Etnografski odnosi u Dalmaciji

U prvoj plovini proslog veka,Franc Peter,kao jedan od najpriznatijih poznavalaca dalmatinskih

prilika,pise:Posto je Dalmacija slovenska zemlja,to je I jezik stanovnistva slovenski,zapravo
Srpski(str.103).Znameniti nemacki putopisac Kol u knjizi Putovanje u Istru,Dalmaciju I Crnu
goruobjavljenoj u Tejlu 1851,sve to do kraja precizira:Na jugu Dalmacije izgleda da su Srbi vec davno
sedeli.A kad su hrvatska vlast I cvat podlegle Madjarima,a jos vise kad su Srbi dosli u sukob sa
Turcima,sve su cesca bila useljavanja srpskih izbeglica u predele na obali,kuda su bili bacani od
Turaka.Tako su pored juznih oblasti koje su jos od starog doba pripadali Srbiji,takodjer I severni predeli
sve vise I vise srbizirani.Ovde na Jadranskom moru dogodilo se kako izgleda nesto slicno kao na severu
oko Dunava gde su takodjer srpske izbeglice-uskoci u danasnjoj Vojvodini osnovali jednu novu Srpsku
zemlju.Prema tome je hrvatsko pleme sve vise ustupalo,I I srpsko pleme vlada u celoj Dalmaciji,narocito
u srednjoj I juznoj.Narocito su sasvim srpskog stable Bokelji,stanovnici dubrovacke oblasti I dubrovackih
ostrva,granicari Neretve I Cetine,tzv.Morlaci I uskoci,dok su Morlaci na severu Krke mesavina Srba I
Hrvata,ali sa prevlascu srpstva,granicari Zrmanje I Velebita su cisti Srbi.A hrvatsko pleme se je sacuvalo
na ostvima.Hrabri Neretljani,koji su u srednjem veku na Neretvi osnovali jednu cudnu pljackasku drzavu I
odrzali je u dvadesetogodisnjem boju sa Mlecanima,Crnogorci koji se jos uvek bore sa
urcima,preduzimljivi Bokelji,republikanci kantona Poljice,krvni neprijatelji Turaka,Morlaci I uskoci,svi su
u sustini srpskog plemena(str.103).Kol navodi da su narodni zivot I poezija vecine dalmatinaca potpuno
isti kao kod ostalih Srba.Dok u dalmatinskom zaledju zive iskljucivo Srbi,na primorju,prema Kolu,ima I
Grka,Rimljana,Mlecana,Madjara,Spanaca,Turaka,Arbanasa,Francuza,Normana,Rita,Nemaca,Japida,Ilirac
a,Liburaca,Kelta I raznih Slovena.Naziv Morlak,dolazi od grckog izaraza Mauro-Vlahsto znaci crni
Vlah.Tako su oznacavali starosedeoci Dalmacije nove dosljake,koji su izgledali,mrki,tmurni.Ima u
tom izrazu neceg potcenjujuceg,ali ima I neceg sto imponuje,impresioniraTermin Morlak je bio sinonim
za Srbina.Fran Peter za njih kaze:sa imenom Morlaci oznacuju se uopste brdski seljaci dalmatinskog
zaledja.Njihov broj moze da se penje do 150000 dusa,cije su dve trecine katolici,a ostali neujedinjeni
Grci..Oni imaju svoje naseobine u okruzima Zadar I Split.U Dubrovniku I Kotoru su nepoznati.To su
cisti Srbi I Bosanci.Vreme njihovog doseljavanja treba da padne u sredinu xv veka.Izgleda da su se
svojevoljno otrgli od turskog pritiska I odselili se u dalmatinske visinske predele,gde su mislili d ace im
biti bolje pod hriscanskom vlascu(str.100).Engleski naucnik Paton je u jednom zborniku radova iz 1845
godine pod odrednicom SRBIJA,istice da su dalmatinski MOrlaci Srbi jadranskog primorja..Morlak
pokazuje u svom karakteru jos mnoge osobine juznih Slovena,on je stvarno Srbin jadranskog
primorja.Zenidbe otmicom na starosrpski nacin dogadjaju se uvek pokatkada.Polozaj zene pod Morlacima
odgovara u prilicnoj meri njihovim sestrama u Srbiji.Mnoge tacke slicnosti sa Srbima proisticu iz
zajednice jezika,zajednice porekla,pa cak I obicaja
I za istarske Morlake Karl Fon Cernig je rekao da su Srbi.
Jovan Erdeljanovic u knjizi o poreklu Bunjevaca navodi:"Ivan Lovric,rodom sinjanin,u svom delu iz
godine 1776.kaze:one koje u Dalmaciji nazivaju Rkacima,tj.Grcima,zbog njihove grcke vere,iste su
narodnosti kao i Morlaci latinskog obreda,istim jezikom govore i u svojim pesmama opjevavaju
Kraljevica Marka"(str.106)
I Kol i Peter,i samitro,i Johan Kristijan Engel i grof Lujo Vojnovic navode kako je cela Dalmacija pevala o
Marku Kraljevicu,a kako primecuju nigde se nje cula pesma o Zvonimiru,Tomislavu,Svacicu i dr.pravim
ili izmisljenim velikasima,hrvatskim vladarima(str106).
Za sve decenije i vekove Turske najezde okolne drzave su rado primale izbegle Srbe."Srbi ne beze u
pozadinu da bi se sakrivali i spasli,vec beze da bi se organizovali i bolje spremili za borbu.
Pre nego se ljudski smeste,pre nego dobiju stalna sedista,muskarci se vec nalaze na frontu,na liniji,u
borbi.Oni ne traze ni predaha,ni odmora,cesto cak ni samu opremu.Oni ce vec od neprijatelja dobiti
oruzje.Zato se seobe Srba zadrzavaju obicno na samoj granici.Dok su hrvati od Turaka bezali sve do
Moravske,bojeci se da se zadrze negde blize,Srbi se s mukom odvajaju od granice.Patrijarha Carnojevica
su,i njegovu pratnju,bacili bili u daleku pozadinu/to je bila svesna katolicka akcija,da bi koncentrisani Srbi
na granici ostali bez duhovnog glavara i bez vece pomoci u ljudstvu/ali su on i njegova druzina gledali da

se primakne granici kad god im se pruzila prilika.Otuda dve krupne posledice:svaak je rado prebegle Srbe
primao,svaka drzavna vlast,jer su oni dolazili kao borci,a ne kao prosjaci,da brane vise nove gospodare
nego sebe.I zatim,na taj nacin su Srbi,mozda nesvesno,prosirivali svoju etnicku teritoriju,dok bi inace bili
izgubljeni u moru inoverije kad bi se mnogo udaljavali od svog nacionalnog jezgra".
NARODNI OBICAJI I NOSNJA
Arhivska gradja daje malo podataka o tome kako je izgledao svakidasnji nacin zivota naseg zivlja u
Dalmaciji u 18 veku.
Razlog tome treba traziti u cinjenici sto su izvestaci sa teritorije bili ili civilni i vojni predstavnici
mletacke vlasti u Dalmaciji,ili,pak,rimokatolicki biskupi i misionari.Prvi su se uglabnom osvrtali na
ekonomski i strateski polozaj provincije i ulogu naroda u njenoj odbrani dok su drugi sagledali probleme
verske prirode.Zbog toga su izvestaji na neki nacin jednostrani,a ponekad i netacni.
-Biskupi su cesto isticali nizak stepen verovanja kod Srba.Posmatrajuci one u avnim KOtarima,zadarski
nadbiskup je dosao do zakljucka da nemaju predstave o veri,"jer ne znaju ikone,niti znaju sta znaci
Bog,pakao,raj i fdrugo sto se odnosi na religiju.Oni i slicni njima imaju i ponekog kaludjera,koji su
neznalice kao i oni,ne sluze liturgiju,bez svestenickog odela,bez brevijara,misala,ili druge vrste knjiga".
-Pored niskog stepena verovanja,izvestaci su isticali i sujeverje kod Srba,koje se odrazilo na njihove
obicaje.
Da se o nekim obicajima vise zna,veliku zaslugu imaju opat Alberto Fortis i grofica Vine OrsiniRozenberg.
Alberto Fortis je prolazeci kroz Dalmaciju opisivao pojedina mesta,arheoloske iskopine,izgled zemlje,ali
je na papir stavljao i svoja zapazanja iz susreta sa narodom.Njegovo putovanje kroz Dalmaciju bilo j
eplanirano i brizljivo pripremano.
Za razliku od Alfreda Fortisa,groficu Rozenberg je jedan slucaj podstakao da upozna narod u
Dalmaciji.Setajuci obalom Slovena u Veneciji,neocekivano je bila ocevidac jednog ubistva.Naime neki
Markovic iz sela Dicma kod Splita ubio je Jervaza Narcevicu,svog seljana,zbog toga sto JelaToposnica
nije htela da se uda za njega,vec je zaprosenu ruku pruzila Jervazu.
Grofica je u vidu romana opisala sahranu u Dicmu i istovremeno saopstila i druge obicaje.Iz opisa grofice
Rozenberg-Orsini i opata Fortisa ovde cemo izdvojiti najpre obicaje i nosnju.
-Svakodnevna nosnja
Svakodnevna nosnja kao kod zena tako i kod muskaraca bila je veoma skromna.Medjutim za vreme
praznika oblacena su najsvecanija odela,ukrasena srebrom.POsto se takva odela prenose sa oca na
sina,ljubomorno se cuvaju.Ocevidac je imao prilike da vidi kako se svecane kape skidaju kad pada kisa
"jer vise vole da pokisnu nego da im se kape pokvare".Uz svecano odelo pripasuje se najbolje oruzje."Srbi
su prepuni oruzja,u kuci i van nje.Najsiromasnije porodice su lisene svega,ali oruzja NE".
-Muska nosnja1.Svecanoo odelo
2.Opanci
3.Navlakaze(vunene bele carape)
4.Jacerma
5.Kabanica ili Japundzija(toplo sukno)
6.Kapa
7.Kalpak(to je neka vrsta turbana iznad kape)
8.Crveni vuneni pojas kojim su pripasani:2 pistolja pozadi,veliki noz,
zvani handzar,spreda mala kutijica za pare i duvan.
9.Pusaci nose lulu na ledjima
-Zenska nosnja-

1.Kosulja
2.Modrina
3.Sadak
4.Opanci
5.Opute
6.Crvena kapa sa skerletom koji pada po plecima.Ona oznacava devicanstvo
7.Devojacke carape su crvene boje
Pesme i gusle
-Srbi "pevaju kada putuju,kada rade,kada jedu".Njihova pesma je "monotona i njoj prethodi dugacko
"oh"ili "oj".Ona vise podseca na zavijanje vuka nego na pevanje.
-Kroz pesmu se "ozivljava secanje na nacionalnu istoriju starih vremena".Medjutim,"pesma o Kraljevic
Marku cuje se sa svih strana.On je tradicionalni heroj.Opevavaju njegove herojske,ali neverovatno
izuzetne podvige".
Ove "tradicionalne pesme mnogo doprinose da se sacuvaju stari obicaji"Postoji i pisana poezija i na taj
nacin se cuva secanje na neki dozivljaj.
"Stihovi njihovih najstarijih tradicionalnih pesama su u desetercu.One ostavljaju dubok utisak na dusu
slusalaca,koji ih malo po malo nauce napamet".Fortis je imao priliku da vidi mnoge "kako placu i
uzdisu"slusajuci narodne pesme.
-"Uvek ima poneki pevac koji sa instrumentom zvani "gusle"cesto ponavlja stare pesme.Pomalo pevaju
kroz nos,sto se odlicno podudara sa instrumentom koji sviraju".Postoje i stihotvorci koji "neprestano
pevaju od pocetka do kraja,sluzeci se guslama".Dok je guslar uz strune gusala pevao,Fortis je zapisao
Hasanaginicu i stihove iz neidentifikovane pesme:
-"Klice vila s velebit planine,
I dozivlje kralja Radoslava,
Ustani se kralju Radoslave,
Zlo ga lega i zoricu zaspa,
Odbjeze ti Lika i Krbava,
I vas Kotor do rjeke Cetine".
Boraveci u Dalmaciji ovu pesmu je grofica Orsini-Rozenberg slusala od pesnika Radosa.Ona je tada
uocila da su "gusle najvazniji instrument u muzici sa kojom se prati pesma.Nacinjene su od mnogih niti
konjskog repa,od cega je napravljeno i gudalo.Tesko onom ko ne hvali taj instrument i takvu pesmu.Mali
broj zna da svira na ovom instrumentu.Onaj ko svira pazljivo je slusan od njegovih sunarodnika.Neki ljudi
bez vida zaradjuju sebi hleb svirajuci na guslama.stihovi su prozeti imaginacijom,a u pesmama su prisutne
zive slike.Podsecaju na pesme iz 16 veka".
-KRVNA OSVETA
-Osveta je jako naglasena.Narod kaze:"Ko se ne osveti,taj se ne posveti.majke ne prestaju da malu decu
podsecaju na obavezu da osvete roditelja"!.
-One to cine na taj nacin "sto im cesto pokazuju krvavu kosulju ili oruzje pokojnikovo".Osveta traje sve
do pomirenja,koje obavezno prati itav jedan obred.Naime,ubica po dogovoru dolazi dolazi sa svojom
rodbinom kod rodbine ubijenog,koja ga ocekuje sa sabljama okrenutim prema zemlji.Ubica pada na
kolena pred bratom ili najblizim srodnikom ubijenog i moli za oprostaj.Ovaj mu uzima sablju i,pokazujuci
je svojim rodjacima,pita:"Evo ubice nase krvi,hocete li da ga ubijemo,ili da mu oprostimo?"
-Na to mu oni odgovaraju:"Oprosti mu za milost Boziju".

-PROSIDBA DEVOJKE I SVADBA-Cesto se zene osobe koje se ranije nikad nisu videle,a ponekad i iz veoma udaljenih mesta.To se cini ne
zbog toga sto nema devojaka u blizini,vec iz "zelje da e srodi sa uglednom i glasovitom
porodicom".Mladicev otac ide da prosi jednu od cerki domacina,sa kojim zeli da se prijatelji.Pokazuju mu
se sve devojke da medju njima odabere jednu za snaju,ali najstarija ipak ima prednost.Retko proscima
odbijaju "trazene devojke".
Kada devojka da pristanak,ide se po mladica da se upoznaju.Ako se jedno drugom svide,brak je sklopljen.
-Prosidba se obavlja vecinom uvece.Posle vecere,staresina prosaca nazdravlja devojci.Ako devojka primi
vino,znaci da je njena rodbina spremna da ih prihvati.Ona zatim daje vino ocu,a ako njega nema,onda
bratu.Zatim prosac daje devojci jabuku i u njoj usadjen dukat u zlatu.
I ovaj dar devojka predaje ocu ili bratu.Isprosenu devojku mladozenja dariva parama od kojih ona kasnije
kupuje darove za svatove.
-"U nekim selima je obicaj da devojka ide da vidi kucu i porodicu predlozenog joj mladica pre nego da
definitivan odgovor.Ako je zadovoljna,kuci se vraca u pratnji njenog buduceg mladozenje,njegovih
rodjaka i najblizih srodnika.Tada se zakazuje vreme za svadbu."
-Posto je devojka isprosena,mladozenjin otac saziva svatove.Pored obicnih,postoje i pocastvovani
svatovi.To su:
1.Kum
2.Stari svat-odgovoran za celu ceremoniju
3.Stahija-prima naredjenja od starog svata
4.Dva devera-mladozenjina braca "sluze"mladu
5.Dva ili 4 barjaktara sa jabukama na vrhu barjaka.Jedan od njih nosi zastavu nad devojkom
6.Caus-"ucitelj veselja",organizuje svecanost
7.Buklija-posluzuje svatove za stolom i za vreme putovanja
8.Delibasa-"govori o casti svakoga od svatova".njegova je obaveza da svakom nazdravlja i najvise pije
9.Prvenac-ide pred svatovima kao izvidnica i peva
10.Zaconisi-prate svatove
-U dogovoreni dan svatovi idu po mladu.Otac devojke,ili stariji brat,docekuje svatove na vratima
kuce.Stari svat ga upoznaje sa svakim od svatova.Posto su se pozdravili,delibasa daje znak da ceremonija
moze da pocne.Tada svi piju u "cast Krsne slave,za napredak vere,za zdravlje prisutnih i prijatelja koji
zive u daljini".
-Jedan od prisutnih srodnika se obraca delibasi:"O stari prijatelju,o dragi brate,ko su prvenci koji dolaze
kao izvidnica i zanocisi koji prate cetu-svatove?Kazi nam njihova imena i dostojanstvo u svatovima,kako
bi svakom mogli da odamo duzno postovanje".
Posle ovoga devojcina rodbina ispija casu vina sa svatovima.Zatim se ulazi u kucu i seda za bogato
pripremljenu trpezu,gde sluze zene.