1.

Kakva je uloga drave i svetske oligarhije u procesima globalizacije i

institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa?
Pod svetskim oligarhom podrazumevaju se sloena, raznorodna i sveukupna dejstva korporacija i
banaka, naunih konsultantskih i pravnih institucija koje ih opsluuju, meunarodnih finansijskih
organizacija koje rade u njihovom interesu i raznih formalnih i neformalnih organizacija koje
utiu na formiranje javnog mnjenja. Svetska oligarhija u praksi deluje veoma koordinirano zbog
jednostavne injenice da je povezuje isti ekonomski interes, a to je maksimizacija profita.
Nacionalne ekonomije nastoje da se ukljue u tokove koje namee svetska oligarhija, ali da pri
tom maksimalno sauvaju svoje nacionalne interese, ekonomski suverenitet, a istovremeno i
maksimiziraju sopstveni profit.
Nasuprot zemljama svetske oligarhije nalaze se zemlje koje su u ekonomskoj zavisnosti od
zemalja svetske oligarhije. To su pre svega nerazvijene zemlje u kojima dominira transnacionalni
kapital i zemlje u tranziciji. Postoji najvei deo drava kao to su zemlje EU, koje su se velikim
delom odrekle nacionalnog ekonomskog suvereniteta u korist evropskog transnacionalnog
kapitala. Zatim, novoindustrijalizovane zemlje Jugoistone Azije, koje manje vie uspevaju da
tite nacionalne ekonomske interese i istovremeno uspeno privlae inostrani kapital i zemlje
Latinske Amerike koje svim silama pokuavaju da stvore prostor za sopstveni kapital u uslovima
dominacije transnacionalnih korporacija.
Drave, posebno vee i jae i dalje imaju dravni i ekonomski suverenitet. S druge strane,
ekonomski, vojno i politiki slabije drave imaju smanjen ekonomski suverenitet i prinuene su
da sprovode pravila institucija, odnosno pravila jaih.
2. Trgovina i specijalizacija
Proces trgovine nastaje zato to su se proizvoai, odnosno partneri u razmeni specijalizovali za
proizvodnju razliitih roba koje za njih imaju razliite marginalne korisnosti. Dakle, trgovina ne
moe bez specijalizacije i specijalizacija ne moe bez trgovine. Opti princip po kojem se
ravnaju trgovina i specijalizacija moe se nazvati principom najbolje alternative.
Pojedinci, preduzea, drave i geografski regioni imaju razliite faktore proizvodnje.
Specijalizovae se u proizvodnji onih proizvoda kod kojih imaju najnie oportunitetne trokove.
Na taj nain postiu pozitivne efekte ekonomije obima.
Specijalizacija poveava produktivnost rada i sniava trokove proizvodnje, a samim tim i
sniava prodajne cene proizvoda. Uvoenje novih proizvodnih postupaka i novih proizvoda
tokom specijalizacije zove se inovacija.
Nivoi specijalizacije i razmene se srazmerni veliini trita. Zato su male zemlje vie upuene na
meunarodnu trgovinu nego velike, kod kojih je unutranje trite veliko.
Na nivo specijalizacije i trgovine utiu: 1) prirodni uslovi, 2) veliina i struktura proizvodnih
resursa, demografski uslovi, tj. broj i struktura stanovnitva , 4) tehniki uslovi.
3. Intrafirmska razmena i mehanizam delovanja TNK u meunarodnoj trgovini
Trgovina u okviru jedne TNK naziva se intrafirmska trgovina. Intrafirmska trgovina, odnosno
meufirmska razmena, odvija se izmeu matine kompanije i njenih filijala u inostranstvu.
Takoe, tu spada i razmena robe izmeu samih filijala. U intrafirmskoj razmeni trgovalo se u
poetku primarnim proizvodima, da bi se u poslednjim decenijama struktura izmenila u korist
gotovih proizvoda i usluga. Ukoliko bi se u odnos stavio izvoz ostvaren preko filijale u

inostranstvu prema ukupno ostvarenom izvozu matine kompanije, dobio bi se intrafirmski

koeficijent.
Stvaranjem sistema intrafirmskih trita, TNK grade svoja zatvorena carstva, sa vrlo bliskim
vezama izmeu matine kompanije i filijala, koje ine zatvorena trita, u okviru kojih i izmeu
kojih se odvija svojevrstan sistem razmene zasnovan na administrativno, arbitrano utvrenim,
tzv. transfernim cenama. Ovo ima za posledicu:
1) Unoenje mehanizma administriranja u svetsku trgovinu i zaobilaenje delovanja
klasinog trinog mehanizma.
2) Deformaciju i remeenje meunarodnih trgovinskih tokova
3) Bogaenje TNK i kontinuirano siromaenje zemlje domaina, s obzirom na to da su
transferne cene najsavreniji metod za nesmetano prebacivanje ostvarenog profita filijale
u matinu kompaniju.
Zvanino i formalno, profiti strane filijale iskazuju se umanjeni i tako se izbegava plaanje
poreza, carinskih i raznih drugih dabina, ime se budetski prihodi zemlje domaina umanjuju.
TNK ulau direktne i portfolio investicije u nerazvijene zemlje najvie radi obezbeenja jeftinih
resursa. Obezbeujui jeftine resurse u inostranstvu, TNK sniavaju trokove proizvodnje i
maksimiziraju profit.
Utanjena kapitalizacija je nain da se umanji porez koji treba da plati korporacija. U ovoj
situaciji matina kompanija smanjuje ukupan porez tako to profit izvlai preko kamata koje, kao
troak poslovanja nisu obuhvaene osnovicom poreza na dobit korporacije. Utanjena
kapitalizacija postoji u sluaju kada je udeo pozajmljenih sredstava u ukupnom kapitalu
korporacije neopravdano vei u odnosu na njen sopstveni kapital.
U aktuelnim MEO drava je instrumentalizovana da zastupa interese svojih TNK. Najea je
upotreba diplomatskih pritisaka. Kao instrument uticaja mogu se pojaviti meunarodne
organizacije koje su osnovane sa ciljem zatite interesa kompanija, kao to je Meunarodna
trgovinska komora u Parizu i neformalne politike grupe kao to su Svetski ekonomski forum,
Trilateralna komisija i druge.
4. Objasniti pojam i osnovne uloge deviznog kursa i deviznog trita?
Devizni kurs je cena strane valute izraena u domaem novcu. Devizni kurs pokazuje koliko
treba platiti jedinica domaeg novca za jednu, ili 100 jedinica stranog novca. Kao cena stranog
novca, devizni kurs ima sledea svojstva:
1) robne cene u privredama u ijim transakcijama sa inostranstvom razmena robe i usluga
ima pretenu ulogu, devizni kurs ima svojstvo robne cene,
2) cene finansijske aktive u zemljama gde finansijske transakcije sa inostranstvom daleko
nadmauju robnu razmenu, devizni kurs ima svojstvo cene finansijske aktive,
3) cene faktora proizvodnje devizni kurs je istovremeno i faktorska cena kao to je to na
primer kamata.
Osnovna uloga deviznog kursa je da slui za konverziju vrednosti ekonomskih transakcija
izmeu subjekata razliitih zemalja iz jedne u drugu valutu prilikom meunarodnih plaanja.
5. Objasniti osnovne karakteristike sistema fiksnih deviznih kurseva - model fiksnih
zlatnih pariteta?

Model fiksnih zlatnih pariteta poznat je kao zlatni standard. On je u meunarodnim monetarnim
odnosima funkcionisao do WWI. U ovom modelu fiksiranje deviznog kursa proizilazi iz
valutnog pariteta, a valutni paritet podrazumeva fiksni odnos nacionalne valute prema zlatu.
Inae, valutni paritet predstavlja fiksni odnos nacionalne valute ne samo prema zlatu ve fiksni
odnos i prema nekoj drugoj valuti. Dakle, valutni paritet odnosno fiksni odnos nacionalne valute
prema zlatu predstavlja zlatni standard.
U periodu posle WWI postojao je zlatno-poloni standard, jer su mogle da se otkupe samo cele
poluge zlata. Potom je postojao reim zlatno-deviznog standarda. U ovom reimu rezerve
centralnih banaka, na osnovu kojih su tampane novanice, sastojale su se ne samo od zlata ve i
od drugih konvertibilnih valuta.
Zlatni standard je podrazumevao da u svakoj zemlji monetarna vlast utvrdi fiksnu vrednost
nacionalne valute izraene u zlatu. Centralne banke prilagoavaju svoju valutu u odnosu na
zlato. Ponuda novca svake zemlje zavisi od globalne ponude zlata. Centralne banke su drale
zlatne rezerve u obimu jednakom vrednosti emitovanog papirnog novca. Koliina novca se
menjala samo kada Centralna banka prodaje ili kupuje monetarne zlatne rezerve.
U vreme kada je samo zlatni novac bio u opticaju i u meunarodnim plaanjima, intervalutni
kursevi bili su fiksno odreeni koliinom zlata sadranom u jedinici zlatnog novca, a ta jedinica
se zvala kovnika stopa.
6. Objasniti pojam devalvacije i revalvacije! Primer!
Devalvacija pad vrednosti jedne valute u odnosu na drugu. Za kupovinu strane valute potrebno
je vie jedinica domae valute. Npr. pre devalvacije za kupovinu 1$ trebalo je izdvojiti 10 dinara,
a nakon devalvacije domae valute za kupovinu 1$ je potrebno izdvojiti 15 dinara. Zakljuak,
strani novac je nakon devalvacije domae valute postao skuplji. Ovo pozitivno utie na izvoz jer
izvoznici svoje proizvode naplauju u stranoj valuti i za nju dobijaju vie jedinica domae valute.
Revalvacija rast vrednosti jedne valute u odnosu na drugu. Za kupovinu strane valute potrebno
je izdvojiti manje jedinica domae valute. Npr. pre revalvacije za kupovinu 1$ trebalo je izdvojiti
15 dinara, a nakon revalvacije domae valute, za kupovinu 1$ treba izdvojiti 10 dinara.
Zakljuak, domaa valuta je ojaala, strana je pojeftinila. Ovo podstie uvoz jer je za kupovinu
robe koja se uvozi i plaa u stranoj valuti potrebno izdvojiti manje jedinica domae valute.
7. Kada dve ili vie zemalja imaju reime fiksnih deviznih kurseva na koje naine moe
odgovornost za odravanje fiksnih deviznih kurseva da bude podeljena izmeu
centralnih banaka?
U sistemu fiksnih deviznih kurseva postoje dva bazina modela podele odgovornosti:
unilateralno i kooperativno prilagoavanje. Kod unilateralnog prilagoavanja jedna centralna
banka moe da preuzme punu odgovornost za odravanje fiksnog deviznog kursa, dok druga
centralna banka posluje bez poklanjanja panje deviznom kursu. Kod kooperativnog
prilagoavanja dve ili vie centralnih banaka mogu da dele odgovornost za odravanje fiksnog
deviznog kursa, ali bez vezivanja za treu valutu ili zlato.
1. Objasniti na koji nain se bretonvudski monetarni sistem (1944-45) temeljio na fiksnom
deviznom kursu po sistemu unilateralnog prilagoavanja?
Bretonvudski monetarni sistem temeljio se na unilateralnom prilagoavanju. Sve zemlje su
poslovale pod sistemom unilateralnog prilagoavanja prema amerikom dolaru. Jedino

monetarne vlasti SAD nisu intervenisale, odnosno nisu imale odgovornost za odravanje kurseva
drugih zemalja. Sve druge zemlje su prilagoavale svoju monetarnu politiku monetarnoj politici
SAD.
1. Koje su osnovne karakteristike sistema fluktuirajuih deviznih kurseva?
Poetkom 70-tih godina, posle sloma Bretonvudskog monetarnog sistema, odlukama pojedinih
zemalja (SAD) i izmenama Statuta MMF omogueno je da drave slobodno biraju reim
deviznog kursa.
Sistem fluktuirajuih deviznih kurseva predstavlja takav sistem deviznih kurseva u kome se
kursevi formiraju u zavisnosti od ponude i tranje deviza. Ovaj sistem deviznih kurseva ne
zasniva se na odluci nadlenih organa u jednoj zemlji. Ponuda deviza dolazi od izvoza, a tranja
od uvoza.
1. U emu se sastoje razlike izmeu Kejnsovog i Vajtovog predloga koji su izneti u
Bretonvudsu 1944.godine, o meunarodnom monetarnom sistemu posle Drugog
svetskog rata?
Kejns je predlagao stvaranje svetske centralne banke (MMF) koja bi emitovala svetski novac
(bankor) koji bi igrao ulogu svetske rezervne valute. Nacionalne valute bi svoje paritete
izraavale u odnosu na tu valutu, a ona bi se emitovala na osnovu usaglaene politike u skladu sa
potrebama tokova u svetskoj privredi. Time bi se izbeglo deflatorno dejstvo nedostatka zlata u
zlatnom standardu i izbeglo da emisionu dobit, senjora, prisvoji zemlja rezervne valute.
Vajt je imao plan da se modifikuje raniji zlatno-devizni standard. Modifikacija je podrazumevala
da dolar postane kljuna rezervna valuta, da jedino SAD imaju obavezu da konvertuju dolar u
zlato po fiksnoj ceni od 35$ po unci, a da sve druge valute izraavaju svoj paritet i odravaju
konvertibilnost u tekuim transakcijama u odnosu na dolar, a samim tim i meusobno. Poto je
odnos dolara i zlata bio fiksiran, i kursevi ostalih valuta bili su fiksni.
1. Zato bretonvudski meunarodni monetarni sistem nikada nije funkcionisao na
predvieni nain?
Bretonvudski monetarni sistem nikada nije funkcionisao na predvieni nain. Stabilnost sistema
je zavisila od sposobnosti zemlje rezervne valute, odnosno od SAD, da vri konverziju svoje
valute u zlato na zahtev centralnih banaka svih zemalja. Kada se kredibilitet te obaveze narui,
nastane ubrzana konverzija i smanjenje zlatnih rezervi SAD. To se tokom vremena i deavalo.
Umesto da se funkcionisanjem meunarodnog monetarnog sistema upravlja iz nadnacionalnih
institucija UN, MMF i IBRD (Meunarodna banka za obnovu i razvoj), njime je upravljala
dominantna ekonomska sila posle WWII SAD. Sudbina Bretonvudskog meunarodnog
monetarnog sistema bila je vezana za ekonomski i politiki poloaj SAD.
8. Objasniti pojam konvertibilnosti nacionalne valute?
Konvertibilnost je osobina valute koja se moe slobodno zameniti za druge valute ili zlato. Za
neku valutu se kae da je konvertibilna ukoliko postoji mogunost zamene domae valute za
stranu valutu, po zvaninom deviznom kursu, bez ikakvih ogranienja. Ukoliko postoje
ogranienja, valuta nije konvertibilna. Konvertibilnost zavisi od ogranienja u
spoljnotrgovinskom prometu, a ogranienja zavise od veliine razlike u privrednom razvoju
zemalja koje trguju.

9. Kada i zbog ega je prestala uvena glad za dolarima?

Kada su privrede evropskih zemalja ojaale i kada su valute desetak lanica Evropske platne
unije postale konvertibilne poinje da se smanjuje glad za dolarima. Kada se Evropa vratila na
konvertibilnost 1958. godine, platni bilans SAD imao je veliki suficit, a centralna banka ogromne
rezerve zlata. Dolar je bio traen kao rezervna valuta, a malo ko je traio konverziju u zlato.
Vremenom su SAD poeke da imaju vei odliv kapitala, po osnovu investiranja u inostranstvo,
nego to je iznosio suficit tekueg rauna platnog bilansa. To znai da su SAD investirajui u
inostranstvo u veem iznosu nego to je iznosio suficit, prele u deficit tekueg rauna platnog
bilansa.
Opadalo je poverenje u dolar i evropske centralne banke svoja dolarska potraivanja od SAD sve
vie konvertuju u zlato. Budui da su SAD ule u deficit platnog bilansa, SAD imaju interesa da
svoja dugovanja plaaju u zlatu, a evropske zemlje imaju konvertibilne valute, tako da im vie
nisu potrebni dolari kao nekad.
10. Objasniti jedan od rezultata Bretonvudskog monetarnog sistema specijalna prava
vuenja?
Specijalna prava vuenja je raunovodstveni instrument, bez osiguranja, koji uz zadovoljenje
razliitih uslova, zemlje dunici mogu koristiti za izmirenje svojih dugova. Dunici smanjuju
svoja prava na vuenje, dok se bilansi kreditora poveavaju. Specijalna prava vuenja su
prihvaena od strane drugih meunarodnih i regulatornih finansijskih institucija. Ovlaenje da
kreira i emituje Specijalna prava vuenja dobio je MMF.
11. Koje su osnovne karakteristike savremene institucionalizacije meunarodnih
ekonomskih odnosa kao savremenih metoda i instrumenta globalizacije?
Savremena institucionalizacija MEO kao savremen metod i instrument globalizacije koji koriste
najjae i najbogatije zemlje, javlja se posle WWII. Predstavlja procese konstituisanja
meunarodnih institucija u kojima najjae i najbogatije zemlje odreuju pravila ponaanja drava
u MEO i nameu ih manje razvijenim zemljama radi ostvarenja sopstvenih, prevashodno
ekonomskih interesa.
Ona kao savremen metod i instrument globalizacije podrazumeva da se preko meunarodnih
finansijskih i drugih institucija i organizacija kao to su: MMF, Meunarodna banka za obnovu i
razvoj, GATT, STO, ekonomske organizacije UN-a, Organizacija za ekonomsku saradnju i
razvoj, Meunarodni robni sporazumi itd. kao i preko uspostavljanja raznih integracionih
procesa u svetskoj privredi, ostvaruje savremena totalna dominacija kapitala, odnosno ciljevi
globalizacije.
1. Osnovne karakteristike Vaingtonskog konsenzusa kao metod i instrument globalizacije
u okviru metoda savremene institucionalizacije?
U okviru metoda savremene institucionalizacije MEO, Vaingtonski konsenzus, iako neformalna
institucija, predstavlja glavni metod i instrument globalizacije. U stvari, Vaingtonski konsenzus
predstavlja neformalnu, ali veoma uticajnu i znaajnu saglasnost izmeu MMF, Svetske banke i
Trezora SAD u vezi sa nametanjem odreenih privredno sistemskih reenja i voenja
makroekonomske politike u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. Glavna saglasnost koja
je postignuta Vaingtonskim konsenzusom predstavlja promenu opredeljenja MMF.

2. Koja su tri nosea stuba Vaingtonskog konsenzusa?

Fiskalna strogost, privatizacija i liberalizacija trita predstavljaju tri nosea stuba Vaingtonskog
konsenzusa tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka. Prema Vaingtonskom
konsenzusu, rast se ostvaruje kroz liberalizaciju, odnosno oslobaanje trita. Privatizacija,
liberalizacija i makroekonomska stabilnost treba da stvore klimu za privlaenje investicija,
ukljuujui i one iz inostranstva. Te investicije generiu rast. Strani biznis donosi sa sobom
tehniku ekspertizu i pristup stranim tritima, stvarajui nove mogunosti za zapoljavanje.
12. Objasniti zahteve MMF i Svetske banke u
vezi sa privatizacijom na primeru Maroka!
Tokom 1998. godine Svetska banka i nevladine organizacije su u siromanim selima Maroka
finansirale vie projekata. Projekat za navodnjavanje je znatno doprineo poveanju
produktivnosti u poljoprivredi. Jedan projekat je odbacio. Jedna NVO je nagovorila metane da
gaje pilie. To je preduzetnitvo kojim su se bavile seoske ene. U poetku, ene su dobijale
sedmodnevne pilie iz vladinog preduzea. Ali, ubrzo to novo preduzee je bilo ugaeno. Vladi
Maroka je iz MMF-a reeno da ne bi trebalo da bude vladin posao da distribuira pilie.
Oigledno je da se pretpostavilo da e privatni biznis odmah popuniti prazninu. Novi privatni
snabdeva je doao da bi snabdeo seljake novoroenim piliima. Meutim, stopa smrtnosti u
prve dve nedelje je bila velika, a privatna firma nije htela da obezbedi garancije. Seljaci
jednostavno nisu mogli da podnesu rizik da kupuju pilie koji mogu masovno da uginu. Stoga je
ta novonastala industrija, zamiljena da uini pomak nabolje u ivotima siromanih seljaka, bila
zatvorena.
13. ta se podrazumeva pod
spoljnotrgovinskom
liberalizacijom?
Liberalizacija spoljne trgovine predstavlja proces smanjivanja uloge drave u ekonomskim
odnosima sa inostranstvom i uklanjanje barijera u spoljnoj trgovini.
Spoljnotrgovinska liberalizacija treba da na osnovu komparativne prednosti povea dohodak
zemlje, usmeravajui sredstva da se kreu iz zemlje sa niim stepenom produktivnosti ka
zemljama sa viim stepenom produktivnosti.
Najea posledica liberalizacije spoljne trgovine u nerazvijenim zemljama je prodor jeftinih
proizvoda iz zemalja koje imaju visokoproduktivne privrede. Zbog toga brzo propada domaa
industrija i ukidaju se postojea radna mesta.
1. ta se podrazumeva pod deregulacijom finansijskih trita? (pojam, vru novac,
pekulativni kapital)
Deregulacija finansijskih trita podrazumeva uklanjanje dravne regulative koja je uvedena za
kontrolu tokova vrueg novca u i iz zemlje. Ukoliko banke u nekoj dravi imaju povoljniju

kamatnu stopu, privui e takozvani vru novac iz inostranstva, koji e, meutim ponovo biti
iznet iz zemlje ako kamatne stope postanu povoljnije negde drugde. Ili, ako je odreenom
preduzeu u nekoj dravi potreban kratkoroan zajam, ono e bez dozvole drave najee pod
nepovoljnim uslovima, da digne kredit. Vru novac u stvari predstavlja kratkorone zajmove
koje moe da uzme bilo koji privredni subjekt bez dozvole drave. Taj pekulativni novac ne
moe biti upotrebljen da bi se gradile fabrike i poveala nezaposlenost. Kompanije ne vre
dugorona ulaganja koristei novac koji se moe trenutno povui.