PRAVILNIK O TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU OBJEKATA VISOKOGRADNIB U SEIZMICKIM PODRUCJIMA- |, OPSTE ODREDBE 1 Ovim pravilaikon propisuju se tehnidit normativi'se iageadniv objekata visokogrednie: laljetn Uckstu: objelenta) u seizntiekim podrucjima VIL, VIN’ TX stepena seizmienosti fo skali MCS - 64, Uslovi za izgradnju objekata visoke gradnje u seiztnickim podrugjim Xepena uivrduj se na osnovi posebnih istrazvanja, kaa Slo #8 to rahteva za lokacije dhjekata van kategorije {Mi objekti visokogradnje na podruéju SPRJ nalaze se u sezmickim podrugjima, prema ‘inmoloskisn kartama SPRY izradenim za povraine periode gemnljotresa. od 50, 100, 200, 800, 1000 1 10000 godina kaje su sastavni deo ovog pravilnika. a. finglseno odredbama ovog praviluike chjckti viookogradnje 4 sciewithim podruciina ()\ daljem tekstu: objektt visckogracnjz) projektuiu se take da: zemljotresi: najjaéag Intenritcta mogu prouzrokovati osteéenja nosivil kenstrakeija, ali ne sine dodi do rudenja Sih objokata, a. Simboli upoteebljeni u oyom praviluiku imaju sledeéa auedenjs: ; = korfcijent kategorije abjehta, Jonge (con) + maksimalni horizntalni ngih objekta H(m) = -visinaobjekta od terens; G(WOKN) ~ ubupna tefina objekta; $(10 KN) - ukupna horizoatalua, odnoeno vertikalna seiamitha sila odaosno sila na element konstrukej K ~ kup seizmick! hoefleijent xa horigoatalni pravae; ky = kooficijent seiamickog intonzitets; Ka = Koefickjent dinamignosti; Ky ~ koeficijent duktiliteta i priguiena; T (eoe) perioda oscilacije csnovnog tona chjckin: ‘TSiabeni lst SPR, br 81,4072, 20/89, 21/88, 362/00,192 5; (10 KN) G (10 KN) Hy (ea) Ke 4: (0 KN) Mus (10 KNm) ex (m) Ke G. (10 KN) 1%) F(R) (10 Kpa) 2 (10 Kpa) 3: (10 Kpa) fy (em) ¥ (em) oot (10 Kp) a (10 Kpa) 7. (10 Kpa) yr (10-Kpa) K, PUN) F (em?) jo horigontalna eila w iter epratu; tedina i-tog eprates visina i-tog sprata od gornjeg rubs temelja \wkupai seizenicki Koofcijent xa vertikalni pravac; popresna seiziicks sila u i-tom sprati; torgioni moment u i-torm spratu; razmnak ismedu contra krutostii contra masau i-tom spratu; kocficijent ea proragun seiamighih uticaja tia clemente konstrukeije: tegina elemenata konstrukeije; y proceniat zategnute armature; procenint pritiamite armature; prosefai mapon u clemeutu koustsukeije od vertikalnog, copterctenias Evisto€a prizme betonay vratoéa kocke be visina i-tog sprat faktor siguinosti; debljma ridova; docvoljeni glavai ated slavni zatezuét naper i nape ridrim elementima; Koeficijent uveéanja ckscenteiciteta; aksijalna sila usted vertikalnog optereéeaja u stubu: povrsina preseka; IL KATEGORIJA OBJEKATA VISOKOGRADNIJE 4 4 Objekti visokogredaje evestavaju ee, u smislu ovog pravilnika, w sledeée katogorijer Kategoria objekta as Rochen ts objeto vere gu kategoriie objekta Ka. Ven lealegorije ‘Objekti visokegraduje w aklopa tehnaladl ‘redenja nuklearnih elektraua; objekti za trans port i uskladistenje zapaljivih tetnosti i gasa 4 Skladista toksienh: materijala; anaeajnii ob- jekti vera i telekomunikecija; visoke sgrade sa vile od 25 spratova, kao i drugi ob- jekti visokogradnje od Gije isprarnosti zavis funkcionisanje i ostali telnicko-telinoloskit ‘poremeéaji mogu izazvati katas. trofalne poslediee, odnosno naneti velike ma terijalne Stete Siro) drustvonoj zajedinici193 See Reese Vita chick Keck objekia | kategorife objektn Ke Zarade sn prostorjama prodvideaiin wa vel sknpove lied (Lioskopske dvorane: pomrist fiokultuene, itotbene i slitne dvorsne): fakal, teti, Skole; adravstveni objekti:zgrade vaston aasue sludbe; objekti vara koji isu uvrdenl Vhategorija | n prethodnn kategorii (PTT, RIV i drug); Industrijahe ngrade sa skuporexom opsemoun; grade hoje sate predmisteiauzetne kalturne i umetnicke vrednosti + drugs agrade u kon Jima se vale altivnosti od posebiog intresa 38 drastveno politithe zaledhice Stambene agrade; hotel; restoraal awe 2avade koje nisu svisiane u prvit Kategoria Wiesel htiedo ayiate tape vita woman prvw a ategoriju | wewgonia jinelno-wraiavodie aprade aprotahaigl ob- | 9 Privremeni objekti tije ufenje ne mote da lugroti Ijadski tivo | IV kategorija 5 (hietti isakegradnje I kategorife koji su van seiigkih podrigja aualiciraju se prilikor Mojektovanja na opterctenja intoniteta VI stepona; sa kocficientom Kee Lit Ubiekti visokogradinje TV katagorije ne ragunaju se na dejstva seiamigkih sila. [I]. SEIZMIGNOST T SEIZMICKI PARAMETRE feitmizia opasncst u pojedinim seismiékim podraijima ocenjuje se prema seitmicloakim oriama SPRI Js projektovanje objckata visokogrednje svrstanih uM i HT kategasiin torlatt se ssmoloika karte SFRU iaradena 2a paveatni perical zemljotrese od 500 godina, Sermitka opasnost i notrebni parametri za projektovarije objekata visoko fe uterditi | dodatnin istrazivanjinia u okviru detaline seinmizke tejoninnc lkrorsjonizacje, A fa projektovanje objekata svistanih u 1 Kategoria mora se préthodno definisati Moefiijent sclzmizkog intenziteta idrugi paratietti, poscbuim isteagiva ‘ktorsionizacijom gradevinskin povits8. Za projektovenje objekata visokogradnje van kategorije in Jana 4. ovog 71 potrebno je prethodno izvriiti dotaljno prowtavanje seizrniénosti lokacija nameni imgradaju objekta, sa odredivanjem projektuog i maksimelaog zemljotresa na @ istrazivanja seizmickog rizika. IV. LOKALNI USLOVI TLA 9, f Uticaj lokainih uslova ta usime 2e.n obsir prilikom odredivanja scizmigkih tis housirukelje objekata visokograduje I Il katcgoriic, pomoéa koefiijenata ia tana 26, ovog prayiluika, seyisno od kategorije tla ua home objekat treba ge Kategoria ta odreduje se prema Kalegorizacii u tabeli br. 1, aa osncvu geotel ispitivanja lokaeije, intenjersko-geoloikih i hidrogeolaskih podataka, geofivickih i istradivanga tla: Tabela br. 1 Karaktoristicni profl a da ‘Stonovita i polustenovita tla (kristalaste steno, dkriljci, kar bonatne stene, kreénjak. laporac, dooro cementirani kon= 1 glomerati sao). Dobroabijena veda ta debljine manje Gxt Gm, od stain nashaga Sn, esi |code line Ii arin pcb era Zbijena j polutvrda tla, kao i dobro zbijens i twrda tha de |) fc ili rote od OF 04 takin cadaan Siesta, staal tvedegline preko evategeoloe formatle, ati jean wc Ua ecilgaE Ld 10 od iy log junk rednje sbijsnog orks 1 taiko gajeive gli ‘a slojevima ili bee slojeva peska ili drugih nekohcrentaih raateriala la 10. ‘Ako au 1 pitanju tla kod kojih se za.vrome zemjotresa javija dinamiska nestobi pesledica pojave likvifakeije rastresitih peskovilih i drugih materiale, 2asiéenih intenzivnih sleganja, pojave kliista, obrusavanja, rasedangja i sliéno, posebnim ter ‘ laboratorijskim ispitivanjima utvedujn se moguénosti | uslovi za ingradnjn ob Alo to nije poselino uslovljeno namenom objekta, objekti visokogradnje ne ievoc ddinamicki nestabilnom tu (ivi pesak, muljevito tlo, klisita, rasedi, nestabilne tle podloino likvifakeij i intenzivnom sleganju),195 uM. Wiel tla kod hojih ac standardnim geotohnigkim ipitivanjsin utyedll moguénost pojave Hnomigke ncstabilnost, possbuim torenskim i laboratoriskim ispitivanjem uterduye vo moguénoss i uslovi projektovanja i izgradnje chjekta visokogradaje, Y, METODP PRORACUNA, DOPUSTENI NAPONT I POMERANJE ‘a Awliza nosive Konstrukeije objekta vei se po teorii hotienesti. 18, Alo se proraéun vrii po teorijiclastitnokti, dopusteni naponi mogu 4c porecati 2a 40%, fem ce ne sine pret graniea razvisgenja. Kod motala bez izranite granice rab laine usteri napon ne sine preci 80% évrstoge materijal. sronituib stanja ili po teoriji wo MM Prsvoljens opteredenje na to, aa najnepowoljniju kernbinactju slami¢hih iosialh ulicaja, reduje oe tako da koeficijent siguznesti na pajara loa u ila ignosi | 15. Ako se nesive. konstmukel Nedodi Koeficijeati sigurnosti: proratuna vrsi po metodi grauiznih stanja, pri venjuji se va acmiranii prednapregnuti bston 1,30 za tefiene konstrnkeije 115 4a sidan konstealeije 1.30 16. Malsimalni horizontalai ygib ebjekta za propisana seizmicka opterséenja, odreden po Inorifi elastiguoeti, igncei a Sow = ag ie je H visina objekta, ne urinaajndi u obsir uticaj tla Mii odredivanja najvetih ugiba, utieaj tla se posebno odredue ako je to ueophodne. Kod industrijskih i drugih specijalnih objekata mogw se dopusti slokadte stabilnost abjekta, 1 veti gibi ako se VL. PRORACUN SEIZMICKIH SILA 1, OSNOVE PRORACUNA 17. Koustruketie objekata wisokogradnjo proragunavaju se na delovanje horizontaleih ‘eiamikih sila uajmanje u dve meduschno ortogonalne ravti,2) 20 konstrokcie od armiranih zidova i feienih Korstrukeja sa dijagonalaina{ 13; 8) 2a, tidane Horstrukete ojatanc vertikaliim scklofime od riuicanog | ‘Konstrukcije od acmirancbetonskih sidova koje ne ispuajavaju zabteve iz fovog pravilnika; vrlovisoke i vitke konstrukeife se malim priguseniem, kan sto sa. ‘ndustrijski dimnjaci, antene, vodelornjevii druge Eonstruksije sa osaovaim p oecilevanja TS 2,0, 1 nasi 1,6; 4) 2a konstrakcije oa fcksibilnim prizemljenjem ii sprstorm, odnosno nagiom ‘Lrulasti, kao i Konstrukelje od obiéaih zidova i nos 2,0. 28. Umesto proratuna po obrasea iz elana 23. ovog pravilnika, konstra feksibilnim,prizemljenjem ili gpratom mogu se raganati metodom dinamiéke a dejstvo projektovanog i maksimalno ofckivanog zemljeteesa. 29. Raspodela ukupne seizmitke sil po visi Konstrukel vrs se 1) metodom dinamike gradevinskih konstrukeije; 2) pribliénim obrascima prema élants 30. ovog pravilake. 30. Za objekte do pet spratova raspored stizmitki sila yréi se prema priblizaom obee Gest ses. , Yom ede je: - S$; - seiamitka horizontalna sila w i-tom spratu. Gi - tetina -tog sprata: 1 natty lace 31. Za osiale objekte, osim 2a objekte za hoje je obavevan proratua metodom: fanalize raspole nkupne seirmitke sie po visni konsirkeije vs se taka sto 'S rampodei prema obraseu ix dlans 30. ovog pravilnike, a ostatak od 15% lhoncentrisn sila na vohw objekta viskogracne. 82. ipa vertikaina sciamitke sila S odeduje se prema inzanu: S=keG tej pric To ~ lpn simi kooient 2 verti peavee. G > hupnn ttine objckea (lan 19) 33. ‘Ukupai seiamitki koeficijent 20 vertikalni pravae proméunava se prema obrase Ky =0,7-« 17 Ky Ky Ky Kp i199 See) lege: NN nkupni seizmickt koeficjent ex horizentalnt pravac Hn odredivanje koofcijente K koristi se obratac iz élana 23. ovog praviluike, « tim fle se 2a poriod oscilovanja uzima period oscilovanja za. vertikalni peavac, postiatrane Noostrakeije ili elenueaata konstrukeije ot Voiting torzionih momenata u osaovi objekta ixragunava se, 2a svaki speat konetrukeij ema izrazue Mus = Qe-te-Ky le js Q - Yeéa vrednost horizoutalne popretue seizmike sile od dva jzabrana prayca.y tom spratit, {> rzmak inmodu centra krutosti i centta masa w i:tom spratu, Ki ~ koeficijent uvctavanja ekscentriciteta. sled spregentosti botoih i torzionih vibracija i usled nejedaakog pomerania stopa temelja, Ako se ne vrdi proragun koelicienata K uevajase Ky = 15, 1 proragunu ee urimaju w obuit sve mase koje se nalare ianad eprata 2a kojite ivaduniava volitina torizonil momenata, 5. Utica} seiamithih sila na elemente konsteukelje ietnéunava se prema teranur $= Ky Ke Ge tle je Ky = koeleijent seizinitiog intenaiteta prema tlanu 24, ovog pravilniks Ke = koefcijent prema élanu 36. ovog pravilnika G, ~ tedina elemenata konstrukcije aa koji se iarafunava seizmidea sila 36 VeliinaKoefiijentea i, odredena je w tabelibe, 3 Tabota br. 3 Tlowienti Ronstwoklje K,_ Sine delay = Aidov! iepune, nenesiviailon’ 2.8 — normale na poviian = balkoai 6,0 rormalno na povesiay + dimnjaci i reservosti na chjokin 6,0 bilo Kora praven = tidani parapet, ograde 18,0 normalno na povetiny ~ ornament 10,0 _1 bilo kom praven37. Ankerovanie opseme u objektima zgrada, ¢ija pomeranja ili prevetania moge ‘opasnost |judske divote ii pritiniti stetw, proraéumava se po i praviluiks s2 K, = 10,0 radi osiguranja te opreme ad pomeran 38, Proraéun ankeravanja skupoceno opreme dija je funkcija neophodna u objektiraa mictodom dinatnizke analize cbjckata - opreme. 3. METODA DINAMICKE ANALIZE 39. Dinamizka analize izvodi se sa eiljem da se utvrli ponaéanje konssukciie obj slastienom { neelastisnone pradeuriu rada xa vrenienske istorije ubraaaja. tla oe embjotresa na lokarji objekata, ‘Tom analizom ulveduje se stanje napona i defor konstrukeije ta krterijunte projeltuog i maksimalno ofekivanog zemljotresa i a prihvathjvi stepen oBieéenja koji moge nastati na Koratruktivaim j nekonst clementinra objekta, prilikom maksimalno ofckivanog zoaljatresa, Sciemicki proraiua motederm dinamike analize obaveran je za slodede Visokogendnje: 1) xa swe objekie van kategorte; 2) 2a prototip industrjski proizvedeuih objekata u vedini serijama (oti 2a obi dirveta) 40. Scizmithi paraimetii Ueistva zeuiljotresa ae ebjekte iz Gana 89. ovog yravilnika, ut se prema ustavima lokaeije objekta Paranictti is otava 1. ovog lana odzeduju se na osnavu ubestalesti dejstva zeraljo nia Jokaciji, chaploatacionog perioda i mamene objekta, Cin se odreduje aivo prihy selami¢hog ritika, Scinmiéki paramotti odteduju o¢ 0 projektul 1 maksimaino ofehivant zemlje Tokaciji objekta, Sciamiéki paramolsi odreduju se ua sinovu postojecih tearijekil ehaperiener poachno prowedenih isteativanja, Al. Ako parameisi koustrukelje aa objekte ix dann 39. ovog praviluile 2a lis nielinearno pondSanje nisu odredeni posebno sprovedenim teorijskim 7 eksperimen isteazivandem, 0 proragunu se wis da: 1) maksimalno relativno. pomeranje spratova ra lineamo ponaéanje konstrakelje biti vedo od ai 350°201 iva potneranje spratova 2a projektni nive vomljotress, odnesno ta meron ianos nelinearnih deformacija u konsteukeiji ne sme biti Yee od 9) maksimalno rol 150 isina {tog sprata u em, 42. Uhupna horizontal seizmieka sla'S dobijena ovom analizorn ne site biti manja od 75% tal izuosa alle koja se dobija protazunom po metodi ekvivalentnosstatickog eptcredonja, hiti manja od 0,020. VIL ISPITIVANJE KONSTRUKCUE 43. Dinamicke karskteristike konstrikcije visokogradnje objekata koji ac grade w-zonaita frismitkeg intensiteta VII i TX stepeua, kao sto eu abjeltivisokogradnje van kalegorije | protetipoyi industrijski proizvedenih objekata visokogeadnje, obaveuno se konteoliiy shsperimentalnim petem. Pisperimentalno edredivanje dinamiekih karakteristika iavodi se nn gotovo) konstaukciji rinudnim vibracijama koje nese izaavatioSlecenja, Ad. Vonsdanje konetriktivnih clewenata cbjetata visakogradnje 24 koje nc vahtova seizinitei proraiun mictadom dinamieke analize i kosi se graide w aonamia aelzeniehoe inventitets VIILLIX stepena, kontrolise se eksperimentalnim puter, VUL KONSTRUISANJE SEIZMICKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA 45. Pri izboru Jokacije objokata visckogradaje, nchomogena, nasuta i uopite netabilna la otisbe ae ber posebrihtrazloga. 46. Disporicija konstrukeija objelats visokogradaje postide se pravilnim i jednostarnien resenjeut u osnovi,sa jodnolikim rasparedou masa, Ako au u pitanju objekti visokogradnje sa vetim opteroécnjem mora se postié da polcda) masa bude 89 ni 47. Ascismizke raudelnice projoktuju se-2a: 1) inlomljene~ nepravilne osnave objekata visokogradnje; 2) abjekto su neujednagonim visinama,Sirina raadelniea (anos! najmanje 3,0 em. Zs 5 m sirina razdelnice povedava s2 2a po | em. waka 3,0 1 poveéana visina objekta, Za ubjekte viechogradaje visine preko 15 m kno i za nife Acksione honstrubcije, ko sn skeleti ber ukruenia, sirina raadelniee odreduje-se proratuaom tako da ne sine lmanjaod Avostrakes vrednosti maksimalnih deformarija susednih seqmenata objekta ame biti manja od vrednosti ix stava 1. evog élana, ispraine Konstrukclje projektnju se tako da predsiavijaju_krut horizon dijateaginu, koja raonolitas poverana prenosi optereéenja pritiska i anters vetlikalni Konstrubtivni sistem. Meduepratne konstrukeije koje ne zadovoljavaju uislov moraju se u proragun tetra kao deformsbilni clementi. 49. labor konsteukelje objekata visoleogeadnje vali se proma sledeCirn kriterijumima: 1) Konstewktivni elementi cenoviog sistema jaraduju ge od vretog duktilnog mat ba nekonstruktivne elewente upotrebljaya se laksi materijal; 2) konstruktiva sistem i elementi konstrakcije moraju imati dovoljaa sposobnest 28 veliku deformaciju, akumulaciju i disipaciju enersije; 8) nije doevoljens po pravila nagle promona krutosti évrstoce po visini visokogradnje sa fleksibilnin spratom (spratovima), objekt, visckogradnje nalizirati prema elann 27. ovog pravilnika: | 4) krutost 1 deformabilnest konstribktivnag sistema treba odabrati tako de ne sine 4 do anotnijih estedenja u nekonstraktivnim elementinvs objekta usted zemijo 5) elementi kod hojik anja categenja prilikom ivodenja ili manja ostecenja uopite dovesti do nestabilnosti sistema ili de progresivnog rudenja, ne stueju ee pri aa igradnja abjekta visokograilne. 50. Elementi konstrukelja peilihem jateg stizmitkog dejsiva rade u nelinearaos bog éega se moralit spiniti slededi zattevi 1) moraju se odabrati konstrektivai elementi x abjektu visekogradnje - proseci i kod kojih mote doéi do pojave nelineuraih deformacija i plasliéni 2globovi 2) moraja se preduseti konstruktivae mere 22 dobijaaje vi deformacija u romana plasticaih aglobova, time se poveéava duktilnost i sp disiparije saizmizke energile 8) Evorevi, usidrenja j olonei elemenata u konstrakeii objekta projektiju se prenose graniéne atatizke velitine ber obtedonja, BL ‘Temelji Konstrukeije abjekta projegtujn ce tako da se xa dejetvo osnovnog, op! izbognu neravaoinerus slegenia, “Teme treba, po pravilu, da leze na istoj dubini. Pojediai temelji objekta viso kkeo to ou samei i trakasti temelji, medusobuo se povernyju vermin: gredama da, postigla dovoljna krutost temeljne konsteukeje. 52. ‘Temeljanje objehta visokogradnje na tlu razlicitih karakteristika treba izbegavat2 ea moguée, objekt visokogradnje treba razdvojiti na pojedinaéne konstruklivne celine sna uslovima ta, 53. V nepovaljaim vstovima tla treba trafiti optimalan nadia fundiranja, ocenjujuél naotito bea} podzomaih yoda ra dinainiine seinmitha dejsiva (nclinearne deformacije u tha ih likvifakeija) Pri prajektovanju cbjekate vischogradaje; zavimo od viste tla i konstrukcije terelja, hontreli’e ee deformacija konstrukelje temelia i ajen utica) na Gtavu konsteukej tih objehata. IX, ARMIRANOBETONSKE KONSTRUKCHE, 54. Prema osnovuom konstraktivriom sisteru, u visokograidali pertoje slededi sistem onstrukeia: |) okvirni slate; 2) sistemi od nesedih ridova - dijafragini; 1) okvirai sistem u kombinarii sa zidoviaa (cijafragmama) ii jeagsiens 55. labor Lonstrukcije objekta visokograduie vesi so u saglasnesti ta funkeijom i namenom log abjekta, resenjem u osnovi, visinom, uslovitns fundiranja i maksimalnim speatnim i lukupnim pomeranjem navedenog objekta za veeme scizmizkog djsiva X. OKVIRNE KONSTRUKCHE 56, Olevirni sistem projektuju se kao osnovni sistem konstrukcije v oba pravea objekta Visokogradnje, Po pravilu, krutost greda je manja od Krutosti stubovs, eime se stvaraju uslovi za pojavu nelinearnih deformacija na krajevima greda, 87. Okvimni sistemi projektuju se tako da eu clomenti konstrukeije w stanjn da disipiraju seiamighu energiju savijanjern i pojayom nelincarnih deformaciia (plastitni aglobovi) na krajevima greda, Nelinearne deferinacije u stubovima se izbegavaj 58. Cvorovi se projektuju tako da ostan u Tinearnom podrugju i pri pojavi nelinenmih eformacija u clemantima koje éver span, 59. Armironje greda u osloncima vrsi se dyostrukom armaturom, tako da je je 2 0,59. Povolinim odnosom zetegnute armattre (j)) 4 pritisnute atmiature (j'), poveeava se uktiinast poteneijalnih plastituih zglobova v sislemu,60. Razmak popretne armature - vilien n grednim nosegima ne sme biti vedi od 20 ‘9 blizini évorova, ua duiini od 0,2 od raspona, razinak wzeosija dvostruko 8 ‘Zatearanje uzengija vi se preklopom po ¢itavoj duzini kraée strane, 61. Stubovi se projektuja take da je odnos wonk F< 0,88, ale jo oy sila od gravitacionog opterogenj Evratoéa kocke. 62, Raumoak popreéas armature - usengije u stubovima ne sme biti vedi od 15 cm, bizini Evoreva, na din ex ,0 my, sazmak vila dvostrako stanjuje, Zatvacanje ¥ u stuboviena ve8i se preklopom po titavoj duiini kraée strane, Psported peetbsehltn\ Bin TIA Rasmak popreéne armature - uzongija v stubovima ne sme biti ve Hizini Zvorova na dudini koja je jeduaka najyeéo} od sledeéih veednesti 1) 1,8 puta veto dimenzije poprecuog prescka, 2) 1/6 visine stubs, 3) 50 em razmak uzengiia dvostriko sinanjuje. Useusije w stubovima zasvaraju se prekl Aitavoj dusini keage strane, 63. Ako su u pitanju objekti visckogradnje kod kojih se analiza sistema kenstrnh dinami¢kien postupkoes, graniena popretaa sila w plasti¢nim zglebevima pol ink{jucivo popreénom armaturom. 64, Popreéaa armalurs stubova postavlja se i krox Evorne veze. 65. Armatura sé nastavija van pedrueja plaicienih zglobava ina mestima najinanjitl gateranja. Ako se armatutn nastavlja na preklapanje, fo se vrli her leaks, “Nastavljanje armature veteg preénika-ed 29 mm um stubovima vss se ravarivanjem. veéeg broja profil, armatura stubova, ako = ne zavaruje, vodi se kroe dvs sprata, | ‘se nastavlja 80% armature na preklapanje u svakom sprat 66. spina okvirnih sistema izvodi s* kao lagana. Ako konstruktivnim merama i pro nije dakazano da ispuna ne sprovava deformaciju osuovang sistema konstrukeje, pt Je ankerovatijspana za oenovni sistem (armiranchetonskim vexama ii signin sn ‘Ankerovanje ispune ue ste povséali krutost tediau osnoyneg, koustruktivuog, ss ‘Ako je Koustruktivni sistem Meksibilan, odnosno moge prilikam seiamiekog 4 gene {epi eeltivne doformacije epratova vege od i (he = visna itog eprata 11 em). s+ dokazati stabilnost ispune I stepen njenog ostedenia, koriséenjen eksper podstaka. Stabiinost ispune'se mora kontrolisati i u praveu normalnom ray205 pera Manu 25. veg prov MI, KONSTRUKCUJE OD ARMIRANOBETONSKIH ZIDOVA (DIJAFRAGMI) or. Koostruktivni sistem sa dijafragmom prajcktuju 2c kao osuovai sisterni konsteukeije u hi praven. Vovitine popretnog preseka 28 svaki oriogonalni pravac ne sme biti manja od 15% \wuto-povrsine objekta visokogrsdnje n osnovi 68, Oklnoe visine preia siti svake dijaftagme possiuo, ne sme bith tuanji ed 2. Deblina sidova ne sme biti manga od 13m Svaki ctvor udijafeagusaena bite taho dase So mine sinauiale nosivost pl saith deisivu, 09. Hlementi kenstrukejo, dijaftagme i spajne gtede iznad otvors projekt sc tako da su Wotanju da disipiraju seizmicku encrrjy savibaujen i pojavcin yelinearaih deformaciia (blsstizn’ aglobovi) 70. Vertikalno aciniranje: dijafragmi vesi se sa miekom armattrom ili komibinncijt sa varenion mnze2ama i nickont armature, Na krajevima dijaftsgme vrti'se geupisanje armature na dugiai of 1/10 preseka, Peesek Ve armature na ovakom krajw dijafragwe ar sine biti meniiod je = 0.15% od whupne povesine aida. Srenji deo zida mote se armirati i zavarenim mredama aa presekom 1, 0.15% od ukupne povrsine zida, Viupna vertikalna armatura ne sme biti manja od 0.45% powsdine horizontalnog preseka vide. Kod ridova Fiji ndnos visine preria dirini ne tapunjava zahtoveis Zlana 68, ovex pravilniln, ‘sprimenjiqje sona objektima éija visina nije veéa.od P + 7 epralova, minirialna vertikelna, { horizontalna armatura iznosi 025% od porsSine popreénog prestha vida i rasporeduje se ravnamerno po presekt Bex obits. ma visinn. 2grade, zidovi gornjih pel apentosa stmitaju se. uajmanje ‘inimalnom vertikalnom i horigontalnom arrmatvroin Prelaa od armiranja sa 0.45% na armiranjess 025% iavodi se najmanje kroz dva sprata. 71 Norisontalne armiranje dijaftagmi odreditjose proraéunom, tato ase ratunska seizinitka opretna sila za raainatraninivo, oredena na natin propisan ovita pravilnikorn,iseutive pokriva horizontalnotn armaturom, koristeéi napone demvnljene ovita pravilnikom. Presek horizontaine armature ne sine biti manji od je = 020% povrtine vertikalnogreseka zida, i 72. Ako au u pitanju viscki objekti visokogradnje za koje se analiza sistema koust ‘ysii dinamickim postupkom u skladu sa ovim pravilnikem, graniena popreéns plastiGnim aglobovima pokriva se iskljueivo popretaoin aematiram 13. Dijatragine se projektuju eako da fe oxnes $20, 20 ge jo, = E; P - absijanas 0,7. sled versikalnog opcetefenja u stubu, F- pavisina preseka dijatragme, 14. Nostesljonje vertlalne arrninre vii ge wsredajera delu prescha dijateagne - wa p sua krajeyima -zavarivanjein, il se armatura vodi ktor dva sprata, eime se nastavlja, armature na preklapanje 1 svakom sprat 75. Pri projehtovanju konotrubeija od djafragmt morn ae Kontrolisati globalna stab Kronstraksfje na preturanje. Pojava dijafragini eategnutih, po celom preseht: otklen preraspodeloi zidova u osnovi 76. Protazun tetolja vedi se 2a graniéne napousks stanja-u sister dijfiogmi, za nive i femeljnih stops, U tom slutajy, xe odredivanie naponskog stanja u du usima se sisunosti ¥ = 1,1. XII. OKVIRNE KONSTRUKCIJE U KOMBINACII SA ARMIRANOBETONSKIM ZIDOVIMA (DIJAFRAGMAMA) ILI JEZGRIMA iA Disteibucija sciemi¢kih prorecuuskih sila okvirnih sistema uw kouibinacijt sa zidov dijafragmarna, odnosao jergrima vrsi se prema deformacionim karakteristikema sv elementa osnovnog sistema konstrukelje ‘Okviri se moraju proraéunati 2a nejananju vrednest od 25% ukupne popretne sein sile-w omovi, Dijafragme ~ jergra prorazunavaju se 72 vredaost popreenih sila koje) analizom dobijaju w sklado sx stavom 1 ovog elana, XII. KONSTRUKCIJE OD PREDNAPREGNUTOG BETO] 78. Pod konsttukeijom od prednapregnutog hetona, usmisu ovog pravilnika, podramumeva betonska konstrukeija kod koje s® prije seizmitnsh utieaja i glavna disipacija ssizmi energie obavlja preko preénapregaitih clemenata, Ako konstraktivni elements Zelika 20 prednoprezanje sadrée i pedumu armaturu od rackog like od najmanje Oj takva konstrukcija ée se smairati koustrukcijom od armiranog betona. Stabilnost sistema i elemenata Konstrukelje dokamaju so analitiékie i e et207 $e tern. to. Plomenti Koustrukeije od predapregnuitog betoma projektuju se take da au 4 stonja de Ubipiraju seiamicku energiju savijanjer i pojavocn nelinearnih deformacija. 80. Konstrukeije od prednapregnutog betona, pored Glignih kablova ra: prednaprosanije, moraju u preseku imati 0,20% meke armature adi obeabedenja disipacije seizmithe energie ' kritignim presesima, gde se o¢ekuju nelinearne deformarije, morase posebno abcsbediti osta popretna armatura, koja prima ukupnu granigna popretnn cilt, koja se dobija zn granieni moment w peoseku poveéan za 1,10 puta. a1. Crome veze elennenata projektuja sp tak 4) da graniena nosivost stedists Eyorue vezo bude veéa ili manje jednaka graniénoj évrstodi elomennta hoji se 0 ujoj spajaju, 2) do budu duktilae, dime se cheabeduje njihova deformabilnost: 8) dase armiraju popretnom armatnrom koja iskljudivo pokriva granignu popreénu 82. Sidrenje prednapregnute armature visi se van oéekivanih zene plastitaih zelobova. 3. Deformactje konstruketja ogranieavaju ge savisus od funkedje objehata visokogradnie i luticaia deformacije na nekonstrubtivae eleteate u tom ebjektn, XIV. CELICNE KONSTRUKCUE Ba. Goliéne konstrakeije projektuju se tako da su elementi konstrukelje u stenju da disipiraju sciamizkn energija, savjanjem i pojavam avlincarnih deformacija. Ako su u pitania ‘okvirit sister, nelinearne deformacijc doputaju se ua hrajevima greda ili wdlijagonalaim sprogorima, bs. Plastiéna Jekalna izvijanja ue dopustaju seu sonama plastifnih wglehova, Dimensionisanje évora visi se tako da je évor w stanju da oheebedi prenos granicnih momenata savijanja i odgovarajuéih popretnih sila ea jednog elemenia na dragi, ber pajave veéih nelinearnih deformacija u zon évora, XY, PREFABRIKOVANE KONSTRUKCUE 86. Stabilnost sistema konstrukeije i sistema vera kod prefabrikovanih armiranobstonskih prednapregnutih 1 drugih prefabrikovanih konstrakeijs dokeznje ae cksperimentalnom |‘nalititkem studijom. 87. Sister Konsteukeije, kao i sistem vora, mora da bude jednostavan i josan. Sistera ‘montainih elemenata mora da obeabedi monolitnost sisternn, Armatura koja prima napoue zatezanja od savijanja nastavlja se tako da se prens sila u armatuti de granice theeuja, 88. Meduspratne konstrukeije kousteuigu s¢ (ako da predstavljajw krutu plotu u svojof Toriaontalnt spojevi koji poventiu motuspratne konstrukeije, kaa i vertikalni clementi, moraja se invodit) tako da obezbed= monolitnost vezn j stabilnost @t sistema lonstrukeije, XVI, ZIDANE KONSTRUKCUE 89. Osnoyni sistem sidanih konattukelja su novedi zidovi u abe ortogonalna pravea obj povezani u visini krutil meduspratnih konstrukcifa-horizontaluisu serkladima, Pod tidanim Konstrukeijama u smishu ovog pravitnika podrazumevaju se: 1) bine zidane konstrulcij, 2) zidane konstrukcije sa vertikolnim cerkladieas, 3) armirane zidane konstcukcije arnatura u horizontalnim spojnicarna, armaiura & scedini aide i armatura na obinw spol strana nia ‘ 90. Pod obignim zidanir konstrukcijama, w sinislu ovog pravilaika, podrasumevaiy vitovi od opeke ili glinenth Llokova i drugih materijala poveranih, modu sobom p rmalterom evrstote najmanie M 25. 91. Pod xidanim Konstrukrijama sa vertikalnimn serklaZema u sinisly ovo peavil podrezumevaju se ridovi koji su ajatani vertikalaim sexklazama prema odredbama 98, 100. 4 101 o¥og pravilnika zidanin honscrukeijama, 0 sinistu ovog previlnika, podrazumevaja sidovi w produinom malieru evistoée M50, ajacani srmaturem w horizontalnons vertikalnom praveu, 93. ArmiranJe aidanth konstrukeija w spojnicama javodi se horizontalnom armaturotn, ema koliGina armature mora da izuosi najmanje 268 mm ns svakih 20 cm visine ai Armiranjezidanih konstrukeija po sredin\ ilina obima spoljnih stra aida se vervikal ‘horizontalnom armaturom i2vodi se tako da se stedni deo armira vertikalnom arms presoka.u 4 >-0,1%, od ukupne herizentalne posesine rida, a krajnji delovi aida, w dl od 1/10 ukupne dugine horizontalnog proscks sida, grupisanom vertikalnom armati a works u 4 2 0.1% od ukupne horizontalne povrsine zida, Ukupni preack rertikalne Mmature ne sine biti menji od 0,3% ukupne horigcntalne povsdine tiga, Horivontalna Mmatura ne sme biti manja od 0.1% nkupne horizontalne povidine aida, 4. “ilove honstrukeije projektajn se sa jednostavnita i aravilnim reSeajem eanove, Noseét i ‘eani sidovi ragporeduju ce Eto ravnoinernije u oba pravea objekta, od noscéicn § veanimi zidovima podrammevajn se zidovi deblfinie @> 19 em. Nile doavetjena kombinscija vertikalnih mosééih elenenata od betona i ride na pojodinim spratovima sgrade. Nije dosvoljeno primenjivanje mesovitih sistema oiloosne donji deo objekta visokogradnie (od armiranobetonskog skeleta, a goruji - od noseéih sidova, 95. Meduspratne konstrukcije moraja biti krute u svojoj ravul. One se izvode kao monoliine acmiranobetonske:ploge ili kao montazue tavanice sa pritisniiom ploéom Alebline aajmanje 4 em, armiranom najmanje sa po ¢ 8 mm/25 cm u dva ortogonalna pravea. Meduspraine Konstrukeije moraju biti povegane aa evim nosecim veanim idovima, 6. Kod edredenih debijina aidova jednog pravea najveéi razmak ridova drugog pravea sine lanositi najyvise 1) 5,00 m2 ridove debljine 19 cen, 2) 6,00 m - 26 zidove debljine 24 cm, 4) 6,50 m- 2a ridove debljine 29 cm, 4) 7.50 mi ~ 7a sidove debljine 38 em 97. Vertikalai serklaai obaveano se ivode poole ridanja vezom zn nub, Presiit vertikatnih serklaga mora biti jedniak debljini gida, ali ne ananji od 19/19 em. ve tkalai scrklagi obaveuno se postavijaju na svim uglovime objekta, na mestima javania aosivih zidova, kxo.4 na slobodnimn krajevinia zidova éija je deblina d > Wem. Kod ridove veéo duzine nahsimaln razmak igmequ vertikalnih serklaza ne owe biti vedi ed 5,00 m. 98. Horizontaini serkladi cbavezno se izvode na svim gidoviina debljine @> 19 em. Debijina horizontalnog serklasa mora bili jednaka debljni ridova (Iauaetua mogu biti nfi ts 5 em ebog termeizolacje). Visina serklazs mora biti najmanje 20 cm, ali ue manje vd visine meduspratue konstrakeije. 99. \Vertikalni sorkladi armiraju se sa nijmianje 49 14-mm, a horizontaini serkladi najmanie4912 mun, 100. “Armatura u sorklafama se odreduje proratunom. Dopui panela ekvivalentnom dijagonalom 101. Sirina meduprozorskih stubova ue sine biti manje od 2/5 dirine otvora za IX i VIEE seizmizngsti i ne sine biti manja od 1/3 sirinc otvora za VII stepen. scizmiénosti, se provadun zamen Najvoéa Hrina otvora mode janosili 2,60 ma IX i VIIL stepen seizmitnosti, a im ta VUl stepen sciamignosti, Ona se mode povetati za najvise 30% ako se okviri armiranobetonskin elementima, Cvrsio poveranim horisontalnim eerklad Visini meduspratnih konstrakeija 103. Kalkanski cidovi i nadzidi iznnd tavanics, visiod 50 em, morajn hits povezani ver i horizontalnim serklazima sidreniin u noseve konstrubeje. 104. Slobodne stojeéi dimnjeci iayede se kao pritrarne zidane konstrukeije. Dimnjaci koji prolaze krea kroviéte odvajaju se razilnicom od kowne konstru 105. Kongolnia stepenista ukljestena v zidove nisu dozvotjena. 106. Konzolue konsirukeije ukljedtene w sidove nisw doavoljene, osim kad se za. nif oberbediti kontinuitet sa tavanicara. 107. Proveravanje otpornosti sidanth agrada vmi se po metodi dozvoljenih napona metodi cranitnih stanja, Prozagun otpornosti zidova na smicanje je obaveran. 0 u pitanjn rgrade visine i Sirine yece oi 1,5 zidowi se proveravaju i ta savij emu se dozvoljeni naponi vertikalnc apterséenje zidova preize tehniékiin norm za tidove agrada povotavajit 28 50%. 108. ‘Aka se provera otpornosti veSi po metodi dozveljenih napona, koatrolisu se glavni ‘naponi u pejedinim elementima (tidovima), Cije vreduosti sa pojedine vrete zi fomeju da produ vreduosls date u tabeli br. 4 Glavui zateiudt naponi u pojedinim clementima (eidovima) ragrmajul se po obi n= VF (5% Te. proseéni napon smicanja u zidnom clementu od scizmithog dkjive koji prima clement, crs ~ Prosodal napon u zidnomslemensn of vertikalnog opteredenja,a a Tabela br. 4 ‘Tip zidova Kp/em? (pa) > Puna opeka (0x [2x D5 em) Ds MO 100, MINE 25 9) ~ Suplja opeka (6 « 12 24 em) 1a MO 160, MME 25 (210) + Mochlarni blok (29 x 19 x 19 em) 06 MO 150, MM 25 (60) + Modularni blok (20 19 « 19 em) 09 ‘MO 160, MMF-50 (93) + Keramizitai blok (89 x 19 x 19 em) 13 MO 75, MM 50 (30) Bde je Ss dom ~ donvoljeni glavni satekuti napani 109. hove provera otpornosti ve8i po metodi granitnih stanja uporeduje se otporaost objekta fe ulupnom horizontalnom seizmnickom silom prema élan 22, ovog pravilnika, pri fema fsktor sigurnosti iznosi najmanje ¥ = 1,5 Oiporost pojedinog zidnog elementa paragunava se po obrascn: Ale je foot + glavnizatetuti napon w zidu kod rusenja éije su vrednosti 1a pojedine vrste zidova date u tabeli br. 5. Tabela br. 5 Tip ridova Kp/cim? (Ka) Puna opeka (0x 1x 38 am 1s MO 100, MNL 25 (180) ~ Suplja opeka (6 x 12 x 24 em) 22 MO 150, MM 25 (210) = Modularai biok (29% 19% 18.em) "12 MO. 150, MM.25 (130) Modulaeni biok (20% 19x 19 em) 1.8 MO 150, MM 50 (180) = Keramititni biok (39x 19% 19em) 27 MoO 75, MM (270)212 110. Ako se upotrebljavaju zidovi od matarijala(blokovi, malter) 2a koje vrednosti dor ji raénih gatedudil glavaih napona nisa date u tabslama be. 45, naponi se no osnovn rerultata ckeperiznentaluil inpitivanja, 1. Dozvoljeni bro} apratava 2a pojedine sisterne vidanth konstrakeija dat je w tabeli ‘Tabela br. 6 s suepen x VI Vt [ Vista zidanih Eonsirakea stepen_stepen steven, Obiene. ea aD DB esac Ea verliakinvakecom PR Pes PHA d ‘Armirane Pat P+? P+T 112. ‘Ako wo sidane agrade ne prorsGunsvaju na eeirmicks dejetws, Konstruis se prema pravilniku, Dozvoljen’ broj apratova, nezavisno od sistema Konsteukeije ograni of 1 na VIL stepen soternitnosti. = P4248 VIL stopen scizmienesti 113. . Za tidanje u seizmiékim povteucjima dosvoljena je upotreha samo produanog ce anisliera, U podruéjisas VITi VII stepena intensiteta seiamignoati upotrebljava se malten a ivistofe M25, U podmnejima IX stepena intnziteta seizmignosté upotrcbljava se malter tvesiogs J Za \ayodenje armicanih aidanih konstrukeija. w podruejima.svih.stepena int seixmnignosti upotrebljava se malter Evrstote M 60) 1 Nile dorvoljene upotreba fistox comentavg maaltera, f 114. Maller se priprema prema unspeod otvrdenien razmmerama. Komponente maltera ‘3¢ tefinski, © pripremanje inaltora vrii ae magiushi, 115. Kyalitot materijala uisrduje se statistighim metodama pretma propisiaa 0 rerama i uslovima za beton | armirani betoa, XVIA. ADAPTACIJA I REKONSTRUKCIJA POSTOJE! OBJEKATA 15a. Sciamitha otpornvst postojetib objekata poste Adaptacije i rekonstrakeije slededa: 2 |) obiekti hed kojih uvodenjem adaptacie i rekonatrukcije nc uastaju bitne promene Imoraju poste izvedenily eadova biti ae cotporni kao Slo su bill pre izvedenih radove; 4) objekti kod Kojih izvodenjeam adaptacijei rekons:rukeije nastaju bitwe promene moraju poske ievedenilt radova biti seizmiek: otporni u sista odredaha ovog pravilaika, Hod biti peomenama u senishy odsedata ovog pravilnika, podrazuueva se podizanie Jednog sprata ili vise spratova, dogradnja uz postojeti objekat éija jo pavriina vein od 10% povetine objekta ili rekonstrukcija i adaptactja ahjoksa jn se. postojeca povrsina Mnnnjuje £5 1096, a'masa objekta povedava ili smanjuje 2a vide od 10% XVII. ZAVRSNE ODREDBE 116. Ponom stupnija na suagu ovog pravilnika prestajn da veto odrodbe Praviluika o pivremeniin tehnitkim propisima za gradenje u neisiiékins podragjinua (*Sluaberi Hat APRA", br. 39/64), koje se odnose na objekte visokograduje 117. Ova pravilnik stupa ne suagu po isteku jedne godine od dans objavljivanja u *Sludbentcrn lisa SRO".