MATEMATIKA STATISTIKA I

TEORIJA VEROVATNOE
SLUAJNA PROMENLJIVA,
JEDNODIMENZIONALNE

Svaka promenljiva X, koja je rezultat eksperimenta ili osmatranja, i

uzima brojne vrednosti x sa odreenim verovatnoama, naziva se
sluajna promenljiva.
Sluajne promenljive mogu biti
Prekidne (diskretne)
Neprekidne (kontinualne)

PREKIDNA SLUAJNA PROMENLJIVA

Ako sluajno promenljiva X moe, na sluajan nain, da uzme jednu

od vrednosti x1, x2, ... Xn sa odgovarajuim verovatnoama p1, p2, ...
Pn, pri emu je:
n

p
i 1

Onda X predstavlja jednu sluajnu promenljivu.

Zakon raspodele verovatnoe prekidne sluajne promenljive X je

x1 , x2 ,...xn

X
p1 , p2 ,... pn

Ako je niz svih moguih vrednosti xi konaan

p1 + p2 + ... +pn = 1

PRIMER 1
Prostor elementarnih dogaaja za eksperiment koji se sastoji u
dvostrukom bacanju jednog novia, sadri etiri elementarna
dogaaja

1 GG

3 PG

2 GP

4 PP

gde P i G oznaavaju pojavu pisma, odnosno grba

Kod jednog bacanja

1
P P P G
2
i ako ishod svakog bacanja oznaava sa A1 i A2

P A1 P A 2

1
2

Kod dvostrukog bacanja, i ako su bacanja nezavisni dogaaji

P A1 A 2 P A1 P A 2

1 1 1

2 2 4

Sva etiri elementarna dogaaja su podjednako mogua

1
P 1 P 2 P 3 P 4
4
Neka SP X predstavlja broj grbova kod jednog elementarnog
dogaaja. Tada su verovatnoe P X x

P X 2 P 1

1
4

P X 1 P 2 P 3

P X 0 P4

1
4

1
2

I odgovarajui ZAKON RASPODELE

x

P(xi)

1/4

1/2

1/4

PRIMER 2
Prostor elementarnih dogaaja za eksperiment koji se sastoji u
trostukom bacanju novia sadri 8 elementarnih dogaaja

1 GGG

5 PGG

2 GGP

6 PGP

3 GPP

7 PPG

4 GPG

8 PPP

Pri svakom bacanju se moe pojaviti jedan od tri ishoda, A1, A2 ili A3.
Kako je

1
P A1 P A2 P A3
2
1 1 1 1
P A1 A2 A3 Pi
2 2 2 8
Ako sa X oznaimo broj grbova kod jednog elementarnog dogaaja,
to zakon verovatnoe P(X = x) glasi

x
P(xi)

0
1/8

1
3/8

2
3/8

3
1/8

PRIMER 3
Za sluajnu promenljivu Y koja je definisana kao zbir okaca koji se
dobijaju bacanjem dve kocke na sluajan nain verovatnoa ishoda
je

1
P A1 P A 2
6
1 1 1
P A1 A2 P A1 P A2
6 6 36
a ZAKON RASPODELE verovatnoe P(yi)

10

11

12

P(yi)

1/36

2/36

3/36

4/36

5/36

6/36

5/36

4/36

3/36

2/36

1/36

NEPREKIDNA SLUAJNA PROMENLJIVA

Neprekidna SP je ona koja moe postii sve vrednosti iz nekog intervala (a, b)
konanog ili beskonanog. Za svako X tog intervala postoji granina vrednost:

P x X x x
lim
f x
x 0
x

f(x) se naziva GUSTINA RASPODELE (diferencijalni zakon verovatnoe)

P x X x x f x dx
Verovatnoa da e se SP X nai u intervalu (x1, x2) pri x1 < x2 bie

P x1 X x2

x2

f x dx

x1
Isto tako

P X x1
P X x1

x1

f x dx

f x dx

x1

Osobine funkcije gustine

f x 0

f x dx 1

FUNKCIJA RASPODELE za neprekidnu SP X je

F x P X x

f x dx

P(x 1<X<x 2 )
f(x)

f(x)

P( X>x2 )

P(X<x1 )

x1

x2

x1

x2

Osobine Funkcije raspodele

ako je x1 < x2 bie

F x2 F x1

pri emu je F(x) neopadajua funkcija

P x1 X x2 F x2 F x1

x2

f x dx

x1

lim F x 1

lim F x 0

Gustina raspodele je diferencijalna kriva Funkcije raspodele

dF x d

f x dx f x

dx
dx
x

F(x)
1.0

F(x 2)
P(x 1<X<x 2 )
F(x 1)
0

f(x)

P(x 1<X<x 2 )

x1

x2

NUMERIKE KARAKTERISTIKE SLUAJNIH PROMENLJIVIH

- MATEMATIKO OEKIVANJE

Za diskretne sluajno promenljive X

k

E x xi p xi
i 1

Za kontinualne sluajno promenljive X

E x

x f x dx

Osobine matematikog oekivanja

Ako je X = c, gde je c nesluajna veliina sledi da je E(x) = c

E c x c E x
E x y E x E y
Ako su X i Y nezavisne sluajno promenljive za

E x y E x E y
MEDIJANA ona vrednost sluajne promenljive koja deli masu raspodele
na dva jednaka dela
F x 0.5
- za diskontinualne

- za kontinualne

Me

Me

f x dx f x dx 0.5

MOD ona vrednost sluajne promenljive koja se najee javlja, Mod

je na mestu gde je gustina raspodele najvea

Mo
f(x)

Me

DISPERZIJA SLUAJNO PROMENLJIVE

Disperzija (varijansa) sluajno promenljive X je matematiko

oekivanje

x E x

i predstavlja meru odstupanja SP x od E(x)

D x Var x E x E x

ili

D x E x E x
2

Osobine disperzije

D x 0

P x c const 1

ako je

D x c D x

Dc x c D x
2

D x y D x D y

Ako su X i Y nezavisni

STANDARDNA DEVIJACIJA SP X (srednje kvadratno odstupanje)

D x
- Za diskretne SP X

D x xi p xi xi2 p xi 2
2

i 1

- Za kontinualne SP X

Dx

i 1

2
2

f
x
dx

x
f
x
dx

Koeficijent varijacije

Cv

D x

E x

Koeficijent asimetrije

3
3
Cs 3 / 2 3
2

Koeficijent spljotenosti

4 4
Ck 2 4
2

Eksces

E Ck 3

METODE ZA OCENU STATISTIKIH PARAMETARA

- metoda momenta

Aritmetika sredina
Niz vrednosti sluajno promenljive X

x1 , x2 ,...xi ,...xN
Aritmetika sredina
n

x
i 1

Aritmetika sredina
Grupisani podaci

x1 , x2 ,...xi ,...xR
f1 , f 2 ,... f i ,... f R
Aritmetika sredina
R

x f
i

i 1

f
i 1

1 R
xi f i
N i 1

Nain grupisanja
postoji

x1 , x2 ,...xi ,...xN
Formira se nov niz

x1max x2 ... xi ... x Nmin

Nalazi se amplituda

A x1max xNmin
Duina klasnog intervala

GG DG
xi
2

GG DG
xi
2

Prestruktuiranje novog niza

Klasni interval

X max X max

max

X max 2
*
*
*

X X
min
N

min
N

fi

xi
x1
x2

f1

*
*
*

*
*
*

xR

f2

fR

PRIMER 6
GG-DG

Xi

fi

fi xi

2700-2400

2550

5100

2400-2100

2250

13500

2100-1800

1950

7800

1800-1500

1650

9900

1500-1200

1350

12150

1200-900

1050

14

14700

900-600

750

2250

44

65400

suma

A x1max xNmin 2700 600 2100

R

f
i 1

xi

f
i 1

2100

300
7

65400

1486.36m3 / s
44

MEDIJANA
Medijana je lan niza koji zauzima sredinji poloaj

x1 , x2 ,...xi ,...xN
Ako je broj lanova u nizu neparan i jednak 2m+1 medijana se rauna

Me X m 1
Ako je broj lanova u nizu paran i jednak 2m medijana se rauna po formuli

1
Me X m X m 1
2
MOD
je najverovatnija veliina SP X
(SP X kojoj odgovara najvea ordinata krive raspodele)

Standardna devijacija

x1 , x2 ,...xi ,...xN

Za niz vrednosti SP X

1 N
2

i
N i 1

x x

i 1

x
i 1

2
i

i 1

2
i

Grupisani podaci

i 1

i 1

2 x xi x 2
N

2 x2

x
i 1

2
x
i
i 1

x2
R

2
f

x
i i
i 1

f
i 1

x2

Koeficijent varijacije
(relativna mera disperzije)
N

Cv
Gde je

xi
Ki
x

1
K
i
i 1

(modulna vrednost SP X)

Koeficijent asimetrije
n

Cs

x x
i 1

N S

ili

Cs

1
K

i
i 1

N Cv3