Islamska Indija

Muslimani u Indiji nikada nisu uspeli da sprovedu islamizaciju itave zemlje. Danas veina
muslimana ivi na severozapadu i severoistoku i oko carskih gradova Delhija i Agre.
Pre Mogula
Jo iz vremena Muhameda postoje zapisi o Arapima koji su naselili Malabarsku obalu.
Stvarna invazija muslimana na Indiju poela je 711. pohodom protiv Sinda. Prva islamska
dinastija ija je vlast u Indiji bila postojana je dinastija Gaznevida, njen osniva je bio
Sebuktigin (998-1030), bio je sunit, organizovao je svoju upravu na iranski nain i
prihvatio persijski kao slubeni jezik na dvoru. Dinastiju Gaznevida nasledila je dinastija
Gurida. Ikte (posedi) je nagrada koju su dobijali turski robovi jer su komandovali na
granicama. Glavni grad guridske drave za vreme Iltutmia postao je Delhi. Sultanat u
Delhiju bio je vodea sila u Indiji, a padom Bagdada 1258. Delhi je postao utoite za
muslimane. Dinastija Iltutmia se odrala do 1290. Imao je osam naslednika, a
najzanimljivija je bila njegova erka Radija (1236-1240). Posle ove dinastije dolazi
dinastija Haldida 1290. koja je dala est vladara. Nakon nje dolazi Tugluka dinastija.
Sledi invazija Tamerlana 1398. I raspada se carstvo. U Delhiju su na vlast prvo doli Sajidi
a zatim Lodidi. Sultan je bio Sikandar Lodid (1489-1517), a prestonicu je sagradio u
Agri. Nasledio ga je Ibrahim Lodid (1517-1526) koji je bio protiv afghanskog plemstva. U
ovom gradjanskom ratu dolo je do uspona prvog vladara mogulske dinastije Babura, koji
je po oevoj liniji bio motomak Tamerlana,a po majcinoj Dingis-hana. On je pobedio
Ibrahima Lodida kod Panipata blizu Delhija 1526. I tako postavio temelje mogulske
drave.
Moguli: procvat i opadanje
Dinastija Mogula dolaje na vlast u Indiji u 16.veku i vladala sve do britanskog osvajanja.
To je bila najvea islamska dinastija koja je vladala Indijom. Babura je nasledio njegov sin
Humajun kojeg je porazio afghanski vojnik i naterao ga da pobegne u Persiju. Humajun je
1555.ponovo zauzeo Delhi. Njegov sin Akbar je stvarni osniva Mogulskog Carstva, iji su
se ostaci zadrali sve dok ih konano nisu unitili Britanci nakon indijske pobune 18571858. Akbar je 1561. osvojio Malvu, tada Admer postaje duhovni centar. Akbar je jo
osvojio Guderat, Kamir, Sind, Kandahar, a 1599. poao je u Dekan. Umro je 1605.i
nasledio ga je sin Salim koji je doao na vlast kao Dahangir, a njega nasledjuje sin
Huram koji dolazi kao car ahdahan. Utemeljio je novi grad kod dananjeg Delhija i

nazvao ga ahdahanabad. Osvojio je Ahmadnagar i tako uvrstio svoju vlast. Umire i

nasledjuje ga sin Aurangzeb. On se posvetio problemima severne Indije a Dekan je ostavio
u rukama starijih generala. Mogulsko Carstvo dostie svoj vrhunac za vreme njegove
vladavine. Umro je u Dekanu i nasledio ga je sin Muazam. Invazijom Nadir-aha 1739. I
pustoenje Delhija su doveli do propadanja Mogulskog Carstva. Nakon ubistva Nadir-aha,
Ahmed-ah je za sebe stvorio carstvo u Avganistanu. U bici kod Panipata je pobedio
Marata, ali njegova mo je ponovo oivljena, medjutim Britanci su odneli pobedu u bici
kod Plasija 1757. protiv moguIa potpuno unitili carstvo.
Kraljevi i dvor
Sultan je smatran za sjenu boga na zemlji, tj. svoj poloaj je dobio od boga. Akbar je
reorganizovao i vojne i civilne slube u sistemu koji se zove mansabdari
(mansab=rang,in). Dagir je ustupanje prihoda sa odreenih teritorija. Mansabi su bili dat
(poloaj na hijererhijskoj lestvici) ili savar (broj konjanika i konja). Mansabdari sistem je
doveo muslimansku i nemuslimansku domau elitu u ravnopravan poloaj. Uzuk je
najvaniji carski peat. Neislamski nain pozdravljanja, versko klanjanje, naziva se sidda,
ovaj obiaj se naziva jo i zaminbos (ljubljenje zemlje) ili pabos (ljubljenje stopala). Akbar
je uveo obiaj darana (vienje), tj.obiaj da se pojavljuje pred skupljenom masom rano
ujutro na prozoru ili balkonu dvorske palate. Onda su svi zajedno klicali Padah salamat!
( iveo kralj). Nevruz je Nova godina.
Drutvene klase
Plemstvo je imalo vrlo visok drutveni poloaj, robovi su imali nii status od plemstva i
esto su se organizovali u politike grupe i ponekad uspevali da obore sultane sa vlasti i
uspostave svoje dinastije. Ulema, sajidi i sufije su bili potovani zbog njihovog uticaja i
povezanosti sa vladom i njihovih zemljinih poseda osloboenih poreza (madadi maa) na
osnovu kojih su bili bogati. Sistem mansabdari je poboljo poloaj pripadnika naroda iz
srednje Azije i Persije, ali su ipak Turci imali sutinske prednosti i mogli lako dobiti razliite
dravne slube. U karkhanama (carske snabdevake slube) su radile najbolje zanatlije i
majstori. Domae zanatlije bili su islamizirani i pretvarani u robove pre nego to bi se tu
zaposlili. Najznaajnije je bila trgovina tekstilom. Zanatlije nisu mogle da se organizuju u
futuve (viteki redovi) jer su bili muslimanski preobraenici.
Naslee arhitekture

Nijedna graevina koju su sagradili Arapi u Sindu i Gaznevidi u Pendabu nije sauvana.
Najvei ruitelji su bili arkidski kraljevi iz Daunpura. Znaajan je minaret u Delhiju Kutb
Minar. Iltutmi je uz minaret dogradio delhijsku Dami damiju. Jo neke poznate graevine
su grobnica Gijasa ad Dina Tugluka, grobnica sultana Sikandara Lodida, damija u
prestonici Daunpuru, Eklakhi mauzolej, Lotan damija, Velika Zlatna damija, Damija
Dami Mesdid, graevine Mavle, Mauzolej Muhameda Adil-aha i ova graevina je dobila
ime Gol Gumbaz (okrugla kupola), zatim damija aha Hamadana u Srinagaru, grobnic
sultana Zajna al Abidina. Do danas je sauvana graevina Dahangiri Mahal. ahdanhan
je poeo da gradi Tad Mahal u Agri kao grobnicu za svoju najmiliju enu Mumtaz Mahal.
Znaajan grad je Fathpur-Sikra.

Umetnost minijature
Nijedna slika iz perioda Delhijskog sultanata nije sauvana. Iz knjievnih izvora moe se
zakljuiti da su Gaznevidi sledili tradicije Omajada. Meu najistaknutijim slikarima iz
perioda Akbarove vladavine bio je Dasvanth. Njegovi radovi su sauvani u ilustrovanom
rukopisu persijske verzije Mahabharata. Neki znaajni slikari iz Dahangirovog perioda su
Abu Hasan, Manohar, Biun Das, Mansur i Davlat. Slikari iz perioda ahdahana su
aturman, Manohar, Muhamed Nadir Samarkandi, Mir Haim. Akbarname je istorija o
Akbarovoj vladavini.
Zlatno doba islamske nauke
Razvijena je bila tehnika, mahanika, hidrostatika i tehnologija. Prouavali su matematiku,
gromatriju i astronomiju. Zidi Nasiri je bila najstarija astronomska tabela sastavljena za
vreme vladavine delhijskih sultana. Osnovi teorije medicine u Indiji je poznata pod imenom
junani. Znaajni lekari bili su ar Razi (delo Kanun fi al tib), Ibn Sina.
Uticaj Zapada
Najznaajnija posledica dolaska Portugalaca bio je njihov uticaj na indijske jezike u obalnim
podrujima. Poznat je bio koled Calcutta Madrasa koji je osnovao Warren Hastings 1781.
Postojao je koled Fort William College osnovan 1800. i tu su se sastajali najbolji

muslimanski naunici u Indiji. Indijska pobuna iz 1857-58. bila je poslednji pokuaj starog
srednjovekovnog vostva da povrati politiku mo,ali bezuspeno.
Nova sinteza
Indijska elita koja je uestvovala u pobuni zamenjena je onima koji su ostali lojalni.
Novonastala klasa muslimanske drutvene elite smatrala je reformatora Sajida Ahmada
Kana za svog savetnika. On je napisao dva dela sa namerom da izgladi odnose izmeu
Britanaca i muslimana. Prvo delo je bila analiza uzroka pobune. Druga knjiga se zove
Lojalni indijski muhamedanci,gde je pokuao da dokae privrenost muslimana britanskoj
vlasti. Kan je napadao ortodoksnu muslimansku teoriju-liiti na nevernika. Sajid Amir Ali
napisao je knjigu Duh islama gde se otvoreno suprotstavljao Kanu. Vodeu ulogu meu
muslimanima i dalje su drali imuni slojevi drutva. Osnovana je Muslimanska liga
1906. a 1908. Nizari Ismaili Aga Kan je izabran za njenog predsednika.

Sultanati i barutna carstva

Izraz barutna carstva ukazuje na veliki znaaj velike vojne tehnologije,oliene u peadiji
naoruanoj pukama. Osmansko i Safavidsko carstvo primenjivali su novu vojnu taktiku.
Osnovna struktura srednjoistonih drutava i poetno doba islama
Odanost je bila usmerena na malu zajednicu unutar koje se odvijala iroka saradnja. Male
zajednice postepeno su prerastale u vee. Tri takve vee zajednice su: plemenske
organizacije, verske zajednice, i politiki reimi, drave i carstva. Plemenske organizacije
sastojale su se od razliitih grupacija- porodica, plemena, tienika. Religijske zajednice
ujedinjavale su zajednika verovanja, koristili su veske objekte. Politiki reimi drave i
carstva sprovodili su vlast nad porodicama, plemenima i verskim telima.
Doba sultanata, 950 1500 izmeu Abasidskog halifata i barutnih carstava
Raspadom Abasidskog carstva zavladale su nove vojne elite, to je bio period obnove i
postavljeni su temelji budueg Osmanskog i Safavidskog carstva.Deavanja u periodu od
950-1500 imala su 4 faze. Prva faza (950-1050)lokalne elite preuzele su vlast,u Egiptu i
Siriji doli su na vlast Fatimidi- suparnici Abasida. Istonim Iranom i Transoksijanom

vladali su Samanidi. Druga faza (1040-1200) dolazi do poputanja istone iranske

granice. Karahanidi su uspostavili svoju vladavinu u Transoksijani, a Oguzi su osvojili veliki
deo ranijeg Abasidskog carstva. Selduci su 1040. zavladali Horasanom, a 1055. zauzeli
Bagdad. Ove seobe dovele su do osnivanja mladih seldukih drava u Mesopotamiji, Siriji
i Egiptu. Vlast Selduka raspala se na brojne nezavisne drave. Trea faza (1150-1350)
to je bio period novih osvajakih pohoda nomada i Centralne Azije,a vrhunac su bila
mongolska osvajanja i uspostavljanje vladavine Mongola u Srednjem istoku. Guzi su 1153.
sruili vladavinu Selduka u istonom Iranu, ali ilhanidska mongolska vlast u Iranu (12561336)ponovo je donela stabilnost. etvrta faza (1400-1500) bio je period vladavine
Timurida u Transoksijani i Iranu.
Novo politiko i drutveno ureenje
Ovde je posebno bio znaajan selduki period (1040-1200). Selduke institucije
prenoene su ka zapadu. Halifat je zadrao svoj znaaj i bio nosilac sutinskih garancija,
religijskih uverenja i pravde. U isto vreme osvajai i vojskovoe razvili su paralelnu
nemuslimansku koncepciju vladavine, vrhovni vladar imao je titule poput aha, melika i
sultana. Nakon propasti Abasidskog carstva uspostavili su dve osnovne vrste vladavine.
Najei sluaj bio je pretvaranje plemenskog vostva u monarhije. Drugi oblik upravljanja
odnosio se na vlast same vojne elite koju su inili robovi. Robovi su sami zbacili dinastijske
vladare i uspostavili dravnu upravu koja se sastojala iskljuivo od robova. Javljaju se dva
politika problema, prvi je tendencija ka decentralizaciji vlasti, a drugi je odnos sultana i
centralne dravne uprave prema nomadima.
Nakon Abasida dostignua su se odnosila na kulturu. Osvajanja su dovela do nastanka
zajednike kulture. Na dvorovima Samanida i Gaznevida razvijali su se novi iranskoislamski jezik i persijska kultura, i oni su postali izraz svih ranijih istonih zemalja halifata.
Nestala je stara drutvena elita, a jedina preivela su muslimanski verski strunjaci
(ulema). Keramiti (religijski pokret) osnivali su mreu hanaka ili sufijskih stanita koja su im
sluila kao osnova za organizaciju drutvenih zajednica i preobraanje u islam. Jos 660.
muslimani su poeli da se dele na sunite koji su podravali tadanji omajadski i kasnije
abasidski halifat, i iite koji su se suprotstavljali uspostavljenim reimima i smatrali da
samo potomci Alija imaju pravo da budu voe muslimana. I verskopravne kole su se
izmenile, poele su da se osnivaju medrese (srednje kole i internati). to se tie obreda
iskazivanja odanosti i prenoenja ovlaenja sufije su prilagoavali hirku (predaja odee
uitelja s kolena na koleno) i silsilu (rodoslov uitelja i uenika koji poinje od Proroka).

Sufije su poeli da se organizuju u tarike (bratstva). Prenoenje zikra (nain meditacije)

bilo je karakteristino svojstvo svakog bratstva.
Drava i religija
Za muslimane i religijsku i politiku vlast je imao Prorok. Prve halife su takoe odluivale o
religijskim propisima i carskim povlasticama, ali kasnije su sve vie postajali politike voe
koji su zadravali samo simboline oblike religijske vlasti. Turska osvajanja zaotrila su
pitanje razdvajanja religijskih i dravnih vlasti. Stvorene su dve samostalne elite koje
sarauju, dravna i religijska.
Safavidsko carstvo
Nastalo je pod jakim uticajem politikih i religijskih institucija. Turci su inili 25% ukupnog
stanovnitva. Plemenske voe su izdelile teritorije pod turskom vlau. Celine su nazivane
plemenima ili ujmacima. ejh Safiudin (1252-1334) osnovao je safavidsko sufijsko
bratstvo. Sledbenici Safavida smatrali su sebe posveenicima (muridima). Safavidi su
imali borbeniji karakter i u ime dihada napadali su hriansko stanovnitvo. Ratovali su
protiv turskih dravica i u periodu izmeu 1500-1510. osvojili su Iran. Prvi safavidski vladar
bio je ah Ismail (1500-1524).Prestonica safavidskog carstva bio je Isfahan. ahnama je
knjiga kraljeva koja sadri slike bitaka,prizora iz liva i carskih sveanosti.
iizam u starom Iranu
Safavidi su bili za to da iizam postane zvanina religija Irana. Vrhovnog vou iita
potovali su kao osobu u kojoj se nalazio duh Boga, ali nova zvanina religija ahova bila je
isna aari ili iizam dvanaestog imama. Uvoenje iizma poelo je dovoenjem iitskih
teologa. Izmeu ahova i uleme uveden je poloaj posrednika, zvanog sadr. Vie nije bilo
znaajno hodoae u Meku, ve u iitska svetilita. Za vreme vladavine aha Abasa I
(1588-1629), velika svetilita Maad i Kom postala su bitan deo iitskog veroispovedanja u
Iranu. Svetilita zvana imamzade stvarana su u znak seanja na imame, a imambare
(svetilita posveena Huseinu i Hasanu) zamenile su seoska svetilita. Hodoae u
Kerbelu postalo je znaajnije od hodoaa u Meku. Tako je iizam bio zvanina religija
dravnih slubenika kao i iranskog stanovnitva, i izrastao u jednu od velikih filozofskih
religija islamskog doba. Usulijska kola tvrdila je da su verski strunjaci, upueni u uenje
Kurana, izreke Alija, bili muitehidi (pravni strunjaci) kojima je priznavano pravo
samostalng verskog zakljuivanja- idtihad. Njihovi suparnici su ahbariti.

U severoistonom i severozapadnom Iranu turski ujmaci (grupe plemenskih voa) i dalje

su imali veliku mo. Dolo je do propadanja safavidske centralizovane drave, na scenu su
stupili ujmaci i podelili zemlju meu sobom. Galzajski Avganci zauzeli su 1722. Isfahan a
1726. svrgli su s vlasti dinastiju koja je vladala Iranom vie od 200. Godina.
Osmansko carstvo-njegov nastanak i osvajanja
Za nastanak Osmanskog carstva bitne su dve stvari turske seobe i obnova drave i
drutvene zajednice nakon abasidskog perioda. Na elu osvajakih snaga bile su male
grupe nomadskih naroda pod vostvom begova (vojnih stareina) i baba (sufijskih svetih
ljudi). Iz malih grupacija nastalo je selduko plemstvo iji je cilj centralizovanje drave.
Ishod ovakvih aktivnosti bilo je pretvaranje Anadolije u muslimansko drutvo. Za vreme
vladavine Selduka (1071-1243) veliki deo stanovnitva prelazi u islam. Bektaijski sufijski
red mevlevijski red i ahije (mladi ljudi koji pruaju dobrotvorne usluge siromanima i
putnicima) doveli su do islamizacije Anadolije. Ertugrul bio je osniva dinastije. Osmanlije
su 1326. osvojili Bursu, 1345. osvojili Bugarsku, Makedoniju i Grku, 1389. pobedili Srpsko
carstvo u bici na Kosovu. Nakon osvajanja na Balkanu krenuli su ka istoku, osvojili
Anadoliju. Osmanlije su 1453. zauzeli Carigrad. To je bio poetak nove faze osmanskih
ambicija. Mehmed Osvaja(1444-1446, 1451-1481) sebe je smatrao naslednikom rimskih
careva i arapskih halifa. U centralnoj Evropi Osmanlije su preli Dunav i 1504.osvojili
Rumuniju. Beograd je zauzet 1520., Maarska 1529., a druga opsada Bea bila je 1683.
Osvojili su Alir 1529. I Tunis 1574. Svoju vlast su uvrstili na Crnom moru do 1676. Proirili
su svoje granice na istoku do iranske granice, osvojili Severnu Afriku i sveta mesta u
Arabiji, i zali u oblast Indijskog okeana. Osmanska osvajanja zapoeta u Anadoliji trajala
su tri veka. Bilo je to najvee od svih muslimanskih carstava.
Dravni aparat i religija Osmanlija
U sreditu su bili dvor ili dvorski upravni aparat i vladarevo domainstvo. Dvor je bio
kontrolni centar vlade i mesto za obrazovanje. Smeten u Topkapi saraju, s pogledom na
Zlatni rog Carigrada, bio je podeljen na dva dela unutranji i spoljanji. Vojska je bila
znaajna, i za vreme sultana Murata I (1360-1389) vojne trupe su svorene od robova.
Osmanlije su kod hriana na Balkanu uveli devirmu, danak u ljudstvu. To je bilo prvo
regrutovanje robova. Osmanlije su imali i peadiju i konjicu i nju su inili turski ratnici.
Poloaj ejh-ul-islama ili glavnog muftije (strunjak za islamsko pravo) uspostavljen je
1433. Obrazovni sistem je preao u sistem drave. Prve sudije su postavljenje u

Carigradu,a na elu sudstva je bio ejh-ul-islam, sledei po rangu bili su kazi-askeri

(vrhovne vojne sudije). Postojao je pokret kadizadelita, nazvan po Muhamedu Kadizadeu.
Bio je to pokret za reformisanje drutva, bio je protiv pijenja kafe, puenja, protiv pevanja,
sviranja i igranja, i protiv hodoaa u mesta u kojima su se nalazili grobovi svetaca.
Osmanska civilizacija i koncepcija carstva-vladari i podanici
Ono to pobednik osvoji u borbi postojalo je lina svojina sultana. Sulejman I (vladao 15201566) dao je sebi titulu halife-i ru i zemin (halifa celog sveta). Smatran je braniocem
islama, zatitnikom muslimanskih naroda i gazijom, ratnikom koji je vodio dihad. titio je
muslimane od hriana. Osmanlije su se postavili kao branioci Meke i Medine. Osmanski
sultani smatrani su ravnim halifama jer su sprovodili islamski zakon. Vladari su imali pravo
da uvode dodatne propise (fermane) koji su kasnije sakupljeni u zakonike (kanune).
Osmanski vladari su uzimali i titulu padiaha (vrhovnog aha). Sultan Mehmed II bio je
znaajan za kulturu, kao i Sulejman Velianstveni. Godine 1532. postao je vlasnik krune od
zlata. O osmanskim vladarima vladalo je miljenje da su zastupnici Boga na zemlji, i svaki
sultan se slavio kao poluboansko bie. Osmanska elita je heterogena. Pripadnici elita od
obinih ljudi su se izdvajali obrazovanjem, aristokratsim ponaanje, vrenjem politikih
funkcija. Podaniko stanovnitvo pripadalo je nioj vrsti bia, i oni su smatrani za reaju
(stado). to se tie Jevreja, Mehmed Osvaja ih je popzvao u Carigrad i dao im posebne
privilegije koje hriani nisu imali. Takoe su imali kahile ili lokalna verska udruenja.
Nemuslimani su smatrani zimijama ili narodima pod zatitom, morali su da plaaju porez i
bili su izloeni nekim oblicima diskriminacije.
Privreda Osmanskog carstva-zemljite, gradski trini centri i spoljna trgovina
Privreda je bila organizovana tako da obezbedi priliv poreza, plaanja u naturi i uslugama
koje su bile potrebne vladi i elitama. Zemljite u celini bilo je dravna svojina (mirijska
zemlja), ali su u okviru nje postojale dve potklase: tapulu, zemljite koje je na trajnoj
osnovi iznajmljeno seljacima, i mukatali, zemljite koje je iznajmljeno poreskom obvezniku.
Prihodi ostvareni od iznejmljivanja dravne zemlje bili su takoe raspodeljivani u vidu
timara. Ovaj sistem se zove itluki sistem. Veliki deo imovine bio je mulk (privatno
vlasnitvo) ili vakuf (zadubine). Jedan od osnovnih ciljeva osmanske ekonomske politike
bilo je snabdevanje Carigrada. Traeno je da se obezbedi stalni priliv robe. Nakon
osvajanja Carigrada, najvaniji politiki zadatak Osmanlija bio je da od Mleana i
enovljana preuzmu vlast nad oblastima Crnog i Egejskog mora i istonog Sredozemlja.
Osvajanja arapskih teritorija u Egiptu 1517. Osmanlije su uspostavili kontrolu nad

trgovakim putevima. Krajem 16.veka Izmir je postao glavna osmanska luka. Krajem
18.veka privredna premo Evrope bila je uspostavljena i Osmansko carstvo je zavisilo od
svetske trgovine, u kojoj je Evropa imala vodeu ulogu.
Kriza i promene u osmanskom sistemu- 17.i 18.vek
U 17. I 18.veku zavreno je doba izgradnje osmanskog drutva. Kljuni momenat
propadanja osmanske moi bilo je slabljenje centralizovane drave. Privredne promene su
doprinosile slabljenju centralizovane drave. Dolazilo je do nemira koji su poznati pod
nazivom pobune delala, i te pobune su izraz politike borbe seljaka za poboljanje svog
poloaja i stanovnika malih gradova. Centralilzovana drava slabi, carstvo koje je u
16.veku bilo u fazi irenja, a u 17.veku stabilno, poelo je da gubi teritorije u korist svojih
ruskih i habzburkih protivnika. Rusi su 1774.uspostavili svoju vlast na Krimu i u Rumuniji.
Sporazumom iz Jaija 1792. ostvarili su kontrolu nad Crnim morem i doli u situaciju da
mogu da ugroavaju Carigrad. Napoleon je 1798.osvaojio Egipat.

ZEMLJA LAVA I SUNCA

Persijsku carevinu je 550.g.p.n.e.osnovao Kir Veliki. Iranci nisu Semiti, niti pripadaju
porodici turskih naroda. Oni su arijskog porekla. Iranci govore jezikom koji se razlikuje od
veine jezika neposrednih suseda. Savremeni persijski jezik i njemu srodni iranski jezici i
dijalekti potiu od zajednikog indoiranskog. Iranci su iiti,tj.heterodoksni muslimani.
Preporod Irana
Religija osvajaa zamenila je zaratustrizam. Duh verske ravnopravnosti i osvajaev
demokratskiji koncept izbornog halifata odbacivao je apsolutne monarhije. Jezik osvajaa,
arapski jezik, je zamenjivao pehlevi ili srednjopersijski. Do pada halfata 1258.Iran je bio
deo Islamskog Carstva, i arapski jezik je bio lingua franca u tome carstvu koje se prostiralo
od panije i Maroka do jugoistone Azije. Da bi osigurali to iru rasprostranjenost svojih
dela Persijanci su pisali na arapskom jeziku. Prva grana knjievnosti je poezija. Mongolske
invazije u 13.v. znae prekretnicu u istoriji Irana. Hulagu, unuk Dingis-hana, dovrio je
1256. Mongolsko osvajanje Irana, a 1258.osvojio je Bagdad, pogubio abasidskog halifu al
Mustasima i unitio halifat. Hulagu je osnovao mongolsku dinastiju sa prestonicom u Iranu.
Hulagu i njegovi naslednici stvorili su preduslove za nastanak iranske nacionalne drave
koju su osnovali Safavidi poetkom 16.v. Ubrzo posle raspada Ilhanidskog Carstva

1335.usledili su razarajui pohodi Tamerlana izmeu 1381.i 1404. Safavidi su 1501.ojaali

u Azerbejdanu i u toku sledee dekade proirila svoju vlast i na ostale delove Irana i
Mesopotamije. ah Ismail je 1501. stvorio safavidsku dinastiju. ah Tahmasp I nasledio je
presto 1524. Za vreme aha Abasa I Safavidi dostiu vrhunac svioje moi. ah Abas II
(1642-1666) proirio je veze sa Zapadom koje je uspostavio ah Abas I. Sulejman I, za
vreme njegove vladavine poinje propadanje safavidske dinastije. Loza se odrala do
1786. Safavidi su zbaeni za vlasti 1736. Zapovednik Nadir je postao ah, posle njegovog
ubistva, druga dinastija Zendi, vladala je kratko da bi je 1779.nasledio Aga Muhamed, lan
plamena Kadar. Vlast Kadara uvrstio je Feth Ali-ah (1797-1834). Kadari su ostali na
vlasti do 1924.kada ih je uklonio Reza-han.
Safavidi: osnivai modernog Irana
Safavidska dinastija potie od Sufijskog reda poznatog kao safavije, koji je tako nazvan po
imanu njegovog osnivaa ejha Safi ad Dina Ishaka, koji je umro 1334. Ovaj red je nastao
u Azerbejdanu. Dolo je do promene verske titule ejha u svetovnu titulu sultan. Plemena
kizilbai (crvenoglavi) sainjavala su elitne jedinice koje su Safavide dovele na vlast 1501.
Safavidi su dostigli vrhunac svoje moi za vreme vladavine aha Abasa I (1588-1629).
Prestonica je bila u Isfahanu koju je proglasio 1598. Posle aha Abasa I mo safavidske
drave poinje da opada i 1722.uljeze je iz Irana proterao Nadir-han Efan koji se proglasio
za aha 1736. Posle njegovog ubistva 1747.usledio je gradjanski rat izmeu stranaka Zend
i Kadar, gde je pobedila stranka Kadar i osnovala dinastiju koja je vladala Iranom sve do
dravnog udara Reza-hana 1921.
Mistika monarhije
Iranski kralj nije obian kralj, istorijski on je ahanah(kralj kraljeva), najvii vladar koji je
potinio druge kraljeve. Simbol boanskog prava na vladanje bio je kraljevska slava, a na
novopersijskom jeziku far. Danas u Iranu ova dogma o boanskom pravu kraljeva
izmenjena je persijskim ustavom iz 1906. Pojam aha je zadrao titulu ahanah.
Zemlja i narod
Postoje dva glavna planinska lanca vezana u obliku slova V na severozapadu Irana, lanac
Zagros i lanac Elburs. U veem delu zemlje postoji voda u podzemnim vodenim kanalima
zvanim kanati, iz njih se voda za navodnjavanje razvodi kroz otvore prema povrini koji se
zovu dub.

Iranski doprinos islamu: religija i filozofija

Najznaajniji mistici bili su Persijanci Senai, Nizami, Delal ad Din Rumi, al Gazali, Ferid ad
Din Atar i Hafiz. Prema legendi Husejn se oenio erkom poslednjeg sasanidskog kralja
Jezdigirda III. Kao seanja na dogaaje vezane za Husejnovu smrt jo uvek se organizuju
povorke i izvode predstave muenja koje se zovu lazije.
Iranski doprinos: knjievnost, nauka i umetnost
Znaajni knjievnici su bili Delal ad Dina Rumi, Ferid ad Din Atar, Hafiz. Pesnik Omar
Hajam. Al Hvarizmi je ostavio rei logaritam i algebra. Al Biruni jedan je od najveih
genija srednjovekovnog sveta. Za farmaciju bitna je knjiga Antidotarija (knjiga
protivotrova) od Ibn Tilmiza. Najvei persijski lekar je ar Razi i njegovo najvee delo je
knjiga al Havi. Najtipinija vrsta persijske umetnosti su tepisi. Persanci su stvorili kurzivno i
finije pismo zvano nestalik. Doprinos Selduka sastoji se u upotrebi zidanja opekama, i ta
tehnika je nastavljena u 13.v.za vreme Ilhanida. Poezija je pisana na persijskom jeziku i
poela je da se javlja oko 1000.godine. ahnamu je napisao Firdusi, Riznicu tajni je napisao
Nizami.
Odnosi izmeu Irana i Evrope
Hrianski odnos prema islamu delimino se zasnivao na taolokoj mrnji. Hriani su
smatrali da je Muhamed varalica a islam jeres. Na vojnom planu hriani su odgovorili
krstakim ratovima. Francuski kralj Luj IX je poslao u Persiju 1245.grupu svetenika
dominikanskog reda, i to je bila prva od nekoliko diplomatskih i misionarskih misija koje
nisu donele pozitivne razultate u pogledu oekivanog saveznitva. Mongoli su
1260.pretrpeli poraz od mameluka u Siriji. Razmene diplomatskih misija sa Zapadom
nastavljena su i za vreme mongolskih ilhanova sve do nestanka carstva Ilhanida posle
1335. Tebriz, glavni grad Azerbejdana, postao je glavni grad Irana za vreme Mongola.
Tamerlan je pobedio Osmanlije u bici kod Ankare 1402. Godine 1487. Bartolomeo Diaz
obiao je Rt dobre nade, a Vasko da Gama je ponovio podvig i stigao do Indije. Persija je na
taj nain zaobiena. Dolaskom na vlast aha Abasa I (1588-1629) diplomatski i trgovaki
odnosi izmeu Persije i Zapada su poboljani i proireni. U 13.v.bilo je razmene
diplomatskih misija izmeu evropskih vladara i mongolskih ilhanova u Persiji, iji je cilj bio
da se povede zajednika vojna akcija protiv muslimanskih mamelukih vladara Egipta,
Svete Zemlje i Sirije.
Iran do sredine 20.veka

Iran je dobio ustav 1906.kada je ah Muzafer ad Din potpisao kanuni esari ili osnovni
zakon. Ovaj ustav je dopunjen 1907. Uspostavljena je Savetodavna skuptina nazvana
Medlis. Reza-han je preuzeo vlast 1921.i krunisan je kao prvi lan nove Pehlevi dinastije.
Reza-ah je vladao do 1941.kada je Iran uvuen u svetski sukob. Iste godine su britanske i
ruske trupe okupirale Iran, Reza-ah je abdicirao i nasledio ga je sin Muhamed Reza
Pehlevi. Godina 1949.je prelomna godina u istoriji savremenog Irana. ah je zabranio rad
komunistike Tudeh partije i radnikih sindikata, uspostavio je Senat. ah se nadao da e
preko Senata imati vie uticaja na Medlis. Godine 1949.dr. Mosadik je osnovao Nacionalni
front. Mosadik je 1952.centralizovao vlast u zemlji, naredne godine je smenjen a 1954.aj
je potpisao novi sporazum o nafti.
-Persija poinje svoju istoriju od Ahemenida, od Darija i Kserksa. Posle Ahemenida doli su
Seleukidi, Parti i Sasanidi. Godine 637. Ktesifon je pao u arapske ruke.
-Husejn je bio sin Alije. Ubili su ga vojnici omajadskog halife Jezida. Husejn je imao sinove
Alija Asgara i Alija Akbara.