Univerzitet u Istonom Sarajevu

Saobraajni fakultet Doboj

SEMINARSKI RAD
Predmet: Transportne osobine robe

TEMA: Opasne materije Klasa II

Predmetni nastavnik: Prof. dr Perica Gojkovi

Asistent: MSc Nataa ali, dipl. In

Doboj, maj, 2015 godina

Sadraj:

Student: Milo Novakovi

Broj indexa:

Uvod............................................................................................................................................2
1.Opasne materije........................................................................................................................3
1.1.Pojam opasnih materija.........................................................................................................3
1.2.Klasifikacija opasnih matrija................................................................................................3
1.3.Pakovanje opasnih materija..................................................................................................4
1.4.Utovar i istovar opasnih materija..........................................................................................6
1.5.Prevoz i skladitenje opasnih materija..................................................................................7
2.Klasa II Samozapaljive materije...........................................................................................9
2.1 Bijeli fosfor...........................................................................................................................9
2.2. Crveni fosfor......................................................................................................................10
2.3. Obeleavanje transportnih sredstava koji prevoze opasne materije...................................10
2.4. Znaenje cifara Kemlerovog koda i UN broja...................................................................11
Zakljuak...................................................................................................................................12
Literatura...................................................................................................................................13

Uvod
1

Opasnim materijama smatraju se sve one materije koje u toku proizvodnje,transporta,

skladitenja ili rukovanja mogu da izazovu posledice tetne po zdravlje ili okolinu. Zbog
navedenog negativnog uticaja ovakvih materija, njihov transport mora biti organizovan po
odreenim pravilima kako bi rizik od nezgoda bio minimalan, odnosno da posledice ve
nastale nezgode budu svedene na najmanju moguu meru.
Opasne materije se ee javljaju u drumskom transportu u odnosu na druge vidove
transporta. Razliitim merama pokuava se smanjenje uea drumskog transporta u ukupnom
transportu opasnih materija, a na raun poveanja transporta opasnih materija u renom,
pomorskom i eleznikom transportu.
Svako vozilo koje uestvuje u saobraaju predstavlja odreenu opasnost. Rizik od
posledica nesree je mnogo vei ako vozilo prevozi robu koja je, na primer, eksplozivna ili
otrovna. tavie, neke materije su same po sebi opasne, na primer samozapaljive, tako da i
bez saobraajne nesree mogu da izazovu tetu i povreivanje. Zbog toga postoje posebni
propisi za prevoz opasnih materija, koji treba da obezbede sigurnost onih koji obavljaju
prevoz, ostalih uesnika u saobraaju i okruenja.
O ozbiljnosti ovog problema govori i to da se njime bave i odreena tela Ujedinjenih
nacija, a Evropski sporazum, nazvan ADR, na kojem su zasnovani i nai propisi, detaljno
odreuje kao se u drumskom saobraaju prevoze opasne materije.

1. Opasne materije
2

1.1.

Pojam opasnih materija

Razvojem nauke, tehnike i tehnologije omoguena je proizvodnja velikog broja

razliitih opasnih materija. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije
koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. Do
toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestrunog rada, zatim usled bilo kakve nezgode tokom
proizvodnje, skladitenja, rukovanja ili transporta.
Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladitenju,
transportu, rukovanju i korienju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti
do materijalnih teta ukoliko se njima nestruno rukuje. Zauzimaju veoma znaajno mestu u
transportu, tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international
carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju
pridravati sve drave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja.
Pojam opasnih materija vezan je za proizvode kod kojih zbog njihove prirode njihovog
sastava iliosobina moe u toku skladitenja, transporta, utovara, istovara, prepakivanja i
slinih manipulacija da doe do pojava koje su opasne i tetne po okolinu. Tu spadaju
eksplozivne, lako-zapaljive, otrovne, zarazne, radioaktivne, nagrizajue i druge materije.1
Da bi se obavio bezbjedan transport i manipulisanje ovakvim proizvodima, moraju se
pakovati, skladititi i transportovati pod specifinim uslovima. Neki od proizvoda sa
svojstvima opasnim u tolikoj mjeri su nesigurni za bezbjedan transport da ih prevoznici
uopte ne primaju na prevoz, ve ih proizvoai ili korisnici transportuju u sopstvenoj reiji.

1.2.

Klasifikacija opasnih materija

Prema pravilniku o prevozu opasnih materija zavisno od svojih sobina i vrste

opasnosti koju prouzrokuju opasne materije su razvrstane u sedam klasa i to:2
1. Klasa I
Ia eksplozivne materije;
1 Dr. Jovanovi V. Transport opasnih materija, 2004 god., Saobraajni fakultet,
2 Dr. Tepi J. Transportno-logistike osobine i tokovi robe, 2013 god., Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad
3

Ib predmeti napunjeni eksplozivnim materijama;

Ic sredstvo za paljenje, vatrometni predmeti i slino;
Id - sabijeni-komprimovani gasovi, gasovi prevedeni u teno stanje i gasovi upijenirastvoreni pod pritiskom.
Ic materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive i eksplozivne gasove.
2. Klasa II
II materije koje se pale same od sebe samozapaljive materije.
3. Klasa III
IIIa zapaljive tenosti;
IIIb zapaljive vrste matrije;
IIIc oksidirajue materije lako oslobaaju kiseonik i o oksidacijom dovode do
paljenja okolnih materija;
Klasa IV
IVa otrovne materije;
Ivb radioaktivne materije;
Klasa V
V nagrizajue materije.
Klasa VI
VI zarazne i gadne materije
Klasa VII
VII organski peroksidi.

4.
5.
6.
7.

1.3.

Pakovanje opasnih materija

Ambalaa u kojoj se prevoze opasne materije mora da bude zatvorena i nepropustljiva,

tako da je pri normalnim uslovima prevoza spreeno svako gubljenje ili prosipanje sadraja.
Ambalaa, zajedno sa zatvaraima, mora u svim dijelovima da bude dovoljno vrsta i jaka da
bi se onemoguilo labavljenje za vrijeme prevoza. Opasna materija ne smije da nagriza
materijal od koga su izraeni ambalaa i zatvarai niti da sa njima stvara tetni ili opasna
jedinjenja.
Ako je opasna materija pakovana u ambalai koja je osetljiva na vlagu, prostor u
prevoznom sredstvu u kome je takva materija smjetena mora biti obezbjeen od vlage i
pokriven nepropustljivom pokrivkom.
Sudovi, cisterne, kontejneri i druga vrsta ambalae za prevoz opasnih materija moraju
biti izraeni u skladu sa odgovarajuim odredbama meunarodnih sporazuma o prevozu
opasnih materija u pojedinim granama saobraaja. Ako se opasne materije prevoze u
sudovima od lomljivog materijala ili neotporne plastine mase, sudovi moraju da se smjeste u
zatitnu ambalau i obezbjede materijalom za popunjavanje praznog prostora, radi
spreavanja loma suda pri normalnim uslovima prevoza. Materijal za popunjavanje praznog
4

prostora mora da bude podeen prema prirodi opasne materije, a naroito mora da bude
podoban da upije tenu opasnu materiju ili tenost koju opasna materija moe da lui.
Sudovi za prevoz tene opasne materije ili opasne materije potopljene u neku tenosti i
sudovi za prevoz rastvora opasne materije, kao i njihvo zatvarai, moraju da budu takvi da
izdre unutranji pritisak pri promenama temperatura koje materije mogu da postignu
prilikom prevoza, vodei rauna o potrebnom praznom prostoru za irenje tenosti.
Boce u kojima se prevoze opasne materije pakuju se, odnosno stavljaju u palete
prilikom prevoza u vertikalnom poloaju, a boce sa gasovima - vertikalnom ili horizontalnom
poloaju. Ako su boce pakovane ili smjetene u palete u horizontalnom poloaju, moraju da
budu obezbjeene od kotrljanja ili pomeranja, a ako su pakovane, odnosno smjetene u palete
u vertikalnom poloaju- moraju da budu obezbjeene od prevrtanja.
Vozila u kojima se prevoze opasne materije moraju da budu na vidljivom mjestu
oznaena odgovarajuim listiima opasnosti. Prazni neoieni sudovi u kojima su se nalazile
opasne materije moraju da budu zatvoreni i oznaeni na isti nain kao da su napunjeni
opasnom materijom.

1.4.

Utovar i istovar opasnih materija

Utovar i istovar opasnih materija (utovar, utakanje, pretovar, pretakanje, istovar,

istakanje, uvanje i druge manipulacije u vezi sa utovarom ili istovarom) mogu da se vre
samo na mjestima na kojima se ne ugroavaju ivot i zdravlje ljudi, ovekove sredine ili
materijalna dobra, odnosno bezbjednost saobraaja. Mjesto na kome se vri utovar ili istovar
opasnih materija mora da bude snabdeveno propisanim ureajima i opremom i na vidljivom
mestu oznaenom odgovarajuom oznakom opasnosti.

Na mestu na kome se vri utovar ili istovar opasnih materija zabranjen je pristup
licima koja neposredno ne uestvuju pri utovaru ili istovaru tih materija. Takoe je
zabranjeno:
1. dranje materija i ureaja koji mogu da izazovu poar ili omogue njegovo irenje,
2. dranje otvorenog plamena ili rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i sl.),
3. puenje i upotreba sredstava za paljenje (ibice, upaljai),
4. upotreba ureaja ili sredstava koji imaju vatreno loite,
5. rad sa alatom ili ureajem koji varnii,
6. postavljanje nadzemnih el. vodova, bez obzira na napon,
7. rad motora vozila..
Utovar i istovar opasnih materija vri se, po pravilu, danju. Ako se utovar ili istovar
opasnih materija vri nou - osvetljenje mora da bude elektrino, a elektrini ureaji izraeni
tako da ne mogu izazvati poar ili eksploziju.
Ureaji za utovar i istovar opasnih materija moraju da budu ispravni tako da je
iskljuena svaka mogunost curenja, odnosno isticanja ili prosipanja opasne materije, i
izvedeni na nain kojim se ne oteuje ambalaa opasne materije.
Mesto na kome se vri utovar ili istovar eksplozivnih materija, gasova ili zapaljivih
opasnih materija mora da bude snabdjeveno aparatima ili drugim ureajima za gaenje poara.
Zatvoreni prostor u kome se vri utovar ili istovar opasnih materija koje razvijaju
zapaljive gasove ili utovar ili istovar radioaktivnih materija - mora da bude snabdeven
najmanje jednim aparatom za merenje koncentracije zapaljivih gasova u vazduhu, odnosno
radioaktivnosti u tom prostoru.
Organizacije udruenog rada koje vre utovar i istovar opasnih materija naroito su
dune da kontroliu ispravnost ureaja i elektrinih instalacija na mestima na kojima se vri
utovar ili istovar opasnih materija, organizuju fiziko obezbjeenje tih mesta i staraju
se oispravnosti tehnike opreme i drugih sredstava za gaenje poara na tim mestima.

1.5.

Transport i skladitenje opasnih materija

Transport opasnih materija zauzima sve znaajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza.
Imajui u vidu svojstva ovih materija oigledno je da se njihovim prevozom poveava opta
opasnost, sa jedne strane zbog mogunosti nastajanja saobraajnih nezgoda, a sa druge strane
zbog ogranienih mogunosti prilagoavanja ambalae i vozila kojima se prevoze opasne
materije u cilju spreavanja njihovog tetnog dejstva. Transportna sredstva kojima se vri
prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji
su propisani odgovarajuim zakonom.
Mogunosti bezbjednog skladitenja ovih materija su daleko vee nego mogunosti
bezbjednog prevoza. Naime, skladite se moe locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom
od naselja), dok se prevoz vri i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored znaajnih
objekata i instalacija gde bi aktiviranje odreene opasne materije moglo izazvati veoma teke
posledice.
Transport opasnih materija i predmeta, tzv. opasnih roba je prema Evropskom
sporazumu o meunarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobraaju (ADR-u)
zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Za prevoz pojedinih vrsta
opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove, ve je potrebno dobiti i
posebno odobrenje kako bi se izvrio prevoz.
Pored samog prevoza, propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije
za prevoz, utovar, istovar, pretovar, usputne manipulacije, zatim postupci voznog osoblja u
sluaju saobraajne nezgode ili havarije i slino.
Obeleavanje opasnih materija je takoe definisano ADR-om tako da omoguava brzo
i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji, ali i sagledavanje zahteva
koje treba da ispune ambalaa i prevozno sredstvo. Kolete, fiksirane cisterne ili kontejneri u
kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu oznaene odgovarajuim
listicama opasnosti i tablama za obeleavanje vozila.
Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki, najpre sa
aspekta mogunosti nastanka saobraajnih nezgoda, a zatim sa aspekta nemogunosti
spreavanja tetnog dejstva od strane ambalae i vozila u takvim situacijama. Takoe, do
pojave akcedentnih situacija moe doi i prilikom utovara i istovara opasnih materija, prema
tome neophodno je striktno potovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. U sluaju
7

pojave incidenta, akteri su duni da odmah obaveste odgovarajue interventne servise iji je
zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje
bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. Delovanje interventnih ekipa predstavlja
veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna panja.

2. Klasa II Samozapaljive materije

Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom
bez posredstva drugih materija. To su: Crveni i bijeli fosfor, cinkovi alkili, otpaci,
nitrocelulozni filmovi, sirovi, pamuk, upotrebljene krpe, i dr. Fosfor se javlja u vie
alotropskih modifikacija, dok tehniki zanaaj imaju samo bijeli i crveni fosfor. Naglim
hlaenjem fosfornih para nastaje uvjek bijeli fosfor.
Materije sklone samozapaljenju:

Samozapaljive-piroforne materije su materije ukljuujui i smee i rastvore(tene

ili vrste) koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koliinama pale u roku od pet

minuta.
Samozagrevajue materije i predmeti, ukljuujui mjeavine i rastvore, koji su
prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrijavanju bez bilo kakvog dovoenja
energije (potrebne su vee koliine vie kilograma i dui periodi vremena vie
sati ili dana)

2.1.

Bijeli fosfor

Bijeli fosfor je mekana materija koja se ree kao vosak. Topi se na 44C a isparava na
280C. U vodi je nerastvoran i rastvaraju ga masna ulja i masti. Lako se rastvara u ugljen
disulfidu i drugim organskim rastvaraima. Zbog velike zapaljivosti uva se pod vodom. Za
razliku od crvenog fosfora bijeli fosfor je vrlo otrovan.
Vru bijeli fosfor razara kou i stvara bolne rane koje teko zacjeljuju. A mogu biti i
uzrok opteg trovanja organizma povrijeenog. Dobro je da se rane operu rastvorom kalijumpermanganata, ili srebro nitrata, da se fosfor na rani oksidie, pa onda isprati vodom i uviti
zavojem. U sluaju da doe do trovanja bijelim fosforom mora se izbjegavati uzimanje
masnoa-mlijeka, slanine, masnog mesa i sl.
Zbog svega izloenog sa bijelim fosforom mora se oprezno postupiti. Ukoliko ga treba
rezati to se ini pod vodom jer uslijed trenja sjeenjem na vazduhu dolazi dolazi do paljenja.
Nikada se komadii bijelog fosfora ne smiju uzimati golim rukama.

2.2.

Crveni fosfor

Crveni fosfor nastaje tako to duim stanjem bijeli fosfor vrlo lagano uz osobaanje
toplote prelazi u crveni. Taj proces se ubrazava djelovanjem svijetlosti. Crveni fosfor je
ljubiasto-crvene boje, ne rastvara se u ugljen-disulfidu.

Manje je akotivan od bijelog

fosfora: na fazduhu se zapali tek pri jakom zagrijavanju i suprotno od bijelog nije otrovan.
Upotrebljava se za proizvodnju sigurnosnih ibica i za fosfornu municiju za zamagljivanje.
Na trite dolazi u prahu u limenim kanticama.

Samozapaljivost se veoma esto moe javiti kod ugljeva a nastaje kao posljedica
odreenih hemijskih, biohemijskih i fizikih procesa koji mogu nastati pri skladitenju i
transportu veih koliina vrstih gorivih materija, kao to su razne vrste ugljeva. Iznad
temperature od 50-60C dolazi do naglog samozapaljivanja uglja na skladitu koje vodi do
paljenja. U tom sluaju potrebno je odmah pristupiti razgrtanju sloja. Polivanje vodom bi
samo pogoralo situaciju.

2.3.

Obeleavanje transportnih sredstava koje prevoze opasne materije

Na cisternama i vozilima koja se kreu putevima pod meunarodnom ADR

regulativom na plakati (listici) koja se na njima nalazi navedeni su Kemblerovi kodovi (broj
dat u gornjem dijelu slika br. 1) i odgovarajui broj dat Preporukom UN za transport
opasnih materija (broj u donjem dijelu slika br. 1).
Narandast ist plakat bez brojeva ukazuje da vozilo prevozi opasan eret (burad,
paketi, itd.) ili se radi o tankeru sa arolikom robom. Kamioni odnosno cisterne koje se kreu
javnim putevima, a prenose matrije opasne po ljude i njihovu ivotnu sredinu, moraju se
obeleiti istovjetnim tablama sa obe strane kao i sprijeda i pozadi.

Slika br. 1 Primjer plakate sa Kemlerovim kodom i UN broj3

2.4.

Znaenje cifara Kemlerovog koda i UN broja

UN broj je etvorocifren i identifikujee opasnu materiju. Svaka opasna supstanca ima

svoj jedinstven UN broj. Primjer: za benzin je 1203. UN brojevi idu u opsegu od 0001 do
3500 i prestavljaju dio opteg dokumenta Ujedinjenih nacija u vidu preporuka o prevozu
opasnih roba.
Znaenje cifara Kemlerovog koda

3 http://sr.wikipedia.org/sr/transport_opasnih_materija
10

Prva cifra Kemlerovog koda ukazuje na

primarnu opasnost

Druga i trea cifra generalno ukazuju na

sekundarne opasnosti
0 Opasnost je adekvatno opisana prvom cifrom

2 Gas

2 (Zapaljivo) moe isparavati

3 Zapaljiva tenost

3 Poarna opasnost

4 Zapaljive vrste materije

4 Poarna opasnost

5 Oksidirajue supstance ili organski

peroksidi

5 Oksidirajua opasnost

6 Toksina maerija

6Toksina opasnost

7 Radioaktivna materija

7 Radioaktivna opasnost

8 Korozivna materija

8 Korozivna opasnost

9 Mjeovite/opasnost po ivotnu sredinu

(infektivne, bioloke)

9 Samorazlaganje ili burne reakcije nastale

uslijed polimerizacije

Reaguje opasno sa vodom X

Zakljuak
Opasnim materijama smatraju se sve one materije koje u toku proizvodnje, transporta,
skladitenja ili rukovanja mogu da izazovu posljedice tetne po zdravlje ili okolinu. Zbog
navedenog negativnog uticaja ovakvih materija, njihov transport mora biti organizovan po
odreenim pravilima kako bi rizik od nezgoda bio minimalan, odnosno da posledice ve

11

nastale nezgode, budu svedene na najmanju moguu mjeru. Opasne materije mogu biti u
vrstom, tenom ili gasovitom agreganom stanju.
Opasne materije se ee javljaju u drumskom transportu u odnosu na druge vidove
transporta. Razliitim mjerama pokuava se izvriti smanjenje drumskog transporta u
ukupnom transportu opasnih materija, a na raun poveanja ransporta opasnih materija u
rijenom, pomorskom i eljeznikom transportu.

Literatura
1. Dr. Jovanovi V. Transport opasnih materija, 2004 god., Saobraajni
fakultet;
2. Dr. Tepi J. Transportno-logistike osobine i tokovi robe, 2013 god.,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad;
3. http://sr.wikipedia.org/sr/transport_opasnih_materija
12