Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Džon Lok Ogled o Ljudskom Razumu PDF

    Uploaded by

    svarognsa
    150 views343 pages

    Original Title

    Džon Lok~Ogled o ljudskom razumu.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    150 views343 pages

    Džon Lok Ogled o Ljudskom Razumu PDF

    Uploaded by

    svarognsa

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 343
    DZON LOK OGLED _ O LJUDSKOM - *RULITURA* 1962, BEOGRAD ZNANIE 1 MNJENIE_U FILOZOFIN BzoNA Loma NA RASKRSNICI NOVOVJEKE. EVROPSKE Fulousrie Te 19. vijeka naslijedilt «mo shems, koja jed- nostavno i na izgled prihvatljive prikazuje bit= no dogadanje 1 evropskoj filozofiji od 16, do. 18. ‘vijeka. Glavna Je odlika novovjeke filozofije, lea Ze shema, a njenom gnoseoloskem karalseru, a 5 ovog gledista grana se ona u dva protivnitka Pravea: kontinentalne racionaliste i englesice em~ iriste. Dok prvi veligaju razum kao jedini izvor spoznaje, drugi neumorno uvjeravaf da eva spo~ znala proistjee iz iskustva, Borba ovih dvaju Bravaca ostaje osova razvoja novovjeke evropske filozofije sve do Kanta, Hii lniticizam predstav- Ye megaciju ali i originalnu éinteru empirizma i racionalizma. Kad polazedi od ove sheme pokusavamo da odredimo polofaj Diona Laka! u evropsko} flzo~ x Dion Lok rodio se 20. VIET 1692, u Ringtony kod Bristola od oea pravnike, vatrenog putiiance, bet te eo gficir revoluctonarne armije sudjelovao a gredanshom rete, Edegpeth sedin, Bhaevon ey Vogutince tru om” erzltetu u Okstordu, gdje fe stckao stepen mngletra { po> lao peedavad arcing fezika, retorike 1 moraine HlogeHie: Nakop resiauracije Stuarta' (seo), ¢ vrijeme ostre bores fumed vigovaca | torljevuea, Lokeae biro naSeo at tabort Pigovaca. 1 iiateljio co.’ baronom Auijem,, kacniji=a lowdom Betisbertiem, jeinich od veda. vegovslce opouiclie, v 15, ne astaje nam drugo nego da ga smjestimo met pengleske empltiste", On tade Dostaje spri- Jelazni Glan od F. Bekona i T. Hobza ka D2. Bar- faije i D. Hjumu, osnivat empirisicke spoznajne teorije, je aatetke nalazimo kod Bekons, @ krai- nje Konsekvencije kod #juma. Medutim, kako je titava tradicionalna shema samo Kaziksiura reivoja novovjeke evropske fix Toot, to je 1 mjesto koje ona osiavija Lola su~ vile ‘Usko za njegovi Blovofiju, Lak nije samo yengleskd empirist” nego 1_,kontinentaln! racio alist", U veto} mjeri nego Bokon { Hobe nfegovt ‘pane WRF. arupo J w Aaj ets ao Kuda! ota ieoitel| nantrota sina Lsonretae | soeetolk sarees atone sd fo Asi TO" gone porno tord-kanesiar Lok J dobio voi ertavna fankelje:» iad fe ove) whore Zelim poo, moro fe ak napuatil vol poled}. e ie of fgo'g Peahctsi cafe Je proven see’ pose leis iere- Prof nnietom senile fonovo je 166 uso Engle Teitono‘nc a Holand ete fe neko wilene tio pod {ait non te ra dot Tadic. a Helin wee to taledno novi inal ‘Vinengen lit Orensiny ‘rome takcarine else Tevkuyer ioe8 porine ek Sterne ozioga tbr Je Dolota ambassdora na Erendenvartko ‘avons, alt je” onhvato™ net lakfu driavna funkella w Sonome. Sar" gasine present Seesko éobny june pnfatliske porodice nemo 2d Lan” pestle fo Bvt ‘do avoje aie 28, 704, Glawna kei’ dein: Poma'9 tleranei (etter concerning To" leretion, 1095-1009), Dole renpraveo visas (se Tress gf Gonernent 18), pled adatom sezum cn sag “Concernag Hon Understanding, i800, ek Tarmmironja 0 pajeclctna snlettonje kifucte porate Selec dao Coders of fe Conde: Se of the Lowering of intent end the Malet of the Va ie G‘ttoney, 100, Nee minl'e ogame (Some Tovohts Gonstrning Baueatm bs), Racumnest hrscnatee Phe Kensonebleness of Christy, 1680, © wpratiomhy t= Fimo (On the Condst of inv Untefatending, ohietiens Dorman, 70h) Wasnt howdt'ssgen ak {9 aie Foto) fideo 1 Aaron: ohn Locke. Guan thst lex Sera Baltion 098) J.'W. Cough: John Locket Felis! Bilosoohroatort dasha. Rlennae, Joke Eockes These Fetacke Phitononhia, Msisehsim Clan 1958.3. 3. Cone for John Lace, Eénton 1508 DW. Yoleon: ohn Locke End The Way of ideas, Oxondetnton 190 Me Cranston: John Locka Ay Biography, Londen 18st VE fi su pretete Dekart Gasendl. U ne manjoj mjert nego Barkii 1 Hjum njegovi su nastavijaci fran= cusid 1 njematid prosvietitelji 16, vijelca, S pod Jednakim pravom s kojim se poimatra kao pri Jelaznt dlan od Bekona i Hobza kea Banteijut Hju- mu, Lole se mote posmairati { kao prijelazni dan od Gasendija i Berijera ka Volters, Kondljeku 4 francusiim materijalistima 18, vijeka, it od De ‘karta i Spinoze ka Lajbnieu i Kant. Lokova filo. 2olija ne led uz jedan od puteva novovjeke evrop- see flozotie; ena stoji na nilhove) najveto) ras OSNIVAC SPOZNAINE TEORUE U_,Poslanici dtaccu*, predgovoru svom Ogle du 0 Ijtidskom razumu Lok priéa kako ga je jedna neuspjetna diskusija s prijateljima navela na po- miisso da amo modda poli kelvin praveen —da Je pre’no Sto smo i zapotell takvo istrafivanje ‘rebslo Sgpitati nate sposobnastt 1 videt! koje sivas Hing Term mote de relvg,# loje ne motes leja da. proucavanje Ij razuma treba da prethod! svako} drugo} mlegovoj upotrebl Hlozofiji { nauci, da razum treba najprije upotre- Ditl za tepitivanje svojih viastitih spomajoih spo- sobnost!, predstavija polamu ideju Lokovog glav- nog dieia, recizirajud svoj zadatak Lok na podetku Ogleda izjavijuje da Zell istrabili ,poretlo, iz Yama § opeeg hug enanja, bse t eenove t stepene verovanja, mnjenja wvanja." shepens werovany ja { saglasavanga,* (F, T, ‘On odmah dodaje da nege wlaziti w ‘fizitko yazmatranje duha niu metafizitke spekulaciie o suitini duba io ajegovem odnosu prema tijeli, Bez obzita na to &ta je duh aam po sebi, Tole Zeli 2 Gitai:, Dion Lok: Ooled 0 tudskom. rasumu. Lkntiga, T eleva, 2, odelinty str. 19. Na tail nadin ltt G0 60 Lnkov" Opled i © dalgein taksta, vt prouliti Sta nam on moze prutiti, ,Proatim, isto- Fijekim metodom on Zeli da ote tzvore, osno- ve, stepene, | granice nae ivjesne 1 vjerovatne spoznaje, znanja (knowledge) | mnjenja (opinion)? ‘Ovakvo proutavanje naleg razuma nie samo prijatno nego i neobiéno Korisno. Aleo latino upo- Zramo granice naiih spomajnih spasobnost! mod éemo da ih racionainije upotrebljavamo; umjesto da uzalud polcutavamo spomatt ano ito nam je princinijelno nedostupno, uamjerit éemo sve sna- e na ono sto nam je dostupno. Ovakvo razgran- Eenje onoge Kio se mote spomtl od onoya 8 nespomatijive takoder Ge nas Euvatl od ke mai rezignadije, do éega desto dovode nevsplesni poleukeji spozaje nespoznatlfivos Pre nego Ho se rivaling a kakwog dev ox epozna}nog zadatka, treba da istrezimo 1 ta&no Utvrdime dia | Kako motero, ita i zalto ne mote mo spoznati — to Je osnovai zahtjev Lokov. Jesnim postavijanjem ovog 2ahtjeva 1 njegovom reallza- efjom u svam glaynam djetu Lok Je patio oss. vat spoanajne teorlje 1 spoznajnoteorijske ort taclje u novovieko} filozor 'U historijama filozotije plsanim u 19. £ 26. vijekcu_ponekad se govorl o .spomajnoj teoxiji* antitih { srednjovjekornth florofa. Ont oil tax ko tine polaze od tinfemice da se moguénosti, zvorima, stepeaima { granicama spomaje Tas pravijalo ved u antici fu svednjem viiekat pri tome zaboravijaju da su ,spomajnoteoriiske" kon- cepeije ovih flozofa bile Sastavnl dlo mjihove onto- loalie i logike. Spomajna teorija tao zascbna i fuundamentalna discipina rada seu novo vije- ku: idefu da proutavanje nai spornajnih spo sobnosti mote i treba da prethodl svakom drugom Hlozofskom. poduhvatu ‘prvi Je Sire razvio, obra Zlotio $ pokufao Tealiziratt u jednom zasebnam ‘dielu Dzon Lok; naziv yepoznajna teorija® i na- Tam Tok noma ntkakvos salednishog. naziva 25 snanje | mojenie, Sil deme oboje Razlvatl yspomajom®. vat stojanja oko jasne i progledne aistematizacije spo- BAinoteoretike problematice Jevijaja ge tek a Vijeku. Tokovim prethodinikom w zesnivanju spoznai- ne teorije ponckad smatraju F. Rekons, Hekonova misao da obnova nauka treba da potne sivaranjem nove metode nautnog istradivanja doista je sliéna Lokovo} de sponavanje treba da poéne proude- Yanjem spoznajnih sposobnosti. AL! to ipa nije {sta misao. Bekonova predutna pretpostavia, ie Je pouzdama spamaja moguéa, postala je za Lola otvoren. problem, Vie nego Bekon, Lokov program spomajne teorije antielpirao je R. Dekart, Nafjasnije ia} fe Program proklamiran u njegovim Regulema: ,da no bismo uvek ostalt u neizveonoati Sta Je rand ‘rofuée 1 gt razum ne bi delovaa shufa)no, tet pre nego ito se pripremimo da stvari posebno sa zajemo, da smo jednom u vor briziivo ispitall 22 koja Samanta je Iudski um spesoban © Mediutim, za raaliku od Loka, Dekart je ovaj program ostvario samo djelomitno: Regulus 4 estale nedovriene (lakve st obiavijene tae 1701 ole vijelanalcon Deluartove emit); Meaitscte Podinju spoanajnoteorisiim reumatranfina, si ‘va slute samo kao uvod ono Bio Je ears Deere & Podnasiov ozatio kao glaval sadatak ajein: prufanje dokaza za spostofanje bogs 1 valifices Exvjakove dufe od toa ‘Bretpostavija se ‘da je Lok 2a vrijeme avoga boravks ul Frencusk} (1676-1679) vidio rakosie primjerale Dokertovih Regula, all to nije ‘poussa- no utvrdeno, Prva sklea Tokovog Oplede posiete 1 vremena prije mjegovog dolaska u Francusica Ga 1671). Deke, nememo nikalcvog varloge da ne ‘Jerujemo Lali, kad kate da se miseo 6 poscbl ER, Dekart: Protiténe & jeona pravite rukovodenss hon 4 eiabloongu icine, Yroveo de D. Nedeifwore Seosko, fosotsko dana, Beograd 1862 ss TI thy str. 114 1 116. a nee x snivajuél spoznajay sare coed oe tvrdi da. pravi osnivad spomajne ccf pn sie Ta nee Kant, Fak fe an Souls puso poe ue sp al OI Ec Ye tog an, Seti, egg spomale posta He iekle speznae, Ved a pols Ogle on naire Ga Ge pared o> Thae mle telat moms veto o> ag clove | etapenes, ae erm ova Dp SF dolteessacproviau bbert knit oes ja, Zabluda da je Ogled posveden samo porijeleu Sfovanje masta je renovate 2a Ho pr ‘Eijela Sominin u'pree ae, ced alee eGR. optam, Prenat poset 18. joka toltko au se oduiievilt Lokrovim utenjem 9 po- SE gh Gila gp Lakovor Ogeda nile risa si Glevd a Medes fogla W svopm reesvenig SHEESH Morte tr opto foror oprve ve Soltngae Ostet, sarin rain ot ancl Jct oie do gti aor ote TBEbg powrisr nepe So je ove ono) ne leaye : ne Nesupivt Hogg 4 mladeherlorci 4 Bogela€ evo Svetoj poroies i pematom of Se ee ee er amin ete seethine ited dane Leys As sarin paren melon sed 0 Forfa iecakog ranma, on kab da fe bok ew exiattar TW, 2 rege; Stiilche, Werks. Nemnzsh Bane. Vorlsunen doer ate Ceseichte der Theron Bans cha Bg ings Sethart 108 x ebradlofio josnovni princip" Bekona {obra —~ sPotljeklo znanja { ideja iz osjetnog svijers™ ‘Treéa ! Getvrta kmjiga Lokcovog Ogleda sotlcri- vene su u drugoj polovini 19 vijoea, Medutina od uvijek se moze ull milljenfe da jet Losovers Ogiedu rijet o psibolotcom, a neo togitkognose, lokom, problemu spoznaje, da mega zane na koji natin Ijudl faktiéno dolaze de avelih spomnale, # ne iz kojeg izvora nilhove spoznaja ene avers pravo na vaienje. Palholosio 1 spomajnoteodte sko proutavanje dolsta se ispreplees u prve dvije Inlige Ogieda; setvria injiga Jasno pokanije ae ‘at nije re 0 psthologiji spoznaje, nego o sposna}e nef tears, Lok ko onnivaé spozaine teorije ne pripada samo historiji engleske filoeotije; kao ialkes to fo nisiavijaé Dekartov 1 proteta Rantov Od Loka i Kanta do naith dana inifljenja o wrijednosti spomajne teorije 4 spomajnoteorijcke ojentacije u Mlovoliji sizing su fe mipenios tke ge mre no Bo petneme spornavall mean ispitatt samu moé spomavanja Hegela Je pace, gala na ,mudru predostrotnost® onog shelactiéaca koji je hitio da nauét plivat! prije nego. sto skost u vodu, Za “novakemovee spoznaina’ teotlia fe cmovna Hlocatske disciplina, Za Martina Halde era spomajni problem wopée ne poston: euteer meni engleski flozoft tim ge problemom’ neoble XE Marx, F. Engels: Werke, Band 2. Diotz Verlag Berlin, Tose, 8. 196. — Usared reteno, ta daliendo Ye He v8) Reodino zanimijiv! edieljak Soete porodiee, ko} ‘elo desto eltira, do danas alle dovolino prouter. Ups miedhi na’ kraju odjeljia ‘Marks Enatlg. pellets Vers trancuskor materializma s Dekertom | Loker if Suprotnest flozofije 18. vijoka prema mataficiet 17 wiicka, gplttne su prfkazani w vetint novuth francustin higtore HMoxotlie. Wkt smoovie malt, namupiot talteho) Eettce gaio da ponovimo porate” {Op eit, sit. 140), Bile ai Zankmllivo ispltatl, de kole wa ee frarcuske hsiorife Jovofife oslanjali Marks 1 Bogle pitudl oval adieliek, do U gu u nfemu doistn samo ponavtjall pomnato, | kotlks $a ‘ocjone loje eo tu sadete taknas XI no intensimmo bave, Medu marisistima miiijenia no ingrgjenn. Po naiem raisijenju, ves LOkov Sey ue Stilo pokandje da je sista spomaina Soret, Iebodna od ontolosiih pretpostavi nemo- teorlia santastne, spexilsclje Gogmatske me Exe {pie | ponte Lokn wwieravai na ojo careackeorijska reficksija nulan sastavnl dio sake kritiene Blezotije, REPREZENTATIVNA TEORIJA IDETA Razvijajuci svofu_snoznajnoteorijsiu ‘soncep- ciju Loi, 1 Dekart, polazi od pretpostavke da jal doduide spoznajemo stvarnost koja postojl ne Zavisno od nas, all da je ne spozajemo neposred- no neo samo posredsivo ideja*, ‘Dekars je smatrao da ‘ynikalcu spomaji 0 nome #to j¢ izvan mene ne’mogu imatl druktije nego ‘deja, koje imam u sebl"7 Lo~ Eovo miiljenje posve fe isto: ,Otgledno je éa un ne sposnaje stvari nepomedno, nego samo Do Sredstvom ideja koje ima o nfima* (IV, IV, 3, Shr 620. Uporedi: IV, I, 14.1V, XXI, 4) ‘Pojam ideje jedan Je od. Eljuénih pojmova Deartave i Lokove Hilezotije, kao 1 ditave evrop- ake Blovotije 17. vijeka, Lokovo odredenJe ovor Delma uglavnom ge slake § Dekartovim. Za De~ Farta je ideja sve ono Sto moj dub shvaéa", odnomo’,sve Sto je u-nasem duhu, keds fhesto mislimo bez obalra na to, na koji to nadin snislimo“ Tok izjavijuje da on rijetju ,ddeja" naziva eve Ho duh opaza u seb, ili Ho je’ neposredan poodinet opataja, misli ili razuma". (1, VI, 8, bir. 127. Uporeai: 1, 1, 8111, 7,1) T ba correspondence de Detoories dans Tes snéaits, Paris 1898. HE, p. 374 Op. city Ih p. ad, xm Tajo su dakle 2a Loka nepogredan pred vin nai sponnajnih alata 1 Leino meneere sa {fosnal stan oye ostoje nenaisno od Bh ska sh) ano so pot! ven aha ovo), koncepelt dela. Snjent su prigovor, opraydann i neoprevaaa | “Ue "Medi neopravdsnima na prvo.mjesto tr stavill ona) Koll kate da je Lok nekersckvenians for poo idejon ‘mis das bredenel a tau san akk iajenja, Ova trrénja.pollzepljije se. dime Sto op oo Bete nb ela io. ee Pee a ove otltd hit, prodinet nego Tadsje cane, Meduttm, nije taco vdjed a LOE taste Iuese refletaif i lee o radnjma, nag dubs ol nih adnjl duha ha koje se te idehe panove oo cash Suboyath Za We Snap te ieje on) reamet. Kao ito duh ne opuie nepoedo 5 Jsioe preg tao on, Har penn pas deaf kanye Opledu Gominice ne’ ops na Sete Obl ani, eats Fava ote plu, on Jc 0 ide opadagin, PU je tate cae irugo deja to} racy, ee ruse Gaba use? ‘ent a ttt jet dikerne rai ga je primjedba, koja se Sesto euje, ai Lok tuvike Aroko ahvaea'rijet wfieje™ tale de o0 njega peedmet evin duoveth Tecnt ‘of eoletog epesanja co aajapstcakteajeg millenia: Menus otto fo da prethnet osjetnog opasanie { predmet Spetrleinog iniljenja ne mate big ial. Ove) pa over bio bi optavden bade Ei Lak wre ad oh Sve Adele istovrane, All Gn eratca ea posta} tant: fo recith vrata idea, Proma tome, ako Lok tre i a fo predmet svakog dunownog ake nek ide! 4a, to fol ne anaal da Gv duhowed ak naj se- i Bes” "nog® su osbilinije neke druge teSkote, koje proitjeda te defintelje pojeea wiacjens XML Prije evega, namete se pitanje, gdje i kako postoje te sideje" koje su predmet dubs, Sam LO Pais seal da su one ,u dubu". Medutim, nije Yio chvaliti kako netto Sto samo nije dub, moze Hid cu duhu", 1 kako, « druge strane, ono ito je a duhué mode istovremeno biti »predmet dubs tos je tebe Ditanje kako pomodu idela, koje uu nagem dubs, mozemo spoznati stvarl ioje So ‘Wen duba. Ako su duhu nepostedno dostupne gamo njegove Viastite ideje, kaiso on moze malt Gapored ideja postoje i neke stvari i da su nae {doje adekvatne tim stvarima? Ova teikota pro- ale ge kroz citavo Lokove djelo io njoj éemo Jos imait prilike da govorimo. SEMTOTIRA, Smatrajuéi da’razuni neposcedno opaza samo svoje vlastite ideje, Lok definira znanje iso ops Janje, a manjenje kao pretpostavijanje slaganja i neslaganja medu nasim idejams, Zz ovih definicija zanja i mnjenja ‘proizlael da spoznaja ne mora nuzno biti izradena rijetima. i jedima dostupne Su Vjckove iis ju. njegovim gru fxavene od drugih®. (11, 11, 1, str. 440) ‘Medutim, Lovjek ne mote postojati izvan dru dtva, 2 druitvo ne moze postojati ako hema mo~ guénosti komunileacije medu Hudima,, Kao sredr vo za biljezenje svojih misli 1 za njihovo saoy_ rao ,velild. instrument Gavenje drugim Ijudima, STajesnisieu vera druttva bog je Yudima dao Je- ae erik se sastojt od rijet, a mijedi su Gulai zha~ {oui za ideje, znakovi koji nam siuZe ,2a Prenose- Ajo malin misli drugima, kao i za njihovo belete- je radi viastite upotrebet, (IV, XXI, 4, ste, 790.) Wasa spornaje teorijeki je nezavisna od jezi- ka, ali njeno odrdavanje i saopéivanje nemoguée xiv ee eee : eee Spy re, moet See rane games, Rica Si Gos Set ena eo ota Se fe n,n ob ee Sates STAT ee vrsia znakova zadatak je nauke 0 znacima, seen (Zqpetwrisg), ip oake * uate sais sept 1 nko mis WG hae eee oe orc tee deg same Ae Sines ne gaat alto oie ao sazumno bide slobodne volje, treba da tini da Mpa aah ere ec 2 et sot neg is ees ae ena tl ipe: (1) yfizika” iit , pried Rocahege miei gee zeae pate) are dy aan ‘Eaike postizanje speicalativns (tirjshe) istine 9 on Postel si je, peaks ispravao djelo- we ee Roe cena ote eogeriien ice astra fale tb soe Robie cel ceigemap ovat It poi See ee ee instrument rentima spoznale. Semiotika nije ‘=m0-nO yo. 24 low, to je ne za nov logit progam Seen ane Se ee ‘teu nego to au one Koje sin do sad Domne ao AX 4, str. 796.), eas ST eens aa oj fae ena rae a Ogledu. Zato bise’moglo pitatl da i iottasiver ea le SSE ote oe xv Prije svega, namege se pitanje, gdje i kako soushie SSR ICS Slee ee he posgie te gael’ ole 0 Pon Nett ale He Srl eos a ie us mote i svat fie neta Ho sD oo te Bio duo Hak Sr ers ae dua ha mole wrens Pc ie So Je tae, ae ae Pea Se ne nasa ht ee aaepae Sb Re we cee Tsar ach ele ns lowe ke reels ake Orn hes poe ile aekvarng in xacinel Ot A) dw Jos imati prilike da govorimo. SEMIOTHCA Smatrajuéi da’ razum neposredno opaza samo svoje Vlastite ideje, Lok definira znanje kao opa- Zanje, « ranjenje kao pretpostavijanje siaganja it neslaganja medu nadim idejama, Ye ovih dafiniclja mania i mnjenja protzladl a sposnaja Re mora nuzno biti izrazena rijetima. ‘Ali ideje koje nisu izrazene rijedima dostupne su Gamo onome, t jem ee duhu nalaze, Sve eu o- Vjokove milli ju njegovim grudima, nevidljive i dgrivene od dragih®. (I, 11 1, str. 440.) Medutim, Covjek ne moze postojati izvan dru- Stva, @ erustvo ne moze postojati ako nema m0~ guénosti komunikacije medu Hudima,, Kao srece eyo za biljezenje svojin misli i za, njihovo sa0y~ Gavinje drugim Yjudima, kao ,veliki instrument foajednigcu vems drustva" bog je Hudima dao je- ae Texils se sastofi od rijeti, a nijeci su Gulni za- Jovi za ideje, znakovi koji nam siude 2a prenose- nje naiih mislf drugima, kao i za njthovo beleie ye radi viastite upotrebe®, (IV, XXI, 4, str, 785) Nala spomaje teorijeki je nezavisna od jezi- ks, ali njeno odrZavanje i saopéivanje nemoguée xv Je bez jezika, Ti, malo slobodnije Je by Jeena ess pi : ite Spe rare a eee Bi Sal ae ee ee nee ‘Spoznaja je dakle bitno zavisna od dvi wa sae hs een St seein ee eet ie oe nn Sage Fu sie ies ose oe se EEE camry sean ee ee re ioe Gee oame ranean oo spre on onde dijeli u tri dijela: (1) ,pri- pon ate e su same po sebi, njihovi odnosi gcse atc pt gies kao razumno bigs slobodine volje, treba da dint da Teo eacs ae sso SAL ora a oa grin ier meen eee pes eT sae See eens oe Bertie Gaon ese clans ote (pro, ana fs le Oe ee cree pe ee le prone die inate branes dee eure eh tara, le dak oat ae ae ak 5 en OY STS Se Eres c ice ln es sneak Pas en vam Se eeten ah enn ean ere Ene eb at ate SP cae ua ase oe fo ent ce rt ja o gnanju 1 mnjenju Kjim se on bevi u svora Opied, Zato bi it istrative SRaeee een oine get gon se eB oa, ie XV prethodna knititka istradivanja koja se ne mogu Prajesdt u njegova Klasifikact}u nauka i ona hepretiy pospung Il veeim sne fdeje" 0 supstanciji uopée nemamo { da rijetju. »Supstancija“ omatavamo samo ,neddeedene pret- Postavke a ne znamo ni. sami vemu (of we know Rot what), (t}. 0 netem o Gemu nemamo’ posebna, odredenu, pozitivna ideju) a Sto smatramo za sub XXXIX stratum, ili podlogu, onth ideja koje mamo". (, 1, str. 88.) ea 7¥) TRijed. spose, odredent, poritivma” dodane ex u Setvrtom izdanju Ogleda, Lok je, dakle, wpr- om ladanju trio da rjetju jsupstanlja™ oma. Savamo nelzvjesnu pretpostavita 0 ne’em o emamo nikakvoy ideju, w getvrtom iadanju kage da Je to pretpostavia o nefemu o demu nemamo Duet, aden postions idem To Zt ca prema Getvrtom fajanju nelakvu ideju‘o sup- stanelji ipake imamo, Kalo je u tetvriom indanfu sod nd anaheim mf aficbtjonyaxfe pofasne stedi ni senzacijom ni refleleijom, ostaje nejasno ‘a kof natin dolacimo do nie | de i Je ek fu najmanjoj mjeri opravdano da pretpostavljamo me~ Bo na Seno te cle eumevon porijela, Kola nije ni poselna, ni odredena, nf pozitivna. Ono ato Lak pie 0 supstanciji u nekoiilko odjeljaka uimetnutih u_glava o prostim modus! ma ideje prostora (II, XII, 1620) takoder navodt na pomisto da je on protivnik fdeje supstanclfe. Polemizirajuéi s onima koji smatraju da ne ma pramog prostora, Lok na pitanje da li je pro- stor bez tela supstancija i akcidencija, odgo- ‘vara da ne za, i da se toga svog nemanja neés stidjeti sve dok mu oni koji pltaju ne polatu je- snu { odredenu ideju gupstancije. Zahtijevajuél da se ne dize buka ,zvukovima bez jamog 1 odrede- nog znagenja" Loic one koji toliko naglaéavaht po- jedine slogove rijet{_ ,supstancija‘: poziva da raz- nisle o tome da It”ont, ad ‘upotrebliavaju ti ret {za beskonatnog, neshvatlitvog boga, 1 zt Konaéni duh, {za telo, fine to avaidl put w istom smislu* (11, 111, 16, St, 173) “Ako je upotrebljavaju uvijele a istom smishy, onda je to ,2zaista veoma keruta doktrina", a ako je upotrebljavaju u tri rezlitita smisla trebalo bi da se posluze sa tri rama imena Kako bi se spri- jetila ‘zbrka i zabuna koja prirodno proiziazt iz imjefovite upotrebe tako nejesnog tertalria, ter xL mo eines Sy ote pete ee Barmah aia Se a as ac a foe Soca cae eee ipaarealeactatae gaeee CUR hacen hoe jes dine Sate feats cee Eudes pole! eae REC eee eer aes crs me as hoc Ta its pet one sun Bale Gece oe Soke Meme e cea en Seies sat alt nana ae er ae, Ton Gut Ri, dot, ¢ morntn a Sans, a omen 2 oe ok at oo ah sot ide Scr mth Smet asian heer Seam Rd Sec cae tear Steeped ee pobre ete vatne yer Ey eens erent wedi, Sareea Feet Sais cba Len ret memes Sa se ats sl a at tole ate sl Pree ae 2 eee hee eee Bide tei anette Sec aciyeah Ge Cam Ser fei te ata tho Sn nn teat amr XL apomate vette Ho po nage) pretpestarst ot nepomnae See je woe we poten Fete ne ce a Se ative aupianal oe ee ee aah i canoe cesta 5 Chetan Stbatnce. Coal fe naeg duha miclimo da one ne mogu Bee Be nS Sn CG as tec mo Me gS sae, eo vetaviamno de 0 1 Seen ase aprance ol "hGda e le tiene urtane Je fii matenije isto take udaljena od nabeg shvs- anja { razumevanja kao i ideja duhovne supstan~ ane " oe Yd pao nagorjelt)_polpinog an en ee nn ER raenice OO noel Senate ao, eae na ono toga to nemisno hikaivveg pojma o duhowmo} supstancii, nee ee oe Ter oe Te ets a ote i potato, x 28 a Eo mb sate 9 nema eel Seca nc ate sot esters ia Pama oy ne posat Bf oto take Ta ag (ea | obedient fro supstancif duka® (If, XIU, 6, str. 314) io tenn ig eit to Sot oat om 2 re elt to Sot ne a jmamo pravo poricati njihove pestojanje. Ne zna~ LN er nee Deal od rade © te ide~ a aatra da je, pron neleancett nal sa oe can a verte dps ov Pet re iv naglea Ukove argv~ sneered av frrdili ‘takoder ‘postofanje duhomme supstenciie, tte BG, eter mango tne Kao ce ae Dera cuaerijane supe, csporavell postal Ma ejanie suo’ Som xUT stancije govore jeinako dobri,razlozt. lako pol- ence ne polemlsira ms kim, oft je ta to on Gvdie pondvo ubliuéaje 1 poremia izmedu kare tealjanten 4 n{thovih protivatea Posiojanje materialne supstancije bilo je ypoltiednak gumno f 2a Desarta 1 29 Hoben 4 G2 Eendije. Medutim, nasaprot Dekarm, Hote i Ger Seni csporavalt ‘su posiojanje zasebne auhovne Serena Una ea dabowne cnstan Sie, Lak se ovate omredieljule 2a Debate peoty Gasendija i Hobza. hess Brapat Katelin duaisam Lok oft ke {ira prstation materijliettog monizma: ‘Samo zto Sto nodovelino raztalsliamo-slon! amo wales fu da nam naa Eola pokaziju iskijucive maces AlaIne sivart. Svall akt ceeta, alto ga dobro rar ottime, daje nam podjecnake urd webs dela pritode, ‘matenijabal 1 duhovni, Jer ok sleds, Susem sly ja 7am da van mone poste erko raterijaine bie, predmet tog cbetay all jedan 08 Sgurnije znam ‘de wnvtar iene posto Guha Biée Koje gleda 1 stata." (XI, 15, ste 8299 U isto viijeme dok dokazuje postojanje obiju supstencija Lok ne propia upazsett da su Mefe © objema ela nejashe, 9A obu sfucaje natn sae © Supstancift jo podiednako mutha ih nitasyae to je samo ono pretpostavijeno ine faa i sm Hea Eo podrfava ideje Hoje nazivamno eheldenciiama’ ? (Uy, ert, 15, st, 328) ‘Meo je naia Soja 0 supsianct gain fj roi to muna, ra conovt Sega roatomg twrdtls da supeenee (materijaina 1 duhovna) tpake postaje? (Osmo Je Lotor esfument tt. mater oj 1 cuhownay supstanci ipa poriectemne soe Jane 4 odnedene Tae} " “ase primame fleje 0 onom Sto Je ieucivo svolstveno tasters jest pioheatia Cvtin ¢ prema tome oxvofivih dolova f epocobnart prenséorte ksetanja putem impulsis, CE, XM, 1h ote S24) xin, nate primjere ideje o-onom Sto je ikljudivo svoj- Stveno duu jest qmisljenje i volja, odnosno moe olkretanja téla pomocu misli, 1 sloboda Kao po- Fledica tova". (I XT, 16, str. 224) ‘Prema tome, naga ideja'tjela ideja je raspro~ strte tviste supstancije, sposobne da. prenoel ire- fanje putem impalsa, nafa ideja o dud zoo nema ferijainom duu Ideja je o supstanciji koja. mislt Fima mot da htijenjem ii milljenjem icaziva kre- tanje 1 tel. Ljudi Gje ou misli ,astomule w materijut, $ oj at toll podrglt svoj duh éulima da rijetko Kade rezmisijaju 0 bilo Cemau Sto Je izned toga", Kaka da ne mogu zamisliti misleéx sivary Lo od- fovara da jo to mozia istine, all da Ce ont, ako Solje racmisie, tvidjeti da ne mogu zamislit ni i ‘Rao fio ne mamo na koji natin mislimo tako ne mamo ni na koji natin smo provtornt, (, Kako Se sledinjavanjem ili kohexijom evrstih’dfjelova Hjeta stvara prostiranje. Primarne ideie midijenia 1 prostornost! podjednaiko eu pune telloéa; ul oba slkéaja,stojimo pred. zagoneticom. Do ising salut dolgzime ako mot tela a prenoe! kretanje putem impulsa uporedujemo Sa Excobnostu duse da izaziva setanle pomoea Vole, »Svakodnevno iskusivo ogledno nam pokamje da se kretanje prolzvodi 4 fmpulsom 1 Eiko: ait natin Mako se to. wll te8ko mozemo Ehvetll = jodnako nam je nejasno f jedno 1 dru Go" (H, HILL, 26, tx. 390) Na omova svege toga Lolt zakljutuje da je postolanje materjnine + dubome supstancije So Tan avaice cumnje, ali da nam je ,supstanclia dum ha nepocnata kao i supstanclja tijela". (I, XXI, So, str, 892) Oba pohina su puna teSkota, ali po- Jom duba ne seed ih vite nego pojam tila { evimm ovim umovanjima jasno dolazi do t= raaja Jodha onnovna prouivurjetnest xuIV Lok wporno turdi da su nea i matertjaina i duhowna supsiancija potpuno nepomate, dao fa siememo niealera dt dau najboljem shecafa Eran sao wrlo jan ah Metutin ito jemme ‘postojanje materijaine 1 dunovne Eupetonclje ‘progiatuje 20. nesumnjivo,, Protas ednest u koju on owdje upada vaio je alitns ono} oju nalazimo v Rantovom uéenju 0 stvari bo Seo) U prilog teze da postoje materijalna i duhov- na supstancije Lok navodi da ti pomajenin neko Brimarne Tevalitete materije (grostor i impuls) f Suuha (mitljenje 1 volja), All prema niegovin via siti objasnjenjima ovi primamt kvalited! Jol ne Eine supitaneju, Supetantla je neka nara edo= stupna osnova ili podloga ovih (i drugih) kvalite~ ta" Medueim, na cenove oya mofone tnd Ga 8 kvalitet! utno monaja matt neleu podlogu? Na ovo odutho planje tok Ine pomntave da 8 U nastojanje da epase tradicionaing utenje 0 supstanciji Lok lako ocktupa ad svoje empinivaeie teze 0 porijekiu ideje. Jer ideja supetancije ofito nije kombinacija samo ontih idaja keje mau stjex Getz inkustva, Pored jednostavaih idela koje Sa stjetene Sskustvom u ide! supstanclie sade fe MJedna nejaana ideja tije porlieko nije pomacs sa Mesum, proce je Lokova cmovn. inten cifa_u rospravijang 0 supstancij otto bila o na Dekertovog dualizma, njen objcktivnl resullal nije bilo ueveiéenje dualizma, nego napeotiv uno fenle sumnje u polam supstancije, Nasuprot mac ferijalstickos keitie (Hobs, Gasendi) koja Je po- Eaztla teStode u pojmu duhovnee supstanctie; Lok dokemife dase alitpe telioge sadtve iu pojma alerisie supstaelje. Uvjeron da Line capo fa gehormi spstanc, on fo sano poten mae ‘Bez obzira na svoje namjere on je uzdemag tradicionalno Udenje 0. supstanesji. Svojom Keith XLV Barkli 4 Hjum samo su om, pojma supstancte i implicite veé bio dan u dzvriili program koji Lokovom Ogledu.!# REALNOST 1 ADEKVATNOS? IDEVA Podjeli ideja prema porljeklu 4 slozenest! (na pproste i slodene, odnosno na proste, sloaene, 7 laclone ¢ opée),” Lok uzaveinim glavama deuge Iinjige Ogleda (II XX1¥ ~ XXXII) dodeje podje- le na (1) jasne (cleat) { nejasne (obscure), @) rez govijetne (distinct) { nerazgovijetne (confused), (3) Tealne (real) { fentastiéne (lantastic), (4) adekvat- he (adeqate) 1 neadelevatne (inadequate) 1 (6) isti- flte (true) 1 laine (false). ‘Prve dvije podjele radikuju idsje po nitho- vim interim svojstvima, precstale 1 po ajiho- vom odnosu prema stvarnosi. oe Razlikovanje ideja po njihovo} jasnodi i ra- 2govijetnosti, otito preuzeto od Dekarta, ne igra Dita ulogu u Lokovo} filozotij, Lok je nalenadno Roo vile doieo do uvjerenja da imnog! kell. govere © sdasnim i Tazgoveinim idejama” ne razumifu m2 obranom pojma supstanctle prethodnike Beritijave | Hjumeve kriike ovo potas, take Je Gok evojom obrariom polina bogs, prethodaik ojerba hove feltixe veligije, Pojam hogs po Toku nije uroden, all en ima svojs opravdanie Jer do stedone idole boga dala- Simo aa sidan atin kao i do drugil takin Weesa: Na ime, a lgpitarno svoju ideju 9 nechvatiivem Vehovnom BIGG, videdemo da tmo i do mle doall_aa Jett zany 1-da 54 nade siofene idoje 9 bogu 1 pasebnimm duhovima nati: ‘lene od prastih {deta koje tkemo rellezsiorn; Map BO: o'smo evo unutrabnim ickustvern seal idele 0 Go- stojanju 1 tralanju, 0 znanfy 1 anod, 0 uslvangu 1 ese, PGrarwsim kvalitetiona 1 modima kote $e bolle tmati neeo itt bez mill, azo sad hodemo da,stvocimo sto pritlsdnijs Idejuo Vehownor biéty mi uveéavamo sve te ide}e. pole Gajudi im deju barxenatmost, | gastavivss i zatim aedno, Schivamo slefeny ideju 0 bog” (i, XL, 83, str 334) Dok Je Loi ovakvom nastanits ideje boga nalasio reno Opravaania, Fojarben é@ u tomo ‘nasi. polaan tae 22 svoju sit. XLVI tadno taj izzez i da bi bilo bolje govoriti o ,odre= denim idejama" (str. 16), Raziikovanje istinitih 1 lninih ideja takoder nema velikii znaéaj, jer Lol smatra da strogo go- voreti ideje ne moga biti ni istinite ni lagne. Isti- tna i Jad sui svojstva sudova ili stavova, a o isti- nitosti i lninosti ideja mode se govoriti samo w esenom smislu, Medutim, razlikovanje ideja na realne i fan tastiéne, kao'i razlikovanje na adekevatne i nea dekvatne neobiino je vaino za Gtavu Lakovy kon- cepeiju. Tako je raspravijanju o realnosti 4 adelc- vatndsti ideja Posvetio dvije poscbne glave udri- oj knfizi Ogieda, Lok se na ovo pitanje vraca u ‘vide mahova v treéoj i u detwrtoj Realne su idejé po Laka jane koje imaju ‘osnovu u prirodi, koje su u sidlada ea stvarnim postojanjem i bidem stvari, odnoso sa_ svojim prototipovima", a fantastigne fi himerigne one koje ,nemaju osnove u prirodi 1 uopite nim u skladu sa stvamoséu biéa na koja se precutno od nose kao na svoje prototipove. (I, XXX, 1, str. 401) Realne ideje dijele se sa svoje strane na adk kwatne i neadekvaine, Adekvaine su one. ,koje sayreno predstavijaju one prototipove od kojth po: pretpostavel duha potitu, koje po njegovo| 2a- anfsii zamenjuju i se kojima th on uporeduje", ne- adekvatne su one koje ,camo delimigno ili nepot Pune predstevljaju one prototipove na tkoje se od- nose (I, XXX1, 1, str, 404405.) Razmatrajudl pitanje, koje su od naiih ideja realne i adekvatne, a koje to nisu, Lok tvrdi da st sve proste ideje kao 1 slotene {deja modusa 1 relacija realne i adekvatne, dole medu slozenim idejama supstancija ima i zealnih { fantestiénih, ali su sve reslne neadekvaine. ‘Teza da nage ideje mnogu biti reaine i adekvat- ne i da to mnoge od njih doista i Jesu, jedna je od ‘osnovnih teza Lokove filozotije. Medutim, njenom xLVIE obrazlagan{u Lor nije posvetio peinju koja bi od- govarala njenoj vainost ce ‘Raspravljajud o realnosti prostih ideja Loic upozorava da one nisu realne u tom smislu da su one slike stvari, nego u tom smislu Sto postojt siaina Korespondentnost izmedu njih { reainth stvarl, Sto one ,odgovaraju i slau se s onim mo- ima stvari, koje th proizvode naéem dubu*. (11, XXX, 2, str, 402) Giavmi je Lokov argument 2a tako shvagenu realneet prostih ideja Sto ih kako je pokazsno, Guh ne moze nikako sem stvoriti*. (IV, IV, 4, otr. 620.) ‘Qvaj argument mije narotito uspjesan, jer se Tokov dokaz da duh ne move stvoriti ni jednu prostt: ideju sa svoje strane svodi na to da su sve proste ideje iskustveno stjetene ideje o svojstyi- ma fijela 1 radnjama duha, tj, da su one u nje~ govor smislu realne, MMjefoviti modusi 1 relaeije, akco nisu protiva- rjetni muzno gu teeing, po Lola, zato Sto on! i ne mogu postojati drukélje nogo u Yjudskom duhu. Ove ideje ne Zele da budu kopije neteg drugog, ‘one su same svoji prototipovi, pa se prema tome ‘Be mogu ni razlikovati od svojih prototipova, Da- judi ovo objainjenje Lok ne postavija pilanje ko- liko ima smisla redi da je neSto svoj viastiti pro- ‘oti iP. ‘Pored opéeg argumenta za realnast svih pro stih ideja, nalazimo kod Loka i niz specifitnih 2a realnost prostih ideja senzacije. Ovi argument nl- su uvijek ist. Na jednom mjestu (u IV, If, 14, str. 592.) Lok ‘eso ,doltaz koji otklanja evalu sumnju® navodi Jasmi zazlik Koja postoji izmedu ideje koju je u ager duku oZivjelo paméenje 1 one koju dah'a edredenom trenuiku prima preko éula. Na prigo- Yor da slitne ideje mozemo imati iu snu, Lok edgovara da postoji_,vrlo otigiedna razlika" iz- medu toga da Ii sanjémo da smo u vatri iii smo xLvi stvarno U nfo}. Priliéno zapieieno objainjenfe ove Jaulike svodi se na to da jednom aluéaju ose Gamo bol, dok ga u drugom ne osjetamo. Meda fim, kako i u snu mozemo osjetati bolove ovo ob jainjenje ne izgleda uvjerijivo. ‘Siru argumentaciju za realnost prostih ideja senzacije nlazimo u glavi gdje se reapravija ona fem manju o postojanju drugih stvarl, Lok ovdje avodi detiri raziogs Koji pelecavafu nagu od boga danu sigurnast da ievan nas postoje stvart: (1) Ljudima Kojima nedostaja organi nelrog tala, ne~ Gostaju i proste idele senzaclje koje edgovacaju tom cul (3) Za sasitos od Sdeja koje etn irae vvamo u svom sjedanju, ideje koje ou remultat osje- ta ne zavise od nase Volje; niti zh duh moze sive iti Rada Zeli, niti th move edbiti keda zou ih iskts~ stvo pruda, (3) Neke ideje kad su rezultat stvernog. cosjeta pradene su osjaéajem zidovoljstva iit bola; kad ih svojevoljno ofivijujemo 1 peméenju. emo dionzine pratnje nema, (4) Nala tila uzajamno potvrduju svoja svjedotanstva 1 omoguéuju nam 4s vrsimo uspjeina predvidanja, Ne ulazedt razmatranje ovih argu menata primijetit éemo samo da vi oni ugiay= nom polaze od pretpostaviie da ideje odredenth svojsiava (na primjer ldeje nezavisne od valle ideje pragene nekim emocionalnim stanjem) ne mogu, Bit proizved samoga duha, Pitanje je, medutim, da li na osnovu internth svojstava onoga Sto nam Je neposredno dato smi jemo ma kada zaldjutivati ma Hao neGemu #0 ham principijeino ne moze biti dato. Na ovo bit= no pitanje od kojeg ovisi sudbina evake represen tative teorije spomaje Lok ne odgovara, RYVECL, IDBIE T STVART Tdeje predstavifaju po Loku materijal sve spornaje. All spoznaja nije vezana samo za ideje, nego i za rijedi. Opazanje ideja ne pretpostavija. 3 Dien Lok she enie 1 pohraniiva- nun rift, at nthovo biefenfe £ pohraniiva Bigg, una (azote pelraniani, dosh i) Spalaieolnose mato ita kode fe ed mog! rijeti, ali su rijeci pot né za njeno Teekdsvanie deugizs Hudiens. Nige Eudo sto Ye Lol foineed cd ovekvin. shvacanje’ poevetio ctava Rca knsigu Opleda problems jecika 1 njogovol ee porbte historiogatio 1,5 nobel 20, vie jet ue obatla arog pane ne te ing eda. Uy gate vaijeme tllijenfa 0 nieno) vied Stee pio su azlilt Dok mmol jot weer ee {raja ca ona po evo ayataja ! vijeinst saat Tsao acral koflgara "Ogle, peed Havaiel fsimpetizert suvremene Slozotje fea Eaton! au da Je smatraja najerednijom 1 najecigt Gy Koll amatofu da trode knee ne sale tujvea pang pute net fe ot ak Bane ne je oa se ut prvitn skicama Ogteda’(w avige' Skee Ne 107i, gockns, bao 1a skic fe 2688) frobiematiza, danaine tet injige docrue samo agred wo Sratio, =u definibonorn telat Loe el el fe prema yegovom prvcincm pane 2a Grugom tejlgom tecbalo da sljec: sadainfa Cetwr tar fol nsenoano en je Cota do zakludia o2 6a het aj tako Bete magungbng nove je nemepie gover fasno | oxedeno 0 snon\s ike pve ne tazmourine privat, upotieba | =na° Eange josiea, Zato Je tome pesvetlo sadasnfe Oe Mifctitim, eko fo Lok tek nainadno dodeo tet eit fob ae gover 92) we ond, Sues tate Sinatrae Je svoje proxavanie Te Pies originelnisn Y vais, Predvidajues prigovor 7D, DE OnKonor na primer pide: «Taio oremda trata pion i Snag Boda oe Sate RP cohen et, 9. L 4a Je govorlo 0 rijedims ,mnogo-vile nego ito ta ko sitan precmet zahteva" Lok otgovera da to 4elio svzaliti pazaju eitalaca na tem koje me So gieda’ nova. pomalo neobiena” | potsa Ih’ an FEES Geta kale su svosthene avn koje imaju Irupne posledica, a Hudi ih premio zapaaju", (1, Ve18 at 48) S Lokovim misljenjem mofemo se u osnovi sloditi, Treéoj knjizi Opleda pripada znatajne ner #2 u histori flozofekih istrativanje 0 feaion, Loe Je jedan oc prvih Koj! su se pritvail eitemuiskog proutavanja pitanja o sustni jezlka to wkee Jealia prema mitienju 1 stvarnosts, _Potica) za proutavanje tlozolsko-jezitnth pi- tanja Lok Je dobo of svoyih englestit preter. J svom Novom Organon PF. Bekon medu Qetalime predsasudaina od kojin treba oeiilt! Hoch hi goh, Bodungao Je iit! ey. dole wen dela fori), predrasude Koje imaju svol Rorsjena jodie kao stodstra kemuntiacife: Lokons ‘rienstva 1 zloupotrebe rljeti (IIT, TX) stavifa nastavak Bekonove kritice "idola teye O razlititim vrstama zloupotecbe jexiis pisao je Hobz, Medutim, dol je Bekon proutavac bene & prvom regu kao mogult izvor predrasuda, toa Hobza fe u prvom planu njegoy positive! znase} 4 wloga: Jeait je 2a njega snafplemenitif t aajko! rianiji pronalazek*, eredatvo bez kojeg med Ijoc dima ne hi bilo ,nf driave, st drultva, bf gown, ti mira, ao &toth nema ni medu lavovime maa? viedima 1 vakovimanis, Ono ito Lok pie 0 suitini { funkeljama jeailaa u mnogome podejeéa na Hobza, Poput Hobes on turd da je jezik veliko sredstvo opstenja 1 opite Sruftyena veza" (I, I. 1, str. 497), Kao i Hobe ‘on mist da rijetl ima dvije osnowne funkelie Ga one sluie prvo, za beledenje natih mislis dearc, 3 Thomas Hobbes: Leviathan, Bvecyman’s Libra London, New York 481, pike PVE a Lt va ssopstavanje tih mislt drugima” (IHL, IX, 1, str. 524 up. TIL, ZI, 2.) ” Pored ‘Bekons i Hobza u Engleskoj 17. vijeka filozofijom jezikka bavili su se 1 neki flozofi ma- injeg ranga, kao Dion Vilkins i Berthog. Njthov od- nos prema Loku prougavao je u posljednje viijeme ‘Dz. V. Jolton, " Né ulazeéi u blize razmatranje {zvora i histo- nijske vrijednostl Lokove filozofije jezika, zadr- Zat emo se na jednom pitanju koje je od bitnog znataja za titavi Lokovn filozofsieu koneepeiju, To je pitanje o odnioau rijeti, ideja i stvari. z Tdeje su po Loku znakovi za stvavi, a rijett su gnakovi za ideje, Kao Sto duh ne mote nepo- sredno opatati stvari, nego samo ideje, tale on pomegu rijeti ne mode neposredno oznacavati stvari nego opet samo ideje. : ‘Medutim, kao sto ponekad implicite pa dale i cksplicite doputta da duh moze neposredno, bez pomod ideja, opabati avoje vlastite radnje, Lok QU glavi o partiiculama dopuite dx ima rijedi Koj ne omatavaju ideje nego ,medusobne veze ideja ii stavova Kojima ih poveruje duh“, (10, VIL, 1, str, 51.) On cksplicite tvrdl da te rijedt (partikule) Ssame po sebi w stvari nisu mena nikakvih ideja" Gat, Viz, 2, sir. 819), da cu one sve ,makovi neke radnje ii neke sugestije duha® (If, VII, 4, str. 520). i ‘Oajeljak o partikulama ipaie nije odlutan za Lokovo shvaéanje rijeéi. U titavom ostalom tekstu ‘on zastupa shvacanje da su sve rijet koje imaju smisla Euini/znakovi va ‘deje, a da su ideje sa fvoja strane ypravo 1 epowtednn matenje® rift MT, TT, 1, str. 4 — 1 efé Su po Loku nesto Sto fe svakom Yovlek privatno, Sto postofl samo u njegovom viastitom Guhu, Zato rijeti u_svom primarnam ili neposred- nom maéenju oenaéavaju Isleljudivo ideje u dul ‘nog pojedinea koji ih upotrebljava: .Ono Sto ret omutavaju jesu dakle ideje. govomika; niko ne ur smote primeniti rel, kao makove, neposredno nt hn Ho dtugo sem na ideje Koje sam tina." (i, 11, Byte, 441) Prema rijet stvarno 1 neposredno oenatac vaju samo ideje u dub onoga koji govor!, ud esto male da te one neposredno odnose I nt iaele Uduhu drugih ud pe tna same stverl. Bo Lok fobje ou ove pretpostavke pogreine: wsvaka upo- froba edt sa blo Ha digg oi 2 dele ote iimamo u svom Guhu dovod do pagreine upetrcbe redi | nelzbeine nejasnoce 1 pometnie U nijhovem matenju." (Il, 1, b, st. 443) ‘Tended! da st rijet! anakoui 2a nate privatne fdeje, Tole takoder poput Hobza tral da su tl znakov! profzveljnl, da ne postojt wikalsva nuzoa YYeza al SUrost frmedu rijed! | nal ideje, Kole lima omnagavamo, Kada "bi. poslojela. prirodaa vera iamodu artivuliranth ‘2vukove. i -otredenih Hdeja, evi bi Wud imal iti jek. Medutim to alje st08a} Duge 4 obitsjena wpotreba sijeti dovode do- dute do toga da one konstantno i Broo lzazivaju W Teele, a to navout ne stavku da famed Hijet 1 deja postofi prroima ‘veza, Medutim, Janno je, late Lol da sone cana Eavaju aamo ldeje pojedinih judi ida Sas wilma saavim provavelino povesane", (i, 11, Br sit 442) Treded Ga’ au sje proizvolin!’shabovic 2m nate privatne idefe, Lak dadaje cbjainjenfe: ae ho Je doduse da W'avakidafnjo! tpotrcbt svih je. Zika post predutna sagiasnost po Kojo] su odre- ent “zoukov! vezani 2a odredene Sdcjes tine fo matenje rvukova utoliko ogtaniteno ea tovele ne fer psig ho ng upoeelive redone ei cave 2a istu idoju 2a koja | drug! ~ i da om, dopa sitke da dodam, ne gover! rarumijivo ako Njegove Pedi ne laazivaju kod slifalacn iste idee tele I on hoge nfima da Sarai (It, 1, 8, st. 444) Ove ob jatnemfe dovedt nas do iedne od camo nih telkoca ttave Lokove encepcije. Rijet! su Lim aoe te oars vg Sn Mere os wale pe toe eg tle at Gen ge ste se Feinony alee ani ari ory ne ora i ote gpa Fa pone os ne se pecagake, deh el «SE nee op ine Fe oes re es eae le a hg meee alpen momen 8 at) vie ee Page ae ern ee peed tee ergs Fe ps ren mnvins Conger). ae pee iain sha oi cake tae ees ala ret ee ens eg epg ele gee at os dene lens, Ear) Mahal ok ee rere eee ee Bi So ps i ce ee Gai ware Pen ces mie he He ee irra ee sal, peers rs, ome ease cre ane a ore at Me et eae oot ies inept ig fe Pee epemaon owtny i eee ner oe See pac soinato aps coeds acer, fa oe cps Sica rc rye rcs Harte dae Macnee ae if tao Mako Lod Loxa celasimo vot clemente ove vit uae, sien we ens wpe wets ee ee ee wir Beh ceo ae Se porainane eae em nl rears Bare ae ie ve: Menus oe ete ca el ee LYE opée ldeje nastaju iz pojedinatnih na taj agin, Ho iz niza pojedinatnih ideja uzimamo samo one Ho je svima njima zajedniko, Ideje Sovleka na primjer nastaje tako da iz natih slovenih ideja 0 Petru, Jakovu, Marifii Ivan ispustamo ono slo J¢ specifiéno svako} of nith, a zadravamo samo ono Ho im Je svima zajednitko, Prema tome opée (general) univerzalno (uni versal) ne pripadsju samim stvarima nego su to sizuml j tvorevine razuma, Koje je-on stvor samo Za svoju upotreb 1 Koje se itu samo inahova = reti il ideje", (IE, 1, 11, st. 451) To ipak ne znati da Je opde nesto potpino subjektivno, ber ikalkve ossove stvariiea Pri oda je stvarajuéi sivart mnogima od afin’ dala medusobnu slignost 1 upravo ta slignost predelas ja objekctivay omovu opchh ideja; Polazed: of aint: nostt Koje opaza medi stvarima fazom stvara ap- Steakine Conse ideje, de im imaenat uve tea duh Tz ove koncenpelje, prema kojo} objektivne po- stoje slitnosti medu stvarima, mogio bt se alias iti da su stvari objeltivno podijeliene na rodove (genera) { vrete (species) i da se nase opée idole oc. nose na te redove # vrste Lok izvodi mefto druktijt zakijuésk. On ne smatra da ou rodovl { vrsie nedto necavisno od oP. ih deja, nego misli da su apstraktne idole noes nalna guitina onoga sto se nieziva redovimna 1 Wi stame. BIG dovjek, spadati-u Ijudsku vest, posjes dovati aultinu Covjeka, imati pravo na ime “ov. jee" —"ave Je to jedno te isto, Odatle sijedi da su ,sulline vista stvari, a po tome:i samo razvistavanje, delo razuma koji ap. strahovanjem stvar te opste Haeje". (Il, Ill, 12, sir 482) Tokeva teortja opéih idoja, kao 1 mogi drugi Siielovi njegovog utenja, polazuje da on rile one: ko jednastran empirist kato se to ponekad py iw postavija, Obrazovanje opéih Ideja { zazvrstavanje Stvari, koje vril razum, ne mote se svesti na me- hanitko Kombintranje gotovin prostih ideja, koje nam prufa iskustvo. ZNANSE 1 MNENTE U detvrtoj knjizi Ogleda Lot najzad pristupe rjelavanju onih osiovnih pitanja, koja je cam sebi postavio na poteticu svog djela, pitanja o ,poreklu, fzvesnosti 1 opsegu Ijudskog zanja, keo i osno- vima i stepenima verovanja, mnenja 1 saglafeve- nja*. (1, I, 2 ste. 17.) z ‘Obléno ‘se ematra, de je pitanfe o porijeklu spoznaje Lok rijesio vee uw drugoj knjizi Ogleda. All to Je samo djelomino tatno. U drugoj kni on respravija o porijedlu ideja, dake o porijela ‘materijala spoznaje. Potpun odgovor na pitanje 0 porljeklu spoznaje, kao i na sva ostala bitna spo- znajnoteorijska pitanja donosi tek éetvria injige Sto vite, Lok tek u Getvrto} knjizi daje fasno oare- denje osnovni poimova svoje spomajne teorije, pojmove znanja 1 mnienia. ‘Ovi pojmovi pojavifuju se vet u pototlu Ogleda, u odeljcima gdje Lok odreduje zadatale i metodu svoga djcla (I, 1, 2-8. Ved iz teksta ovih odjeljaka vidi se da Lok razlikuje i donekle su- ‘protstavlja ananje (Imowledae) I mnjenje (opinion), ok s deuge strane # poimom mnjenja djelomitno identificira iN bar zblizwje pojmove vjerovania (belief) { saglatavanja (assent). [z-teksta ovih odje~ ‘aka vidi se takoder da Lokovo rezllkovanje zna- nja i mnjenja odgovara priblitno grékom razliko- ‘Yanju pojmova epistéme i doza, latinskoj distink- ciji zmedu scire opinio, njematkom Wissen i Meinung. ‘Medutim, jasno odredenje pojmova manja i mnjenja nalazimo tek u Getvrto} kniiz! Ogleda Lokovo izlaganje ovdje se samo utoliko. termino- Lyn Jofid komplicira, Sto se keo termin za mnjenje ‘upotrebljava i sud fi sudenje (judgment), Znanje po Setvrtoj knjizi Ogleda nije nitta drugo nego ,opazanje povezanosti i slaganja ii neslaganja i nespojivosti ma kojih nasih ideja* GY, 1, 2, str, 579); sudenje (judgment) je pretpo- stavijanje takvog slaganja i neslaganja, tamo gdje se ono ne opaza, |... Duh tako ima dvije spocobnosti koje'se bave istinom i lazju: .Prvo, znanje, kad sigumo 1 nesumnjivo ops- Ya slagunje ili neslaganje ideja; Drugo, sudenje, kad spaja ili razdvaje ideje u duhu mada ne opada da se one sigurno slazu ill ne slaZu, veé samo pretpostavije da je tako; a to ‘madi, kao Sto i re® pokamuje, da on tvrdi da je +o tako pre no Sto se to powzdano vidi." (IV, XIV, 4, str. 720 — up. IV, XVI, 17), 1z ovih odretenja vidi se: (1) zanje i mnje- nje su po Loku sposobnosti ili radnje duha usmj rene na otkrivanje odnosa slaganja ili neslaganja medu idejama; (2) razlike medu ajima je u tome Sto seu jednom siugaju tej odnos opaa potpuno: lzvjesno 1 nesumnjivo, dok ee u drugom samo. 8 vide ili menje tazloga pretpostavija da on po- sto} U veri sa shvadanjem da se znanje 1 mnienje codnose na nage ideje javija se problem realnosti znanja i mnjenja; 0 njemu de jos biti govora. Lokovo razgranitenje zanja i mnjenja odstu- PA 00 uobigajenog utolike ato je tu pojam znanja auzen, a pojsm mnjenja prosiren. Obiéno se pod znanjem ne misli samo. ono Sto je potpuno sigur no, nego i ono sto je u odredenoj mieri vjerovaino. Lois, medutim, sve vjerovatne spoznaje, tak { one koje se pribliduju_potpunoj izvjemosti, iskijuéuje iz pojma znanja. Time fe priradno protireno pod- rudje mnjenja, Lokovo mnjenje nije disto subjek- ux tivno, one ukljuduje mnogo razligitih stepena, od gotove posve tavjesnih spozaja, do subjektivaih retpostavk! koje nemaju osnova. \VRSTE I STEPENI 2NANJA Slaganje { neslaganje idoja mote po Lola biti tetverovreno: (1) identitet ill razltitest, (2) rela elja. (odnas), (3) Kosgzistencsja ili nuina poveza- ost, (4) réalno postojanje. Prema tome i mabe gmanje kao opazanje siaganja iN neslaganja dele moze po svom sadrlaju biti manje o identitetu (rplavo nije Zuto"), relacifi (java trokuta na jed~ Baki bazama tzinedu dvijy’ paralela jesu jedna~ Ed"), Kosgaistencii (,gvolde Je podloino utjecaju magneia") { realnom Dostojanju (,bog postoii"). ‘Po naginu na koji se opada slaganje 9 nesla- ganje medu idejama, mozemo razlixoveti ti ste- pena znanja: infuitimo, demonstrativno 1 senzi- Hivne. Tntuitivne je zianje, alto duh neposredno, bez pomodi neke treée dele, opata slaganje ili nel Banje dviju tdets. Takva su ananja, da bijelo nl} emo, da krumica nije trot, da Je iri vibe nego va, Demonstrativno je monje, ako se slaganje A nedlaganfe dviju deja ve ofkriva njihovim ne- posrednim uporedivanjem, nego posredstvom jed- he ili vise drugih ideja. Qvaj postupak Lok zove vumovanjon’ “EL alijuivanje” rosoning) Bosredne ideje ydolazima" , a sposobnes Eons da ih bisa’ pronade 1 yeeviin pelmlen! bi Strinom* ii ,o8troumnoiée (Sagacity). Najzad senzitivmo ananie Je znanje 0 egzistenciji pojedi- ‘tatnih epoljainjih predmeta, koje stjegemo ope Hanjem_i svijeséu'o stvarnota primanju ideje od dah predmeta (LV, If, 14 str. 502) ‘Lokova podjela znanja u Getiri veste zanimljic va je kao. polruta} revizijo tradicionalne teorije suds, Pored sudova subjektskog-predilcetsiog tipa, Kojima bi odgovarall sudovi koegzistenclje, ovdje Lx se kao zasehne viste priznaju i sudovi identiteta, relacioni sudovi 1 egeistencijaini sudovi, Aron s pravom primjeéuje da se ova podjela ,claze bo~ je s modernom teorijom nego § tradicionainom* Ipal, ponesto u ovoj podjell mode da smeta, ‘svega, poSto je slaganje ili neslaganje ofito jedna vista’ relacija, siijedilo bi da su svi sudovi relaclon!, pa izdvajanje relaclonih sudova u po- sebnu vrstu mate izgledati neobléno. Sam Lok die~ Jomiéno predvida takav prigovor, pa napominje identitel £ sco nclja dodute Jesu relactje, ali da su to ipak specifiéne vrete slaganja ii ne- slaganja ideja pa zaeluzuju da se posmatraju za sebno, odvojeno od ostalih relacija. (IV, 1, 7). Jo’ vela telicoba nastaje u vezi 6 egvistencijal~ nim'sudovima. Ako je 1 u ovim sudovima rijes o slaganju i nesleganju medu idejama, to medi da ie, na primjer, u sud ,Bog poatoji" rijeé o slaga- nju ili neslaganju izmedu idsje boga i ideje po- stojanja, Ovakva interpretacija ima u sebi neste neuvjerlfivo 1 Lok to indireleino primaje kad kaze da su identitet { koegzistencija vaste relactie, a prelazi Kutke preko pitanja, da If je ¢ postojanje: neka Telacija, Ali ako znanje © efvistenciji nije opazanje odnosa medu idejama, onda ili ono uopie nije znanje ili nije dobra Lokova opéa defintclja mania. 'U Lokovoni uten{u o stopenima znanja jasno se osjeéa utjecaj Dekarta i Spinoze, TU svojim Regulama Dekart tvrdi da ui spomaji sudjeluju Setiri duhovne moti: razum, maita, &ula i paméenje, ali da fe ,Jedini rezum sposoban da sagledava istinu*, Pri "tome, postoje samo dvije radnje razuma Kojima mozemo postiéi znanje 0 stvarima bez Tkakvog straha da se provarimo: ne- ‘posredno intuitive samledavanje i dedukeHa, Razlkujudi intuielju i dedukeeiju, Dekart ujedno istie da fe dedukeija zavisna od! intuicije, jer se ona u stvari svodi na niz sukeosiynih intuitivaih stkata, LXI Dekartov Seni i nastavljat’ Spinoza razliku- jeu svojoj Btici tri stepena spoznaje: mnjenje (opi- io), razum (ratio), i intuiclju (intultio); on tyrdi da je spoznaja prve vrste jedini uzrok latnosti, doi je spoznaja druge i treée vrste nuzno is Poput Dexarta i Spinoze Lok ematra da pot~ paso pouzdano znanje pruzaju samo intulelja { emonstracija (,demonstvactja" je Lokov termin za Dekartovu ,dedukelju* i Spinozin ,xazum*). Kao Dekart i Lok smatra da je intuitivno znanje najsigurnije, i da od intuicije zavisi_,sva jasnoéa i ogevidnost sveg nateg znanja*., (IV, If, 1, st. 585.) Demonstracija zavisi od intuicije jer na evakom Koraku uma ka demonsivativnom Znanju po- stoji i intuitivno znanje onog slaganja il! neslaga- Aja koje on trati u odnosu na sledeéu posrednu ideju, koju ée on upotrebiti kao dokaz*. (IV, Il, 7, str, 588.) Odjeljak, u kojem Lok uvodi senzitivno zna~ nje kao treéu vrstu znanja (IV, I, 14, str. 892) mote lako da zbuni éitaoca, Na prvi pogled éak ne izgieda jasno da li je senzitivna spoznaja za- nje il samo mnjenje, Ako pogledamo bilze, vidjet emo da on ovu vrstu spoanaje ipek priznaje ik20 znanje. On doduSe tvrdi da je sve Sto nije intulelja ili demonstracija samo vjéra (faith) ili mnjenje (opinion), ali odmah dodaje ogradu; optth istina®, ‘Ovom neupadljivom ogradom uvedena jeu stverl jedna nova vaina podjela u podrudje nja. Prema toj podjeli moramo razitkovati (1) zna- je o optim istinama { (2) zmanje 0 postojanju, Zeanje o opéim istinama mote bit! intuitivne ! de~ monstrativno, zmanje 0 pojedinatnom postojanju moie biti takoder senzitivno. Tz Lokovog izlaganja ne vidi se posve jasno nna Koji od tri natina treba shvatiti senzitivno zna- nie, Da Ii je to (1) opazanje slaganja dviju ideja, ideje 0 nekoj stvari i ideje postojania, (2) opazanic odnosa izmedu jedne ideje i spoljainje stvari ns LXIL xoju se ona odnost ili (3) opa¥anje sume spolfainje start? ‘Kao detvrtu interpretaciju moglé bismo dodati talevu prema Kojoj je senzitivno znanje opalanje jedne ideje kao reslne ideje, ali ako malo razmi= aiimo, vidjet éemo da se ona nuzno svodi na prva aitna drugu, (OG trl navedene stvarno razlitite interpreta cije prva je u skladu ¢ Lokovom opéom kencepel~ jom prema xojoj duh moze opaZati samo avoje ide- Je, dok su druga | treéa w suprotnosti s mom. Me~ Giitim, ono Sto Lok pise 0 senzitivaom znanju go- vor! vile u prilog druge | treée interpretaciie Da podjela zanja na_opée i egzistencijalno dovod! u pitanje Lokov polaznl pojam znania jo Jasnije pokazuju one, namadno umetaute elave, 1a Kojima on raspravija o znanju promatrajudl ga kxoz prizimu ove podjele. (IV, VIII.) Ovdje medu cstalim saznajemo da postoje tri rame vrste znanja © postojanju: viastito posto~ Janje spoznajemo intuieljom, postojanje boga — demonstracijom, postojanje drug start senzs- eljom. Lokova argumentectja za tvrdnju da viastitu egzistencijuy spoznajemo intultivne predstavija va~ Hjaclju Dekartovog eogito. Njegov dokaz za posto- janje ynekog boga* (a God) pokazuje da je on ipale u mnogome bie zevisan of sholastiéara, all da su sholasiiéari, ako ironféno primjeéuje O" Konor, nobsvljali takve stvari mnogo bolje" ‘Medutim, najeanimljivije jeu glavama u ko~ Jima se vaspravije o spomaji postojanja da ae fu 4u veliko} mjeci ignorira reprezentativna teorija spoznaje. © znanju o viastitom postojanju Lok na Primjer govori kao o ,opalanju svog viaslitog po- Stolanja” ili kso 0 yizvjesom opazanju postoja- nja stvari Koja sumnja", a ne kno opazanju saga- aja iamedu ideje o ,stvart koja sumnja" 1 {deje postojanja. LXUI OPSEG I REALNOST ZNANIA Buduéi da je manje po Loku opatanje slage- nja ili neslaganja nauih ideja, ono ne mode id da~ Uje od idejs. Nio demu, © Gem nemamo ideja ne moteme imaii ni znanja, Ideje su neprekoradiva granica znanja. Kako o mnogo Semu_ ito postoji Uopée ne mosemo imati ideje ili mozemo imati samno pedovoljno Jasne, naée je 2nanje nuino ogra- ideng opseg nateg znanja ne zaostaje samo za realitetom stvari nego i za opazanjem naiih vlasti- tih Ideja. O mnogim poznatim idejama ne mozemo otlriti ni na koji naéin da ii se slau ili ne slazu, ‘Ne ostajué’ pri opéoj tvrdnji o ogranitenos! nateg znanja, Lok detaljno ispituje dokle ono do- pire, razmatrajuéi redom éetiri razlitite viste od- nos medu icejama, U pogledui identignosti i rezlike nate manje dopire dokle 1 ideje, jer za bilo koje dvije idele ‘koje su predmet duba intuitivno opazamo dali Jesuill nisu identiéne, Nage manje 0 koegzistenciji YT nugnoj povezanosti ideja je naprotiv ,veoma usko, gotovo nikakvo". Neto vise znanja "imamo ©-nespojivosti koegzistoncije medu idejama, ali i ‘ovo ima svoje granice. ‘Trega vista znanja, opazanje slaganja ill ne~ slaganje natih ideja ul veri s drugim odnosima, predstavlja ,najfire polje nateg manja“, ali je ‘ujedno najteze odredili dokle ono dopire, Napre- dovanje u ovom dijelu znanja zavisi od nale vje~ Stine pronalazenja posrednin ideja, pa je ,tedko rreél gde je kraj takvim ofkridima { kad de um Secrpsti sva svoja sredsiva za nalalenje dokaza, odnesno ispitivanje-slaganja ili neslaganja udalje~ nih ideja*. (IV, IIL 18, str. 604.) U. svakom stu Baju Lok ‘je duboko. uvjeren da demonstrativno gnanje o Telacijama medu idejama nije ogreni- Beno na podrudje matematike, da je ono mogue ima pedrugju morala, LxIV | | | Najzad, Sto se tide Getvrie vrste znanja, ono je 4igo Sto smo veé reli trojako: o svom viastitom postojanju posjedujemo intuitivno manje, o posto. Janju boga — demonstrativno, a o postojanju avin irugih stvari senzitivno. ‘Konaéan je zakijutak Lokovog ispitivanja op- sega znenja da je ljudsko ananje ,vrlo usko", a nemanje .beskrajno veée od nageg Znanja", Pored onoga Sto se principijelno ne mole spo~ znati mi ponekad ne ziamo nl ono ato je peinel pijelno spomatljivo zato sto nismo dovoljno mar- ivi u stjecanju { ispravnom uporedivanju ideia, Dokazujuét da je judsko

    You might also like