FILOLOKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

BIBLIOTEKA SV. MARKA

U VENECIJI
(SEMINARSKI RAD)

Mentor:

Kandidat:

prof. dr eljko uri

Anida Delimeac
br indeksa: 11440

Beograd,2016
1

SADRAJ

Uvod .3
1. Biblioteka sv. Marka istorija i nastanak.4
1.1.
Knjini fond biblioteke6
2. Nacionalne biblioteke..7
2.1.
Nacionalna biblioteka Velike Britanije7
2.2.
Nacionalna biblioteka Francuske..8
2.3.
Nacionalana centralna Biblioteka u Firenci..9
3. Meunarodna saradnja biblioteke sv. Marko sa srodnim institucijama u Evropi i
svetu11
Zakljuak.12
Literatura.13

UVOD
2

Biblioteke su u jednom periodu ljudske istorije bile zatvorenog tipa, i bile dostupne samo
jednom uskom krugu korisnika, prvi pokuaji demokratizacije biblioteka se javljaju u periodu
humanizma i renesanse, kada mnogi njeni predstavnici imaju ideju o osnivanju i stvaranju javnih
biblioteka.
Ovo je i period kada je u bibliotekama osim kumulativne i memorijske funkcije, u poecima i
organizaciona funkcija. Organizacija smetaja, korienja i pozajmice publikacija, koja je u
prethodnom periodu prilino nerazvijena i nedovoljno sistematina, ali koja e u narednom
periodu, sa razvojem javnog bibliotekarstva postati dominantna funkcija kojoj su veliku vanost
pridavali mnogi istaknuti bibliotekari. Jedan od utemeljivaa italijanskog humanizma i njen
najpoznatiji predstavnik bio je Franesko Petrarka, koji je svoju privatnu biblioteku poklonio
crkvi Svetog Marka u Veneciji, pod uslovom da se u ovom gradu osnuje javna biblioteka, iji
poetni fond bi predstavljala njegova kolekcija. Franeska Petrarku, neki autori koji se ave
istorijom biblioteka i bibliotekarstvam nazivaju i ocem javnih biblioteka.
U ovom radu bavicemo se bibliotekom Svetog Marka u Veneciji, njenim nastankom, istorijom
stvaranjem knjinog fonda, pisaemo o nacionalnim bibliotekama, spomenuemo nacionalnu
biblioteku Francuske, kao i Velike Britanije, u jednom delu rada pisaemo i o meunarodnoj
saradnji biblioteke Svetog Marka i njenom lanstvu u internacionalnim bibliotekarskim
udruenjima.

1.BIBLIOTEKA SV. MARKA ISTORIJA I NASTANAK

Nacionalna biblioteka svetog Marka (Biblioteca Nazionale Marciana) je jedna od najveih i

najvanih renesansna graevina, u Veneciji. Biblioteka nosi ime sv. Marka, zatitnika Venecije.
Zgradu biblioteke projektovao je Jakopo Sansovino. Prvih esnaest arkada njegovog projekta
izgraeno je od 1537. Do 1553. godine, ali se rad na oslikavanju i drugim dekoracijama oduio
sve do 1560- te godine.
Najbolje delo Jakopa Sansovino je Biblioteka sv. Marka na Piazzeti Trga Svetog Marka. Jedna
je od najljepih zgrada visoke renesanse. Radovi na ovoj palati su se radili na preko pedeset
godina, i dosegli cijenu od 30.000 dukata. U ovom vrhunskom delu Sansovino je uspeno s
klasinim arhitektonskim reenjima i elementima, uspeo Venecijance uveriti u ljepotu svog djela
i istovremeno ih odvratiti od njihove tradicionalne ljubavi za povrinsku dekoraciju i pretjeranu
kienost. Sansovano je umro 1570- te godine, pa je 1558. godine, pa je Vinenco Skamozi
preuzeo izgradnju dodatnih pet odeljaka zgrade
Jedan od prvih bibliotekara, od 1530-te godine bio je Pietro Bembo. Knjige za biblioteku poele
su se prikupljati jo pre poetka izgradnje zgrade. Veliku kolekciju vrednih vizantijskih i
renesansnih rukopisa, koju je skupio naunik, mecena i kolekcionar kardinal Besarion, poklonio
je ovoj biblioteci 1468. godine. U njoj je bilo oko 750 kodeksa na latinskom i na grckom jeziku,
uz 250 rukopisa i neto tampanih knjiga. Takoe jedan od prvih darovalaca i inicijatora za
stvaranje ove biblioteke je bio Franesko Petrarka, poklonivi svoju privatnu biblioteku od
preko 100 raznih dela. Biblioteka svetog Marka je prva javna biblioteka, otvorena za naunike i
studente u Veneciji. Po zakonu donetom 1603. godine, Biblioteka Marciana je morala dobiti
svaki primerak knjige tampane u Veneciji na uvanje. To je bio pionirski zakon, prvi put uveden
u Francuskoj 1537. godine koji je kasnije podstakao i ostale javne biblioteke irom sveta da
slede taj primer. (The Marciana Library).

Stil biblioteke predstavlja simetriju i vrednost klasinog hrama arhtekture. To se moe videti na
spoljanjosti zgrade. Na krofu, su velike obeliska, a na uglovima su ograde prelivena sferama
4

ukazuju na krasi obeliscima rimskih trgovima. Izmeu obeliscima realne statue predstavljaju
starost. Kolone su bile u Dori i Jonskog koji su dobili velike i male naredbi i upotreba
lukovima.
Svoj veliki razvitak biblioteka je doivela i tokom revolucije, kada su bogato dopunjene njene
kolekcije, zakon o obaveznom primerku se sve vie potuje, poetkom XIX veka u biblioteku je
stizalo samo oko hiljadu knjiga, ali ve 1875. Godine obaveznim primerkom je stiglo 19.000.
knjiga, u toku 1987. godine taj broj narastao na 42.000. primeraka. ( Blasel, 1995.)

1.1 Knjini fond biblioteke

U XVII veku fond biblioteke je znatno obogaen, kada su zbirke prikupljene u nekoliko
samostana poput sv. Giovanni e Paolo iz Venecije i Giovanni di Verdara iz Padove, predate u
biblioteku sv. Marko na uvanje. Pre toga vee dopune biblioteke su bile:
-

1589. godine Meliore Guilandino, 2200 tampanih knjiga.

1595. godine Jakopo Kontarini, 175 rukopisa i 1500 tampanih knjiga.
1619. irolamo Fabrici, 13 svezaka iz anatomije.
1624. godine, akomo Galicio, 20 grkih rukopisa.
1734. godine, ian Batista Rekanati, 216 rukopisa, meu njima i kodeks kue Gonzaga.
1792. godine, Tomazo uzepe farseti, 315 rukopisa i tampanih knjiga.
1794. godine, Amadeo Svajer, vie od 340 rukopisa, meu njima i testament Marka Pola.
1797. godine. Jakopo Nani, preko 1000 rukopisa, najvie grkih i istonjakih.

Posle pada mletake republike 1797. godine,

fond je obogaen ubacivanjem veeg broja

rukopisa i knjiga iz verskih ustanova, koje su bile zabranjene i rasformirane za vreme

Napoleonove vlasti. Nakon toga vee zbirke su unete:
-

1814. godine, Girolamo Askanio Molin, 2209 tampanih knjiga.

1843. godine, irolamo Kontarini, 906 rukopisa i 4000 tampanih knjiga.
1852. godine, ovni Rosi, 470 raznih rukopisa.

Danas je biblioteka sv. Marka u posedu oko milion tampanih knjiga, oko 13000 rukopisa,
2883 inkunabula, 24.000. dela tampanih izmeu 1500. i 1600. godine. (Biblioteca Marciana

2. NACIONALNE BIBLIOTEKE

Ono to nacionalnu biblioteku ini posebnom i drugaijom od univerzitetskih ili narodnih, je

injenica da nacionalne biblioteke prikupljaju i uvaju grau matine zemlje. Obaveznim,
6

besplatnim primerkom svake knjige ili publikacije objavljene ili tampane u zemlji, a nastoji
prikupiti svu grau o toj zemlji objavljenu bilo gde u svetu i grau kojoj su autori graani te
zemlje. (Leksikografski zavod Miroslav Krlea Nacionalna Knjinica)
Moemo rei da je nacionalna biblioteka sv. Marka u Veneciji jedan od pionira uvoenja zakona
obaveznog primerka u Evropi, koji kasnije biva prihvaen i od ostalih biblioteka u Evropi i ire.
Imajui u vidu, da nacionalne biblioteke prikupljaju i vredna svetska kulturna i nauna dela, one
su i najvee i najznaajnije biblioteke u svakoj zemlji a ujedno i najvee svetske biblioteke.
Pored biblioteke sv. Marka u Veneciji, status nacionalnih biblioteka u italiji imaju i biblioteke u
Rimu, Torinu, Napulju i Firenci. (Giustini, 1996.) Od evropskih naconalnih biblioteka izmeu
ostalih treba spomenuti Nacionalnu biblioteku Velike Britanije i Nacionalnu biblioteku
Francuske.

2.1 Nacionalna biblioteka Velike Britanije

Britanska nacionalna biblioteka od ovim imenom postoji tek od 1973. godine, i ujedno je jedna
od najmlaih nacionalnih biblioteka u Evropi. Sve do 1973. godine ona je bila u sastavu
Biblioteke britanskog muzeja, iji se poetag rada vezuje za poznatog britanskog naunika ser
Hansa Slouna. Naime, on je tadanjem britanskom kralju,
Dordu II ponudio svoju linu biblioteku, odnosno kolekciju medicinskih knjiga, koja se
sastojala od oko 50.000. tampanih naslova i 2000 manuskripta, za isnos od 20.000. funti.
Britanski parlament je prihvatio ponudu, novac je sakupljen i isplaen i obezbeena je kua u
Montgeju gde e zbirka biti smetena. 1759. godine britanski muzej je otvoren za javnost, 1808.
Godine je za potereb studenata otvorena i prva itaonica Biblioteke Muzeja.
Fondovi biblioteke vrlo su brzo rasli zahvaljujui poklonima u vidu vrednih knjiga i rukopisa.
Pokloni su dolazili od mnogih engleskih plemia u vidu raznih vrednih kolekcija. Unuk poznatog
antikvara ser Roberta Kotona, ser Don Koton, poklonio je veoma vanu kolekciju rukopisa iz

XVI i XVII veka 1700. godine, a 1757. godine naredbom kralja Dorda II, kolekcijama u
Montegju kui dodata je i kraljevska kolekcija iz 1471. godine.
Sledei znaajan korak u istoriji ove biblioteke bilo je uvoenje obaveznog primerka 1757.
Godine, tako da se zbirka biblioteke ne uveava vie samo putem poklona. Veliki doprinos
tazvoju ove biblioteke dalo je i mnotvo bibliotekara koji su svojim predanim radom ostavili
neizbrisiv trag u istoriji ove institucije.
Odlukom britanskog parlamenta, Britanska nacionalna biblioteka izdvojila se iz Biblioteke
muzeja i poela sa samostalnim radom 1. Jula 1973. godine. (Backi Despotovi, 1980.)

2.2 Nacionalna biblioteka Francuske

Nacionalna biblioteka u Parizu jedna je od najstarijih i najbogatijih evropskih biblioteka. U

drugoj polovini XIV veka, javljju se prve inicijative za osnivanje jedne stalne biblioteke. Istinski
poeci osnivanja nacionalne biblioteke zapoinju sa Lujem XI, koji je stvorio jednu znaajnu
kolekciju, ak je i iz italje doneo vrlo vredne rukopise humanista. On je biblioteku testamentom
preneo na svog sina Karla VIII, to se kao in i moe smatrati istinskim raanjem biblioteke.
Mladi kralj ju je obogaivao, posle ratova u Italiji je doneo veliki broj grkih spisa, u kolekciju
uvrstio i prve tampane knjige i to negde oko 40 godina posle Gutenbergovog izuma. Posle
ekspedicije u Milano 1500. Godine, doneo je i deo biblioteke koje su u Paviji skupili lanovi
porodice Sforca i Viskonti. Na taj nain je u biblioteku i dospeo najvei broj rukopisa Petrarke,
koji se i danas nalaze u njoj. Izmeu ostalog on je ovoj biblioteci prikljuio i biblioteku svoga
oca, pesnika arla Orleanskog, kao i bogatu biblioteku Luja de Bria. uvao ju je u zamku
Baloa. ( Injac, V. Francuska nacionalna biblioteka)
U vreme francuske renesanse, Fransoa I, daje novu inicijativu za osnivanje biblioteke. Oko 1522.
godine on osniva novu biblioteku u jednoj galeriji zamka Fontobelo. Za upravnika je postaljen
humanista Gijom Bide. Da bi obogatili biblioteku Bide i njegov naslednik Pjer di astel, putovali
su vie puta u Italiju, i saraivali sa ambasadorima u Veneciji, kako bi prikupili knjige. 1544.
Godine biblioteka iz zamka Bloa, preseljena je i prikljuena biblioteci u zamku Fontobelo.
8

Najvanije mere preduzete u cilju obogaivanja ove biblioteke su svakako donoenje zakona o
obaveznom primerku 1537. Godine, kojim je naloeno da jedan primerak svakog tampanog
dela mora biti predat u ruke uvara biblioteke. Dalje kroz istoriju, biblioteka je osim obaveznim
primerkom obogaivana zahvaljijui entuzijazmu ljudi koji su je vodili, portvovanim radom,
kao i bogatim donacijama raznih naunika, kolekcionara i pisaca.
Svoj veliki razvitak biblioteka je doivela i tokom revolucije, kada su bogato dopunjene njene
kolekcije, zakon o obaveznom primerku se sve vie potuje, poetkom XIX veka u biblioteku je
stizalo samo oko hiljadu knjiga, ali ve 1875. Godine obaveznim primerkom je stiglo 19.000.
knjiga, u toku 1987. godine taj broj narastao na 42.000. primeraka. ( Blasel, 1995.)

2.3 Nacionalna centralna biblioteka u Firenci

Ova nacionalana Biblioteka u Firenci je osnovana 1714. godine kada se Biblioteka Publica
Florentina spojila sa Bibliotekom Platnom. Poreklo vodi od privatne biblioteke Antonija
Maljabekoja. Ova kolekcija sadri oko 300 000 primeraka nekoliko rukopisa koje on zavetao.
Od 1935.godine kolekcija se uva u zgradi koju dizajnirao Kozare Bazoni I V. Mazel koja se
nalazi du reke Arno u kvartalu Santa Kroe. Nakon toga, su pronaene su u razliitim
prostorijama koje su pripadale Galeriji Ufici. Velika poplava reke Arno 1966.godine otetila je
skoro treinu fonda biblioteke. Centar za restauraciju je naknadno osnovan i uspeo je da sauva
veliku koliinu predmeta neprocenjive vrednosti. Sa obzirom da je potrebno je jo mnogo toga
uraditi i neke knjige su zauvek izgubljene.

Nacionalna

biblioteka pripada plemikim porodicama. Stvorena je po modelu apostolske

biblioteke u Vatikanu. Knjige su tampane sa simbolom irisa kao simbolom grada i natpisom
Javna biblioteka.

Poseduje veliku kolekciju knjievnih dela na italijanskom i drugim

romanskim jezicima. Dobija ime Biblioteca Nazionale Centrale di Firenze 1885. godine

sa

slinm funkcijama kao biblioteka u Rimu. Do 1837. godine je odlueno da mora posedovati sve
9

primerke koji su tampani u Firenci, a do 1870. godine dobija pravo na obavezan primerak.
Kolekcija je tada obuhvatala oko 150 000 svezaka. Do 1990. godine u Firenci ima skoro 5
miliona knjiga pamfleta 715. 000 pisama.

3. MEUNARODNA SARADNJA BIBLIOTEKE SV. MARKO

SA SRODNIM INSTITUCIJAMA U EVROPI I SVETU

10

Opta politika klima po zavrsetku Prvog svetskog rata bila je takva da se sve vie oseala
potreba za stvaranjem meunarodnih organizacija koje bi omoguile razmenu ideja i iskustava,
kao i reavanja problema putem nauke i umetnosti.
Organizovani razvoj bibliotekarstva u razvijenim zemljama i udruenja koja su se u njima
stvarala i jaala, uticali su na svest i potrebu zainteresovanih da se organizuje udruenje
meunarodnog karaktera. Bibliotekari su svoju potrebu za saznanjem ta se radi u bibliotekarstvu
i elju za razmenom podataka pokazali jo 1926. godine prilikom odravanja Meunarodnog
kongresa bibliotekara u Pragu na kojem su prisustvovali delegate iz 28 zemalja. Tom prilikom je
Francuski delegat predloio da se osnuje stalna meunarodna organizacija koja bi objedinila
razna nacionalna bibliotekarska drutva.
Na godinjoj konferenciji Udruenja bibliotekara Britanije predstavnici petnaest nacionalnih
biblioteka, izmeu ostalih i predstavnici Nacionalne biblioteke sv. Marko, dogovorili su se o
stvaranju Meunarodnog bibliotekog i bibliografskog komiteta. Ovaj komitet 1929. godine, na
prvom kongresu odranom u nacionalnim bibliotekama u Rimu, Firenci i Veneciji, prihvata statut
i menja naziv u Meunarodna federacija bibliotekih udruenja. Tako da je Nacionalna
biblioteka sv. Marko iz Venecije, jedan od krucijalnih uesnika ovog kongresa, izmeu ostalog
kao jedan od organizatora i biblioteka domain.
Danas ova federacija ima vie od 1600 lanova iz svih krajeva sveta, svoju delatnost ostvaruje
kroz pet centralnih programa, kroz odeljenja, sekcije i okrugle stolove. Svojom delatnou
pokriva sve teme i projekte koji su od sutinskog znaaja za bibliotekarstvo u celom svetu.
(uki, 2001.)

ZAKLJUAK

U ovom radu smo nastojali prikazati tri istorijske i kulturoloe vrlo vane institucije (Englesku,
Francusku i Italijansku Nacionalnu Biblioteku), njihov nastanak i razvoj, mada su nastale u
11

razliitim vremenskim periodima, neke malo pre, neke kasnije, sloiemo se da je njihov
razvojni put u mnogome slian. Sve su nastale kao rezultat vizije odrenih ljudi bilo da su u
pitanju naunici, umetnici, pisci kraljevi ili ak vlade o potrebama takvih institucija u svojim
zemljama i od koristi koje e budue generacije imati od njih.
Jo neto zajedniko u njihovom razvoju je i nain prikupljanja knjiga i rukopisa, koji je
naroito u njihovim poecima doao do izraaja i odigrao veliku ulogu u njihovom daljem
razvijanju, a to su nesebine donacije velikih ljudi u vidu hiljada naslova, rukopisa i knjiga
neophodnim za njihov rad i opstanak. Donoenjem kasnijih zakona, u vidu zakona o obaveznom
dolazi do stabilnije popune naslova, nezavisno od dobrovoljnih donacija.
Danas su ove tri velike Nacionalne Biblioteke, lanice meunarodne federacije bibliotekih
udruenja koje okuplja preko 1600 lanova iz celog sveta, meusobno dobro povezanih na planu
saradnje sa vie aspekata, izmeu ostalog i meunarodne razmene publikacija, kao jednim od
vida pribavljanja znaajne literature. Jedan od odnivaa ovog meunarodnog udruenja je
Nacionalna biblioteka sv. Marko iz Venecije.

LITERATURA

12

1.

Backi Despotovi, Lj. (1980). Istorija pisma, knjige i biblioteka. Beograd: Struna

2.
3.
4.
5.

knjiga;
Blasele, B. (1995). La Bibliothoqe Nationale. Pariz: Press universitaries de France;
Biblioteca Marciana. http://www.wikipedia.org od 21.12.2014.
Giustini, O. (1996). Le biblioteche d'italia. Italija: Meridiana ED;
uki, Leposava. (2001). Meunarodna federacija bibliotekakih udruenja i institucija.

6.
7.

Beograd: Narodna biblioteka Srbije;

Injac, V. Francuska nacionalna biblioteka. http://www.nb.rs od 22.12.2014.
Leksikografski zavod Miroslav Krlea Nacionalna Knjinica. http://www.izmk.hr od

8.

21.12.2014.
The Marciana Library. http://www.venice.arounder.com od 20.12.2014.

13