 xk1
n +...+a1 xn +a0 ,
mi najpre pozelimo da izvucemo ispred zagrade xkn (objasnicemo ubrzo i zasto to
pozelimo), a tek onda vidimo da bi nam smetalo ako bi konkretno xn bilo jednako
0. Onda kazemo: To nije nikakav problem, (xn ) tezi ka + i sigurno ce, kad tad, svi clanovi ovog niza postati razliciti od nule, a onda posmatramo niz od tog
indeksa i dalje. Dakle, korak sa zanemarivanjem nekoliko prvih clanova niza je
sasvim prirodan i nije tako iznenadan kako mozda deluje. Mnogo je zanimljivije pitanje zbog cega pozelimo da izvucemo xkn ispred zagrade? Kljucna stvar je primetiti
da prvi sabirak u izrazu P (xn ) = ak xkn + ak1 xk1
+ ... + a1 xn + a0 dominira nad
n
ostalim sabircima i da ce on, pri povecavanju xn , diktirati ponasanje citavog ovog
izraza. Ovo je osobina polinoma: vodeci monom u polinomu, za velike vrednosti
promenljive, postaje mnogo veci od ostatka tog polinoma, bez obzira na to koliko
su veliki koecijenti polinoma uz manje stepene promenljive. U takvim situacijama,
dominantan sabirak izvlacimo ispred zagrade, dok u zagradi ostaje nenula konstanta
i sabirci koji teze nuli (ako je onaj koga smo izvukli ispred zagrade zaista dominantan). Ovakva transformacija ne primenjuje se samo na polinome, u sta cemo da se
uverimo u predstojecim zadacima.

Nakon ovih zadataka sa jednostavnim resenjima i vrlo prirodnim i ocekivanim
tvrdenjima, koristeci se osobinama konvergentnih nizova dokazanim u poglavlju 2.1,
u mogucnosti smo da odredimo granicne vrednosti raznih nizova. Pomocu tvrdenja
o zbiru, razlici, proizvodu i kolicniku konvergentnih nizova, osobina nula - nizova,
ogranicenih nizova, itd. kao i cinjenice da niz (1/n) konvergira ka nuli, tj. da niz
(n) konvergira ka + (sto je dokazano u prvom delu knjige), sa lakocom nalazimo
mnoge granicne vrednosti. Ono sto moze biti problematicno pri resavanju zadataka
je smisljanje nacina da rasparcamo dati niz na delove koje mozemo zasebno da
analiziramo i da na taj nacin dodemo do trazenog zakljucka. Naredni zadaci bi
trebalo da nam daju neke generalne smernice u vezi sa tim.
Cesto
cemo koristiti cinjenicu da su sve elementarne funkcije neprekidne na svom
domenu. Koristeci tu cinjenicu, izvodimo zaklju
cke poput ovih: ako niz (xn ) kon
vergira ka 2, tada niz ( xn ) konvergira ka 2, dok niz (sin xn ) konvergira ka sin 2,

itd.
Da bi izbegli donosenje pogresnih zakljucaka, izuzetno je vazno da u svakom
koraku resavanja nekog problema imamo na umu koju osobinu nizova koristimo. Sa
385
tim u vidu i resavamo naredne zadatke.

7. Uz obrazlozenje svakog koraka ispitati da li nizovi (xn ) i (yn ) denisani sa:
xn =
2n3 1
2n3 1
,
i
y
=
n
n4 + 4
n4 + 4
imaju granicne vrednosti i ukoliko je odgovor potvrdan, odrediti ih.

Resenje. Posmatrajmo prvo niz (xn ). Opsti clan ovog niza mozemo zapisati i kao:
xn =
2
n
1+
1
n4
4
n4
Niz (xn ) je kolicnik niza (an ) i (bn ) denisanih sa:

an =
1
2
4
4 i bn = 1 + 4 .
n n
n
Posto niz (1/n) konvergira ka nuli, po tvrdenju iz poglavlja 2.1 sledi da niz ((1/n)4 )
konvergira ka 04 = 0. Na osnovu tvrdenja iskazanog u zadatku 2, sledi da niz
(an ) konvergira ka 2 0 0 = 0. Niz (bn ) je suma konstantnog niza (1)n i niza
(4/n4 ). Znajuci da niz (1/n4 ) konvergira ka 0, zakljucujemo da niz (bn ) konvergira
ka 1 + 4 0 = 1. Niz xn , kao kolicnik niza koji konvergira ka 0 i niza koji konvergira
ka 1, jeste konvergentan i konvergira ka 0/1 = 0.
Posmatrajmo sada niz (yn ). Opsti clan ovog niza mozemo zapisati i kao:
2n n12
yn =
.
1 + n44
Niz (yn ) je kolicnik niza (cn ) i (dn ) denisanih sa:
1
4
cn = 2n 2 i dn = 1 + 4 .
n
n
Posto niz (n) konvergira ka +, sledi da i (2n) konvergira ka +. Niz (1/n2 ) konvergira ka 0, jer niz (1/n2 ) konvergira ka 02 = 0, a niz (1/n2 ) dobijamo mnozenjem
niza (1/n2 ) sa konstantnom 1. Zbog toga niz (cn ), kao suma niza koji tezi ka +
i niza koji tezi ka 0 i sam tezi ka +. Niz (dn ) dobija se korenovanjem niza
4
(1 + 4/n4 ). Kao sto smo vec obrazlozili, niz (1/n4 ) konvergira
ka 0, pa niz (1 + 4/n )
konvergira ka 1 + 4 0 = 1. Dakle, niz (dn ) konvergira ka 1 = 1. Najzad, niz (yn )
kao kolicnik niza koji konvergira ka + i niza koji konvergira ka 1 i sam konvergira
ka +.
Komentar. Pre nego da izvedemo deljenje odgovarajucim stepenom od n, sve sto
mozemo da zakljucimo je da je niz (xn ) kao i (yn ) kolicnik dva niza koja teze ka +,
386
Glava 1. Nizovi
a o konvergenciji takvog niza u opstem slucaju, ne znamo nista. Nakon jednostavne

algebarske transformacije, zadatak biva gotovo resen. Iz resenja ovog zadatka zakljucujemo kako se resava bilo koji slican zadatak: ukoliko je opsti clan niza denisan
kao racionalna funkcija po n, tada i iz brojioca i iz imenioca ispred zagrade izvlacimo
najvece stepene broja n koji se javljaju u brojiocu i imeniocu; nakon toga, nizovi
ciji su opsti clanovi odredeni izrazima u zagradama se vrlo jednostavno analiziraju,
kao i njihov kolicnik. Sve sto jos treba uzeti u obzir je stepen broja n koji se dobija
skracivanjem najveceg stepena iz brojioca i imenioca. Primera radi, kod niza (xn )
iz ovog zadatka, uradili bi sledece:
1
n3 (2 )
2
2n3 1
n = 1
=
xn = 4
4
n +4
n
n4 (1 + 4 )
1+
n
1
n.
4
n
(1.9)
Na taj nacin se, gotovo bez ikakve racunice, odmah moze dobiti odgovor na
pitanje cemu tezi dati niz. U prikazanom resenju smo, radi kraceg pisanja, faktor
(1/n) iz poslednjeg izraza u (1.9) pridruzili brojiocu, pa smo pisali:
2
1
2
xn = n n .
4
1+
n
Da smo, recimo, trazili granicnu vrednost niza (zn ) odredenog sa:
zn =
n4 + 2n2 + 2
,
n2 3n 5
postupali bi na sledeci nacin:

2
2
2
2
n4 (1 + 2 + 4 )
1+ 2 + 4
n4 + 2n2 + 2
n
n = n2
n
n .
zn = 2
=
3
5
3
5
n 3n 5
2
n (1 2 )
1 2
n n
n n
Prema tome, niz (zn ) tezi ka + kao proizvod niza:
2
(n )
2
2
+ 4
2
n
n
(
),
3
5
1 2
n n
1+
od kojih prvi tezi ka +, a drugi ka 1. Faktor n2 mozemo pridruziti brojiocu i

dobiti:
2
n2 + 2 + 2
n
zn =
,
3
5
1 2
n n
pa niz (zn ) posmatrati kao kolicnik dva niza, sto bi nam donekle skratilo zapisivanje
resenja, ako je vec neophodno komentarisati sve korake detaljno.
387
Situacija se ne menja narocito ukoliko se u brojiocu i/ili imeniocu izraza koji

odreduje
opsti clan naseg niza nalazi i koren (kvadratni, kubni, ili bilo koji drugi).
Izraz k P (n) gde je P (n) polinom po n stepena l, za velike brojeve n ponasa se kao
nl/k . Primera radi, da imamo niz (zn ) odreden sa:
n2 + 3 n9 n7 + 3
zn =
,
n5 + 1 + n7 + n3
izraz koji odreduje zn bi transformisali na sledeci nacin:
1
1
3
1
1
3
3
3
n ( + 1 2 + 3)
+ 3 1 2 + 3
1
n
n
n
n
n
n
zn =
= 0,5
.
n
1
1
1
1
1
1
3,5
+
+ 1 + 4)
+
+ 1+ 4
n (
n2 n7
n
n2 n7
n
Citaocu
preporucujemo da ovaj primer resi do kraja.
8. Uz obrazlozenje svakog koraka ispitati da li niz (xn ) denisan sa:

xn =
cos(n2 + n + 1)
,
n2 + n + 1
ima granicnu vrednost i ukoliko je odgovor potvrdan, odrediti je.

Resenje. Niz (xn ) je kolicnik dva niza (an ) i (bn ) denisanih sa: an = cos(n2 + n + 1)
i bn = n2 + n + 1. Niz (an ) je ogranicen jer sve vrednosti ovog niza pripadaju
segmentu [1, 1]. Niz (bn ) konvergira ka +, kao sto smo dokazali u zadatku 6. Po
tvrdenju dokazanom u poglavlju 2.1, kolicnik ogranicenog niza i niza koji tezi, bilo
ka + bilo ka je nula-niz. Dakle, niz (xn ) konvergira ka nuli.
Komentar. Pre bilo kakve transformacije, bitno je najpre sto bolje proceniti ponasanje
datog niza. Kod ovog zadatka, ispravna procena je i citav zadatak, jer kao sto i
vidimo, nema nikakvih sredivanja izraza. Jasno je da je izraz na koji deluje funkcija
cos potpuno nebitan, kao i sto je nebitno da ovde bude bas funkcija cos - bilo koja
druga ogranicena funkcija bi imala potpuno isti tretman: sin, arctg, funkcija razlomljeni deo, itd. Takode, dovoljno je da u imeniocu bude niz koji tezi ka + ili
, bio to polinom po n, neka stepena ili eksponencijalna funkcija, itd. Na primer,
niz ciji je opsti clan:
sin(arctg(n1000 ))
n1,001
takode konvergira nuli, a dokaz se izvodi analogno. Niz iz brojioca je ogranicen, a
niz iz imenioca konvergira ka +, kao sto smo dokazali u zadatku 3.

xn =
n2 arctg(n2000 + 20)
n2 + cos n + (1)n
i
y
=
,
n
n2 + sin n + 1
n3000 + 30
388
Glava 1. Nizovi
Resenje. Posmatrajmo prvo niz (xn ). Opsti clan niza (xn ) mozemo zapisati kao:
xn =
n
cos n
+ (1)
n2
n2
n
+ sin
+ n12
n2
1+
1
Dakle, niz (xn ) je kolicnik niza (1+cos n/n2 +(1)n /n2 ) i niza (1+sin n/n2 +1/n2 ).
Dokazimo da oba ova niza konvergiraju ka jedinici, odakle ce slediti da niz (xn )
konvergira ka jedinici kao kolicnik ova dva niza. Niz (1 + cos n/n2 + (1)n /n2 ) je
zbir tri niza (1)n , (cos n/n2 ) i ((1)n /n2 ). Prvi je konstantan i konvergira ka 1;
niz ((1)n /n2 ) konvergira ka 0 kao proizvod ogranicenog niza ((1)n ) i niza (1/n2 ),
koji je kvadrat nula - niza (1/n) pa je i sam nula - niz. Niz (cos n/n2 ) konvergira
ka 0 kao kolicnik ogranicenog niza (cos n) i niza (n2 ) koji konvergira ka +. Zbog
toga niz (1 + cos n/n2 + (1)n /n2 ) konvergira ka 1. Potpuno analogno (cak i malo
jednostavnije) dokazujemo i da (1 + sin n/n2 + 1/n2 ) konvergira ka 1, sto kompletira
resenje.
Posmatrajmo sada niz (yn ). Nakon deljenja brojioca i imenioca opsteg clana
niza (yn ) sa n2 dobijamo:
yn =
arctg(n2000 + 20)
.
n2998 + n302
Dakle, niz (yn ) je kolicnik niza (arctg(n2000 + 20)), koji je ogranicen i niza (n2998 +
30/n2 ) koji tezi ka +. Razlog zbog kog poslednji naveden niz tezi ka + je taj
sto je on zbir niza (n2998 ) koji tezi ka + i niza (30/n2 ) koji tezi ka nuli. Kao
kolicnik ogranicenog niza sa nizom koji tezi ka +, niz (yn ) tezi ka 0.
Komentar. I ovoga puta, citav problem lezi u ispravnoj proceni ponasanja datog
niza, sem sto je sada to za nijansu suptilnije nego u prethodnom zadatku. Na prvi
pogled brojilac i imenilac niza (xn ) izgledaju neobicno, ali jasno je da je i u brojiocu
i u imeniocu dominantan sabirak n2 , jer je ostatak zanemarljiv u odnosu na njega.
Niz (xn ) se zapravo ponasa kao n2 /n2 za velike vrednosti broja n, tj. tezi jedinici,
kao sto smo i dokazali. Slicna je situacija sa nizom (yn ). Brojilac opsteg clana tog
niza ponasa se kao const n2 , dok se imenilac ponasa kao n3000 . Da bi i precizno
dokazali da niz (yn ) tezi ka nuli, mogli smo postupiti na razne nacine, a ovde smo
prikazali jedan od njih.
U ovom zadatku, takode, nije bilo bitno na koji izraz deluju funkcije cos, sin
i arctg, pa cak ni to sto su upotrebljene bas te funkcije. Bilo je bitno jedino da
su ove funkcije ogranicene. Predlazemo citaocu da, vezbe radi, proba da sastavi
novi problem u kojem ce ukombinovati neke ogranicene funkcije sa neogranicenim
i u kojima nece biti vazno koje funkcije je odabrao, vec samo da su neke od njih
ogranicene, a druge neogranicene.

Navedimo sada nekoliko poznatih granicnih vrednosti koje su odredene u prvom
delu knjige. Ove granicne vrednosti, izmedu ostalog, govore i o odnosu reda velicine
logaritamske, stepene, eksponencijalne i funkcije faktorijel. Uz pomoc naprednijeg
389
aparata, neke od ovih granicnih vrednosti bivaju i uopstene granicnim vrednostima

odgovarajucih funkcija.
Poznate granicne verdnosti:
lim
n
a = 1,
lim
a > 0.
loga n
= 0, a > 0, k 1.
n nk
an
lim
= 0, a > 0.
n n!
n
n = 1.
nk
= 0,
n an
lim
lim
|a| > 1, k R.
10. Uz obrazlozenje svakog koraka ispitati da li nizovi (an ), (bn ), (cn ) i (dn ) denisani
sa:
sin n (2)n + 5n
an = 2n log2 n, bn =
n2 + 5n+1
)n
(
n2
ln n + n!
n
cn = n
,
, dn =
e + ne
2
Resenje. Niz (an ): Opsti clan niza (an ) mozemo zapisati i kao an = 2n (1log2 n/2n ).
Niz (log2 n/2n ) konvergira ka nuli. Zaista, ovaj niz mozemo zapisati kao proizvod
niza (log2 n/n) i niza (n/2n ) a oba ova niza konvergiraju ka nuli, kao sto smo vec
napomenuli. Niz (1 log2 n/2n ) konvergira ka 1, kao razlika konstantnog niza (1)n
i nula - niza, pa niz (an ) kao proizvod niza (2n ) koji tezi ka + i niza koji tezi ka
1 i sam konvergira ka +.
Niz (bn ): Opsti clan niza (bn ) mozemo zapisati kao:
bn =
n
sin n ( 2
5 ) +1
n2
5n
+5
Niz (bn ) je kolicnik niza (xn ) = (sin n (2/5)n + 1) i niza (yn ) = (n2 /5n + 5). Posto
je 2/5 < 1 imamo da (2/5)n 0 pa i (2/5)n 0, kao proizvod nula - niza ((2/5)n )
i ogranicenog niza ((1)n ). Niz (sin n) je ogranicen, zbog toga niz (sin n (2/5)n )
konvergira ka nuli, pa niz (xn ) konvergira ka 1, kao suma nula - niza i niza koji
konvergira ka 1. Niz (yn ) konvergira ka 5: on je zbir niza (n2 /5n ) i niza (5)n ; prvi
niz konvergira ka 0 kao sto smo vec naveli, a drugi ka 5. Dakle, niz (bn ) kao kolicnik
dva niza koji konvergiraju ka 1 i 5 i sam konvergira i to ka 1/5.
Niz (cn ): Podelimo i brojilac i imenilac opsteg clana ovog niza sa n!, dobijamo:
ln n
+1
cn = n!
.
n
ne
e
+
n!
n!
390
Glava 1. Nizovi
Neka je (xn ) = (ln n/n!+1) i (yn ) = (en /n!+ne /n!). Pokazimo da niz (xn ) konvergira
ka 1 a niz (yn ) ka 0. Odatle ce da sledi da niz (1/yn ) konvergira ka +, a niz (cn )
kao proizvod niza (xn ) i niza (1/yn ) konvergirace takode ka +. Niz (xn ) je suma
dva niza: (ln n/n!) i konstantnog niza (1)n . Niz (ln n/n!) mozemo predstaviti kao
proizvod tri nula - niza: (ln n/n), (n/2n ) i (2n /n!), pa je i sam nula - niz. Zbog toga
xn 1. Niz (yn ) je suma dva niza: (en /n!) i (ne /n!). Prvi je nula - niz, kao sto
je i navedeno medu poznatim granicnim vrednostima, a drugi je proizvod dva nula
- niza navedenih medu poznatim granicnim vrednostima: (ne /2n ) i (2n /n!). Dakle
(yn ) jeste nula - niz. Kao sto smo obrazlozili, sledi da cn +.
Niz (dn ): Opsti clan niza (dn ) mozemo zapisati i kao:
n
n
dn = n .
2
Niz (dn ) je zapravo kolicnik niza ( n n) koji konvergira ka 1 i niza (2n ) koji konvergira
ka +. Zbog toga niz (dn ) konvergira ka 0.
Komentar. Poznate granicne vrednosti daju nam odnos reda velicina nekih funkcija.
Vec kod niza (an ) imamo dve funkcije ciji odnos nije direktno opisan nekom poznatom granicnom vrednoscu: to su eksponencijalna i logaritamska. Naravno, ocekujemo
da eksponencijalna funkcija brze tezi beskonacnosti nego logaritamska, a ovde je
predstavljen i nacin za dokazivanje te teze. Naime, izmedu eksponencijalne i logaritamske mi silom ubacimo stepenu i onda problem svedemo na poznate granicne
vrednosti. Istu stvar smo uradili i kod dela zadatka u vezi sa nizom (cn ) gde
smo izmedu logaritamske i faktorijelne funkcije ubacili i stepenu i eksponencijalnu
funkciju (da to budu bas n i 2n je stvar izbora - mogle su da budu n 2 i n ). Taj

problem smo mogli da razresimo i brze: 0 ln n/n! ln n/n, a kako znamo da
ln n/n 0, po teoremi o dva policajca sledi i da ln n/n! konvergira ka nuli. Ipak
zeleli smo da ilustrujemo kako mozemo uporedivati red velicine bilo koje dve navedene funkcije, a ne samo u onoj kombinaciji kako su date u spisku poznatih granicnih
vrednosti. Uostalom, kada smo u poglavlju 2.1 uveli relaciju beskonacno veliki niz
viseg reda, naveli smo da nije tesko videti da je ova relacija tranzitivna. Upravo bi
ovako tekao dokaz tranzitivnosti te relacije.
Ideja pri resavanju ovih zadataka ne razlikuje se narocito od prethodnih, ono sto
se promenilo je samo kolicina poznatih cinjenica kojima raspolazemo. Ponovo, bitno
je proceniti ponasanje niza, odnosno, koji clanovi u nizu su dominantni i odlucujuci
za njegovo ponasanje. Nakon toga, ostatak resenja je deo rutinske tehnike.
Ostavljamo citaocu da sam prouci koje izraze u formulaciji ovog zadatka moze
promeniti, a da zadatak ostane sustinski nepromenjen. Da li je, recimo, neophodno
da kod niza (an ) bude ista osnova i za eksponencijalnu i za logaritamsku funkciju,
da li kod niza (bn ) moze da stoji sin(n!) a ne sin n, itd.

3n+ 2
log2 (n2 + 2000)
xn = 2
i yn =
,
n +n+1
n 2+1
391

Resenje. Opsti clan niza (xn ) mozemo zapisati i kao
xn = 3
3n
n2
.
n2 n2 + n + 1
Niz (n2 /3n ) konvergira ka 0, pa zbog toga niz (3n /n2 ) konvergira ka +. Niz
(n2 /(n2 +n+1)) konvergira ka 1, a dokaz te cinjenice izvodi se analogno sa resenjem
zadatka 7. Niz (xn ) je proizvod niza koji konvergira ka +, niza koji konvergira ka
1 i konstante 3 2 , pa i on konvergira ka +.
4
2 >
Posmatrajmo
sada
niz
(y
).
Za
svako
n
>
2000
va
z
i
n
2000,pa za takve
n
2
2
3
2000 > 2).
n vazi n + 2000 < 2n < n (poslednja nejednakost sledi iz n > 4
4
2
3
Zato je log2 (n + 2000)
< log2 (n ) = 3 log2 n za n > 2000. Takode, n 2 + 1 > n,
4
pa je za svako n > 2000 tacno:
0 < yn <
3 log2 n
.
n
Niz (yn ) smo, pocevsi od nekog indeksa, smestili izmedu konstantnog niza (0)n i
niza (3 log2 n/n) koji je nula - niz, jer je to niz (log2 n/n) pomnozen konstantnom
3. Po teoremi o dva policajca sledi da je i (yn ) nula - niz.
Komentar. Ovaj zadatak demonstrira kako neki problemi, cija su nam krajnja
resenja ocigledna, mogu da budu neprijatni kada treba precizno ispisati resenje.
Objasnimo najpre zasto bi krajnja resenja trebalo da budu ocigledna. Recimo za
niz (xn ): mi znamo da je eksponencijalna funkcija viseg reda velicine nego stepena,
tj. znamo da bi bilo 3n /n2 +. Za velike vrednosti broja n, niz (xn ) se upravo
ponasa kao navedeni niz: u brojiocu zapravo imamo 3n , do na multiplikativnu konstantu, a u imeniocu kvadratni polinom, koji se ponasa kao n2 . Otuda je ocigledno
se tice niza (yn ), za ve(ili, bolje receno ocekivano) da ce biti xn +. Sto
like vrednosti broja n brojilac
se ponasa kao log2 (n2 ) sto je zapravo 2 log2 n, dok
2
se imenilacponasa kao n . Zakljucujemo da se niz (yn ) zapravo ponasa kao niz
(2 log2 n/n 2 ), sto konvergira ka 0. Pitanje je, kako nasa zapazanja: Ovaj niz se
ponasa kao ovaj, interpretirati i precizno zapisati u resenju. Resenje za niz (xn )
govori samo za sebe i nije ga potrebno narocito komentarisati. Resenje za niz (yn )
je zanimljivije, zbog procena koje smo vrsili u okviru ovog resenja. Zadatak nije
morao da se resi bas ovim procenama, ali su one nama delovale kao elegantan nacin
za dolazenje do resenja. Kada imamo jasnu sliku o ponasanju funkcija, mozemo
da budemo vrlo eksibilni u procenama (tj. menjanjima datih izraza pogodnijim
izrazima) i da ipak budemo sigurni da ce nas to dovesti do resenja. Za razliku od
resenja za niz (xn ), ovde smo presli na niz koji je veci od niza (yn ), koji izgleda
mnogo jednostavnije, a koji, sto je najbitnije, takode tezi nuli. Na kraju smo primenili teoremu o dva policajca. Kao sto smo i prokomentarisali kada smo dokazivali
ovu teoremu u prvom delu knjige, nije neophodno da navedene nejednakosti vaze
za sve clanove niza, vec samo pocevsi od nekog indeksa, kao sto je ovde slucaj.
392
Glava 1. Nizovi
Preporucujemo
radi, ovakvu
procenu: pocevsi od nekog
citaocu da 2proba, primera

2
2
2
n vazi: n + 2000 < 2n , dok je n + 1 > n . Ponovo ce docido istog zakljucka, samo su procene malo drugacije, a javice se i nula - niz (1/n 2 ), mada to
ne predstavlja nikakav problem.
Mozemo zakljuciti na kraju da argument u funkcijama pri uporedivanju njihovih
reda velicina ne mora da bude najjednostavniji n. Moze da bude i neka stepena
funkcija po n ili kombinacija vise njih. Stvari se nece mnogo promeniti u ponasanju
funkcija, ali dokazi mogu postati komplikovaniji i zahtevati malo vise tehnickih
vestina.
12. Niz (xn ) denisan je sa:

1
1
1
xn =
+
+ ... +
.
2
2
1+n
2+n
n + n2
Ispitati da li je ovaj niz konvergentan i u slucaju potvrdnog odgovora, odrediti
njegovu granicnu vrednost.
Resenje. Primetimo da je
1
1
xn n
.
n
2
n+n
1 + n2
2
Neka je
(an ) niz denisan
n ) denisan sa
sa an = n/( n + n ) = 1/ 1 + 1/n i niz (b
2
2
bn = n/ 1 + n = 1/ 1 + 1/n . Kako 1/n 0, to 1+1/n 1, pa 1 + 1/n 1.
2
2
Zbog toga
an 1. Takode i bn 1. Zaista: 1/n 0, pa 1 + 1/n 1 i
zato 1/ 1 + 1/n2 1. Po teoremi o dva policajca zakljucujemo da je niz (xn )
konvergentan i da je njegova granicna vrednost jednaka 1.
Komentar. Ovaj zadatak potvrduje nasu tezu o tome da pri svakom zakljucku
moramo biti svesni koju osobinu konvergentnih nizova koristimo, a ne da postupamo
po intuiciji. Klasicna greska koja se pravi pri resavanju ovog zadatka izgleda otprilike
ovako: Svaki od izraza
1
,
1 + n2
,
2 + n2
...,
n + n2
konvergira ka nuli. Kako je xn zbir ovih izraza, sledi xn 0. Ovo je naravno

potpuno netacno. Ovde nam se cini da smo upotrebili teoremu koja tvrdi da je
suma konvergentnih nizova ponovo konvergentni niz, ali kojih to nizova je niz (xn )
393
suma? Pogledajmo kako izgledaju clanovi niza (xn ):

x1 =
x2 =
x3 =
x4 =
1 + 12
1
1
+
1 + 22
2 + 22
1
1
1
+
+
1 + 32
2 + 32
3 + 32
1
1
1
1
+
+
+
2
2
2
1+4
2+4
3+4
4 + 42
..
.
Tacno je da je svaki niz koji se ovde izdvaja po vertikali ponaosob nula - niz, ali
niz (xn ) nije suma tih nizova (koliko vertikalnih nizova treba da uzmemo da bismo
dobili (xn ): ocigledno beskonacno mnogo, a to je besmisleno).
Potpuno druga situacija bi bila da je niz (xn ) bio denisan, na primer, kao:
1
1
1
xn =
+
+ ... +
.
1 + n2
2 + n2
1000 + n2
Tada bi niz (xn ) bio suma 1000 nizova:
1
(
),
1 + n2
1
(
),
2 + n2
...,
1
(
),
1000 + n2
od kojih svaki tezi nuli. Zato bi i niz (xn ) konvergirao ka nuli. Uocavamo razliku,
kod novog niza (xn ) svaki clan predstavljen je kao suma 1000 sabiraka, a kod starog
niza (xn ) broj sabiraka se povecavao sa indeksom opsteg clana. Zbog toga nije bilo
moguce smisleno izdvojiti nekoliko nizova cija je suma niz (xn ).

Naredna dva zadatka predstavljaju lepu vezbu u smisljanju raznih (kontra)primera.
13. Niz (an ) konvergira ka realnom broju, a niz (bn ) divergira. Za koje od nizova:
(an + bn ), (b2n ), (an bn ), sa sigurnoscu mozemo tvrditi da divergiraju?
Resenje. Jedino za niz (an +bn ) mozemo tvrditi da divergira. Ukoliko bi niz (an +bn )
bio konvergentan, buduci da je niz (bn ) razlika niza (an + bn ) i (an ), sledilo bi da
je niz (bn ) konvergentan, sto nije tacno. Za ostala dva niza ne mozemo tvrditi da
divergiraju. Primera radi, ako je bn = (1)n , onda niz (bn ) divergira, kao sto je
obrazlozeno u prvom delu knjige, ali niz (b2n ) = (1)n konvergira. Takode, ako je
an = 0 a bn = (1)n , tada niz (an ) konvergira, niz (bn ) divergira, a niz (an bn )
takode konvergira.
Komentar. Zadatak resavano sa sledecom idejom: za svaki niz posebno pretpostavimo da konvergira i gledamo kuda ce nas to odvesti. Ili cemo dobiti kontradikciju, kao u prvom slucaju, ili ce nas uputiti kako da pronademo kontraprimer.
394
Glava 1. Nizovi
Potpuno je jasno kako dobijamo kontradikciju za niz (an + bn ), a pojasnimo kako

nam to pomaze da nademo kontraprimere.
2
Recimo, ako pretpostavimo da niz (bn ) konvergira, onda sigurno konvergira i niz
( b2n ), tj. niz (|bn |). Ovo i dalje nije kontradikcija sa tim da niz (bn ) divergira,
kao sto smo objasnili u zadatku 1, ali zato znamo da niz koji ce nam posluziti za
eventualni kontraprimer treba da bude takav da (bn ) divergira, a da (|bn |) konvergira.
Nakon ovoga, stvar je jasna.
Pretpostavimo da (an bn ) konvergira. Ako je niz (an ) takav da njegova granicna
vrednost nije jednaka 0, onda ce i niz (1/an ) konvergirati, pa ce konvergirati i niz
(bn ) kao proizvod niza (an bn ) i (1/an ). Dakle, u eventualnom kontraprimeru, niz
(an ) obavezno mora konvergirati ka 0. Za (an ) onda biramo najjednostavniji moguci
niz: konstantan niz (0)n , pri cemu je onda sasvim jasno da za (bn ) mozemo izabrati
proizvoljan divergentan niz.

14. Neka su (an ) i (bn ) nizovi takvi da je svaki clan niza (bn ) razlicit od nule. Neka
je k tacan broj konvergentnih nizova medu nizovima:
(an + bn ),
(an bn ),
(an bn ),
an
).
bn
(1.10)
Da li k moze uzimati svaku vrednost iz skupa {0, 1, 2, 3, 4}?

Resenje. Broj k moze biti jednak 0. Recimo, ako je an = n2 i bn = n, tada su
nizovi navedeni u (1.10) redom jednaki (n2 + n), (n2 n), (n3 ), (n) i kao sto je
vec bilo reci do sada, svi oni konvergiraju ka +, tj. nisu konvergentni. Broj k
moze biti jednak 1. Recimo, ako je an = 2n i bn = n, nizovi iz (1.10) su jednaki,
redom: (3n), (n), (2n2 ), (2)n i konvergiraju, redom, ka +, +, +, 2, tj. tacno
jedan od njih je konvergentan. Broj k moze biti jednak 2. Recimo, ako je an =
bn = n, tada su navedena cetiri niza jednaka, redom: (2n), (0)n , (n2 ), (1)n , i kao
sto vidimo, tacno dva od ova cetiri niza su konvergentna. Broj k moze biti jednak
3. Recimo, ako je an = 1 i bn = 1/n, tada su navedena cetiri niza jednaka, redom:
(1 + 1/n), (1 1/n), (1/n), (n). Kao sto vidimo, jedino poslednji od ova cetiri niza
nije konvergentan. Broj k moze biti jednak i 4, sto se jednostavno postize, recimo,
za an = 1 i bn = 1. Dakle, odgovor na pitanje u zadatku je potvrdan.
Komentar. Predstavimo jedan od nacina razmisljanja koji nas vodi kroz resenje
ovog zadatka. Verovatno je da k moze biti jednako i 0 i 4, ako su nizovi (an ) i (bn )
dovoljno haoticni, odnosno dovoljno pravilni, pa za te slucajeve ne predosecamo
problem. Takode, ne deluje da cemo izvuci kontradikciju ni iz pretpostavke k = 1,
jer, zasto bi konvergencija, recimo, niza (an + bn ) implicirala konvergenciju bilo kog
drugog niza iz (1.10). Slucaj k = 2 i k = 3 vec deluju sumnjivo. Ipak, nakon nekog
vremena ne uspevamo da nademo kontradikciju sa tim pretpostavkama. Primera
radi, ako je k = 2, mozemo da zakljucimo da ta dva konvergentna niza ne smeju
da budu (an + bn ) i (an bn ). Ako bi ova dva niza bila konvergentna, onda bi i
(an ) i (bn ) bili konvergentni, jer je (an ) poluzbir, a (bn ) polurazlika dva navedena
395
niza, pa bi i (an bn ) bio konvergentan niz. Dakle, u smisljanju primera za k = 2

sigurno se necemo truditi da ta dva konvergentna niza budu (an + bn ) i (an bn ) jer
bi ovo povuklo jos jedan konvergentan niz (an bn ). Ipak, ako pretpostavimo da su
konvergentni nizovi (an + bn ) i (an bn ), ne dolazimo ni do kakve kontradikcije. Ovo
nas navodi na pomisao da k mozda moze da uzima bilo koju vrednost iz navedenog
skupa, pa krenemo sa konstrukcijom primera. To radimo na sledeci nacin.
Ako su oba niza (an ) i (bn ) konvergentna, verovatno ce sva cetiri niza iz (1.10)
biti konvergentna. Kazemo: verovatno, jer ako niz (bn ) konvergira ka nuli, niz
(an /bn ) ne mora biti konvergentan. Ovo nam momentalno daje ideju kako da
nademo primere niza (an ) i (bn ) za koje su sva cetiri niza kao i tacno tri niza iz
(1.10) konvergentna. Kao naredni po jednostavnosti, deluje slucaj kada zelimo da
k bude jednako 0. Dovoljno je da (an ) i (bn ) budu veliki nizovi, takvi da je i
njihova razlika velika, ali i da je (an ) viseg reda velicine od (bn ), da niz (an /bn ) ne bi
ispao konvergentan. Ovo nam daje ideju i za slucaj k = 0 i za slucaj k = 1. Ovde
ne mozemo da ne primetimo da, ako an + i bn +, onda nizovi (an + bn )
i (an bn ) sigurno divergiraju, a nizovi (an bn ) i (an /bn ) ne mora da divergiraju,
vec zavisi od razlike u redu velicine niza (an ) i (bn ). Sada se primer za k = 2 sam
namece.

U poglavlju 2.1 nalazi se mnogo primera nizova koji su ograniceni, a nisu konvergentni. Najcesce to dokazujemo tako sto uocimo dva podniza datog niza koji
konvergiraju razlicitim realnim brojevima. Naredni zadatak ne moze se resiti tako
jednostavno, pa je pristup dosta suptilniji.
15. Dokazati da niz (xn ) denisan sa xn = sin n nije konvergentan.
Resenje. Resicemo zadatak na dva razlicita nacina. U prvom resenju cemo uvesti i
niz (yn ) denisan sa yn = cos n. Zatim cemo preko adicionih formula dobiti vezu
izmedu ova dva niza i na kraju cemo dobiti kontradikciju sa cinjenicom da niz (xn )
konvergira. U drugom resenju cemo pronaci dva podniza niza (xn ) koja svedoce o
tome da niz (xn ) ne moze biti konvergentan.
Prvi nacin: Pretpostavimo da niz (xn ) konvergira ka x. Neka je (yn ) niz denisan
sa yn = cos n. Posto je: sin(a + b) = sin a cos b + cos a sin b i cos(a + b) = cos a cos b
sin a sin b, imamo da je:
xn+1 = sin(n + 1) = sin n cos 1 + cos n sin 1 = xn cos 1 + yn sin 1,
yn+1 = cos(n + 1) = cos n cos 1 sin n sin 1 = yn cos 1 xn sin 1.
Dakle, za clanove niza (xn ) i (yn ) vazi:
xn+1 = xn cos 1 + yn sin 1,
yn+1 = yn cos 1 xn sin 1.
396
Glava 1. Nizovi
Broj sin 1 je razlicit od nule. Iz prve jednakosti sledi da je yn = (xn+1

xn cos 1)/ sin 1. Posto niz (xn ) konvergira ka x, onda i niz (xn+1 ) = (x2 , x3 , x4 , ...)
konvergira, takode ka x, pa i niz (yn ) konvergira kao razlika konvergentnih nizova:
(xn+1 ) i (cos 1 xn ), pomnozena konstantom 1/ sin 1. Prema tome, iz konvergencije
niza (xn ), sledi i konvergencija niza (yn ). Neka niz (yn ) konvergira ka y.
Kako niz (xn+1 ) konvergira ka x, niz (cos 1 xn ) konvergira ka cos 1 x, a niz
(sin 1 yn ) konvergira ka sin 1 y, iz jednakosti:
xn+1 = xn cos 1 + yn sin 1,
zakljucujemo da mora da vazi:
x = x cos 1 + y sin 1.
Analogno, iz jednakosti
yn+1 = yn cos 1 xn sin 1,
sledi da mora da vazi
y = y cos 1 x sin 1.
Posto za brojeve x i y moraju da vaze obe navedene jednakosti, nalazimo ih kao
resenje sistema jednacina:
x = x cos 1 + y sin 1
y = y cos 1 x sin 1.
tj.
0 = x(cos 1 1) + y sin 1
0 = x( sin 1) + y(cos 1 1).
Kako su sin 1 i cos 1 razliciti od 0 i 1, redom, jedino resenje ovog sistema jednacina
je (x, y) = (0, 0), pa zato vazi x = y = 0.
Sa druge strane, niz (x2n ) konvergira ka x2 , dok niz (yn2 ) konvergira ka y 2 , pa
niz (x2n + yn2 ) konvergira ka x2 + y 2 . Imamo da je x2n + yn2 = sin2 n + cos2 n = 1,
pa je zbir niza (x2n ) i (yn2 ) zapravo konstantan niz (1)n . Zato vazi: x2 + y 2 = 1.
Ovo je nemoguce, jer smo zakljucili da je x = y = 0. Dakle, niz (xn ) ne moze biti
konvergentan.
Drugi nacin: Pretpostavimo da niz (xn ) konvergira ka x. U svakom od intervala
5
5
( , ), (2 + , 2 +
), (4 + , 4 +
), ..., (2k + , 2k +
), ...
6 6
6
6
6
6
6
6
nalazi se barem jedan prirodan broj, jer su duzine ovih intervala jednake 4/6 >
4 3/6 > 1. Izaberimo iz svakog intervala po jedan prirodan broj i obelezimo ih
redom sa n1 , n2 , n3 , .... Na ovim intervalima vrednosti funkcije x 7 sin x nalaze se
unutar segmenta [1/2, 1], pa je xn1 [1/2, 1], xn2 [1/2, 1], ... itd. Sa druge strane,
na intervalima
(
7 11
7
11
7
11
7
11
,
), (2 + , 2 +
), (4 + , 4 +
), ..., (2k + , 2k +
), ...
6
6
6
6
6
6
6
6
1.1. Monotoni i drugi karakteristicni nizovi
397
vrednosti funkcije x 7 sin x nalaze se unutar segmenta [1, 1/2]. U ovim intervalima redom, takode, postoje prirodni brojevi m1 , m2 , m3 , ... pa je onda xm1
[1, 1/2], xm2 [1, 1/2]... itd. Kako niz (xn ) konvergira ka x, svaki njegov
podniz konvergira ka x takode. Zbog toga je xnk x i xmk x. Posto je vrednost
svih clanova niza (xnk )k u segmentu [1/2, 1], po jednom od tvrdenja iz poglavlja
2.1, sledi i da je x [1/2, 1]. Analogno, na osnovu niza (xmk )k , zakljucujemo da je
x [1, 1/2]. Ovo je nemoguce. Dakle, niz (xn ) nema granicnu vrednost.
Komentar. Prikazali smo dva sustinski razlicita resenja ovog zadatka. U prvom
resenju smo iskoristili elegantan trik uvodeci i niz (cos n) i koristeci preplitanje
novog niza sa starim nizom. Drugo resenje vise podseca na standardni nacin kako
pokazujemo da je neki niz divergentan (narocito ako je denisan preko trigonometrijskih funkcija). Ono se od standardnog pristupa razlikuje po tome sto, ne nalazimo
granicne vrednosti dva izabrana podniza (kao sto je to cesto slucaj), vec utvrdujemo
da, ako oni imaju granicne vrednosti, te dve granicne vrednosti sigurno ne mogu
biti jednake. Ovo je dovoljan uslov da pocetni niz ne bude konvergentan.
Ne samo da niz (xn ) nije konvergentan, vec je i svaka tacka segmenta [1, 1]
jedna delimicna granica ovog niza (tj. postoji podniz ovog niza koji njoj konvergira).
Razlog za to je medusobni polozaj prirodnih brojeva i umnozaka jednog iracionalnog
broja, u ovom slucaju, broja . Jedan vazan rezultat iz teorije brojeva, koji se naziva
Kronekerova teorema, jasno govori o tome gde se nalaze umnosci jednog iracionalnog
broja u odnosu na prirodne brojeve. Kronekerova teorema glasi: Ako je iracionalan
broj, tada je skup razlomljenih delova: {{n } : n N} gust u segmentu [0, 1]. Kao
vezbu za citaoca ostavljamo da, koristeci ovu teoremu, dokaze tvrdenje sa pocetka
pasusa. Vise o Kronekerovoj teoremi, kao i njen dokaz, (koji ne prevazilazi nivo
srednjoskolske matematike) radoznali citalac moze pronaci u [4] ili [7].
1.2
Monotoni i drugi karakteristi

cni nizovi
O konvergenciji monotonih nizova govorili smo u poglavlju 2.2. U ovom poglavlju

cemo videti kako informacija o monotonosti niza utice na ispitivanje karaktera konvergencije tog niza. Pored monotonih, bavimo se i rekurentno zadatim nizovima,
zatim nizovima ciji se konvergencija utvrduje pomocu Kosijevog kriterijuma i jos
nekim zanimljivim nizovima.
16. Da li je niz (xn ) odreden sa
xn =
konvergentan?
1
1
1
+
+ ... +
n+1 n+2
2n
398
Glava 1. Nizovi
Resenje. Posto za svaki prirodan broj n vazi:

xn+1 xn =
1
1
1
1
+
+ ... +
+
1 + (n + 1) 1 + (n + 2)
n + (n + 1) n + 1 + (n + 1)
(
)
1
1
1
+
+ ... +
n+1 n+2
2n
1
1
1
1
1
+
> 0,
2n + 1 2n + 2 n + 1
2n + 1 2n + 2
zakljucujemo da je niz (xn ) rastuci. Pored toga, vazi i:

xn <
1
1
1
+ + ... + = 1,
n n
n
pa je i ogranicen odozgo. Dakle, niz (xn ) jeste konvergentan.

Komentar. Za ovaj zadatak vazi isti komentar kao za zadatak 12. Nema smisla
reci: Kako 1/(n + 1) 0, 1/(n + 2) 0, ..., 1/(2n) 0, sledi i xn 0. Broj
razlomaka menja se u svakom sledecem clanu niza (xn ). Opravdano je pokusati da
resimo ovaj zadatak kao sto smo resili 12. zadatak, ali ne bi uspeli, jer:
1
1
1
1
=n
xn n
=1
,
2
2n
n+1
n+1
pa dva niza izmedu kojih smo smestili niz (xn ) ne konvergiraju ka istom broju.
Resenje dolazi iz analize ponasanja niza. Posmatramo kako se menja clan niza kada
sa indeksa n predemo na indeks n + 1. Na taj nacin uocavamo da niz raste i onda
samo ostaje pitanje da li je ogranicen odozgo. Kao sto vidimo, jednostavno smo ga
ogranicili konstantom 1. Napominjemo da xn 1, a cemu tezi (xn ) bice odredeno
kasnije.

Sledeci zadatak predstavlja specijalan slucaj Primera 2.65 u prvom delu knjige. Ovde dajemo drugacije resenje i u komentaru skrecemo paznju na neke bitne
posledice.
17. Dokazati da je niz (xn ) odreden sa
xn =
1
1
1
+ 2 + ... + 2
2
1
2
n
konvergentan.
Resenje. Niz (xn ) je rastuci, jer za svaki prirodan broj n vazi
)
(
1
1
1
1
+
+
...
+
+
> xn .
xn+1 =
12 22
n2
(n + 1)2
399
Sem toga, niz (xn ) je i ogranicen odozgo brojem 2. Zaista, koristeci sledece zapazanje:
1
1
1
1
<
=
,
2
n
n(n 1)
n1 n
koje vazi za svaki prirodan broj n > 1, dobijamo:
1
1
1
1
+ 2 + 2 + ... + 2
2
1
2
3
n
1
1
1
< 1+
+
+ ... +
21 32
n (n 1)
1 1 1 1
1
1
= 1 + + + ... +
1 2 2 3
n1 n
1
= 2 < 2.
n
xn =
Prema tome, niz (xn ) je konvergentan.

Komentar. Iako smo za gornju granicu ovog niza uzeli broj 2, to nije i granicna
vrednost ovog niza. Granicna vrednost ovog niza je vrlo zanimljiv broj: 2 /6, a
dokaz te cinjenice nije ni malo jednostavan (upucujemo citaoca na odlicnu knjigu
[2] u kojoj, sem istorijskog osvrta, moze naci tri razlicita dokaza ovog tvrdenja:
dva preko nesvojstvenih dvostrukih integrala i jedan potpuno elementaran, preko
zanimljivih trigonometrijskih identiteta, uz malu pomoc kompleksnih brojeva). Cak

i da nam nije poznat Primer 2.65, nakon sto smo resili ovaj zadatak, mogli bi da
dokazemo da je za bilo koje > 2, konvergentan i niz (an ) denisan sa:
an =
1
1
1
+ + ... + .
1
2
n
Dokaz bi se izveo potpuno analogno sa prikazanim. Naime, ocigledno je (an ) rastuci

niz i vazi
1
1
1
an 2 + 2 + ... + 2 < 2,
1
2
n
pa je i konvergentan. Razume se da su konvergentni i svi nizovi koji se dobiju od
ovih tako sto se imenioci razlomaka uvecaju. Tako je, na primer, konvergentan niz
(1/(1 + 14 ) + 1/(2 + 24 ) + ... + 1/(n + n4 )), itd.

18. Dat je niz (xn ) na sledeci nacin:
1
a) x1 = ,
2
b) x1 =
xn+1 = xn x2n , za svako n N;
1
,
2000
xn+1 = xn + x2000
, za svako n N.
n
Odrediti, ako postoji, granicnu vrednost ovog niza.
400
Glava 1. Nizovi
Resenje. a) Dokazimo da za svaki prirodan broj n vazi xn (0, 1) indukcijom po n.

Za n = 1 to sledi iz uslova zadatka. Pretpostavimo da tvrdenje vazi za neko n. Tada,
posto je xn (0, 1) sledi i x2n < xn pa je xn+1 = xn x2n > 0 ali i xn+1 < xn < 1,
te je xn+1 (0, 1). Dakle, xn (0, 1), za svako n. Kao sto smo vec i zakljucili, niz
je opadajuci, jer iz same denicije sledi da je xn+1 xn , a kako su svi clanovi niza
pozitivni, sledi i da je odozdo ogranicen. Zbog toga niz (xn ) konvergira. Neka je x
granicna vrednost ovog niza.
Posto niz (x1 , x2 , x3 , ...) konvergira ka x, sledi da niz (x21 , x22 , x23 , ...) konvergira
ka x2 , a odatle sledi da niz (x1 x21 , x2 x22 , x3 x23 , ...), kao razlika jednog niza koji
konvergira ka x i jednog koji konvergira ka x2 , i sam konvergira i to ka x x2 . Iz
uslova zadatka, sledi da je niz (x1 x21 , x2 x22 , x3 x23 , ...) jednak nizu (x2 , x3 , x4 , ...).
Posto je niz (x2 , x3 , x4 , ...) podniz niza (xn ) i on konvergira ka x. Iz jednakosti nizova:
(x1 x21 , x2 x22 , x3 x23 , ...) = (x2 , x3 , x4 , ...)
sledi i jednakost njihovih granicnih vrednosti, pa zato za x vazi x x2 = x. Jedini
realan broj za koji vazi ova jednakost je 0, pa je zato x = 0, tj. xn 0.
b) Iz same denicije niza sledi da je niz (xn ) rastuci. Pretpostavimo da je niz (xn )
ogranicen odozgo. U tom slucaju, niz (xn ) ima konacnu granicnu vrednost: x. Posto
niz (x1 , x2 , x3 , ...) konvergira ka x, sledi da niz (x2000
, x2000
, x2000
, ...) konvergira ka
1
2
3
2000
2000
2000
2000
x
, pa niz (x1 + x1 , x2 + x2 , x3 + x3 , ...) konvergira ka x + x2000 . Poslednji
navedeni niz jednak je, po uslovu zadatka, nizu (x2 , x3 , x4 , ...) koji kao podniz niza
(xn ), takode konvergira ka x. Dakle, za x mora da vazi x = x + x2000 , tj. x =
0. Ovo nije moguce, buduci da je x1 = 1/2000 i da je niz rastuci, u intervalu
(1/2000, 1/2000) nema ni jednog clana ovog niza. Dobili smo kontradikciju, dakle
pretpostavka da je (xn ) ogranicen odozgo niz, nije tacna. Posto je (xn ) rastuci niz
koji nije ogranicen odozgo, sledi xn +.
Komentar. Kada je niz denisan na nacin kao u ovom zadatku, gde je svaki naredni
clan niza odreden preko prethodnih, kazemo da je niz zadat rekurentno. Kada
imamo rekurentno zadat niz, cesto mozemo odmah odrediti koji brojevi mogu da
budu granicna vrednost tog niza i pre nego da utvrdimo da li posmatrani niz uopste
ima granicnu vrednost. Recimo, u delu pod a), ako pretpostavimo da je x granicna
vrednost niza (xn ), obavezno mora da vazi x = x2 x. Analognu situaciju imamo
i u drugom delu zadatka. U tom slucaju, cesto se koristi fraza prelaskom na
granicnu vrednost ..., ili jos slobodnije pustimo limes na levoj i desnoj strani ...,
pri cemu zamisljamo da n postaje beskonacno veliko. Citava

recenica izgledala bi
otprilike ovako: Prelaskom na granicnu vrednost u jednakosti xn+1 = xn x2n ,
dobijamo da je x = x x2 . Ipak, mi zelimo da izbegnemo eventualne zabune,
kao, na primer, kako to sa jedne strane xn+1 tezi ka x, a sa druge xn tezi ka x,
tako sto dajemo egzaktno obrazlozenje koje stoji iza poznate fraze. Analogno bi
postupali da je opsti clan niza denisan preko vise prethodnih clanova. Recimo, da
je bilo xn+1 = xn +x2n1 +x3n2 , posmatrali bi nizove (x31 , x32 , x33 , ...), (x22 , x23 , x24 , ...)

i ( x3 , x4 , x5 , ...). Ovi nizovi bi konvergirali, redom, ka x3 , x2 i x, dok bi
njihov zbir bio niz (x4 , x5 , x6 , ...) koji konvergira ka x. U tom slucaju bi vazilo:
x = x + x2 + x3 , itd.
401
Pri resavanju ovakvih zadataka moramo obratiti paznju na organizaciju resenja.

Recimo, za niz u delu pod a), kako je x1 = 12 , jasno nam je da je x21 < x1 , pa
zamisljamo brojevnu pravu i vidimo da je svaki naredni clan niza izmedu 0 i
1. To treba i dokazati. Ako bi probali da dokazemo prvo da je svaki clan niza
(xn ) pozitivan (bez ikakvih dodatnih pretpostavki), ne bismo uspeli. Jednostano,
ako je xn pozitivan (i nista vise ne znamo o njemu), ne sledi da je xn+1 pozitivan.
Takode, ne bismo mogli da, bez ikakvih dodanih pretpostavki, pokazemo da je
xn < 1 za svako n N. Kljucna stvar je dokazivati istovremeno obe tvrdnje, pa zato
pokazujemo da je xn (0, 1). Implikacije xn > 0 xn+1 > 0 i xn < 1 xn+1 < 1
ne mozemo dokazati, ali mozemo dokazati implikaciju 0 < xn < 1 0 < xn+1 < 1.

19. Neka je > 0. Niz (xn ) denisan je sa:
xn =
+ ... +
pri cemu se u ovom izrazu javlja n korena. Odrediti, ukoliko postoji, granicnu
vrednost niza (xn ).
Resenje. Iz denicije niza (xn ) zakljucujemo da je x1 = i xn+1 = + xn za

svaki prirodan broj n. Pokazimo da za svaki prirodanbroj n vazi xn+1 > xn , tj.
da je ovaj niz strogo rastuci. Za n = 1 imamo x2 = + > = x1 , a iz
pretpostavke da je xm > xm1 sledi i + xm > + xm1 , odnosno xm+1 >

xm . Dakle, po principu matematicke indukcije, sledi xn+1 >xn za svako n N.
Pokazimosada da je niz (xn ) ogranicen odozgo brojem 1/2 + 1/4 + = A. Posto
je < 1/4 + sledi da je x1 < A. Is pretpostavke da je xm < A sledi
xm+1
= + xm <
1
+ +
2
1
+=
4
1
( +
2
1
+ )2 = A.
4
(1.11)
Prema principu matematicke indukcije, odavde zakljucujemo da je xn < A za svako

n N, pa je niz (xn ) zaista ogranicen odozgo.
Buduci da je niz (xn ) rastuci i ogranicen odozgo, sledi da niz (xn ) konvergira
ka nekom realnom broju x. Posto niz (x1 , x2 , x3 , ...) konvergira ka x, sledi da niz
(+x1 , +x2 , +x
,
...)
konvergira
ka
x+,
dok
niz
(
+
x
,
+
x
,
+ x3 , ...)
3
1
2
konvergira ka x + . Iz uslova zadatka sledi:
( + x1 , + x2 , + x3 , ...) = (x2 , x3 , x4 , ...),

a niz (x2
, x3 , x4 , ...) kao podniz niza (xn ) takode konvergira ka x. Dakle,
za broj x
vazi x = x + . Jedini realni brojevi za koje vazi ova jednakost su 1/2 1/4 +
i 1/2 + 1/4 + . Prvi od ova dva broja je negativan jerje > 0, a svi clanovi
niza (xn ) su pozitivni, pa je x 0. Dakle, vazi x = 1/2 + 1/4 + = A.
402
Glava 1. Nizovi
Komentar. Ovo resenje ima nekoliko iznenadujucih koraka, kao recimo uvodenje
broja A i sredivanje izraza u (1.11). Objasnimo zbog cega ti koraci, zapravo,
uopste ne predstavljaju iznenadenje. Ovde smo sa direktne denicije niza presli
na rekurentnu i to nam je bilo presudno u resavanju zadatka. Naime, kad predemo
na rekurentnu deniciju i uocimo da je xn+1 = + xn , znamo

da ce za granicnu
vrednost
ovog
niza
(postojala
ona
ili
ne)
morati
da
va
z
i
x
=
+ x, tj. x =
1/2 1/4
+ , a kako su svi clanovi niza pozitivni, sledi da ce morati da vazi
x = 1/2 + 1/4 + . Otuda nam broj A, koji se tako iznenadno pojavljuje u
resenju. Dakle, ako niz (xn ) kovnergira, on ce sigurno konvergirati ka broju A,
ali mi jos uvek ne znamo da li konvergira. Posto znamo koji je jedini realan broj
koji moze da bude granicna vrednost ovog niza, a pored toga uocavamo da je niz
rastuci, tim realnim brojem i pokusavamo da ogranicimo ovaj niz. Takode, nije se
slucajno
u redu (1.11) ceo izraz ovako sredio. Broj A je upravo tako izabran da bude

A = + A.
U nekim narednim zadacima prvi clanovi nizova indeksirani su nulom. Uradeno
je tako simbolike radi, jer se desava da ti nizovi budu monotoni pocevsi od drugog
clana, a ne odmah od pocetka.
20. Neka je a > 0 realan broj. Niz (xn ) odreden je sa:

xn +
x0 > 0,
xn+1 =
a
xn
za svako n N0 .
Pokazati da niz (xn ) konvergira i da je njegova granicna vrednost
a.
Resenje. Posto je x0 > 0, jednostavno zakljucujemo (a precizno dokazujemo matematickom

indukcijom) da je xn > 0 za svako n N. Primenom nejednakosti izmedu aritmeticke i geometrijske sredine na brojeve xn i a/xn , dobijamo da za svako n N
vazi:
xn + xan
a
xn
= a.
xn+1 =
2
xn
Dokazimo da je niz (xn ) opadajuci, pocevsi od x1 . Za svaki prirodan broj n vazi:
xn+1 xn
xn +
a
xn
xn a x2n ,
2
pa kako smo vec pokazali da je xn > a za svako n N, sledi da vazi xn+1 xn .

Dakle niz (xn ) je opadajuci, poevsi od x1 i odozdo ogranicen, recimo nulom, pa je
zbog toga konvergentan. Neka je x njegova granicna vrednost. Posto je xn a za
svako n N, vazi x a > 0. Zbog toga je i niz (a/xn ) konvergentan i konvergira

ka a/x. Zato niz ((xn +a/xn )/2) konvergira ka (x+a/x)/2, a kako je ovaj niz jednak
nizu (xn )nN , koji takode konvergira ka x, sledi da za x vazi:
x=
Dakle, x =
a.
403
x + xa
.
2
Komentar. Kod ovog niza, karakter monotonosti (i da li je uopste monoton) nije

jasan na prvi pogled. Ako probamo da dokazemo da je xn+1 xn , dobijamo da
je ta nejednakost ekvivalentna sa a x2n . Analogno je xn+1 xn ekvivalentna
sa a x2n , sto znaci da treba uporediti clanove niza sa a. Kada to probamo da
uradimo: xn a ekvivalentno je sa (xn1 +a/xn1 )/2 a, a ovo je ekvivalentno
sa: (xn1 a/xn1 )2 0, sto je uvek tacno. Dakle, zaista jeste xn a, za svako
n N. Elegantnosti radi, u resenju smo iskoristili nejednakost izmedu sredina, ali je
to ekvivalentno ovdasnjem razmatranju. To je motivacija ovog resenja, a svi ostali
delovi su rutinski.
Zanimljivo je primetiti i to da konvergencija ovog niza ne zavisi od x0 , dokle god
je on izabran tako da je pozitivan.

21. Neka su a, b > 0 i neka su nizovi (xn ) i (yn ) odredeni sa:
x0 = a, y0 = b, xn+1 =
x n + yn
xn yn , yn+1 =
, za svako n N0 .
2
Dokazati da su nizovi (xn ) i (yn ) konvergentni i dokazati da im se granicne vrednosti

poklapaju.
Resenje. Posto su a, b > 0, zakljucujemo da vazi xn > 0 i yn > 0 za svako n N.
Primenom nejednakosti izmedu aritmeticke i geometrijske sredine na brojeve xn i
yn , dobijamo:
x n + yn
xn yn = xn+1 , za svako n N0 .
2
Koristeci tu nejednakost, zakljucujemo da za svaki prirodan broj n vaze nejednakosti:
xn+1 = xn yn xn xn = xn ,
yn+1 =
x n + yn
yn + yn
= yn .
2
2
Prema tome, niz (xn ) je rastuci, a niz (yn ) je opadajuci, pocevsi od indeksa n = 1.
Niz (xn )nN je ogranicen odozgo brojem y1 , a niz (yn )nN je ogranicen odozdo brojem
x1 . Zaista:
xn yn y1 , kao i yn xn x1 , za svako n N.
yn+1 =
Dakle, nizovi (xn )nN i (yn )nN , pa samim tim i pocetni nizovi (xn ) i (yn ) (koji
pocinju indeksom n = 0) su konvergentni. Neka su x i y, redom, granicne vrednosti
ovih nizova. Tada niz ((xn + yn )/2)nN0 konvergira ka (x + y)/2. Iz uslova zadatka,
sledi da je ovaj niz jednak nizu (yn )nN koji takode konvergira ka y. Zbog toga vazi
(x + y)/2 = y, tj. x = y, sto kompletira resenje.
404
Glava 1. Nizovi
Komentar. Ovaj zadatak neobican je po tome sto su data dva niza koja se preplicu
u deniciji. Inace, znajuci da je aritmeticka sredina dva broja veca ili jednaka od
geometrijske sredine ta dva broja, nakon sto nacrtamo brojevnu pravu i na njoj
pratimo sta se desava sa clanovima ovih nizova, resenje postaje i vise nego jasno.
Aritmeticke sredine se smanjuju, geometrijske sredine se povecavaju, a pomenimo i
to da je granicna vrednost ovih nizova upravo zajednicka tacka sistema umetnutih
segmenata ([xn , yn ])nN .

22. Nizovi (an ), (bn ), (cn ) odredeni su sa a0 , b0 , c0 R i
an+1 =
an + bn
,
2
bn+1 =
bn + cn
,
2
cn+1 =
cn + an
, za svako n N0 .
2
Dokazati da su ova tri niza konvergentna.

Resenje. Dokazimo prvo da su nizovi (an bn ), (bn cn ) i (an cn ) nula - nizovi.
Iz nacina na koji su nizovi zadati, sledi da je
|an+1 bn+1 | = |
an cn
an + bn bn + cn
|=|
|.
2
2
2
Analogno nalazimo da je
|bn+1 cn+1 | = |
bn an
bn cn
|, kao i |an+1 cn+1 | = |
|.
2
2
Ove jednakosti vaze za svako n N0 . Zbog toga mozemo da nastavimo postupak

na ovaj nacin:
|an+1 bn+1 | =
|an cn |
|bn1 cn1 |
|bn2 an2 |
|an3 cn3 |
=
=
=
= ...
2
22
23
24
Kada ovo ponovimo n + 1 puta, u zavisnosti od broja n + 1 na kraju cemo dobiti

jedan od izraza:
|a0 b0 | |b0 c0 |
|a0 c0 |
,
, ili
.
n+1
n+1
2
2
2n+1
Ako je = max{|a0 b0 |, |b0 c0 |, |a0 c0 |}, iz navedenog sledi:
0 |an+1 bn+1 |
2n+1
za svako n N0 .
Kako 2n+1 + imamo da /2n+1 0, pa po teoremi o dva policajca, sledi

i da |an+1 bn+1 | 0, pa i an+1 bn+1 0 (1. zadatak). Potpuno analogno
zakljucujemo i da bn+1 cn+1 0, kao i da an+1 cn+1 0.
Sa druge strane, iz denicije ovih nizova, sledi da je niz (an + bn + cn ) konstantan
niz, ciji je svaki clan jednak sa a0 + b0 + c0 , pa je taj niz konvergentan. Kombinujuci
dobijene konvergentne nizove na pravi nacin, dobijemo da je i niz (an ) konvergentan.
Naime, kako su (an +bn +cn ), (an bn ) i (an cn ) konvergentni nizovi, konvergentan
je i niz dobijen kao zbir ova tri niza, tj. niz (3an ). Odatle sledi i konvergencija niza
405
(an ), kao proizvod konvergentnog niza (3an ) i konstante 1/3. Analogno mozemo
zakljuciti i da su nizovi (bn ) i (cn ) konvergentni, sto je i trebalo pokazati.
Komentar. Ako na ovom zadatku probamo da primenimo dosadasnju tehniku koju
smo koristili za rekurentno zadate nizove, a to je: nekakvim procenama dokazemo
da je niz monoton i ogranicen sa odgovarajuce strane, a kasnije, pomocu rekurentne
relacije odredimo granicna vrednost, nista necemo postici. Clanovi

ovih nizova
nisu obavezno pozitivni brojevi, zbog cega moramo biti narocito pazljivi pri vrsenju
nekakvih procena velicina. Pored toga, ni jedan od ovih nizova ne mora biti monoton.
Ako samo malo razmislimo o ovom problemu sa neutralne tacke gledista, a ne iz
ugla cesto koriscene tehnike, ubrzo shvatamo kako se ovi nizovi ponasaju. Kada bi
nacrtali brojevnu pravu i poceli da obelezavamo clanove ovih nizova na njoj, sami
bi primetili kako je nacin na koji smo resili problem zapravo jako prirodan.

Za nizove koji se javljaju u narednim zadacima bice karakteristicno to sto njihova
analiza postaje daleko jednostavnija tek nakon neke kratke algebarske transformacije, koja ce, vec po pravilu, ponekad delovati potpuno nemotivisano.
23. Dokazati da je za svako q (1, 1) niz (xn ) odreden sa:
xn = q 0 + q 1 + ... + q n ,
konvergentan i da je njegova granicna vrednost jednaka 1/(1 q).
Resenje. Ako drugacije zapisemo sumu geometrijske progresije (q = 1), sledi da je:
xn =
1 q n+1
1
1 n+1
=
q
.
1q
1q 1q
Niz (xn ) je zbir konstantnog niza (1/(1 q))n i niza (q n+1 /(1 q)). Kao sto smo
dokazali u 3. zadatku i komentaru uz taj zadatak, za q (1, 1) vazi q n 0, pa i
q n+1 0. Zbog toga niz (q n+1 /(1 q)) konvergira ka 0, dok niz (xn ) konvergira ka
1/(1 q).
Komentar. Na ovaj rezultat treba obratiti paznju. Iako je vrlo jednostavan, ovo
je jedan od jako bitnih rezultata u matematici. U nekim situacijama, sumiranje
pocinje od q 1 , ili q 2 , a u tom slucaju se granicna vrednost dobija mnozenjem ovog
rezultata sa q, odnosno q 2 .
Primera radi, ovim zadatkom pokazali smo da je:
1=
1 1 1
1
1
+ + +
+ ... + n + ...
2 4 8 16
2
406
Glava 1. Nizovi
24. Odrediti, ukoliko postoji, granicnu vrednost niza (xn ) ako je:
a) xn =
b) xn =
22
1
1
1
+ 2
+ ... +
.
2
2 3 3
(n + 1) (n + 1)
n2 + n + 1 n;
c) xn = (1
d) xn =
1
1
1
)(1 2 ) (1
);
22
3
(n + 1)2
1
2
n
+ 2 + ... + 2 ;
2
n
n
n
1
1
1
1
1
e) xn = (1 + )(1 + 2 )(1 + 22 )(1 + 23 )...(1 + 2n ).
2
2
2
2
2
Resenje. a) Koristeci:
1
1
1
1
=
=
,
k2 k
k(k 1)
k1 k
dobijamo:
xn =
1 1 1 1
1
1
1
+ + ... +
=1
.
1 2 2 3
n n+1
n+1
Kako 1/(n + 1) 0, sledi da xn 1.

b) Primetimo da je
xn =
n2
+n+1n = (
n2
n2 + n + 1 + n
n+1
+ n + 1 n)
=
.
2
2
n +n+1+n
n +n+1+n
Kao u 7. zadatku i ovde zakljucujemo da xn 1.

c) Koristeci
1
(k 1)(k + 1)
1 2 =
,
k
k2
dobijamo:
xn =
(n 1)(n + 1) n(n + 2)
1 (n + 2)
13 24 35
2 3 ...
=
.
2
2
2
2
3
4
n
(n + 1)
2 (n + 1)
Sada vec jednostavno, kao u 7. zadatku, sledi xn 1/2.

d) Koristeci identitet:
1 + 2 + ... + n =
n(n + 1)
,
2
dobijamo
n(n + 1)
1 + 2 + ... + n
=
.
2
n
2n2
Ponovo, kao 7. zadatku, sledi xn 1/2.
xn =
407
e) Primetimo da je:
1
1
1
1
1
1
1
(1 )xn = (1 )(1 + )(1 + 2 )(1 + 22 )(1 + 23 )...(1 + 2n )
2
2
2
2
2
2
2
1
1
1
1
1
= (1 2 )(1 + 2 )(1 + 22 )(1 + 23 )...(1 + 2n )
2
2
2
2
2
1
1
1
1
= (1 22 )(1 + 22 )(1 + 23 )...(1 + 2n )
2
2
2
2
1
1
1
= (1 23 )(1 + 23 )...(1 + 2n )
2
2
2
= ...
1
1
1
= (1 2n )(1 + 2n ) = 1 2n+1 .
2
2
2
n+1
n+1
Kako n + 1 +, to i 2n+1 +, pa i 22
+. Zato 1/22
n+1
1 1/22
1. Dakle (1 1/2)xn 1, pa xn 2.
0, pa i
Komentar. Pre nego da damo komentar svakog dela zasebno, naglasimo da je

u primecivanju ovakvih trikova izuzetno bitno iskustvo. Uzmimo za primer deo
zadatka pod d). Citalac

koji se sa identitetom o sumi prvih n prirodnih brojeva
susreo samo jednom do sada, a nije ga sam iskoristio nekoliko puta, nece ga se ni
sada tako lako setiti. Vremenom cemo lakse prepoznavati situacije poput ovih, a
ono sto smo nekad nazivali trikom, krenemo da nazivamo tehnikom.
a) Kod ovog primera, nakon resenja, ne ostaje potreba da se bilo sta prokomentarise. Jedino
sto mozemo predloziti citaocu je da ga uporedi sa 17. zadatkom.
b) Broj n2 + n + 1 jeste veci od n, ali nije veceg reda velicine. Necemo nista
postici izvlacenjem tog broja ispred zagrade, jer ako zapisemo:
n
xn = n2 + n + 1 (1
),
2
n +n+1
predstavili smo (xn ) kao proizvod niza koji tezi ka + i niza koji tezi ka 0, sto
nam ne daje nikakve informacije o nizu (xn ). Kao sto vidmio, nakon ovog malog
trika, zadatak postaje vrlo jednostavan. Postavljamo
citaocu dva pitanja: sta bi
3
2 + n + 1 n, a
bilo da je niz (xn ) bio denisan
ovako:
x
=
n
sta bi bilo da je bio
n
denisan ovako: xn = 3 n2 + n + 1 3 n2 + 1? Mala pomoc, u prvom slucaju ne bi

konvergirao ka realnom broju, a u drugom slucaju, vazi a3 b3 = (ab)(a2 +ab+b2 ).
c) Pre nego da primetimo kako jednostavnom izrazu je xn zapravo jednak, razmotrimo sta sve mozemo da zakljucimo o ovom nizu na prvi pogled. Najpre, naredni
clan niza dobija se mnozenjem prethodnog clana sa 1 1/(n + 2)2 , sto je manje od
1. Dakle, niz (xn ) strogo opada, a svi njegovi clanovi su pozitivni, sto znaci da
(xn ) sigurno ima granicnu vrednost x. Kao sto vidimo, za clanove ovog niza vazi
rekurentna veza: xn+1 = xn (1 1/(n + 2)2 ). Prelaskom na granicnu vrednost (ne
obrazlazemo detaljno jer je ovo komentar, a ne resenje; citaocu se preporucuje da
detaljno obrazlozi ovaj korak), sve sto dobijamo je x = x 1, tj. ne dobijamo nikakvo
ogranicenje za x. Sada vec nemamo kud, moramo da malo procackamo izraz za
xn , a ubrzo nakon toga dolazimo i do resenja.
408
Glava 1. Nizovi
d) Za ovaj deo zadatka, resenje govori samo za sebe. Mi mozemo da dodamo

samo slicnu primedbu kao u komentaru za 16. zadatak.
e) Izraz kojim je denisano xn izgleda ovako:
2
(1 + a)(1 + a2 )(1 + a2 )(1 + a2 )...(1 + a2 ),

za a = 1/2. Svako naredno a dobijamo kvadriranjem prethodnog a. Ovakav
n+1
izraz dobijamo kada primenimo vise puta razliku kvadrata na izraz a2 1. Naime
a2
n+1
n1
1 = (a2 1)(a2 + 1) = (a2
1)(a2
n1
+ 1)(a2 + 1)
itd. dolazimo do
n+1
a2
1 = (a 1)(a + 1)(a2 + 1)(a2 + 1)...(a2 + 1).
Otuda motivacija za mnozenjem sa (1 1/2) na pocetku.
25. Niz (an ) odreden je sa:

v
t
an = 1 + 2 + 3 + ... + n 1 + n.
Da li je niz (an ) konvergentan?
Resenje. Dokazacemo da niz (an ) jeste konvergentan, tako sto cemo pokazati da je
rastuci i ogranicen odozgo. Da je niz (an ) rastuci, sledi direktno iz denicije, jer:
v
v
u
u
u
t
t
an =
1 + 2 + 3 + ... + n 1 + n + 0
v
v
u
u
u
t
t
<
1 + 2 + 3 + ... + n 1 + n + n + 1 = an+1 .
Da bi dokazali da je niz an ogranicen, primetimo da je:
v
v
u
v
u
u
u
u
u 3
u
u
u 1
2
n1
n
t
t
t
an = 2
.
0 +
1 +
2 + ... +
n2 +
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 n1
(1.12)
Dokazimo, indukcijom po n, da za svaki prirodan broj n vazi:

n1
22
> n.
(1.13)
409
Za n = 1 to je ocigledno tacno, a ukoliko je tvrdenje tacno za prirodan broj n, onda

vazi i:
n1
n1
n1
n1
n
n + 1 < 22
+ 1 < 2 22
22
22
= 22 .
Dakle, navedena nejednakost vazi za sve prirodne brojeve. Zbog toga je:
an < 2 1 + 1 + ... + 1 + 1.
Iz 19. zadatka sledi da postoji realan broj A takav da je 1 + 1 + ... + 1 + 1 <
A, pa je an < 2 A, za svako n N. Ovim smo kompletirali resenja.

Komentar. Posto ne znamo da li treba da pokazujemo da je niz (an ) konvergentan
ili divergentan, treba da pokusamo da sto bolje procenimo njegovo ponasanje. Niz
(an ) jeste rastuci, a u slucaju da to nije ocigledno, nakon sto zapisemo prvih nekoliko
clanova ovog niza, postaje sasvim jasno. Intuicija bi trebalo da nam nalaze da je
uvecanje koje izvrsi dodavanje novog n zanemarljivo u odnosu na n korenovanja

koji se pritom izvrse. Ipak, nacin da ovo zapazanje preciziramo i iskoristimo nije jednostavno pronaci. Za ovaj niz ne mozemo navesti smislenu rekurentnu vezu koja bi
nam bila od pomoci, mada ne deluje
tako na prvi pogled. Sve sto nam treba postize
se fantasticnim izvlacenjem faktora 2 ispred korena. Apsolutno kljucni trenutak
u resenju je red (1.12). Nejednakost (1.13) je vrlo gruba, odnosno ocigledna, a njen
dokaz indukcijom je stvar jednostavne tehnike i ne predstavlja sustinski deo resenja.
Na kraju, pozvali smo se na 19. zadatak da ne bi dvaput pisali
istustvar. Mogli smo
i direktno, indukcijom po broju korena, da pokazemo da je 1 + 1 + ... + 1 < 2

i da na taj nacin dobijemo ogranicenje za niz (an ).

U prvom delu knjige, u okviru Primera 2.65, dokazali smo da niz (hn ) odreden
sa:
1 1
1
+ + ... +
1 2
n
tezi ka +. Demonstrirajmo sada kako iz ove cinjenice mozemo dokazati divergenciju i drugih nizova ciji opsti clanovi imaju oblik sume reciprocnih vrednosti
prirodnih brojeva.
hn =
26. Ispitati konvergenciju niza (xn ) odredenog sa:

xn =
1 1
1
+ + ... +
.
1 4
3n 2
Resenje. Za niz (xn ) vazi:

xn
1
1
1
1
+
+ ... +
= hn ,
1+2 4+2
(3n 2) + 2
3
410
Glava 1. Nizovi
pri cemu smo sa (hn ) oznacili niz kao u paragrafu pre ovog zadatka. Kako hn +,
sledi da i hn /3 +, a kako je xn hn /3, sledi da i xn +.
Komentar. Kao sto vidimo, ako sabiramo reciprocne vrednosti prirodnih brojeva,
iako te vrednosti teze nuli, suma koju dobijamo tezi ka +. Kao sto znamo, nije
takva situacija sa reciprocnim vrednostima kvadrata prirodnih brojeva, ili recimo
sa reciprocnim vrednostima stepena dvojke. Takvu pojavu mozemo i slikovito objasniti: kvadrati prirodnih brojeva (ili recimo stepeni dvojke) nisu dovoljno gusto
rasporedeni medu svim prirodnim brojevima, pa njihove reciprocne vrednosti dovoljno brzo postaju vrlo male i dozvoljavaju da ih saberemo koliko god zelimo, a da
pritom nikako ne premasimo neku konstantu.
U ovom zadatku trebalo je odrediti da li suma reciprocnih vrednosti svakog treceg
prirodnog broja konvergira (tj. da li je ovo dovoljno retko biranje da suma bude
konacna). Intuitivno je jasno da ako sabiramo reciprocne vrednosti svakog treceg
prirodnog broja, dobijamo tri puta manju sumu nego da smo uzeli sve brojeve redom.
Ipak, ako neki niz tezi ka + i njegova trecina tezi ka +. Upravo smo ovako i
resili zadatak. Bilo bi potpuno analogno da smo umesto svakog treceg birali svaki
hiljaditi broj, pa bi tako i niz odreden sa:
xn =
1
1
1
+
+ ... +
1001 2001
1000n + 1
konvergirao ka +. Detalji se ostavljaju citaocu za vezbu.
27. Odrediti, ukoliko postoji, granicnu vrednost niza (xn ) odredenog sa:
xn =
1 3
2n 1
...
.
2 4
2n
Resenje. Novi clan niza (xn ) dobija se od prethodnog mnozenjem sa (2n 1)/2n, tj.
vazi xn /xn1 = (2n 1)/(2n) < 1 pa je ovaj niz opadajuci. Kako je jos i ogranicen
odozdo nulom, sledi da niz (xn ) konvergira. Obelezimo njegovu granicnu vrednost
sa x. Dokazimo, na dva razlicita nacina, da je x = 0.
Prvi nacin: Pokazacemo ekvivalentno tvrdenje: niz 1/xn + (za nizove sastavljene od pozitivnih clanova, ovo zaista jesu ekvivalentna tvrdenja). Neka je
yn =
1
2 4
2n
= ...
.
xn
1 3
2n 1
Zapisimo yn na sledeci nacin:

1
1
1
).
yn = (1 + ) (1 + ) ... (1 +
1
3
2n 1
Ako bismo izmnozili sve zagrade na desnoj strani, dobili bismo izraz oblika
1+
1 1
1
1 1
+ + ... +
+ + ...
1 3
2n 1 1 3
411
Zbog toga vazi

yn >
1
1 1
+ + ... +
.
1 3
2n 1
Kako je
1
1
1 1
>
= ,
2k 1
2k
2 k
imamo da je
1 1 1
1
1
yn > ( + + ... + ) = hn ,
2 1 2
n
2
za svako n N.
Posto hn +, sledi i hn /2 +, pa i yn +. Dakle 1/xn +, odakle

sledi da xn 0.
Drugi nacin: Dokazimo da je
2n 1
xn <
,
2n
za svako
n > 1.
Kada je n > 1 imamo:

1 3
2n 1
1 3
3 5
2n 3 2n 1
2n 1
xn =
...
=
...
2 4
2n
2
4
2n 2
2n
2
2
2
(2n 2) 1
2 1
4 1
2n 1
...
=
2
4
2n 2
2n
2n 1
2n 1
< 1 1 ... 1
=
.
2n
2n
Niz ( 2n
1/(2n)) tezi ka nuli. Zaista, opsti2 clan ovog niza mozemo2 zapisati i
2
kao: (1/2)
2/n 1/n , a posto 2/n 0 i 1/n 0, sledi i 2/n 1/n 0, pa i
2
(1/2) 2/n 1/n 0. Po teoremi o dva policajca, imajuci u vidu i da je 0 < xn ,
sledi da xn 0.
Komentar. Konvergenciju niza (xn ) dokazujemo gotovo trivijalno, ali granicnu
vrednost ovog niza nije toliko jednostavno naci, pa cak ni naslutiti. Za niz (xn ) vazi
rekurentna veza xn = (2n1)/(2n)xn1 , ali prelaskom na granicnu vrednost u ovoj
jednakosti, dobijamo x = x, tj. bilo koji broj dolazi u obzir kao granicna vrednost
ovog niza (uporediti, na primer, sa slucajem u kom je niz (xn ) denisan sa:
xn =
1 2 3 ... n
;
3 5 7 ... (2n + 1)
u ovom slucaju, iz rekurentne veze nedvosmisleno odredujemo granicnu vrednost).

Predstavili smo dva razlicita nacina za odredivanje granicne vrednosti ovog niza.
Prvi nacin sadrzi lepu ideju da umesto niza xn gledamo niz reciprocnih vrednosti.
Ideja upravo potice iz pokusaja da se razlomci u izrazu za xn predstave u obliku
1 1/k, a zatim da se ti izrazi izmnoze. Posto u tom slucaju imamo i sabiranje
i oduzimanje, nismo u mogucnosti da procenimo dobijeni izraz. Sa druge strane,
412
Glava 1. Nizovi
kod 1/xn nema znaka minus i stvari teku jednostavno. Kod drugog nacina vrsimo
procenu niza tako sto direktno uporedujemo proizvod prvih n neparnih brojeva sa
proizvodom prvih n parnih brojeva, pomocu malog trika sa dupliranjem svakog
neparnog broja. Trik je, kao sto se i vidi, motivisan jednostavnom cinjenicom da
proizvod dva uzastopna neparna broja daje kvadrat parnog broja koji se nalazi
izmedu njih, ali umanjen za 1.

Na kraju ovog poglavlja osvrcemo se i na Kosijev kriterijum za konvergenciju
nizova. U narednom zadatku, dajemo ekvivalentan uslov tome da je niz Kosijev.
Umesto da se vracamo na deniciju, taj uslov cemo koristiti kada za konkretan niz
proveravamo da li je Kosijev.
28. Niz (an ) je Kosijev ako i samo ako postoji niz (bn ) takav da bn 0 i da je
bn |an am |, za svako n N i svako m N takvo da je m > n. Dokazati.
Resenje. Pretpostavimo da je (an ) Kosijev niz. Tada je (an ) konvergentan, pa je i
ogranicen, tj. postoje realni brojevi A i B takvi da je citav niz (an ) unutar segmenta
[A, B]. Za bilo koja dva clana niza ak i al vazi |ak al | B A, pa je tako, za svaki
indeks k tacno sup{|ak al | : l > k, l N} B A, tj. supremum ovog skupa je
realan broj, za svako k. Niz (bn ) denisemo tako da je:
bn = sup{|an am | : m > n, m N},
za svako
n N.
Za niz (bn ) denisan na ovaj nacin vazi bn |an am | za svako n, m N i m > n.

Dokazimo da bn 0, po deniciji. Neka je > 0 proizvoljan broj. Kako je niz (an )
Kosijev, postoji n0 , tako da za svako n, m n0 vazi |an am | < /2. No, onda je,
za proizvoljno n n0 tacno sup{|an am | : m > n, m N} /2 < , odnosno
bn < , za svako n n0 . Time je dokazano da bn 0.
Pretpostavimo sada da su dati nizovi (an ) i (bn ) kao u tekstu zadatka i dokazimo
da je niz (an ) Kosijev. Neka je > 0 proizvoljan realan broj. Posto niz (bn )
konvergira ka 0, sledi da postoji n0 tako da za svako n n0 vazi bn < . No, onda
za svako n, m n0 , takve da je n < m, vazi :
|an am | bn < .
Dakle, niz (an ) je Kosijev.
Komentar. Tvrdenje iz ovog zadatka predstavlja bezmalo preformulaciju denicije Kosijevog niza. Vrlo grubo receno: niz je Kosijev kada razlike izmedu njegovih
clanova teze nuli. Razume se da ovu frazu treba precizirati da bi postala upotrebljiva, a ovaj zadatak je jedan od nacina kako je mozemo precizno iskazati. Resenje
ne sadrzi bilo kakve ideje, vec samo koristi denicije navedenih pojmova.

29. Neka je (an ) ogranicen niz. Dokazati da je niz (xn ) odreden sa:

a1 a2
+ 2 + ... +
21
2
a1 a2
b) xn = 2 + 2 + ... +
1
2
a) xn =
413
an
;
2n
an
;
n2
konvergentan.
Resenje. a) Posto je niz (an ) ogranicen, postoji realan broj M takav da je |an | < M ,
za svako n N. Neka su m i n proizvoljni prirodni brojevi, takvi da je m > n. Tada
je:
a
am
n+1 an+2
|xm xn | = n+1 + n+2 + ... + m
2
2
2
|am |
|an+1 | |an+2 |
+ n+2 + ... + m
n+1
2
2(
2
)
1
1
1
1
< M n+1
+
+ ... + m(n+1)
2
20 21
2
1
1 2mn
1
= M n+1
2
1 12
1
M
1
< M n+1
= n.
2
2
1 12
Kao sto vidimo, za niz (bn ) odreden sa bn = M/2n vazi da je bn > |xn xm |, za
svako n, m N tako da je m > n. Kako 1/2n 0, sledi da i bn 0, pa po 28.
zadatku, zakljucujemo da je niz (xn ) Kosijev, a samim tim i konvergentan.
b) Neka je M realan broj kao u delu pod a). Za svako n, m N tako da je m > n
vazi:

an+1
an+2
am

|xm xn | =
+
+ ... + 2
(n + 1)2 (n + 2)2
m
|an+1 |
|an+2 |
|am |
+
+ ... + 2
2
2
(n + 1)
(n + 2)
m
< M |ym yn |,
gde je niz (yn ) denisan sa:
yn =
1
1
1
+ 2 + ... + 2 .
2
1
2
n
Za niz (yn ) znamo da konvergira (17. zadatak, ili Primer 2.65 u prvom delu
knjige), pa je i Kosijev i zbog toga postoji niz (bn ) takav da bn 0 i bn |ym yn |
za svako n, m N i m > n. No, onda je M bn M |ym yn | > |xm xn |, za
svako n, m N i m > n, ali posto i M bn 0, sledi da je niz (xn ) Kosijev, pa i
konvergentan.
Komentar. Ograniceni niz (an ) ne mora da bude sastavljen samo od clanova istog
znaka, zbog toga niz (xn ) ne mora da bude monoton. Zato ovom zadatku ne mozemo
414
Glava 1. Nizovi
pristupiti kao vecini prethodnih zadataka. Svaki naredni clan niza (xn ) se dobija tako
sto nesto dodamo, ili oduzmemo od prethodnog clana, pa se niz po realnoj pravoj
krece levo - desno. Ipak mozemo proceniti da su te oscilacije dovoljno male i da
se clanovi niza gomilaju oko jedne tacke na realnoj pravoj. Takvu procenu pravimo
na osnovu prethodnog znanja: poznato nam je da niz (xn ) konvergira, za slucaj da
je niz (an ) konstantan niz (1)n ; ovde niz (an ) nije konstantan, ali ima ogranicenje,
sto je presudan podatak.
U resenju dela pod a) nismo ni u jednom trenutku iskoristili da niz (xn ) konvergira za slucaj da je (an ) = (1)n , tako da ovaj zadatak predstavlja jos jedan dokaz te
vec poznate cinjenice (ali bez detekcije granicne vrednosti). Zbog toga smo morali
da dovoljno dobro procenimo razliku |xm xn |. Potpuno analogno smo mogli da
resimo i deo pod b), ali bi to onda bilo skoro prepisano resenje Primera 2.72, s tim
sto je u ovom primeru niz (an ) bio konkretno zadat, pa je i M = 1. Umesto toga,
pokazali smo kako mozemo resiti zadatak koristeci cinjenicu da je za (an ) = (1)n
ovaj niz konvergentan, bez razmisljanja kako da procenimo razliku |xm xn |. Jos
jedan od razloga zbog kog smo se odlucili za ovakvo resenje dela pod b) je taj sto
ovo resenje, gotovo bez ikakve promene, moze posluziti za dokaz narednog opstijeg
tvrdenja:
Ako su brojevi z1 , z2 , z3 , ... pozitivni i takvi da je niz (yn ) odreden sa:
yn = z1 + z2 + ... + zn
konvergentan, onda je za proizvoljan ogranicen niz (an ), niz (xn ) odreden sa:
xn = a1 z1 + a2 z2 + ... + an zn ,
takode konvergentan.
1.3
Broj e i neki zna

cajni nizovi
Broj e smo denisali kao granicnu vrednost jednog niza u prvom delu knjige u
okviru poglavlja 2.3. Zbog izuzetne vaznosti ove konstrukcije, u okviru prvog zadatka ponovo navodimo rezultate iz tog poglavlja, a za dokaz upucujemo citaoca na
pomenuto mesto u knjizi.
30. Neka su nizovi (xn ), (yn ) i (zn ) odredeni na sledeci nacin:
)
(
1 n
,
xn = 1 +
n
(
)
1 n+1
yn = 1 +
,
n
zn =
Dokazati:
a) Niz (xn ) je strogo rastuci i ogranicen odozgo;
b) Niz (yn ) je strogo opadajuci i ogranicen odozdo;
1
1
1
+ + ... + .
0! 1!
n!
1.3. Broj e i neki znacajni nizovi
415
c) Vazi
lim xn = lim yn
(1.14)
i ovu granicnu vrednost obelezavamo sa e;

d) Za svako n > 1 vazi:
xn < zn < e < yn ,
(1.15)
lim zn = e;
(1.16)
kao i
n
e) Za svako n N postoji n (0, 1) tako da vazi

e = zn +
n
;
n n!
(1.17)
f) Broj e je iracionalan broj.

Resenje. Delovi zadatka pod a), b) i c) detaljno su reseni u prvom delu knjige, u
okviru Teoreme 2.66 i Primera 2.67.
d) Nejednakosti xn < e < yn i xn < zn dokazane su u okviru Primera 2.67 i
Teoreme 2.66, redom. Dokazimo da je zn < e.
Koristeci binomnu formulu, nakon sredivanja izraza, kao sto je to ucinjeno u
dokazu Teoreme 2.66, dobijamo:
(
)
(
)(
)
1
1
1
1
1
2
1
+ +
1
+
1
1
+ ... +
xn =
0! 1! 2!
n
3!
n
n
(
)(
) (
)
1
1
2
n1
+
1
1
1
.
(1.18)
n!
n
n
n
Ako je m ksirani prirodan broj, za svaki prirodan broj n > m onda vazi:
xn >
(
)
1
1
1
1
+ +
1
+ ... +
0!
1! 2!
n
(
)(
) (
)
1
2
m1
1
1
1
1
.
+
m!
n
n
n
(1.19)
jer izraz sa desne strane ove nejednakosti predstavlja samo deo izraza sa desne
strane jednakosti (1.18), tacnije uzimamo samo prvih m + 1 sabiraka od ukupno
n + 1 sabiraka koji u zbiru daju xn . Posmatrajmo nizove:
(
)
(
)(
)
1
1
1
1
1
1
2
( + )n , (
1
)n , (
1
1
)n , ...,
0! 1!
2!
n
3!
n
n
(
)(
) (
)
1
1
2
m1
(
1
1
1
)n ,
(1.20)
m!
n
n
n
416
Glava 1. Nizovi
denisane za n = m + 1, m + 2, m + 3, ... . Obelezimo sa (an ) niz koji dobijemo

ako saberemo ovih m nizova. Tada je an upravo izraz sa desne strane nejednakosti
(1.19), odnosno vazi xn > an , za svako n > m. Po jednom od tvrdenja iz poglavlja
2.1, odatle sledi da je
lim xn lim an .
n
Granicna vrednost niza (xn ) je e, a granicna vrednost niza (an ) je suma granicnih
vrednosti nizova iz (1.20). Te granicne vrednosti su, redom, jednake:
1
1 1 1
1
+ , , , ...,
,
0! 1! 2! 3!
m!
pa je zato granicna vrednost niza (an ) upravo zm . Ovim smo dokazali da je e zm ,
za svaki unapred izabran prirodan broj m. Da u ovoj nejednakosti vazi stroga
nejednakost, sledi iz ocigledne stroge monotonosti niza (zn ). Zaista, kako je niz (zn )
strogo monoton, kada bi za neko k vazilo e = zk , onda bi zk+1 bilo istovremeno i
strogo vece od e (jer je e = zk ), ali i ne vece od e, jer je zk+1 e, a to je nemoguce.
Dokazali smo da je xn < zn < e. Po teoremi o dva policajca, odavde sledi i
lim zn = e.
e) Neka je m proizvoljan prirodan broj i dokazimo da je e zm + 1/(m m!). Za

svaki prirodan broj n > m vazi:
zn zm =
=
<
<
1
1
1
+
+ ... +
(m + 1)! (m + 2)!
n!
(
)
1
1
1
1
1+
+
+ ... +
(m + 1)!
(m + 2) (m + 2)(m + 3)
(m + 2) ... n
(
)1 (
)2
)nm )
(
(
1
1
1
1
1+
+
+ ... +
(m + 1)!
m+2
m+2
m+2
(
)nm+1
1
1
1
m+2
1
(m + 1)!
1
m+2
1
1
1
(m + 1)!
1
m+2
1
,
(1.21)
m m!
pri cemu se poslednja navedena nejednakost dokazuje pravolinijski, jer je ekvivalentna sa m(m + 2) < (m + 1)2 , sto jeste tacno. Ovim smo pokazali da je za
svaki prirodan broj n > m tacno da je zn manje od (konstante) zm + 1/(m m!).
Posto niz (zm+1 , zm+2 , ...) takode konvergira ka e, kao i niz (zn ), zakljucujemo da
417
je e zm + 1/(m m!). Broj m je bio proizvoljan prirodan broj, pa zbog toga, za

svaki prirodan broj n vazi nejednakost
e zn +
1
.
n n!
Da bi pokazali da u ovoj nejednakosti vazi stroga nejednakost, dokazimo da niz

(zn + 1/(n n!)) strogo opada. Primetimo da je:
1
1
) (zn +
)
(n + 1) (n + 1)!
n n!
1
1
= (zn+1 zn ) +
(n + 1) (n + 1)! n n!
1
1
1
=
+
(n + 1)! (n + 1) (n + 1)! n n!
n(n + 1) + n (n + 1)2
=
< 0,
n (n + 1) (n + 1)2
(zn+1 +
te kao sto smo naveli, niz (zn + 1/(n n!)) jeste strogo opadajuci. Odatle sledi da
za svako n N vazi e < zn + 1/(n n!). Odavde direktno sledi i trazeno tvrdenje.
Naime, kako je:
1
zn < e < z n +
n n!
sledi da je
e zn
0<
< 1.
1
nn!
Ako obelezimo sa n :
e zn
1
nn!
= n (0, 1)
imamo da vazi e = zn + n /(n n!).

f) Pretpostavimo da je e racionalan broj. Tada je e = p/q, za neke uzajamno
proste p i q i p, q N, jer je e > 0. Po dokazanom tvrdenju je e = zq + q /(q q!),
gde je q (0, 1). Zbog toga je
e=
q
p
1
1
1
= + + ... + +
.
q
0! 1!
q! q q!
Nakon mnozenja sa q! dobijamo:

(
p (q 1)! q!
1
1
1
+ + ... +
0! 1!
q!
)
=
q
.
q
Sa leve strane jednakosti nalazi se ceo broj, a sa desne strane je broj iz intervala
(0, 1), sto nije moguce. Zbog toga e nije racionalan broj, pa je e iracionalan.
Komentar. Ovaj zadatak je vise teorijskog nego problemskog karaktera. Medutim,
njegovo resenje sadrzi mnoge zanimljive korake na koje treba skrenuti paznju.
418
Glava 1. Nizovi
Podimo od uobicajene greske koja se pravi u vezi sa granicnom vrednoscu niza

(xn ). Ona izgleda otprilike ovako: Posto 1/n 0, onda 1 + 1/n 1, pa sledi
da je xn zapravo jednako xn = 1n . Zbog toga je granicna vrednost niza (xn ) jednaka 1. Ovakvo razmisljanje je potpuno pogresno, a pojasnimo i zasto. U izrazu
koji odreduje opsti clan nekog niza, ne mozemo zameniti samo neke delove izraza
granicnom vrednoscu, a ostale delove ostaviti netaknutim. Ako zamisljamo da n
postaje beskonacno veliko, to moramo uraditi za svako pojavljivanje slova n u izrazu
istovremeno, a ne samo na onim mestima na kojima nama odgovara. Primera radi,
ako je niz (cn ) denisan sa:
1
cn = n2 + 1,
n
granicna vrednost ovog niza jednaka je 1. Ako bismo uradili ovako nesto: Posto
1/n 0, sledi:
lim cn = lim 0 n2 + 1 = 0,
n
dobili bismo besmislicu. Isto tako je besmisleno pomisliti da je niz (xn ) isto sto
i niz (1n ), koji trivijalno konvergira ka 1. Dakle, moramo da povecavamo n i u
osnovi: 1 + n1 , ali i u izloziocu. U tom slucaju dobijamo da je granicna vrednost
niza (xn ) otprilike 1 . Odavde nista ne zakljucujemo, jer kao sto znamo: Jedan
ova fraza zapravo znaci, pojasnicemo u
na beskonacno je neodreden izraz. Sta
narednom zadatku.
Vrlo lepu ideju mozemo videti kod nejednakosti (1.19) i (1.21). Iz jednakosti
(1.18), za n > 1 direktno sledi da je xn < zn , ali iz ove nejednakosti ne mozemo
zakljuciti da je zn < e za svako n. Sa druge strane, ako ksiramo izvestan broj
sabiraka u izrazu iz jednakosti (1.18), dobijamo nejednakost (1.19) u kojoj mozemo
preci na granicnu vrednost, jer je broj sabiraka sa desne strane ksiran. Ideju iz
nejednakosti (1.21) mozemo primeniti na bilo koji niz kod koga mozemo na slican
nacin proceniti razliku dva clana. Kao vezbu preporucujemo citaocu sledeci problem:
Dokazati da za svako n postoji n (0, 1), tako da je:
1
1
1
n
2
=
,
+
+
...
+
+
12 22
n2
n
6
pritom smatrati poznatim da niz sa opstim clanom 1/12 + 1/22 + ... + 1/n2 tezi ka
2 /6.
Nekoliko puta u ovom resenju, imali smo slucaj da su clanovi jednog niza strogo
manji od odgovarajucih clanova drugog niza, a na osnovu toga, mi zakljucujemo o
poretku granicnih vrednosti tih nizova. Vazno je obratiti paznju da, iako clanovi
jednog niza mogu biti strogo veci od clanova drugog niza, granicne vrednosti ta dva
niza mogu biti jednake. O ovome je bilo vise reci u poglavlju 2.1.
Pored cinjenice koju smo dokazali, da je broj e iracionalan, broj e je takode i
transcedentan realan broj. To znaci da ne postoji polinom sa racionalnim koecijentima, cija jedna nula je broj e. Dokaz te cinjenice zainteresovani citalac moze
pronaci u [14], a od matematickog aparata bice mu potrebni elementi diferencijalnog
i integralnog racuna, kao i elementarna teorija brojeva.
419
Na kraju, napomenimo i to da je tesko preceniti vaznost konstante e ne samo

u razvoju matematicke teorije, vec i u nauci uopste. Fantasticno je kako jedan
broj koji dobijemo kao granicnu vrednost niza koji ni po cemu ne deluje posebno,
ima toliko uticaja na rezultate u skoro svakoj, prirodnoj ili drustvenoj, nauci. Kao
primer iz nase sfere interesovanja, navodimo jedan zanimljiv identitet:
ei + 1 = 0.
Razume se da ova jednakost zahteva nekakvo pojasnjenje (sta uopste znaci stepenovanje kompleksnim brojem?), ali ipak, kakvo god to pojasnjenje bilo, vrlo je interesantna pojava da ovoliko fundamentalnih matematickih konstanti budu spojene u
jedan jednostavan izraz.

Naredni zadatak daje odgovor na sledece pitanje: ako niz (an ) konvergira ka a,
a niz (bn ) ka b, da li niz (abnn ) konvergira ka ab ? U zadatku su nabrojani svi moguci
slucajevi, ali se svi resavaju analognim postupcima. Pri resavanju ovog zadatka
koristicemo osobine funkcija x 7 ln x i x 7 ex opisane u 4. i 5. zadatku, kao
i neprekidnost ovih funkcija na svojim domenima. Takode, skrecemo paznju na
oznaku koju do sada nismo koristili (a koja je prirodna): ako su a, b R i a < b,
tada sa [a, b), (a, b] i [a, b] oznacvamo, redom, skupove {a} (a, b), (a, b) {b} i
{a} (a, b) {b}.
31. Neka niz pozitivnih brojeva (an ) konvergira ka a i neka niz realnih brojeva (bn )
konvergira ka b, pri cemu su a, b R. Dokazati:
a) Ako je a (0, +), b R, tada je: lim abnn = ab ;
n
b) Ako je a (0, 1), b = +, tada je lim abnn = 0;

n
c) Ako je a (1, +), b = +, tada je lim abnn = +;

n
d) Ako je a (0, 1), b = , tada je lim abnn = +;

n
e) Ako je a (1, +), b = , tada je lim abnn = 0;

n
f) Ako je a = 0, b (0, +], tada je lim abnn = 0;

n
g) Ako je a = 0, b [, 0), tada je lim abnn = +;

n
h) Ako je a = +, b (0, +], tada je lim abnn = +;

n
i) Ako je a = +, b [, 0), tada je lim abnn = 0.

n
420
Glava 1. Nizovi
Resenje. U svim delovima resenja posmatracemo niz (bn ln an ), koji je proizvod

niza (bn ) i (ln an ). Opsti clan niza (abnn ) dobija se kao:
ebn ln an = eln an = abnn .
bn
a) Posto niz (an ) konvergira ka a (0, +), niz (ln an ) konvergira ka ln a. Zato
niz (bn ln an ) konvergira ka b ln a. Prema tome, niz (ebn ln an ) konvergira ka
eb ln a = ab . Dakle, niz (abnn ) konvergira ka ab .
b) Posto niz (an ) konvergira ka a (0, 1), niz (ln an ) konvergira ka ln a, pri cemu
je ln a < 0. Niz (bn ) konvergira ka +, a ln a < 0, pa niz (bn ln an ) konvergira ka
. Kako je e > 1, sledi da niz (ebn ln an ) konvergira ka 0, tj. niz (abnn ) konvergira
ka 0.
c) Posto niz (an ) konvergira ka a (1, +), niz (ln an ) konvergira ka ln a, pri
cemu je ln a > 0. Niz (bn ) konvergira ka +, a ln a > 0, pa niz (bn ln an ) konvergira
ka +. Kako je e > 1, sledi da niz (ebn ln an ) konvergira ka +, tj. niz (abnn )
konvergira ka +.
d) Posto niz (an ) konvergira ka a (0, 1), niz (ln an ) konvergira ka ln a, pri cemu
je ln a < 0. Niz (bn ) konvergira ka , a ln a < 0, pa niz (bn ln an ) konvergira
ka +. Kako je e > 1, sledi da niz (ebn ln an ) konvergira ka +, tj. niz (abnn )
konvergira ka +.
e) Posto niz (an ) konvergira ka a (1, +), niz (ln an ) konvergira ka ln a,
pri cemu je ln a > 0. Niz (bn ) konvergira ka , a ln a > 0, pa niz (bn ln an )
konvergira ka . Kako je e > 1, sledi da niz (ebn ln an ) konvergira ka 0, tj. niz
(abnn ) konvergira ka 0.
f) Ako an 0, onda ln an . Niz (bn ) konvergira ka pozitivnom realnom
broju, ili ka +. U oba slucaja, niz (bn ln an ) konvergira ka . Posto je e > 1,
imamo da niz (ebn ln an ) konvergira ka 0, tj. niz (abnn ) konvergira ka 0.
g) Analogno kao u delu pod b), posto niz (bn ) konvergira ka negativnom realnom
broju, ili , sledi da niz (bn ln an ) konvergira ka +. Zbog toga, niz (ebn ln an )
konvergira ka +, tj. niz (abnn ) konvergira ka +.
h) Ako an +, onda ln an +. Niz (bn ) konvergira ka pozitivnom realnom
broju, ili ka +. U oba slucaja, niz (bn ln an ) konvergira ka +. Posto je e > 1,
imamo da niz (ebn ln an ) konvergira ka +, tj. niz (abnn ) konveriga ka +.
i) Analogno kao u delu pod d), posto niz (bn ) konvergira ka negativnom realnom
broju, ili , sledi da niz (bn ln an ) konvergira ka . Zbog toga, niz (ebn ln an )
konvergira ka 0, tj. niz (abnn ) konvergira ka 0.
Komentar. Najpre komentarisemo resenje zadatka. U ovom resenju postoji samo
jedan znacajan korak, a to je prelazak sa niza (abnn ) na niz (bn ln an ) koristeci eksponencijalnu i logaritamsku funkciju. Time prelazimo na proizvod nizova, sa kojim
znamo sta da radimo, umesto na pocetnu situaciju u kojoj je jedan niz stepenovan
drugim nizom. Naravno, nebitno je da to bude bas broj e, potpuno isti efekat smo
mogli da postignemo recimo pomocu logaritma sa osnovom 2 i funkcijom x 7 2x .
421
Za ostatak resenja samo koristimo osobine ovih funkcija. Ova transformacija je

vrlo znacajna, na nju nailazimo i u drugim slicnim situacijama, recimo pri trazenju
granicne vrednosti, ili izvoda funkcije oblika f (x)g(x) , itd.
Mozemo primetiti da se i u nekim drugim slucajevima, a ne samo u onom pod
a), kao granicna vrednost dobija upravo ab . Recimo, ako je a = 0, a b pozitivan
realan broj (sto je obuhvaceno delom pod f) ), tada takode abnn ab , jer je 0b = 0.
Ostale slucajeve mozemo takode zapisati u obliku ab , ali samo simbolicno. Tako,
recimo, dobijamo: a+ = +, za a (1, +), dok je a+ = 0, za a (0, 1);
takode, mozemo simbolicno zapisati i 0+ = 0, dok 0 = +, kao i + = 0,
itd.
Obratimo sada paznju na slucajeve koji nisu obuhvaceni u tvrdenjima ovog zadatka. To su slucajevi kada je par (a, b) jednak nekom od sledecih parova:
(0, 0),
(1, +),
(1, ),
(+, 0),
ili, simbolicno zapisano, kada je ab jednako:

00 ,
1 ,
(+)0 .
U prvom delu knjige, u poglavlju 2.1, govorili smo o neodredenostima razlicitih

oblika: , 0 , /, 0/0, a ovom prilikom, prosirujemo tu listu. Na
primer, ako niz pozitivnih brojeva (an ) konvergira ka 1, a niz (bn ) konvergira ka
+ ili ka , tada za limes lim abnn kazemo da predstavlja neodredenost oblika
n
1 , dok za izraz abnn kazhemo da je neodreden izraz oblika 1 , kada n +.

Analogno, imamo i neodredenosti oblika 00 i (+)0 . Ponovimo jos jednom, u svetlu
novih neodredenosti, zbog cega koristimo sintagmu, recimo, neodredenost oblika 1 .
Naravno, iz istih razloga koristimo ovakvu sintagmu i za 00 i (+)0 .
Ako niz (an ) konvergira ka 1, a niz (bn ) konvergira ka + (ili ka ), u opstem
slucaju, ne mozemo nista reci o konvergenciji niza (abnn ). Naglasavamo, u opstem
slucaju. To ne znaci da taj niz nema granicnu vrednost. To znaci da egzistenciju
limesa niza (abnn ) i konkretnu vrednost tog limesa ne mozemo utvrditi jedino na
osonvu cinjenice da niz (an ) konvergira ka 1, a niz (bn ) konvergira ka +, kao sto bi
mogli u slucaju da, primera radi, niz (an ) konvergira ka 2, a niz (bn ) konvergira ka 3
(u tom slucaju, nista dalje ne moramo da znamo o nizovima (an ) i (bn ) da bi zakljucili
da niz (abnn ) konvergira ka 23 ). Zbog toga kazemo da je limes lim abnn neodredenost
n
oblika 1 , jer moramo uzeti u razmatranje i ostale informacije o nizovima (an ) i

(bn ), pored njihovih granicnih vrednosti,
ispitali karakter konvergencije niza
( da)bi
n
(abnn ). Recimo, limesi nizova (1n ) i ( 1 + n1 ) predstavljaju neodredenosti oblika
1 , ali pazljivijim razmatranjem ovih nizova, dolazimo do odgovora na pitanje da li
oni konvergiraju i ka cemu: prvi niz je zapravo konstantan niz (1)n i on, bez ikakve
dileme, konvergira ka 1; o drugom nizu je vec bilo reci i kao sto smo videli i on je
konvergentan, a njegova granicna vrednost je broj iz intervala (2, 3).
Na kraju navodimo da smo u tekstu zadatka pretpostavili da su clanovi niza (an )
pozitivni i zato je a [0, +]. U slucaju da clanovi niza (an ) budu i negativni, niz
(bn ) ne moze biti sastavljen od proizvoljnih realnih brojeva, vec to moraju biti celi
422
Glava 1. Nizovi
ili neki racionalni brojevi. Ovakve situacije cemo razresavati na licu mesta, a one
ce se, po pravilu, svoditi na neke od ovih ovde opisanih.

U poglavlju 3.1, u Primeru dokazano je, a sada cemo to koristiti, da za proizvoljan
niz (an ) koji konvergira bilo ka + ili , vazi:
)
(
1 an
= e.
lim 1 +
n
an
Podrazumevamo da je niz (an ) takav da je izraz (1 + 1/an )an denisan za svako n.
i da nije, pod uslovom da an , ovaj izraz je denisan za svako dovoljno
Cak
veliko n, pa u tom slucaju prvih nekoliko clanova za koje ovaj izraz ne moze da
se denise zanemarujemo i posmatramo samo od onog indeksa kada ovaj izraz ima
smisla.
32. Uz detaljno obrazlozenje svakog koraka, odrediti, ako postoji, granicnu vrednost
niza (xn ) odredjenog sa:
(
)
n + 5 5n
a) xn =
;
n 1, 5
(
) 2
n + 5 5n
b) xn =
;
n 1, 5
)
(
1 n
c) xn = 1
;
n
(
d) xn =
(
e) xn =
n3 + 3
n3 + n
2n + 3
n+1
) n24 +4
n +n
;
) 2n2 +3
n+1
Resenje. a) Opsti clan niza (xn ) mozemo zapisati kao:

(
xn = 1 +
1
n1,5
6,5
6,5
5n
) n1,5 n1,5
6,5
Neka su nizovi (an ) i (bn ) odredeni sa:

(
an =
1+
1
n1,5
6,5
) n1,5
6,5
bn =
6, 5
5n.
n 1, 5
423
U tom slucaju, niz (xn ) je zapravo niz (abnn ). Niz ((n 1, 5)/6, 5) konvergira ka +.
Zaista, posto niz (n) konvergira ka +, sledi da i niz (n/6, 5) konvergira ka +,
pa i niz (n/6, 5 1, 5/6, 5) konvergira ka +, kao razlika niza koji tezi ka + i
konstantnog niza. Zbog toga niz (an ) konvergira ka e. Opsti clan niza (bn ) mozemo
zapisati kao:
32, 5
bn =
.
1 1,5
n
Niz (1 1, 5/n) konvergira ka 1 1, 5 0 = 1, jer niz (1)n kovnergira ka 1, a niz
(1/n) konvergira ka 0. Zbog toga niz (bn ), kao kolicnik konstantnog niza (32, 5)n
i niza koji konvergira ka 1, konvergira ka 32, 5. Najzad, na osnovu 31. zadatka,
zakljucujemo da niz (xn ), buduci jednak nizu (abnn ) konvergira ka e32,5 .
b) Kao u delu pod a), posmatramo nizove (an ) i (bn ) koji su u ovom slucaju
denisani sa:
(
an =
1+
1
n1,5
6,5
) n1,5
6,5
bn =
6, 5
5n2 .
n 1, 5
Niz (an ) konvergira ka e, kao sto smo dokazali u delu pod a), a dokazimo da niz (bn )
konvergira ka +. Niz (bn ) je proizvod niza (32, 5n/(n 1, 5)) i niza (n). Za prvi
niz, kao u delu pod a), dokazujemo da kovnergira ka 32, 5, a drugi niz konvergira ka
+. Zbog toga, njihov proizvod konvergira ka +. Dakle niz (bn ) konvergira ka
+, pa na osnovu 31. zadatka, sledi da niz (xn ) konvergira ka +.
c) Opsti clan niza (xn ) predstavimo kao:
[(
) ]1
1 n
1+
xn =
.
n
Posto niz (n) konvergira ka , sledi da niz ((1 + 1/(n))n ) konvergira ka e,
a niz (xn ) ciji su clanovi jednaki reciprocnim vrednostima ovog niza, konvergira ka
1/e.
d) Za n = 3 vazi:
n3 + 3
n3 + 3 (n3 + n) + (n3 + n)
3n
1
=
=1+ 3
= 1 + n3 +n ,
n3 + n
n3 + n
n +n
n3
pa opsti clan niza (xn ), za n > 3, mozemo zapisati kao:
n 3 n4 + 4
3
n3 + n n2 + n
n + n
n3
1
1 +
n
+
n
n3
424
Glava 1. Nizovi
Neka su nizovi (an ) i (bn ), indeksirani od n = 4 i denisani sa:

(
an =
1+
) n3 +n
n3
bn =
n3 +n
n3
n 3 n4 + 4
.
n3 + n n2 + n
Tada je niz (x4 , x5 , x6 , ...) jednak nizu (abnn ), a razume se da se karakter konvergencije
ovog niza poklapa sa karakterom konvergencije niza (xn ), pa ovu razliku necemo ni
naglasavati u daljem tekstu. Niz (an ) konvergira ka e. Zaista, niz ((n3 + n)/(n 3)),
jednak je nizu ((n2 + 1)/(1 3/n)), koji je proizvod niza (n2 + 1) i niza 1/(1 3/n).
Posto je n2 + 1 > n i n +, sledi da i n2 + 1 +. Sa druge strane 1/n 0,
pa i 3/n 0 i zato 1 3/n 1, pa i 1/(1 3/n) 1. Dakle, niz ((n3 + n)/(n 3))
konvergira ka +, pa niz ((n3 + n)/(n 3)) konvergira ka . Zbog toga niz
(an ) kovnergira ka e.
Niz (bn ) konvergira ka 1. Zaista, opsti clan niza (bn ) mozemo zapisati i kao:
(
)(
)
3
4
1
1+ 4
n
n
)(
).
(
1
1
1+ 2
1+ 3
n
n
Nizovi (13/n), (1+4/n4 ), (1+1/n2 ) i (1+1/n3 ) svi konvergiraju ka 1 jer su svi
suma konstantnog niza (1)n i jednog nula-niza. Niz (bn ) dobijamo kao kolicnik dva
niza koja su proizvodi od po dva od navedena cetiri niza, pomnozen sa 1. Zbog
toga, niz (bn ) konvergira ka 1. Najzad, koristeci 31. zadatak, sledi da niz (xn )
konvergira ka e1 .
e) Neka su nizovi (an ) i (bn ) denisani sa:
an =
2n + 3
n+1
bn =
2n2 + 3
.
n+1
Dokazimo da niz (an ) konvergira ka 2, a niz (bn ) konvergira ka +. Odatle ce, na

osnovu 31. zadatka, slediti da niz (xn ) konvergira ka +.
Opsti clan niza (an ) mozemo zapisati i kao:
an =
2+
1+
3
n
1
n
Dakle, niz (an ) je kolicnik jednog niza koji konvergira ka 2 i niza koji konvergira ka
1. Zbog toga niz (an ) konvergira ka 2. Sa druge strane, opsti clan niza (bn ) mozemo
zapisati kao:
2n + n3
bn =
.
1 + n1
Dakle, niz (bn ) je proizvod niza (2n + 3/n) i niza (1/(1 + 1/n)). Prvi niz konvergira
ka +, jer je 2n + 3/n > n, a n +. Drugi niz konvergira ka 1, jer 1 + 1/n 1,
425
pa i 1/(1 + 1/n) 1. Zato niz (bn ) konvergira ka +. Dakle, niz (xn ) konvergira
ka +.
Komentar. Iz ovog zadatka sticemo utisak kako bi trazili granicnu vrednost bilo
kog niza oblika:
(
) S(n)
P (n) T (n)
,
Q(n)
pri cemu su P, Q, S i T polinomi i P i Q su istog stepena. Ako P i Q nemaju isti
vodeci koecijent, njihov kolicnik (P (n)/Q(n)) konvergira realnom broju razlicitom
od 1, kao sto je bio slucaj u zadatku e). Tada, vodeci se rezultatom iz 31. zadatka,
jednostavno dolazimo do zakljucka kolika je trazena granicna vrednost. Ukoliko P i
Q imaju isti vodeci koecijent, tada (P (n)/Q(n)) konvergira jedinici i u tom slucaju,
zapisujemo kolicnik P (n)/Q(n) kao
1+
1
Q(n)
R(n)
a izlozilac S(n)/T (n), zapisujemo kao

(
)
Q(n)
R(n) S(n)
.
R(n)
Q(n) T (n)
Dalje je postupak jasan. Razume se da situacija ne bi bila narocito drugacija
ako
Q, S i T nisu polinomske, vec sadrze i necelobrojne stepene, poput
funkcije P,
n 2 ili recimo 3 n + 1. Stavi

se, funkcije P i Q mogu biti i stepene, logaritamske,
trigonometrijske, ideja ostaje ista, dok god je granicna vrednost niza (P (n)/Q(n))
jednaka 1.
Svi primeri u ovom zadatku sem onog pod e), bili su oblika 1 . Uvek treba
proveriti da li je zaista neophodno da vrsimo nekakve transformacije, kao sto je bilo
pod a), b), c) i d), ili je mozda granicna vrednost koja se trazi zapravo vrlo ocigledna
i direktno sledi iz 31. zadatka, kao sto je bilo u primeru pod e).
U narednom zadatku videcemo nekoliko primera koji se rade na slican nacin,
ali nisu u pitanju polinomske funkcije. Takode, necemo tako detaljno objasnjavati
svaki korak kao u ovom primeru, jer ce akcenat biti na drugim stvarima.

33. Odrediti, ako postoji, granicnu vrednost niza (xn ) odredenog sa:
(
a) xn =
(
b) xn =
1 + 3n
3n
)2n
;
n2 + arctg n
n2 + 1
)n2 +sin n
c) xn = (logn (2n))log2 n ;
426
Glava 1. Nizovi
(
) 1
(n + 1) cos
d) xn = 1 + ctg
2n
(n+1)
2n
pri cemu se podrazumeva da je niz (xn ) denisan pocevsi od onog indeksa od kog
dati izraz ima smisla. U svim slucajevima, navesti barem jedan takav indeks.
Resenje. a) Za svaki prirodan broj n, opsti clan niza (xn ) mozemo zapisati kao:
n]
[(
xn =
)
1 3
1+ n
3
2n
3n
.
Neka su nizovi (an ) i (bn ) denisani sa:

) n
(
1 3
an = 1 + n
3
bn =
2n
.
3n
Posto 3n +, niz (an ) tezi ka e. Sa druge strane, niz (bn ) jednak je ((2/3)n ), pa
kako je 2/3 < 1, sledi da niz (bn ) tezi ka 0. Dakle, po 31. zadatku, niz (xn ) tezi ka
e0 = 1.
b) Funkcija x 7 arctg x je strogo rastuca i arctg(/4) = 1, pa je za svaki
prirodan broj n > /4, dakle za svaki prirodan broj n, tacno arctg n > 1. Zato, za
svako n N, mozemo zapisati xn kao:
arctg n 1 (n2 + sin n)
2+1
n
n2 + 1
arctg n 1
xn =
1 + n2 + 1
arctg n 1
Neka su nizovi (an ) i (bn ) denisani sa:
an =
1 +
n2 + 1
arctg n 1
n2 + 1
arctg n 1
i
bn =
arctg n 1
(n2 + sin n).
n2 + 1
Posto (arctg n) tezi ka /2, niz (arctg n 1) tezi ka /2 1, a niz 1/(arctg n 1)

tezi ka 1/(/2 1). Posto niz n2 + 1 +, sledi da niz ((n2 + 1)/(arctg n 1))
tezi ka +, pa niz (an ) tezi ka e. Niz (bn ) mozemo da posmatramo kao proizvod
dva niza: (arctg n 1) i ((n2 + sin n)/(n2 + 1)). Prvi konvergira ka /2 1, a drugi
niz konvergira ka 1, sto bi se dokazalo analogno sa resenjem 9. zadatka. Zbog toga
niz (bn ) konvergira ka /2 1. Dakle, niz (xn ) konvergira ka e/21 .
427
c) Izraz kojim je odreden xn denisan je za svako n 2, jer je za n 2 broj

logn (2n) pozitivan. Za n 2 vazi:
logn (2n) = logn 2 + logn n = 1 +
1
,
log2 n
pa imamo da je
xn = (1 +
1 log2 n
)
.
log2 n
Kako niz (log2 n) tezi ka +, sledi da niz (xn ) tezi ka e.

d) Za svako n > 1 vazi
1
n+1
<
< 1,
2
2n
pa je
(n + 1)
( , ).
2n
2
Funkcija x 7 ctg x denisana je na ovom intervalu i na njemu je strogo opadajuca,
a funkcija x 7 cos x je razlicita od nule na ovom intervalu. Ostalo je jos da ispitamo
pozitivnost izraza
(n + 1)
,
(1.22)
1 + ctg
2n
da bi utvrdili da ga je moguce stepenovati. Buduci da je
(n + 1)
1
1
= +
,
2n
2
2n
i da je funkcija x 7 ctg x opadajuca na navedenom intervalu, imamo da je, za n > 2:
1 = ctg
(n + 1)
(2 + 1)
< ctg
< 0,
22
2n
pa je za n > 2 vrednost izraza (1.22) pozitivna, dok je za n = 2 vrednost ovog izraza

jednaka 0. Dakle, izraz kojim je denisan xn ima smisla za svako n > 1.
Kako su funkcije x 7 tg x, x 7 ctg x, x 7 sin x i x 7 cos x denisane i razlicite
od nule na otvorenom intervalu (/2, ), opsti clan niza (xn ) mozemo zapisati ovako:
1
(n+1)
(n
+
1)
sin 2n
tg
2n
.
xn = 1 +
(n + 1)
tg
2n
Niz ((n + 1)/(2n)) tezi ka 1/2, pa zato ((n + 1)/(2n)) tezi ka /2. Zbog toga
niz (tg((n + 1)/(2n))) tezi ka +, dok niz (sin((n + 1)/(2n))) tezi ka 1. Analogno
kao u primerima do sada, zakljucujemo da niz (xn ) konvergira ka e1 = e.
428
Glava 1. Nizovi
Komentar. Kao sto vidimo, za razliku od prethodnog zadatka, ovde ne radimo sa

polinomskim funkcijama. Ipak, postupak ostaje isti i prilicno pravolinijski. Ono
sto je bilo vazno u primerima u okviru ovog zadatka, jeste analizirati date izraze
i osigurati se da transformacije koje vrsimo zaista imaju smisla. Citalac

koji nije
ubeden u vaznost ovakve, ponekad zamorne, analize, neka obrati posebnu paznju na
zadatak 42.

U narednim zadacima, sem granicnim vrednostima, bavicemo se procenama i
uporedivanjima raznih velicina. Cesto

cemo koristiti nejednakosti:
(
)
(
)
1 n
1 n+1
1+
<e< 1+
,
(1.23)
n
n
a ponekad ce ove nejednakosti, na vrlo zanimljiv nacin, pomoci da razresimo probleme koji na prvi pogled nisu povezani sa ovim poglavljem.
34. Dokazati da za svaki prirodan broj n vazi:
(
)
1 n
3
e 1+
< .
n
n
Resenje. Iz (1.23) imamo da je (1+1/n)n+1 > e, pa je zbog toga razlika e(1+1/n)n
manja od razlike (1 + 1/n)n+1 (1 + 1/n)n . Kako je
(
)
)
) (
)
(
(
1 n+1
1 n
1 n
1
1+
1+
=
1+
1+ 1
n
n
n
n
(
)n
1
1
=
1+
n
n
1
3
< e < ,
n
n
sledi i tvrdenje iz zadatka.
Komentar. Ovaj zadatak daje nam jednu procenu razlike izmedu broja e i broja
(1+1/n)n . Drugim recima, govori nam za koliko smo omasili ako broj e izracunamo
kao (1 + 1/n)n . Dokaz tvrdenja je jednostavan, buduci da koristimo jedino nejednakost (1.23) i nikakve druge (izvedene) procene.

je vece:
35. Sta
nn+1
ili
(n + 1)n ?
Resenje. Za n = 1 i n = 2 vece je (n + 1)n nego nn+1 sto utvrdujemo direktnom

proverom. Za sve ostale prirodne brojeve, vece je nn+1 nego (n + 1)n . Zaista, za
svako n 3 vazi:
(
)
1 n
n3>e> 1+
,
n
429
odakle, mnozenjem sa nn , dobijamo nn+1 > (n + 1)n .

Komentar. Kao sto vidimio, broj e moze biti od pomoci i u nalazenju odgovora na
ovakva interesantna pitanja, koja nemaju mnogo veze sa konvergentnim nizovima.
Cesto
zaboravaljmo da je izraz (1 + 1/n)n zapravo jednak sa:
(n + 1)n
,
nn
koji izgleda malo prirodnije, tj. predstavljen je kao kolicnik dva prirodna broja.
Takode, nejednakosti iz (1.23) mozemo zapisati kao (n + 1)n < e nn i e nn+1 <
(n+1)n+1 , koje vise asociraju na to da se broj e zapravo javlja u uporedivanju nekih
prirodnih brojeva. Ovaj zadatak bi trebalo da bude mali podsetnik na tu cinjenicu.

36. Dokazati da za svaki prirodan broj n vaze nejednakosti:
( n )n
( n )n
< n! < e
.
e
2
Resenje. Obe nejednakosti dokazacemo na dva nacina. Dokazujemo prvo levu nejednakost.
Prvi nacin: Dokazacemo datu nejednakost matematickom indukcijom po n. Za n =
1 nejednakost je ocigledna. Dokazimo sada da iz pretpostavke da nejednakost vazi
za n sledi da ona vazi i za n + 1. To ce kompletirati nas dokaz matematickom
indukcijom. Imamo da je:
(
)
)
(
n + 1 n+1
1 ( n )n
n+1 n
(n + 1)
e
e
e
n
(
)n ( )
1
1
n n
1+
(n + 1)
=
e
n
e
)n
(
< 1 n! (n + 1)
(e > 1 + n1 i induktivna pretpostavka)
= (n + 1)!
cime smo kompletirali dokaz nejednakosti.
Drugi nacin: Posto je e > (1 + 1/n)n za svako n N, imamo:
(
)
1 1 21
e >
1+
= 1
1
1
(
)2
1
32
e >
1+
= 2
2
2
)3
(
43
1
= 3
e >
1+
3
3
..
. (
)
1 n (n + 1)n
=
.
e >
1+
n
nn
430
Glava 1. Nizovi
Ako pomnozimo ovih n nejednakosti, dobijamo

en >
(n + 1)n
.
n!
Iz poslednje nejednakosti sledi:

n! >
(n + 1)n ( n )n
>
.
en
e
Dokazujemo sada desnu nejednakost.

Prvi nacin: Dokazacemo datu nejednakost matematickom indukcjom po n. Za n = 1
nejednakost vazi jer je e > 2. Dokazimo sada da ako data nejednakost vazi za n, to
implicira da ona vazi i za n + 1. Imamo da je:
(
e
n+1
2
)n+1
( n )n (n + 1)n (n + 1) 1
2
nn
2
)n
( n )n (
1
1
= e
1+
(n + 1).
2
n
2
= e
Iz induktivne hipoteze sledi da je e (n/2)n > n!, a iz monotonosti niza ((1 + 1/n)n )
(30. zadatak) sledi da je (1 + 1/n)n (1 + 1/1)1 = 2. Zbog toga sledi:
(
e
n+1
2
)n+1
)
( n )n (
1 n 1
= e
1+
(n + 1)
2
n
2
> n! 1 (n + 1)
= (n + 1)!
cime smo kompletirali dokaz nejednakosti matematickom indukcijom.

Drugi nacin: Posto je e > (1 + 1/n)n , sledi:
e
( n )n
2
(
)
(
)
1 n ( n )n
n+1 n
> 1+
=
.
n
2
2
Sa druge strane, ako primenimo nejednakost izmedu aritmeticke i geometrijske sredine na brojeve 1, 2, ..., n, dobijamo:
)
(
1 + 2 + ... + n n
1 2 ... n = n!.
(1.24)
n
Posto je 1 + 2 + ... + n = n(n + 1)/2, sledi da je
1 + 2 + ... + n
n+1
=
,
n
2
prema tome iz (1.24) sledi:
n+1
2
)n
n!.

Dakle, vazi
e
( n )n
2
431
(
>
n+1
2
)n
n!,
sto je i trebalo dokazati.

Komentar. Prvo dajemo komentar o tvrdenju iz zadatka. Ocito je:
n! = 1 2 3 ... n < n n n ... n = nn ,
kada je n > 1. Pitanje je, da li mozemo da pronademo konstantu c, tako da n! sto
bolje predstavimo kao:
n n n
n
... ,
c c c
c
za dovoljno velike brojeve n. Ovaj zadatak daje nekakav odgovor na to pitanje.
Mnogo konkretniji odgovor na to pitanje daje sledeca, tzv. Stirlingova formula,
koja kaze da je:
n!
( n )n = 1.
lim
n
2n
e
Posto je:
n!
n!
n!
( n )n =
=
,
(
n )n+1/2
e
1
2n
n
2e
2 n n n
e
e
e
e
zakljucujemo da se n! ponasa kao (n/e)n+1/2 , do na multiplikativnu konstantu koja
iznosi 2e. Ovo je jos jedan fantastican rezultat koji povezuje brojeve e i . Dokaz
ovog tvrdenja nije jednostavan, a moze se naci u [11].
Obratimo paznju sada na resenje naseg problema. Dokazi indukcijom za obe
nejednakosti su relativno pravolinijski. Bilo je dovoljno vestacki stvoriti izraz iz
induktivne hipoteze i onda proceniti korekciju:
(
)
(
)
( n )n
n + 1 n+1
1
n+1 n
=

(n + 1)
e
e
n
| e{z }
|
{z
}
izraz iz induktivne hipoteze
korekcija
(
e
n+1
2
)n+1
=
( n )n
(n + 1)n (n + 1) 1
e
.
nn{z
2}
| {z2 }
|
izraz iz induktivne hipoteze
korekcija
Pitanje je zasto uopste probati da se ove nejednakosti dokazu indukcijom, kada

uopste nije ocigledno (pre nego da bilo sta zapisemo) da cemo u tome i uspeti.
Odgovor na to pitanje glasi: zato sto je uobicajeno da za tvrdenje koje treba da
vazi za svaki prirodan broj pokusamo dokaz matematickom indukcijom, cak iako
nam uspeh nije ocigledan. Interesantni i manje ocigledni su oni dokazi koji nisu
preko matematicke indukcije. Kod leve nejednakosti smo na taj nacin dokazali i
432
Glava 1. Nizovi
jacu nejednakost, a to je n! > ((n + 1)/e)n . U vezi sa drugim dokazom desne nejednakosti, navedimo da je u nalazenju neke nije gornje granice za n! od ocigledne: nn ,
prirodno iskoristiti nejednakost izmedu aritmeticke i geometrijske sredine za brojeve
1, 2, ..., n. Nakon te nejednakosti, sve sto je preostalo je da primenimo vec mnogo
puta pominjanu nejednakost: (n + 1)n < e nn .

37. Dokazati da za sve prirodne brojeve n vazi nejednakost:
1
1
1
< ln(1 + ) < ,
n+1
n
n
(1.25)
zatim pokazati da je niz (xn ) odreden sa:

xn =
1 1
1
+ + ... + ln n,
1 2
n
konvergentan i pronaci granicnu vrednost niza (yn ) odredenog sa:

yn =
1
1
1
+
+ ... +
.
n+1 n+2
n+n
Resenje. Kako za svaki prirodan broj n vazi:

)
)
(
(
1 n
1 n+1
1+
<e< 1+
,
n
n
imamo i:
e
1
n+1
(
)
1
1
< 1+
< en .
n
Buduci da je funkcija x 7 ln x rastuca, sledi

1
1
1
< ln(1 + ) < .
n+1
n
n
Dokazacemo da je niz (xn ) opadajuci i ogranicen odozdo, odakle ce slediti da on
konvergira. Da je niz (xn ) opadajuci, sledi iz:
xn+1 xn =
1
1
1
(ln(n + 1) ln n) =
ln(1 + ) < 0.
n+1
n+1
n
Da je niz (xn ) ogranicen odozdo nulom, sledi iz dokazane nejednakosti na sledeci

nacin:
1 1
1
+ + ... +
1 2
n
1
1
1
> ln(1 + ) + ln(1 + ) + ... + ln(1 + )
1
2
n
2 3
n+1
= ln( ...
)
1 2
n
= ln(n + 1) > ln n,
433
pa je zbog toga:
xn =
1 1
1
+ + ... + ln n > 0.
1 2
n
Prema tome, niz (xn ) je konvergentan.

Za opsti clan niza (yn ) vazi:
yn = x2n xn + ln(2n) ln n = x2n xn + ln 2.
Posto niz (xn ) konvergira, onda i niz (x2n ), kao podniz niza (xn ) konvergira ka istoj
granicnoj vrednosti, pa je niz (x2n xn ) zapravo nula-niz. Dakle, niz (yn ) kao suma
nula-niza i konstante ln 2, konvergira ka ln 2.
Komentar. Nejednakost (1.25) je samo preformulacija nejednakosti (1.23) i zato je
njen dokaz ocigledan.
Konvergencija niza (xn ) je dobro poznata teorijska cinjenica. To nije ni malo
cudno, jer ovo tvrdenje govori o izuzetno bitnom zakljucku: suma reciprocnih vred
nosti prvih n brojeva jednaka je sa ln n, do na konstantu. Cesto
smo govorili da se
3
neki izraz ponasa kao neki drugi izraz, primera radi, n + n + 1 ponasa se kao
n3 , za velike brojeve n. Pod tim smo podrazumevali da kolicnik ove dve velicine:
(n3 + n + 1)/n3 konvergira ka jedinici, ali ne i da njihova razlika konvergira konstanti, sto bi bilo mnogo jace tvrdenje. U tom smislu je tvrdenje u vezi sa nizom
(xn ) izuzetno vazno i jako. Granicna vrednost niza (xn ) naziva se Ojlerova konstanta, obelezava se najcesce sa c ili , a iznosi, priblizno 0, 577. Interesantno je da,
u trenutku pisanja ovog udzbenika, jos uvek nije poznato da li je Ojlerova konstanta
racionalan, ili iracionalan broj. Odgovor na to pitanje nije poznat ni za mnogo jednostavnije brojeve. Recimo, za brojeve e + i 2e , nije poznato (jos uvek) da li su
racionalni, ili iracionalni.
Raspolazuci tvrdenjem za niz (xn ), granicnu vrednost niza (yn ) nalazimo vrlo
jednostavno. Napomenimo da smo konvergenciju niza (yn ) dokazali u 16. zadatku,
ali tada nismo bili u mogucnosti da pronademo granicnu vrednost ovog niza.

38. Ispitati konvergenciju niza (xn ) odredenog sa:
(
)(
)(
) (
)
1
1
1
1
xn = 1 +
1+ 2
1 + 3 1 + n .
2
2
2
2
Resenje. Niz (xn ) je rastuci, jer je
xn+1
(
= xn 1 +
1
2n+1
)
> xn .
Koristeci nejednakost (1.23), dobijamo da za svaki prirodan broj k vazi:

)
(
1
1
< ek ,
1+
k
434
Glava 1. Nizovi
pa koristeci tu nejednakost, dobijamo:

(
)(
)(
) (
)
1
1
1
1
1+ 2
1 + 3 1 + n
xn =
1+
2
2
2
2
2
< e1/2 e1/2 e1/2 ... e1/2

= e 2 (1 2n )/(1 2 )
1
< e2 .
Prema tome, niz (xn ) je i ogranicen odozgo. Buduci ogranicen odozgo i rastuci, niz
(xn ) jeste konvergentan.
Komentar. Niz (xn ) po obliku lici na primere koje smo resavali u prethodnom
poglavlju. Monotonost ovog niza je ocigledna, ali nije tako jednostavno ograniciti
ovaj niz, ukoliko nam nisu poznate procene kojima smo se bavili u okviru ovog
poglavlja. Kao sto vidimo, koristeci nejednakost (1.23), ogranicavanje ovog niza
postaje jednostavan zadatak.
Pazljviji citalac ce sigurno primetiti da smo na ovaj nacin mogli dokazati konvergenciju bilo kog niza (yn ) oblika:
(
)(
) (
)
1
1
1
yn = 1 +
1+
1 +
,
an
a2
an
pri cemu su brojevi a1 , a2 , ..., an , ... prirodni i takvi da niz (zn ) odreden sa:
zn =
1
1
1
+
+ ... +
a1 a2
an
konvergira. Primera radi, jedan takav niz dobijamo za an = n2 , pa je zato i niz

(
)(
)
(
)
1
1
1
( 1+ 2
1 + 2 1 + 2 )
1
2
n
konvergentan (a njegova granicna vrednost je, ocigledno?!, (e + e )/(2)).
U narednom zadatku uopsticemo nejednakost (1.23), odnosno (1.25), na racionalne

brojeve n, a zatim cemo i primeniti tu novu nejednakost.
39. Dokazati da za svaki racionalan broj r > 0 vazi:
)
(
)
(
1 r+1
1 r
<e< 1+
1+
r
r
(1.26)
Resenje. Neka je r = m/n, gde su m i n prirodni brojevi. Posto za svaki prirodan

broj k vazi:
1
k+1
1
,
ek > 1 + =
k
k
435
sledi naredni niz nejednakosti:

1
e r = en m
e m + m+1 +...+ m+n1

1
= e m e m+1 ... e m+n1

m+1 m+2
m+n
>
...
m
m+1
m+n1
m+n
1
=
=1+ .
m
r
Dakle, vazi
)
(
1 r
.
e> 1+
r
Nejednakost
e<
(
)
1 r+1
1+
,
r
dokazujemo analogno. Naime, za svaki prirodan broj k vazi:

1
e k+1 < 1 +
1
k+1
=
.
k
k
Zbog toga je:

1
e r+1 = en m+n
e m+1 + m+2 +...+ m+n

1
= e m+1 e m+2 ... e m+n

m+1 m+2
m+n
<
...
m
m+1
m+n1
m+n
1
=
=1+ .
m
r
Prema tome, vazi i nejednakost:
1
e < (1 + )r+1 ,
r
za svaki racionalan broj r > 0.
Komentar. Dokazivanjem nejednakosti (1.26), pokazali smo da, za svaki racionalan
broj r > 0 vazi i
1
1
1
< ln(1 + ) < .
r+1
r
r
Posto je svaki pozitivan realan broj granicna vrednost niza pozitivnih racionalnih brojeva, koristeci neprekidnost funkcije (1 + 1/x)x , iz dokazanih nejednakosti
mozemo zakljuciti da za svaki realan broj x > 0 vazi:
(
)
(
)
1 x
1 x+1
1+
e 1+
,
x
x
436
Glava 1. Nizovi
kao i:
1
1
1
ln(1 + ) .
x+1
x
x
Jasno je zbog cega ove nejednakosti nisu stroge. Prelaskom na granicnu vrednost
u nekoj nejednakosti izmedu clanova dva niza, bila ona cak i stroga, ne mozemo
zakljuciti strogu nejednakost izmedu granicnih vrednosti, kao sto je vec bilo reci.
U nejednakostima za proizvoljan realan broj x > 0 zaista vaze stroge nejednakosti,
ali aparat kojim trenutno raspolazemo nije pogodan za dokazivanje te tvrdnje (ne
tvrdimo da je i neupotrebljiv). Analizom monotonosti funkcija preko izvoda, dokazacemo
ovu strogu nejednakost u jednom potezu.
Obratimo sada paznju na sam dokaz. Ideja dokaza, koja je, mozda, ostala
skrivena zbog nacina njegovog zapisa, je sledeca. Recimo, da za racionalan broj
r = m/n zelimo da dokazemo (1 + 1/r)r < e. To je ekvivalentno sa
m + n < en/m m.
Mi znamo da za svaki prirodan broj k vazi
k + 1 < e1/k k,
tj. umemo da se pomerimo sa jednog prirodnog broja na njegovog sledbenika.
Zato, pomerajuci se za po jedan korak, dobijamo:
en/m m = e(n1)/m e1/m m > e(n1)/m (m + 1) >
> e(n2)/m e1/(m+1) (m + 1) > e(n2)/m (m + 2) >
> e(n3)/m e1/(m+2) (m + 2) > e(n3)/m (m + 3) > ...
Dakle, da bi presli put od m do m + n nama su potrebni stepeni broja e:
e1/m , e1/(m+1) , e1/(m+2) , ..., e1/(m+n1) , a mi na raspolaganju imamo i vise od toga
- imamo n stepena e1/m . Analogni nacin razmisljanja vodi nas i do dokaza nejednakosti e < (1 + 1/r)r+1 .

(
)(
)
(
)
1
2
n
xn = 1 + 2
1 + 2 1 + 2 .
n
n
n
Resenje. Iz nejednakosti (1.26), za svaki racionalan broj r > 0 sledi:
(
)
1
1
1
e r+1 < 1 +
< er ,
r
pa za svako n N i svako k {1, 2, ..., n}, stavljajuci da je r = n2 /k, dobijamo:
)
(
k
k
k
e n2 +k < 1 + 2 < e n2 .
n

1.3. Delimicne granice niza i Stolcova
teorema
437
Posto je k/(n2 + k) k/(n2 + n), imamo da vazi i:

(
)
k
k
k
2 +n
n
e
< 1 + 2 < e n2 .
n
Ako primenimo ove nejednakosti na svaki cinilac u izrazu za xn , dobijamo:
e(1+2+...+n)/(n+n
2)
< xn < e(1+2+...+n)/n .
Niz ciji je opsti clan dat sa ((1 + 2 + ... + n)/(n2 + n)) je zapravo konstantnan niz
(1/2)n , a niz ciji je opsti clan dat sa ((1 + 2 + ... + n)/n2 ) je niz ((n + 1)/(2n)),
koji takode konvergira ka 1/2. Zbog toga nizovi ciji su opsti clanovi dati na levoj
i desnoj strani poslednje zapisane nejednakosti konvergiraju ka e1/2 . Po teoremi o
dva policajca, sledi da niz (xn ) takode konvergira ka e1/2 .
Komentar. Za razliku od niza (xn ) datog u zadatku 38, monotonost ovog niza
(xn ), ako je uopste i monoton, ni malo nije ocigledna. U 38. zadatku, naredni clan
niza dobijao se od prethodnog mnozenjem jednim novim brojem vecim od 1. U
ovom zadatku nije takav slucaj. Pri prelasku na clan xn+1 prvih n cinilaca su manji
nego cinioci kod clana xn , ali zato imamo jedan novi koji je veci od 1 i koji mozda
nadoknadi tu razliku.
Medutim, koristeci navedene procene u vezi sa brojem e, vrlo jednostavno pro
cenjujemo da ovaj niz nema kud, nego da konvergira ka e. Jos jednom skrecemo
paznju citaocu na tipicnu gresku do koje moze doci pri resavanju ovog problema, a
koja je nalik na gresku iz zadatka 12. Da je niz (xn ) bio odreden sa:
(
)
)(
) (
1
2
100
xn = 1 + 2
1 + 2 1 + 2 ,
n
n
n
njegova granicna vrednost bi ocigledno bila jednaka 1, jer u tom slucaju niz (xn ) je
proizvod 100 nizova sa granicnim vrednostima jednakim 1. U nasem zadatku, nije
ovakav slucaj, jer se broj cinioca menja sa indeksom clana niza (xn ).
1.4
Delimi
cne granice niza i Stolcova
teorema
Nizovi koji imaju granicnu vrednost, bilo ona konacna ili beskonacna, ponasaju
se relativno pravilno. Malo manje pravilno, ali ipak donekle pravilno, ponasaju
se nizovi koji mogu da se razbiju na konacan broj podnizova od kojih svaki ima
granicnu vrednost (pojam razbijanje niza precizno je opisan u prvom delu knjige, u
poglavlju 2.6). Naravno postoje i nizovi koje ne mozemo svrstati ni u jednu od ove
dve grupe - to su oni nizovi koji imaju beskonacno mnogo delimicnih granica. U
prvih nekoliko primera bavicemo se upravo razbijanjem niza na njegove pravilne
podnizove, sa ciljem proucavanja pocetnog niza.
Pored toga, u ovom poglavlju ilustrujemo i primenu Stolcove

teoreme u nalazenju
granicnih vrednosti nekih nizova. Stolcova teorema za nizove predstavlja ono sto je
438
Glava 1. Nizovi
Lopitalova teorema za funkcije i zato je ona izuzetno bitna. Sasvim prirodna pitanja
kao sto su: ako neki niz konvergira, da li niz sastavljen od sredina (aritmetickih, geometrijskih i drugih) njegovih clanova takode konvergira, dobijaju odgovor pomocu
ove teoreme. Sem direktne primene Stolcove

teoreme, koristicemo i tvrdenja o sredinama koja su navedena u prvom delu knjige.
41. Odrediti, ako postoji, najveci i najmanji clan niza (xn ), zatim inf{xn : n N},
sup{xn : n N}, kao i sve delimicne granice, limes inferior i limes superior tog
niza, ako je niz odreden sa:
3
);
n
n
n
b) xn =
sin2
;
n+1
4
a) xn = (1)n1 (2 +
c) xn = n n1/2 .
Resenje. a) Niz (xn ) razbijamo na dva niza (x2n ) i (x2n1 ). Imamo da je
x2n = (1)(2 +
3
)
2n
x2n1 = 2 +
3
.
2n 1
Nizovi (x2n ) i (x2n1 ) su konvergentni, prvi od njih tezi ka 2, a drugi ka 2 (zato

sto (3/(2n)) i (3/(2n 1)) teze nuli, kao podnizovi niza (3/n) koji tezi nuli). Zbog
toga niz (xn ) ima dve delimicne granice, to su 2 i 2, pa je limes inferior niza (xn )
jednak 2, a limes superior niza (xn ) je jednak 2. Niz (x2n ) strogo rastuce tezi
ka 2, zato je njegov minimalni element jednak x2 = 2 3/2 = 3, 5, a najveci
element ovog niza ne postoji. Imamo i da je inf{x2n : n N} = x2 = 3, 5 i
sup{x2n : n N} = lim x2n = 2, jer je ovo rastuci niz. Niz (x2n1 ) strogo
n
opadajuce tezi ka 2. Njegov najveci element je x1 = 5, a najmanji element ovog
niza ne postoji. Imamo i inf{x2n1 : n N} = lim x2n1 = 2 i sup{x2n1 : n
n
N} = x1 = 5. Objedinjujuci ove zakljucke, dobijamo da je najmanji element niza

(xn ) jednak x2 = 3, 5, a najvec1i element ovog niza je x1 = 5. Ovo su upravo i
inmum i supremum skupa vrednosti ovih nizova.
b) Kako je sin2 (n/4) = (1 cos((n)/2)/2, vrednost izraza sin2 (n/4) zavisi
od ostatka koji daje n pri deljenju sa 4 i to na sledeci nacin:
1/2, n = 4k + 1
1,
n = 4k + 2
n
sin2
=
4
1/2, n = 4k + 3
0,
n = 4k.
Niz (xn ) razbijamo na cetiri niza (x4k+1 ), (x4k+2 ), (x4k+3 ) i (x4k ), gde u prva
tri niza, k prolazi skupom N0 , a u cetvrtom nizu, k prolazi skupom N. Sada imamo
x4k+1 =
4k + 1
1
,
(4k + 1) + 1 2
x4k+2 =
4k + 2
,
(4k + 2) + 1

teorema
x4k+3 =
1
4k + 3
,
(4k + 3) + 1 2
439
i x4k = 0.
Kako
4k + 1
1,
(4k + 1) + 1
4k + 2
1
(4k + 2) + 1
4k + 3
1,
(4k + 3) + 1
imamo da su sva cetiri niza konvergentna i to

1
x4k+1 ,
2
x4k+2 1,
x4k+3
1
2
x4k 0.
Dakle, delimicne granice niza (xn ) su 0, 1/2 i 1, limes inferior je 0, a limes superior
je 1. Niz (n/(n + 1)) strogo rastuce tezi ka 1, zato nizovi (x4k+1 ), (x4k+2 ) i (x4k+3 )
strogo rastuce teze ka svojim granicnim vrednostima i zbog toga nemaju najveci
element. Najmanji elementi ovih nizova su redom x1 , x2 i x3 . Takode inf{x4k+1 :
k N0 } = x1 , inf{x4k+2 : k N0 } = x2 i inf{x4k+3 : k N0 } = x3 , dok
je sup{x4k+1 : k N0 } = lim x4k+1 = 21 , zatim sup{x4k+2 : k N0 } =
n
lim x4k+2 = 1 i sup{x4k+3 : k N0 } = 21 . Niz (x4k ) je konstantan, njegov najmanji

n
i najveci element, inmum i supremum skupa njegovih vrednosti su svi jednaki sa
0. Objedinjujuci ove zakljucke dobijamo da je najmanja vrednost niza (xn ) jednaka
0, (0 = x4 = x8 = ...), najveca vrednost ovog niza ne postoji, inf{xn : n N} = 0,
a sup{xn : n N} je najveci od supremuma nizova koji smo dobili razbijanjem
ovog niza, tj. sup{xn : n N} = 1.
c) Dokazimo da niz (xn ) konvergira ka +. Posto je 2n > n (sto se rutinski
dokazuje matematickom indukcijom), to je i 1/2n < 1/n, pa je
n
1 < n1/2 < n1/n .
n
Kao sto znamo, niz ( n n) konvergira ka 1, pa i niz (n1/2 ), po teoremi o dva policajca,
takode konvergira ka 1. Zbog toga niz (xn ), kao suma niza (n) i niza koji konvergira
ka 1, konvergira ka +. Dakle, niz (xn ) ima samo jednu delimicnu granicu, to
je + i ovo je ujedno i limes superior i limes inferior ovog niza. Takode, kako
xn +, niz (xn ) nema najveci clan i sup{xn : n N} = +. Posto je x1 = 0 i
n
xn > 0, za svako n > 1, jer je u tom slucaju: n = n1 > n1/2 , sledi da je najmanji
clan ovog niza upravo x1 . Takode, sledi i inf{xn : n N} = x1 = 0.
Komentar. U opstem slucaju, nije jednostavno odrediti sve ove stavke za dati niz.
Ipak, primeri u ovom zadatku bili su dovoljno jednostavni, te smo lako mogli da
odgovorimo na sve zahteve iz teksta zadatka. Sve sto treba uraditi je razbiti dati
niz na pogodan nacin i primeniti Tvrdenje 2.88 iz prvog dela knjige. Pogodan
nacin za razbijanje niza se sam namece iz nacina denicije niza (xn ). Jedino je,
mozda, primer pod c) bio manje ocigledan, ali nakon kraceg razmisljanja, ako ne
i momentalno, uocavamo da ovaj niz konvergira ka + i da je za njega takode
jednostavno ispuniti zahtev iz zadatka, bez ikakvog razbijanja.
440
Glava 1. Nizovi
42. Odrediti, ukoliko postoji, granicnu vrednost niza (xn ), odredenog sa:
(
)n2
n+1
xn =
.
n + cos n
2
Resenje. Podniz (x4k ) niza (xn ) jednak je konstantnom nizu (1)n , jer je za n = 4k,
cos(n/2) = cos(2) = 1, pa je xn = 1. Dokazimo da podniz
(x1 , x2 , x3 , x5 , x6 , x7 , x9 , ...),
(1.27)
tj. onaj podniz koji dobijamo kada iz niza (xn ) odstranimo sve clanove ciji je indeks
deljiv sa 4, konvergira ka +. Odatle cemo zakljuciti da niz (xn ) nema granicnu
vrednost.
Oznacimo sa S skup svih prirodnih brojeva deljivih sa 4. Tada podniz iz (1.27)
mozemo zapisati i kao (xn )nN\S . Kada je n N \ S, tada je cos(n/2) = 1, pa je
za takvo n:
1 cos 2
2
n
n n
n
+
cos
n
+
cos
2
1 cos n
2
xn =
1 + n + cos n
2
1 cos n
2
(1.28)
Niz (n + cos(n/2))nN\S konvergira ka +, kao suma niza (n)nN\S koji konvergira ka + i ogranicenog niza (cos(n/2))nN\S . Za n N \ S vazi cos(n/2)
{0, 1}, pa je niz (1/(1cos(n/2)))nN\S ogranicen, i zato niz ((n+cos(n/2))/(1
cos(n/2)))nN\S konvergira ka +. Dakle, niz:
n
1
(
1 + n + cos n
2
1 cos n
2
n + cos 2
1 cos n
2
)nN\S
konvergira ka e. Niz (n2 /(n + cos(n/2)))nN\S konvergira ka +. Zaista, ovaj niz

je proizvod niza (n)nN\S i niza ((1+cos(n/2)/n)1 )nN\S od kojih prvi konvergira
ka +, a drugi ka 1. Clanovi
niza (1 cos(n/2))nN\S jednaki su ili 1 ili 2, zato
su clanovi niza koji se dobija kao proizvod niza (1 cos(n/2))nN\S i (n2 /(n +
cos(n/2)))nN\S veci ili jednaki od clanova niza (n2 /(n + cos(n/2)))nN\S . Kako
poslednji naveden niz konvergira ka +, sledi da i niz:
(
n2
n
))
n (1 cos
n + cos 2
2 nN\S
konvergira ka +. Koristeci cinjenicu iz 31. zadatka, zakljucujemo da niz (xn )nN\S

konvergira ka +.

teorema
441
Prema tome, niz (xn ) nema granicnu vrednost.

Komentar. Ovaj zadatak smo najavili i u prethodnom poglavlju. Glavni razlog
za to je jednakost (1.28). Ako nismo dovoljno pazljivi, mozemo pomisliti da ta
jednakost vazi za sve prirodne brojeve n i doci do nekih besmislenih zakljucaka.
Iako ovaj zadatak, po svojoj formi, lici na zadatke koje smo resavali u prethodnom
poglavlju, njegovo resenje odudara od resenja koje smo imali ranije. Ovaj zadatak
mogao je da bude dat i u prethodnom poglavlju, jer cinjenica koju smo iskoristili
da bi zakljucili da niz (xn ) nije konvergentan opisana je i ranije, bez pominjanja delimicnih granica niza. Jednostavno, ako niz ima dva podniza sa razlicitim granicnim
vrednostima, onda on nije konvergentan. Ipak, zbog ideje o razbijanju niza na dva
podniza, ovaj zadatak smo naveli u ovom poglavlju.
Trigonometrijske funkcije, buduci periodicne, pogodne su za postizanje ovakvog
efekta. Zato predlazemo citaocu da se oproba u smisljanju drugog zadatka koji
bi po ideji za resavanje licio na ovaj zadatak, a da pritom upotrebi neku drugu
konstrukciju.

43. Odrediti, ukoliko postoji, granicnu vrednost niza (xn ) odredenog sa xn =
n
n!.
Resenje. Neka je k proizvoljan prirodan broj. Za svaki prirodan broj n koji je veci
od k, vazi:
n! = 1 2 ... k (k + 1) ... n > k
... k} = k nk+1 .
| k {z
nk+1
Zbog toga je
nk+1
n
n! > k n ,
(1.29)
za svaki prirodan broj n > k. Posmatrajmo nizove ( n n!) i (k (nk+1)/n )n indeksirane

pocevsi od k + 1. Iz (1.29) zakljucujemo da je:
lim
nk+1
n
n! lim k n
n
kao i
lim
n
nk+1
n
n! lim k n .
n
Posto niz ((n k + 1)/n) konvergira ka 1, koristeci neprekidnost eksponencijalne

funkcije, zakljucujemo da niz (k (nk+1)/n ) ima granicnu vrednost i ona iznosi k.
Zbog toga je:
nk+1
nk+1
nk+1
lim k n = lim k n = lim k n = k.
n
Prema tome, za niz ( n n!), indeksiran od k + 1, vazi:
n
n
lim
n! k i
lim
n! k.
n
(1.30)
Limes superior i limes inferior niza ( nn!) indeksiranog od 1 i od k + 1 se poklapaju,

pa nejednakosti (1.30) vaze i za niz ( n n!) indeksiran od 1.
442
Glava 1. Nizovi
Posto je k bio proizvoljno izabran prirodan broj, iz (1.30) sledi da su limes

superior i limes inferior niza (xn ) jednaki +. Kako se poklapaju, sledi da je i
granicna vrednost niza (xn ) jednaka +.
Komentar. Ovaj zadatak predstavlja lepu ilustraciju cinjenice da, iako neki niz
mozda nema granicnu vrednost, on uvek ima barem jednu delimicnu granicu, pa
samim tim, uvek ima limes superior i limer inferior. Takode, ako do sada vec nije
bila ocigledna vaznost reci: Odrediti, ukoliko postoji, granicnu vrednost... ovde ce
se ona istaci.
Zamislimo na trenutak da je zadatak glasio ovako: Poznato je da niz ( n n!) ima

granicnu vrednost. Odrediti je. . Do nejednakosti
(1.29) resenje zadatka bi bilo
isto. Onda, posto nam je poznato da niz ( n n!) ima granicnu vrednost, a takode
i niz (k (nk+1)/n ) ima granicnu vrednost, u nejednakosti (1.29) odmah mozemo da
predemo na granicne vrednosti i dobijamo:
lim
n
n! k.
Zbog proizvoljnosti broja k, sledi da n n! +.

Dakle, resenje zadatka bi bilo znacajno kra
ce. Ipak, u nasem zadatku, kao sto
n
je tekst zadatka naglasio, nije poznato da niz ( n!) uopste ima granicnu vrednost i
besmisleno bi bilo postupati kao sto smo opisali u prethodnim redovima. Na srecu,
bez obzira da li postoji granicna vrednost, ili ne, u nejednakosti (1.29) mozemo da
predemo na nejednakost izmedu limesa superiora i inferiora, koji postoje za svaki
niz realnih brojeva.
Citalac
sa boljim pamcenjem, primetice da smo zadatak mogli resiti
u jednom
potezu,primenom nejednakosti iz 36. zadatka: Posto n/e +, a n n! > n/e,
sledi i n n! +. Takode u jednom potezu ovaj zadatak mozemo resiti i primenom
Tvrdenja 2.113, kada izaberemo da niz (an ) bude niz (n).
U narednim zadacima primenjujemo Stolcovu

teoremu i izvedena tvrdenja iz ove
teoreme.
44. Odrediti, ukoliko postoji, granicnu vrednost niza (an ) odredenog sa:
an =
1k + 2k + ... + nk
,
nk+1
pri cemu je k prirodan broj.

Resenje. Neka su nizovi (xn ) i (yn ) odredeni sa:
xn = 1k + 2k + ... + nk , yn = nk+1 .

teorema
443
Niz (yn ) je strogo rastuci i tezi ka +. Pored toga, vazi i:

xn+1 xn
yn+1 yn
=
=
=
(n + 1)k
(n + 1)k+1 nk+1
( )
( )
( k )
nk + k1 nk1 + k2 nk2 + ... + k1
n+1
(k+1)
(k+1)
(k+1)
k
k1 + ... +
1 n +
2 n
k n+1
(
)
(
)
( k )
n + 1)
1 + n1k ( k1 nk1 + k2 nk2 + ... + k1
.
(k+1)
(k+1)
(k+1)
1
+ nk ( 2 nk1 + ... + k n + 1)
1
Izrazi u zagradi u brojiocu i imeniocu su polinomi po n stepena k 1. Prema tome,

niz ((xn+1 xn )/(yn+1 yn )) je kolicnik dva niza koji konvergiraju ka 1 i k + 1,
pa zato ovaj niz konvergira ka 1/(k + 1). Po Stolcovoj

teoremi, sledi da i niz (an ),
buduci jednak nizu (xn /yn ), konvergira i to ka 1/(k + 1).
Komentar. Resavanje ovog zadatka primenom Stolcove

teoreme je manje-vise pravolinijsko. Jedini korak koji moze delovati problematicno je onaj u kom primenjujemo
binomnu formulu. Ipak, to je vise psiholoski efekat nego realan problem, koji se
javlja jer radimo sa slovima a ne sa brojkama. Primera radi, da je broj k bio neki
konkretan broj: 3, 7, 100, bilo bi mnogo ociglednije da u tom koraku treba primeniti
binomnu formulu.
Zanimljivo je prokomentarisati tvrdenje koje ovaj zadatak daje. Jos od ranije su
nam poznate, vise ili manje, razne formule za sumiranje: 1 + 2 + ... + n, ili recimo
12 + 22 + ... + n2 i slicno. Ako ih pazljivo proucimo, uocicemo da su te formule
uvek neki polinom po n i to stepena za jedan vise nego sto je stepen brojeva koje
sabiramo. Ovo tvrdenje je povezano sa tim zapazanjem. Ono kaze da se suma k-tih
stepena prvih n brojeva ponasa kao nk+1 . Ipak, to nam ne daje nikakvu informaciju
o tome kako naci formulu za sumu k-tih stepena prvih n brojeva, ako takva formula
uopste postoji. U potrazi za odgovorom na pitanje o postojanju takve formule,
savetujemo citaocu da se zainteresuje za Bernulijeve brojeve i Bernulijevu formulu.
Na kraju, pomenimo i to da se tvrdenje iz zadatka moze uopstiti i na realne
brojeve k, ali je to prikladnije uciniti nakon stecenog znanja o granicnim vrednostima
funkcija, narocito o poznatoj granicnoj vrednosti:
(1 + x)a 1
= a.
x0
x
lim

45. Niz (xn ) odreden je na sledeci nacin: x0 > 0 i za svako n N0 vazi:
xn+1 = xn +
Odrediti, ukoliko postoji:
x3n
.
n n
lim
1
.
3x3n
444
Glava 1. Nizovi
Resenje. Ukoliko postoji granicna vrednost:

x3n+1 x3n
= lim (x3n+1 x3n ),
n (n + 1) n
n
lim
onda ce, po Stolcovoj

teoremi, postojati i trazena granicna vrednost i one ce biti
jednake. Iz nacina na koji je niz zadat, sledi:
x3n+1 x3n = (xn +
1
1
1
1 3
) x3n =
+
+
.
3
5
3xn
xn 3 xn 27 x27
n
Dokazimo da niz (1/xn ) konvergira ka nuli, odakle ce slediti i da niz

(
1
1
1
+
+
)
5
xn 3 xn 27 x27
n
konvergira ka nuli, pa ce i trazena granicna vrednost biti jednaka 0, kao sto smo vec
objasnili.
Niz (xn ) je ocigledno niz sa pozitivnim clanovima koji je strogo rastuci. Pretpostavimo da niz (xn ) ima granicnu vrednost x R. Posto je x0 > 0 i niz (xn ) je
rastuci, vazi x = 0. Zato niz (1/xn ) konvergira ka 1/x, dok niz (1/(3x3n )) konvergira
ka (1/(3x3 )). Prema tome, niz (xn + 1/(3x3n )) konvergira ka x + 1/(3x3 ). Ovaj niz
jednak je nizu (x1 , x2 , x3 , ...) koji takode konvergira ka x. Zato za realan broj x
mora da vazi:
1
x = x + 3,
3x
a ovakva jednakost ne vazi ni za jedan realan broj x. Dakle, niz (xn ) nema realnu
granicnu vrednost, a kako je rastuci, sledi xn +. Odavde sledi da 1/xn 0,
pa kao sto smo vec naveli, odatle sledi da
x3n
= 0.
n n
lim
Komentar. Ovaj zadatak je lep primer kako Stolcova

teorema za nizove podseca
na Lopitalovu teoremu za funkcije. Umesto da trazimo limes niza (an /n), iz Stolcove
teoreme sledi da je dovoljno pronaci limes niza (an+1 an ) (uporediti ovo sa nalazenjem
limesa funkcije: a(x)/x preko Lopitalove teoreme). Tako smo i postupali u zadatku,
a kada predemo na trazenje limesa niza (x3n+1 x3n ) sve sto treba da uradimo do
kraja resenja je da budemo pazljivi i rutinski iskoristimo rekurentnu vezu kojom je
niz denisan. Zanimljiv je nacin na koji smo dokazali da niz (xn ) konvergira ka +.
Takav pristup iskoristili smo i kod 18. zadatka, u delu pod b).

46. Niz (xn ) odreden je na sledeci nacin: x0 = 1/2 i xn+1 = xn x2n , za svako
n N0 . Odrediti, ukoliko postoji, lim (n xn ).
n

teorema
445
Resenje. U delu pod a), u 18. zadatku, imali smo isti ovakav niz i pritom dokazali
da on konvergira ka 0, da su svi clanovi ovog niza pozitivni, kao i to da je on
strogo opadajuci. Zbog toga taj deo resenja necemo pisati i ovde, vec upucujemo
citaoca na navedeni zadatak. Iz dokazanog dela sledi da je niz (1/xn ) strogo rastuci
niz pozitivnih brojeva koji konvergira ka +. Niz (n xn ) zapravo je jednak nizu
(n/(1/xn )). Primetimo da je:
n+1n
1
1 =
xn+1 xn
1
1
xn x2n
1
xn
= 1 xn 1,
pa po Stolcovoj
teoremi sledi da i niz (n/(1/xn )), tj. niz (n xn ) konvergira ka 1.
Komentar. Ovaj zadatak se ne razlikuje narocito od prethodnog zadatka. Transformacija koju smo izvrsili u resenju, kada umesto nxn posmatramo n/(1/xn ) upravo
je analogna transformaciji koju vrsimo kada primenjujemo Lopitalovu teoremu na
slucaj f (x) g(x) kada jedna od funkcija tezi ka nuli, a druga ka beskonacnosti.
Nakon toga, koristeci rekurentnu vezu, zadatak postaje vrlo jednostavan.
U narednim zadacima, korsticemo Stolcovu

teoremu, direktno, ili indirektno preko njenih bitnih posledica.
47. Odrediti, ukoliko postoje, granicne vrednosti niza (xn ) i (yn ) odredenih sa:
1 + 2 + 3 3 + ... + n n
1 + 2 + 3 + ... + n
xn =
, yn =
.
n
n n
Resenje. Neka je niz (an ) odreden sa an = n n. Kao sto znamo, granicna vrednost
niza (an ) jednaka je 1. Niz (xn ) je upravo jednak:
a1 + a2 + ... + an
(
),
n
pa prema Tvrdenju 2.106, sledi da granicna vrednost niza (xn ) postoji i takode je
jednaka 1.
Posmatrajmo sada niz (yn ). Neka je bn = 1 + 2 + ... + n i cn = n n. Niz

(cn ) je strogo rastuci i konvergira ka +. Takode, vazi i:
bn+1 bn
n+1
cn+1 cn
(n + 1) n + 1 n n
n+1
(n + 1) n + 1 + n n
(n + 1) n + 1 n n (n + 1) n + 1 + n n
n + 1((n + 1) n + 1 + n n)
=
(n + 1)3 n3
n + 1((n + 1) n + 1 + n n)
=
3n2 + 3n + 1
(
)
1 + n1 (1 + n1 ) 1 + n1 + 1
2
.
=
3
1
3
3 + n + n2
446
Glava 1. Nizovi
Posto je (yn ) = (bn /cn ), prema Stolcovoj

teoremi sledi da niz (yn ) konvergira ka
2/3.
Komentar. Odredivanje granicne vrednosti niza (xn ) bila je direktna primena
Tvrdenja 2.106 iz prvog dela knjige, pa kao takva, ne zasluzuje poseban komentar.
Prokomentarisacemo niz (yn ). Pazljiviji citalac priemtice da se niz (yn ) dobija
od niza iz 44. zadatka, za k = 1/2. Ipak, u resenju tog zadatka bilo je vazno da
je k prirodan broj, jer u tom slucaju, kod primene Stolcove

teoreme, u brojiocu
i imeniocu niza javljaju se polinomi po n (tj. mozemo da iskoristimo binomnu
formulu). Kao sto mozemo da vidimo u ovom primeru, postoji taj dodatni korak
racionalizacije izraza, koji je mozda manje ocigledan od primene binomne formule
u 44. zadatku, ali je ipak rutinski. Citalac

moze razmisliti koje jos brojeve k, a
da nisu prirodni, moze ubaciti u 44. zadatak, a da se resenje problema ne razlikuje
previse od ovog.
U vezi sa nizom (yn ) zelimo da skrenemo paznju na jos jednu stvar, zbog koje
smo i stavili u isti zadatak niz (xn ) i (yn ). Naime, opsti clan niza (yn ) moze se
zapisati kao:
1
2
n
+
+ ... +
n
n
n
.
(1.31)
yn =
n
Pritom, mozda nam se ucini da se granicna vrednost niza (yn ) moze odrediti analogno
sa nizom (xn ), tako sto zapravo uocimo da je niz (yn ) sastavljen od aritmetickih sredina clanova nekog niza. Broj yn , za svako n, zaista jeste aritmeticka sredina nekih
brojeva. Ipak, budemo li malo pazljiviji, uocicemo da ne mozemo smisleno izabrati
neki niz, tako da niz (yn ) bude sastavljen od aritmetickih sredina njegovih clanova.
U brojiocu izraza iz (1.31), svi sabirci zavise od n (sem poslednjeg koji je jednak 1)
i pri prelasku sa n na n + 1 ne dodaje se samo jedan novi sabirak, kao sto je to bio
slucaj sa nizom (xn ), vec se i ostali sabirci menjaju.

n
xn =
n!
.
n
Resenje. Neka je niz (an ) odreden sa an = xnn = n!/nn . Tada je:

an+1
=
an
(n+1)!
(n+1)(n+1)n
n!
nn
=(
1
1
) .
1 n
e
1+ n
Kako postoji granicna vrednost niza (an+1 /an ), onda po Tvrdenju 2.116, postoji i
granicna vrednost niza ( n an ) i jednake su. Posto je xn = n an , zakljucujemo da

niz (xn ) konvergira ka 1/e.

teorema
447
Komentar. Pitanje cemu tezi niz iz zadatka je, naravno, u direktnoj vezi sa procenama o kojima smo pricali u komentaru 36. zadatka. Iz nejednakosti koja je bila
tema tog zadatka, sledi:
n
n
1
n!
e
<
<
,
e
n
2
tako da nismo u mogucnosti da primenimo teoremu o dva policajca. Ipak, iz Stirlingove formule koju smo naveli u sklopu komentara, direktno sledi da je granicna
vrednost ovog niza jednaka 1/e. Prema tome, za citaoca koji je upoznat sa malo
dubljim rezultatima matematicke analize, ovaj zadatak ne sadrzi problemske momente.
Kao sto vidimo, zadatak mozemo da resimo i koristeci elementarnije cinjenice,
kao sto je poznata posledica Stolcove

teoreme. Dosetka da iskoristimo bas ovo
tvrdenje vise je stvar rutine nego kreativnosti. Svi razlozi za motivaciju da iskoristimo ovo tvrdenje vide se direktno iz resenja: nizovi u cijim opstim clanovima se
javljaju izrazi poput n! i nn mogu biti pogodni za ispitivanje odnosa dva uzastopna
clana, a to nam moze posluziti, o cemu govori i tvrdenje, da ispitamo karakter
konvergencije posmatranog niza.
448
Glava 1. Nizovi
Glava 2
Funkcije
2.1
Grani
cne vrednosti i neprekidnost funkcije
U prvom delu knjige resen je veliki broj primera u vezi sa granicnom vrednoscu
funkcije. Ti primeri, izmedu ostalog, bave se sledecim problemima: dokazivanje,
po Kosijevoj i Hajneovoj deniciji, da je dati broj, ili neka beskonacnost, granicna
vrednost date funkcije u datoj tacki; dokazivanje da data funkcija nema granicnu
vrednost u posmatranoj tacki i to preko Hajneove denicije granicne vrednosti, kao
i preko uporedivanja jednostranih granicnih vrednosti u toj tacki; isticanje razlike
granicnih vrednosti u zavisnosti od toga po kom skupu trazimo granicnu vrednost,
itd. Savetujemo citaocu da dobro prouci te primere. Ovde necemo resavati zadatke
koji jedino za cilj imaju da prikazu ono sto je vec prikazano u tim primerima.
Takode, imamo u vidu da mnoge granicne vrednosti, bez vecih problema, nalazimo koristeci Lopitalove teoreme i Tejlorov razvoj funkcija. Zato je donekle neprirodno
smisljati druge nacine za nalazenje tih granicnih vrednosti. S tim na umu, trudimo
se da svako takvo neprirodno nalazenje granicne vrednosti neke funkcije, uvek
sa sobom nosi jos neku poruku, koja se moze naci u komentaru nakon resenja
zadatka. Sa druge strane, resavacemo i probleme na koje nije moguce primeniti
Lopitalove teoreme, ili iskoristiti Tejlorov razvoj funkcija, pa njihova resenja nece
delovati neprirodno.
Jedino cemo u prvom zadatku ovog poglavlja naglasavati koriscenje osnovnih teorema o osobinama granicnih vrednosti funkcija, poput onih o granicnoj vrednosti
zbira, razlike, proizvoda i kolicnika dve funkcije. U ostalim zadacima, te teoreme
koristimo precutno, jer bi stalno naglasavanje njihovog koriscenja odvracalo nasu
paznju od bitnijih stvari. Necemo navoditi analogna tvrdenja za granicne verdnosti
funkcija sa onim iskazanim u 2. 6. i 31. zadatku za granicne vrednosti nizova. Smatramo da citalac moze i sam iskazati i dokazati ova tvrdenja, a mi cemo ih koristiti
kao poznata (jedan deo tvrdenja poput onog iz 31. zadatka, ali za granicne vrednosti funkcija, dokazan je u okviru Primera 3.139 u prvom delu knjige). Kao i kod
odredivanja granicnih vrednosti nizova, tako i ovde, smatramo poznatom cinjenicu
da su sve elementarne funkcije neprekidne na svom domenu, pa kada god nam zatreba, koristimo Tvrdenje 3.108.
449
450
Glava 2. Funkcije
49. Data je funkcija f : (0, +) R, denisana sa:
x2 + 3 x4 + 1 + sin x
f (x) =
.
x x + 1 + x3 + 5
Odrediti, ukoliko postoji, granicnu vrednost:
lim f (x).
x+
Resenje. Funkcija f je, zapravo, jednaka (brojilac i imenilac smo podelili sa x3 ):
1
1
1
sin x
+ 3 23 + 27 + 3
x
x
x
x
f (x) =
.
1
1
5
1+
1+ + 3
x x
x x
Funkcija f je kolicnik dve funkcije g i h denisane sa:
1
1
1
5
1
sin x
1
3
g(x) = +
1 + + 3.
+
+ 3
i h(x) = 1 +
x
x23 x27
x
x x
x x
Funkcija
g tezi ka nuli kada x +. Zaista, funkcija g je zbir tri funkcije: x 7 1/x,
3
x 7 1/x23 + 1/x27 i x 7 sin x/x3 . Znamo da 1/x 0, x +, a zbog toga i
1/x23 0 i 1/x27 0, kada x +, kao sto je dokazano u Posledici 3.48. Prema
teoremi o zbiru granicnih vrednosti, sledi i da 1/x23
+ 1/x27 0, x +, a zbog
neprekidnosti funkcije x 7 3 x u nuli, sledi i da 3 1/x23 + 1/x27 0, x +.

Napokon, funkcija x 7 sin x/x3 je proizvod funkcija x 7 sin x i x 7 1/x3 , od kojih
je prva ogranicena, a druga tezi nuli, kada x +. Zbog toga i sin x/x3 0, x
+. Funkcija g je zbir tri funkcije koje teze nuli kada x +, pa i sama tezi nuli.
konstantne funkcije x 7 1, funkcije x 7 1/(x x)

Funkcija h je zbir tri funkcije:
3
1 + 1/x i funkcije
x 7 5/x . Konstantna funkcija tezi ka 1, kada x +.
Zatim, funkcija 1 + 1/x tezi ka 1, jer 1 + 1/x 1, x +, a funkcija x 7 x
x +, x +,
je neprekidna u jedinici. Posto 1/(x x) 0, x +, jer x
sledi da, po teoremi o proizvodu granicnih vrednosti, 1/(x x) 1 + 1/x 0, x

+. Na kraju, imamo i da 5/x3 = 5 1/x3 0, x +, pa funkcija h, kao zbir
tri funkcije od kojih jedna tezi jedinici, a ostale dve teze nuli, tezi jedinici.
Po teoremi o kolicniku granicnih vrednosti, sledi da funkcija f tezi ka 0/1 = 0,
kada x +.
Komentar. Kao sto vidimo, ako zelimo da napisemo detaljno resenje cak i ovako
jednostavnog zadatka, ocekuje nas zamoran posao. Zbog toga cemo u ostalim
zadacima mnoga tvrdenja koristiti precutno. Ovaj primer, zajedno sa mnogim
primerima kod konvergentnih
nizova, daju jasnu sliku o tome da zakljucci koje
donosimo (primera radi:
1 + 1/x 1) nisu plod intuicije, vec se uvek mogu
precizno dokazati koristeci tvrdenja navedena u prvom delu knjige.
Nadamo se da je ovo resenje dovoljno da bi se stekao utisak o tome kako treba
odrediti granicnu vrednost mnogih funkcija nalik na funkciju f , kada promenljiva
2.1. Granicne vrednosti i neprekidnost funkcije
451
konvergira nekoj od beskonacnosti. Kada kazemo, nalik na funkciju f , pod tim smatramo racionalne funkcije, ali i funkcije koje u brojiocu i imeniocu imaju i stepene
funkcije (kao sto je koren nekog reda), pa i neku ogranicenu funkciju. Dovoljno je
proceniti koji je najveci sabirak iz brojioca i imenioca, odnosno, u kom sabirku se
javlja najveci stepen promenljive. Zatim i iz brojioca i iz imenioca izvlacimo taj
stepen promenljive, a granicne vrednosti preostalih izraza nalazimo jednostavno.
Postupak je potpuno analogan onom za odredivanje granicne vrednosti niza ciji
opsti clan ima ovakav oblik, a koji je opisan u 7. zadatku.

U prvom delu knjige, detaljno je obrazlozeno i ilustrovano primerima, kako
granicna vrednost funkcije u nekoj tacki zavisi od toga na kom skupu posmatramo tu
funkciju. Ako ne naglasimo suprotno, u problemima koji glase: Odrediti granicnu
vrednost lim f (x), gde je f neka data funkcija, podrazumevacemo da se za domen
xx0
funkcije f uzima skup Df .

50. Odrediti, ukoliko postoje, naredne granicne vrednosti:
x4 1
a) lim 3
;
x1 x 1
b) lim
c) lim |x(x + 3)|;
1
;
| sin x|
|x 2|(x2 + 1)
;
x1
x4
e)
sgn (x2 1)
;
x1 ln(x + 1)
x2 + 1
f) lim
.
x x + 1
d) lim
lim
x+
Resenje. a) Funkcija:
x 7
x4 1
(x 1)(x3 + x2 + x + 1)
=
x3 1
(x 1)(x2 + x + 1)
nije denisana za x = 1, ali se u nekoj okolini tacke x = 1 (primera radi, u intervalu

(1/2, 3/2)) poklapa sa funkcijom:
x 7
x3 + x2 + x + 1
.
x2 + x + 1
Posto granicna vrednost funkcije u tacki ne zavisi od vrednosti (ili uopste denisanosti) funkcije u toj tacki, vec od vrednosti funkcije u (nekoj) okolini te tacke,
sledi:
x4 1
x3 + x2 + x + 1
lim 3
= lim
.
x1 x 1
x1
x2 + x + 1
Limes na desnoj strani jednakosti nalazimo koristeci osnovne osobine limesa:
( lim x)3 + ( lim x)2 + lim x + lim 1
x3 + x2 + x + 1
4
x1
x1
x1
lim
= x1
= .
2
2
x1
x +x+1
( lim x) + lim x + lim 1
3
x1
x1
x1
452
Glava 2. Funkcije
Dakle:
x4 1
4
= .
x1 x3 1
3
lim
b) Potrazimo levu i desnu granicnu vrednost funkcije 1/| sin x| u . U nekoj levoj
okolini tacke , recimo u (0, ) funkcija x 7 sin x je pozitivna, pa se u ovoj okolini
funkcija x 7 sin x i x 7 | sin x| poklapaju. Zato ce se poklapati i leve granicne
vrednosti ovih funkcija u tacki . Imamo:
1
1
= lim
.
x0 | sin x|
x0 sin x
lim
Posto je funkcija x 7 sin x neprekidna u , vazi sin x sin = 0, x , pa i:

lim sin x = 0.
x0
Sem toga, za svako x (0, ) vazi sin x > 0 i zato je:

lim
x0
Dakle:
lim
x0
1
= +.
sin x
1
= +.
| sin x|
Analogno nalazimo i desnu granicnu vrednost: na desnoj okolini (, 2), funkcija

x 7 sin x je negativna, pa je na ovoj okolini | sin x| = sin x. Posto sin x
0, x , i sin x > 0 za svako x (, 2), nalazimo da je:
1
1
= lim
= +.
x+0 sin x
x+0 | sin x|
lim
Leva i desna granicna vrednost u funkcije x 7 1/| sin x| se poklapaju, te sledi da

je
1
lim
= +.
x | sin x|
c) Ovu granicnu vrednost nalazimo na dva nacina:
Prvi nacin: Funkcija x 7 x(x + 3) je pozitivna na intervalima (, 3) i (0, +),
a negativna na intervalu (3, 0). Zato postoji okolina tacke 4, recimo (5, 3) na
kojoj vazi |x(x + 3)| = x(x + 3). Zbog jednakosti ove dve funkcije na nekoj okolini
tacke 4 sledi i jednakost njihovih granicnih vrednosti u tacki 4. Dakle:
lim |x(x + 3)| = lim x(x + 3) = ( lim x)2 + 3 lim x = 4.
x4
x4
x4
x4
Drugi nacin: Funkcija x 7 |x(x+3)| je elementarna funkcija i samim tim neprekidna

na svom domenu. Posto je tacka 4 u domenu ove funkcije, sledi:
lim |x(x + 3)| = |(4) (4 + 3)| = 4.
x4
453
d) Potrazimo levu i desnu granicnu vrednost ove funkcije u tacki 1. U nekoj

levoj okolini tacke 1, recimo (0, 1) funkcija x 7 x2 1 je negativna i na toj okolini
vazi sgn (x2 1) = 1. Zato se leva granicna vrednost funkcija x 7 sgn (x2 1) u
tacki 1 poklapa sa levom granicnom vrednoscu konstantne funkcije x 7 1 u tacki
1, tj:
lim sgn (x2 1) = lim 1 = 1.
x10
x10
Posto x + 1 2, x 1, sledi i da je leva granicna vrednost funkcije x 7 x + 1 u

tacki 1 jednaka 2. Funkcija x 7 ln x je neprekidna u 2 pa je:
lim ln(1 + x) = ln 2.
x10
Dakle:
sgn (x2 1)
lim
=
x10 ln(x + 1)
lim sgn (x2 1)
x10
lim ln(x + 1)
x10
1
.
ln 2
Analogno nalazimo i desnu granicnu vrednost u tacki 1: u okolini (1, 2) funkcija

x 7 sgn (x2 1) jednaka je konstantnoj funkciji x 7 1, jer je na tom skupu x2 1 >
0. Zato je
lim sgn (x2 1) = 1.
x1+0
Pored toga, kao i ranije vazi:

lim ln(x + 1) = lim ln(x + 1) = ln 2.
x1+0
Zato je:
x1
sgn (x2 1)
1
=
.
x1+0 ln(x + 1)
ln 2
lim
Posto se leva i desna granicna vrednost ove funkcije u tacki 1 razlikuju, sledi da ova
funkcija nema granicnu vrednost u tacki 1.
e) Na skupu (2, +) koji predstavlja okolinu tacke +, funkcija:
|x 2|(x2 + 1)
x 7
x1
poklapa se sa funkcijom:
x 7
(x 2)(x2 + 1)
.
x1
Zbog toga je:
lim
x+
|x 2|(x2 + 1)
= lim
x+
x1
(x 2)(x2 + 1)
.
x1
Za x (2, +) vazi x = 0, pa je na ovom skupu:
(1 x2 )(x2 + 1)
(x 2)(x2 + 1)
=
.
x1
1 x1
454
Glava 2. Funkcije
Posto je:
lim (1
x+
2
) = 1,
x
lim (1
kao i
x+
1
) = 1,
x
dok je
lim (x2 + 1) = +,
x+
sledi da je:
(1 x2 )(x2 + 1)
lim
= +, pa i
x+
1 x1
lim
x+
(1 x2 )(x2 + 1)
= +.
1 x1
Prema tome:
lim
x+
|x 2|(x2 + 1)
x1
=
=
f) Za x = 0 vazi:
lim
x+
lim
x+
x2 + 1
=
x+1
(x 2)(x2 + 1)
x1
(1 x2 )(x2 + 1)
= +.
1 x1
|x| 1 +
x+1
1
x2
Na intervalu (, 0), koji predstavlja okolinu tacke , vazi |x| = x, pa je na

ovom intervalu:
1
x
1
+
1 + x12
2
x +1
x2
=
=
.
x+1
x+1
1 + x1
Posto 1/x 0 i 1/x2 0, x , sledi da je:
1 + x12
2
x +1
lim
= lim
= 1.
x x + 1
x
1 + x1
Komentar. Glavna stvar na koju smo zeleli da skrenemo paznju ovim zadatkom
i koja je prisutna u svim primerima iz ovog zadatka je sledeca: kada odredujemo
granicnu vrednost funkcije f u tacki x0 (obicnu, levu, ili desnu), jedino je bitno
kako je funkcija f denisana u nekoj probodenoj okolini tacke x0 (obicnoj, levoj,
ili desnoj). Vrednosti funkcije f na ostatku domena ne igraju bilo kakvu ulogu u
odredivanju granicne vrednosti ove funkcije u x0 . Okolinu tacke x0 na koju cemo
da usmerimo paznju sami biramo, vec po osobinama funkcije koju posmatramo.
Primera radi, u delu pod a), bilo je nevazno koju probodenu okolinu jedinice posmatramo, jer ce se na svakoj probodenoj okolini jedinice funkcije
x 7
x4 1
x3 1
x 7
x3 + x2 + x + 1
,
x2 + x + 1
455
poklapati. U delu pod c), u prvom resenju, bilo je vazno da ne izaberemo preveliku
okolinu tacke 4. Recimo, na okolini (6, 2) ove tacke ne vazi jednakost |x(x +
3)| = x(x + 3). Zbog toga ne mozemo ovu okolinu iskoristiti kao argument za to
da umesto posmatranja granicne vrednosti funkcija x 7 |x(x + 3)|, posmatramo
granicnu vrednost funkcije x 7 x(x + 3). Slicna situacije je bila i u delu pod b): na
levoj okolini (, ) tacke ne vazi: sin x = | sin x|, ali zato vazi na okolini (0, ).
To nam je dovoljno da umesto leve granicne vrednosti u funkcije x 7 1/| sin x|,
odredimo levu granicnu vrednost u funkcije x 7 1/ sin x, jer se ove funkcije na
levoj okolini tacke poklapaju. U delu zadatka pod d), slucaj je kombinovan: na
proizvoljnoj desnoj okolini jedinice vazice: sgn (x2 1) = 1, ali pri biranju leve
okoline jedinice ne bi smeli, cak i da mozemo, premasiti tacku -1 (kazemo, cak i
da mozemo, jer imenilac ln(x + 1) nije denisan za x 1). Recimo, na skupu
(2, 1) ne vazi sgn (x2 1) = 1 .
U delu zadatka pod b) i delu zadatka pod d), citalac moze postaviti pitanje, kako
se odluciti za potragom za jednostranim granicnim vrednostima, kada o tome nema
reci u samoj postavci zadatka. Odgovor je vrlo jednostavan: osobine funkcija cije
granicne vrednosti odredujemo jasno ukazuju na to da se funkcija ponasa razlicito sa
raznih strana tacke u kojoj odredujemo granicnu vrednost. Recimo, u delu zadatka
pod c), funkcija x 7 x(x + 3) ne menja znak u tacki x = 4. Drugim recima,
postoji okolina tacke 4 u kojoj je ova funkcija istog znaka i zato su zagrade koje
oznacavaju apsolutnu vrednost beznacajne u odredivanju granicne vrednosti. Sa
druge strane, u delovima pod b) i d), jasno je da se funkcije ponasaju drugacije sa
raznih strana tacke u kojoj odredujemo granicnu vrednost.
Na kraju, zelimo da skrenemo paznju na jos jedan detalj. Kao sto smo i videli u
ovim primerima, kada trazimo jednostranu granicnu vrednost funkcije u nekoj tacki,
desi se da poistovetimo pocetnu funkciju sa nekom pogodnijom funkcijom u izvesnoj
okolini te tacke. Ta pogodnija funkcija ponekad moze da se denise i na sirem skupu
nego sto je posmatrana okolina. Primera radi, funkciju:
f : x 7
sgn (x2 1)
,
ln(x + 1)
na okolini (0, 1), poistovecujemo sa funkcijom

g : x 7
1
.
ln(x + 1)
Zato su leve granicne vrednosti funkcija f i g u 1 jednake. Ipak, funkcija g moze da

se denise za sve brojeve x > 1 i ona je neprekidna u jedinici. Zbog toga je njega
leva granicna vrednost u jedinici zapravo jednaka njenoj obicnoj granicnoj vrednosti
u jedinici, odnosno njenoj vrednosti u jedinici. Cesto

se desava da, pri prelasku sa
date funkcije na neku pogodniju, ta pogodnija zapravo ima obicnu granicnu vrednost
u posmatranoj tacki, pa sa ciljem da nademo levu, ili desnu, mi zapravo pronademo
obicnu granicnu vrednost te funkcije. Citaocu

preporucujemo da sam istrazi u kojim
koracima u okviru ovog zadatka se desavala upravo opisana situacija, a desavace se
i u zadacima koji slede.
456
Glava 2. Funkcije
Da bismo mogli ekasno i elegantno da odredimo granicne vrednost nekih funkcija,

neizbezno je koristiti teoreme o granicnoj vrednosti slozene funkcije (odnosno, teoreme o smeni promenljive pri izracunavanju granicnih vrednosti). Pritom, najcesce
koristimo Teoremu 3.79, kao i Teoremu 3.83, kada je potrebno da odredimo jednostrane granicne vrednosti neke kompozicije funkcija.
Kao i do sada, u pocetnim zadacima cemo objasnjavati citav postupak sa vise
detalja. U kasnijim zadacima, cija ce svrha biti da ilustruju neke druge osobine
funkcija, bez ikakvih komentara cemo upotrebljavati teoreme o limesu slozene funkcije.
Medutim, citaocu savetujemo da se ne obazire na to sto mi preskacemo detalje, vec
da sam za sebe uvek detaljno obrazlozi svaki korak u resenju.
51. Odrediti, ukoliko postoje, naredne granicne vrednosti:
a)
b)
sin4 x 1
;
x/2 sin3 x 1
lim
lim 2 x2 .
x20
Resenje. a) Neka je
g(x) =
x4 1
x3 1
U tom slucaju je:

g(f (x)) =
f (x) = sin x.
sin4 x 1
.
sin3 x 1
Vazi:
lim f (x) = lim sin x = 1,
x/2
x/2
dok smo u 50. zadatku, u delu a), dokazali da je:

x4 1
4
= .
x1 x3 1
3
lim g(x) = lim
x1
Pored toga, postoji probodena okolina U (/2), takva da je za svako x U (/2)

ispunjeno sin x = 1. Jedna takva okolina je, recimo, (/4, 3/4) \ {/2}. Prema
Teoremi 3.79 o izvodu slozene funkcije, sledi:
sin4 x 1
4
= lim g(f (x)) = lim g(x) = .
3
x1
3
x/2 sin x 1
x/2
lim
b) Neka je:
g(x) = 2x
f (x) =
Tada je:
1
2 x2 = g(f (x)).
1
.
x2
457
Posto x 2 0, x 2 0, a pored toga je x 2 < 0 za x iz bilo koje leve okoline

tacke 2, sledi da je:
1
lim f (x) = lim
= .
x20
x20 x 2
Takode, iz osobina eksponencijalne funkcije, znamo da je:
lim g(x) = lim 2x = 0.
Za x iz bilo koje leve okoline (2 , 2) tacke 2 trivijalno vazi f (x) = , te mozemo

primeniti Teoremu 3.83 o limesu slozene funkcije i dobijamo:
1
lim 2 x2 = lim g(f (x)) = lim g(x) = 0.
x20
x20
Komentar. Deo pod a) smo mogli da resimo i direktno, bez primene teoreme o
limesu slozene funkcije, nalik na deo pod a) u 50. zadatku. Te detalje ostavljamo
citaocu. Nasa zelja je bila da ilustrujemo kako se moze primeniti ova teorema, pa
zbog toga, postoji mogucnost da ovo resenje izgleda neprirodno. Primeri u prvom
delu knjige pokazuju da je uvek potrebno ispitati ispunjenost uslova koji garantuju
da mozemo primeniti ovu teoremu, pre nego sto je i primenimo.
Deo zadatka pod b) predstavlja jedan od primera kada malo jednostavnije ispitujemo uslove ove teoreme. Naime, pretpostavimo da zelimo odrediti granicnu vrednost:
lim g(f (x)),
xx0
a pritom funkcija f tezi ka A = kada x x0 , a funkcija g tezi ka B kada

x A. U tom slucaju, nema potrebe da ispitujemo da li postoji probodena okolina
tacke x0 iz koje se ni jedan element ne slika u A funkcijom f : posto je A jednako
nekoj od beskonacnosti, ni jedan element se ne moze preslikati u beskonacno realnom
funkcijom.

Pre nego sto nastavimo sa nalazenjem raznih granicnih vrednosti, navodimo listu
poznatih (i vaznih) granicnih vrednosti koje su odredene u prvom delu knjige:
(
)
ln(1 + x)
1 x
lim
= 1;
lim
1+
= e;
x0
x
x
x
1
ax 1
= ln a, a > 0;
x0
x
lim (1 + x) x = e;
lim
sin x
= 1;
x0 x
lim
x0
lim
(1 + x)a 1
= a, a R.
x0
x
Jos jednom savetujemo citaocu da prouci primere resene u poglavljima 3.4 i 3.10,
jer da nisu reseni tom prilikom, mnogi od tih primera bi se nasli u ovom delu knjige
kao zadaci.
52. Odrediti, ukoliko postoje, sledece granicne vrednosti:
458
Glava 2. Funkcije
ln(x 2)
c) lim
;
x3
x21
( 2)x 1
d) lim
;
x0
sin x2
sin(sin x)
;
x0
x
( 2
)x
x +x+1
b) lim
;
x+ x2 x 1
a) lim
Resenje. a) Funkciju ciju granicnu vrednost trazimo u nekoj probodenoj okolini nule,
recimo (/2, /2) \ {0}, mozemo zapisati i ovako:
sin(sin x)
sin(sin x) sin x
=
.
x
sin x
x
Poznato nam je da je:
sin x
= 1,
x0 x
lim
a dokazimo i da je:
sin(sin x)
= 1.
x0
sin x
lim
Ako je
g(x) =
sin x
x
f (x) = sin x,
tada je
g(f (x)) =
sin(sin x)
.
sin x
Znamo da je:
lim f (x) = lim sin x = 0
x0
x0
sin x
= 1.
x0 x
lim g(x) = lim
x0
Pored toga, za svako x U (0) = (/2, /2) \ {0} vazi f (x) = sin x = 0. Dakle, po
teoremi o limesu slozene funkcije sledi:
lim
x0
sin(sin x)
= lim g(f (x)) = lim g(x) = 1.
x0
x0
sin x
Prema tome:
sin(sin x) sin x
sin(sin x)
= lim
= 1 1 = 1.
x0
x0
x
sin x
x
lim
b) Za svako dovoljno veliko x (objasnicemo ubrzo sta tacno pod tim mislimo)
vazi:
2x + 2 x
2
2
x x 1 x x 1
2x + 2
( 2
)x
x +x+1
1
1 +
2
x x1
x
2x + 2
(2.1)
459
Dovoljno veliko x za koje vazi ova jednakost je svako x za koje je 2x + 2 = 0, zatim

x2 x 1 = 0 i (x2 + x + 1)/(x2 x 1) > 0 (da bi oba izraza uopste imala
smisla, jer negativan broj ne mozemo stepenovati proizvoljnim realnim brojem).
Posto jednacina x2 + x + 1 = 0 nema realnih resenja, sledi x2 + x + 1 > 0 za svako
x R, pa ce (x2 +x+1)/(x2 x1) > 0 ako i samo ako x2 x1 > 0. Prema tome,
jednakost (2.1) vazi u okolini (M, +) tacke +, gde smo za M izabrali najveci od
sledecih brojeva: 1, x1 , x2 , gde su x1 i x2 resenja jednacine x2 x 1 = 0. Dakle,
dovoljno veliko x je svako ono x vece od M .
Neka je:
2
x x 1
2x + 2
u(x) =
1 + x2 x 1
v(x) =
2x + 2
x.
x1
x2
2x + 2
Tada je:
x2 + x + 1
x2 x 1
)x
= u(x)v(x) .
Dokazimo da vazi:
lim u(x) = e
x+
lim v(x) = 2,
x+
odatle ce da sledi da je:

(
lim
x+
Oznacimo sa:
(
)
1 x
g(x) = 1 +
x
x2 + x + 1
x2 x 1
)x
f (x) =
= lim u(x)v(x) = e2 .
x+
x2 x 1
,
2x + 2
pa je
u(x) = g(f (x)).
Tada vazi:
lim g(x) = e
x+
x1
x+
2 + x2
lim f (x) = lim
x+
1
x
= +.
Poslednja jednakost vazi na osnovu toga sto: x 1 1/x +, x +, dok

1/(2 + 2/x) 1/2, x +.
Posto je f (x) = + za svako ono x za koje je f uopste denisano, mozemo
primeniti teoremu o limesu slozene funkcije:
lim u(x) = lim g(f (x)) = lim g(x) = e.
x+
x+
x+
Funkciju v(x), u nekoj okolini tacke + (bilo kojoj koja ne sadrzi nulu), mozemo
zapisati i kao:
2 + x2
v(x) =
.
1 x1 x12
460
Glava 2. Funkcije
Zbog toga je:

2 + 2 lim
lim v(x) =
x+
1
x+ x
1 lim
1
x+ x
= 2.
( lim
1 2
)
x+ x
Najzad, dobijamo:
(
lim u(x) = e,
x+
lim v(x) = 2,
pa je
x+
lim
x+
x2 + x + 1
x2 x 1
)x
= e2 .
c) Funkciju ciju granicnu vrednost nalazimo mozemo zapisati i ovako:

ln(1 + (x 3))
ln(x 2)
x3
,
x
3
x21
1 + (x 3) 1
pa je zato:
ln(x 2)
ln(1 + (x 3))
x3
lim
= lim (
).
x3
x3
x 2 1 x3
1 + (x 3) 1
Dokazimo da je:
ln(1 + (x 3))
=1
x3
x3
lim
lim
x3
x3
1 + (x 3) 1
= 2.
Neka je
g(x) =
ln(1 + x)
x
Tada je
g(f (x)) =
f (x) = x 3.
ln(1 + (x 3))
.
x3
Imamo da je:
lim g(x) = lim
x0
x0
ln(1 + x)
=1
x
lim f (x) = lim (x 3) = 0.
x3
x3
Sem toga, za x iz bilo koje probodene okoline U (3) vazi f (x) = x3 = 0. Iz teoreme
o limesu slozene funkcije sledi:
ln(1 + (x 3))
= lim g(f (x)) = lim g(x) = 1.
x3
x3
x0
x3
lim
Neka je sada:
Tada je
1+x1
h(x) =
.
x
1 + (x 3) 1
h(f (x)) =
.
x3
461
Poznato je da je
(1 + x)1/2 1
1
= ,
x0
x0
x
2
pa iz istog razloga kao i za funkciju g, mozemo primeniti teoremu o limesu slozene
funkcije i dobijamo:
1 + (x 3) 1
1
lim
= lim h(f (x)) = lim h(x) = .
x3
x3
x0
x3
2
lim h(x) = lim
Zbog toga je:

lim
x3
x3
1 + (x 3) 1
=
lim
x3
Najzad:
1
1 + (x 3) 1
x3
= 2.
ln(x 2)
lim
= 1 2 = 2.
x3
x21
d) Funkciju ciju granicnu vrednost trazimo mozemo zapisati i ovako:
x
x
( 2)x 1
22 1
2
=
x.
x
sin x2
sin
2
2
Neka je:
2x 1
,
x
Poznate su granicne vrednosti:
g(x) =
h(x) =
2x 1
= ln 2,
x0
x
lim g(x) = lim
x0
sin x
x
kao i
f (x) =
x
.
2
sin x
= 1.
x0 x
lim h(x) = lim
x0
Sem toga:
x
= 0.
x0
x0 2
Za svako x iz proizvoljne probodene okoline nule vazi f (x) = 0, pa mozemo primeniti
teoremu o limesu slozene funkcije i dobijamo:
lim f (x) = lim
lim
22 1
x0
lim
x0
Prema tome:
x
2
= lim g(f (x)) = lim g(x) = ln 2,

x0
sin x2
x
2
x0
= lim h(f (x)) = lim h(x) = 1.

x0
x0
x
( 2)x 1
22 1
1
1
lim
= lim
= ln 2.
x = ln 2
x
x
sin
x0
x0
sin 2
1
lim x 2
2
x0
462
Glava 2. Funkcije
Komentar. Svaki od primera iz ovog zadatka se na, manje ili vise, ocigledan nacin
svodi na neku (ili neke) poznatu granicnu vrednost. Potom, sve sto treba uraditi
je upotrebiti teoremu o limesu slozene funkcije, ciji se potrebni uslovi jednostavno
ispituju, kao sto smo videli.
Treba obratiti paznju da, pri raznim transformacijama funkcije, nove funkcije
zaista i imaju smisla u nekoj okolini tacke u kojoj trazimo granicnu vrednost. Ta
razlika izmedu skupa na kom je denisana stara funkcija i ona koja je dobijena od
nje raznim transformacijama najuocljivija je u primeru pod a). Funkcija
x 7
sin(sin x)
,
x
moze da se denise za svako x = 0, dok funkcija:

x 7
sin(sin x) sin x
,
sin x
x
sem za x = 0, nema smisla ni za x = k, za bilo koje k Z. Ipak, posto odredujemo

granicnu vrednost u nuli, dovoljno je da se ove dve funkcije poklapaju u nekoj
probodenoj okolini nule, a to jeste ispunjeno.

U zadacima koji slede bavicemo se odredivanjem asimptota funkcije. Na ovaj
problem vraticemo se i kasnije sa novim primerima, kada budemo raspolagali jos
nekim alatima za odredivanje granicnih vrednosti funkcija.
53. Odrediti Df , a zatim odrediti, ukoliko postoje, asimptote funkcije f , koja je

denisana sa:
a) f (x) = 2x + 1 +
1
;
(x 3)2
b) f (x) = arctg x +
2x + 3
.
3x2 + 2x
Resenje. a) Skup Df je skup R \ {3}. Odredimo prvo kose asimptote. Dokazimo da

je prava y = 2x + 1 asimptota funkcije f kada x . Kako je:
f (x) (2x + 1) =
1
,
(x 3)2
sledi da je
1
= 0,
x (x 3)2
lim (f (x) (2x + 1)) = lim
jer, bilo da x tezi ka +, ili ka , vazi (x 3)2 +, pa je 1/(x 3)2 0, x

. Prema tome, ova prava zaista jeste asimptota funkcije f u + i u .
463
Dokazimo sada da f u tacki x = 3 ima vertikalnu asimptotu. Vazi (x 3)2

0, x 3, kao i (x 3)2 > 0 za x = 3. Zbog toga je: 1/(x 3)2 +, x 3.
Naravno, vazi i 2x + 1 7, x 3, pa je:
lim f (x) = +.
x3
Dakle, prava x = 3 jeste vertikalna asimptota funkcije f .

b) Da bi dobili skup Df , iz skupa R treba izbaciti sve one x za koje je 3x2 +2x = 0,
tj. Df = R \ {2/3, 0}. Pored toga, za x Df vazi:
2
3
2x + 3
x + x2
=
,
3x2 + 2x
3 + x2
pa je:
2
3
2x + 3
x + x2
=
lim
= 0.
x 3x2 + 2x
x 3 + 2
x
lim
Zato je:
2x + 3
= +0= ,
2
x+ 3x + 2x
2
2
lim f (x) = lim arctg x + lim
x+
x+
2x + 3
= +0= ,
3x2 + 2x
2
2
Zakljucujemo da funkcija f ima horizontalne asimptote: y = /2 kada x + i
y = /2 kada x .
Vertikalne asimptote trazimo u tacki x = 0 i x = 2/3. U nekoj levoj okolini
nule, recimo u (1/3, 0), vazi 3x2 + 2x = x(3x + 2) < 0, jer je u toj okolini x < 0 i
3x + 2 > 0. Sem toga, vazi i:
lim f (x) = lim arctg x + lim
lim (3x2 + 2x) = 0,
x0
pa i
lim (3x2 + 2x) = 0,
x0
kao i
lim (2x + 3) = 3.
x0
Zato je:
2x + 3
= ,
x0 3x2 + 2x
a kako arctg x 0, x 0, sledi:
lim
lim f (x) = .
x0
Analogno nalazimo desnu granicnu vrednost u nuli: u okolini (0, 1) vazi 3x2 +2x > 0,
a vazi i 3x2 + 2x 0, x 0, pa je:
lim
x+0
1
= +.
3x2 + 2x
Zato je:
lim f (x) = lim arctg x +
x+0
x+0
2x + 3
= +.
3x2 + 2x
464
Glava 2. Funkcije
Prema tome, prava x = 0 jeste vertikalna asimptota ove funkcije.

Ponasanje funkcije f (x) u okolini tacke 2/3 ispitujemo na slican nacin. U nekoj
(zapravo svakoj) levoj okolini te tacke vazi: 3x2 + 2x = x(3x + 2) > 0, jer su i x < 0
i 3x + 2 < 0, za x < 2/3. Sem toga, vazi i:
lim (3x2 + 2x) = 0,
kao i
x 23 0
4
lim (2x + 3) = + 3 > 0.
2
3
x 3 0
Zbog toga je
lim
x 23 0
2x + 3
= +,
3x2 + 2x
a posto arctg x arctg(2/3), x 2/3 0, sledi:

lim
x 23 0
f (x) = +.
Analogno postupamo i za desnu granicnu vrednost: za x iz okoline (2/3, 0) vazi

x < 0 i 3x + 2 > 0, pa je 3x2 + 2x < 0. Posto je 2x + 3 3 4/3 > 0, x 2/3 + 0
i arctg x arctg(2/3), x 2/3 + 0, sledi:
lim
x2/3+0
f (x) = .
Sledi da je i prava x = 2/3 vertikalna asimptota funkcije f .

Komentar. Pri odredivanju kosih asimptota funkcija u ovom zadatku, nije bilo
potrebe da koristimo teoremu (REFERENCA). Sve sto nam je bilo potrebno je
denicija asimptota, jer je za funkcije u ovom zadatku ocigledno koja je to linearna
(ili konstantna) funkcija takva da se od posmatrane funkcije razlikuje za beskonacno
malu funkciju, kada x tezi nekoj beskonacnosti. Razume se, isti rezultat bi dobili i
da smo iskoristili teoremu (REFERENCA), sto svakako savetujemo citaocu da ucini,
vezbe radi.
U resenju ovog zadatka, a i zadataka koji slede, cesto ce biti slucaj da istovremeno
nalazimo granicne vrednosti kada x tezi ka + i kada x tezi ka , pa zato pisemo:
lim ...
Naravno, kose asimptote u + i mogu i da se razlikuju, kao sto je bio slucaj

u delu pod b). U onim situacijama kada znamo da cemo dobiti isti rezultat, bez
obzira da li x tezi ka +, ili ka , koristimo ovakav zapis. Pri samom procesu
resavanja ovakvih problema, ukoliko nije ocigledno od samog pocetka kako ce kraj
resenja izgledati, najbolje je posebno odrediti asimptotu u +, a posebno u
i tek nakon utvrdivanja da se ta dva postupka ne razlikuju, odluciti se za ovakvu
notaciju.
Ispitivanje da li u rubnim tackama domena postoje vertikalne asimptote funkcije
je teklo rutinski, bez iznenadujucih trenutaka. Interesantno je samo naglasiti razliku
izmedu ponasanja funkcija pod a) i b) u okolini vertikalnih asimptota: funkcija u
465
delu pod a) sa obe strane vertikalne asimptote tezi ka +, a funkcija u delu pod
b), u okolini obe svoje vertikalne asimptote, sa jedne strane tezi jednoj, a sa druge
strane suprotnoj beskonacnosti.

54. Odrediti Df , a zatim odrediti, ukoliko postoje, asimptote funkcije f , koja je
denisana sa:
a) f (x) = x(1 + sin x1 );
b) f (x) = x2 + 1;
|x 2|(x2 + 1)
c) f (x) =
.
x1
Resenje. a) Skup Df jednak je R\{0} iz ociglednih razloga. Da bi pronasli eventualne
asimptote funkcije f izracunajmo granicne vrednosti:
lim
Nalazimo:
lim
x+
f (x)
.
x
f (x)
1
= lim (1 + sin ) = 1 + sin 0 = 1,
x+
x
x
pri cemu smo iskoristili da je funkcija x 7 sin x neprekidna u nuli, pa je:

lim sin
x+
1
1
= sin( lim
) = sin 0.
x+ x
x
Iz istih razloga je i:
f (x)
= 1.
x x
lim
Potrazimo sada granicne vrednosti:

lim (f (x) 1 x).
Dobijamo:
lim (f (x) x) = lim x sin
x+
x+
sin x1
1
= lim
= 1,
x x+ x1
pri cemu smo iskoristili teoremu o limesu slozene funkcije: 1/x 0, x + i

sin x/x 1, x 0, a pritom 1/x = 0 za svako x. Takode dobijamo i:
lim (f (x) x) = lim x sin
sin x1
1
= lim
= 1,
x x x1
jer 1/x 0, x . Sledi da je prava x + 1 kosa asimptota funkcije f kada

x .
466
Glava 2. Funkcije
Vertikalnu asimptotu funkcije f trazimo u tacki x = 0. Kako je funkcija x 7

sin(1/x) ogranicena u proizvoljnoj okolini nule, sledi da je:
lim x sin
x0
1
= 0,
x
jer je ova funkcija proizvod beskonacno male funkcije x 7 x i ogranicene funkcije

x 7 sin(1/x). Zbog toga je:
1
1
lim f (x) = lim (x + x sin ) = lim x + lim x sin = 0 + 0 = 0.
x0
x0
x0
x0
x
x
Dakle, funkcija f nema vertikalnih asimptota.
b) Posto je Df = R, funkcija f nema vertikalnih asimptota. Takode, kako je:
1
f (x)
= lim x + = +,
x+
x+ x
x
lim
kao i
lim
f (x)
1
= lim x + = ,
x
x
x
sledi da funkcija f nema ni kosih asimptota.

c) Skup Df cine svi oni x za koje je:
|x 2|(x2 + 1)
0.
x1
(2.2)
Posto je brojilac ovog razlomka nenegativan za svako x R, nejednakost (2.2) ce

vaziti ako i samo ako je x > 1. Dakle: Df = (1, +). Kosu asimptotu funkcije
f trazimo samo u okolini tacke +, a vertikalnu asimptotu ove funkcije trazimo u
tacki 1 i to ispitujuci desnu granicnu vrednost ove funkcije u 1.
Potrazimo granicnu vrednost funkcije f (x)/x kada x +. U okolini (2, +)
tacke +, funkcija x 7 |x 2| se poklapa sa funkcijom x 7 x 2, pa je zato:
f (x)
lim
= lim
x+ x
x+
|x2|(x2 +1)
x1
= lim
x+
(x 2)(x2 + 1)
.
x2 (x 1)
Za x = 0 vazi jednakost:
(1 x2 )(1 + x12 )
(x 2)(x2 + 1)
=
,
x2 (x 1)
1 (1 x1 )
pa je:
f (x)
= lim
lim
x+
x+ x
(1 x2 )(1 +
1
)
x2
1 (1 x1 )
lim
x+
(1 x2 )(1 +
1
)
x2
1 (1 x1 )
= 1,
467
x neprekidna u jedinici. Nadimo sada granicnu vrednost:
|x 2|(x2 + 1)
lim (f (x) 1 x) = lim
x.
x+
x+
x1
jer je funkcija x 7
Za funkciju x 7 |x 2| vazi ista primedba kao i ranije, tako da je zapravo:
lim (f (x) x) = lim (
x+
x+
(x 2)(x2 + 1)
x).
x1
Da bi nasli ovu granicnu vrednost, izraz cemo transformisati na sledeci nacin:
(x2)(x2 +1)
2
2
+x
(x 2)(x + 1)
(x 2)(x + 1)
x1
x = (
x)
x1
x1
(x2)(x2 +1)
+x
x1
=
Zato je:
(x 2)(x2 + 1)
x2
x
(x 2)(x2 + 1)
+x
x1
(x 2)(x2 + 1) x2 (x 1)
(x 1)(x 2)(x2 + 1) + x(x 1)
x2 (1 + x1 x22 )
x2 ( (1 x1 )(1 x1 )(1 + x12 ) + 1 x1 )
1 +
1
x
2
x2
(1 x1 )(1 x1 )(1 +
1
)
x2
+1
.
1
x
1 + 0 + 0
1
lim (f (x) x) =
= .
x+
2
111+10
Dakle, kosa asimptota funkcije f kada x + je prava y = x 1/2.

Proverimo da li funkcija f ima vertikalnu asimptotu u tacki 1. U nekoj desnoj
okolini tacke 1, recimo u (1, 2), jeste x 2 < 0, pa je |x 2| = 2 x. Zato je:
lim f (x) = lim
x1+0
x1+0
(2 x)(x2 + 1)
1
).
= lim ( (2 x)(x2 + 1)
x1+0
x1
x1
Posto
lim (2 x)(x2 + 1) = 2,
x1
sledi i
Vazi i:
lim
x1+0
lim
x1+0
x 1 = 0,
(2 x)(x2 + 1) =
2 > 0.
468
kao i
Glava 2. Funkcije
x 1 > 0 u desnoj okolini tacke 1, pa je zato:

1
lim
= +.
x1+0
x1
Dakle:
lim f (x) = +,
x1+0
pa funkcija f ima vertikalnu asimptotu u tacki 1.

Komentar. Kod ovog zadatka smo iskoristili teoremu (REFERENCA), mada je
za deo pod a) i deo pod b) ponovo bila dovoljna samo denicija. U delu pod
a) je jednostavno uociti da ce asimptota biti prava y = x + 1 i u + i u .
U delu pod b) se jednostavno pokazuje da ne postoji linearna funkcija takva da
njenim oduzimanjem od x2 + 1 dobijamo beskonacno malu funkciju kada x tezi
nekoj od beskonacnosti. Za funkciju u delu pod c) nije tako ocigledno koja ce prava
biti asimptota funkcije, pa je tu zgodno bilo iskoristiti teoremu (REFERENCA).
Naglasimo da cemo, koristeci Tejlorov razvoj funkcije, pokazati alternativni nacin
za nalazenje asimptota ovakvih funkcija (koren nekog reda iz racionalne funkcije),
koji ce biti i brzi i informativniji: istovremeno sa nalazenjem asimptote, znacemo i
da li je grak funkcije iznad ili ispod asimptote.
Kao sto vidimo iz primera pod b), kvadratna funkcija (ne samo ova, vec i bilo
koja druga), nema kosih asimptota. To je i ocekivano, jer se kvadratna funkcija i
linearna funkcija ne ponasaju isto kada x tezi ka . Analogno bi vazilo kada bi,
umesto kvadratne, imali recimo korenu funkciju: x 7 x.

U primeru pod c) skup na kome je denisana funkcija ne sadrzi okolinu tacke
. Zato kosu asimptotu funkcije trazimo samo kada x tezi ka +. Takode, pri
ispitivanju postojanja vertikalne asimptote, trazimo samo desnu granicnu vrednost
u 1, jer u levoj okolini jedinice, funkcija ni nije denisana.

Odredivanje kosih asimptota racionalne funkcije je problem koji se resava po
algoritmu. Taj algoritam prikazacemo kroz naredni zadatak. Za racionalne funkcije
je specicno i to sto smo uvek u mogucnosti da odredimo da li ce grak te funkcije
biti iznad ili ispod asimptote.
55. Date su funkcije a, b, c i d na sledeci nacin:
a(x) =
c(x) =
2x2 + 1
x+1
,
b(x)
=
x2 + 1
3x2 + x + 1
x4 + x3 x2 + 1
x5 x + 5
,
d(x)
=
.
x3 2x + 1
2x3 1
Dokazati da skupovi Da , Db , Dc , Dd sadrze okoline tacke i +, a zatim odrediti,

ukoliko postoje, kose asimptote ovih funkcija. U slucaju da asimptote postoje,
odrediti da li je grak funkcije iznad ili ispod asimptote u nekoj okolini tacaka .
469
Resenje. Racionalna funkcija:

P (x)
,
Q(x)
f (x) =
nije denisana samo u onim realnim brojevima koji su nule polinoma Q(x). Zbog
toga za svaku racionalnu funkciju f postoji neki realan broj M tako da je (, M )
Df , kao i (M, +) Df . Drugim recima, za svaku racionalnu funkciju postoji, kako
okolina tacke , tako i okolina tacke +, u kojoj je ona denisana, pa skupovi
Da , Db , Dc i Dd sadrze okolinu tacke i okolinu tacke +.
Odredimo sada kose asimptote ovih funkcija, ako postoje. Za x Da \ {0} vazi:
a(x) =
1
x
1+
1
x2
1
x2
pa je zbog toga:
lim a(x) = 0.
Prema tome, prava y = 0, tj. x-osa, je horizontalna asimptota funkcije a kada

x .
Ako podelimo polinom iz brojioca funkcije b polinomom iz imenioca, dobijamo:
2x2 + 1 = (3x2 + x + 1)
2
2
1
+ ( x + ).
3
3
3
Zbog toga je:

b(x) =
2 x + 13
2
+ 23
.
3 3x + x + 1
Za x Db \ {0} vazi:
23 x1 + 13 x12
32 x + 13
=
,
3x2 + x + 1
3 + x1 + x12
pa zbog toga:
23 x1 + 13 x12
23 x + 13
=
lim
= 0.
x 3x2 + x + 1
x
3 + x1 + x12
lim
Prema tome:
32 x + 13
2
= 0,
lim (b(x) ) = lim
x 3x2 + x + 1
x
3
pa je prava y = 2/3 asimptota funkcije b kada x + i kada x .
Da bi odredili kose asimptote funkcije c, podelimo polinom iz brojioca polinomom iz imenioca. Dobijamo:
x4 + x3 x2 + 1 = (x3 2x + 1) (x 1) + (3x2 x + 2).
Zbog toga je:
c(x) = x 1 +
3x2 x + 2
.
x3 2x + 1
470
Glava 2. Funkcije
Posto je:
c(x) (x 1) =
x3 x12 + x23
3x2 x + 2
=
,
x3 2x + 1
1 x22 + x13
pri cemu poslednja jednakost vazi za x Dc \ {0}, sledi:

lim (c(x) (x 1)) = lim
x3
1
x2
2
x2
+
+
2
x3
1
x3
= 0.
Dakle, prava y = x 1 je asimptota funkcije c kada x + i kad x .

Dokazacemo da funkcija d nema asimptote ni za x + ni za x . Za
x Dd \ {0} vazi:
x x13 + x54
d(x)
x5 x + 5
=
=
.
x
2x4 1
2 x14
Kako x 1/x3 + 5/x4 , x , dok 2 1/x4 2, x , sledi da:
x x13 +
d(x)
= lim
x x
x
2 x14
lim
5
x4
= .
Zbog toga funkcija d nema kosih asimptota.

Odredimo sada tip medusobnog polozaja graka ovih funkcija i njihovih asimptota. Ako je y = kx + n asimptota funkcije f kada x +, grak funkcije f je
iznad (ispod) asimptote y = kx + n u nekoj okolini tacke + ako i samo ako postoji
okolina (M, +) tacke +, tako da je za svako x (M, +) ispunjeno:
f (x) (kx + n) > 0
(f (x) (kx + n) < 0).
Analogno rasudivanje vazi i za asimptotu funkcije f kada x .

Posmatrajmo prvo funkciju a. Njena asimptota kada x je x-osa, pa
da bi odredili da li je grak funkcije a iznad ili ispod asimptote, zapravo treba da
odredimo znak funkcije a u nekoj okolini tacke + i . Posto
lim x + 1 = +,
x+
a takode i
lim x2 + 1 = +,
x+
postoji okolina tacke + u kojoj je x + 1 > 0 i x2 + 1 > 0. Na toj okolini je

a(x) > 0, prema tome, grak funkcije a je iznad asimptote u okolini tacke +. Sa
druge strane imamo:
lim x + 1 = ,
dok je
lim x2 + 1 = +.
Sledi da postoji okolina tacke na kojoj je x + 1 < 0 i x2 + 1 > 0. U toj okolini

je a(x) < 0, pa je ovde grak funkcije a ispod asimptote.
Za funkciju b je asimptota prava y = 2/3, kada x . Vazi:
b(x)
2 x + 31
2
= 23
.
3
3x + x + 1
471
Ispitajmo prvo sta se desava u okolini tacke +. Imamo:

2
1
lim ( x + ) = ,
x+
3
3
lim (3x2 + x + 1) = +.
kao i
x+
Dakle, postoji okolina tacke + na kojoj je

b(x)
2
<0
3
i zato je u ovoj okolini grak funkcije b ispod svoje asimptote. Sa druge strane, u
okolini tacke imamo sledecu situaciju:
2
1
lim ( x + ) = +,
3
3
a takode i lim (3x2 + x + 1) = +.

x
Sledi da je u nekoj okolini tacke razlika b(x) 2/3 pozitivna, pa je u toj okolini
grak funkcije b iznad svoje asimptote.
Asimptota funkcije c je prava y = x 1 i vazi:
c(x) (x 1) =
3x2 x + 2
.
x3 2x + 1
Poptuno analogno kao u slucaju funkcija a i b, zakljucujemo da je u okolini tacke

+ grak funkcije c iznad asimptote, a da je u okolini tacke grak funkcije c
ispod asimptote.
Komentar. Kao sto vidimo, svaka racionalna funkcija je denisana u nekoj okolini
tacke i u nekoj okolini tacke +, pa zato za svaku racionalnu funkciju ima
smisla potraziti asimptote. Ukoliko nakon ovih primera ipak nije najjasnije kako to
treba uraditi u opstem slucaju, dajemo ovde sazetak postupka.
Neka je data racionalna funkcija
f (x) =
P (x)
.
Q(x)
Ukoliko je stepen polinoma Q(x) veci od stepena polinoma P (x), tada je xosa
asimptota funkcije f i u + i u , jer tada f (x) 0, x .
Ukoliko su stepeni polinoma P (x) i Q(x) jednaki, tada je prava y = a/b asimptota funkcije f u + i u , pri cemu je a vodeci koecijent polinoma P (x), a b
vodeci koecijent polinoma Q(x), jer tada f (x) a/b, x .
Ukoliko je stepen polinoma P (x) za jedan veci od stepena polinoma Q(x), tada
je prava y = ax + b asimptota funkcije f u + i u , pri cemu je ax + b kolicnik
koji dobijamo deljenjem polinoma P (x) polinomom Q(x).
Ukoliko je stepen polinoma P (x) barem za dva veci od stepena polinoma Q(x),
funkcija f nema kosih asimptota.
Pri odredivanju da li je grak funkcije f ispod ili iznad asimptote, uvek radimo
istu stvar: ispitujemo znak izraza
R(x)
,
Q(x)
472
Glava 2. Funkcije
gde je R(x) ostatak koji se dobije pri deljenju polinoma P (x) polinomom Q(x).
Primetimo da je, u slucaju da je stepen polinoma P (x) manji od stepena polinoma
Q(x), zapravo: R(x) = P (x). Znak ispitujemo nalazenjem granicnih vrednosti
funkcija R i Q kada x tezi ka +, odnosno , kao sto je to prikazano ovim
resenjem. Primetimo da, u slucaju da asimptota uopste postoji i da je R(x) 0,
tada se funkcija poklapa sa svojom asimptotom, u nekim okolinama tacaka . To
se desava ako je f konstantna funkcija, linearna funkcija, ali i funkcija, npr. oblika:
x 7 (x2 + x)/x (ovo nije linearna funkcija x 7 x + 1, jer nije denisana u nuli).
U narednim zadacima posvecujemo paznju pojmu neprekidnosti funkcije, u tacki
kao i na segmentu.
56. Funkcija f : R \ {1} R denisana je na sledeci nacin:
ln(x2 + 2x + 1)
, x < 0, x = 1
3x
f (x) = a,
x=0
3x + 2x
,
x>0
2x2 + 3x
Da li je za neku vrednost realnog broja a, funkcija f neprekidna na celom svom
domenu?
Resenje. Pokazimo prvo da je funkcija f , bez obzira na vrednost broja a, neprekidna
na skupu (, 0) \ {1}, kao i na skupu (0, +). Za x (, 0) \ {1} vazi:
f (x) =
ln((x + 1)2 )
2 ln |x + 1|
ln(x2 + 2x + 1)
=
=
,
3x
3x
3
x
sto ocigledno jeste neprekidna funkcija na (, 0) \ {1}, jer je ovo elementarna

funkcija koja je denisana u svakoj tacki posmatranog skupa. Na skupu (0, +)
vazi:
3x2 + 2x
3x + 2
f (x) = 2
=
,
2x + 3x
2x + 3
a ovo je takode elementarna funkcija, pa je neprekidna na skupu (0, +), jer 2/3
(0, +). Prema tome, jedino je diskutabilno da li je funkcija f neprekidna u nuli.
Proverimo da li funkcija f ima granicnu vrednost u nuli, tako sto cemo odrediti
njenu levu i desnu granicnu vrednost u nuli.
U levoj okolini nule (1, 0) je x + 1 > 0, pa je |x + 1| = x + 1 i zato je tu funkcija
f jednaka:
2 ln(x + 1)
f (x) =
.
3
x
Posto ln(x + 1)/x 1, x 0, sledi:
2
2 ln(x + 1)
= .
x0 3
x
3
lim f (x) = lim
x0
473
U proizvoljnoj desnoj okolini nule funkcija f jednaka je sa funkcijom x 7 (3x +

2)/(2x + 3). Zato je:
3 ( lim x) + 2
3x + 2
2
x+0
= .
=
x+0 2x + 3
2 ( lim x) + 3
3
lim f (x) = lim
x+0
x+0
Buduci da se leva i desna granicna vrednost u nuli poklapaju, sledi:

2
lim f (x) = .
x0
3
Posto funkcija f ima granicnu vrednost: 2/3 u tacki x = 0, sledi da je f neprekidna
u nuli ako i samo ako je f (0) = 2/3. Dakle, za realan broj a = 2/3 funkcija f je
neprekidna na celom svom domenu.
Komentar. Svi koraci u resenju ovog zadatka su, ili rutinski, ili vec detaljno obrazlozeni u prethodnim resenjima i komentarima, pa ne zasluzuju neki poseban komentar u ovom trenutku. Jedino sto bi naglasili je da ne treba zaboraviti na ispitivanje
neprekidnosti funkcije f i uostalim tackama sem nule. Da je u nekoj drugoj tacki
funkcija f imala prekid, ni jedna vrednost broja a ne bi uspela da ucini funkciju f
neprekidnom na citavom domenu.

57. Odrediti skup Df i u kojim tackama ovog skupa je funkcija:
f (x) = esin x[sin x]
neprekidna. Za tacke prekida ove funkcije, odrediti kog su reda.
Resenje. Skup Df je jednak skupu R. Ispitajmo blize funkciju sin x [sin x] na
skupu [0, 2), a onda cemo, na osnovu periodicnosti funkcije x 7 sin x, zakljuciti
kako se ova funkcija ponasa na R. Na skupu [0, /2) (/2, ] vazi sin x [0, 1), pa
je [sin x] = 0. Dakle, za x [0, /2) (/2, ] je sin x [sin x] = sin x. Za x = /2
je sin x = 1, pa je [sin x] = sin x = 1 i zato je, za x = /2: sin x [sin x] = 0.
Na skupu (, 3/2) (3/2, 2) je sin x (1, 0), pa je tu [sin x] = 1. Zato
je na ovom skupu: sin x [sin x] = sin x + 1. Za x = 3/2 je sin x = 1, pa je
[sin x] = 1. Dakle, za x = 3/2 je takode sin x [sin x] = sin x + 1. Prema tome,
mozemo zakljuciti da je za svako x (, 2) ispunjeno: sin x [sin x] = sin x + 1.
Objedinimo ove zakljucke:
sin x,
x [0, 2 )
0,
x = 2
sin x [sin x] =
sin x,
x ( 2 , ]
sin x + 1, x (, 2)
474
Glava 2. Funkcije
Prema tome, na osnovu periodicnosti
sin x,
0,
sin x [sin x] =
sin x,
sin x + 1,
funkcije sinus, imamo da vazi:

x [2k, 2k + 2 ), k Z
x = 2k + 2 , k Z
x (2k + 2 , 2k + ], k Z
x (2k + , 2(k + 1)), k Z
Najzad, zakljucujemo da je:
f (x) = esin x[sin x]
esin x ,
1,
=
esin x ,
esin x+1 ,
x [2k, 2k + 2 ), k Z
x = 2k + 2 , k Z
x (2k + 2 , 2k + ], k Z
x (2k + , 2(k + 1)), k Z
Prema tome, na intervalima (2k, 2k + /2), za svako k Z, funkcija f se poklapa

sa elementarnom funkcijom x 7 esin x i zato je na ovim intervalima funkcija f
neprekidna. Takode, na intervalima (2k + /2, 2k + ), za svako k Z, funkcija f
se poklapa sa funkcijom x 7 esin x , pa je i na ovim intervalima neprekidna. Isto vazi
i za sve intervale oblika (2k + , 2(k + 1)), za svako k Z. Na ovim intervalima,
funkcija f se poklapa sa x 7 esin x+1 , pa je i ovde funkcija f neprekidna. Jedine tacke
realne prave u kojima nismo ispitali neprekidnost funkcije f su tacke 2k, 2k + /2
i 2k + , za svako k Z.
Neka je k proizvoljan ceo broj i posmatrajmo tacku 2k. Na skupu [2k, 2k +
/2) funkcija f se poklapa sa funkcijom x 7 esin x , koja je neprekidna u 2k, pa je
neprekidna u toj tacki i sa desne strane. Zbog toga je i f neprekidna sa desne strane
u 2k i njena vrednost u toj tacki je jednaka njenoj desnoj granicnoj vrednosti u
toj tacki. Pronadimo levu granicnu vrednost funkcije f u ovoj tacki. U levoj okolini
(2k , 2k) funkcija f se poklapa sa funkcijom x 7 esin x+1 , pa je zato:
lim
x2k0
f (x) =
lim
x2k0
lim (sin x+1)
esin x+1 = lim esin x+1 = ex2k

x2k
= e.
Posto se leva granicna vrednost i sama vrednost funkcije f (odnosno, desna granicna
verdnost) u tacki 2k razlikuju, sledi da funkcija f nije neprekidna u ovoj tacki. Ceo
broj k je bio proizvoljan, pa u svim ovakvim tackama, funkcija f nije neprekidna.
Posmatrajmo sada tacke 2k+/2. Neka je k proizvoljan ceo broj. U probodenoj
okolini (2k, 2k + ) \ {2k + /2} funkcija f se poklapa sa funkcijom esin x . Zato
je:
lim
lim
f (x) =
x2k+ 2
lim
esin x = ex2k+ 2
sin x
= e.
x2k+ 2
Posto je f (2k+/2) = 1 = e, sledi da se vrednost funkcije f u ovoj tacki ne poklapa

sa granicnom vrednoscu funkcije f u ovoj tacki i zato f nije neprekidna u toj tacki.
Broj k je bio proizvoljan, pa isti zakjlucak vazi za sve tacke 2k + /2, k Z.
475
Ostale su samo jos tacke 2k + . Neka je k proizvoljan ceo broj. Na skupu

(2k +/2, 2k +] funkcija f poklapa sa funkcijom x 7 esin x+1 , koja je neprekidna
u 2k+, pa je neprekidna i sa leve strane u ovoj tacki. Zbog toga je f neprekidna sa
leve strane u tacki 2k + i njena vrednost se poklapa sa njenom levom granicnom
vrednoscu u toj tacki: f (2k + ) = esin(2k+) = 1. Nadimo desnu granicnu
vrednost funkcije f u tacki 2k + . Na desnoj okolini (2k + , 2(k + 1)), funkcija
f se poklapa sa funkcijom x 7 esin x+1 , koja je neprekidna u 2k + , pa je zato:
lim
f (x) =
x(2k+)+0
esin x+1 =
lim
x(2k+)+0
lim
lim
x2k+
esin x+1 = ex2k+
(sin x+1)
= e.
Dakle, funkcija f nije neprekidna u 2k + , ni za jedno k Z, jer se leva i desna

granicna vrednost u tim tackama za funkciju f razlikuju.
Sve tacke prekida funkcije f su prekidi prve vrste, jer u svim tackama prekida
postoje jednostrane granicne vrednosti. Mozemo zakljuciti takode, da su tacke
2k + /2 otklonjivi prekidi, jer u njima postoji granicna vrednost funkcije f , ali se
ne poklapa sa vrednoscu funkcije u toj tacki. U tackama 2k i 2k + prekidi nisu
otklonjiviji; u tackama 2k funkcija f je neprekidna sa desne strane, a u tackama
2k + je neprekidna sa leve strane.
Komentar. Od samog pocetka je jasno da je problem u eksponentu: sin x [sin x]
i da je zadatak resen ako ispravno izvrsimo analizu ponasanja ovog eksponenta.
Pritom, jedini uslov koji treba da ispunimo je da budemo pazljivi. U ovom resenju
nema nikakvih trikova niti zanimljivih ideja, vec (malo duza, ali) jednostavna analiza
slucajeva. Poznavajuci funkciju x 7 sin x, jasno nam je da ce funkcija x 7 [sin x]
mahom biti jednaka, ili 0, ili 1, sem u retkim situacijama, kada moze biti
jednaka 1. Samo treba pazljivo ispitati te prelomne trenutke.
Interesantno je istaci da ova funkcija ima beskonacno mnogo tacaka prekida (da
budemo precizni: prebrojivo mnogo) i svi prekidi su prekidi prve vrste, a neki od
njih su i otklonjivi.

58. Dokazati da jednacina:
ex sin x = x2
ima resenja u skupu R.

Resenje. Neka je
f (x) = ex sin x x2 +
x.
Tada je f (0) = 1 > 0, dok je f (4) = e4 sin 4 16 + 2 = e4 sin 4 14 < 0,

jer je 14 > 1 + 1 > e4 + ( sin 4). Funkcija f je neprekidna na segmentu [0, 4], kao
elementarna funkcija, a u krajevima segmenta uzima vrednosti razlicitog znaka. Iz
Posledice 2.3 Bolcano - Kosijeve teoreme za funkcije neprekidne na segmentu, sledi
da postoji neko x0 [0, 4] tako da je f (x0 ) = 0, tj:
ex0 sin x0 = x20 x0 ,
476
Glava 2. Funkcije
te ova jednacina sigurno ima resenje u skupu R.

Komentar. U ovom zadatku prikazan je jedan zanimljiv primer kako, poznavajuci
svojstva neprekidnih funkcija, mozemo dokazati da jedna trascedentna jednacina
zapravo ima realnih resenja, iako egzaktno resenje nije moguce (barem tako deluje)
odrediti. Uspeli smo cak i da lokalizujemo jedno resenje ove jednacine, ali ne previse
precizno. Ideja o tome da neprekidna funkcija na segmentu uzima sve vrednosti koje
se nalaze izmedu one dve vrednosti na krajevima segmenta je vrlo korisna, pa samim
tim i vrlo bitna i srece se u raznim oblastima matematike, a njene posledice mogu
biti vrlo zanimljive. Naravno, losa strana ove ideje je sto govori samo o egzistenciji
resenja, a ne previse i o tome kakvo je resenje neke jednacine, ili koliko zapravo
razlicitih resenja ima posmatrana jednacina.
U vezi sa ovakvim problemima: dokazivanje postojanja resenja neke jednacine,
sve sto treba uraditi je konstruisati neku funkciju i povezati postojanje resenja posmatrane jednacine sa postojanjem nula te funkcije. Ne mora ta funkcija uvek biti
konstruisana tako sto sve izraze sa jedne strane jednakosti prebacimo na drugu
stranu. Recimo, ako zelimo da pokazemo da jednacina:
9x = 10 sin x,
ima realnih resenja, jednostavnije je posmatrati funkciju:
f (x) =
sin x
9
.
x
10
Citaocu
ostavljamo da dovrsi ovaj zadatak.
Ne postoji algoritam koji ce nam odgovoriti na pitanje kako odabrati dve vrednosti promenljive koje ce svedociti o tome da funkcija dostize zeljenu vrednost. To
ce zavisiti od konkretnog primera i osobina funkcija kojima se bavimo. Za primer iz
zadatka, najpre smo izabrali nulu, jer se u nuli jednostavno racunaju vrednosti ovih
funkcija. Posto je u nuli vrednost pozitivna, da bi dokazali da resenje postoji, potreban nam je broj u kom je vrednost ove funkcije negativna. Posmatranjem funkcije f
uocavamo da je sabirak x2 veceg reda velicine od svih ostalih sabiraka, za pozitivne
brojeve x. Dakle, samo treba odabrati
neki malo veci realan broj, a mi smo se
odlucili za broj 4, jer je u tom slucaju 4 ceo broj, pa je racunica jednostavnija.
Isto tako, mogli smo se odluciti i za broj 9, ali i za broj 3, uz malo vise komentara.
U opstem slucaju, nije neophodno pronaci realne brojeve u kojima ce vrednosti
funkcije biti razlicitog znaka. Dovoljno je samo dokazati da postoje. Primera radi,
za zadatak koji smo ostavili citaocu u prethodnim redovima, dovoljno je dokazati
da postoji realan broj x u kome je f (x) > 0, jer nije jednostavno bas pronaci takav
broj. Sa druge strane, vrlo je jednostavno naci realan broj x za koji je f (x) < 0.
2.2
Izvod funkcije i primene
Formalno nalazenje izvoda neke funkcije je posao koji, u najvecem broju slucajeva,
ne zahteva razmisljanje. O tome svedoce i programi na racunaru koji mogu da,
2.2. Izvod funkcije i primene
477
formalno, pronadu izvod gotovo svih funkcija koje nam padaju na pamet. Komplikovaniji problem je odrediti u kojim tackama je data funkcija diferencijabilna. U
pocetnim zadacima ovog poglavlja, upravo ce ovom problemu biti posvecena paznja.
U opstem slucaju, pogresno je procenjivati gde je funkcija diferencijabilna, tako sto
formalno pronademo izvod i onda analiziramo gde je dobijeni izraz denisan. Takav
redosled koraka vrlo cesto dovodi do ispravnog zakljucka, ali je potpuno neopravdan.
Jednostavan kontraprimer je funkcija x 7 |x|. Izraz za izvod ove funkcije moze se
zapisati ovako: sgn (x). Funkcija x 7 sgn (x) denisana je za svaki realan broj x,
pa i za x = 0, ali znamo da funkcija x 7 |x| nema izvod u x = 0.
Prema tome, u narednim zadacima, najpre komentarisemo u kojim tackama sigurno postoji izvod funkcije: to radimo koristeci tablicu izvoda, teoreme o zbiru,
razlici, proizvodu i kolicniku diferencijabilnih funkcija i teoremu o kompoziciji diferencijabilnih funkcija. Potom nalazimo izvod u tackama u kojima znamo da postoji.
Na kraju, ispitujemo postojanje izvoda u onim tackama koje nismo pokrili navedenim teoremama. Takve tacke nam preostaju jer navedene teoreme daju samo dovoljne uslove za postojanje izvoda u nekim tackama, pa na osnovu njih ne mozemo
zakljuciti da izvod u nekoj tacki ne postoji.
59. Odrediti Df i u kojim tackama iz skupa Df funkcija f ima izvod, a zatim
odrediti i izvod u tim tackama, ako je:
a) f (x) = x1/5 + ln x sin2 x;
b) f (x) =
arcsin x
;
2x + 1
x
c) f (x) = 2tg x + e .
Resenje. a) Posto je ln x denisan samo za x > 0, a funkcije x 7 x1/5 i x 7 sin2 x
za sve realne brojeve x, zakljucujemo da je Df = (0, +). Funkcije x 7 x1/5 ,
x 7 ln x i x 7 sin x diferencijabilne su za svako x > 0. Iz teoreme o proizvodu
diferencijabilnih funkcija, sledi i da je funkcija sin2 x diferencijabilna, kao i funkcija
ln x sin2 x za svako x > 0. Najzad, iz teoreme o zbiru diferencijabilnih funkcija,
sledi da je funkcija f (x), kao zbir funkcija x1/5 i ln x sin2 x diferencijabilna za svako
x > 0. Za svako x > 0, izvod funkcije f nalazimo koristeci pravila izvodenja zbira i
proizvoda funkcija:
f (x) = (x1/5 ) + (ln x) sin2 x + ln x (sin x sin x)
1 4/5 1
x
+ sin2 x + ln x ((sin x) sin x + sin x (sin x) )
=
5
x
1 4/5 1
=
x
+ sin2 x + ln x 2 sin x cos x.
5
x
b) Izraz arcsin x ima smisla za svako x [1, 1], dok izraz 1/(2x + 1) ima smisla
za svako x R \ {1/2}. Prema tome, skup Df je jednak [1, 1] \ {1/2}. U svim
unutrasnjim tackama domena, tj. u svim tackama skupa (1, 1/2) (1/2, 1)
funkcija f ima izvod. Zaista, funkcija x 7 arcsin x ima izvod u svim tackama
478
Glava 2. Funkcije
(1, 1), pa i u svim tackama skupa (1, 1/2)(1/2, 1); funkcija 2x+1 je razlicita
od nule na skupu (1, 1/2) (1/2, 1), a takode ima izvod u svim tacakam ovog
skupa (jer konstantna funkcija i funkcija x 7 x imaju izvod na ovom skupu), pa
prema teoremi o izvodu kolicnika funkcije, funkcija f ima izvod u svim tackama
skupa (1, 1/2) (1/2, 1). Za x (1, 1/2) (1/2, 1), izvod funkcije f
iznosi:
f (x) =
=
=
(arcsin x) (2x + 1) arcsin x (2x + 1)

(2x + 1)2
2x+1 2 arcsin x
1x2
(2x + 1)2
2x + 1 2 1 x2 arcsin x
.
1 x2 (2x + 1)2
c) Funkcija y 7 2y denisana je za svako y, pa ce skup Df zapravo biti jednak

najvecem skupu na kom je denisana funkcija tg x + ex , tj. najvecem skupu na
kom je denisana funkcija tg x, buduci da je ex denisana za svako x. Prema tome,
Df = R \ {/2 + k : k Z}. Dokazimo da funkcija f ima izvod u svakoj tacki
iz Df . Ako je g(x) = 2x i h(x) = tg x + ex , tada je f (x) = g(h(x)). U svakoj tacki
iz Df , funkcija h ima izvod. Zaista, funkcija x 7 tg x ima izvod u svakoj tacki
svog domena, kao i funkcija x 7 ex , pa zbir ove dve funkcije ima izvod u svakoj
tacki iz Df . Funkcija g ima izvod za svaki realan broj x. Dakle, za svako x0 Df ,
funkcija h ima izvod u x0 , a funkcija g ima izvod u h(x0 ), pa prema teoremi o
izvodu kompozicije funkcija, funkcija f ima izvod u x0 . Izvod nalazimo koriscenjem
poznatog pravila za nalazenje izvoda kompozicije funkcija:
f (x) = 2tg x+e ln 2 (tg x + ex )
1
x
= 2tg x+e ln 2 ( 2 + ex ).
cos x
x
Komentar. Primeri iz ovog zadatka se analiziraju vrlo jednostavno i sve tri funkcije
diferencijabilne su u svim (unutrasnjim) tackama svog domena. Naslucujemo kako
bi tekla analiza i sa malo komplikovanijim primerima funkcija, ali isto tako, pravilno
naslucujemo i da bi ta analiza bila vrlo zamorna. Zbog toga u zadacima u kojima
se izvod funkcije koristi vise kao alat i nije kljucna stavka problematike zadatka,
ne zalazimo toliko duboko u detalje i ne navodimo argumente poput: po teoremi o
izvodu zbira funkcije, i sl. vec ih podrazumevamo. Ipak, kada god u domenu funkcije
postoje tacke za koje ne mozemo odmah proceniti postojanje izvoda u njima, tada
cemo detaljno prokomentarisati zbog cega u drugim tackama postoji izvod, a za te
tacke nismo sigurni.
U vezi sa samim postupkom u resenju, mozemo istaci da, u smo delu zadatka
pod a), funkciju x 7 sin2 x posmatrali kao proizvod funkcija, a isto tako, mogli smo
da je posmatramo i kao kompoziciju kvadratne funkcije i funkcije sinus. Ishod bi,
razume se, bio isti.
479
60. Funkcija f : R R denisana je sa:

a) f (x) = |x2 5x + 6|;
b) f (x) = [x] sin x;
{
x2 sin x1 , x = 0
c) f (x) =
.
0,
x=0
Odrediti u kojim tackama domena funkcija f ima izvod i u tim tackama odrediti
izvod funkcije.
Resenje. a) Funkcija f je kompozicija funkcija g(x) = |x| i h(x) = x2 5x + 6.
Funkcija h ima izvod u svakom x R. Funkcija g ima izvod za svako x = 0.
Prema tome, mozemo zakljuciti, koristeci teoremu o izvodu kompozicije funkcija,
da za one x0 R za koje h(x0 ) = 0, funkcija f (x) = g(h(x)) ima izvod. Posto je
h(x) = (x2)(x3), sledi da je h(x) = 0 ako i samo ako x {2, 3}, pa zakljucujemo
da u tackama skupa R \ {2, 3} funkcija f sigurno ima izvod i on iznosi:
f (x) = sgn (x2 5x + 6) (2x 5).
Pokazacemo, po deniciji, da u tackama skupa {2, 3} funkcija f nema izvod. To
cemo uraditi tako sto cemo u tim tackama naci levi i desni izvod i zakljuciti da se
oni razlikuju.
Posmatrajmo prvo tacku x = 2. Tada imamo:
f (2 + x) f (2)
x+0
x
|((2 + x) 2)((2 + x) 3)|
=
lim
x+0
x
|x(2 + x 3)|
=
lim
x+0
x
x(3 2 x)
=
lim
= 1,
x+0
x
f+ (2) =
lim
dok je:
f (2 + x) f (2)
x0
x
|((2 + x) 2)((2 + x) 3)|
=
lim
x0
x
|x(2 + x 3)|
=
lim
x0
x
(x)(3 2 x)
= 1.
=
lim
x0
x
f (2) =
lim
Prema tome, izvod u tacki x = 2 ne postoji, jer je f+ (2) = f (2). Potpuno analogno
dokazujemo da ne postoji izvod ni u tacki x = 3.
480
Glava 2. Funkcije
b) Dokazimo da ova funkcija ima izvod u svakoj tacki skupa R \ Z, a da u

celobrojnim tackama nema izvod. Ukoliko je z ceo broj, ako je x (z, z + 1), tada
je f (x) = z sin x. Drugim recima, na intervalu (z, z + 1) funkcija f poklapa se sa
funkcijom x 7 z sin x, koja je diferencijabilna i ciji izvod iznosi: z cos x. Zbog
toga je i f diferencijabilna na intervalu (z, z + 1) i u tacki x iz ovog intervala njen
izvod iznosi z cos x. Dokazimo sada da funkcija f u celobrojnim tackama nema
izvod. Dokazacemo zapravo da funkcija f nije neprekidna u celobrojnim tackama
z = 0, pa dakle nije ni diferencijabilna, dok u z = 0 jeste neprekidna, ali tu takode
nije diferencijabilna.
Ako je z Z, tada je:
f (z + 0) = lim [x] sin x = lim z sin x = z sin z,
xz+0
xz+0
dok je:
f (z 0) = lim [x] sin x = lim (z 1) sin x = (z 1) sin z.
xz0
xz0
Ukoliko je z = 0 tada je sin z = 0, pa je f (z + 0) = f (z 0), tj. funkcija f nije

neprekidna u z. Tim pre, funkcija f nema izvod u z. Ostao je samo jos slucaj z = 0.
Potrazimo levi i desni izvod u nuli:
f (x) f (0)
f+ (0) =
lim
x+0
x
0 sin x 0
= 0,
=
lim
x+0
x
dok je:
f (x) f (0)
f (0) =
lim
x0
x
(1) sin x 0
= 1.
=
lim
x0
x
Dakle, funkcija f nema izvod u nuli. Ovim smo kompletirali dokaz tvrdnje sa pocetka
resenja.
c) Dokazimo da funkcija f ima izvod u svakoj tacki x R. Na intervalima
(, 0) i (0, +) funkcija f se poklapa sa funkcijom x2 sin(1/x). Ova funkcija
ima izvod u svakoj tacki ovih intervala. Zaista, ona je proizvod dve funkcije x2 i
sin(1/x), koje imaju izvod: za x 7 x2 nam je poznato da ima izvod za svako x,
a funkcija x 7 sin(1/x) ima izvod u svakoj tacki x = 0, kao kompozicija funkcija
x 7 sin x i x 7 1/x. Za x = 0 taj izvod iznosi:
1
1 1
1
1
f (x) = 2x sin + x2 cos 2 = 2x sin cos .
x
x x
x
x
Dokazimo, po deniciji, da f ima izvod i u x = 0. Zaista:
f (x) f (0)
x0
x
lim
1
(x)2 sin x
x0
x
1
= lim x sin
x0
x
= 0,
lim
481
pri cemu poslednja jednakost vazi na osnovu toga sto je limx0 x = 0, dok je
funkcija sin(1/x) ogranicena na svom domenu, pa i u (proizvoljnoj) okolini nule.
Dakle, f (0) = 0.
Komentar. U ovom zadatku dolazi do izrazaja kako teoreme o izvodu zbira, razlike,
proizvoda, kolicnika i kompozicije funkcija daju samo dovoljne uslove za postojanje
izvoda, ali ne govore o tome kada izvod ne postoji. Primera radi, poznato nam je
da funkcija x 7 |x| nema izvod u nuli, ali to ne znaci i da bilo koja funkcija oblika
x 7 |g(x)| nema izvod u onoj tacki u kojoj je funkcija g jednaka nuli. Primera radi,
funkcija |(x 1)3 | ima izvod u x = 1 (dokazati!). Zbog toga, ne treba biti previse
siguran u (ne)postojanje izvoda u onim tackama koje ne mozemo da obuhvatimo
navedenim teoremama.
Ono sto takode dolazi do izrazaja u ovom zadatku je i to da na izvod funkcije
u nekoj tacki utice jedino to kako je funkcija denisana u nekoj okolini te tacke,
a ne i na citavom domenu. Primera radi, u delu zadatka pod b), kada gledamo
funkciju f na intervalu (z, z + 1), gde je z Z, nije bitno kako ce izgledati ostatak
funkcije, van ovog intervala. Jedino je bitno da se f na ovom intervalu poklapa sa
funkcijom x 7 z sin x, pa ce postojanje izvoda u nekoj tacki tog intervala, kao i sam
izvod, biti isti onakvi kao kod funkcije x 7 z sin x, koja je zapravo funkcija sinus
pomnozena konstantom. Slicna situacija je i u delu zadatka pod c), kada gledamo
funkciju f posebno na intervalu (, 0) i na intervalu (0, +), gde se ona poklapa
sa funkcijom koja je denisana jednim izrazom za citav taj interval.
U sva tri primera, neke tacke iz domena funkcije ostale su da se ispitaju zasebno.
U delovima pod a) i b) u tim tackama funkcija nije imala izvod, kao sto smo dokazali,
dok u delu pod c), postoji izvod i u toj tacki. Ispitivanje egzistencije izvoda u tim
tackama vrsili smo po deniciji (kao u delu pod c)), ili pak, trazeci levi i desni izvod
u posmatranoj tacki i uporedujuci ih (kao u delu pod a) i b)). Takvi metodi nisu
narocito pogodni ako su u pitanju funkcije sa malo slozenijim analitickim izrazima,
kao sto ce biti slucaj u narednom zadatku. U tom slucaju mozemo primeniti jednu
posledicu Lagranzove teoreme o srednjoj vrednosti, kao sto cemo uskoro videti.
Napomenimo i to da analiticki izrazi kojima su odredeni izvodi u primeru pod
a) i primeru pod b) imaju smisla za sve realne brojeve x. Zaista, u primeru pod a),
za one x za koje postoji izvod, on je jednak:
sgn (x2 5x + 6) (2x 5),
a ovaj izraz ima smisla za svaki realan broj x. Takode, u delu pod b), izvod funkcije,
tamo gde postoji, jednak je:
[x] cos x,
sto bi ponovo imalo smisla za bilo koji realan broj x. Takode je zanimljivo i zapazanje
da u primeru pod c), ne postoji limx0 f (x), ali ipak postoji f (0). Na ovo cemo
obratiti paznju i u narednom zadatku.

U narednom zadatku prikazujemo kako se jednostavno moze ispitati egzistencija izvoda u nekoj tacki intervala, kada nam je poznat izvod funkcije u ostalim
482
Glava 2. Funkcije
tackama intervala. U delu pod a) zadatka koji sledi, egzistenciju izvoda u problematicnoj tacki ispitujemo na dva nacina, preko denicije i preko Tvrdneja 4.61 i
4.62, poredenja radi. U delovima pod b) i c) bi vec, donekle, zamorno bilo koristiti
deniciju, pa se u tim slucajevima opredeljujemo samo za navedene posledice.
61. Odrediti Df i u kojim tackama iz skupa Df funkcija f ima izvod, a zatim

odrediti i izvod u tim tackama, ako je:
a) f (x) = ln(x2 |x| + 2);
b) f (x) = arcsin
2x
;
1 + x2
c) f (x) = 2 arccos x arcsin(2x
1 x2 ).
Resenje. a) Kako je x2 |x| + 2 = (|x| 1/2)2 + 7/4 > 0, za svako x R, sledi da je

Df = R. Na skupu (0, +) funkcija f se poklapa sa funkcijom: ln(x2 x + 2), koja,
po teoremi o izvodu kompozicije funkcija, ima izvod za svako x iz ovog intervala.
Dakle, za x > 0, funkcija f je diferencijabilna u x, a njen izvod je:
f (x) =
2x 1
.
x2 x + 2
Na intervalu (, 0) funkcija f se poklapa sa funkcijom ln(x2 + x + 2), pa i na ovom

intervalu funkcija f ima izvod i on iznosi:
f (x) =
2x + 1
.
x+2
x2
Prema tome, na skupu R \ {0} funkcija f ima izvod i on se moze zapisati jednim
izrazom kao:
2x sgn (x)
f (x) = 2
.
x |x| + 2
Ostaje jos da ispitamo da li funkcija f ima izvod u x = 0. To cemo uraditi na dva
razlicita nacina.
Prvi nacin: Dokazacemo da ne postoji
lim
x0
f (0 + x) f (0)
,
x
tako sto cemo po definiciji pronaci levi i desni izvod u nuli funkcije f i videti da se
483
oni razlikuju. Vazi:

f+ (0) =
f (x) f (0)
x+0
x
lim
ln((x)2 |x| + 2) ln 2
x+0
x
2
ln((x) x + 2) ln 2
=
lim
x+0
x
=
lim
x
ln( (x)
2
2 + 1)
=
lim
x+0
x
2
lim
ln( (x)
x
2 +
(x)2
x
2
2
x+0
1)
(x)2
2
x
2
1
= ,
2
pri cemu smo iskoristili teoremu o limesu slozene funkcije: znamo da je
ln(1 + x)
1,
x
kao i da
(x)2 x
0,
2
2
x 0,
x 0,
pa je zato i:
2
ln( (x)
x
2 +
(x)2
x
2
2
1)
1,
x 0,
dok je, rutinski:

(x)2
2
x
2
1
,
2
x 0.
Potpuno analogno nalazimo i levi izvod u nuli:

f+ (0) =
f (x) f (0)
x0
x
lim
ln((x)2 |x| + 2) ln 2
x0
x
2
ln((x) + x + 2) ln 2
=
lim
x0
x
=
lim
ln( (x)
+ x
2
2 + 1)
=
lim
x0
x
2
=
=
lim
x0
ln( (x)
+
2
x
2 +
(x)2
+ x
2
2
1)
(x)2
2
+
x
1
.
2
Posto levi i desni izvod u nuli nisu jednaki, funkcija f nema izvod u nuli.
x
2
484
Glava 2. Funkcije
Drugi nacin: Ponovo cemo pronaci levi i desni izvod u nuli i videti da se oni razlikuju,
ali ovoga puta, ne po deniciji, vec koristeci Tvrdenja 4.61 i 4.62, imajuci u vidu da
je funkcija f neprekidna u nuli. Imamo:
lim f (x) = lim
x+0
x+0
= lim
x+0
2x + sgn (x)
=
x2 |x| + 2
2x 1
1
= .
x2 x + 2
2
Posto ovaj limes postoji, sledi:

1
f+ (0) = lim f (x) = .
x+0
2
Analogno je i:
f (0) = lim f (x) = lim
2x + 1
1
= .
+x+2
2
x0 x2
x0
Prema tome, izvod u x = 0 funkcije f ne postoji.

b) Za svaki realan broj x, broj 2x/(1 + x2 ) nalazi se u segmentu [1, 1]. Zaista,
iz nejednakosti izmedu aritmeticke i geometrijske sredine primenjene na brojeve 1 i
x2 dobijamo:
1 + x2 2 1 x2 = 2|x|,
pa je zbog toga:
2|x|
1,
1 + x2
odnosno
2|x|
=1
1 + x2
2x
[1, 1].
1 + x2
Pritom, vazi
1 = x2
x = 1.
Kako je za svaki realan broj x, vrednost izraza 2x/(1 + x2 ) iz domena funkcije

x 7 arcsin x, sledi da je Df = R.
Funkcija x 7 2x/(1 + x2 ) ima izvod za svaki realan broj x, kao racionalna
funkcija u kojoj je u imeniocu polinom bez realnih nula. Funkcija x 7 arcsin x ima
izvod u svakoj tacki intervala (1, 1), tj. u svakoj unutrasnjoj tacki svog domena.
Ako je x0 proizvoljan realan broj razlicit od 1, tada je 2x0 /(1+x20 ) broj iz intervala
(1, 1), pa po teoremi o izvodu kompozicije funkcija, zakljucujemo da funkcija f
ima izvod u x0 . Za svako x = 1, izvod funkcije f nalazimo koriscenjem poznatih
pravila diferenciranja:
)
(
1
1
2x
2(1 + x2 ) 2x 2x
f (x) =
=
=
(
)2
(
)2
1 + x2
(1 + x2 )2
2x
1x2
1 1+x2
1+x2
=
1 + x2 2(1 x2 )
2sgn (1 x2 )
=
.
|1 x2 | (1 + x2 )2
1 + x2
485
Treba jos proveriti da li funkcija f ima izvod u 1 i u 1, a naravno, imamo u vidu

da je funkcija f neprekidna u 1 i 1, kao elementarna funkcija. U tu svrhu, nadimo
levi i desni izvod u 1. Posto je:
lim
x10
2sgn (1 x2 )
x10
1 + x2
2 (1)
=
lim
= 1,
x10 1 + x2
f (x) =
lim
sledi da je levi izvod u 1:

f (1) =
lim
x10
f (x) = 1.
Analogno nalazimo i desni izvod u 1:

lim
x1+0
2sgn (1 x2 )
x1+0
1 + x2
21
=
lim
= 1.
x1+0 1 + x2
f (x) =
lim
Posto se desni i levi izvod u 1 razlikuju, funkcija f nema izvod u 1. Na potpuno

analogan nacin zakljucujemo da funkcija fnema izvod ni u 1.
c) Izraz na koji deluje arcsin ima u sebi 1 x2 , tako da je Df podskup
segmenta
[1, 1]. Za svako x [1, 1], denisana je funkcija arccos x, ali i arcsin(2x 1 x2 ).
Zaista, za x [1, 1], ako primenimo nejednakost izmedu aritmeticke i geometrijske
sredine na (nenegativne) brojeve x2 i 1 x2 , dobijamo:
1 = (1 x2 ) + x2 2
x2 (1 x2 ) = 2|x| 1 x2 .
(2.3)
Posto je 2|x| 1 x2 1 sledi da je 2x 1 x2 [1, 1], pa arcsin(2x 1 x2 ) ima

smisla. Dakle, Df = [1, 1] i u daljem toku resenja, uvek cemo podrazumevati da
je x [1, 1].
Egzistenciju izvoda ispitujemo samo u unutrasnjim tackama domena funkcije f ,
tj. na intervalu (1, 1), jer se jedino u unutrasnjim tackama domena izvod i denise.
Funkcija
x 7 arccos x ima izvod za
svako x (1, 1). Razmotrimo funkciju x 7
arcsin(2x 1 x2 ). Funkcija x 7 1 x2 ima izvod za svako x (1, 1) (po
2
teoremi o izvodu kompozicije
funkcija, jer je za x (1, 1) tacno: 1 x > 0), pa
2
samim tim i funkcija x 7 2x 1 x . Funkcija x 7 arcsin x ima izvod u svakoj
tacki
intervala (1, 1). Prema tome, za

svako
x
(1,
1),
takvo
da
je
2x
1
x20
0
0
(1, 1), funkcija x 7 arcsin(2x 1 x2 ) ima izvod

u x0 . Treba odrediti takve
brojeve x0 . Za svakox (1, 1), znamo da je 2x 1 x2 [1, 1]. Iz nejednakosti
(2.3) sledi da ce 2x 1 x2 = 1 ako i samo ako je 1 x2 = x2 ,odnosno, ako
i samo ako
je x = 1/ 2. Dakle, za x (1, 1) \ {1/ 2, 1/ 2}, vrednost
izraza 2x 1 x2 jeste iz intervala
(1, 1), pa po teoremi o izvodu kompozicije
funkcija, funkcija x 7 arcsin(2x 1 x2 ) ima izvod na ovom skupu. Dakle, za
486
Glava 2. Funkcije
svako x (1, 1) \ {1/ 2, 1/ 2}, funkcija f sigurno ima izvod i on iznosi:
1
1
f (x) = 2
(2x 1 x2 )
1 x2
1 (2x 1 x2 )2
2(1 2x2 )
2
1
1 x2
1 x2
(1 2x2 )2
(
)
2
1 2x2
=
1+
|1 2x2 |
1 x2
2
=
(1 + sgn (1 2x2 )).
2
1x
Potrazimo sada levi

i
desni
izvod
u
ta
c
ki
1/
2, a analogni postupak treba sprovesti
i kod tacke 1/ 2. Najpre, u ovim tachkama funkcija f jeste neprekidna, jersu

ovo tachke iz domena elementarne funkcije f . U (nekoj) desnoj okolini tacke 1/ 2
je 2x2 > 1, pa je sgn (1 2x2 ) = 1 u toj okolini. Zbog toga je:
=
lim
x 1 +0
2
f (x) =
lim
x 1 +0
2
(1 + sgn (1 2x2 ))
1 x2
0 = 0.
1 x2
x 1 +0
2
Dakle, f+ (1/ 2) = 0. U (nekoj) levoj okolini tacke 1/ 2 je 2x2 < 1, pa je sgn (1

2x2 ) = 1 i zato je:
lim
x 1 0
2
lim
f (x) =
lim
x 1 0
2
(1 + sgn (1 2x2 ))
1 x2
2
1 x2
x 1 0
2
= 4 2.
Sledi f (1/ 2) = 4 2 = f+ (1/ 2), tj. u tacki 1/ 2 ne postoji izvod funkcije f .

Funkcija f takode nema izvod ni u 1/ 2, sto se dokazuje potpuno analogno.
=
lim
Komentar. Ovim zadatkom smo, izmedu ostalog, hteli da ukazemo na tri razlicite
stvari. Prva od njih je pazljivo i strpljivo odredivanje skupa Df . U ovom zadatku,
nije tako trivijalno uociti sta je skup Df , mada nije ni narocito tesko. Klasicne
konstrukcije na koje obracamo paznju kada odredujemo Df su imenioci razlomka,
potkorene velicine, logaritmandi i osnove logaritma, itd. U ovom zadatku je situacija
za nijansu slozenija. Ipak, dovoljno je da samo budemo pazljivi i da ne ocekujemo
da se problem resi sam od sebe, vec i da mi u tome ucestvujemo. Koriscenje nejednakosti izmedu aritmeticke i geometrijske sredine u primerima pod b) i c) je samo
elegantan nacin za razresenje problema, a nikako i jedini nacin. Dovoljno je postaviti
nejednacinu:
2x
1
1,
odnosno
2x
1 x2 1,
1 + x2
487
i resiti je standardnim metodama.

Druga stvar koju smo zeleli da istaknemo je pazljivo procenjivanje gde postoji
izvod date funkcije. Ponavljamo: formalno nalazenje izvoda i analiziranje gde je
dobijeni izraz denisan ni na koji nacin ne svedoci o (ne)postojanju izvoda funkcije
u nekim tackama. Ako vec nismo na neki nacin dokazali da izvod postoji, sta
uopste predstavlja taj izraz koji smo formalno pronasli? Kada dokazujemo da izvod
funkcije postoji u nekoj tacki, jedini potencijalno problematican momenat nastupa
kada zelimo da iskoristimo teoremu o izvodu kompozicije funkcija. Tada moramo
pazljivo proveriti da li vrednost jedne funkcije (one unutrasnje) pripada skupu u
kom druga funkcija (ona spoljasnja) ima izvod. Kao sto smo videli u delovima
pod b) i c): funkcija x arcsin x nema izvod u 1 i 1 jer su to rubne tacke njenog
domena. Zbog toga, kod funkcije x 7 arcsin(2x/(1+x2 )) nismo sigurni da li postoji
izvod u onim x za koje je 2x/(1+x2 ) = 1, tj. za x = 1. Obratimo paznju na to da
tacke 1 nisu vise rubne tacke domena funkcije x 7 arcsin(2x/(1+x2 )), jerje domen
ove funkcijecitav skup R. Slicna situacija je i sa funkcijom x 7 arcsin(2x 1 x2 ).
Tacke 1/ 2 su unutrasnje tacke domena ove funkcije, ali su to takve tacke koje
funkcija x 7 2x 1 x2 slika u one brojeve za koje funkcija x 7 arcsin x nema
izvod. Zbog toga su te tacke problematicne i treba ih ispitati zasebno.
Treca i poslednja stvar na koju skrecemo paznju je nacin ispitivanja postojanja
izvoda u problematicnim tackama. U delu pod a) prikazali smo kako se to moze
uraditi na dva nacina: prvi nacin je nalazenje levog i desnog izvoda po deniciji
i uporedivanje rezultata. Drugi nacin, koji cemo i koristiti cesce, podrazumeva
nalazenje limesa vec odredenih vrednosti izvoda. U tom slucaju ne treba zaboraviti da najpre ispitamo neprekidnost funkcije u posmatranoj tacki. Preporucujemo
citaocu da, vezbe radi, na ovaj nacin resi i sve primere iz zadatka 60. Kod takvog
nacina ispitivanja egzistencije izvoda, narocito treba obratiti paznju na sledecu stvar:
ukoliko limes funkcije f u tacki x0 ne postoji, to ne implicira da izvod funkcije f ne
postoji u x0 . Da bi se u to uverili dovoljno je pogledati deo pod c) u 60. zadatku i
izvod funkcije f u nuli. Tvrdenja 4.61 i 4.62 opisuju samo jedan smer zakljucivanja:
ako limes sa leve, odnosno, desne strane funkcije f u tacki x0 postoji, onda u x0
postoji levi, odnosno desni izvod funkcije f i jednak je tom limesu. Nema govora o
tome sta se desava ako posmatrani limes ne postoji.

U narednom zadatku ilustrujemo jednu zanimljivu primenu Lajbnicove teoreme
o n-tom izvodu proizvoda funkcija.
62. Dokazati da funkcija
1
,
1 + x2
ima n-ti izvod u svakoj tacki x R za svako n N, a zatim odrediti f (n) (0).
f (x) =
Resenje. Dokazacemo indukcijom po n da za svako x R postoji f (n) (x). Preciznije,

dokazacemo da za svako n postoji n-ti izvod funkcije f na celom R i da je oblika:
f (n) (x) =
Pn (x)
,
(1 + x2 )2n
488
Glava 2. Funkcije
gde je Pn (x) neki polinom po x. Za n = 1, postojanje izvoda u svakoj tacki x R

sledi na osnovu teoreme o izvodu kolicnika funkcija, buduci da je 1 + x2 = 0, za
svako x R. On iznosi:
2x
f (x) =
,
(1 + x2 )2
sto odgovara nasoj pretpostavci. Dokazimo da iz pretpostavke da tvrdenje vazi za
n, sledi da ono vazi i za n + 1. Ako tvrdenje vazi za n, tada je funkcija f (n) kolicnik
dve funkcije x 7 Pn (x), koja ima izvod u svakoj tacki x R (kao i svaki polinom)
n
i funkcije x 7 (1 + x2 )2 , koja takode ima izvod u svakoj tacki x R i pored toga
je razlicita od nule u svakoj tacki x R. Dakle, u svakoj tacki x R funkcija f (n)
ima prvi izvod, odnosno, funkcija f ima izvod reda n + 1. On je jednak:
(
)
Pn (x)
f (n+1) (x) = (f (n) (x)) =
=
(1 + x2 )2n
P (x) (1 + x2 )2 Pn (x) ((1 + x2 )2 )
Pn+1 (x)
= n
=
.
n+1
2
2
(1 + x )
(1 + x2 )2n+1
n
Time smo dokazali da, za svako n N, postoji izvod reda n funkcije f .

Neka je n N proizvoljan prirodan broj i pronadimo f (n) (0). Za n = 1 odgovor
nalazimo direktno: f (0) = 0. Neka je n 2. Imamo da je (1 + x2 ) f (x) = 1.
Funkcija x 7 1 + x2 ima izvod reda n za svako x R, kao i funkcija f , sto smo
upravo dokazali. Zbog toga, prema Lajbnicovoj teoremi, funkcija (1 + x2 ) f (x) ima
izvod reda n za svako x R i vazi ((1 + x2 ) f (x))(n) = 0. Imajuci u vidu da je svaki
izvod pocevsi od treceg, funkcije x 7 1 + x2 jednak nuli, po Lajbnicovoj teoremi
dobijamo:
0 = ((1 + x2 ) f (x))(n)
= f
(n)
( )
( )
n (n1)
n (n2)
2
(x) (1 + x ) +
f
(x) (1 + x ) +
f
(x) (1 + x2 ) ,
1
2
2
odnosno:
f (n) (x) (1 + x2 ) + n f (n1) (x) 2x +
n(n 1) (n2)
f
(x) 2 = 0.
2
Dakle, za x = 0, dobijamo da vazi:

f (n) (0) + n(n 1)f (n2) (0) = 0,
tj. f (n) (0) = n(n 1)f (n2) (0).
Posto ova jednakost vazi za svaki prirodan broj n, smanjujuci stalno red izvoda za
po 2, dobijamo:
f (n) (0) = n(n 1)f (n2) (0) = n(n 1) ((n 2)(n 3)f (n4) (0)) = ...
U zavisnosti od parnosti broja n, na kraju dobijamo f (1) (0) ili f (0) (0), tj. f (0) = 0
ili f (0) = 1. Prema tome, ako je n paran broj, n = 2m, tada je:
f (2m) (0) = (2m(2m 1))((2m 2)(2m 3)) (2 1) f (0) =
489
n
= (1)m (2m)! = (1) 2 n!,

a ako je n = 2m + 1, tada je:
f (2m+1) (0) = 0,
jer ce se u ovom izrazu javiti f (0) = 0.
Komentar. Nacin na koji smo dokazali da funkcija x 7 1/(1 + x2 ) ima izvode
reda n N u svakom realnom broju x je vrlo prirodan: pri uzastopnom nalazenju
izvoda funkcije 1/(1 + x2 ) ne nailazimo ni na kakvu prepreku; zasto ne nailazimo
na prepreku, zato sto svaki izvod ove funkcije ima oblik racionalne funkcije, koja
u imeniocu ima polinom bez realnih nula. Ovo je upravo ono sto pise u resenju,
samo na preciznom matematickom jeziku, pa je zato neophodno koriscenje indukcije.
Primetimo da nije dovoljno da dokazujemo tvrdenje koje glasi: funkcija f ima n-ti
izvod u svim realnim brojevima. Kada bi probali da dokazemo tvrdenje koje tako
glasi, induktivna hipoteza bi tvrdila samo da funkcija f ima n-ti izvod, ali ne bi znali
nista o njegovom obliku. Zbog toga tvrdenje koje dokazujemo dodatno obogatimo
i pretpostavkom o obliku izvoda. Dakle, dokazujemo tvrdenje: funkcija f ima n-ti
izvod i on izgleda ovako... . Potpuno analogno bi mogli da pokazemo da proizvoljna
racionalna funkcija x 7 P (x)/Q(x) ima izvode proizvoljnog reda u svakoj tacki x0
koja nije nula polinoma Q. Predlazemo citaocu da se u tome okusa.
Drugi deo zadatka resili smo zanimljivim trikom, tako sto smo posmatrali funkciju
(1 + x2 ) f (x). Primetimo da smo uradili samo ono sto se od nas trazilo, a ne vise od
toga: pronasli smo f (n) (0), ali nismo nasli kako izgleda f (n) (x) za svaki realan broj
x. Napomenimo da je zadatak moguce resiti i bez ovog elegantnog trika, uocavanjem
neke pravilnosti u izvodima funkcije f , naravno, sve vreme ne gubeci iz vida da nas
interesuje jedino vrednost izvoda u nuli, ne i u ostalim realnim brojevima.

U narednim zadacima osvrcemo se na fundamentalne teoreme o srednjoj vrednosti funkcije i to na Rolovu i Lagranzovu teoremu. Takode, resavamo i nekoliko
problema u kojima je potrebno analizirati monotonost nekih funkcija, sto cinimo
preko prvog izvoda tih funkcija. Tvrdenje koje povezuje monotonost funkcije sa
njenim prvim izvodom je posledica upravo Lagranzove teoreme. Zadaci iz ovog dela
mogu da budu vrlo zanimljivi, a njihova resenja neocekivana u sta ce se, mozda,
neki citaoci uskoro uveriti.
63. Neka je funkcija f diferencijabilna na intervalu (a, b). Ako su x1 , x2 (a, b),
x1 = x2 , nule funkcije f , dokazati da se u intervalu (x1 , x2 ) nalazi barem jedna nula
funkcije f .
Resenje. Posmatrajmo funkciju f na segmentu [x1 , x2 ] koji je podskup intervala
(a, b). Posto je f diferencijabilna na (a, b), ona je i neprekidna na ovom intervalu, pa
je zato neprekidna i na segmentu [x1 , x2 ]. Takode, posto f ima izvod u svim tackama
intervala (a, b) ona ima izvod i u svim tackana intervala (x1 , x2 ). Prema tome, za
funkciju f posmatranu na segmentu [x1 , x2 ] ispunjeni su uslovi Rolove teoreme:
490
Glava 2. Funkcije
f je neprekidna na [x1 , x2 ], diferencijabilna na (x1 , x2 ) i vazi f (x1 ) = f (x2 ), jer je

zapravo f (x1 ) = f (x2 ) = 0. Iz Rolove teoreme sledi da je za neku tacku x0 (x1 , x2 )
ispunjeno f (x0 ) = 0, odnosno, funkcija f ima nulu koja se nalazi izmedu x1 i x2 ,
sto je i trebalo dokazati.
Komentar. Tvrdenje iz ovog zadatka, direktna je posledica Rolove teoreme i koristicemo ga u narednim zadacima. Moguce je da neobicno deluje onaj korak kada
umesto na citavom intervalu, funkciju f posmatramo samo na segmentu [x1 , x2 ].
Ipak, to je sasvim prirodan postupak i cesto smo u analizi sretali taj princip zane
marivanja viska. Stavi
se, u samoj formulaciji zadatka smo zanimarili visak: nigde
nije receno da je domen funkcije f interval (a, b), vec samo da je f diferencijabilna
na (a, b). Ona moze biti denisana i u jos nekim tackama van ovog intervala. Ipak,
to ni na koji nacin ne utice na ono sto se desava unutar ovog intervala. Primetimo jos i da je tvrdenje tacno ako u formulaciji zadatka interval (a, b) zamenimo
segmentom [a, b], naravno, uz pretpostavku da je f neprekidna na segmentu [a, b] i
diferencijabilna na intervalu (a, b). Pritom, neka od nula funkcije moze biti i neka
(ili obe) od krajnjih tacaka ovog segmenta. Takode, tvrdenje vazi i ako se neki od
brojeva a i b, ili oba, zamene nekom od odgovarajucih beskonacnosti.

64. Neka je f : R [0, 1] funkcija koja ima izvod u svakom x R i pritom vazi
f (x) = 1. Dokazati:
a) Jednacina f (x) = x ima barem jedno resenje u skupu R;
b) Jednacina f (x) = x ima tacno jedno resenje u skupu R.
Resenje. a) Ukoliko je f (0) = 0 ili f (1) = 1, tada je 0, odnosno 1 jedno resenje
jednacine f (x) = x. Ako obe jednakosti ne vaze, onda vaze nejednakosti: f (0) > 0,
kao i f (1) < 1. Posmatrajmo zato funkciju g(x) = f (x) x na segmentu [0, 1].
Ova funkcija je neprekidna na tom segmentu, kao razlika dve neprekidne funkcije
(funkcija f ima izvod u svakoj tacki iz R, pa je i neprekidna u svakoj tacki iz R).
Takode, g(0) > 0 i g(1) < 0, pa prema Kosijevoj teoremi za neprekidne funkcije na
segmentu, postoji neko x0 [0, 1], takvo da je g(x0 ) = 0. Ovo ne znaci nista drugo
do: f (x0 ) x0 = 0, tj. f (x0 ) = x0 , pa i u ovom slucaju posmatrana jednacina ima
resenje. Ovim smo kompletirali dokaz.
b) Pretpostavimo da posmatrana jednacina ima dva razliita resenja x1 i x2 .
Posmatrajmo funkciju g denisanu kao u delu pod a), na segmentu [x1 , x2 ]. Iz
pretpostavke sledi da je g(x1 ) = g(x2 ), jer su i g(x1 ) i g(x2 ) jednaki nuli. Pored
toga, funkcija g(x) je neprekidna na ovom segmentu i ima izvod u svakoj unutrasnjoj
tacki ovog segmenta, kao razlika dve funkcije koje tu imaju izvod. Prema tome, iz
Rolove teoreme sledi da je u nekoj unutrasnjoj tacki x0 ovog segmenta ispunjeno
g (x0 ). Ovo nije moguce, jer je g (x0 ) = f (x0 ) 1, pa bi iz g (x0 ) sledilo f (x0 ) = 1,
a u zadatku je navedeno da je f (x) = 1 za svako x. Dobili smo kontradikciju, dakle,
posmatrana jednacina ne moze imati dva razlicita resenja. Posto smo u delu pod
a) dokazali da postoji barem jedno resenje, sledi da postoji tacno jedno resenje ove
jednacine.
491
Komentar. U nekom smislu je suvisno deliti ovaj zadatak na deo pod a) i deo pod
b), buduci da je tvrdenje pod b) jace nego ono pod a) i njegovim dokazivanjem
automatski dokazujemo i tvrdenje pod a). Ipak, namera nam je bila da na istom
primeru ilustrujemo paralelno upotrebu cinjenice da je funkcija f neprekidna (u
delu pod a) je to sve sto smo upotrebili) i mnogo jacu cinjenicu, da je funkcija f
diferencijabilna.
Ideju u resenju dela pod a) videli smo vec i ranije, kod neprekidnih funkcija,
tako da ono u ovom trenutku ne predstavlja novost. Resenje dela pod b) je vrlo
direktno, sa motivacijom slicnom kao u delu pod a): da bi ispitali resenja neke
jednacine, primera radi f (x) = x, mi konstruisemo funkciju cije su nule resenja
posmatrane jednacine, u ovom slucaju: f (x) x. U tekstu zadatka dat je uslov koji
ispunjava izvod funkcije f , koji je kljucan, jer bez njega jednacina f (x) = x moze
imati beskonacno mnogo resenja (ohrabrujemo citaoca da konstruise barem jedan
takav primer). Povezanost izvoda i nula funkcije upravo daju teoreme o srednjoj
vrednosti, a u ovom slucaju je bilo dovoljno iskoristiti Rolovu teoremu.

65. Dokazati da za proizvoljne pozitivne realne brojeve a, b, c koji nisu sva tri istovremeno jednaka jedinici, funkcija f : R R denisana sa:
f (x) = ax + bx + cx 3
moze imati najvise dve realne nule.
Resenje. Pretpostavimo da funkcija f ima tri medusobno razlicite nule: < < .
Tada, prema 63. zadatku, posto je f direfencijabilna na R, funkcija f ima barem
jednu nulu u intervalu (, ) i barem jednu nulu u intervalu (, ). Dakle, funkcija
f (x) = ax ln a + bx ln b + cx ln c
ima barem dve razlicite nule, 1 i 1 , na R. Posto je i funkcija f diferencijabilna
na R, ponovo prema 63. zadatku, sada primenjenog na funkciju f zakljucujemo da
funkcija f ima barem jednu nulu koja se nalazi izmedu 1 i 1 . Kako je:
f (x) = ax (ln a)2 + bx (ln b)2 + cx (ln c)2 ,
imamo da iz f (x) = 0 za neko x, sledi a = b = c = 1, sto znamo da nije tacno,
po pretpostavci iz zadatka. Dakle, dosli smo do kontradikcije i zbog toga pocetna
pretpostavka, da f (x) ima tri razlicite nule, nije tacna. Prema tome, ova funkcija
moze imati najvise dve razlicite nule na R.
Komentar. U formulaciji ovog zadatka navedeno je da treba dokazati da funkcija
f ne moze imati vise od dve realne nule. Upravo to smo i dokazali. Mozda funkcija
f ne moze da ima ni dve realne nule, mozda uvek ima najvise jednu, ili mozda nikad
nema ni jednu nulu. To nas se ne tice. Bilo bi drugacije da u zadatku stoji pitanje:
Koliko najvise realnih nula moze imati funkcija f denisana na ovaj nacin?. U
tom slucaju, resenje koje smo dali ovde bilo bi, eventualno, samo deo celokupnog
492
Glava 2. Funkcije
resenja, jer nigde nismo dokazali da funkcija f zaista i moze da ima dve nule. Kada
bi zadatak imao u sebi takvo pitanje, bilo bi neophodno i dokazati da funkcija f
zaista moze da ima onoliko nula koliki mislimo da je odgovor na to pitanje.
Dajemo i par recenica o samom resenju zadatka. Imajuci na umu tvrdenje iz
63. zadatka, samo od sebe se namece kako treba, barem probati, da resimo ovaj
zadatak. Kritican trenutak u ovom resenju je prelazak na drugi izvod, odnosno na
izvod prvog izvoda, posto sam prvi izvod f nije dovoljno informativan. Brojevi a, b
i c mogu biti manji, ili veci od 1, pa zato brojevi ln a, ln b i ln c mogu biti pozitivni
ili negativni i ne mozemo tako lako proceniti ponasanje funkcije f . Sa druge strane,
funkcija f je strogo pozitivna za svako x R, imajuci u vidu da nisu sva tri broja
a, b i c jednaka jedinici, sto nam jasno govori o tome kako se ponasa funkcija f .
Treba istaci da se zadatak moze resiti i drugacije, bez koriscenja 63. zadatka,
a koristeci povezanost izmedu monotonosti funkcije i njenog prvog izvoda. Ovakvo
resenje je mozda i prirodnije, narocito kada nemamo spremno tvrdenje iz 63. zadatka. Ukratko komentarisemo i to resenje: kako je f funkcija koja je strogo
pozitivna na citavom skupu R, odatle zakljucujemo da funkcija f strogo raste na
citavom R. Kako je, sem toga, funkcija f i neprekidna na R, sledi da ona najvise u
jednoj tacki na R menja znak. Zato je funkcija f ili strogo rastuca na R, ili strogo
opadajuca na R, ili jednim delom raste, a zatim opada, ili jednim delom opada, a
zatim raste. U sva cetiri slucaja, funkcija f moze imati najvise dve realne nule, sto
kompletira resenje.
Kao sto vidimo, ponekad treba uci i dublje u analizu ponasanja neke funkcije,
ne samo do njenog prvog izvoda, da bi dobili zeljenu informaciju, kao sto je, recimo
u ovom slucaju, broj nula funkcije.

66. U skupu realnih brojeva resiti jednacinu:
21x + 3x = 17x + 7x .
Resenje. Dajemo dva resenja ovog zadatka.
Prvi nacin: Dva resenja ove jednacine su x = 0 i x = 1. Dokazimo da nema drugih
resenja. Neka je x0 proizvoljan realan broj razlicit od 1 i 0. Pretpostavimo da je x0
resenje date jednacine, odnosno pretpostavimo da vazi:
21x0 17x0 = 7x0 3x0 .
Posmatrajmo funkciju g(t) = tx0 za t (0, +). Na segmentu [17, 21] ispunjeni su uslovi Lagranzove teoreme: funkcija g je neprekidna na ovom segmentu i
diferencijabilna na (17, 21). Prema tome, postoji neko t0 iz (17, 21) tako da vazi
g(21) g(17) = (21 17) g (t0 ), odnosno, kako je x0 = 0:
21x0 17x0 = 4 x0 t0x0 1 .
Potpuno analogno, na segmentu [3, 7] takode su ispunjeni uslovi Lagranzove teoreme
za funkciju g, pa postoji neko t1 (3, 7), tako da je:
7x0 3x0 = 4 x0 t1x0 1 .
493
Dakle, ako za neko x0 koje nije ni 0 ni 1 vazi 21x0 17x0 = 7x0 3x0 , onda postoji
t0 (17, 21) i t1 (3, 7) tako da vazi:
4 x0 tx0 0 1 = 4 x0 tx1 0 1 ,
odnosno, posto je x0 = 0,
t0x0 1 = t1x0 1 .
Posto je x0 = 1, imamo da je funkcija t 7 tx0 1 strogo monotona (rastuca za x > 1

i opadajuca za x < 1), pa je nemoguce da za t0 i t1 vazi navedena jednakost, jer je
t1 < t0 . Dakle, ni za jedno x0 koje nije 0 ili 1, ne moze vaziti 21x0 + 3x0 = 17x0 + 7x0 ,
jer iz te pretpostavke dobijamo kontradikciju.
Drugi nacin: Pretpostavimo da je x0 {0, 1}. Posmatrajmo funkciju
f (t) = (t + 4)x0 tx0 ,
na skupu (0, +) i dokazimo da je ona strogo monotona na ovom intervalu. Posto
je x0 = 0, izvod ove funkcije je:
f (t) = x0 (t + 4)x0 1 x0 tx0 1 = x0 ((t + 4)x0 1 tx0 1 ).
Stepena funkcija t 7 tx0 1 je strogo monotona, jer je x0 = 1. Ukoliko je x0 >
1, ona je strogo rastuca, a za x0 < 1 je strogo opadajuca. U oba slucaja, izraz
(t + 4)x0 1 tx0 1 je istog znaka za svako t (0, +) (pozitivan je, za x0 > 1, a
negativan za x0 < 1). Posto je i x0 = 0, sledi i da je:
f (t) = x0 ((t + 4)x0 1 tx0 1 ),
istog znaka za svako t (0, +). Prema tome, funkcija f je strogo monotona
(rastuca, ili opadajuca, u zavisnosti od znaka funkcije f ) na intervalu (0, +).
Kada bi vazilo:
21x0 + 3x0 = 17x0 + 7x0 ,
vazilo bi i: f (17) = f (3), a upravo smo dokazali da je f strogo monotona i ovakva
jednakost ne moze da vazi. Dakle, ako je x0 {0, 1}, tada x0 svakako nije resenje
ove jednacine. Trivijalno proveravamo da x = 0 i x = 1 jesu reesnja date jednacine,
pa su ovo i jedina resenja ove jednacine.
Komentar. Ono sto cini ovaj zadatak zanimljivim je cinjenica da analizom funkcija
koje mozemo da konstruisemo u vezi sa ovom jednacinom, primera radi f (x) =
21x + 3x 17x 7x , necemo previse daleko odmaci (barem ne tako jednostavno
kao u prethodnim zadacima). Bitna stvar je da brojevi 21, 3, 17 i 7 nisu izabrani
potpuno nasumicno, vec da je razlika brojeva 21 i 17 jednaka razlici brojeva 7 i 3.
Jednostavna preformulacija date jednacine poput:
(17 + 4)x 17x = (3 + 4)x 3x ,
daje nam presudnu ideju o tome kako treba pristupiti ovom problemu. Naime, za
ocekivati je, u slucaju da je x > 1, da dodatak od +4 vecu razliku pravi kada se
doda vecem broju (zamislimo samo da je x prirodan broj i da iskoristimo binomnu
494
Glava 2. Funkcije
formulu na obe strane). Zato je funkcija koju treba da analiziramo, a ovo je kljucno
zapazanje, funkcija (t + 4)x tx , posmatrana kao funkcija po t, a sa ksiranim x.
Kada ovo shvatimo, problem je resen.
Oba prikazana resenja ovog zadatka koriste Lagranzovu teoremu o srednjoj vrednosti. Prvo resenje neposredno, a drugo resenje posredno, preko teoreme koja
povezuje izvod funkcije i monotonost. Smatramo da je drugo resenje prirodnije
od prvog, samo zato jer cesce pomocu izvoda ispitujemo monotonost funkcije, nego
sto primenjujemo samu Lagranzovu teoremu. Sa druge strane, u prvom resenju je
direktno prikazano kako dodatak od +4 doprinosi vise kada se doda broju 17, nego
kada se doda broju 3 (naravno, u slucaju x > 1). Koristeci Lagranzovu teoremu,
razlike 21x 17x i 7x 3x zapisujemo u drugacijem obliku koji nam daje mogucnost
direktnog poredenja ove dve razlike. Na taj nacin, uvidamo jos jednu znacajnu
primenu Lagranzove teoreme.
Citaocu
ostavljamo kao povod za razmisljanje pitanje, kojim brojevima mozemo
zameniti brojeve 21, 17, 7 i 3, a da novi problem mozemo resiti analogno sa ovim?

67. Dokazati sledece nejednakosti:
a) Za svako x > 1 vazi: ln(1 + x) x, pri cemu znak jednakosti vazi ako i samo
ako je x = 0;
b) Za svako x R vazi: 1 + x ex , pri cemu znak jednakosti vazi ako i samo ako
je x = 0.
Resenje. a) Posmatrajmo funkciju f (x) = x ln(1 + x), denisanu na intervalu
(1, +). Funkcija f diferencijabilna je na svom domenu i vazi:
f (x) = 1
1
x
=
.
1+x
1+x
Kako je f (x) < 0, za 1 < x < 0, zatim f (x) > 0, za x > 0 i f (x) = 0, za
x = 0, zakljucujemo da je funkcija f strogo opadajuca na (1, 0), strogo rastuca na
(0, +), kao i to da za x = 0 funkcija f ima globalni minimum. Dakle, za svako
x > 1 vazi: f (x) f (0) = 0, pri cemu je ova nejednakost stroga za svako x = 0.
b) Ukoliko je x 1, leva strana nejednakosti je nepozitivna, pa je nejednakost
ocigledno tacna i stroga: 1+x < ex . Za x > 1, ova nejednakost sledi iz nejednakosti
iz dela pod a). Naime, posto za x > 1 vazi ln(1 + x) x, a funkcija t 7 et je
strogo rastuca, sledi i:
1 + x = eln(1+x) ex .
Takode, jednakost u nejednakosti 1 + x ex , za x > 1, vazi ako i samo ako vazi
jednakost u nejednakosti: ln(1 + x) x, a po dokazanom sledi da to vazi ako i samo
ako je x = 0.
Komentar. Nejednakosti koje smo dokazali u ovom zadatku, najavili smo jos u 39.
zadatku, u kome smo dokazali iste ove nejednakosti, samo za pozitivne racionalne
495
brojeve x. Mada jednostavno, resenje dela pod a) moze posluziti kao prototip
tehnike dokazivanja nejednakosti pomocu analize funkcija preko izvoda. Ideja je
da sve izraze prebacimo sa iste strane nejednakosti i da dokazujemo nejednakost
oblika f (x) 0 ili f (x) 0. Drugim recima, dokazujemo da je neka funkcija stalno
istog znaka, a to radimo nalazenjem intervala monotonosti te funkcije i to preko
izvoda. Primera radi, na taj nacin mozemo dokazati nejednakosti koje smo i do
sada koristili: x2 + 1 x ili, 2x > x, za svako x R. Naglasimo da smo i nejednakost iz dela pod b) mogli dokazati potpuno na ovaj nacin, posmatranjem funkcije
f (x) = ex x 1. Nismo morali da je svodimo na vec dokazanu nejednakost iz dela
pod a).
Ponekad je potrebno uci dublje u analizu funkcije, nego sto je to prvi izvod, da
bi odrediti intervale monotonosti funkcije (poput resenja 65. zadatka). Recimo da
zelimo da pokazemo nejednakost:
9x2
x
,
1+x1+
10 200
10
Ako je
f (x) =
za svako
x > 1.
x
9x2
1+x1
+
,
10 200
10
tada je:
f (x) =
10
10
1
(1 +
x)9
18x
1
+
.
10 200
O znaku funkcije f ne mozemo bas jednostavno rasudivati: ni za x < 0 ni za x > 0

nismo sigurni da li je f (x) pozitivno ili negativno. No, imamo da je:
(
)
9
1
9
18
=
1 10
f (x) =
.
+
100
100 10 (1 + x)19 200
(1 + x)19
Sada imamo da je f (x) < 0 kada je x < 0, f (x) > 0 kada je x > 0 i f (x) = 0 kada
je x = 0. Kako iz ovog zapazanja rekonstruisati pocetnu nejednakost, ostavljamo
citaocu za vezbu, smatrajuci da smo mu pruzili dovoljno materijala dosadasnjim
resenjima i komentarima.
Naravno, ovu tehniku ne treba dozivljavati kao univerzalni nacin za dokazivanje
nejednakosti koje zavise od jednog parametra. Uzmimo za primer 66. zadatak i
nejednakosti 21x + 3x 17x + 7x . Ako je uopste moguce ovu nejednakost dokazati
analizom funkcije f (x) = 21x + 3x 17x 7x , na nacin prikazan u okviru ovog
zadatka, nije ni malo ocigledno kako to uraditi.

68. Neka je funkcija f : R R denisana sa:
f (x) = arctg x +
2x
.
1 + x2
Odrediti nule funkcije f , kao i lokalne i globalne ekstremume ove funkcije, ukoliko
postoje.
496
Glava 2. Funkcije
Resenje. Posto za x > 0 vazi f (x) > 0, za x < 0 vazi f (x) < 0 i za x = 0 vazi
f (x) = 0, funkcija f ima jednu nulu i to x = 0.
Funkcija f je diferencijabilna na celom svom domenu, a njen izvod jednak je:
f (x) =
1
2 2x2
3 x2
+
=
.
1 + x2 (1 + x2 )2
(1 + x2 )2
Intervale monotonosti funkcije f dajemo pomocu tablice:
x
(, 3) ( 3, 3) ( 3, +)
sgn (f (x))
monotonost
Prema tome, u tacki 3 funkcija f ima lokalni minimum, a u tacki 3 funkcija f

ima lokalni maksimum. Oni iznose:
2 ( 3)
3
=
,
f ( 3) = arctg( 3) +
1+3
3
2
3
2 3
f ( 3) = arctg( 3) +
= +
.
1+3
3
2
Ispitajmo sada globalne ekstremne vrednosti funkcije f .
Na osnovu datih
intervala monotonosti,
minimum
funkcije
f
na
skupu
(,
3],
dostize se u tacki 3. Na intervalu ( 3, +) funkcija f je opadajuca, pa je zato:

kao i
f (x)
inf
x( 3,+)
2x
= .
2
x+ 1 + x
2
= lim f (x) = lim arctg x + lim

x+
x+
Posto je f ( 3) manje od svih vrednosti funkcije

f
na
skupu
(,
3], a takode
je manjeod inmuma funkcije f na skupu ( 3, +), zakljucujemo da funkcija f u

tacki
3 ima i globalni minimum. Potpuno analogno dokazujemo da funkcija f u
tacki 3
ima globalni maksimum: na osnovu odredenih
intervala monotonosti, na
skupu [ 3, +) najve
c
a
vrednost
funkcije
f
je
f
(
3), dok je supremum funkcije
funkcije kada x , a on iznosi /2.

f na skupu(, 3) jednak limesu te
Posto je f ( 3) > /2, sledi da u tacki 3 funkcija f ima globalni maksimum.
Komentar. Pri odredivanju nula funkcije f , po inerciji pomisljamo da zapravo
treba resiti jednacinu:
2x
arctg x =
1 + x2
i onda ostajemo zbunjeni pred ovako neobicnim problemom. Kao sto smo videli,
stvar je daleko jednostavnija nego resavanje neke jednacine i ne smemo dozvoliti da
nam jednostavne stvari promicu, pretpostavljajuci da su komplikovane.
Lokalne ekstremne vrednosti funkcije f nalazimo vrlo jednostavno,
pomocu pr
vog izvoda funkcije f . Ocigledno su nule prvog izvoda tacke 3, ali kao sto znamo,
to nije dovoljno da bi zakljucili da su ovo i tacke lokalnih ekstremuma funkcije f .
2.2. Lopitalove teoreme i Tejlorova formula
497
Tek nakon sto utvrdimo kako f menja znak u tim tackama, mozemo biti sigurni da
ovo jesu tacke lokalnih ekstremuma.
Pri nalazenju globalnih ekstremnih vrednosti ponovo presudnu ulogu igraju intervali monotonosti. Samo pratimo tok funkcije i uocavamo gde postoji sansa da
funkcija dostigne svoju najmanju, odnosno, najvecu vrednost.
Funkcija f je neparna funkcija, mada to nismo nigde iskoristili u zadatku. Da
je bilo potrebe, mogli smo se ograniciti samo na [0, +) i posmatrati funkciju f na
ovom skupu, a onda, na osnovu simetrije, doneti zakljucke koji se od nas traze. Ipak,
u ovako jednostavnom primeru, ovakav postupak bi samo nepotrebno opterecivao
resenje.
2.3
Lopitalove teoreme i Tejlorova formula
U ovom poglavlju predstavljamo dve tehnike za odredivanje granicne vrednosti

funkcija koje se baziraju na diferencijabilnosti funkcija. Obe ove tehnike za okosnicu imaju dublju analizu ponasanja jedne funkcije pomocu njenih izvoda (prvog,
drugog, itd.).
Najpre cemo resiti nekoliko problema koristeci dobro poznate Lopitalove teoreme. Pri tome skrecemo paznju na neke karakteristicne situacije do kojih moze
doci. U okviru ovog poglavlja, insistiracemo na proveri potrebnih uslova za upotrebu
Lopitalovih teorema, kao sto smo i radili pre upotrebe bilo koje teoreme do sada.
Zatim se bavimo Tejlorovim (odnosno Maklorenovim) polinomima funkcija i njihovom upotrebom na nalazenje granicne vrednosti. U poslednjem zadatku uporedo
resavamo probleme i jednom i drugom tehnikom. Medutim, savetujemo citaoca da i
one zadatke koje resavamo samo jednom od ove dve metode, samostalno pokusa da
resi onom metodom koju ne koristimo u doticnom resenju, radi vezbe i poredenja.
Poglavlje pocinjemo jednostavnim primerom.
69. Odrediti, ukoliko postoji, granicnu vrednost:
ex cos x
.
x0
sin x
lim
Resenje. Neka je f (x) = ex cos x i g(x) = sin x. Funkcije f i g su neprekidne

u nekoj (proizvoljnoj) okolini nule i vazi f (0) = g(0) = 0. Takode, funkcije f i g
su diferencijabilne u nekoj (proizvoljnoj) okolini nule, a pored toga vazi i g (x) =
cos x = 0 na okolini nule: (/2, /2). Kako je:
f (x)
ex + sin x
e0 + sin 0
=
lim
=
= 1,
x0 g (x)
x0
cos x
cos 0
lim
iz Teoreme 4.68, slucaj za dvostranu granicnu vrednost, sledi i da je:

ex cos x
f (x)
= lim
= 1.
x0
x0 g(x)
sin x
lim
498
Glava 2. Funkcije
Komentar. Nacin na koji se uobicajeno zapisuje primena Lopitalovih teorema je

unekoliko neprecizan. Naime, pri koriscenju Lopitalovih teorema, najcesce koristimo
produzenu jednakost, nesto nalik na:
ex cos x
ex + sin x
(ex cos x)
=
lim
= lim
= 1.
x0
x0
x0
sin x
(sin x)
cos x
lim
(2.4)
Takav zapis navodi na pomisao da postoji ekvivalencija izmedu postojanja (i velicine)

granicnih vrednosti:
ex cos x
x0
sin x
lim
(ex cos x)
.
x0
(sin x)
lim
Dobro nam je poznato da ovo nije tacno. Lopitalove teoreme jasno govore da: ako
postoji limes kolicnika izvoda onda postoji i limes kolicnika funkcija i jednaki su.
Ne uspostavljaju ekvivalenciju izmedu ta dva limesa. Prema tome, tek nakon sto
utvrdimo da postoji limes kolicnika izvoda, mozemo pisati jednakost kao u (2.4), a ne
i dok smo u procesu nalazenja tog limesa. Trudicemo se da, u okviru ovog poglavlja,
svaku primenu neke od Lopitalovih teorema objasnimo detaljno, ne osvrcuci se na
uobicajene precice u zapisu. Uostalom, kada se neke precice previse ustale, onda
izgubimo iz vida sustinu tvrdenja koja koristimo.
Primer iz ovog zadatka bio je jedan od najjednostavnijih za upotrebu Lopitalove
teoreme, izuzetno pravolinijski, pa kao takav ne zasluzuje poseban komentar.

a)
ex 2x
;
x+
x
lim
cos x arcsin( sin x)
b) lim
.
x+0
2x x2
Resenje. a) Neka je f (x) = ex 2x i g(x) = x. Ocigledno je da g(x) +, x
+, a dokazimo i da f (x) +, x +. Funkciju f mozemo zapisati i ovako:
( e )x
f (x) = 2x (
1).
2
Imamo: 2x +, x +, a takode i (e/2)x +, x +, jer je e/2 > 1.
Takode je i (e/2)x 1 +, x +, pa i f (x) +, x +, kao proizvod
dve funkcije koje teze ka +, kada x +. Posto funkcije f i g teze ka + kada
x +, a takode su i diferencijabilne na nekoj okolini tacke +, primera radi,
na (0, +) i pritom je g (x) = 1 = 0 za x (0, +), potrazimo granicnu vrednost
funkcije f (x)/g (x) kada x +. Dobijamo:
( e )x
f (x)
ex 2x ln 2
x
=
lim
=
lim
2
(
ln 2) = +,
x+ g (x)
x+
x+
1
2
lim
499
gde poslednja jednakost vazi potpuno analogno sa predasnjim dokazom da ex 2x

+, x +. Dakle, iz Lopitalove teoreme 4.73 sledi da vazi:
ex 2x
f (x)
= lim
= +.
x+
x+ g(x)
x
lim
b) Odredimo najpre granicnu verdnost:
arcsin( sin x)
lim
.
x+0
2x x2
Neka je f (x) = arcsin( sin x) i g(x) = 2x x2 . Zbog neprekidnosti sa desne

strane u nuli datih funkcija sledi
lim f (x) = 0,
x+0
kao i
lim g(x) = 0.
x+0
Funkcije f i g su diferencijabilne u nekoj desnoj okolini nule, recimo u (0, 1), sto
jasno sledi iz teoreme o izvodu kompozicije funkcija. Pored toga, za x (0, 1) vazi
i:
1
1
(2 2x) = 0.
g (x) =
2
2x x2
Potrazimo onda granicnu vrednost:
f (x)
lim
x+0 g (x)
Funkcija
1
1
12 sin
cos x
x
1 sin x
= lim
x+0
1 1
(2 2x)
2
2x x2
cos x 2x x2
= lim
x+0 2(1 x) 1 sin x sin x
cos x 2 x
x
= lim
.
x+0 2(1 x) 1 sin x
sin x
cos x 2 x
x 7
2(1 x) 1 sin x
(2.5)
neprekidna je u nuli i njena vrednost u nuli jednaka je 2/2. Sa druge strane,

x/ sin x 1, x 0, jer sin x/x 1, x 0. Zbog toga je i
x
lim
= 1.
x+0
sin x
Dakle, vazi:
f (x)
cos x 2 x
x
2
lim
= lim
=
.
x+0 g (x)
x+0 2(1 x) 1 sin x
sin x
2
500
Glava 2. Funkcije
Iz Teoreme 4.68 sledi:
f (x)
f (x)
2
lim
= lim
=
.
x+0 g(x)
x+0 g (x)
2
Funkcija x 7 cos x je neprekidna u nuli, pa cos x 1, x +0 i zato je trazena
granicna vrednost:
f (x)
cos x arcsin( sin x)
2
2
= lim cos x
=1
=
.
lim
2
x+0
x+0
g(x)
2
2
2x x
Komentar. Oba primera u ovom zadatku su, u nekom smislu, karakteristicna i

komentarisemo svaki zasebno. a) Primer u delu zadatka pod a) bio je specican
samo iz razloga sto, eventualno, nije bilo ocigledno da je dati izraz zaista neodreden
izraz, u ovom slucaju, oblika /. Najpre to treba razresiti, kao zaseban kratak
zadatak. Tek onda kada utvrdimo da su ispunjeni svi uslovi za primenu Lopitalove
teoreme, pa cak i taj u vezi sa neodredenim izrazom, koji je najcesce ocigledno
ispunjen, mozemo i primeniti zeljenu teoremu. U prvom delu knjige dati su primeri
nepravilnog koriscenja Lopitalovih teorema usled neproveravanja potrebnih uslova,
pa savetujemo citaocu da ih ponovo procita. Sam dokaz da ex 2x +, x +
i kasnije ex 2x ln 2 +, x + su, sada vec, rutinski izvedeni.
b) U ovom primeru smo, pre nego da primenimo Lopitalovu teoremu, najpre
izbacili one funkcije iz izraza koje imaju konacnu granicnu vrednost, razlicitu od
nule. U ovom slucaju, to je bila funkcija x 7 cos x. Ovo radimo bez bojazni da ce
nam poremetiti postojanje trazene granicne vrednosti. Naime, za citaocevu laksu
vezbu moze posluziti da dokaze tvrdenje: ako funkcija f ima konacnu granicnu
vrednost razlicitu od nule u (konacnoj ili beskonacnoj) tacki x0 , tada funkcija f g
ima granicnu vrednost u x0 ako i samo ako g ima granicnu vrednost u x0 . Buduci da
treba odrediti izvode funkcija iz brojioca i imenioca, a zatim i granicnu vrednost tako
dobijenog kolicnika, pogoduje nam da date funkcije sto vise uprostimo. Naravno, ne
smemo izbaciti deo cija je granicna vrednost nula, jer ako se ispostavi da je granicna
vrednost ostatka jednaka nekoj od beskonacnosti, necemo znati kolika je pocetna
granicna vrednost.
Kao sto vidimo, bez obzira na napredni aparat koji omogucuju Lopitalove teoreme, ne treba gubiti iz vida poznate granicne vrednosti funkcija, navedene na 457.
strani. Ukoliko propustimo da uocimo deo x/ sin x, moze nam delovati da se na
kolicnik iz (2.5) ponovo treba primeniti Lopitalova teorema, te da ponovo trazimo
izvode funkcija, sto ce biti vrlo zamorno. Zbog toga bi trebalo da uvek budemo
spremni za kombinovanje nekih izraza iz brojioca i imenioca, u skladu sa poznatim
granicnim vrednostima, koji bi nam olaksali da odredimo trazenu granicnu vrednost. Svakako da to nije moguce uvek uraditi, ali nas ponekad moze postedeti velike
racunice i mnogo lakse dovesti do resenja.

71. Odrediti da li funkcija
{
f (x) =
501
e1/x , x = 0
0,
x=0
2
ima izvod u x = 0.
Resenje. Dacemo dva resenja ovog zadatka. U prvom resenju dokazujemo da izvod
postoji po deniciji, a u drugom koristeci Tvrdenje 4.63.
Prvi nacin: Izvod funkcije f u nuli postoji ako postoji granicna vrednost:
f (0 + x) f (0)
e1/x
lim
= lim
.
(2.6)
x0
x0
x
x
Potrazimo levu i desnu granicnu vrednost u nuli, tj. potrazimo levi i desni izvod
funkcije f u nuli.
Dakle, odredujemo
1
2
e1/x
x .
= lim 1/x
lim
2
x0 e
x0
x
2
Neka je a(x) = 1/x i b(x) = e1/x . Tada vazi: a(x) , x 0 i e1/x

+, x 0, jer 1/x2 +, x 0. Pored toga, funkcije a i b su diferencijabilne u proizvoljnoj levoj okolini nule i vazi b (x) = 0 u proizvoljnoj levoj okolini
nule. Pored svega toga, imamo i:
a (x)
lim
= lim
x0 b (x)
x0
1
x
1
x2
1/x2 = 0,
= lim
2
x0 2 e
e1/x2 3
x
jer 1/(e1/x ) 0, x 0. Dakle, iz Teoreme 4.74, slucaj za levu granicnu vrednost,

sledi da postoji i:
a(x)
= f (0) = 0.
lim
x0 b(x)
Potpuno analogno nalazimo i desni izvod u nuli funkcije f , koji je takode jednak
nuli. Prema tome, funkcija f ima izvod u nuli i on je jednak 0.
Drugi nacin: Funkcija f ima izvod u svim realnim brojevima razlicitim od nule.
Zaista, na intervalu (, 0), kao i na intervalu (0, +), funkcija f se poklapa sa
2
funkcijom x 7 e1/x , koja ima izvod u svim tackama ovih intervala, po teoremi o
izvodu kompozicije funkcija. Zbog toga i f ima izvod za x = 0 i on iznosi:
2
.
(2.7)
x3
Da bi dokazali da f ima izvod u nuli, dovoljno je pokazati da postoji levi i desni
limes funkcije f u nuli i da su oni jednaki. Funkcija f je neprekidna u nuli, pa
posmatrajmo zato:
f (x) = e1/x
2
lim f (x) = lim e
x+0
x+0
1/x2
2
2
x3 .
3 = lim 1/x
2
x+0 e
x
502
Glava 2. Funkcije
2
Neka je a(x) = 2/x3 i b(x) = e1/x . Tada je:

lim a(x) = +,
kao i
x+0
lim b(x) = +.
x+0
Pritom, funkcije a i b su diferencijabilne u proizvoljnoj desnoj okolini nule i vazi

b (x) = 0 za x iz proizvoljne desne okoline nule. Pored svega toga, vazi i:
a (x)
lim
= lim
x+0 b (x)
x+0
6
x4
e1/x2
2
3
x
3
= lim
x+0
1
x.
e1/x2
(2.8)
Dokazimo da je ovaj limes jednak nuli. Neka je c(x) = 3/x, a kao sto smo vec oznacili,
2
imamo b(x) = e1/x . Vazi c(x) +, x +0, kao i b(x) +, x +0.
Funkcije c i b su diferencijabilne u proizvoljnoj desnoj okolini nule i pritom vazi
b (x) = 0 za x > 0. Imamo i da je:
c (x)
= lim
lim
x+0
x+0 b (x)
1
x2 = lim 3 x = 0,
2
2
x+0 2 e1/x
e1/x2 3
x
3
kao i u prvom resenju. Dakle, prema Teoremi 4.74, zakljucujemo da je:

1
c (x)
c(x)
= lim
= 0.
lim 1/xx2 = lim
x+0 b (x)
x+0 e
x+0 b(x)
3
Posto je limes u (2.8) jednak nuli, ponovo na osnovu Teoreme 4.74, sada primenjene
na funkcije a i b, sledi:
a(x)
a (x)
= lim
= 0.
x+0 b(x)
x+0 b (x)
lim f (x) = lim
x+0
Dakle, funkcija f ima desni limes u nuli i on je jednak 0. Na potpuno analogan

nacin dokazujemo da funkcija f ima i levi limes u nuli i da je on, takode, jednak 0,
pa funkcija f ima izvod u nuli, koji je jednak 0.
Komentar. Prvo resenje koje smo dali je krace, ali drugo resenje sadrzi u sebi
dvostruku primenu Lopitalovih teorema, pa smo i njega naveli, kao primer za ovu
pojavu. Naglasimo najpre neke zajednicke karakteristike oba ova resenja.
I u prvom i u drugom resenju imamo, na prvi pogled, neopravdanu transformaciju izraza koji se javlja u (2.6), odnosno (2.7). Hajde da probamo direktno da
odredimo limes koji se javlja u (2.6) (do istog zakljucka dolazimo i ako probamo da
odredimo limes izraza (2.7)). Posto se u:
e1/x
,
x0
x
2
lim
503
dobija neodreden izraz 0/0, a i svi uslovi Lopitalove teoreme su zadovoljeni, ima
smisla potraziti limes kolicnika izvoda. Tako dobijamo:
(e1/x )
2e1/x
lim
=
lim
.
x0
x0
(x)
x3
2
Drugim recima, ponovo dobijamo neodreden izraz 0/0. Mozemo probati da i na

ovaj izraz primenimo Lopitalovu teoremu, ali u tom slucaju, bice neophodno da
odredimo limes:
2
2 2 e1/x
.
lim
x0
3 x5
Prema tome, izrazi koje dobijamo ne postaju jednostavniji pri izvodenju brojioca i
imenioca, pa se dati limes ne moze odrediti ovim postupkom. Sa druge strane, ako
pocetni izraz zapisemo kao sto smo to ucinili u resenju:
1
2
e1/x
x ,
= 1/x
x
e 2
dovoljno je pronaci prvi izvod brojioca i imenioca i vec smo se oslobodili neodredenog
izraza 0/0, dobivsi odreden izraz oblika /.
Druga zajednicka karakteristika oba ova resenja je odredivanje levog i desnog
limesa zasebno, kada ocigledno(?!) mozemo odrediti klasican limes direktno. Na
primer:
1
1
( )
x
1
x
x
lim
= lim 1/x2 = 0.
2 = lim
2
x0 e1/x
x0 (e1/x )
x0 2 e
Gde je greska u ovom rasudivanju? Greska je u tome sto ne postoji limes funkcije 1/x
kada x 0, pa nisu zadovoljeni uslovi Teoreme 4.74 koju bi ovde trebalo primeniti.
U drugom resenju imamo analognu situaciju, samo sa funkcijom 1/x3 . Zbog toga
je neophodno posebno pronaci levi i desni limes kako bi zaista ispravno primenili
poznatu teoremu.
Osvrnimo se i na to da u drugom resenju dolazi do dvostruke primene Lopitalove
teoreme, zbog toga sto nakon prvog izvodenja i dalje ne mozemo odrediti trazeni
limes. Moze se desiti da Lopitalovu teoremu treba primeniti i vise od dva puta. Vec
u narednom zadatku, imacemo jednu takvu situaciju, a u okviru komentara uz taj
zadatak obraticemo paznju i na ispravan zapis takvih resenja.
Napomenimo i to da funkcija f iz ovog zadatka ima izvod proizvoljnog reda u
nuli i svi izvodi u nuli su jednaki 0. Predlazemo citaocu da to dokaze. Ako mu je
2
potrebna pomoc, neka prati naredne korake: najpre dokazati da e1/x /xk 0, za
svako k N, a zatim indukcijom po n pokazati tvrdenje - funkcija f za svako realno
x ima izvod n-tog reda, pritom je on u nuli jednak 0, a za svako x = 0 je oblika
2
e1/x Pn (1/x), gde je Pn (t) polinomska funkcija.

72. Neka je n proizvoljan prirodan broj. Dokazati da je:
ex
= +.
x+ xn
lim
504
Glava 2. Funkcije
Resenje. Tvrdenje cemo dokazati matematickom indukcijom po n. Za n = 1, treba

pokazati da je
ex
lim
= +.
x+ x
Neka je f (x) = ex i g(x) = x. Vazi f (x) +, x + i g(x) +, x +.
Takode, funkcije f i g su diferencijabilne u proizvoljnoj okolini tacke + i pritom
je g (x) = 1 = 0. Kako je:
ex
f (x)
=
lim
= +,
x+ 1
x+ g (x)
lim
iz Teoreme 4.75, sledi i da je:

f (x)
ex
= lim
= +.
x+ x
x+ g(x)
lim
Dokazimo sada da iz pretpostavke da je tvrdenje tacno za prirodan broj n, sledi

da je ono tacno i za broj n + 1. Neka je G(x) = xn+1 i, kao sto smo vec oznacili,
f (x) = ex . Funkcija G je diferencijabilna u proizvoljnoj okolini tacke +, a postoji
okolina, recimo (0, +) u kojoj vazi: G (x) = 0. Vec smo napomenuli da je funkcija
f diferencijabilna svuda na R. Vazi i:
ex
ex
f (x)
1
=
lim
=
lim
.
x+ (n + 1)xn
x+ G (x)
x+ n + 1 xn
lim
Ako tvrdenje vazi za prirodan broj n, onda je:

f (x)
= +.
x+ G (x)
lim
No, onda je, na osnovu Teoreme 4.75 tacno i:

ex
f (x)
= +,
= lim
x+ xn+1
x+ G(x)
lim
pa tvrdenje vazi i za n + 1. Prema tome, matematickom indukcijom smo dokazali

da tvrdenje iz zadatka vazi za svaki prirodan broj n.
Komentar. Uobicajeno je, ali ne bas i najkorektnije, resenje ovog problema zapisati na ovaj nacin: Posto xk +, x + za svaki prirodan broj k i stepena
funkcija je diferencijabilna sa izvodom razlicitim od nule u okolini +, ako primenimo Lopitalovu teoremu n-puta, dobijemo:
ex
ex
ex
ex
=
lim
=
lim
=
...
=
lim
= +.
x+ xn
x+ nxn1
x+ n(n 1)xn2
x+ n!
lim
Ovaj zapis je nekorektan iz najmanje dva razloga. Prvi razlog je za nas manje
bitan, ali ga ipak navodimo. Uvek kada zelimo da neki postupak ponovimo nputa, jedini korektan nacin da to zapisemo je preko matematicke indukcije. O
505
ovome je vec bilo reci jos u komentaru pri 2. zadatku. Ipak, nije toliki greh ako
se, umesto matematicke indukcije, jednostavno napise ponovimo postupak n-puta,
ako dobro razumemo o cemu se zapravo radi u tom resenju. Tu dolazimo i do drugog,
za nas bitnijeg razloga, zbog cega je ovakav zapis nekorektan. Ovakav nacin prilicno
maskira kako se zapravo desava da mi zakljucimo da je pocetni limes jednak +.
Imali smo slican komentar jos u 70. zadatku, samo je ovde situacija drasticnija, jer
imamo n jednakosti. Zakljucivanje zapravo ide u ovom smeru: posto je
ex
= +,
x+ n!
lim
iz Teoreme 4.75, sledi i da je

ex
= +,
x+ n (n 1) ... 2 x
lim
pa iz Teoreme 4.75, sledi i:

ex
= +,
x+ n (n 1) ... 3 x2
lim
itd. sve dok ne dodemo do poslednjeg (tj. pocetnog) izraza:

ex
= +.
x+ xn
lim
i kod naseg primera nekorektnog ispisivanja resenja, prokomentarisali smo

Cak
zadovoljenost potrebnih uslova za primenu Lopitalove teoreme. Najcesce i ovakvi
komentari izostaju, jer su cesto, ali ne uvek, trivijalno zadovoljeni. Bas zbog ovoga:
ne uvek, u ovom poglavlju insistiramo na navodenju tih komentara.
Navedimo i da se granicna vrednost iz ovog zadatka, cesto javlja i u svojoj
ekvivalentnoj formi:
lim ex xn = 0.
x+
Razume se da poslednju granicnu vrednost (kao i granicnu vrednost iz ovog zadatka)

mozemo uopstiti i na:
lim ex P (x) = 0,
x+
odnosno na,
ex
,
x+ P (x)
lim
pri cemu je P proizvoljna polinomska funkcija.
U narednim zadacima, kroz nalazenje kosih asimptota funkcije i pri uopstavanju
jedne od poznatih granicnih vrednosti za nizove: n n 1, n , opisujemo jos

neke klasicne situacije u kojima se koriste Lopitalove teoreme.
506
Glava 2. Funkcije
73. Odrediti, ukoliko postoje, kose asimptote funkcije: f (x) =
3
x3 + 2x2 .
Resenje. Potrazimo najpre limese

lim
f (x)
.
x
Za svako x = 0 vazi:
f (x)
=
x
3
x3 + 2x2
2
3
= 1 + .
x
x
Posto 2/x 0, x , sledi da:

f (x)
= lim
lim
x
x x
1 +
2
= 1.
x
Potrazimo sada limese:

lim (f (x) (1) x) = lim (
x3 + 2x2 + x).
3
x3 + 2x2 + x na sledeci nacin, za x = 0:
(
)
3
1 + x2 + 1
2
3
3
3
2
x + 2x + x = x
1 + + 1 =
.
1
x
x
Da bi nasli ove limese, zapisimo izraz
Neka je
a(x) =
Pronadimo prvo
1 +
2
+1
x
b(x) =
1
.
x
a(x)
3
= lim ( x3 + 2x2 + x),
x+
x+ b(x)
lim
a granicnu vrednost ovog kolicnika kada x nalazimo potpuno analogno.

Funkcije a i b su diferencijabilne u okolini (0, +) tacke + i vazi b (x) =
0 u toj
okolini. Pritom, vazi i:
a (x)
= lim
x+ b (x)
x+
lim
1
2 2
1
x
3 3 (1 + 2 )2
x
1
x2
1
2
2
= .
x+ 3
3
3
(1 + x2 )2
= lim
Na osnovu Teoreme 4.73, sledi:

lim (
x+
x3 + 2x2 + x) = lim
x+
a(x)
2
= .
b(x)
3
507
Potpuno analogno, dokazujemo i da je:

lim (
2
3
x3 + 2x2 + x) = .
3
Posto je
f (x)
2
= 1 i n = lim (f (x) k x) = ,
x x
x
3
zakljucujemo da je prava y = kx + n = x + 2/3 asimptota funkcije f u + i u
.
k = lim
Komentar. Kod nalazenja asimptote dolazi do klasicne situacije u kojoj upotreba

Lopitalovog pravila najcesce automatski resava problem. To je i jedan od razloga
zasto dajemo ovaj primer. Pri odredivanju koecijenta pravca k asimptote funkcije
f , treba odrediti limes kolicnika f (x)/x. Taj zadatak moze biti jednostavan (kao
sto je bio slucaj ovom prilikom) ili zahtevati malo komplikovaniji aparat, kao sto
su Lopitalove teoreme. Medutim, u toj situaciji upotreba Lopitalovih teorema je
prirodna stvar i mi ne ciljamo na taj problem. Zelimo

da skrenemo paznju na, cesto,
neprijatniji problem nalazenja slobodnog clana n, kao limesa funkcije f (x) k x.
Pri resavanju tog problema, upotreba Lopitalove teoreme nije tako ocigledna, ali
ipak treba imati na umu da se i ovaj problem resava jednostavno ovim aparatom.
Kako u tom slucaju primenjujemo Lopitalove teoreme: izvlacenjem velicine x ispred
zagrade i zapisivanjem:
f (x)
k
,
f (x) k x = x 1
x
svodimo problem na nalazenje granicne vrednosti razlomka, koji vec mozemo da

resavamo Lopitalovim teoremama.
Ovo je samo specijalan slucaj primene Lopitalovih teorema na nalazenje granicne
vrednosti oblika:
lim (a(x) b(x)),
xx0
gde obe funkcije a i b teze beskonacnostima istog znaka kada x x0 . Ukoliko

kolicnik a(x)/b(x) ne tezi ka 1 kada x x0 , onda izraz mozemo zapisati kao:
b(x)(
a(x)
1)
b(x)
i na taj nacin eventualno resiti problem, bez Lopitalovih teorema. Ako pak ovaj
kolicnik konvergira ka 1, ono sto treba uraditi u toj situaciji je zapisati datu razliku
kao:
a(x)
b(x)
1
1
b(x)
a(x)
, ili
,
1
1
b(x)
a(x)
vec u zavisnosti od toga koji nam izraz deluje jednostavnije za dalji rad. Sada kada
imamo razlomak, mozemo i da Lopitalimo.
508
Glava 2. Funkcije
Primetimo na kraju da ovaj metod ne daje odgovor na pitanje da li je grak

funkcije iznad ili ispod kose asimptote. Uskoro cemo predstaviti metod koji u jednom
potezu odreduje kosu asimptotu i daje odgovor na ovo pitanje.

74. Odrediti, ukoliko postoji, granicnu vrednost:
lim x1/x .
x+
Resenje. Za x > 0 vazi:

1/x
x1/x = eln(x
) = e x1 ln x = e lnxx .
U okviru jednog od primera, dokazano je da je:

ln x
= 0,
x
pa na osnovu neprekidnosti funkcije x 7 ex u 0, sledi:
lim
x+
lim x1/x = lim e
x+
ln x
x
x+
lim
= ex+
ln x
x
= e0 = 1.
Komentar. U ovom zadatku takode nailazimo na jednu od klasicnih situacija u

kojoj upotreba Lopitalovih teorema nije ocigledna, ali je ipak moguca. Naime, ako
treba odrediti:
lim f (x)g(x) ,
xx0
a pritom vazi:
( lim f (x), lim g(x)) {(0, 0), (1, ), (+, 0)}
xx0
xx0
onda dati izraz treba napisati kao:

f (x)g(x) = eg(x)ln f (x) ,
i traziti granicnu vrednost proizvoda g(x) ln f (x), odnosno kolicnika:
ln f (x)
g(x)
ili
g(x)
,
1
ln f (x)
u zavisnosti od toga sta nam deluje jednostavnije. Upravo smo na ovaj nacin
pravolinijski odredili granicnu vrednost iz zadatka.
Interesantno je primetiti da je ova granicna vrednost funkcije x1/x zapravo
uopstenje granicne vrednosti niza ( n n).

Prelazimo sada na deo poglavlja koji se tice Tejlorove formule, odnosno Tejlorovog
polinoma. U pocetnim zadacima cemo odrediti Tejlorove (Maklorenove) polinome
jos nekih funkcija, koje nisu bile predmet izucavanja u odgovarajucem poglavlju u
prvom delu knjige. U kasnijim zadacima primenjujemo Tejlorovu formulu sa ostatkom u Peanovom obliku na problem odredivanja raznih granicnih vrednosti.
509
75. Dokazati da funkcija x 7 tg x ima treci izvod u nuli i odrediti Maklorenov

polinom treceg reda te funkcije.
Resenje. Poznato nam je da funkcija x
7
tg x ima izvod u svim tackama svog
domena i vazi:

1
(tg x) =
=1
cos2 x x=0
Funkcija x 7 1/(cos2 x) ima izvod u nuli, jer funkcija x 7 cos2 x ima izvod u nuli,
pa je:

2 sin x
1
= 0.
( 2 ) =
cos x
cos3 x x=0
Najzad, funkcija x 7 2 sin x/ cos3 x takode ima izvod u nuli, pa sledi da pocetna
funkcija x 7 tg x ima izvod treceg reda u nuli. On je jednak:

2(2 cos(2x))
2 sin x
) =
(
= 2.

cos3 x
cos4 x
x=0
Imajuci u vidu i da je tg 0 = 0, sledi da je Maklorenov polinom treceg reda u nuli
funkcije x
7 tg x:
2
1
x + x3 = x + x3 .
3!
3
Komentar. Odgovoriti na zahtev iz zadatka bio je rutinski posao, koji ne zahteva

neko narocito objasnjenje. Zanimljivo je zapitati se da li se moze odrediti Maklorenov polinom reda n funkcije x 7 tg x, za proizvoljno n. Drugim recima, da
li postoji formula koja odreduje proizvoljan koecijent ovog polinoma? Odgovor
na to pitanje je u vezi sa istim onim Bernulijevim brojevima koje smo pomenuli u
komentaru 44. zadatka.

76. Neka je n proizvoljan prirodan broj. Dokazati da funkcije x 7 arctg x i x 7
arcctg x imaju n-ti izvod u nuli i odrediti Maklorenov polinom n-tog reda ovih
funkcija.
Resenje. Posmatrajmo prvo funkciju x 7 arctg x. Poznato nam je da funkcija
arctg x ima izvod za svako realno x i on iznosi:

1
= 1.
(arctg x) =
1 + x2 x=0
Da bi dokazali da funkcija x 7 arctg x ima izvod n-tog reda u nuli, potrebno je
dokazati da funkcija x 7 1/(1 + x2 ) ima izvod reda n 1 u nuli. To smo uradili
510
Glava 2. Funkcije
u 62. zadatku. Stavi

se, u tom zadatku pronasli
Odatle znamo da vazi:

1
(n)
(n1)
(arctg x)
= (
)

1 + x2
x=0
x=0
{
n1
(1) 2 (n 1)!,
=
0,
{
n1
(1) 2 (n 1)!,
=
0,
smo i izvod ove funkcije u nuli.
n 1 je paran broj
n 1 je neparan broj
n je neparan broj
n je paran broj
Prema tome, ako je n neparan broj, trazeni polinom izgleda ovako:

x+
(1)
31
2
n1
51
(3 1)! 3 (1) 2 (5 1)! 5

(1) 2 (n 1)! n
x +
x + ... +
x =
3!
5!
n!
n1
1
1
(1) 2 n
= x x3 + x5 ... +
x .
3
5
n
Ukoliko je n paran broj, posto je n-ti izvod funkcije x 7 arctg x u nuli jednak 0,
trazeni polinom ce biti stepena n 1 i bice jednak:
(n1)1
1
(1) 2
1
x x3 + x5 ... +
3
5
n1
xn1 + 0 xn .
Ove dve formule mogu se objediniti u jednoj formuli:

n1
[
2 ]
k=0
(1)k 2k+1
x
.
(2k + 1)!
Funkcije x 7 arctg x i x 7 arcctg x povezane su relacijom:

arctg x + arcctg x =
,
2
tj.
arcctg x =
arctg x.
2
Upravo smo, odredivanjem Maklorenovog polinoma reda n funkcije x 7 arctg x,

ustanovili da je:
arctg x =
n1
[
2 ]
k=0
(1)k 2k+1
x
+ o(xn ),
(2k + 1)!
x 0.
Zato je:
n1
[
2 ]
(1)k 2k+1
arcctg x = arctg x =
x
+ o(xn ),
2
2
(2k + 1)!
k=0
x 0.
(2.9)
511
Posto je i funkcija x 7 arcctg x n-puta diferencijabilna u nuli, na osnovu Tvrdenja

, iz (2.9) direktno zakljucujemo da je Maklorenov polinom reda n funkcije x 7
arcctg x jednak:
n1
[
2 ]
(1)k 2k+1
x
.
2
(2k + 1)!
k=0
Prema tome, Maklorenov polinom reda n funkcije x 7 arcctg x je:
1
1
(1)
x + x3 x5 + ... +
2
3
5
n
i
n+1
2
xn , ako je n neparan broj
1
1
(1) 2 n1
x + x3 x5 + ... +
x
, ako je n paran broj.
2
3
5
n
Komentar. Srz ovog zadatka je zapravo vec resen 62. zadatak, sto postaje jasno
cim se podsetimo oblika prvog izvoda funkcije x 7 arctg x. Nas posao ovom prilikom je bio samo da pazljivo uklopimo rezultat iz 62. zadatka u novo okruzenje
Tejlorovog, odnosno, Maklorenovog polinoma. To zahteva izvesnu dozu paznje i
iskustva, ali sem toga, nista drugo. Funkciju x 7 arcctg x smo u jednom potezu
razresili koristeci poznati identitet i Tvrdenje 4.77. Ipak, da nam taj identitet nije
pao na pamet, poznato nam je da je (arcctg x) = 1/(1 + x2 ) = (arctg x) , pa
ponovo sve jednostavno svodimo na 62. zadatak.
Ovo je jos jedan primer u kom vidimo da se u Maklorenovom polinomu neparne
funkcije, kakva je x 7 arctg x, javljaju samo neparni stepeni promenljive x, tj.
koecijenti uz parne stepene su jednaki nuli.

U narednim zadacima prikazacemo kako se Tejlorova formula sa ostatkom u
Peanovom obliku vrlo ekasno koristi za nalazenje granicnih vrednosti. Za to ce
nam biti neophodno, najpre, da znamo kako glase Tejlorove formule u okolini nule
poznatih funkcija. Sem toga, potrebno je i poznavanje asimptotske oznake o i njenih
osobina, jer cemo na ovaj nacin oznacavati razliku koja nastane kada funkciju zamenimo njenim Tejlorovim polinomom. Najveci problem sa kojim cemo se susresti
u narednim zadacima bice upravo napisati tu gresku na nama upotrebljiv nacin.
Osobine asimptotske oznake o, kako god izgledale, su veoma intuitivne i nema
potrebe pamtiti ih napamet da bi bili uspesni u koriscenju ove tehnike. Mnoge
ocigledne osobine ove oznake koristimo precutno. Recimo, necemo naglasavati zbog
cega je: o(f ) + o(f ) = o(f ) ili o(f ) o(f ) = o(f ); takode, bez zadrske koristimo
o(cf ) = c o(f ) = o(f ), ako je c konstanta, odnosno: g o(f ) = o(g f ), ako je g neka
funkcija; isto vazi i za o(f )o(g) = o(f g). Tvrdenje iskazano u Posledici 3.163 takode
koristimo bez direktnog pozivanja na njega. Kada koristimo neku osobinu oznake
o za koju smatramo da je manje ocigledna od ostalih (ponavljamo: sve osobine ove
oznake su izuzetno prirodne i u izvesnoj meri ocigledne), tu osobinu i navodimo u
resenju.
512
Glava 2. Funkcije
a) lim ( x2 + 2x + 1 + x2 + 3x + 2 + ... + x2 + 100x + 99 99x);

x+
1 cos(1 cos x)
;
x4
2
2x 1 x2 + x3
.
c) lim
x0
log2 (1 + x2 )
b) lim
x0
Resenje. a) Svaki od korena x2 + nx + n 1 u okolini tacke + mozemo zapisati

na sledeci nacin:
n n1
x2 + nx + n 1 = x 1 + +
.
x
x2
Posto:
n n1
+
0, x +,
x
x2
sledi da je:
(
)
n n1
n n 1 1/2
1+ +
=
1+( +
)
x
x2
x
x2
1 n n1
n n1
= 1+ ( +
) + o( +
), x +.
2
2 x
x
x
x2
Posto je 1/x2 = o(1/x), x +, sledi i da je (n 1)/x2 = o(1/x) = o(n/x), x
+, pa je zato: o(n/x+(n1)/x2 ) = o(n/x+o(n/x)) = o(n/x) = o(1/x), x +.
Pored toga, vazi i (1/2) ((n 1)/x2 ) = o(1/x) x +. Zato je:
(
)
n n 1 1/2
x2 + nx + n 1 = x 1 + ( +
)
x
x2
)
(
1
1 n 1 n1
= x 1+ +
+ o( )
2 x 2
x2
x
(
)
n 1
1
= x 1 + + o( )
2 x
x
n
= x + + o(1), x +
2
Prema tome, vazi jednakost:
x2 + 2x + 1 + x2 + 3x + 2 + ... + x2 + 100x + 99 99x

(
) (
)
(
)
2
3
100
=
x + + o(1) + x + + o(1) + ... + x +
+ o(1) 99x
2
2
2
2 + 3 + ... + 100
= 99x +
+ o(1) 99x
2
5049
+ o(1), x +.
=
2
513
Dakle, trazena granicna vrednost iznosi:
5049
lim ( x2 + 2x + 1 + x2 + 3x + 2 + ... + x2 + 100x + 99 99x) =
.
x+
2
b) Poznato nam je da je
1
1 cos x = x2 + o(x2 ),
2
Posto 1 cos x 0, x 0, sledi da je:
x 0.
1
1 cos(1 cos x) = (1 cos x)2 + o((1 cos x)2 ).
2
Koristeci osobinu: (g + o(g))n = g n + o(g n ) asimptotske oznake o, dobijamo:
1
1
1
(1 cos x)2 = ( x2 + o(x2 ))2 = ( x2 + o( x2 ))2 =
2
2
2
1
1
1
(2.10)
= x4 + o( x4 ) = x4 + o(x4 ), x 0.
4
4
4
Koristeci osobinu o(g + o(g)) = o(g) asimptotske oznake o, iz (2.10) dobijamo i:
1
1
1
o((1 cos x)2 ) = o( x4 + o( x4 )) = o( x4 ) = o(x4 ),
4
4
4
Objedinjujuci ove dve jednakosti, dobijamo:
x 0.
1 1
1
1 cos(1 cos x) = ( x4 + o(x4 )) + o(x4 ) = x4 + o(x4 ),
2 4
8
Prema tome, vazi:
1 cos(1 cos x)
1
= + o(1),
x4
8
pa trazena granicna vrednost postoji i iznosi:
x 0.
x 0,
1 cos(1 cos x)
1
= .
4
x0
x
8
lim
c) Svaki od izraza koji se javlja u ovom razlomku u okolini nule mozemo zapisati
na nacin kao sto sledi. Posto x2 0, x 0, sledi da je:
2
2x = 1 + ln 2 x2 + o(x2 ),
x 0.
Zatim, kako x2 + x3 0, x 0, sledi:
(
)1/2
1
1 x2 + x3 = 1 + (x2 + x3 )
= 1 + (x2 + x3 ) + o(x2 + x3 )
2
1
2
3
2
= 1 + (x ) + x + o(x + o(x2 ))
2
1
= 1 + (x2 ) + o(x2 ) + o(x2 )
2
1
= 1 x2 + o(x2 ), x 0.
2
514
Glava 2. Funkcije
Posto je log2 (1 + x2 ) = ln(1 + x2 )/ ln(2) i posto x2 0, x 0, sledi:

log2 (1 + x2 ) =
=
=
Prema tome, vazi:
2
2x 1 x2 + x3
log2 (1 + x2 )
1
ln(1 + x2 )
ln 2
1
(x2 + o(x2 ))
ln 2
1
x2 + o(x2 ),
ln 2
x 0.
1 + ln 2 x2 + o(x2 ) (1 21 x2 + o(x2 ))
1
2
2
ln 2 x + o(x )
(ln 2 + 12 ) x2 + o(x2 )
1
2
2
ln 2 x + o(x )
ln 2 +
1
ln 2
1
2
+ o(1)
,
+ o(1)
x 0.
Dakle, trazena granicna vrednost postoji i jednaka je:
2
2x 1 x2 + x3
ln 2
lim
= (ln 2)2 +
.
2
x0
log2 (1 + x )
2
Komentar. Ideja koja stoji iza koriscenja Maklorenovih razvoja i ostatka u Peanovom
obliku (odnosno, malog o) je vrlo jednostavna: sve funkcije koje se javljaju u izrazu
ciju granicnu vrednost odredujemo zamenimo odgovarajucim Maklorenovim polinomom i dodamo gresku pri takvoj zameni u obliku o(xk ). Nakon toga, baratamo
samo polinomima i tim greskama, za koje znamo kog su reda velicine, pa je nalazenje
granicne vrednosti na kraju trivijalan zadatak. Razume se, ovo vazi za slucaj kada
odredujemo granicnu vrednost u nuli. Odredivanje granicnih vrednosti u drugim
tackama jednostavno se svodi na odredivanje granicne vrednosti u nuli pogodnom
smenom (ili prosto transformacijom izraza, kao sto smo to ucinili u delu pod a)).
Jedini problem koji imamo je: kako zameniti date funkcije polinomima, a da pritom
greske tih zamena budu oblika o(xk ), kada date funkcije nisu neke od najjednostavnijih: ex , sin x, cos x, (1 + x)a , ln(1 + x)? Tu dolazi do izrazaja tehnika koriscenja
oznake o.
U pocetku, koriscenje oznake o moze delovati prilicno proizvoljno, kao da radimo
sta god pozelimo i da montiramo proces kako nama odgovara. Uostalom, ova
oznaka i jeste vrlo specicna i ne desava se cesto u matematici da nesto deluje
toliko bez pravila. Ipak, daleko je od istine da ne postoje pravila kojima se
rukovodimo. Sve osobine oznake o koje koristimo pri resavanju ovih zadataka opisane
su i dokazane u prvom delu knjige. Zapravo, problem je uvek u sledecem: dobijemo
izraz oblika o(f (x)), gde je f (x) neka funkcija koja u sebi ponovo moze imati i o, a
mi zelimo izraz oblika o(xk ). Da bi procenili kog reda velicine je dobijeno o(f (x))
(tj. za koje k je o(f (x)) = o(xk )), koristimo osobine oznake o iz Tvrdenja 3.154.
515
Postavlja se i pitanje kog stepena treba da bude Maklorenov polinom kojim

menjamo datu funkciju da bi uspeli u nameri nalazenja granicne vrednosti. U ovom
zadatku u svim primerima smo koristili samo Maklorenov polinom prvog stepena
(i u slucaju funkcije x 7 cos x Maklorenov polinom drugog stepena). Ponekad
Maklorenov polinom prvog stepena ne opisuje svoju funkciju dovoljno dobro da bi
nam pruzio informacije koje zelimo. U 78. zadatku cemo videti kako Maklorenov
polinom drugog stepena nosi vise informacija o funkciji nego Maklorenov polinom
prvog stepena. U to cemo se, na drugacijem problemu, uveriti i ostalim zadacima
koji slede.

U narednom zadatku se ponovo vracamo na problem odredivanja asimptota
funkcije. Ovom prilikom koristimo Tejlorovu formulu.
78. Odrediti, ukoliko postoje, kose asimptote funkcije f , a zatim odrediti da li je
grak funkcije f iznad ili ispod asimptote u nekoj okolini tacke , ako je:
3
f (x) = x3 + 2x2 .
Resenje. Primetimo da je, za x = 0:
f (x) = x
2
.
x
Posto 2/x 0, x , primenom Posledice 3.163, sledi:

f (x) = x(1
= x +
2 1/3
1 2
2
) = x(1 + ( )) + o( )
x
3 x
x
2
+ o(1),
3
x .
Prema tome, funkcija f i x + 2/3 razlikuju se za beskonacno malu funkciju, kada

x . Odavde sledi da je prava y = x + 2/3 kosa asimptota funkcije f u +
i u . Da bi odredili da li je grak funkcije iznad ili ispod asimptote, podsetimo
se da je:
1
1
3
1 + x = 1 + x x2 + o(x2 ), x 0.
3
9
Zato je:
1
2
1 4
4
2
3
1 = 1 + ( ) 2 + o( 2 ), x .
x
3
x
9 x
x
Sledi:
1
2
1 4
4
( ) 2 + o( 2 ))
3
x
9 x
x
1
2 4 1
= x + + + o( ), x .
3 9 x
x
f (x) = x(1 +
516
Glava 2. Funkcije
Iz ove jednakosti, zakljucujemo da vazi:

2
4 1
1
4 1
4 1
f (x) (x + ) = + o( ) = + o( ), x .
(2.11)
3
9 x
x
9 x
9 x
Na osnovu osobine iz Tvrdenja 3.154, dela (x), sledi da postoji okolina tacke +,
odnosno , takva da je:
4 1
4 1
4 1
sgn ( ) = sgn ( + o( )),
9 x
9 x
9 x
a iz (2.11) sledi:
4 1
4 1
2
sgn ( + o( )) = sgn (f (x) (x + )).
9 x
9 x
3
Kako je 1/x pozitivno u (nekoj) okolini tacke +, a negativno u (nekoj) okolini
tacke , sledi da takav znak ima i razlika f (x) (x + 2/3). Prema tome, u nekoj
okolini tacke + je grak funkcije iznad kose asimptote, a u nekoj okolini tacke
je grak funkcije ispod kose asimptote.
Komentar. U ovom zadatku smo prikazali kako se Maklorenov razvoj funkcije
moze iskoristiti za nalazenje asimptota funkcije i za odredivanje tipa medusobnog
polozaja graka funkcije i njene asimptote. Primer (REFERENCA) u prvom delu
knjige ilustruje istu ovakvu primenu, samo za funkciju drugacijeg oblika. Namerno
smo
u resenju najpre iskoristili samo Maklorenov razvoj do prvog stepena funkcije
3
1 2/x, kako bi demonstrirali da je to sasvim dovoljno da bi se asimptote odredile,
ali ne i da odredimo da li je funkcija iznad ili ispod asimptote. Za to nam je bio
potreban Maklorenov razvoj barem drugog stepena. Kazemo barem drugog, jer da
je koecijent uz x2 u Maklorenovom razvoju posmatrane funkcije bio jednak nuli,
onda bi nam bio potreban Maklorenov razvoj do nekog viseg stepena, tj. do prvog
narednog stepena kome odgovara nenula koecijent. Razume se da nije bilo potrebe
deliti resenje na dva dela, vec da je u jednom potezu, koristeci Maklorenov razvoj
do drugog stepena, mogao da se da odgovor na oba zahteva iz zadatka.
Napomenimo da ovakav nacin odredivanja tipa medusobnog polozaja graka
funkcije i asimptote govori samo o tome da postoje okoline tacka u kojima
vazi da je grak iznad, odnosno, ispod asimptote, ali ne daje blize informacije o
tim okolinama. Primera radi, da zelimo da skiciramo grak sa nekom odredenom
velicinom za jedinicnu duz, ne bi znali da li ce se u okvirima naseg crteza uopste
desiti da grak bude iznad asimptote, iako pouzdano znamo da ce (kad - tad) on
biti iznad asimptote.
Bilo bi fer pomenuti da za ovaj konkretan primer nije tesko ni direktno ustanoviti
znak razlike izmedu
2
3
x3 + 2x2 i
x+ .
3
Medutim, postoje primeri za koje nije ni malo jednostavno tako direktno utvrditi da
li je grak iznad ili ispod asimptote, a ovakvom metodom je to pravolinijski zadatak.
Jedan takav primer je, recimo, funkcija:
g(x) = x(x + 2)e1/x .
517
Na ovaj primer vraticemo se u okviru 84 zadatka.

ln(1 + x) sin x
;
x0
x2
x
ee 1 100 1 + 100 sin x
b) lim
.
x0
tg(x2 )
a) lim
Resenje. a) Iz Maklorenovih razvoja funkcija x 7 ln(1 + x) i x 7 sin x dobijamo:

1
ln(1 + x) = x x2 + o(x2 ),
2
sin x = x + 0 x2 + o(x2 ),
x 0,
x 0.
Zato je
1
ln(1 + x) sin x = x2 + o(x2 ),
2
dok je:
ln(1 + x) sin x
1
= + o(1),
2
x
2
x 0.
Dakle:
ln(1 + x) sin x
1
= .
x2
2
b) Posto ex 1 0, x 0, iz Maklorenovog razvoja funkcije x 7 ex sledi:
lim
x0
ee
x 1
1
= 1 + (ex 1) + (ex 1)2 + o((ex 1)2 ),
2
x 0.
Imamo da je:
1
ex 1 = x + x2 + o(x2 ),
2
x0
pa je:
(ex 1)2 = x2 + o(x2 ),
x 0,
te imamo i:
o((ex 1)2 ) = o(x2 + o(x2 )) = o(x2 ),
Dakle:
ee
x 1
= 1 + x + x2 + o(x2 ),
x 0.
x 0.
Dalje, kako 100 sin x 0, x 0, iz Maklorenovog razvoja funkcije x 7 (1 + x)1/100

sledi:
1
99
1 + 100 sin x = 1 +
100 sin x
(100 sin x)2 + o((100 sin x)2 )
100
2 1002
99
sin2 x + o(sin2 x), x 0.
= 1 + sin x
2
100
518
Glava 2. Funkcije
Posto je: sin x = x + o(x2 ), x 0, sledi sin2 x = x2 + o(x3 ), x 0, pa je

o(sin2 x) = o(x2 + o(x3 )) = o(x2 + o(x2 )) = o(x2 ), x 0. Zbog toga je:
99
1 + 100 sin x = 1 + x x2 + o(x2 ),
2
100
x 0.
Iz 75. zadatka sledi da je tg x = x + o(x), x 0, a kako x2 0, x 0, sledi:

tg(x2 ) = x2 + o(x2 ),
Iz svega navedenog, sledi:
x
ee 1 100 1 + 100 sin x
=
tg(x2 )
=
=
Dakle, vazi
x 1
lim
x0
ee
x 0.
1 + x + x2 + o(x2 ) (1 + x
x2 + o(x2 )
101 2
2
2 x + o(x )
x2 + o(x2 )
101
2 + o(1)
, x 0.
1 + o(1)
99 2
2 x
+ o(x2 ))
1 + 100 sin x
101
=
.
tg(x2 )
2
100
Komentar. Kada bi iskoristili Maklorenove polinome prvog stepena za funkcije

x 7 ln(1 + x) i x 7 sin x, dobili bi da je: lin(1 + x) sin x = x + o(x) (x + o(x)) =
o(x), x 0. Granicnu vrednost kolicnika o(x)/x2 kada x 0 ne mozemo odrediti,
jer za funkciju o(x) znamo samo da je beskonacno mala viseg reda nego x, kada
x 0, ali ne mozemo je uporediti sa x2 . Primera radi, vazi x x = o(x), x2 = o(x)
i x3 = o(x), kada x 0, ali je:x x/x2 = +, x +0, zatim x2 /x2 1, x 0

i x3 /x2 0, x 0. Zbog toga pokusavamo da dublje udemo u ponasanje razlike
ln(1 + x) sin x, pa koristimo Maklorenove polinome drugog stepena. Uostalom,
trazeci ovu granicnu vrednost, mi zapravo i treba da odredimo kakva je beskonacno
mala funkcija ln(1 + x) sin x u odnosu na beskonacno malu x2 , pa je i prirodno
iskoristiti Maklorenove polinome drugog reda. Da ne dode do zabune, zadatak smo
mogli da resimo primenom Maklorenovih razvoja i treceg, cetvrtog, itd. stepena,
samo je bilo vazno da procena bude nija od one koju daju polinomi prvog stepena.
U opstem slucaju mozda ne bude ocigledno od samog pocetka do kog reda treba
ici u razvoju funkcije da bi dobili ono sto trazimo. Zato nije neobicno probati
nekoliko puta i ne dobiti pritom nikakav rezultat, dok ne odredimo kakva nam
procena dopusta nalazenje trazene granicne vrednosti.
Kod primera u delu pod b), sem osnovnih razvoja, bio nam je potreban i razvoj
funkcije x 7 tg x. Ovo smo mogli i da izbegnemo, imajuci u vidu da je tg(x2 ) =
sin(x2 )/ cos(x2 ), a cos(x2 ) smo mogli da zanemarimo, kao sto smo to uradili u 70.
zadatku, u delu pod b). No, takav postupak ipak zahteva nekakvo promisljanje, a
mi bas zelimo da skrenemo paznju na automatizam po kom odredujemo granicne
519
vrednosti koristeci Maklorenove razvoje, bez nekog promisljanja. Zbog toga smo
se ovde pozvali na 75. zadatak u kome smo odredili Maklorenov polinom treceg
stepena za x 7 tg x (iako nam je ovde bio dovoljan Maklorenov polinom prvog
stepena, jer se promenljiva javlja sa kvadratom).

esin x sin(ex 1) cos2 x
;
x0
x2
a) lim
(
b) lim
x0
arcsin x
x
)1/x2
.
Resenje. Svaki od primera resicemo na dva nacina: primenom Lopitalovih teorema

i primenom Tejlorovih (odnosno Maklorenovih) razvoja funkcija.
a) Prvi nacin: Funkcije x 7 esin x sin(ex 1) cos2 x i x 7 x2 su neprekidne
u nuli i njihove vrednosti u nuli su jednake 0. Potrazimo zato granicnu vrednost
kolicnika njihovih izvoda. Imamo:
(esin x sin(ex 1) cos2 x)
esin x cos x cos(ex 1)ex + sin(2x)
.
=
(x2 )
2x
Funkcije odredene izrazima iz brojioca i imenioca ovog razlomka su neprekidne u 0
i njihove vrednosti su jednake nuli. Kolicnik njihovih izvoda je:
(esin x cos x cos(ex 1)ex + sin(2x))
=
(2x)
esin x cos2 x esin x sin x + sin(ex 1)(ex )2 cos(ex 1)ex + 2 cos 2x

.
2
Ponovo, funkcije odredene izrazima iz brojioca i imenioca su neprekidne u nuli;

vrednost fukcije iz brojioca u nuli jednaka je 2. Prema tome, na osnovu Teoreme
4.68, slucaj za dvostrane granicne vrednosti, primenjene dvaput, dobijamo:
=
x0
x2
lim
esin x cos x cos(ex 1)ex + sin(2x)

=
x0
2x
= lim
esin x cos2 x esin x sin x + sin(ex 1)(ex )2 cos(ex 1)ex + 2 cos 2x

= 1.
x0
2
= lim
520
Glava 2. Funkcije
Drugi nacin: Znamo da je sin x = x+o(x2 ), x 0 i ex = 1+x+x2 /2+o(x2 ), x

0. Zato je:
1
sin2 x + o(sin2 x)
2
1
= 1 + x + o(x2 ) + (x + o(x2 ))2 + o((x + o(x2 ))2 )
2
1 2
= 1 + x + x + o(x2 ) + o(x2 + o(x2 ))
2
1
= 1 + x + x2 + o(x2 ), x 0,
2
esin x = 1 + sin x +
kao i:
sin(ex 1) = ex 1 + o((ex 1)2 )
1
1
= x + x2 + o(x2 ) + o((x + x2 + o(x2 ))2 )
2
2
1 2
= x + x + o(x2 ) + o(x2 + o(x2 ))
2
1
= x + x2 + o(x2 ), x 0.
2
Pored toga, imamo i da je cos x = 1 x2 /2 + o(x2 ), x 0, pa je:
1
cos2 x = (1 x2 + o(x2 ))2 = 1 x2 + o(x2 ),
2
x 0.
Prema tome, vazi:

esin x sin(ex 1) cos2 x = x2 + o(x2 ),
x 0.
Zato je:

= 1.
x0
x2
b) Prvi nacin: Buduci da je:
lim
arcsin x
x
)1/x2
= e x2 ln
1
arcsin x
x
potrazimo:
x
ln arcsin
x
.
(2.12)
x0
x2
U Primeru , u prvom delu knjige, dokazali smo da arcsin x/x 1, x 0, pa
zato i ln(arcsin x/x) 0, x 0. Funkcije odredene izrazima u razlomku iz (2.12)
su diferencijabilne u nekoj probodenoj okolini nule i izvod funkcije iz imenioca je
razlicit od nule. Posmatrajmo onda kolicnik izvoda ove dve funkcije:
x
(ln arcsin
)
x 1 x2 arcsin x
x
=
.
(2.13)
(x2 )
2x2 1 x2 arcsin x
lim
521
Funkcije u brojiocu i imeniocu iz (2.13) su neprekidne u nuli i njihova vrednost u

nuli jednaka je 0. Takode, ove funkcije su diferencijabilne u okolini nule, a izvod
funkcije iz imenioca je:
2x(x 1 x2 + (2 3x2 ) arcsin x)
a(x) =
.
1 x2
Primetimo da je
izraz x 1 x2 +(23x2 ) arcsin x pozitivan za x (0, 2/3)i negativan za x ( 2/3, 0). Zbog toga je u probodenoj okolini nule ( 2/3, 2/3) \
{0} vrednost a(x) razlicita od nule. Zato ima smisla posmatrati kolicnik izvoda
funkcija iz brojioca i imenioca iz (2.13). Dobijamo:
arcsin x
(x 1 x2 arcsin x)
x
=
.
arcsin x
(2x2 1 x2 arcsin x)
2
2 1 x + (4 6x2 )
x
(2.14)
Dakle, iz Teoreme 4.70 sledi:

arcsin x
x 1 x2 arcsin x
1
x
= lim
lim
= ,
arcsin
x
x0
x0 2x2 1 x2 arcsin x
6
2 1 x2 + (4 6x2 )
x
jer je lim
x0
arcsin x
x
= 1. Zatim, na osnovu Teoreme 4.70 zakljucujemo:
x
ln arcsin
1
x 1 x2 arcsin x
x
= .
lim
= lim
2
2
2
x0
x0
x
6
2x 1 x arcsin x
Najzad, zbog neprekidnosti funkcije x 7 ex u 1/6, sledi:

(
lim
x0
arcsin x
x
)1/x2
= e1/6 .
Drugi nacin: Kao i u prvom nacinu, treba odrediti:

x
ln arcsin
x
.
x0
x2
lim
Odredimo Maklorenov polinom treceg stepena funkcije x 7 arcsin x. Imamo:

1

= 1.
(arcsin x) =
1 x2 x=0
Zatim,

1
x

=0
(
) =

2
2
3
1x
(1 x ) x=0
522
Glava 2. Funkcije

1 + 2x2
(
) =
= 1.

(1 x2 )3
(1 x2 )5 x=0
Prema tome, vazi arcsin x = x + x3 /6 + o(x3 ), x 0. Sada imamo:

ln
arcsin x
x
1
= ln(1 + x2 + o(x2 ))
6
1 2
1
=
x + o(x2 ) + o( x2 + o(x2 ))
6
6
1 2
2
=
x + o(x ), x 0.
6
Zbog toga je:

x
ln arcsin
1
x
= + o(1),
2
x
6
x 0,
pa vazi:
x
ln arcsin
1
x
= .
x0
x2
6
lim
Najzad, dobijamo:
(
lim
x0
arcsin x
x
)1/x2
= e1/6 .
Komentar. Ovaj zadatak resavamo samo sa ciljem uporedivanja dve razlicite tehnike
na istom primeru, mada smo citaoca nekoliko puta ohrabrivalii da sve zadatke
samostalno (proba da) resi i Lopitalovim teoremama. Kao sto vidimo, primena
Maklorenovih razvoja (drugi nacin u oba primera) je ponovo pravolinijska i relativno elegantna. U primeru pod b) nam je potreban Maklorenov razvoj funkcije
x 7 arcsin x koji nismo do sada odredili, pa ga nalazimo u sklopu ovog resenja.
Ovde je opravdano postaviti pitanje, kako unapred znamo da ce nam biti dovoljan
Maklorenov polinom treceg stepena pa se zaustavljamo kod treceg izvoda funkcije
x 7 arcsin x. Mozemo dati dva odgovora. Prvi glasi: Ne znamo, vec probamo i
zaustavimo se cim nam uspe., a drugi: Posto je u imeniocu x2 , iz funkcije ln treba
da nam izade polinom sa greskom o(x2 ) ili vecom, a kako imamo arcsin x/x, treba
nam aproksimacija funkcije x 7 arcsin x takva da pri deljenju sa x daje gresku
barem o(x2 ). Tako naslucujemo da nam treba barem polinom treceg stepena..
U primeru pod a), Lopitalove teoreme primenjujemo bez vece muke. Poslednji izraz za izvod koji smo dobili jeste glomazan, ali se lako i brzo racuna. Sa
druge strane, primena Lopitalove teoreme u primeru pod b) je daleko komplikovanija od pravolinijske primene Maklorenovih razvoja. Racunica je izuzetno naporna (mada elementarna) i zbog toga smo preskakali sve korake do poslednjeg.
Kod druge primene Lopitalove teoreme nije bilo tako trivijalno (barem ne onako
kako smo navikli) dokazati ispunjenost uslova za primenu ove teoreme. Sem toga,
da bi postedeli sebe daljih nalazenja izvoda, uocili smo pogodnu transformaciju
2.3. Ispitivanje toka funkcije
523
izraza spajanjem: arcsin x/x, za sta nam je od ranije poznato da tezi jedinici kada
x 0. Dakle, u ovom primeru postoji velika razlika u jednostavnosti izmedu primena Lopitalovih teorema i Maklorenovih razvoja.
2.4
Ispitivanje toka funkcije
81. Ispitati tok i skicirati grak funkcije:

f (x) =
x3 3x2 + 3x 1
.
x2 + 2x + 1
Resenje. Skup Df : Funkcija f ne moze se denisati jedino za one x za koje je x2 +

2x + 1 = 0. Zbog toga je Df = R \ {1}.
Nule funkcije i znak funkcije: Funkcija f za svako x Df je zapravo jednaka:
f (x) =
(x 1)3
.
(x + 1)2
Prema tome: f (x) = 0 ako i samo ako je x = 1; vazi f (x) > 0 ako i samo ako je
x > 1 i f (x) < 0 ako i samo ako je x < 1.
Karakteristike graka funkcije: Zbog oblika domena Df , koji ne predstavlja simetrican
skup, sledi da funkcija f nije ni parna ni neparna na svom domenu. Takode, funkcija
f nije ni periodicna na svom domenu, sto takode sledi iz oblika domena (kada bi
funkcija bila periodicna sa periodom T , sledilo bi da mora biti: f (1 T ) = f (1),
ali f nije denisana u 1).
Ponasanje funkcije na rubu domena: Funkcija f je racionalna funkcija, pri cemu
je stepen polinoma u brojiocu za jedan veci od stepena polinoma u imeniocu. Zbog
toga funkcija f ima kose asimptote (videti 55. zadatak). Da bismo ih odredili,
podelimo polinom iz brojioca polinomom iz imenioca. Dobijamo:
x3 3x2 + 3x 1 = (x2 + 2x + 1)(x 5) + 12x + 4,
pa je
12x + 4
.
x2 + 2x + 1
Dakle, prava y = x 5 je kosa asimptota funkcije f u + i u . Razlika:
f (x) = x 5 +
f (x) (x 5) =
12x + 4
,
+ 2x + 1
x2
je pozitivna u okolini tacke + (tacnije, za x > 4/12), a negativna u okolini

tacke (tacnije, za x < 4/12). Zbog toga je grak funkcije f iznad svoje kose
asimptote za x > 4/12, a ispod svoje asimptote za x < 4/12.
Postojanje vertikalne asimptote ispitujemo u tacki x = 11. Posto je
lim
x1
1
= +
(x + 1)2
524
Glava 2. Funkcije
i
lim (x3 3x2 + 3x 1) = 8,
x1
sledi da je
lim f (x) = ,
x1
pa funkcija f ima vertikalnu asimptotu x = 1.

Diferencijabilnost funkcije, intervali monotonosti, lokalni i globalni ekstremumi:
Kao racionalna funkcija, funkcija f ima izvode u svim tackama u kojima je denisana. Prvi izvod funkcije f je:
f (x) =
(x 1)2 (x + 5)
.
(x + 1)3
Na osnovu znaka prvog izvoda, odredujemo i intervale monotonosti funkcije f , koje

predstavljamo tabelarno:
x
sgn (f (x))
monotonost
(, 5)
+
(5, 1)
(1, +)
+
Na osnovu intervala monotonosti zakljucujemo da funkcija f u tacki 5 ima lokalni

maksimum, koji iznosi f (5) = 27/2. Za x = 1 funkcija f nije denisana, pa ta
tacka nije karakteristicna tacka za ovu funkciju. Buduci da f (x) , x
i f (x) +, x +, sledi da funkcija f nema globalne ekstremume.
Konveksnost i prevojne tacke: Funkcija f ima i drugi izvod u svim tackama u
kojima je denisana i on iznosi:
f (x) =
24(x 1)
.
(x + 1)4
Dakle, za x < 1 je f (x) < 0 pa je u na ovom skupu funkcija f konkavna. Za x > 1

je f (x) > 0 pa je na ovom skupu f konveksna. U tacki x = 1 funkcija f ima prevoj.
Ostale specicnosti graka: Grak funkcije preseca x-osu pod uglom koji nalazimo iz izvoda funkcije f u njenoj nuli. Posto je f (1) = 0, sledi da je x-osa
ujedno i tangenta graka funkcije u tacki (1, 0), koja je i prevojna tacka funkcije f .
Grak funkcije f preseca y-osu u tacki sa ordinatom: f (0) = 1, pod uglom koji
odredujemo iz izvoda funkcije f za x = 0: f (0) = 5.
Skica graka funkcije: Na slici je predstavljena skica graka funkcije f .
525
Komentar.
3
f (x) = x3 + 2x2 .
Skup Df : Posto se treci koren denise za sve realne brojeve, sledi Df = R.
Nule funkcije i znak funkcije: Posto je:
f (x) = 3 x2 (x 2),
sledi da su nule funkcije f tacke x = 0 i x = 2. Funkcija menja znak jedino u tacki

x = 2 i vazi: f (x) > 0 za x < 2 i f (x) < 0 za x > 2.
Karakteristike graka funkcije: Funkcija f nije ni parna ni neparna, jer je f (2) =
0 = f (2). Takode, funkcija koja ima dve nule ne moze biti periodicna, jer ako
periodicna funkcija ima barem jednu nulu, ona sigurno ima beskonacno mnogo nula.
Ponasanje funkcije na rubu domena: Posto je Df = R, funkcija f nema vertikalnih asimptota. Kose asimptote ove funkcije nasli smo (i) u 78. zadatku.
Dokazali smo da je prava y = x + 2/3 kosa asimptota ove funkcije u + i u
, kao i to da je grak funkcije iznad asimptote u okolini tacke +, a ispod
asimptote u okolini tacke .
Na osnovu teoreme o izvodu kompozicije funkcija zakljucujemo da je funkcija f sigurno diferencijabilna za svako x R za koje je x3 + 2x2 = 0. Tj. za x R \ {0, 2},
funkcija f ima izvod i on iznosi:
x(3x 4)
f (x) =
.
3
3 (x3 + 2x2 )2
526
Glava 2. Funkcije
Da bi ispitali postojanje izvoda u tackama x = 0 i x = 2 (u kojima je funkcija

f neprekidna), potrazimo levi i desni izvod u tim tackama. U nekoj probodenoj
okolini nule, recimo u (1, 1) \ {0}, funkcija f poklapa se sa funkcijom:
3x + 5
1
x 7
.
3
x
3 3 (x + 2)2
Imamo da je:
lim
x0
3x + 5
3 0 + 5
3x + 5
= lim
=
>0
3
3
2
2
x+0
3 (x + 2)
3 (x + 2)
3 3 (0 + 2)2
1
lim
= ,
3
x
dok je
x0
Zbog toga je:
1
lim
= +.
3
x
x+0
lim f (x) = lim
3x + 5
1
= ,
3
3
2
x
3 (x + 2)
lim f (x) = lim
3x + 5
1
= +.
3
3
2
x
3 (x + 2)
x0
x0
kao i
x+0
x+0
Dakle, vazi f (0) = i f+ (0) = +, a funkcija f u nuli nema izvod. Za tacku

x = 2 postupamo analogno. Naime, postoji probodena okolina tacke 2, recimo
(1, 3) \ {2}, u kojoj se funkcija f poklapa sa funkcijom:
x 7
Posto je
lim
x20
1
3x + 5
.
3
3
3 x
(x + 2)2
3x + 5
3x + 5
3 2 + 5
= lim
=
< 0,
x2+0 3 3 x
33x
332
dok je:
lim
3
x20
sledi da je
1
(x +
2)2
1
= lim
= +,
x2+0 3 (x + 2)2
lim f (x) = lim f (x) = .
x20
x2+0
Znaci, u tacki x = 2 ne postoji konacan izvod, ali zato postoji beskonacan f (2) =
.
Intervale monotonosti funkcije f nalazimo na osnovu znaka funkcija f . Pri
konstruisanju sledece tablice, imamo u vidu da funkcija f nije denisana za x = 2.
x
sgn (f (x))
monotonost
(, 0)
(0, 4/3)
+
(4/3, 2)
(2, +)
527
Na osnovu Tvrdenja ??, zakljucujemo da na citavom intervalu (4/3, +), funkcija

f strogo opada.
Iz intervala monotonosti zakljucujemo da funkcija f u x = 0 ima lokalni minimum, koji iznosi: f (0) = 0. U tacki x = 4/3, f ima lokalni maksimum, koji je
jednak:
3
4
32
4
f( ) =
(1, ).
3
3
3
Globalnihekstremne vrednosti funkcija f nema, jer x3 + 2x , x , pa
i f (x) = 3 x3 + 2x2 , x .
Konveksnost i prevojne tacke: Funkcija f ima drugi izvod u svim tackama u
kojima je prvi izvod denisan. Durgi izvod funkcije f iznosi:
8x2
.
f (x) =
9 3 x10 (x 2)5
Kao sto vidimo, vazi: f (x) < 0 za x < 2 i f (x) > 0 za x > 0. Dakle, funkcija x je
konkavna za x < 2 i konveksna za x > 2, a u tacki x = 2 ima prevoj.
Skica graka funkcije: Na slici je predstavljena skica graka funkcije f :
Komentar.
f (x) = arcsin
2x
.
x2 + 1
528
Glava 2. Funkcije
Resenje. Skup Df : U zadatku 61, deo pod b), dokazali smo da je Df = R.

Nule funkcije i znak funkcije: Za x > 0 je f (x) > 0, za x < 0 je f (x) < 0 i
f (x) = 0 ako i samo ako je x = 0.
Karakteristike graka funkcije: Posto je funkcija x 7 arcsin x neparna, sledi i
da je:
f (x) = arcsin
2(x)
2x
2x
= arcsin( 2
) = arcsin 2
= f (x),
2
(x) + 1
x +1
x +1
pa je i funkcija f neparna.
Buduci da ima samo jednu nulu, funkcija f ne moze biti periodicna.
Ponasanje funkcije na rubu domena: Posto je Df = R, ispitujemo postojanje
kosih asimptota. Posto je:
2x
lim
= 0,
x 1 + x2
sledi i da je:
2x
lim f (x) = lim arcsin
= 0,
x
x
1 + x2
pa je x-osa horizontalna asimptota funkcije f u + i . Posto je f (x) > 0 za
x > 0 i f (x) < 0 za x < 0, sledi da je na (0, +) grak funkcije f iznad, a na
(, 0) ispod asimptote.
U 61. zadatku ispitivali smo diferencijabilnost ove funkcije. Tom prilikom smo
dokazali da je f diferencijabilna na Df \ {1, 1}, a da je njen izvod (u tackama u
kojima postoji) jednak:
2/(x + 1), x < 1

2
2sgn
(1
x
)
f (x) =
= 2/(x2 + 1),
1 < x < 1
x2 + 1
2
2/(x + 1), 1 < x
Takode, u okviru pomenutog zadatka, dokazali smo i da u tackama 1 funkcija f
ima jednostrane izvode i to:
f (1) = 1
f (1) = 1
f+ (1) = 1
f+ (1) = 1.
Intervale monotonosti dajemo u narednoj tablici:

x
sgn (f (x))
monotonost
(, 1)
(1, 1)
+
(1, +)
Kao sto vidimo, tacka x = 1 predstavlja lokalni minimum funkcije f , a tacka x = 1

predstavlja lokalni maksimum funkcije f . Oni iznose:
f (1) = arcsin(1) =
= f (1).
2
529
Dokazimo da se u ovim tackama postizu i, redom, globalni minimum i globalni

maksimum. Na skupu (, 1] funkcija f dostize najmanju vrednost u tacki 1.
Da bi dokazali da se u ovoj tacki dostize i globalni minimum, treba dokazati i da je:
f (1) < inf (1, +)f (x).
(2.15)
Posto je na (1, +) funkcija f opadajuca, sledi:

inf (1, +) = lim = 0,
x
x+
a kako je f (1) < 0, vazi nejednakost iz (2.15). Analogno pokazujemo i da se u

x = 1 postize globalni maksimum, sto mozemo dokazati i na osnovu neparnosti
funkcije f . Naime, posto se u 1 postize globalni minimum, za svako y R vazi
f (1) f (y) pa odatle sledi f (1) f (y). Dakle, u x = 1 funkcija f ima globalni
maksimum.
Konveksnost i prevojne tacke: Funkcija f ima drugi izvod u svim tackama u
kojima ima i prvi izvod. Drugi izvod funkcije f jednak je:
2
2
x < 1
4x/(x + 1) ,
2
2
f (x) = 4x/(x + 1) , 1 < x < 1
4x/(x2 + 1)2 ,
1<x
Prema tome, znak drugog izvoda i intervale konveksnosti odredujemo u tablici:
x
f (x)
sgn (f (x))
konveksnost
(, 1)
4x
(x2 + 1)2
(1, 0)
4x
(x2 + 1)2
+
(0, 1)
4x
(x2 + 1)2
(1, +)
4x
(x2 + 1)2
+
U tackama 1, 0 i 1 funkcija f menja tip konveksnosti, pa su ovo prevojne tacke

funkcije f .
Ostale specicnosti graka: Grak funkcije prolazi kroz koordinatni pocetak, sto
je ujedno i prevojna tacka graka, i tu je f (0) = 2. Za x = 1 i x = 1, postoje levi
i desni izvod i oni su vec ranije bili istaknuti.
530
Glava 2. Funkcije
Komentar.
f (x) = x(x + 2)e1/x .
Resenje. Skup Df : Skup Df cine svi oni realni brojevi x koji su razliciti od nule i
za koje vazi x(x + 2) 0. Zbog toga je:
Df = (, 2] (0, +) = R \ (2, 0].
Nule funkcije i znak funkcije: Na celom svom domenu, funkcija f je nenegativna.
Vazi f (x) = 0 x(x + 2) = 0 x {2, 0}, ali kako 0 Df , sledi da je
f (x) = 0 x = 2.
Karakteristike graka funkcije: Zbog oblika domena zakljucujemo da funkcija f
nije ni parna ni neparna, a ni periodicna.
Ponasanje funkcije na rubu domena: U okolini (0, +) tacke +, funkcija f
jednaka je:
2
f (x) = x(1 + )1/2 e1/x .
x
Posto 1/x 0, x + i 2/x 0, x +, sledi:
(1 +
2 1/2
1 2 1 4
1
)
= 1 + 2 + o( 2 )
x
2 x 8 x
x
1
1
1
= 1 + 2 + o( 2 ), x +,
x 2x
x
i
e1/x = 1 +
1
1
1
+ 2 + o( 2 ),
x 2x
x
x +.
531
Dakle, za x (0, +) vazi:

2 1/2 1/x
) e
x
1
1
1
1
1
1
= x(1 + 2 + o( 2 ))(1 + + 2 + o( 2 ))
x 2x
x
x 2x
x
1
2
1
= x(1 + + 2 + o( 2 )
x x
x
1
1
= x + 2 + + o( ), x +
x
x
f (x) = x(1 +
Sledi da je prava y = x + 2 asimptota funkcije f u +, a takode imamo i:

sgn (f (x) (x + 2)) = sgn (1/x + o(1/x)) = sgn 1/x,
pa je grak funkcije f iznad svoje asimptote u nekoj okolini tacke +.
Da bi pronasli asimptotu u postupamo analogno. U okolini (, 2)
funkcija f jednaka je:
2
f (x) = x(1 + )1/2 e1/x .
x
Takode, vazi i 1/x 0, x i 2/x 0, x , pa na slican nacin
zakljucujemo da vazi:
2 1/2 1/x
) e
x
1
1
1
1
1
1
= x(1 + 2 + o( 2 ))(1 + + 2 + o( 2 ))
x 2x
x
x 2x
x
2
1
1
= x(1 + + 2 + o( 2 )
x x
x
1
1
= x 2 + o( ), x .
x
x
f (x) = x(1 +
Zakljucujemo da je prava y = x 2 asimptota funkcije f u , kao i da je:

sgn (f (x) (x 2)) = sgn (1/x + o(1/x)) = sgn (1/x) = 1, za x < 0, pa je
grak funkcije takode iznad asimptote i u okolini tacke .
Funkcija je denisana u rubnoj tacki 2 svog domena i tu ima nulu. Ispitajmo
kako se funkcija ponasa u blizini tacke x = 0. Da bi odredili:
lim f (x) = lim

x(x + 2)e1/x ,
x+0
x+0
odredimo najpre:
lim
x+0
xe1/x .
Ovaj izraz mozemo zapisati kao:

e1/x
,
1
532
Glava 2. Funkcije
pa pri nalazenju pomenutog limesa mozemo iskoristiti Lopitalovu teoremu (REFERENCA), jer su zadovoljeni svi potrebni uslovi. Dobijamo:
1/x
e1/x
(e1/x )
xe
= lim
= lim
=
1
x+0
x+0 1
x+0
(
)
x
x
lim
1
1/x
x2 = lim 2 e = +.
= lim
1
1
x+0
x+0
x

3
2
x
e1/x
Prema tome, vazi i:

lim f (x) = lim
x+0
x+0
x + 2 xe1/x = +.
Dakle, prava x = 0, odnosno y-osa je vertikalna asimptota funkcije f .

Funkcija f ima izvod u svim unutrasnjim tackama svog domena i on je jednak:
e1/x (x2 2)
f (x) =
.
x x(x + 2)
U tacki 2 mozemo odrediti levi izvod. Naime, kako je:
lim
x20
f (x) =
e1/x (x2 2)
1
= ,
x20
x
x(x + 2)
lim
sledi da je f (2) = .
Imajuci u vidu domen funkcije f , intervale monotonosti dajemo u narednoj
tablici:
x
(, 2) (0, 2) ( 2, +)
sgn (f (x))
+
monotonost
U tacki x = 2 funkcija f ima lokalni minimum i on iznosi:
f (2) = 2 2e1/2 = 2 2e (4, 6),

dok u tacki x = 2 funkcija f ima globalni minimum, jer je f (2) = 0 i f (x) > 0
za x Df \ {2}. Globalni maksimum funkcije f ne postoji, jer je:
lim f (x) = +.
x+
Konveksnost i prevojne tacke: Drugi izvod funkcije f postoji u svim onim tackama
u kojima postoji prvi izvod funkcije f . Imamo:
2x2 + 8x + 4
1/x
1/x (x + 2 + 2)(x + 2 2)
f (x) = e
= 2e
.
x3 (x + 2) x(x + 2)
x3 (x + 2) x(x + 2)
533
Znak drugog izvoda i intervale konveksnosti dajemo u tablici:
x
(, 2 2) (2 2, 2) (0, +)
sgn (f (x))
+
+
konveksnost
Tacka x = 2 2 je prevojna tacka funkcije f .

Komentar.
534
Glava 2. Funkcije
Literatura
[1] D. Adnadevic i Z. Kadelburg, Matematicka analiza I, Matematcki fakultet,
Krug, Beograd, 2012.
[2] Aigner, M., Ziegler, G. M., Proofs from THE BOOK, fourth edition, Springer
- Verlag, 2009.
[3] S. Aljancic, Uvod u realnu i funkcionalnu analizu, Gradevinska knjiga Beograd,
1979.
[4] Apostol, T. M., Modular Functions and Dirichlet Series in Number Theory,
second edition, Springer - Verlag, 1990
c, Uvod u matematicku analizu, I deo, Prirodno-matematicki fakultet,
[5] D. Ciri
Nis, 2008.
[6] Fihtengol~c, G. M., Kurs differencial~nogo i integral~nogo isqisleni, Tom I, Nauka, Moskva, 1966., p. 607
[7] Hardy, G. H., Wright, E. M., An Introduction to the Theory of Numbers,
fourth edition, Oxford, at the Clarendon Press, 1960.
[8] N. Ivanovski, Matematicka analiza I, Univerzitet Kiril i Metodij, Skoplje, 1981.
[9] Kadelburg, Z., Micic, M., Ognjanovic, S., Analiza sa algebrom 3, trece dopunjeno izdanje, Krug, Beograd, 2003.
[10] Kadelburg, Z., Micic, M., Ognjanovic, S., Analiza sa algebrom 4, trece dopunjeno izdanje, Krug, Beograd, 2003.
[11] Kudrvcev, L. D., Kurs matematiqeskogo analiza, Tom I, Moskva
Vysxa xkola, 1981., p. 687
[12] Ljasko, I. I., Boljarcuk, A. K., Gaj, J. G. G., Golovac, G. P., Zbirka zadataka iz matematicke analize 1: uvod u analizu, izvod, integral, Nasa knjiga, Beograd, 2007. (prevod Dr Stojan N. Radenovic)
[13] M. Marjanovic, Matematicka analiza I, Naucna knjiga, Beograd, 1979.
- ukic, D., Uvod u teoriju brojeva, cetvrto dopunjeno
[14] Micic, V., Kadelburg, Z., D
izdanje, Drustvo matematicara Srbije, Beograd, 2004.
535
536
LITERATURA
[15] Nikol~ski, S. M., Kurs matematiqeskogo analiza, Tom I, Nauka,

Moskva, 1975., p. 431
[16] W. Rudin, Real and complex analysis, McGraw-Hill Book company.
[17] Xilov, G. R., Matematiqeski analiz. Funkcii odnoga peremennogo,
qast 1-2, qast 3, Nauka, Moskva, 1969., 1970., 528+352 s.
[18] Zoriq, V. A., Matematiqeski analiz, Tom I, II, Moskva, Nauka,
1984., 640 s.

Knjiga Odvojeno

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga Odvojeno

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Matematicka analiza 1 i 2

Predavanja i zbirka zadataka

May 17, 2016

1.4 Delimicne granice niza i Stolcova

Ispitivanje toka funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 523

Definicija 1.1. Neka su X i Y dva neprazna skupa. Svaki podskup X Y

totalnog (potpunog) poretka ili da je relacija linearnog uredenja, dok za skup X u

Neka je na skupu X data relacija poretka i neka je A X. Za elemenat

m c, pa je zadovoljen i uslov (s2 ). Dakle, m je supremum skupa A koji pripada

Prema tome, postoji b < b tako da za svako a A vazi a b , tj. b je gornja

Neka su X i Y neprazni skupovi. Preslikavanje (funkcija) skupa X u skup

Definicija 1.13. Funkcija f : X Y je bijektivna (bijekcija) ako je injektivna i

Primer 1.16. Ako je f1 : R R funkcija iz Primera 1.14, onda je f1 (R+ ) = R+ ,

Dokaz. (1.17.1): Neka je x A. Tada f (x) f (A), tj. elemenat x se funkcijom f

Primetimo da u (iv) i (v) inkluzije mogu biti stroge. Za funkciju f1 : R R iz

Prema tome, kompozicija funkcija je asocijativna.

f (x) = x, x R+ , a funkcija g : R R sa g(x) = x2 1, x R, onda je

kompozicija g f denisana ((g f )(x) = g(f (x)) = g( x) = x 1, x R+ ), dok

1.3. GRUPOID, GRUPA, PRSTEN I POLJE

Dokaz. Neka je f : X Y bijekcija i y Y . Iz surjektivnosti funkcije f sledi

Stavimo da je za x R+ , f4 (x) = y, tj. x2 = y. Odavde x = y, tj. f41 (y) =

y. Kako je uobicajeno da nezavisno promenljiva bude oznacena sa x, pisacemo

Iz y = x2 , buduci da x R , sledi x = y, tj. f51 (y) = y. Prema tome,

inverzna funkcija funkcije f5 je data sa f51 (x) = x, x R+ .

Grupoid, grupa, prsten i polje

Neka je X neprazan skup. Preslikavanje f : X 2 X se zove binarna operacija

Primer binarne operacije je preslikavanje (a, b) 7 a + b skupa N2 u skup N, tj.

1.3. Grupoid, grupa, prsten i polje

Dokaz. Neka su e1 i e2 dva neutralna elementa u grupoidu X. Tada je

Definicija 1.27. Neka u grupoidu (X, ) postoji neutralni elemenat i neka x, y X.

Definicija 1.30. Neka su (X, ) i (Y, ) dva grupoida. Preslikavanje f : X Y

Dokaz. Buduci da je f bijekcija, inverzna funkcija f 1 postoji i takode je bijekcija.

Tvrdenje 1.33. Neka je f epimorfizam grupoida (X, ) u grupoid (Y, ). Ako

N. Abel (1802-1829), norveski matematicar

1.3. Grupoid, grupa, prsten i polje

Par (N, +) nije grupa, ali je (Z, +) Abelova grupa.

Dokaz. Neka su a, x, y X i a x = a y. Kako a ima simetricni elemenat a i kako

Tvrdenje 1.37. Neka je (X, ) grupa i x, y X. Tada vazi

Tvrdenje 1.38. Neka je (X, ) grupa i a, b X. Tada jednacina

ima jedistveno resenje x = a b. Takode, jednacina

Definicija 1.39. Uredena trojka (X, +, ), gde je X neprazan skup, a + i binarne

1.3. Grupoid, grupa, prsten i polje

Dokaz. Iz Tvrdenja 1.40 sledi

Tvrdenje 1.44. Ako je (X, +, ) polje, tada vazi:

Polje realnih brojeva

U ovoj sekciji uvodimo skup realnih brojeva aksiomatski.

1.5. NEKE POSLEDICE AKSIOMA UREDENOG POLJA

(1.45.1) Na skupu R je denisana relacija totalnog poretka , za koju vazi:

Neke posledice aksioma uredenog polja

Dokaz. (1.46.1): Iz Tvrdenja za grupe i komutativnosti operacije sledi

= (ad + cb)(bd)1 = (ad + cb)b1 d1 =

Dokazimo sada neke osobine koje su posledica aksioma uredenog polja.

(1.47.2) a < b = a + c < b + c.

1.5. Neke posledice aksioma uredenog polja

(1.47.14) a > 1 = a2 > a;

Tako je |3| = max{3, 3} = 3 i | 3| = max{3, (3)} = 3.

(1.48.8) ||x| |y|| |x y| |x| + |y|.

1.5. Neki vazniji podskupovi skupa realnih brojeva

Dokaz. (1.48.1): | x| = max{x, (x)} = max{x, x} = |x|.

Definicija 1.49. Podskup A skupa R naziva se induktivnim ako vazi

Primer induktivnog skupa je sam skup R.

Neka je {Ai : i I} familija induktivnih skupova i neka je x

1.6. Neki vazniji podskupovi skupa realnih brojeva