VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravljanje projektom
Tema: Proces planiranja projekta

Mentor:
Dr Boko Vojnovi

Student:
Marko Petrui
Br. indeksa: 198/2

abac, 2016.

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

SADRAJ:
1.

UVOD......................................................................................................................................3

2.

PLANIRANJE PROJEKTA.....................................................................................................4

3.

OSNOVNI ELEMENTI PLANIRANJA.................................................................................6

4.

PLANIRANJE VREMENA REALIZACIJE...........................................................................7

5.

4.1.

Vrste vremenskih planova.................................................................................................7

4.2.

Obrada vremenskih planova projekta...............................................................................8

PLANIRANJE RESURSA.......................................................................................................9
5.1.

5.1.1.

Utvrdjivanje specifikacije materijala i delova...........................................................9

5.1.2.

Naruivanje i nabavka materijala............................................................................10

5.1.3.

Planiranje i nabavka opreme....................................................................................10

5.1.4.

Planiranje radne snage.............................................................................................10

5.1.5.

Planiranje radne snage.............................................................................................10

5.2.
6.

Nivelisanje resursa..........................................................................................................11

PLANIRANJE TROKOVA REALIZACIJE PROJEKTA...................................................11

6.1.

7.

Planiranje materijala.........................................................................................................9

Procena trokova.............................................................................................................11

ZAKLJUAK........................................................................................................................12

LITERATURA...............................................................................................................................13

1. UVOD
2

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

Planiranje je svesna misaona aktivnost koja oveku omoguava da postigne ono to eli unapred
isplaniranim i najoptimalnijim putem. Isto tako planiranje pretpostavlja predvianje budueg
poslovanja preduzea na osnovi svestranog razvitka tog preduzea i to na dui rok. Planiranje je
veoma vano za uspeno poslovanje i rad samog preduzea. Planiranje moe biti formalno i
neformalno.
Pri neformalnom planiranju, nita nije zapisano, i malo je ciljeva sa kojima se upoznaju drugi
lanovi organizacije, ili ih uopte nema. Ova vrsta planiranja esta je u malim firmama u kojima
vlasnik ili menader ima viziju pravca kretanja firme i naina stizanja do cilja.
Neformalno planiranje je opte i nedostaje mu kontinuitet. Iako je ovo planiranje prisutnije u
manjim organizacijama, neformalno planiranje postoji i u nekim veim organizacijama. Manje
firme mogu da imaju i veoma sofisticirane procese planiranja, kao i formalne planove. Prilikom
formalanog planiranja, definiu se specifini ciljevi koji pokrivaju period od nekoliko godina.
Ovi ciljevi su dati u pismenom obliku i podeljeni su organizacionim lanovima. Postoji poseban
program postupaka za postizanje ovih ciljeva to znai da menaderi jasno definiu razvojni put
kako bi organizaciju i razliite radne jedinice usmeravali sa postojeeg ka eljenom poloaju.

2. PLANIRANJE PROJEKTA
3

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

Da bi govorili o planiranju projekta prethodno je potrebno definisati ta je to projekat:

Projekat ili projekt je jedinstveni proces, sastavljen iz niza aktivnosti definisanih poetkom i
krajem, kao i ljudskim, finansijskim i drugim resursima, koji ispunjava odreene uslove. Svaka
od planiranih aktivnosti unutar jednog projekta ima za cilj zadovoljavanje ukupnih potreba
klijenta.
Oblast procesa planiranje projekta ima za cilj uspostavljanje i odravanje planova koji definiu
projektne aktivnosti. Planiranje polazi od zahteva koji definiu ciljeve projekta (izlazne rezultate
projekta ili proizvode). Prilikom planiranja zadaju se zahtevi koji moraju da se ispune, zadaci
koje treba izvriti, kao i zahtevi za neophodnim resursima i koordinacijom. Ono to nam
omoguava planiranje jesu prethodna vlastita i tua iskustva, prikupljanje i provera informacija,
zakljuivanje, usklaivanje s drugim planovima i kalendarom, usklaivanje sa drugim osobama,
itd.
Planiranje obuhvata procese neophodne za utvrdivanje obima projekta, detalja ciljeva i
definisanje toka akcija potrebnih za ispunjavanje ciljeva projekta.
Proces planiranja obuhvata planiranje i odravanje funkcionalne eme da bi se osiguralo da
projekat napreduje ka potrebama (ciljevima) organizacije.
Razlika navedenih definicija planiranja se odnosi na to ta sve spada u planiranje projekta. Da li
u planiranje projekata spada samo formiranje plana ili spada i odravanje i praenje dobijenog
plana? Zajedniko za razliite definicije planiranja jeste da osnovni motiv planiranja treba da
bude to bolje i efikasnije ispunjavanje cilja projekta.
Planiranje projekata predstavlja poetnu fazu procesa upravljanja projektom, koja omoguava
dalje odvijanje i dostizanje ciljeva upravljanja projektom, a to je da se projekat realizuje u
predvidjenom vremenu i sa predvidjenim trokovima.
Planiranje projekata moe biti globalno i detaljno. Globalno planiranje obuhvata grubu razradu
realizacije projekata, dok detaljno planiranje pricizno definie sve elemente realizacije projekata.
Globalno planiranje daje planove koji slue viem rukovodstvu za sagledanje i upravljanje
projektom, dok detaljno planiranje omoguava rukovodiocu projekta i projektonom timu da
operativno prate i kontroliu realizaciju svih delova i projektata u celini.
U planiranju realizacije projekata mogu se koristiti razliite metode planiranja. Ipak u praksi se
najvie koriste gantogrami i metode mrenog planiranja.Uz pomo ovih metoda odreduje se
redosled i vreme izvrenja pojedinih aktivnosti u projektu, tako da nam ovi planovi daju grafiku
sliku odvijanja realizacije projekta. Zbog toga se i u planiranju realizacije projekata, u ovom
pristupu, vri planiranje vremena, zatim planiranje resursa i planiranje trokova.

Svaka ozbiljnija ljudska akcija mora se planirati da bi se mogla pratiti i efikasnoodvijati, to je

posebno izraeno kod dugotrajnih i veoma sloenih projekata.Praktino i uproeno reeno
4

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

planiranje predstavlja proces definisanja ciljeva realizacije projekta i aktivnosti neophodnih da se
ovi ciljevi ostvare. Znai potrebno je planirati odvijanje projekta u celini, i to kako kroz globalne
faze, tako i kroz pojedinane aktivnosti sve do zavretka projekta u celini.
Za svaku aktivnost u projektu treba proceniti potrebno vreme za izvrenje, i na osnovu tih
podataka izraunati potrebno vreme za zavretak pojedinih faza (delova) i za zavretak projekta
u celini. Takoe treba odrediti potrebne resurse i njih povezati sa izvrenjem pojedinih
aktivnosti. Na osnovu toga mogu se proceniti trokovi zavretka pojedinih aktivnosti i projekta u
celini.
U procesu planiranja realizacije projekta moe se vriti izrada veeg broja planova. Planovi se
mogu razlikovati po stepenu razrade i shodno tome upravljakom nivou na kome se koriste. Ve
je pomenuta podela na globalno i detaljno planiranje, iz ega proizilaze globalni i detaljni
planovi.
Planovi se mogu razlikovati po elementima projekta na koje se odnose, a to su pre svega vreme,
resursi i trokovi, kao osnovni elementi svakog projekta.
U planiranju realizacije projekata mogu se koristiti razliite metode planiranja. Ipak u praksi se
najvie koriste gantogrami i metode mrenog planiranja. Uz pomo ovih metoda odreuje se
redosled i vreme izvrenja pojedinih aktivnosti u projektu, tako da nam ovi planovi daju grafiku
sliku odvijanja realizacije projekta.
Zbog poznatih prednosti metoda mrenog planiranja u odnosu na gantograme, metode mrenog
planiranja se vie koriste za izradu globalnih i detaljnih planova vremenske realizacije projekta.
Meutim, i gantogrami se dosta koriste pogotovu za manje globalne i operativne planove
vremena realizacije projekta, i posebno kod planiranja resursa potrebnih za realizaciju projekta.
Pored ovih osnovnih metoda, u procesu planiranja se koriste i druge pomone metode kao to su
metoda organizaciono-tehnolokog struktuiranja projekta (work breakdown structure), metod
kljunih dogaaja (milestone), i dr.
Planiranje realizacije projekta moe da obuhvati vie vrsta planova, zavisno od primenjenog
pristupa upravljanju projektom.

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

3. OSNOVNI ELEMENTI PLANIRANJA

Upravljanje projektom se odvija preko tri osnovna elementa, a to su:

vreme,
resursi i
trokovi.

Zbog toga se i u planiranju realizacije projekata, u ovom pristupu, vri planiranje vremena, zatim
planiranje resursa i planiranje trokova.
Planiranje vremena obuhvata definisanje redosleda aktivnosti u projektu, procenu vremena
izvrenja pojedinih aktivnosti i proraun vremena zavretka celokupnog projekta. U ovom
postupku radi se vei broj vremenskih planova tehnikom mrenog planiranja i gantogramima i to
kako globalnih tako i detaljnih planova.
Pre svega radi se globalni (master) plan projekta, zatim mreni plan i gantogram kljunih
dogaaja, i razne vrste operativnih i detaljnih mrenih planova i gantograma koji se odnose na
deo projekta, fazu rada na projektu, pojedinanog izvoaa, itd.
Planiranje resursa obuhvata planiranje materijala potrebnog za realizaciju projekta, zatim
planiranje potrebne opreme, radne snage, itd. Tu se vri definisanje potrebnih koliina i vrsta
materijala, planiranje potrebnih radnika razliitih profila, optimizacija rasporeda radnika na
pojedine poslove, itd.Odgovarajui planovi prate ove procese planiranja, i oni se odnose na
planiranje materijala, planiranje opreme i kadrova i optimizaciju resursa, sa korienjem
odgovarajuih planova i planskih izvetaja.
Planiranje trokova obuhvata procenu trokova pojedinih aktivnosti, definisanje trokova
pojedinih delova projekta ili faza rada, i definisanje trokova projekta u celini. Ovakav pristup
planiranju trokova definisan je takoe odgovarajuim planovima i planskim izvetajima.
Planovi vremena, resursa i trokova se, zbog obimnosti i sloenosti, obavezno obrauju preko
raunara. Na taj nain se u raunarskim planskim izvetajima daju svi podaci koji su potrebni za
upravljanje vremenom realizacije projekta, potrebnim resursima i trokovima realizacije
projekta.

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

4. PLANIRANJE VREMENA REALIZACIJE

Postupak planiranja realizacije projekta poinje sa planiranjem vremena, odnosno sa izradom

vremenskih planova odvijanja radova na projektu. Najpre treba definisati ciljeve projekta i u
postupku planiranja krenuti od njih i bazirati se na njima. Uobiajeni opti ciljevi realizacije
projekta su da se projekat zavri u najkraem vremenu i sa najmanjim trokovima, odnosno u
planiranom vremenu, i sa planiranim trokovima.
Nakon definisanja ciljeva projekta sledei korak je struktuiranje projekta na nekoliko
podprojekata, koji predstavljaju posebne celine. Poto predstavljaju posebne celine, podprojekti
se mogu samostalno realizovati i njima se moe upravljati. Za struktuiranje projekta se koristi
metoda organizaciono-tehnolokog struktuiranja projekta.
Nakon toga se utvrduju veze izmedju pojedinih podprojekata i unutar njih, zavisno od nivoa do
koga se u struktuiranju ilo, ime se dobija fiziki redosled izvrenja poslova u pojedinim
podprojektima i u projektu u celini i dobija mogunost da se formira grafika predstava (mrea)
fizickog redosleda izvrenja poslova, to predstavlja osnov za izradu planova vremenske
realizacije projekta, najpre grubih, a zatim i detaljnih planova.
.

4.1.

Vrste vremenskih planova

Obino se najpre definie globalni mreni plan realizacije celokupnog projekta (globalni mreni
plan projekta), koji prikazuje realizaciju investicionog projekta kroz manji broj faza, odnosno
globalnih ili ukrupnjenih aktivnosti. Ovaj plan se u zapadnoj literaturi najee naziva Master
plan projekta, a kod nas Glavni plan projekta. Globalni mreni plan ne bi smeo imati vie od
pedesetak aktivnosti i moe se i runo obradjivati. On se grafiki lako predstavlja i vizuelno se
moe dosta realno sagledati. On uglavnom slui za planiranje i kontrolu projekta od strane
najueg rukovodstva izvodjaa, a takodje i za prikaz napredovanja radova na realizaciji projekta
koji se prezentira investitoru.
Za istovrsne projekte ija je realizacija po osnovnoj strukturi i po aktivnostima veoma slina,
obino se izradjuje tzv. standardni mreni plan projekta. Standardni mreni plan projekta
predstavlja mreni plan realizacije tipinog projekta iz posmatrane grupe slinih projekata, koji
obuhvata najvei broj aktivnosti koje se pojavljuju i kod drugih projekata iz te grupe.
Mreni plan kljunih dogadjaja obuhvata manji broj dogadjaja, koji su zbog svog znacaja za
realizaciju celokupnog projekta, od izuzetne vanosti za proces upravljanja, te je neophodno da
se vri kontrola da bi se realizovali u planiranom vremenu. Detaljni vremenski mreni planovi
obuhvataju detaljnu razradu projekta, odnosno sve aktivnosti koje obuhvata deo projekta, faza
rada ili neki pojedinani izvodja. Zbog svoje detaljne razrade oni slue za operativno
upravljanje projektom, tako da se ovi planovi esto koriste i kao operativni planovi realizacije
projekta. Detaljni vremenski mreni planovi se rade za svaki pojedinani objekat u sklopu
celokupnog projekta, odnosno za prvi nivo tehnoloko-organizacionog struktuiranja projekta.
Detaljni mreni plan obuhvata sve aktivnosti koje su potrebne za realizaciju projekta i
predstavljaju detaljnu razradu odvijanja realizacije projekta. Da bi se izradio detaljni mrezni plan
7

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

potrebno je raspolagati detaljnim informacijama o svim aktivnostima u vezi planiranog vremena
realizacije aktivnosti, planiranih resursa i trokova potrebnih za realizaciju aktivnosti. Detaljni
mreni plan slui, pre svega, rukovodiocu projekta i timu koji radi na upravljanju realizacijom
projekta, odnosno za rad na upravljanju realizacijom projekta.
Gantogrami se obino koriste za izradu globalnih vremenskih planova i mrenih planova
kljunih dogadaja, a mogu se koristiti i kod izrade operativnih vremenskih planova i to za one
planove koji, kako je reeno, imaju manji broj aktivnosti. Gantogramski planovi su veoma
znaajni za operativno upravljanje realizacijom projekta, jer omoguavaju direktnim
rukovodiocima izvrenja pojedinih radova, da sagledaju budue potrebe za ljudima i drugim
resursima,zatim kratkoronu zauzetost postojeih kadrova, izvrenje pojedinih poslova, i dr.
Podela mrenih planova vremenske realizacije projekta na globalne i detaljne planove, prua
mogunost da se, poev od jednog globalnog mrenog plana, vri dalja razrada sve dok se ne
dodje do konanog detaljnog mrenog plana, koji slui za operativno upravljanje realizacijom
projekta.

4.2.

Obrada vremenskih planova projekta

Analiza vremena, odnosno proraun svih vremenskih rokova i termina koje je mogue
izraunati, a potrebni su za upravljanje vrcmenom realizacije projekta. To su najranija i
najkasnija vremena poetka i zavretka pojedinih aktivnosti, zatim kalcndarsko trajanje, razne
vrste vremenskih zazora, itd.Vremenski podaci koji se dobijaju obradom mrenih dijagrama uz
pomo raunara, prezentuju se kroz razliite vremenske izvetaje.
Planski vremenski izvetaji su:

Vremenski izvetaj o globalnom planu,

Vremenski izvetaj o planu kljunih dogadaja,
Vremenski izvetaj o detaljnim planovima,
Gantogram o globalnom planu, itd./

Vremenski izvetaj o globalnom planu predstavlja standardni raunarski izvetaj koji se daje
nakon obavljene vremenske analize globalnog mrenog plana realizacije objekta. Ovaj izvetaj
daje rezultate prorauna mrenog plana u vidu najranijih i najkasnijih vremena poetka i
zavretka pojedinih aktivnosti, faza i projektata u celini.
Vremenski izvetaj o planu kljunih dogadjaja je takodje jedan tip standardnog raunarskog
izvetaja koji se daje na osnovu vremenskog prorauna odgovarajueg mrenog plana, a to je
mreni plan kljunih dogadaja. Ovaj izvetaj daje odgovarajua vremena kljunih dogadaja
realizacije posmatranog projekta.
Vremenski izvetaji o detaljnim planovima projekta su raunarski izvetaji koji pruaju rezultate
vremenskog prorauna odgovarajuih detaljnih mrenih planova - mrenih planova pojedinih
objekata, mrenih planova tehnolokih celina, mrenih planova po izvodjaima, itd. I ovi
izvetaji kao i prethodni pruaju podatke o vremenima pojedinih aktivnosti, i o vremenskim
zazorima. Ovo su planirana vremena pojedinih aktivnosti i projekta u celini i na osnovu njih se
vri poredjenje i kontrola sa ostvarenim vremenima.
8

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

Gantogram o globalnom planu i drugim planovima (npr. planovima po vrstama radova, itd) daje
grafike prikaze odvijanja odgovarajuih planova sa kalendarskim datumima poetka i zavretka
pojedinih faza i aktivnosti projekta.
Treba rei da se raunarska obrada planova projekta danas iskljuivo obavlja korienjem
standardnih programa za upravljanje projektom. Najpoznatiji programski paketi za upravljanje
projektom koji se nude i koriste kod nas su Primavera, Superproject, Microsoft Project, i dr.

5. PLANIRANJE RESURSA
Planiranje resursa u sklopu koncepta upravljanja projektom obuhvata utvrdjivanje potrebnih
koliina pojedinih vrsta resursa, zatim utvrdjivanje termina u kojima su pojedini resursi potrebni,
i obezbedjenje potrebnih resursa u potrebnim koliinama i kvalitetu, i u potrebnim terminima.
Pod resursima se u konceptu upravljanja projektom podrazumeva raznovrstan materijal i delovi,
radna snaga, oprema, finansijska sredstva, itd.

5.1.

Planiranje materijala

Planiranje materijala u okviru upravljanja projektom predstavija proces koji obuhvata

utvrdjivanje potrebnih koliina pojedinih vrsta materijala i delova, naruivanje i nabavku
potrebnog materijala., to su svi materijali i delovi neophodni za izgradnju jednog investicionog
objekta i njegovo dovodjenje do redovne proizvodnje ako je u pitanju proizvodni objekat,
odnosno do mogunosti eksploatacije.
Prekoraenje trokova materijala u izgradnji jednog investicionog objekta najee izaziva
prekoraenje ukupnih trokova projekta, dok prekoraenje u nabavci materijala, odnosno ako
potrebni materijali nisu raspoloivi u potrebno vreme, izaziva prekoracenje u vremenu zavretka
investicionog objekta.
Cilj planiranja i kontrole materijala je da nadje srednje, odnosno optimalno reenje izmedju ova
dva navedena reenja.

5.1.1. Utvrdjivanje specifikacije materijala i delova

Poetni korak u procesu planiranja materijala je utvrdjivanje specifikacije materijala i delova
koji su potrebni za realizaciju posmatranog projekta Pri tome se najee, u cilju smanjenja
sloenosti procesa planiranja materijala, vri grupisanje materijala po vrstama. S obzirom da je
proces nabavke potrebnog materijala najee veoma dug i da je kritian sa stanovita vremena
zavretka projekta moe se jo u toku projektovanja prii izradi preliminarne specifikacije
potrebnog materijala.
Kada se utvrdi specifikacija svih materijala i delova, pre nego to se predje na proces nabavke,
treba utvrditi ta od potrebnih materijala postoji na zalihama izvodjaa, a koje su vrste i koliine
nedostajuce. Pored toga treba analizirati koje od ovih materijala preduzee moe samo proizvesti
u sopstvenim pogonima, a koje materijale mora kupiti od drugih.

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

5.1.2. Naruivanje i nabavka materijala

Prvi korak u naruivanju i nabavci potrebnih materijala je utvrdjivanje moguih dobavljaa,
odnosno izvora nabavke materijala. Porudbina treba da bude jasno i precizno definisana sa
svim elementima koji su od znaaja za nabavku u pogledu opisa materijala, koliina, rokova
isporuke i cene. Prilikom narudbine materijala, dinamiku potrebnih koliina materijala treba
dogovoriti sa isporuiocem, kako bi se izbegla zakanjenja u izgradnji, a takodje i problemi
vezani za nepotrebno nabavljanje materijala pre vremena. Istovremeno treba obezbediti efikasan
prijem i kontrolu prispelog materijala i delova, a zatim i odgovarajue skladitenje. Jeftine
materijale treba naruiti odjednom u celokupnoj koliini.

5.1.3. Planiranje i nabavka opreme

Planiranje i nabavku opreme moemo da definiemo kao podproces globalnog procesa planiranja
realizacije projekta, koji obuhvata utvrdjivanje pojedinih vrsta i koliina opreme, uredjaja i
instalacija, njihovo naruivanje i nabavku, kako bi bili spremni da se u planiranom terminu
ugrade u investicioni objekat. Planiranje i nabavka opreme treba da bude uskladjena sa
planiranjem materijala. Vremenski plan realizacije projekta tano odredjuje termine u kojima su
pojedine vrste opreme i instalacija potrebni za ugradjivanje, ime se na odredjeni nain i definie
plan nabavke opreme.
Glavni zadatak procesa planiranja i nabavke opreme je da obezbedi da potrebna oprema i
uredjaji budu raspoloivi na vreme, u onim terminima koje je definisao vremenski plan
realizacije projekta.Procedura otpoinje izradom specifikacija potrebne opreme, zatim se obavlja
istraivanje moguih proizvodjaa i pregovaranje o uslovima nabavke, i naruivanje i nabavka
potrebne opreme.Podaci za izradu ovih specifikacija nalaze se u glavnim projektima i drugim
elabotatima koji su pripremljeni za izgradnju investicionog objekta.Prvi korak u procesu
naruivanja i nabavke potrebne opreme i uredjaja je utvrdjivanje moguih proizvodjaa ili
dobavljaa traene opreme.

5.1.4. Planiranje radne snage

Planiranje radne snage obuhvata najpre utvrdjivanje potreba za pojedinim vrstama radnika za
obavljanje odredjenih aktivnosti na projektu, zatim prethodno rasporedjivanje angaovanja
pojedinih radnika u skladu sa utvrdjenom potrebom i izvrenom vremenskom analizom, i na
kraju optimizaciju rasporedjivanja radnika na pojedine aktivnosti u skladu sa definisanim
potrebama, raspoloivom radnom snagom i sa usvojenim ciljevima realizacije projekta.
Osnovni cilj rasporedjivanja radne snage je odredjivanje najpovoljnijeg rasporeda angaovanja
kadrova razliitih profila, na izvrenju pojedinih aktivnosti u toku realizacije projekta. Poto se
kritine aktivnosti ne mogu odlagati, odnosno pomerati, ni angaovanje kadrova na kritinim
aktivnostima se ne moe smanjivati.
5.1.5. Planiranje radne snage
Planiranje radne snage obuhvata najpre utvrdjivanje potreba za pojedinim vrstama radnika za
obavljanje odredjenih aktivnosti na projektu, zatim prethodno rasporedjivanje angaovanja
pojedinih radnika u skladu sa utvrdjenom potrebom i izvrenom vremenskom analizom, i na
kraju optimizaciju rasporedjivanja radnika na pojedine aktivnosti u skladu sa definisanim
potrebama, raspoloivom radnom snagom i sa usvojenim ciljevima realizacije projekta.
10

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

Osnovni cilj rasporedjivanja radne snage je odredjivanje najpovoljnijeg rasporeda angaovanja
kadrova razliitih profila, na izvrenju pojedinih aktivnosti u toku realizacije projekta. Poto se
kritine aktivnosti ne mogu odlagati, odnosno pomerati, ni angaovanje kadrova na kritinim
aktivnostima se ne moe smanjivati.

5.2.

Nivelisanje resursa

Neophodno je da se izvri poboljano rasporedivanje resursa, odnosno nivelacija resursa, koja

podrazumeva smanjivanje potreba za resursima u odredjenim periodima vremena, kroz
pomeranje izvrenja odredjenih aktivnosti.Nivelisanje resursa predstavlja postupak koji je
neophodno obavljati u procesu planiranja realizacije projekta zbog injenice da su raspoloivi
resursi skoro uvek ogranieni. Nivelisanje resursa se moe definisati kao postupak optimalnog
rasporedjivanja raspoloivih i ogranienih resursa na planirane aktivnosti, kako bi se one obavile
u najmanjem moguem vremenu i sa najmanjim trokovima. Nivelisanje resursa najee dovodi
do produenja vremena realizacije projekta.
Odlaganje aktivnosti i uskladjivanje raspoloivih i potrebnih resursa se obino vri u vie
iteracija dok se ne dodje do situacije kada se vie aktivnosti ne mogu odlagati, ak ni po cenu
produenja vremena realizacije projekta. Tada je postupak nivelacije resursa zavren i postignuto
je ono to je realno mogue.

6. PLANIRANJE TROKOVA REALIZACIJE PROJEKTA

Jasno je da planiranje trokova neophodno povezuje i finalizuje ukupan proces planiranja
realizacije projekta. Poetni korak u planiranju trokova je odredjivanje trokova pojedinih
aktivnosti.
Planiranje trokova se vri uz pomo istih mrenih dijagrama koji se koriste u planiranju
vremena, i obavlja se nakon izvrene vremenske analize i planiranja resursa, jer su ovi podaci
neophodni za procenu trokova.

6.1.

Procena trokova

Teorijski posmatrana suma svih procena trokova pojedinih aktivnosti daje ukupne procenjene
trokove realizacije projekta. U praksi su najee kombinovane situacije tako da treba uzeti u
obzir procenu i planiranje trokova na nivou aktivnosti, zatim na nivou organizacija koje vre
izvodjenje delova projekta, i za projekat u celini.
Planiranje trokova, obuhvata, pre svega dve osnovne vrste direktnih trokova, a to su:
troskovi materijala koji je neophodan za izgradnju investicionog objekta,
troskovi radne snage.
Pored glavnih projekata, kao osnov za rad na planiranju trokova slue i razne informacije i
ponude (a kasnije i ugovori) od dobavljaa, isporuioca opreme i uredjaja, izvodaa i
kooperanata, itd.

11

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

7. ZAKLJUAK
Planiranje projekta je kritina faza zato to parametri koji se tada postavljaju odreuju koliko e
projekat biti uspean u realizaciji. Jasno definisani ciljevi projekta daju rezultate, a samo
planiranje je tesno povezano sa kontrolom realizacije aktivnosti. Jo jedan od zakljuaka jeste da
planiranje projekta ne slui samo za velike projekte. Rezultati istraivanja su pokazali da i
pojedinci koji obavljaju zadatke koji traju svega par sati treba da odvoje vreme za planiranje jer
time poveavaju kvalitet i produktivnost rada. Planiranje smanjuje nesigurnost jer, izmeu
ostalog, prua mogunost ispravljanja krivih koraka u postizanju eljenog cilja. Poveava
razumevanje ciljeva i zadataka projekta i tako poveava uinak uzimanjem u obzir mogu e
raspodele posla u odnosu na vremenski plan i dostupnost resursa.

12

Student: Marko Petrui

Seminarski rad: Proces planiranja projekta

LITERATURA

Dr Boko Vojnovi, Upravljanje projektom, Visoka poljoprivredna kola, abac

Dr Marko Miladinovi. Upravljanje projektima u IT. Prirodno - matematiki fakultet,
Univerzitet u Niu.
Dr Petar Jovanovi, Strategijski menadment, Visoka kola za projektni menadment,
Beograd, 2007.

13

Student: Marko Petrui