MAARSKA (Magyarorszdg)

Maarska je srednjoevropska zemlja koja se nalazi u Karpatskom bazenu. Prostire se na

povrini 93 hiljade kvadratnih kilometara. Brdoviti i planinski predeli mahom okruuju celu
zemlju. dok je sredini deo Velika nizija (Nagyalfold) i velika Pustara (Puszta). Zemlja je bogata
tekuim i stajaim vodama od ega termalni izvori ine zavidnu koliinu. Najvee jezero je
Blatno jezero (Balaton), povrine 595 km2. Najvea reka je Dunav koja kroz Maarsku protie u
duini 417 kilometara. Klima je umereno kontinentalna sa prosenom godinjom temperaturom u
januaru -2 C, u junu 23 C. Broj sunanih sati je visok i u najveem delu zemlje dostie dve
hiljade godinje.
Stanovnitvo je uglavnom maarsko. Prema poslednjem popisu u Madarskoj ivi oko 11
miliona stanovnika. U manjem broju ive Nemci, Rumuni, Srbi, Hrvati, Slovaci i drugi. Zvanini
jezik je maarski, dok se od stranih jezika najvie govori nemaki i engleski. Veroispovest
stanovnitva Maarske je 65% rimokatolika i 25% protestantska. Ostalo stanovnitvo je
ortodoksno ili jevrejsko.
Glavni grad Maarske je Budimpeta, koja je sa 2,5 miliona stanovnika politiki,
privredni i kulturni centar zemlje. Znaajniji gradovi u unutranjosti su Mikolc (300 hiljada
stanovnika), Segedin i Debrecen (200 hiljada), slede er, Peuj, opron itd. Stari, uvtreni
gradovi, kao to su opron (Sopron) i Keseg (Koszeg), nadmeu se lepotom sa Peujem (Pecs),
ije su kule izgraene u 16. veku, ili sa Egerom (Eger), biserom barokne arhitekture. Svi periodi
arhitekture u Maarskoj dinamino odraavaju karakteristiku svog doba.
To se odnosi i na rimski grad Akuinkum, koji se nalazi na teritoriji Budimpete, na divnu
katedralu u romanskom stilu, iz vremena dinastije Arpadhazi (Arpad-hazy) u selu (Jak), na
zapadu zemlje u blizini grada Sombathelj (Szombathely). Na dvorac grofa Esterhazija
(Eszterhazy) u Fertedu (Fertod), dvorac Festeti (Festetics-kastely) u baroknom stilu, baziliku u
Estergomu (Bazilika - Foszekesegvhaz) najveu crkvu u Maarskoj, manastir Panonhalma
(Apatsag) iz X veka, najstarije crkveno zdanje Maara u Maarskoj. Tu pripada i arhitektura
Velike crkve u Debrecenu (Reformatus Nagytemplom), iji su temelji iz veka (dananji
izgled dobija u XIV veku u gotskom stilu), zatim Viegradska palata (Kiralyi palota) najvea
graevina Maarske u srednjem veku, iz vremena kralja Rober Karolja i drugo.
Nacionalnu arhitekturu dopunjuju i graevine, u prvom redu crkve i svetilita drugih naroda
koji su iveli i ive na prostorima dananje Maarske. Tako, na primer, u Sentandreji
(Szentendre), posle velike seobe, za vreme patrijarha Arsenija III arnojevia, podignuto je i
ozidano sedam pravoslavnih hramova - Saborna ili Uspenska, Blagovetenska ili Grka,
Poarevaka, Opovaka, iprovaka ili Kiprovaka, Preobraenska ili Tabaka i Zbeka crkva.
U Maarskoj danas ima jo 42 pravoslavne crkve. Tu su i brojne sinagoge, reformatorske crkve,
damije itd.
Najstariji grad Maarske, Sekefehervar (Szekesfehervar), u kojem su tokom pet vekova
krunisani svi maarski kraljevi i danas uva svoju nacionalnu tradiciju. I ne samo ovaj grad. Sela
Maarske uvaju bogatu tradiciju dijalektom (maarski jezik je, inae, uraloaltajski), arolikom
narodnom nonjom, pesmom, prazninim obiajima, kulinarstvom itd. Tako, na primer, dijalekt
kojim govore stanovnici Severne Maarske zove se paloc. Njihove haljine su najarenije i
najbogatije okiene u Evropi. Stanovnici mesta Holoko (Holloko) svake nedelje, a posebno za

Uskrs kada se prireuje Festival Paloc", obueni su u svoja sveana odela narodnu nonju.
Meu naseljima koja posebno neguju i uvaju tradiciju i obiaje Mezokovesd (Mezokovezsd),
istie se etnika grupa tzv. ,,matyok" koja je ime dobila jo od kralja Matije Hunjadija.
U Maarskoj je kultura uvek dobar razlog da se priredi nekakav festival. Osim
Budimpete, po tradiciji organizovanja koncerata, pozorinih predstava, operskih i baletskih
predstava prednjae Martonvaar (Martonvasar) i Segedin. Sem Budimpetanskog prolenog
festivala, poz-nate su takozvane letnje Segedinske igre, zatim Kekemet (Kecskemet), rodno
mesto poznatog maarskog muzikologa Zoltana Kodalja.
Egzotina kuhinja Maarske postala je uvena, i van Panonske nizije, po nenadmanom
gulau (gulyasleves), ribljoj orbi (halaszle), pileem paprikau (csirkepaprikas), testu sa sirom i
prenim varcima (turoscsusza), savijai (retes) itd. Pripadnici narodnosti su sauvali svoje
gastronomske tradicije. Sekelj gula (Szekelygulas), koji se spravlja od kiselog kupusa i
paprikaa, a obavezno preliva pavlakom, smatra se zimskim tradicionalnim jelom siromanijih
slojeva. Po legendi gospodin Imre Sekelj, gradski belenik u Budimpeti, kao neenja, svakog
dana je navraao u istu kafanu na ruak. Jednoga dana, neto zauzet poslom, doao je kasnije
nego obino. Da zlo bude vee, vlasnik restorana se nije zatekao ba kada je gospodin Sekelj
doao na ruak. Osoblje restorana i kuhinje zaboravilo je da gospodin Sekelj nije jo ruao, a
bilo je potroeno sve to je tog dana bilo na meniju. Ostalo je samo neto malo kiselog kupusa i
dve-tri kaike paprikaa od svinjskog mesa. Razoaran to je zaboravljen, gospodin Sekelj je
traio da mu donesu na sto preostali deo hrane. Revoltiran, izmeao je kiseli kupus sa
paprikaom. Pred svima je to demonstrativno pojeo. Pozvao je kuvara i naloio da mu i narednog
dana, pripremi isto jelo. Zabezeknuti kuvar i prisutni vlasnik restorana otpozdravljali su veselom
nasmejanom gospodinu Sekelju koji je naputao restoran. Kada su vlasnik i kuvar probali ovu
meavinu kiselog kupusa i paprikaa, nije im preostalo nita drugo ve da ovo jelo uvrste u
redovni meni za sve goste pod nazivom - sekelj gula.
Istorijske injenice takoe govore u prilog maarske egzotine kuhinje. Tako, na primer vizantijski car Lav VI u svojim Ispovestima ratovanja" zabeleio je bitke sa Maarima (on ih je
zvao Ugri): .. Bitke sam gubio jer Oni ne jedu nita, samo jau...". ta je zapravo bio razlog
njegovih poraza u sukobu sa Ugrima?
Vizantijska vojska se hranila sa kazana. Bitke koje su trajale mesecima prekidane su radi
jela. A za takav nain ishrane trebalo je i stoku vui za sobom, Maari, odnosno Ugri, hranili su
se tako da su u bici bili neprestano. Naime, oni su u meinama drali kuvano meso. Na tim
meinama su jahali drobei to kuvano meso. Kada bi dolo do kratkog zastoja u borbi, pomeano
izdrobljeno meso iz meina sa vodom posluilo im je kao bogata proteinska (danas instant)
hrana. I opet bi bili siti i snani, spremni da se odupru daleko savremenije naoraanim
vizantijskim ratnicima...
I danas, kao i u proteklim vremenima, jela gula, paprikas ili perkelt, bilo kako da ih nazovemo,
osnovni su segment u ishrani. To su izdana jela koja mogu da nahrane usta mnogobrojnih
lanova siromanih porodica. Madarska kuhinja poznata je po luku mako" i veoma ljutoj
crvenoj paprici zvanoj ipo" (csipos).
Istorijske nevolje sa ljutom paprikom (za koju znamo da dolazi iz Azije) izazvao je
inkvizitorski nastrojen rimski svetenik zvani Ubaldis, u svom izvetaju Svetoj stolid - Vatikanu.
On je eleo da argumentovano dokae kako Maari jo nisu podobni da prime hrianstvo
(hiljaditih godina nae ere) navodei: Oni svoju hranu zainjavaju jednom vrstom crvenog
avola koji ujeda kao zver".

U istoriji nacionalnog kulinarstva pominje se, kao i kod drugih naroda, vo na ranju.
Meutim, nain pripreme kod Maara je mnogo drugaiji. Vo na ranju se priprema tako to se u
utrobu vola stavlja mlado tele, u utrobu teleta mlado jagnje, u utrobu jagnjeta tovljena guska, dok
se u utrobu guske stavlja golub. Kada je golub peen, vo se sa svojim drutvom skida sa ranja, i
gozba moe da pone. Ovaj obiaj se odrao u nekim krajevima Maarske do dananjeg dana.
uveni specijalitet maarske gastronomije je i odrezak Esterhazi" (Eszterhazy-szelet).
Naziv je dobio po prezimenu maarskog grofa Esterhazija, posednika najveeg poljoprivrednog
imanja u Maarskoj. Ono se sastojalo od 414 varoica i sela, 21 dvorca, hiljade hektara oranica,
uma i lovita. Na ovim posedima bilo je zaposleno hiljade radnika, slugu i njihovih lanova
domainstva.
Koliko je grof Esterhazi ekonomski bio moan i nezavisan od vlasti, govori istorijski podatak da
je odbio maarsku krunu, koju mu je nudio sam Napoleon, prilikom osvajanja Maarske
carevine. Grof Esterhazi voleo je peeni govei odrezak i prema svojoj korpulenciji bio je u
stanju da za jedan obrok pojede tri kilograma mesa.
Kao nacionalni slatkii izdvajaju se dobo (Dobos) torta, koja je jedina ula u knjigu
Ginisovih rekorda. Ime je naravno dobila po svome stvaraocu - poslastiaru Janou Dobou
(Dobos Janos), nosiocu specijalnog konditorskog odlikovanja iz Pariza. Odmah zatim je, i danas
u svetu poznata, poslastica erbo (Gerbeau). Ime je takode dobila po svom tvorcu poslastiaru
francuskog porekla Emilu erbou (Emil Gerbeau). Vie od sto godina na trgu Veremartija
(Vorosmarty), u srcu glavnog grada Maarske, nalazi se otmena poslastiarnica erbo"
(Gerbeau), nezaobilazna kako za turiste tako i za domae ljubitelje dobre poslastice. Istorija
konditorstva belei i uvenu poslasticu zvanu Rigojani" (Rigo Jancsi). Ova poslastica od
pikota sa okoladnim prelivom i konjakom, ime je dobila po maarskom violinisti -primau
Rigo Janiju. Legenda kae da se u talentovanog lepog crnomanjastog violinistu, poetkom ovog
veka, u Budimpeti, zaljubila maarska princeza emi (Sony).
Ona je napustila svog verenika, plemikog porekla i sa mladim violinistom Janikom
otputovala u Pariz, darivajui ga verenikim prstenom basnoslovne vrednosti. Venali su se u
Bolonjskoj umi uz tihu muziku sa violine. Posle nekoliko godina, kada se stiala bura u
krugovima plemike elite u Budimpeti i Maarskoj, sreni par vratio se na kratko vreme
inkognito u Budimpetu. Odseli su u hotelu i jednog dana otili na karu i popodnevne poslastice
u oblinju poslastiarnicu. Vlasnik poslastiarnice prepoznao je otmene goste i sretan to moe
da ih poslui, zaeleo im dobrodolicu, uz napomenu da je ba tog dana napravio novu poslasticu
za koju jo nema ime. Predloio je da uz njihovu saglasnost. U znak potovanja zaljubljene
princeze i violiniste, tom novom kolau da ime Rigo Jani".
Za vreme boinih praznika, pravila bi se savijaa od maka i oraha, zvana bajgl".
Gotovo da nema porodice na ijem se stolu za Boi ne bi naao bajgl". Ipak je, u najirim
slojevima Maarske, poznata palainka sa slatkim sitnim sirom, zvana turo palainta (turos
palacsinta).
Maarska, relativno mala srednjoevropska drava, esta je na listi svetskih izvoznika
vina. Slobodno se moe nazvati zemljom vina. Spada u istinske vinorodne krajeve (posle Italije,
panije i Francuske). Istorija kae da je prvo grode, u tadanjoj Panoniji, zasadio u III veku
nae ere rimski imperator Probus. Godine 1893. Maarski parlament je izglasao prvi zakon o
vinu. Danas Maarska ima vie od dvadesetak vinskih regiona, 100 hiljada hektara
vinograda, godinje proizvodnje do 5 miliona hektolitara vina. Godinji izvoz vina procenjuje se
na milion hektolitara. Preduzimljiviji vinogradari i enolozi u Egem legendu pretvaraju u
stvarnost. U 16. veku turska najezda ugrozila je Egerski zamak. U zamku, hrabri vojnici, bez

hrane i vode, u oaju otvaraju vlastelinska burad sa gustim i jakim crnim vinom poput bikove
krvi. Vino im je dalo snagu za odbranu zamka, koji Turci nisu mogli osvojiti. Egri bikaver (Egri
bikaver) i danas je najpoznatije crno vino Maarske.
Lepezu maarskih vina filozofski je razvio pisac i filozof Bela Hamvai (Bela Hamvasy):
Kikereko vino ne trpi samou, dendeko je, to starije to vatrenije, vilanjsko crno je
elegantno, seksardsko je za strastvenu ljubav, badaonjsko za mukarce od narcisa do boema..."
Ipak, od svih maarskih vina najpoznatiji je tokaj" (tokai). Pravi se u istoimenoj oblasti
severoistine Maarske, regiji koja obuhvata tridesetak sela sa oko 500 hektara vinograda.
Postoji nekoliko vrsta tokajskog vina, od slatkog do suvog samorodnog. Meutim, primat nosi
tokaji furmit", iz neto junijih krajeva, iz sela Disnoko.
I o vinima postoje legende. Francuski kralj Luj XV trudio se da osvoji srce madam
Pompadur, to mu nikako nije polazilo za rukom ni posle vie pokuaja. Po nagovora svog
dvorskog barmena, posluio je Madam zlatnim tokajcem", i stvar se iz osnova promenila.
Gospoda Pompadur u poetku je prihvatila pitki i zanosni tokajac", dok je velikog zavodnika i
dalje odbijala. Kada je kralj shvatio nadmo" uvenog vina, jednostavno je zamenio ae sa
veim sadrajem. I tada se deavaju uda. Madam Pompadur je pila i uivala u tokajcu", ali vie
nije bila u stanju da odoli zavodniku.
Bilo bi nepravedno iz iroke lepeze izostaviti maarska bela vina mukotaljo, harlevelu,
kihedei ardone, badaonji rizling ili omlai olasri-zling, a od crnih kek franko, Balatoni
merlot ili Vilanji kabernet.
Svoju misao o vinu gospodin Bela Hamvai zakljuuje piti vino je duevni in isto kao
to je hrana telesni, a duvan duhovni.

Obiaji
Oslovljavanje
Ako vam se sagovomik, posle kraeg vremena poto ste se upoznali, obraa sa Ti,
ukazuje vam posebnu ast i potovanje. Va sagovornik na taj nain eli da iskae prisnost koja
nije intimnost, ve potvrda uvaavanja vae linosti, odnosno titulata u konverzaciji. Smatra da
moete nesmetano i otvoreno da razgovarate kao bliski sagovornici - prijatelji. Ukazuje vam
posebnu ast. On e vas nadalje oslovljavati sa dobar dan potovani (doktore, direktore, kolega,
prijatelju) KAKO SI?"
Primogenitur
I danas se zadrao obiaj, da prvorodeni sin (naslednik, iz vremena kada je to bilo od
posebnog znaaja za porodino stablo) uvek dobije ime po ocu, s tim da nosi i prefiks Ifju, to bi
znailo mladi (junior). Danas vise ne mora biti i naslednik, medutim po oevom imenu pozna-ju
ga u drutvu, blioj i iroj okolini. Na primer: andor se zove otac, a prvoroeni sin e se zvati
Ifju andor.

Udaja ene
U Maarskoj udajom ena gubi sva svoja lina obeleja. Gubi svoje porodino prezime,
ali i krsno ime. Slobodno se moe rei da je to bio, ali se i danas zadrao, odraz mukog egoizma
maarskog mukarca. Sta to praktino znai? Kada se Popovi Mira udala za Petefi andora,
vie se ne pominje ni kao Popovi ni kao Mira. Ubudue e se ona zvati Petefl Sandor - Ne. Ovaj
obiaj potie iz vremena kada su se udavale devojke iz manje imunijih porodice od porodice
mladoenje.
Maarsko nacionalno jelo
Po optem uverenju, koje se odomailo kod drugih naroda, maarsko nacionalno jelo je paprikas,
gula itd. Meutim, maarsko nacionalno jelo je digerica od tovljene (kljukane) guske, peene u
sopstvenom salu. Ovo jelo je u velike gradove dolo sa sela. Danas znatnu stavku u nacionalnom
deviznom prihodu Maarske ini ba prihod od izvoza guije digerice. Po nekim pokazateljima
taj iznos se kree oko 100 miliona amerikih dolara godinje. Digerica od tovljene guske izvozi
se uglavnom u Ameriku, Englesku, Izrael i Nemaku. Izvozi se u sirovom stanju ili konzervirana
u limenkama ili keramikim posudama ukraenim maarskim narodnim motivima.
Turizam
Turizam je znaajan deo maarske privrede. Svake godine, od turizma, valja rei stranog,
Maarska uveava svoj nacionalni dohodak. Prema podacima Svetske turistike asocijacije 1997.
godine. Maarska je bila peta zemlja u Evropi po broju stranih turista - preko 20 miliona, posle
Francuske (60 miliona posetilaca), panije (45 miliona), Italije (30 miliona) i Engleske (24
miliona turista), osmo najpopulamije turistiko odredite u svetu, posle Amerike, Francuske,
panije, Italije, Engleske, Kine i Meksika.
Maarska se danas nalazi meu dvadesetak zemalja sveta koje najee organizuju
kongrese i konferencije (takozvani kongresni turizam). Ukupni pozitivni ekonomski razvoj
zemlje privlai predstavnike stranih multinacionalnih drutava. Jedan od razloga je i to to
Madarska ima razvijenu infrastukturu.
U gradovima Maarske, a posebno u Budimpeti veliki je broj svetski poznatih hotela,
restorana nacionalnih kuhinja iz sveta kao i domaih nacionalnih restorana - ardi. U starim
gradovima, zamkovima, palatama i dvorcima, u poslednjih nekoliko godina vidno je napredovao
turizam. Mnogobrojni
muzeji,
univerziteti i mnoge kulturne institucije svakim danom
pospeuju inostrani turizam.
Maarska je vrlo bogata lekovitim termalnim vodama. Glavni grad Budimpeta ima
najvei broj izvora termalnih voda i kupalita. Rimljani su jo na poetku I i II veka poznavali i
koristili lekovitost termalnih voda irom Maarske. Meutim, pravi kult korienja termalnih
voda razvija se tek u 16. i 17. veku, za vreme turskog prisustva. Jedan broj kupatila iz tog
vremena je i danas u funkciji. Sagraena su i nova savremenija i modernija termalna, otvorena i
zatvorena, kupalita. U Maarskoj ima oko pet stotina izvora tople vode. Najpoznatija su, osim
Budimpete, Heviz u blizini jezera Balaton, Harkanj, Zalakaros, Bukfurdo, Balf, Dula i
Hajdusoboslo.

Kulturni ivot
Posebno kada je re o Budimpeti, nalazi se u vrhu evropskog kulturnog ivota.
Knjievnost
Najstarija dela pisana su latinski i slede crkvenu literaturu Srednje Evrope, te se vezuju za
jeretiki pokret. Od XVII veka poinje plodni period maarske knjievnosti. Nacionalni pravac
predstavljen je delom Luda Matji" Mihalja Fazekaa. Usamljenik iz vremena realizma - Joef
Katona, napisao je nacionalnu tragediju n-ban". Predstavnik i prvo zlatno pero maarskog
romantizma Petefi andor (od oca Petrovi andora i majke Hruc Marije, roden u Kikereu
1823) uao je u istoriju knjievnosti velikim brojem dela, meu kojima istaknuto mesto zauzima
Talpra Maar" (Na noge Madari"), napisano u osvit Maarske revolucije 1848. Iz tog vremena
velikan maarske knjievnosti epskog stila, Aranj Jano daruje naciji delo Toldi Miklo".
Znaajna imena maarske knjievnosti su jo Veremarti, Jokai Mor, Adi Endre, Joef Atila i
drugi.
Umetnost
Prvi monumentalni spomenici su s poetka XI veka, iz vremena preuzimanja hrianstva i
prvog kralja Maarske Sent Itvana. Najvie crkava podignuto je u XII i XIII veku, prvo u
romanskom, kasnije u gotskom stilu. Slikarstvo je dugo vremena bilo pod uticajem Vizantije. Na
maarskom dvoru uglavnom su bili italijanski majstori i umetnici. Kasnije i poznatiji austrijski
slikari. Najvei broj monumentalnih graevina, spomenika i mostova podignuto je u drugoj
polovini XIX i poetkom XX veka, uglavnom u Budimu i Peti. Meu najznaajnijima su
proirenje Kraljeve palate na Budimu i Parlament (Orszaghaza), Milenijum (Hosoktere),
Bazilika Sent Itvana, Vajdahunjadvara, Bastion ribara (Halaszbastva), Akademija nauka
(Tudomanyos akademia), Muzika akademija Franc List", Maarska opera, Sinagoga, Istona i
Zapadna eljeznika stanica, Nemzeti muzeum. Zatim mostovi: most grofa Seenjija ili Lane
hid, Margit hid, Sabadag hid, Budai alagut i drugi. Medu najpoznatijim imenima u arhitekturi i
skulpturi tog vremena su: Miklo Ibl, Alajo Strobl, Imre Steindl, Joef Hild, Karolj Senjei,
Mihalj Munkai, Zoltan Farka, erd Zala, Ignac Alpar i drugi. Narodna umetnost je jedan od
najoriginalnijih vidova maarske kulture, koji se odrao do dananjih dana. Najistaknutiji su
Kaloai (Kalocsai) vez, predmeti od koe iz Egera i Debrecena, segedinske papue, kao i
grnarija irom zemlje. U ovu umetnost spada i izrada svetski poznatog porcelana i rukom
slikana nacionalna ornamentika i figure, kao to su proizvodi Herenda, Zolnai (Zsolnay), i
Holohazi (Hollohazy). Krajem prolog i poetkom ovog veka u arhitekturi i gradevinarstvu javlja
se stil secesija", koji nije bio prihvaen u irim razmerama, ni u Maarskoj ni i u Evropi.
Muzika
Maarski nacionalni melos inspirisao je mnoge umetnike u stvaranju muzikih dela
poznatih irom sveta. Istaknuti predstavnici bili su etnomuzikolozi Bela Bartok i Zoltan Kodalj.
Ipak, najvei medu najveima bio je kompozitor i dirigent, profesor Maarske muzike
akademije Franc List. Komponovao je 14 Maarskih rapsodija". Maarski narodni melos u
svojim muzikim delima koristili su i velikani svetske muzike: ubert, Brams i drugi.

Srednjovekovna crkvena muzika dominirala je, uglavnom, na maarskom dvoru. Cenjeni su bili i
maarski Cigani - virtuozi na violini, koji su uveseljavali na gozbama plemike porodice.
Najistaknutiji meu njima bio je Jano Bihari.
Sport
Maarska je uvek bila sportska nacija. U jednom razdoblju i svetski predstavnik u
fudbalu. Danas su nacionalni sportovi: vaterpolo, plivanje i rvanje. Madarska nema more, ali ima
Blatno jezero (Balaton). Veliki procenat stanovnitva zna da pliva zahvaljujui i velikom broju
bazena sa termalnom vodom. Od drugih sportova istiu se maevanje i floret, zatim ah i
kuglanje.
U emu je danas Maarska prva u Evropi
Prva je po broju vakcinacija dece protiv boginja. Prema istraivanju svetske organizacije
UNESKA taj procenat iznosi 100%.
Prva je po najmanjem broju dana koji se koriste za godinji odmor. U svetu na prvora
mestu je Japan.
Prva je po broju umrlih od raka, i to u prvom redu zbog puenja. Srazmerno broju
stanovnika, iznad svetskog proseka je broj strastvenih puaa, i to u svim uzrastima.
Prva je po broju kunih ljubimaca (pasa i maaka). U protekloj godi-ni samo u
Budimpeti registrovano je oko 200.000 pasa. Po tradiciji, u provinciji dominira domai pas
Puli".
Maarska je prva po nesrazmeri broja stanovnika koji ive u gradovima. Tako, na primer,
Budimpeta ima oko 2,5 miliona stanovnika, medutim, drugi grad po veliini u Maarskoj,
Mikolc (Miskolc) ima svega oko trista hiljada. Slede, Segedin i Debrecen sa oko 200 hiljada.
Prema ekonomskom nedeljniku Fidelu", Maarska danas ima platni sistem tipian
anglosaksonskim manirima", to znai da su najbolje plaeni zaposleni u bankama. Na primer,
najbolje plaeni graanin je direktor Narodne banke Maarske, a Premijer je tek na drugom
mestu.
O Hunima i Atili
O precima Maara iz azijskih prostora - Hunima pisani istorijski podaci govore da su bili
velika skupina nezavisnih plemena, razliitih rasa i jezika, i bez jasno izraene religije. Bili su
nomadskog duha, klom iz Azije.
Najistaknutija istorijska linost, koja se vezuje za Hune, bio je Atila, u narodima poznat
kao Bi Boji".
O hunskom vojskovodi Atili zapisano je: Strah i trepet naroda istone, srednje i zapadne
Evrope, poetkom V veka, bio je dvadesetogodinji sin nekrunisanog hunskog kralja Manduka,
Roen je na delti Dunava oko 400. godine, u zaprenim kolima. Ime je dobio kao naslednik
hunskog vode Atila", to na hunskom jeziku znai Bog".

Posle smrti oca Manuka, Atila je sa svojih dvanaest godina, po nalogu strica Rugila
(namesnika) bio zamenjen sa isto toliko starim mladiem, sinom jednog rimskog vojskovode,
zvanog Ecije (Aetius). Ova razmena je obavljena kako bi se uspostavilo ratno primirje izmedu
Huna i Rimljana, I Atila i Ecije uili su taktiku ratovanja kod svojih suparnika. Tako su
privremeno prestali upadi Huna u Rimsko carstvo. Posle nepunih deset godina Atila i Ecije
vraaju se svom narodu i ne za dugo postaju glavnokomandujui hunske i rimske vojske. Ubrzo
su ponovno otpoeli ratovi izmeu Huna i Rimljana, Atila je pustoio sve pred sobom. Zauzeo je
Panonsku niziju i upada sve dublje u Rimsko carstvo. Naoruan znanjera taktike borbe
Rimljana, postie uspeh za uspehom. Prodire u srednju Evropu i tu se prvi put susree sa svojim
vrnjakom Ecijem koji brani Zapadno Rimsko carstvo. Godine 451. u blizini mesta zvanog alon
(danas glavni grad Francuske Pariz) u Katalonskoj niziji, na Muricijanovom polju, sukobile su se
dve najjae vojne sile na svetu tog vremena: na jednoj strani Atila i hunska vojska, a na dragoj
Ecije i rimski vladar Narcijan sa svojim legijama. Posle estoke i natoveanske borbe, koja je
trajala neprekidno vie od deset dana, pobeuje daleko savremenije vojno osposobljena rimska
vojska. Atila je doiveo prvi i poslednji vojni poraz, izgubio je oko 300 hiljada vojnika. Povlai
se i prikuplja nove snage da napadne Rim. Doao je do samih zidina Rima i u noi pred dan
samog napada (istorija nije zabeleila iz kog razloga) okree vojsku i vraa se na prostore
Panonske nizije. Tu negde, izmeu dveju velikih reka, Dunava i Tise, veliki vojskovoa, hunski
Bi Boji" godine 453. umire i biva sahranjen u koritu reke. To je ujedno bilo i vreme propasti
Hunskog carstva.
Legende govore da je za njegovu smrt bila kriva rimska robinja koja ga nije probudila posle
nonog banenja i pijanke, kada mu se krv iz nosa zgraala u grlu i tako ga uguila. Sahranjen je
po paganskom hunskom obiaju, na osedlanom konju sa svom ratnikom opremom, i sa nekoliko
najvernijih ena, kojih je imao preko dve stotine, kao i robinj-om koja je vezana iva za konja. U
korito reke vraena voda je prekrila grob Atile. Robovi koji su obavljali sahranu odstreljeni su
kako se ne bi odala tajna mesta na kome je sahranjen Bi Boji".
U veoma negativnom smislu Atilu su opisivali velikani zlatnog pera u savremenoj
literaturi. Tako ga je Dante u Boanstvenoj komediji", u XII poglavlju Pakla" opisao.
Meutim, istorija belei i mnogo okrutnijih linosti i vojskovoa. kao to su bili Ivan Grozni,
Korteza, Vikinzi, pa i sami Rimljani kada su slavili borbe robova i divljih zveri u arenama, irom
Rimskog carstva.

Srpsko prisustvo pre i posle Velike seobe i kulturna

batina Srba u Maarskoj
U bivoj Ugarskoj Srbi su bili prisutni pre Turaka u vie od pedeset gradova, varoica, sela i
naselja. Stefan Lazarevi, srpski vladar od 1389. do 1427, sin kneza Lazara i njegov naslednik,
despot do 1402, godine, a posle toga knez Srbije, kao vojni saveznik Ugarske, poetkom XV
veka u Budimu dobija na poklon palatu u delu tvrave, meu vienijim vladarima, irom Evrope,
tog vremena. Pre nekoliko godina na toj zgradi postavljena je bronzana ploa sa likom Kneza
Stefana Lazarevia (rad beogradskog vajara Neboje Mitria). Poznato je da su u XV veku, u
Madarskoj, tada Ugarskoj, Srbi bili poznati i priznati i posebno cenjeni kraljevi ajkai". Sa
porodicama su naselili Budim, to jest prostor koji se zvao Taban. Ovaj deo Budima kasnije je

prozvan Srpska varo (Szerb varos). Godine 1742. sagradili su prvu pravoslavnu crkvu od drveta.
Kasnije je sagraena od vrstog materijala. Ova crkva je tokom Drugog svetskog rata u
bombardovanju poruena do temelja, i vie nije obnav-ljana. Na prostoru Tabana, u neposrednoj
blizini brda Gelert, na jednom od izvorita termalne vode sagraeno je javno kupalite, koje i
danas, renovirano, ima svoju funkci-ju, i zove se Srpsko kupalite (Ra piirdo). Poznato je da se
u Budimu. u jesen 1690. godine, zaustavio veli-ki zbeg pod vostvom patrijarha Arsenija III
arnojevia. Jedan broj, mahom zanatlija, ostaje u Budimu, dok su ostali Srbi, vini
poljoprivrednim radovima nastanili sela i varoice u okolini Budima, kao to su obanac, Kalaz,
Pomaz, Sentandreja i druga.
Prema nekim istorijskim podacima prvo srpsko naselje bilo je na ostrvu epel u mestu
Srpski Kovin (danas se zove Rackeve). Istorija belei da su Maari, po dolasku u Podunavlje u X
i XI veku, na ovim prostorima zatekli starosedeoce, slovenska plemena Srbe. To je i razlog to su
prve brodove za ajkake flotile Madara gradili Srbi i to su oni inili kasnije jezgro posada tih
flotila. Ostrvo epel i mesto Srpski Kovin naselile su srpske vlastelinske porodice. Tu se naselila
i kerka upana Uroa I, koja se udala za Belu Slepog (1129. godine), sina kralja Stjepana II.
Ona je sazidala manastir i crkvu koji i danas postoje. Naselje Srpski Kovin datira iz 1439. i 1458.
godine, kada su Turci spalili mesto Kovin u Banatu, a jedan deo Srba doselio se na ostrvo epel.
Posle poraza maarske vojske na Mohakom polju 1526. godine, Srbi iz tih krajeva preselili su
se u Komarom (Komarom), gde su zatekli starosedeoce Srbe ajkae.
Srpsko kulturno prisustvo, na prostoru Maarske, protee se od Segedina, Baje, Mohaa,
Peuja, Srpskog Kovina, Budimpete, Graboca, Sentandreje, Komaroma i era. U Budimu, Srbi
su imali svoj Magistrat. U Budimu i Peti poetkom XIX veka bio je veoma razvijen kulturni i
knjievni ivot medu srpskim intelektualcima, koje su izdano pomagali srpski trgovci u
Madarskoj. U to vreme (1826. godine) u Peti je osnovana Matica srpska. U Budimu i Peti Srbi
su imali po jednu pravoslavnu crkvu (u Peti se i danas nalazi Srpska pravoslavna crkva).
Poetkom ovoga veka maarski asopis Vilag (Svet) pisao je opirno o Srpskom kvartu
na obali Dunava". U Peti, u elitnom kvartu tog vremena, i danas se nalazi zgrada Srpskog
internata za ake i stu-dente, zadubina Save Tekelije, takozvani Tekelijanum. Prilike, u to
vreme, u Ugarskoj, za materijalni i kulturni razvitak bile su znatno povoljnije nego u Srbiji, gde
se godinama vodila borba za osloboenje od Turaka. Pouzdano se zna da je u Budimu ve 1707.
godine radila posebna srpska kola, kao i da je u Sentandreji 1812. godine otvorena prva srpska
uiteljska kola tzv. Preparandija. Budim i Peta bila su mesta delovanja pokretaa jezike
pravopisne reforme. Tu su za kratko vreme radili Vuk Karadic, Sava Mrkalj i Luka Milovanov.
Iz Budima i Pete Vuk je poneo neprocenjivo bogatstvo ideja o fonetskom pravopisu u srpskoj
knjievnosti. Tu je Vuk Karadzic svoju Pismenicu" (pravopis i gramatiku) sastavljao uz
neposrednu pomo uitelja Luke Milovanova, boravei sa njim nekoliko meseci u Budimu
(Taban) 1814. godine, u pansionu Zlatni jelen" (Aranyszarvas). U Budimu i Peti boravili su,
krae ili due, poznatiji intelektualci tog vremena, kao na primer pokreta i urednik Letopisa
Georgije Magaraevi, pesnik srpskog klasicizma Lukijan Muicki, zatim Jovan Sterija Popovi,
Jovan Hadi, prvi predsednik Matice srpske, kao i Jakov Ignjatovi, Joakim Vuji, Dositej
Obradovi, Mihajlo Pupin, Nikola Tesla i mnogi drugi. Svi oni bili su posredno ili neposredno
vezani za kulturna zbivanja i razvoj srpske kulture.

Kulturno i javno prisustvo Srba u Maarskoj

Osim Budimpetansko-Sentandrejske Patrijarije u Sentandreji se nalazi druga po veliini zbirka
kulturne batine Srba van Srbije. U porti Sabome ili Beo-gradske crkve i Vladionog dvora nalazi
se Muzej srpske pravoslavne crkve. Tu se tokom cele godine prezentuju i druge kulturne
vrednosti, kao to su susreti horova i muziko instrumentalnih izvodaa, zatim folklornih grupa i
drutava Srbije iz cele Madarske. U Budimpeti. osim raznih izlobi, znaajno je prisustvo
kulture iz Jugoslavije, odnosno Srbije. Srpska gimnazija, koja deluje ve niz godina, ustanova je
koju osim srpske posecuju i madarska deca. Ne tako davno u Budimpeti je otvoren Srpski dom,
novo sedite Srba. Tu je i sedite Zemaljske i gradske samouprave srps nacionalne manjine u
Maarskoj (zgrada se nalazi u neposrednoj blizini maarskog Parlamenta, u Ulici Mika Falk br.
3). Oko pet hiljada Srba, koji danas ive u Maarskoj dravljani su Maarske, imaju svoje
sedite i Dom u Budim-peri. U prostorijama Doma Zemaljske samouprave srps nacionalnosti
bila je otvorena stalna izloba Osam vekova manastira Hilandara" (izlobu pripremio Stojan
Vujii, istoriar knjievnosti). U Sentandreji ve vie godina postoji Dom sentandrejskog
srpskog kultumog drutva.
U okviru kulturne saradnje, takoe pre nekoliko godina, u Sentandreji je otvorena
Likovna kolonija, u ijem sklopu se organizuju izlobe slika jugoslovenskih i maarskih
umetnika. U jednoj od zgrada, vili sa najlepim pogledom na Sentandreju, koja je poklonjena
Likovnoj koloniji (simbolizovala je snagu srpske trgovake zajednice u decenijama posle Velike
seobe), stvaraju nova dela slikari-umetnici.

BUDIMPETA (Budapest)
Kratak istorijski pregled
Glavni grad Maarske, Budimpeta, prostire se na povrini od 530 km2, sa leve i desne
strane Dunava. Zahvata povrinu u pravcu istok-zapad, oko 30 km i pravac sever-jug, od
25 km. Kod normalnog vodostaja najnia taka nadmorske visine, mereno sa Dunava, je 65 m,
dok je najvia taka Budimpete brdo Janohed na 529 metara. Klima glavnog grada Madarske je
umereno kontinentalna, Dunav kroz Budimpetu protie u duini od oko 30 kilometara. Ispod
brda Gelert, kod Erebet mosta Dunav je najui (285 m). To je ujedno i najui deo Dunava na
celom toku kroz Madarsku. Budim i Petu povezuje osam mostova, od kojih je est za drumskoputniki saobraaj, jedan za eljezniko-drumski i jedan za eljezniki.
Od 1. januara 1873. godine Budim i Peta su jedinstveni teritorljalno-politiki grad, i
glavni grad Madarske pod nazivom Budimpeta (Budapest). Budimpeta je, moe se slobodno
rei, od svog postanka do danas, privredni, politiki, kulturni i sportski centar Maarske. Sa
preko 2,5 miliona stanovnika, osim administrativno-politikog centra, prestonica je i kulturnog
ivota Maarske. Tu se nalaze akademije nauka, nauno-istraivaki centri raznih oblasti,
fakulteti, visoke i vie kole specijalizovane ustanove i drugo. Nacionalne galerije, muzeji,
pozorita, opere i biblioteke ine lepezu kulturnih institucija, koje su u samom evropskom vrhu.

Jo u XIII veku Budim je u Maarskoj bio neka vrsta prestonice. Maarski kralj Bela IV poeo je
da gradi utvrenje na Budimu, beei ispred najezde tatarskih osvajaa. Budim, kao teritorijalni
deo budueg glavnog grada Maarske, dobio je ime po bratu, voi hunskog osvajaa Atile, koji
se zvao Buda. Zvanine prestonice Maarske bili su gradovi Sekefehervar i Estergom, gde su i
krunisani maarski kraljevi. Duboki peat u razvoju Budima i Pete ostavila su turska osvajanja.
Budim je bio pod turskom vlau 150 godina. Mnogobrojni istorijsko-kulturni spomenici
iz tog doba i danas se mogu videti ouvani i obnovljeni.
Budim je pruao utoite raznim narodima. Godine 1347. dobio je Privilegiju, za to
vreme veoma znaajan dekret od strane kralja Luja Velikog, ,,da se trgovci koji tuda prolaze
moraju zadravati u Budimu i prodavati i kupovati u njemu". Za vreme vladavine kralja
igmonda, u vre-menu od 1387. do 1437. godine, Budim postaje prestonica, poznata irom
Evrope. Velikai i bogatai takmiili su se u izgradnji palata i kua oko Dvora. Tako je ve 1458.
godine, za vreme vladavine kralja Matije Hunjadija Budim postao centar evropske kulture i
umetnosti. Kralj Matija Hunjadi, sin Janoa Hunjadija, u srpskom narodu poznat kao Sibinjanin
Janko, bio je poznat po junatvu u borbama protiv Turaka. Svrstao se meu najslavnije ljude
svoga vremena. Hunjadi Jano je roen 1387. godine u Erdelju (Erdely). Vlakog je porekla, a
ime je dobio, kao i njegov otac, po erdeljskom gradu Vajda-Hunjad (Vajdahunyad), jer je kralj
Sigmund (Zsigmond) darovao gradjankovom (Janos) ocu. U srpskom narodu zvan je kao
Sibinjanin, opet po erdeljskom gradu Sibinju (Nagyszeben). Jano Hunjadi (Sibinjanin Janko)
posle sukoba i pobede nad Turcima godine 1438-1439. postao je Ban Severinski, zatim 1442.
erdeljski vojvoda, godine 1448. bojevao je na Kosovu, protiv sultana Murata II. Godine 1456.
proslavio se u borbama protiv Turaka kod Beograda, Zajedno sa Ivanom Kapistranom, kada su
Turci bili razbijeni. U meuvremenu je postao regent Kraljevine Ugarske. Umro je u Zemunu
1456. godine, od kuge, koja je tada harala. Povezanost srpskog naroda sa despotom urdem
Brankoviem i Ugarskom bila je istorijski uslovljena.
Sin Janoa Hunjadija (Sibinjanin Janka), Matija Hunjadi (Hunyady Matyas), roden je
1443. godine negde u blizini Kikinde, na imanju .Hollos". Kralj Maarske Korvin Matija
Hunjadi, u narodu poznat kao Matyas kiraly (kralj Matija), vladao je kao kralj Maarske od
1458. do 1490. godine. Umro je u Beu 1490. godine.
Na kulturno stvaralatvo najvei uticaj imala je italijanska renesansa, budui da je druga
ena kralja Matije, Betricija, bila italijanskog porekla.
Najvea razaranja Budim i Peta doivljavaju prilikom oslobaanja od Turaka, sve do
1686. godine. Tada Maarska i Budim ponovno potpadaju pod tuu upravu, pod Habzburgovce.
Dravom se upravljalo iz Bea. Naglaeni nacionalni oseaj Maara kulminirao je revolucijom
1848. godine. U procvatu ekonomskog razvoja, posle revolucije i dvojne monarhije, Budim i
Peta razvijaju se u evropsku metropolu. Posle 1873. godine, kada Budim i Peta postaju
jedinstveni grad - Budimpeta, grade se mostovi, vodovod i kanalizacija, palate imune vlastele i
trgovaca, posebno u petanskom delu. Prvi tramvaj sa konjskom vuom video se na ulicama
1886. godine, da bi godinu dana kasnije konje zamenio elektrini pogon.
Budimpeta povodom hiljadugodinjice dolaska Maara na ove prostore, godine 1896.
dobija prvi metro u Evropi, ne raunajui onaj u Londonu. Do izbijanja Prvog svetskog rata,
uprkos politikim borbama sa Austrijom i Carevinom, Budimpeta doivljava ekonomski procvat
i biva svrstana meu prve metropole Evrope.

Legenda o nastanku Budima i Pete

Glavni grad Maarske rodio" se pre dve hiljade godina, blagodarei hiru jedne ene istorijske
linosti, koja je zavela slavne rimske imperatore i vojskovoe Antonija, Cezara i Oktavija. Ta
neobina ena bila je mona egipatska kraljica Kleopatra. Uzrok njene enske nadmoi ne moe
se pripisati samo fizikim arima, Postojalo je neto tajanstvenije". Kleopatra je, to se moe
videti i na slikama, nosila na svom telu, rukama, oko vrata pa i na nogama, pored modernog
nakita tog vremena, u izuzetnim prilikama, vrstu nakita koju nije nosila ni jedna druga ena.
Ogrlice i prstenje bilo je sainjeno od zeleno-ute skamenjene smole, do tada nevidenog dragog
kamenja, koje se danas zove ilibar. Dame i gospode rimske aristokratije tvrdile su da je
Kleopatrina magina mo ba u torn nakitu. U to vreme rimski legionari osvajali su prostore
Panonske nizije, tanije Donju Panoniju i prostore Budima. Sluaj je hteo da vojnici na
prostorima brdovitog dela Budima, u piljama i naputenim rudnicima, zateknu ogromne
koliine skamenjene uto-zelene smole, odnosno ilibara. Do tada opusteli breuljci Budima
pretvaraju se u prostor bogatstva. Grade se kue i radionice za izradu nakita. Dolaze i odlaze
trgovci pod strogom pratnjom legionara. ilibar osvaja Evropu. Budim postaje poznat grad, a
ilibar traen i vien na svim dvorovima od Rima do Pariza i Krakova, gde su se kretale dame
naklonjene modi. Turske pae i sultani prisvojili su dragoceni nakit, ne dozvoljavajui enama da
ga nose, kako ne bi drugi muevi bacili oko na njih. Zato Turci kreu u pohode na Budim. Tu
ostaju stopedeset godina, dok nisu opustoili sve rudnike ilibara.
Istorijske injenice govore da su od I do IV veka na prostorima Budima i okoline bile
stacionirane legije Rimskog carstva. Prostor se zvao Donja panonija. Takode, injenica je da su
Turci nosili ukrase od ilibara ba tu na Budimu. Oni su Budimsku tvravu nazivali Kizil Elmu,
to u prevodu znai zlatna jabuka", odnosno jabuka od ilibara".
Peta (Pest) je naziv dobila jo u VII veku. Naime, slovenska plemena u VI vcku
naseljavaju prostor na kojima se nalaze izvorita toplih termalnih voda. Istorija belei da su tu
gradili ognjita od kamena i ivog krea, odnosno (na staroslovenskom) pete". Budui da su u
gradnji tih ognjita bili veoma veti, od drugih naroda su prozvani peari. Najverovatnije je da
i naziv grada Peta potie otuda.

Znamenitosti

Budimpete

O Dunavu i mostovima
... Budimpeta bez Dunava ne bi bila ono to jeste, kao to ni Dunav bez Budimpete ne bi bio
ono to jeste..." rei su jednog velikog zaljubljenika u ovaj grad. Budimpetu mnogi jo nazivaju
Biserom Dunava. Dunav se zvao jo pre Traanske prozivke Fison, Istar i Gaz. Od davnina je
Dunav bio izvor ivota ljudima koji ive kraj njega.
U istorijskom osvrtu zabeleeno je da je jo poetkom XV veka kralj Sigmund
(Zsigmond) doneo zakon po kome se naplauje taksa za plovne objekte. Sve dereglije koje su
plovile nizvodno plaale su dvostruko veu taksu od onih koje su ile uzvodno, kroz Budim i
Petu, Kada je 1490. u Beu umro poznati maarski kralj Matija Hunjadi Korvin (Hunyadi
Korvin Matyas), brodom je prevezen od Bea do Budima.
Isto tako, godine 1706. kada je u Beu umro patrijarh srpski Arsenije III arnojevi,
brodom-dereglijom su preneti njegovi posmrtni ostaci, prvo do Sentandreje, zatim, sa
zadravanjem u Budimu, do Sremskih Karlovaca.

Prvi brod na pami pogon u Budimpeti otisnut je u Dunav 1818, godine. Redovna
putnika linija izmedu Budimpete i Bea uspostavljena je 1830. godine.
Interesantno je napomenuti da su, i pored parnih brodova, ezdesetih godina prolog veka, jo
uvek radili lanani tegljai izmedu Budima i Bea.
Prvi parni brod, od Budimpete ka Crnom moru, krenuo je tek posle Prvog svetskog rata,
godine 1934. Dunav je vekovima, prilikom visokog vodostaja, plavio ravni deo Pete. Medutim,
marta 1838. godine prouzrokovao je katastrofalnu poplavu, posle ega je usledila temeljna i
trajna odbrana od poplava.
Sliku Dunava, a time i Budimpete, neizostavno dopunjuju prekrasni mostovi i veliko
ostrvo u srcu grada Margitsziget (Margitino ostrvo).
Lanani ili most grofa Seenjia (Ldnchid- Szechenyi lanchid)
Najstariji je most od vrstog materijala koji povezuje Budim i Petu. Graen je izmeu 1839. i
1849. godine. Projekat je uradio engleski inenjer Tiernei Viliam Hark, dok je graditelj bio
takoe engleski inenjer Adam Klark, koji se i nastanio, posle gradnje mosta, u Budimpeti. Za
vreme nacionalne re-volucije 1848. godine Adam Klark spasio je od carske vojske ruenje mosta,
rizikujui i svoj ivot. Potopio je vodom Dunava komore koje su po nareenju carskog generala
Henticija bile pune baruta spremne za ruenje mosta. Duina mosta je 380 m a irina 16. Most
spaja Budim od trga koji nosi ime graditelja (Adam Klark) i Petu, tj. trg Franklina Ruzvelta.
Kameni stubovi mosta raeni su u klasicistikom stilu, dok su sa obe strane ulaza na most
postavljeni kameni lavovi (rad vajara Maralko Janoa). Strani naziv mosta je Visei lanani
most". Slui iskljuivo drumskom putnikom saobraaju i peacima.
Postoji jedna anegdota koja kae da je, kada je most bio zavren i ukraen lavovima, neko
javno izrekao zamerku vajara Maralku da njegovi lavovi nisu verna kopija nemaju jezik".
Na tu primedbu u ogorenju razoarani vajar se bacio sa mosta u Dunav i utopio. Meutim, istina
je dragaija. Lavovi imaju jezik. Poto dre otvorena usta jezik se moe videti kada se pogleda u
njihove eljusti. Gospodin Maralek je, ipak, umro prirodnom smru.
Druga anegdota o mostu govori da je tunel (alagut) na trgu Adama Klarka graen da bi most,
kada pada kia, mogao biti potisnut u tunel da ne pokisne.
Margitin most (Margit-hid)
Od svih mostova Budimpete Margitin most ima svoju arhitektonsku specifinost.
Graen je u obliku latininog slova ,,Y" (ipsilon). Izgradio ga je francuski inenjer Ernest Gouin.
Graen je izmedu 1872. i 1876. godine. Most je dugaak 637, a irok 25 metara (proirenje
mosta je izvedeno 1935-1937. godine). Osnovna ideja, jo u projektu mosta, bila je da se povee
sa junim delom Margitinog ostrva. To je ostvareno izgradnjom, u duini od sedamdeset metara,
takozvanog malog mosta (1899-1900).
Prilikom sveanog otvaranja mosta, poznati maarski pesnik Aranj Jano je za tu priliku
napisao baladu o promovisanju:
Elotte a folyam, az uj hid,
Meg rajta zaszlok lengenek:
Ma szentele fol a komoly hit,
S vidam zenevel kormenet:
Nyere Sziiz - Szent Margit" nevet.

Ovo bi u prevodu znailo:

Ispred je reka i novi most.
Na njemu jo zastave vijore:
Danas je versko osveenje,
Sa muzikom u povorci:
Dobija ime Svete Margite".
Pred kraj Drugog svetskog rata, 4. novembra 1944. godine, most je bio miniran i znatno
oteen. Izmedu 1946. i 1948. godine obnovljen je i ponovno puten u saobraaj.
Arpadov most (Arpdd-hid)
Jo za vreme Rimljana na istom potezu preko Dunava bio je pon-onski most, koji je
sluio rimskim legionarima za prelaz Akvinkuma na Transakvinkum (dananji start Budim i
Ujpet). Prvobitna izgradnja dananjeg mosta zapoela je jo 1939. godine, prema projektu
madarskog graditelja Koalka Janoa. Za vreme Drugog svetskog rata radovi su obustavljeni.
Tek 1950. most je zavren da bi 1980. bio proiren, Duina mosta je 928 metara. Meutim, sa
uzlaznom i silaznom trakom dug je blizu dva kilometra. Danas je najdui most srednje Evrope.
Most nosi naziv voe maarskih ujedinjenih plemena, kasnije dinastije - Arpada. Sa ovog
mosta, sa desne strane Dunava, put nas vodi u Sentandreju. Arpadov most je, na sredini, povezan
sa severnim delom Margitinog ostrva.
Erebet most (Erzsebet hid)
Prvobitni Erebet most (na stubovima, koji su po svom rasponu 290 metara) bio je najvei na
svetu. Graen je izmedu 1897. i 1903. U Drugom svetskom ratu bio je poruen. Izmedu 1961. i
1964. godine ponovno je sagraen dananji most po projektu maarskog inenjera avoli Pala.
Dok je raniji most bio graen u stilu secesije, dananji se istie jednostavnim ravnim kablovskim
linijama.
Most Erebet nosi naziv kraljice Erebet, ene austrijskog cara i maarskog kralja Franca Joefa
I, koja je bila veliki prijatelj Maara.
Kraljica Erebet osvojila je simpatije u narodu svojim jednostavnim dranjem i velikom
humanitarnom pomoi koju je pruala lino i preko drave. U vie gradova su joj podigli
spomenik pa i u Budimpeti, u podnoju samog Erebet mosta, sa desne strane Dunava (rad
vajara Zala Derda). Od milote zvana je Kraljica Sisi".
Most Slobode (Szabadsdg hid)
Most je posle Drugog svetskog rata prvi bio obnovljen. Graen je izmeu 1894. i 1896.
godine, po projektu Feketehazi Janoa i MAVAG industrijskog koncerna. Dugaak je 331, a irok
20 metara. Osim automobila i autobusa preko njega ide i tramvaj, koji povezuje Budim i Petu.
Ovaj most se prvobitno zvao Ferenc Joef hid. Nosi takozvanu crnu traku zbog najveeg broja
samoubistava (ili pokuaja) sa njega.
Most Petefi (Petofl hid)

I ovaj most, kao i svi ostali mostovi Budimpete, tokom Drugog svetskog rata bio je
poruen. Prvobitni most, tzv. Baroteri graen je izmedu 1933. i 1937. godine. Obnovljen je
izmeu 1950. i 1952. godine, kada je dobio sadanje ime. Osamdesetih godina je modernizovan.
U podnoju mosta nalazi se spomenik Boraro Janoa, zaslunog graanina s poetka
veka, koji je kao gradonaelnik dao znaajan doprinos razvoju grada.
Lamanjo most (Ldgymdnyos hid)
Graen je izmeu 1873. i 1877. godine kao elezniki most. Nosio je naziv Juni
vezujui most. Zbog velike frekvencije drumskog saobraaja, kao i pojaanog eleznikog
saobraaja, 1990. godine poela je rekonstrukcija mosta. Danas slui eleznikom i drumskom
saobraaju.
Ujpeti eljezniki most (Ujpesti vasuti hid)
Nalazi se na severnom delu Budimpete. Graden je 1893-1896. godine, a obnovljen je
1952-1955. Dug je 898 metara. Gradnja je poverena italijanskim izvoaima.
Izmeu dananjih mostova, Lananog i Margitinog, od 1946. do I960. godine, postojao je
jo jedan most koji se zvao Kout Lajo most. Ovaj most je podignut odmah posle Drugog
svetskog rata, udarnikim radom. Prvi je bio stavljen u funkciju dok su ostali mostovi jo bill
porueni. Meutim, posle svega etrnaest godina most je dotrajao i morao je biti poruen. Vie
nije obnavljan.
Ostrvo Margit (Margitsziget)
Budimpeta ima vie ostrva na Dunavu. Meutim, Margit ostrvo je najlepe, najuredenije
i najposeenije. Tokom cele godine ima svoje posetioce.
Margit ostrvo je nastalo u prolom veku, od tri ostrva. To su bila: Severno ostrvo, ostrvo
Margit i Juno ostrvo zvano festosziget" ili Slikovito ostrvo.
Dananje urbanizovano Margit ostrvo prostire se u duini od 2,5 kilometra. irina dostie
i 500 metara. Sa svojih 160 katastarskih jutara ureeno je kao sportsko-rekreaciono i kulturno
stecite omladine i graana prestonice, kao i domaih i stranih turista.
Ostrvo je dobilo ime Margit u XIV veku po imenu kerke kralja Bele IV. Medutim, i pre i posle
ostrvo je nosilo naziv Velika gospojina (Nagy boldogaszony sziget), Zeje ostrvo (Nyulak
szigete) i Nador ili Palatinu. Istorija ostrva potie od Rimljana, kada je imalo vojno strateki
znaaj. Za vreme dinastije Arpadhazi ostrvo je bilo dostupno samo videnijim graanima tog
vremena, pa je i dobilo ime urak szigete, to bi znafilo ostrvo gospode. U srednjem veku
razni redovnici su tu gradili svoje crkve i manastire. Sredinom XIII veka kralj Bela IV podie
dominikanski (enski) manastir, u koji predaje svoju devetogodinju kerku Margitu. Na kraju
XIII veka franjevci podiu crkvu i manastir. Ostaci ovih crkava i manastira otkriveni su
poetkom ovog veka. Danas predstavljaju kulturno-istorijsku batinu. Za vreme 150-godinjeg
turskog prisustva ostrvo nije naseljavano. Bilo je zaputeno, predato zubu vremena. Danas na
ostrvu nema saobraaja. Pristup je samo do hotela sa severne i june strane ostrva.

Budimska tvrava (A budai Vdrhegy)

Tvrava (Vdr)
Budimsko brdo dugako je 1,5 kilometar i iroko 400 metara. Nalazi se na 168 metara
nadmorske visine, a od Dunava udaljeno je 60 metara. Zbog svog prirodnog stratekog poloaja
prostor je od davnina manje ili vise nastanjen. Meutim, brojnije se naseljava tek u srednjem
veku. Istorijski podaci kazuju da je posle tatarske najezde 1241. godine maarski kralj Bela IV
kraljevo sedite iz Estergoma (Esztergom) preneo u Budim (Budai varhegy). Tu je poeo da
gradi kraljev dvor - Budai varpalotat. Od tada pa sve do poetka ovog veka trajala je izgradnja i
rekonstrukrija. Na Budimskom utvrdenju, severnije od kraljevog dvora, velikodostojnici tog
vremena i graanstvo nalaze zatitu i grade kue za trajnije stanovanje. Nakon izumiranja
dinastije Arpadhazi (Arpadhazy), godine 1301. iz borbi za presto izlazi Anju Karolj Robert. On
premeta mesto stanovanja - kraljev dvor u Viegrad (Viegrad, na okuci Dunava, severno od
Budima). Za vreme Na Lajoa, sina Rober Karolja, ranija Budimska kraljeva palata postaje
neka vrsta letnjikova. I tek za vreme vladavine kralja igmonda - Sigismunda (Zsigmond), od
1387. do 1437. godine kraljeva, pa i sama tvrava, bivaju obnovljeni, proireni i dogradeni.
Budimska tvrava postaje ponovno prebivalite kralja i dravna rezidencija. Za vreme vladavine
kralja Matije Hunjadija (Hunyady Matyas), sina Sibinjanin Janka, od 1458. do 1490. godine,
kraljeva palata se bitno ne proiruje, ve se znatno ulepava i ureduje eksterijer i enterijer u
renesansnom stilu. Veliki uticaj imala je druga ena kralja Matije, Italijanka Beatricija. Za vrlo
kratko vreme budimska palata kraljeva postala je poznata irom Evrope i, u to vreme,
najposeeniji grad-tvrava i dvor.
Hunjadi Korvin Matija u narodu je bio poznat kao dareljiv i pravedan kralj. Povodom
njegove smrti, mahom nii stale i seljaci, iskazali su svoju alost izrekom meghalt Matyas meghalt az igazsag!2 (umro Matija - umrla istina).
Legenda kae da se kralj Matija, da bi se uverio u istinitost price obinih ljudi da se
vlastela i vii stale grabo i neljudski odnosi prema kmetovima i gradanstvu, odlui da inkognito,
preobuen u seljaka, poseti jednu kafanu u Budimu.
Uao je u kafanu i seo za jedan od praznih stolova. Vlasnik i konobari nisu hteli ni da mu
priu. Poslali su egrta da upita gosta ta eli. Matija je poruio au vina, izvadivi iz depa
zlatnik. egrt ode do vlasnika kafane i saopti ta seljak eli. Vlasnik kafane ljutito naredi
egrtu da kae seljaku da za njega nema vina i da napusti kafanu. Mladi egrt, sav potiten, ode
do gosta i saopti mu ta je gazda rekao. Matija ustade od stola i uz grohotan smeh konobara i
vlasnika napusti kafanu. Posle izvesnog vremena kralj Matija se vratio u istu kafanu, ali sada u
odei kralja i uz svitu pratioca. Vlasnik i konobari, klanjajui se do zemlje, pozdravljali su kralja.
Nisu prepoznali u kralju gosta koga su pre izvesnog vremena isterali iz kafane. Sav drhui,
ponizno upita vlasnik kafane kralja ime mogu da ga poslue. Kralj Matija zatrai da mu donesu
jednu kacu. Konobari i ostalo osoblje bre-bolje poure da ispune volju kraljevu. Doneli su kacu
i stavili je pred kralja. Matija tada zatrai da kacu napune vinom. Iznenadeni vlasnik, konobari i
ostalo osoblje bre-bolje donesoe vino i napunie kacu. Kralj se za sve vreme slatko u sebi
smejao. Kada je sve bilo spremno po kraljevoj elji, Matija ustade i na zaprepaenje svih
prisutnih poe da skida svoje kraljevsko odelo. Jedan po jedan komad bacao je u kacu sa vinom.
Posle nekoliko skinutih svojih skuta (odee) glasno prokomentarisa Evo ti, odeo, ti pij vino, ti
si za ovu kafanu kralj, a ne ja!

Posle smrti kralja Matije Korvina Hunjadija, prestaje sjaj dvora, kraljeve palate, a ubrzo i same
Budimske tvrdave. Tursko osvajanje Budima, na prevaru 29. avgusta 1541. godine, od strane
Sultana Sulejmana II (sin Selima Prvog), otpoinje 150-godinji Budimski paaluk. Budimsku
tvrdavu Turci su nazivali Kizil Elmu" (to bi u prevodu znailo Zlatna jabuka"). Turci nisu
ruili postojeu Palatu kraljeva, niti su je koristili. Preputena je zubu vremena. Turci su
proirivali i jaali utvrdenje. Prekrasna gotsko-renesansna Palata jedno vreme sluila je kao
barutana. Najvea oteenja Kraljev dvor je pretrpeo prilikom pokuaja osvajanja
Habzburgovaca, Vojne opsade Budima 1542,1592, 1620. i 1648. bile su bezuspene. Godine
1686. (od 20. januara do 2. septembra) trajale su takorei svakodnevne bitke za osloboenje
Budima. Ujedinjena krstaka vojska pod vostvom Jana Savojskog oslobaa konano Budim.
Poslednji turski paa Abdurahman, branei svoj paaluk, gine 2. septembra 1686. godine. Danas
se na istom mestu, u bati Anjou, iza vojno-istorijskog muzeja, moe videti poprsje hrabrog pae.
Kada je Budimska tvrdava osloboena, u njoj je bilo svega 6l6 stanovnika (u odnosu na
8000 pre turskog osvajanja).
Godine 1703. Budim ponovno postaje slobodan kraljevski grad", i od tada poinje
njegov lagani razvoj. U njemu su iveli mahom dravni slubenici, iako su najvanije dravne
slube prenete u Poonj, gde je zasedao i Parlament. Habzburki kraljevi su iveli u Beu. I dok
je u srednjem veku Budim imao primat, krajem XVIII veka Peta je po broju stanovnika
nadmaila Budim. U prvoj polovini veka nekadanja prestonica postaje beznaajna tiha
varoica, I za vreme revolucije 1848, godine Budim je bio pasivan. Razvoj i ponovni procvat
doivljava 1873. godine, kada su se tri grada Budim, O Budim i Peta ujedinili. Poele su da se
grade nove dravne institucije Kraljeva palata se proiruje, crkva Matije se iz temelja renovira,
gradi se Ribarski bastion (Halaszbastya).
Poetkom XX veka Budimsko utvrdenje dobija svoje novo, dananje lice. Meutim, za
vreme Drugog svetskog rata biva znatno oteeno. Nijedna zgrada Budimskog utvrenja nije
ostala potedena. Veliki broj je onesposobljen za stanovanje. Kraljeva palata takoe je bila
oteena, skoro cela je izgorela, ostali su samo nagoreli zidovi. Kada se 13. febraara 1945.
predala poslednja nemaka jedinica u kraljevoj palati ostalo je samo zgarite.
Obnova Budimske tvrave i kraljeve palate traje i danas. Rekonstruisano je itavo
utvrenje. Tvrava danas prua posetiocu sliku nekadanjih kapija, kula, rundela i prostora. Kao
nekada, i danas se tako zovu: Erdeljski bastion (Erdelyi bastya), Ribarski bastion (Halaszbastya),
Nova kapija Sveta (Uj Vilag kapu), Juna velika rundela sa kapijom i tornjem (Deli nagy
rondella a kapu toronnyal), Kapija Ferdinand (Ferdinand kapu), Toranj buzdovan
(Buzoganytorony), Toranj Karaka pae (Karakas pasa tornya), Rundela Kasim pae, ova rundela
jos ima i ime Fehervari" (Kaszim pasa rondella), zatim Kapija Fehervar (Fehervari kapu), Kula
kisela supa (Savanyuleves-bastya), Kula Veli-bega (Veli beg-bastya), ron-dela Estergom
(Esztergomi rondella), Kula Anjou (Anjou-bastya) i Beka kapija (Becsy kapu).
Kraljeva palata (Kirdly palota)
Obuhvata prostor junog dela Budimske tvrave.
Maarska nacionalna galerija (Magyar Nemzeti Galeria) u sredinjem delu Palate (Sja
prednja strana ima pogled na Dunav), smetena je ispod same kupole dvorca.
Tu se mogu videti srednjovekovne kamene skulpture, drvene gotske figure iz XIV i XV
veka, barokna umetnost i kasna renesansa od 1550. do 1800. godine, slike (najpoznatija dela
slikara XIX veka, kao to su Mihalj MunkaQ, Laslo Pal, Pal Sinjei-Mare i drugi), skulpture

maarskih vajara iz i XX veka, izmedu ostalih trobl Alajo, Zala erd, Ferenci Itvan,
Kifaludi S. igmond.
Poseban doivljaj predstavlja pogled na Budimpetu sa terase koja se nalazi na samom
vrhu kupole.
Istorijski muzej Budimpete (Budapesti Tortenelmi Muzeom)
Muzej prikazuje istorijat tri, ranije odvojena grada (Budima, 6 Budima i Pete) od
dolaska Madara 896. na ove prostore do dananjih dana.
Muzej Budimskog utvrdenja (A Var Muzeom), u eksterijeru obuhva-ta takozvanu Veliku
kulu (Nagy rondella), koja se nalazi na najjunijem delu tvrave, Kapiju Ferdinand (Ferdinandkapu), Toranj - buzdovan (Buzogany torony), prostor zvani Nova svetska bata (Ujvilag-kert) i
dvorini prolaz (Gyilokjaro udvarra). Unutranjost zgrade - Muzeja tvrave obuhvata prostoriju
renesanse (reneszansz terem), gotsku veliku pro-storiju (gotikus nagyterem), gornji kraljevski
podram (felso kiralypince), kapelu (alkapolna), donji kraljev podrum (also kiralypince), toranj
barutanu (loportorony) i drugo, Sve ove prostorije sadre bogatu umetniko-istorijsku zbirku
svog vremena.
Muzej umetnikog stvaralatva (novijegje datuma)
Muzej prezentira umetniko stvaralatvo Maarske kroz istoriju, sa posebnim osvrtom na
mlade stvaraoce dvadesetog veka.
Dravna biblioteka Seenji (Orszdgos Szechenyi Konyvtdr)
Biblioteka je dobila svoj prostor u zapadnom krilu kraljeve palate. Jo 1802. godine grof
Seenji Ferenc zemlji je poklonio zbirku od 16.000 knjiga. Danas raspolae sa preko pet miliona
knjiga. U ovoj biblioteci nalaze se sve knjige objavljene u Madarskoj, sva tampana izdanja,
karte, plakati i drugo. Zbirku biblioteka proiruje i onim svetskim izda-njima koja govore ili
tretiraju nacionalnu i kulturnu istoriju Madarske. U delu biblioteke uvaju se rukopisna
dokumenta i knjige, jo iz vremena Anjou, pa i prva pisana dokumenta nepoznatog svetenika pri
dinastiji Arpadhazi. Zatim, kodeks kralja Matije (Hunyadi) i drugi eksponati Kraljevoj palati i
dananjim muzejima omoguen je pristup sa vie strana. Najatraktivniji je put od trga Adama
Klarka, ispred tunela i Lananog mosta, iarom. Zatim sa trga (Diszter) pored Pozorita tvrdave
(Varszinhaz), preko trga Sentderd (Szentgyorgy ter), kao i sa zapadne strane, liftom do biblioteke
Seenji.
Okruenje Palate tvrave, ili Kraljeve palate, krase mnogobrojni spomenici, aleje i cvetne
bate, kao i stepenita. Izmedu ostalog tu je Bunar kralja Matije (Matyas kutja), poznat i kao
lovaki bunar kralja", rad Alajoa Hausmana iz 1904. godine, dok su bronzane figure rad
Alajoa trobla. Na vrhu stenovitog monumenta predstavljen je kralj Matija. Sa desne strane
bunara vidi se lik Ilonke Sep (Szep Ilonka), a sa leve strane je prikazan Galeoto, italijanski
humanista koji je boravio kao savetodavac na dvoru kralja Matije i napisao knjigu o izrekama
kralja. U sredini Palate nalazi se spomenik uvenom vojskovodi i oslobodiocu Budima Janu
Savojskom (Savoyai ). Prikazan je na bronzanom konju (rad Joefa Rona). U podnoju
spomenika vidi se reljef bitke kod Sente iz 1697. Ceo kompleks spomenika postavljen je 1900.

godine. Sa june strane Palate moe se stepenicama stii do Trga jelena (Szarvas ter), odnosno
restorana Zlatni jelen (Aranyszarvas).
Crkva kralja Matije (Matyas kirdly templom)
Istorija ove crkve vezuje se za istoriju Budimske tvrave. Crkveni naziv je dobila prema Velikoj
gospojini (Nagyboldogasszony Budavari Fosemplom). Crkva je u narodu dobila ime Grkva
Matije (Matyas templom) po kralju Matiji Korvinu Hunjadiju (iveo od 1443. do 1490. godine, a
vladao od 1458. do 1490). U svojoj petnaestoj godini postao je maarski kralj. Bio je drugi sin
Janoa Hunjadija (u srpskom narodu poznat pod imenom Sibinjanin Janko) i majke Erebet
Silai. Matija Hunjadi je roen u selu Olu kraj Kikinde. Posed oca Janoa Hunjadija zvao se
Holo (od rei hollo, to znai vrana, a na latinskom corvin). Rodno selo budueg kralja nalazilo
se blizu jezera sa puno vrana, pa otuda i nadimak vrana-hollo-corvin. Selo je kasnije od srpskog
ivlja dobilo naziv Olu (vie ne postoji).
Legenda kae da je Matija Hunjadi igrajui se kao deak pored jezera, primetio kako
jedna vrana u svom kljunu nosi zlatan prsten. Dozivao ju je, imitirajui glas vrane. Posle
izvesnog vremena ova crna ptica doletela je Matiji na rame i ostavila zlatan prsten. To je bio
znak da je Maarska dobila novog kralja Matiju Korvina Hunjadija.
Crkva uva istoriju maarskih kraljeva. Taan datum poetka izgradnje ne postoji, ali
prema najstarijim, sauvanim pisanim podacima spominje se godina 1247, kada se zvala
Marijina crkva (Marija templom). Pripadala je Biskupiji Vesprem (Veszprem).
Meutim, u pisanim tragovima kralja Bele IV iz 1255. godine spominje se postojanje
crkve i zavretak gradnje 1269. godine. Tako se vreme gradnje ove crkve moe sa sigurnou
locirati u XIII vek, odnosno vreme izmedu 50-ih i 60-ih godina. U srednjem veku crkva je imala
i znaajne politiko-dravnike prerogative. Tako je po elji pape Benedeka (ranije Miklo
frater) za ma-darskog kralja trebao biti postavljen 1302. godine eki kralj Vencel. Madarsko
gradanstvo i celokupno crkveno veledostojanstvo suprotstavi-lo se tome. U crkvi Velika
gospojina (Matijinoj po kasnijem nazivu) priredili su demonstracije palei na hiljade svea,
proklinjui papu javnom molitvom i bogosluenjem. Godine 1309. papa Benedek biva smenjen.
Kralj Vencel nije postao maarski kralj, a u istoj crkvi, iste godine, prvi put je krunisan maarski
kralj Robert Karolj iz dinastije Anjou. Ostali maarski kraljevi bili su krunisani u
Sekefehervaru. Uvek je za tu priliku glavno bogosluenje odravano u ovoj crkvi. Tada su se uz
verski ceremonijal kraljevi predstavljali narodu u crkvi i u mimohodu oko crkve. Meutim,
veina kraljeva Madarske su se enili u ovoj crkvi. Izmedu ostalih i Matija Korvin Hunjadi, koji
se dva puta enio. Poslednji maarski kralj i ugarski car Ferenc Joef I bio je drugi kralj koji je u
Matijinoj crkvi krunisan. Crkvene zastave iz tog vremena sauvane su i nalaze se u crkvenom
muzeju.
Veliki toranj od kamene ipke uzdie se do 80 metara visine. Sagraen je za vreme kralja
Matije. U unutranjosti crkve na zidu tornja moe se videti kra-ljevski grb - Korvin (u liku vrane
koja u kljunu dri zlatan prsten). Drugi toranj, neto manjih dimenzija, od 36 metara nosi ime
kralja Bele IV, utemeljivaa crkve. Crkva je kroz vekove bila izloena poaru i ruenju, ali uvek
je obnavljana a gabariti su sauvani jo iz vremena vladavine kralja igmonda.
Kada je 2. septembra 1541. godine Sultan Sulejman II osvojio Budim crkvu je posle tri dana
preuredio u damiju i nazvao je Eski ili Bujuk damija. Tu je odrao propoved u slavu pobede i
dao damiji novo ime Velika ili 0 damija. Preureenje crkve u muslimansko svetilite
izvedeno je takorei bez oteenja. Umesto krsta na crkvenom tornju postavljen je polumesec.
Unutranji zidovi crkve su bili prekriveni ogromnim ilimom i tepisima. Hrianska obeleja su

skinuta, a sveto mesto preureeno. Kandelabri i lusteri velike vrednosti, ukraeni dragim
kamenjem, skinuti su i preneti u Konstantinopolj, u Aja Sofiju, gde se i danas nalaze. Kada je
1686. godine hrianska vojska oslobodila Budim, crkva Matija predata je franjevcima koji su je
preuredili. Umesto gotskog stila korien je barokni. Godine 1723. crkva je ponovo bila
zahvaena poarom, Polovinom XVIII veka grom je unitio glavni oltar koji je podignut oko
1690, godine. Temeljnu rekonstrukciju Matijina crkva je doivela izmedu 1873. i 1896. godine,
pod rukovodstvom uvenog madarskog arhitekte Fridea uleka. Iz srednjeg veka ostali su
delovi glavnih zidova na zapadnoj strani crkve, zatim delovi crkvene lade, kao i tzv. Marijina
Kapija (glavna ulazna vrata). Tornjevi crkve, Matijin i Bele, bili su takode vise puta re-novirani.
Unutranjost crkve restaurirana je vise puta. Zidovi su bojeni italijanskom glinicom poznatih
majstora venecijanske kole. Stakleni mozaici na prozorima crkve predstavljaju istorijske i
crkvene linosti, kao to su dinastije Arpadhazi, Svete Marije, Sv. Margarite, Sent Erebet i
drugih. Crkvene kapelice na levoj i desnoj strani uveliavaju impozantni glavni oltar - sveto
mesto. U podnoju tzv. Bela toronj nalazi se krstionica u neoromanskom stilu. U sredini, na levoj
strani crkvene lade, nalazi se sarkofag manje poznatog kralja Bele III i njegove ene Catilon
Ane. Neposredno pored nalazi se kapela Sv. Imrea u neogotskom stilu. Ispovedaonice i klupe
raene su u stilu koji je dominirao krajem prolog veka. Na desnoj strani crkvene lade, blie
glavnom oltaru, stepenice vode u kriptu. prostor koji je ureden kao crkveni muzej. Tu se nalaze,
osim crkvenih zastava i odee, i dragi start crkveni predmeti. Tu je i kopija maarske krune,
jabuka i ezlo. Krov je novijeg datuma, raden je i preureden u secesionistikom stilu. Vredne
panje su crkvene orgulje. Ogromni muziki orman je rad Friea uleka. Na njegovoj sredini je
aneo u liku Ferenca Lista. Godine 1892. izvrena je reparacija celog mehanizma u fabrici
Reiger-Klos u Krnovu (ehoslovaka), odakle i potie. Orgulje danas imaju 86 registara, 7000
pitaljki i pet manuelnih stolova. U Matijinoj crkvi na ovim orguljama odravaju se svake
nedelje crkvena i druga muzika izvoenja, u kojima uestvuju i manji i vei horovi iz itave
Evrope.
Spomenik Svetog Trojstva (Szentharomsag szobor)
Spomenik se nalazi na istoimenom trgu, u neposrednoj blizini glavnog ulaza u crkvu
Matije. Ova barokna skulptura, rad Filipa Unglajha i Antala Hirgera iz 1710-1713, posveena je
odbrani od kuge, koja je u srednjem veku harala na ovim prostorima. Spomenik je vise puta
obnavljan a I960, u celosti je renoviran. U podnoju spomenika mogu se videti isklesani likovi
est svetaca. Pri samom dnu prikazan je Kralj David, kako se moli za prestanak pustoenja kuge,
kao i oajan prizor bolesnika koji oekuju spas.
Spomenik Sv. Stefanu (Szent Istvdn szobor)
Ovaj spomenik posveen je prvom kralju Maarske, osnivau drave. Kralj Sv. Stefan prikazan
je na bronzanom konju, kako u desnoj ruci dri simbol hrianstva - krst sa dva kraja. Iznad
krunisane glave svetli pozlaeni oreol. Rad je poznatog maarskog vajara Alajoa trobla. Od
istog umetnika su i etiri reljefa u belom mramoru, koji prikazuju detalje iz vremena vladavine
Sv. Stefana. Sklop podnoja spomenika, figure lavova i nosei stubovi izradeni su u
neorenesansnom stilu (od belog krenog kamena, rad istaknutog madarskog arhitekte Fridea
Suleka). Spomenik je otkriven 1906. godine.
Prvi kralj Maarske roden je oko 970. godine u Estergomu. od oca Geze Arpadhazija
(Arpad-hazy Geza) i majke arolte (Sarolta), kerke erdeljskog vojvode ule. Kada se rodio,

pagansko ime mu je bilo Vajka (to je na turskom znailo heroj, junak). Krten je 972. godine i
dobio je ime Itvan (u to vreme popularno germansko ime Stefan). Posle smrti oca 997. godine
Itvan postaje vladar, da bi 1. januara 1001. godine u Estergomu bio kranisan za Prvog kralja
Maarske. U Regensburgu se eni sa Gizelom (nemakog carskog porekla) 997. godine.
Istovremeno vodi bespotednu borbu sa maarskim plemenima koja nisu htela da preuzmu
hrianstvo, kao to su bili ula, Ajtonj i drugi. Ipak, uz veliku pomo apostola Gelerta, jo za
svog ivota stvorio je hriansku dravu. Umro je 15. avgusta 1038. godine u Estergomu da bi
potom bio sahranjen u Sekefehervaru (Szekesfehervar). Za sveca je proglaen 20. avgusta 1083.
godine. U crkvi, zvanoj Bazilika, u Budimpeti, danas se u jednom staklenom sarkofagu nalazi
deo desne ruke sa akom prvog kralja Maarske, Sv. Stefana.
Vojnoistorijski muzej (Hadtorteneti Muzeom)
U produetku Anjo bastiona, u bivoj kasarni Nandor, u ulici Tot Arpada - korzo, broj 40,
odnosno na Trgu Kapistran, nalazi se zgrada u klasicistikom stilu. To je Vojnoistorijski institut i
Muzej.
U Vojnoistorijskom muzeju Maarske mogu se videti sva oruja (kopija, titovi,
buzdovani, vatreno oruje) od dolaska prvih Arpadovih konjanika na ove prostore, kao i
predmeti iz tog vremena, odea, obua, zastave. Prikazana su i istorijska razdoblja, praena
kartama, slikama i tekstom. Oko samog Muzeja, kao i u njegovom dvoritu, mogu se videti
topovi, stara teka vojna oklopna vozila itd. Prikazane su vojnoistorijske zbirke madarskog
feudalizma, monarhije, revolucije (1848), Prvog i Drugog svetskog rata i oslobodenja 1945.
godine.
Iza Vojnoistorijskog muzeja nalazi se spomenik Abdurahman pai, poslednjem branitelju
Budimskog utvrenja, koji je na torn mestu poginuo 2. septembra 1686. godine.
Ribarski bastion - Halasbatja (Haldszbdstya)
Na mestu srednjovekovnih zidina Tvrave, izraedu 1899. i 1905. godine, u neoromanskom stilu,
po projektu i zamisli Friea uleka, podignut je ovaj monument. Ceo kompleks sa sedam
tornjeva (kula) podsea na sedam voda plemena koji su 896. godine na elu sa Arpadom doli na
ove prostore, kao i na branioce tvrave, ribare, koji su iveli u podnoju utvrenja. I naziv
monumenta nosi njihovo ime. Glavno stepenite, koje vodi iz pravca desne obale Dunava (tzv,
Vizvaros) prema Matijinoj crkvi, obuhvata levu i desnu stranu prilaza Ribarskom bastionu. U
podnoju, pre ulaza na glavno stepenite, nalazi se spomenik Janoa Hunjadija (Sibinjanin Janka,
legendarnog junaka u borbi protiv Turaka). Celovito ovo zdanje graeno je od belog krenog
kamena koje potie sa ostrva Braa. Svakako, za turiste, koji poseuju Budimsku tvravu,
najlepi utisak ostavlja pogled sa Ribarskog bastiona na Dunav i ravnicu, metropolu Maarske,
Petu (Parlament, Baziliku, ostrvo Margit, moderne hotele i mostove Dunava).
Druga
od
nezaboravnih slika je i odsjaj ribarskih kula na prozore hotela Hilton. Miljenja su podeljena, da
li je trebalo ba tu sagraditi moderan hotel. I turisti, posetioci Budimske tvrave, imaju oprena
miljenja.
Spomenik papi Inokentiju XI (XI. Ince papa emleknuve)
Posveen je papi koji je imao velike zasluge za formiranje krstake vojske i oslobaanje
Budima od Turaka. Povodom 250. godinjice oslobadanja Budima, 1935. g, ovaj spomenik je

otkriven (rad Joefa Damkoa). U podnoju spomenika reljefno su prikazane scene bitaka za
osloboenje Budimske tvrave. Na zadnjem delu su odslikane linosti koje su doprinele velikoj
borbi protiv Turaka u oslobaanju tvrdave, kao to su papa Inokentije, madarski kralj Lipot I,
Jan Savojski i venecijanski Dud.
Hotel Hilton (Hilton Szdllo)
Sagraen 1976. godine, prema projektu arhitekte Bele Pintera (Pinter Bela). U srednjem veku na
ovom prostoru stajala je dominikanska crkva i manastir. Pretpostavlja se, na osnovu iskopina, da
su bili sagradeni u 13. veku. Kada se gradio hotel, otkrivene su iskopine gotskog stila koje se
danas nalaze u unutranjosti hotela, u foajeima i dragim prostorima. Sa prednje, ulazne strane
hotela fasada je u takozvanom cof stilu iz 1770-ih godina, kada je jezuitski manastir i graen.
Sa Hes Andra trga jasno se mogu videti ostaci crkvenog tornja Miklo. Danas moderan hotel
ini organsko jedinstvo sa opatijom iz XlII veka i isusovakim manastirom iz XVII veka.
Beka kapija (A Becsi-kapu)
Idui severozapadno od crkve kralja Matije stie se do tzv. Beke kapije. Dananju formu
dobila je 1936. godine, takode povodom 250. godinjice oslobadanja Budimske tvrave od
Turaka. Srednjovekovna kapija je proirena 1726. godine. Na zidu Beke kapije koja je i dobila
naziv po tome to su kraljevi i velikai, dolazei na tvravu i kraljevu palatu tuda prolazili, sa
severa iz pravca Viegrada, danas se nalazi tabla sa uklesanim podatkom iz 1686. kada je tvrava
osloboena od Turaka. Tu je i spomenik anela sa dvostrukim krstom, rad Bele Ohmana.
Toranj Marije Magdolne (Maria Magdolna-torony)
U neposrednoj blizini trga Kapistran - ime je dobio po sveteniku (Kapisztran Janos), koji
je zajedno sa Janoem Hunjadijem branio Nandorfehervar, odnosno Beograd, od Turaka - nalazi
se crkva franjevaca, graena polovinom XIII veka. Ova crkva je u srednjem veku bila namenjena
maarskom stanovnitvu, dok je Matijina crkva bila za nemako stanovnitvo Budimskog
utvrenja. Za vreme turskog Budimskog paaluka jedino je ova crkva bila poteena i nedirnuta
za hrianski svet. Za vreme oslobaanja od Turaka 1686. godine bila je znatno oteena, te
obnovljena u baroknom stilu.
U osamnaestom veku crkva biva ponovo rekonstruisana, sa gotskom kapijom i
unutranjim prostorom ispod samog tornja. Istovremeno i sam toranj biva prekriven baroknom
kacigom, to se i danas moe videti. Rekonstrukciju je vodio Joef emegi.
Kua despota Stefana Lazarevia (Orszaghaz utca 9.)
Istorijski je spomenik kua despota Stefana Lazarevia, srpskog vladara (1411-1413),
koju je dobio na poklon od maarskog kralja igmonda. Na zgradi (gotskog stila) nalazi se
bronzana tabla u reljefu, rad beogradskog vajara Neboje Mitria. Ovaj kulturno-istorijski
spomenik nalazi se u ulici Orsaghaz (Orszaghaz) 9.
Srednjovekovna budimska Gradska kua (A volt budai Vdroshdza)

Na samom trgu Sentharomag (Szentharomsag no. 2), na uglu nalazi se jednospratna

barokna zgrada, nekadanja Gradska kua, koju je od 1702. do 1714. gradio carski graditelj,
italijanskog porekla, Venerio Ceresola. Na istom mestu u srednjem veku takoe je bila Gradska
kua Budima i Budimskog utvrenja.
Poslastiarnica Rusvurm (Ruszwurm cukrdszda)
Nalazi se u srednjovekovnoj, a od 198. godine baroknoj stambenoj zgradi, u ijem prizemlju
patiniranih prostorija sa klasicistikim unutranjim ureenjem i danas radi poslastiarnica
Rusvurm. U njenim vitrinama mogu se videti uspomene na stare majstore poslastiare. Na
osnovu istorijskih podataka jo u XV veku u ovoj poslastiarnici izradivali su se licitarski
proizvodi.
Muzej apoteka (Patika-muzeum)
U nekadanjoj apoteci Zlatni orao (Arany Sas), u ulici Tarnok 18, nalazi se apoteka muzej. U
srednjovekovnoj kui od polovine osmog veka radila je apoteka. Originalno unutranje ureenje
prostora vie ne postoji, ali slike na zidu, kao i neki ostaci zidova upuuju na verodostojnost
namene. Nametaj i apotekarske posude imaju ak i umetniku vrednost. Mala, ali veoma
interesantna zbirka veliki je doprinos istoriji apotekarstva. Muzej je otvoren 1974. godine.
Ulaz u tvravsku peinu (A vdrbarlang lejdroja)
Jedinstveni je sluaj da se moe sresti u centru glavnog grada peina, sa ulazom iz
stambene zgrade. Ova zaista izuzetna retkost, koja prua mogunost za etnju hodnikom peine u
duini od 1500 metara moe se videti ako se poseti kua br. 9 u ulici Uri na Budimskoj tvrdavi.
U srednjem veku, uglavnom za vreme turskog Budimskog paaluka, peina je sluila u vojne
svrhe. Za vreme Drugog svetskog rata sluila je graanstvu kao sklonite, a jedno vreme i kao
vojna bolnica. U prvom velikom podrumskom prostoru danas se nalazi izlobeni muzejski
prostor. Cela peina je istraena i ima oko 10 kilometara podzemnih hodnika. Osim prostora u
kome su se nalazili zatvori, mogu se videti i ostaci ljudskih skeleta. Budui da je dostupni i
ureeni deo prostora elektrifikovan, poseta je mogua u redovnoj svakodnevnoj odei. Poetkom
80-ih godina, nekoliko prostorija je ureeno u istorijski panoptikum.
Pozorite Tvrava (Vdrszinhdz)
U srednjem veku na mestu dananjeg Pozorita bila je franjevaka crkva Sv. Jano (Szent Jano),
koju je jo Bela IV utemeljio 1269. g. Za vreme Budimskog paaluka crkva je pretvorena u
damiju i zvala se Pasadzsami, dok je u neposrednoj blizini, takoe u franjevakom manastiru,
bila rezidencija pae. Posle 18. oteenu su crkvu dobili jezuiti. Godine 1736. crkva je ponovo
osveena, da bi 1784. car Jozef II dekretom raspustio manastir i zgradu predao Farkau
Kempelenu, uvenom i svetski poznatom majstoru i pronalazau ahovskog automata i govorne
maine. Po njegovom projektu nekadanja crkva je renovirana u pozorite i 1787. godine
otvorena kao Pozorite Tvrave. Tabla na zgradi dananjeg Pozorita upuuje na godinu 1790.
(5. oktobar) kada je izvedena prva pozorina predstava na maarskom jeziku. Ova tabla takode
oznaava vreme iz 1800. godine (7. maj), kada je u njoj prvi put svirao na klaviru Betoven

(klavir se i danas, kao muzejska vrednost, uva u jednoj od prostorija Muzeja). I pored znaajnog
oteenja tokom Drugog svetskog rata, renovirana zgrada Pozorita Tvrave zadrala je Copfstil,
sa korintskim ulazom i velikim rizalit ukrasom iznad kojeg je vencem oivien grb Budimske
tvrdave. Renovirano Pozorite Tvrave otvoreno je 1978. godine.

Taban (A Taban)
Prostor Tabana obuhvata brdo Gelert, Sunano brdo, (Nap-hegy) i Budimsku tvrdavu.
Tuda je nekada prolazio avolji potok (ordog-arok patak). Ime je dobilo po izvomom turskom
nazivu Debaghane, to bi u prevodu znailo - koarska (suknena) radionica. Jo u Rimsko doba,
zbog svog povoljnog geografskog poloaja, ovaj prostor je bio manje ili vie uvek nastanjen.
Istorija belei i srpsko prisustvo na Tabanu. U XV veku sa porodicama su se naselili Srbi, tzv.
kraljevi ajkai". Godine 1742. sagradili su prvu pravoslavnu crkvu. Tada se ovaj prostor zvao
Srpska varo" (Rac varos). Meutim, najvee prisustvo Srba na ovom prostoru zabeleeno je
1690. godine, kada se ovde zaustavio veliki zbeg Velike seobe pod vodstvom Arsenija III
arnojevia (rauna se da je dolo oko 8.000 dua). U XVIII i veku tu su iveli, osim Srba,
Nemci i Maari, uglavnom siromano stanovnitvo. Njihove male prizemne kue, od drveta,
unitio je poar velikih razmera 1810. godine. Kue vie nisu obnavljane. Godine 1930. preostali
naseljeni prostor biva poruen i raseljen.
Dananji Taban je u zele-nilu i parkovima. Izgubio je svoju nekadanju namenu i lepotu.
Presecaju ga ulice i bulevari. Ostalo je nekoliko istorijskih i kulturnih zdanja koja podseaju na
prola vremena. Na severnoj strani tabanskog prostora podignuto je veliko spomen-obeleje
Maarskoj seljakoj buni iz 1514. godine, pod vodstvom Doa Derda (Dozsa Gyorgy).
Monument je rad Itvana Kia, a otkriven je 1961. godine. U jugoistinom delu parka, u
takozvanoj Esperanto bati, moe se videti spomen-esma sa tablom, koja obeleava Kongres
esperantista iz 1965. godine.
Kupalite Ruda (Rudas-furdo)
Izvorita tople termalne vode, jo u srednjem veku, ispod brda Gelert, koriena su kao kupalita.
Tako su Rac furdo i Rudas fiirdo za vreme turskog prisustva na prostorima Tabana uredeni kao
kupalita. Budimski paa Mustafa Sokoli (Szokoli Musztafa), godine 1566, preuredio je Ruda u
osmougaono veliko kupalite. Spoljna kupola dobija karakteristian poluloptasti izgled sa
ukrasima i polumesecom. Unutranjost kupalita i turski bazen je raritet istorijske batine.
Svojim poloajem, ispod brda Gelert, u neposrednoj blizini Dunava, pored samog prilaza mostu
Margit, danas je znaajna turistika, ali i kulturna znamenitost Budimpete.
Lekovito kupatilo Rac (Rdc gyogyfurdo)
Tabanski spomenik kulture je Rac gyogyfurdo (Rac - od srpske rei ,,ras" tj. raska", ili
narod iz drave Rake: tako su zvali srpski ivalj koji je posle Velike seobe nastanio prostore
Tabana). U XV veku, za vreme turskog paaluka, sagraeno je kupalite. Kasnije je dograivano
i proirivano bazenima u unutranjem prostoru. Godine 1864. dobija dananji izgled. Za vreme
Drugog svetskog rata znatno je oteeno. Obnovljeno je 1965. godine. I danas ima funkciju.

Kua jelen (Szarvas-hdz), danas restoran Zlatni jelen" (Aranyszarvas")

Graena je poetkom XVIII veka u copfstilu. Renovirana je i delom proirena. Sluila je kao
gostiona, pansion. Ovu jednospratnu graevinu iznad ulazne kapije (vrata) krasi reljefno
prikazan jelen u trku ispred lovakih pasa. Stari pokretni i nepokretni predmeti uspomene su na
nekadanji Taban.
U ovoj kui, za vreme boravka u Budimu. iveo je na pansionu i tu radio, velikan srpske
pismenosti Vuk Karadzic. Preko puta (danas restorana Aranyszarvas"), u parku, godine 1989,
povodom tristogodinjice Velike seobe, podignuto je poprsje Vuku Karadiu (rad Neboje
Mitria).
U neposrednoj blizini ovog spomen-poprsja, u parku, postojala stara pravoslavna crkva. Usled
bombardovanja, pred sam kraj Drugog svetskog rata, do temelja je poruena i vie nije
obnavljana.

Brdo Gelert (Gellerthegy)

Prirodni ukras Budimpete, posle Dunava, moe se slobodno rei, jeste brdo Gelert. Ime
je dobilo po apostolu, tj. anadskom biskupu, zaslunom za prevoenje maarskih pagana u
hrianstvo. Posle smrti, kao i prvi kralj Maarske Sv. Itvan, dobio je oreol sveca. Umro je po
legendi tako to su ga pagani, koji nisu hteli da prihvate hrianstvo, radi osvete, dok se vozio
koijom po brdu, godine 1046, nasilno prevrnuli i gurnuli u Dunav. Kasnije, zahvalne generacije,
brdu daju ime Gelert i podiu mu spomenik.
Spomenik Sv. Gelertu (Szent Gellert-emlekmu)
Spomenik je podignut 1904. godine, na mestu za koje se pretpostavlja da je bilo rtva
vandalizma, kada je ovaj biskup baen u Dunav. Monument prikazuje apostola Gelerta kako u
desnoj ruci dri krst, a pod njegovim nogama klei jedan Maar, koji je preuzeo hrianstvo.
Spomenik je rad ule Jankovia. Pozadinu, u polukrunim stubovima i osnovu radio je inenjer
Franek Imre. Monument je posebno impresivan u veernjim satima kada je osvetljen, kao i
vetaki vodopad koji se oko spomenika sliva sa visine od 40 metara iznad Dunava.
Citadela (Citadella)
Na uzvienju brda Gelert sagraeno je, posle nacionalne maarske revolucije 1848. godine,
utvrenje. Citadela je italijanska re i znai tvrava na uzvienju. Raena po projektu
italijanskog vojnog arhitekte Emanuela Zita. Dugaka je 220, iroka 45 do 60, a visoka 12 do 16
metara. Ve u toku gradnje znalo se da ono nema neku znaajniju strategijsku funkciju, osim da
zastraujue deluje na graanstvo, kako se ne bi podizalo na ustanak protiv Monarhije. Citadela
je gradena izmeu 1850. i 1854. godine. Ve 1897. pod pritiskom javnog mnjenja, ne pripada
vojnoj nadlenosti. Utvrenje se prenosi Gradskoj upravi u nadlenost. Posle Drugog svetskog
rata Citadela dobija turistiki znaaj. U prvom redu kao vidikovac, istorijski muzej i kao
restoran-hotel. Danas ceo kompleks ima nekoliko sadraja. Tu su meteoroloka stanica, muzej i

restoransko-zabavni prostor. Za vreme dravnog praznika. 20. avgusta, sa Citadele se ispaljuje

vatromet.
Ispod samog utvrenja, na prilazu sa istone strane, postoji jedna rundela, ne ba ureena,
ali veoma atraktivna kao vidikovac. Pogled sa tog proplanka na Budimsku tvravu, Dunav i
mostove, kao i panoramu Pete, posebno u veernjim satima, prua jedinstven i slikovit prizor.
Za vreme dobre vidljivosti, Peta se moe videti i do 30 km istono i severoistono.
Spomenik osloboenju (Felszabaduldsi emlekmu)
Na krajnjem jugoistonom delu Citadele, godine 1947, podignut je 14 metara visok spomenik u
liku ene koja obema aikama dri veliku palminu granu. To je umetniki rad igmonda
Kifaludija trobla. Kada je spomenik graen, bio je posveen palim sovjetskim vojnicima za
osloboenje Budimpete. Danas se zove Spomenik palim borcima za slobodu.
Oko itavog utvrdenja - Citadele sagraen je irok asfaltni put, kako za etnju tako i za
turistiki auto-saobraaj. Izvanredan pogled se prua prema Dunavu, ostrvu epel i prema
jugozapadnom delu Budimpete. Moe se videti i autoput koji vodi ka Beu, odnosno Balatonu.
Ispod zapadnog dela Citadele prostire se briljivo ureden park Jubileum, sa mnogo peakih
staza i spomenika.
Hotel Gelert i kupalite (Gellert Szdllo es Gyogvfurdo)
Na ovom mestu, koristei lekovitu termalnu vodu jo u XIII veku, maarski kralj Andra
II sagradio je bolnicu. U tursko doba, kupalite je bilo poznato pod imenom Acsik Ilidzse. O
njegovom lekovitom svojstvu je pisao poznati putopisac tog vremena Evlija elebija. U XVIII
veku sagraeno je novo zdanje lekovitog kupalita pod nazivom Blatno kupalite (Sarfurdo).
Dananji izgled kupatilo je dobilo izmedu 1912. i 1918. g. po projektima Armina Hegedua,
Artura Sebetjena i Izidora Starka. Kupalite Gelert ima 13 izvora lekovite vode temperature od
27 do 48 C.
Gradski deo Kristina (A Kriszinavdros)
Severozapadno od Tabana prostire se Kristina-varo, prostor koji je do polovine XVIII
veka bio namenjen zemljoradnikoj delatnosti. Sve do 1769. g. postojala je zabrana izgradnje
stambenih objekata, zbog navodno stratekog vojnog znaaja tvrdave Budima. Zabranu je
uticajem kod svoje majke Marije Terezije sprovela kneginja Kristina (ena maarskog namesnika
kneza Alberta Tecenija).
Na trgu Kristina nalazi se katolika crkva (Krisztinavarosi Plebamatemplom). Graena je
u kasno-baroknom stilu godine 1795. po projektu Kristofa Hikia. Godine 1880. fasada crkve je
renovirana u eklektikom stilu. Na ulaznom delu se nalaze spomenici manjih dimenzija - Sv.
Itvana i Sv. Lasla (rad ule Sasa). U prvom foajeu crkve nalazi se mermerna ploa koja je
posveena enidbi grofa Seenjija.
Budimski tunel (A budai alagut)
Desno od trga Kristina, u pravcu tvrave je tunel, graden od 1853. do 1857. godine po
projektu graditelja Lananog mosta Adama Klarka. Tunel u duini od 350 metara, ispod tvrave,
povezuje, preko Seenji ili Lananog mosta Budim sa Petom. Unutranjost tunela obloena je

sitnim keramikim ploicama, tako da se, tokom vonje, stie utisak mozaika. Tunel slui samo
za putniki saobraaj. Zbog velike frekvencije tokom svih dvadeset etiri sata dnevno, ienje
se obavlja samo jednom nedeljno i to nedeljom u nula-nula sati. Ulaz u tunel sa Trga Adam Klark
graen je u klasicistikom stilu takoe po projektu Adama Klarka. Anegdota govori da je ovaj
tunel graen da bi Lanani ili Seenji most mogao biti potisnut u njega kada pada kia.
Krvava poljana Jakubinaca (Vermezo - Jakobinusok'tere)
Severozapadno od Trga Kristina prostire se ispod same tvrdave veli-ki park koji se zove
Krvava poljana (Vermezo). Ime je dobilo po tome to su tu pogubljeni 1795. godine Martinovi
Ignac i njegovi najblii saradnici - madarski Jakubinci. U parku se danas nalazi spomenik.
Juna eleznika stanica (Deli pdlyaudvar)
Moderni kompleks, ispred Trga (Magyar Jakobinusok tere), ini Juna eleznika stanica,
sa zavrnom stanicom metroa koji vodi ispod Dunava (takozvana crvena metro linija").
Zelezniku stanicu je projektovao Derd Kevari (Kovary Gyorgy), a gradena je poetkom 1970.
godine. Vredan panje je i sputeni pretprostor ovog kompleksa u terasetplastici (rad Viktora
Vaarelja).

Start Budim (Obuda)

Pod imenom Aqvincum Rimljani su u prvom veku nae ere osnovali vojno a kasnije i civilno
naselje. Sve do poetka IV veka, ovde je bila stacionirana jedna legija, odnosno oko 6.000
vojnika. Prvobitno je Muncipium bio zakonski priznat grad, a kasnije grad vieg ranga tzv.
Colonia. Sedite vojnog zapovednitva bilo je kod podnoja na desnoj strani Dunava, kod
Arpadovog mosta, tj. u irem prostoru dananjeg Florjan trga. Vojno utvrenje obuhvatalo je
znaajnije iri prostor, kojim je bila obuhvaena i vojna Arena. Poetkom V veka Rimljane
zamenjuju Huni. Predanje kazuje da je tu bio Atilin grad (Atilla varos). Posle raspada hunskog
carstva, ove prostore naseljavaju germanska plemena, meu njima najznaajniji su Longobardi.
Kada su krajem VI veka na ove prostore doli Maari, tu su zatekli avarske i slovenske narode. U
posed plemenskom hunskom voi pripao je prostor dananjeg Starog Budima. U vreme dinastije
Arpadhazi (Arpadhazy) Start Budim je bio znaajan ekonomski, trgovaki i verski grad (u
stalnom usponu). U XIV veku Arpadhazi kraljevi su tu imali i svoj dvorac. Nekadanji
srednjovekovni grad u procvatu za vreme turskog prisustva potpuno je opustoio, ostao je
takorei bez stanovnitva. Tek krajem XVTI veka postepeno biva nastanjivan nemakim ivljem,
tako da polovinom XVIII v. dobija oblike novog baroknog grada. U ovo vreme iri prostor
Starog Budima prvenstveno je bio vinogradarski orijentisan. Tek od poetka XV veka zanatski i
trgovaki cehovi daju doprinos razvoju grada. U tome je posebna zasluga brodogradnje na
Dunavu. Godine 1873, kada je dolo do ujedinjenja sva tri grada (Peta, Budim i Start Budim),
ovaj grad nije izgubio nita daljim razvojem. Osobenost starog, romantinog gradia zadrao je
do dananjih dana. Uske ulice, prizemne kue, male i simpatine kafane, restorani... daju timung
i nekadanjeg i sadanjeg vremena. Vie maarskih pisaca u svojim delima pisalo je o starom
Budimu. Medu njima istaknuto mesto pripada Duli Krudiju (Krudy Gyula).

Rimski vojni amfi teatar (Romai katonai amfi tedtrum)

Vojni amfiteatar graden je polovinom II veka. Po veliini to je deseta arena iz vremena
rimske imperije. Elipsastog je oblika, duine 131 metar, irine 107 metara. Borilaka arena je
veliine 89 x 66 metara. Zid koji je odvajao borilaki prostor od gledalita bio je visok oko 4
metra. Ovo zbog toga to su voene borbe sa divljim zverima. Kapacitet gledalita, namenjen
iskljuivo vojnicima-legionarima, bio je oko 15.000 sedeih mesta. Amfiteatar je imao dvadeset
kapija za posetioce i dve velike kapije za dvo i etvoropreg tadanjih vojnih rimskih koija.
Krajem IX veka, dolaskom Maara na ove prostore, ova arena, prema istorijskira podacima,
najverovatnije je sluila kao utvrenje Kursanu (Arpadovom vojnom savezniku i prijatelju).
Posle toga, kroz ceo srednji vek i kasnije, arena je bila zatrpana zemljom. Tek je 1940. godine,
prilikom ruenja jedne vee stambene zgrade, otkrivena.
Sinagoga Starog Budima (Obudai zsinagoga), Ulica Lajo 163
Gradena je izmedu 1820. i 1825. godine, po projektu Andraa Landera. Fasada je
ukraena u klasicistikom stilu, sa est stubova, timpanonom i (na gornjem delu) mozaikom
Mojsija sa tablama zakonika.
Parohijalna crkva u StarogBudima (budai plebdniatemplom )
Crkva pod imenom Petar i Pal (Peter es Pal), u baroknom stilu, graena je od 1744. do 1749.
godine. Graditelj je bio Pauer Jano er. Unutranjost crkve karakteriu mnogobrojne skulpture
svetaca, kao i izvanredna propovedaonica u rokoko stilu ukraena takoe velikim brojem
skulptura (rad Bebo Karolja). Izgradnju ove crkve finansirale su porodice imunih veleposednika
dinastije Zici (ispod crkve, u kripti sahranjen je grof Zichy Pal 1726. g). Na spomenicima u
neposrednoj blizini crkve moe se videti grb dinastije.
Zamak Zici (Zichy-kastely)
U neposrednoj blizini brodogradilita Obuda, ispod samog mosta sa budimske strane, odnosno
u okruenju Trga Fe, svojom veliinom istie se graevina baroknog stila iz XVIII veka, zamak
dinastije Zici. Graden izmeu 1746. i 1757. godine, po elji Mikloa Zicija i po Janoa
Henrika. Spoljani izgled ne odaje pravi utisak o vrednosti graevine. Jednospratna graevina i
njen enterijer, u ono vreme, predstavljali su vrhunsko dostignue arhitekture i dekorativnosti.
Mnogobrojne skulpture (rad Bebo Karolja) i freske Gergelja Vogela, te mermerni rukohvati i
stepenita, samo su detalji koji odraavaju njegovu veliinu. Nastojanje da se donekle povrati
nekadanji sjaj zamku iziskuje puno materijalnih sredstava.
Ostaci rimskog vojnog kupatila (Romai kori katonaifi irdo
maradvdnyai)
Na dananjem irem prostoru Trga Florian, kao i njemu pripojenih ulica, u vreme
rimskog prisustva, ovde je bilo vee vojno kupalite legionara. Prve iskopine Rimskog vojnog
kupatila otkrivene su 1778. godine. Naziv Vojnog kupalita otkriven je na jednoj od tabli iz tog
vremena. Iskopavanjem su otkriveni bazeni sa toplom vodom, kao i prostorije koje su grejane
ispod poda toplim vazduhom - parom. Topla voda sa izvorita (dananji Romai fiirdo, na putu za

Sentandreju), sprovodena je u kamenim blokovima, iji se ostaci mogu videti na dvosmernom

putu Budim-Sentandreja, kod grada Akvinkuma.
Herkules vila (Herkules-villa)
U poetku Ulice Medfa, izmeu ulica Sel i Vihar, godine 1958-1967, otkrivena je
stambena zgrada iz rimskog perioda, u kojoj je mozaikom na podu predstavljen Herkules u berbi
groda sa pticama u letu i tigrovima. U tri prostrane odaje pomonog objekta takoe se mogu
videti podovi ukraeni mozaikom: u dvema su geometrijski ostaci, u treoj Herkules, Deianeira i
Nesos kentaur. Ceo kompleks mozaika sadri 60.000 malih kamenih kocki. Pretpostavlja se da je
raen u nekoj aleksandrijskoj radionici i donet u kvadratnim poljima u Akvinkum. U manjoj
pomonoj zgradi mozaik na podu predstavlja borce pesnienja, bio je prostor za presvlaenje
odee. Ove iskopine iz II, III i IV veka, pripadaju najlepem periodu rimskog prisustva na ovim
prostorima.

Ostaci rimskog graanskog grada Akvinkum (A romai kori

polgdrvdros maradvdnyai Aqvincum)
Na osnovu iskopina, pretpostavlja se da je krajem I veka, na udaljenosti od oko dva
kilometra od sedita Vojnog legionarskog zapovednitva u Budimu, sagraden grad za civilno
stanovnitvo. Bio je ograden zidina-ma (400 600 metara). Graen je urbano, sa ulicama pod
pravim uglora. Stambene zgrade mahom su prizemne. Imao je zavidan komfor", to dokazuje
vodovod, kanalizacija i podno grejanje prostorija. Stambene prostorije krasile su mahom slike,
ree mozaid. Od zajednikog prosto-ra znaajna su tri vea javna kupatila. Verski kult se vezuje
za Mitrasa. Grad je bio u procvatu u II i III veku, da bi u V bio potpuno naputen. (Ova
pretpostavka proizlazi iz Rimsko-hunskog sporazuma o naputanju Istone Panonije od strane
Rimljana.) Iskopavanja rimskog grada zapoela su 70-ih godina prolog veka i obavljaju se,
manjim ili veim intenzitetom, i danas.
Muzej Akvinkum (Aqvincum muzeum)
Glavni deo zgrade graen je 1894. godine. U pet prostorija izloeni su svi pokretni spomenici
kulture, pronaeni na iskopinama rimskog civilnog grada. To su mahom upotrebni i ukrasni
predmeti, natpisi na kamenu, slike oruja i prikazi legionara u borbi, graevinske alatke i vrste
graevinskog materijala, grnarija i keramika, vodovodne cevi od kamena i olova, trgovake
sprave - kantari i tegovi. Tu se nalaze, danas ve u svetu poznate, Vodene orgulje, koje su
radile na pritisak vazduha. Mnogobrojni predmeti kultnog znaaja govore o vremenu s poetka
nae ere. Na ruevinama nekadanjeg rimskog tivilnog grada mogu se videti ostaci foruma,
zajednikog kupalita, pijace, trgovine. zajednikog kupatila, stambene zgrade, kapela persijskog
boga sunca Mitrasa itd.
Graanski amfi teatar- arena (Polgdrvdrosi amfi tedtrum)

Jo za vreme rimskog grada - Akvinkuma graen je izvan zidina. Arena je sluila

prvenstveno niem staleu koje je ivelo izvan vojnog i gradanskog utvrdenja. To su bili mahom
trgovci i zanatlije koji su opsluivali i radili za vojne i graanske potrebe Rimljana, stacioniranih
na severoistonom delu Panonije.
Arena ima elipsasti oblik. Graena je od kamena i zemljanog nasipa u II veku. Ne
pripada redu velikih amfiteatara, ali je veoma znaajan kulturni objekat tog vremena. Promer
borilakog prostora iznosio je 53,3 odnosno 45,5 metara, dok je gledalite imalo 86,5 odnosno
75,5 metara. Amfiteatar je mogao da primi izmeu 6000 i 8000 gledalaca. Arena nije sluila
borbama sa divljim zverima. Na osnovu veeg broja pronadenih eramida-crepova, pretpostavlja
se da je jedan deo arene bio natkriven. Na kamenim seditima otkrivene su oznake ili imena
(pretpostavlja se) vlasnika mesta u gledalitu. Ceo amfiteatar bio je ograen zidom dimenzije
110 prema 142 metra.
U neposrednoj blizini, na putu za Sentandreju mogu se videti ostaci kapije nekadaanjeg
rimskog civilnog grada.
Rimsko kupalite (Romai Fitrdo - Erdei Strand)
Ime je dobilo u vreme rimskog prisustva, kada su izvori termalne vode snabdevali rimski grad Akvinkum, kao i vojno utvrdenje legionara i vojno kupalite u Starom Budimu. Rimsko
kupalite danas ima 14 izvora termalne vode temperature izmeu 20 i 22 stepena. itav potez, sa
desne i leve strane sentandrejskog puta u duini od nekoliko kilometara, preureden je, osim
stambenih naselja, u odmaralita sa puno sportsko-rekreativnih objekata, kampova i hotela. U
XVII i XVIII veku izvori toplih voda korieni su za pogon barutnih mlinova. Od poetka ovog
veka ovaj prostor dobi-ja turistiki znaaj zbog izvora tople vode. Nekadanje male, ali uvek
pose-ene hotele sa kupalitem i bazenima (kao to su Strand hotel i Punkosd furdo), danas
zamenjuju moderni veliki hoteli.

Centar grada Peta (Belvaros)

Svi veliki evropski gradovi poetkom srednjeg veka, pa i kasnije, bili su okrueni
zidinama. Tako je i Peta imala svoj bedem i kapije. Zidine grada potiu iz XV veka. Taj prostor
je obuhvatao dananje bulevare od mosta Slobode (Szabadsag), bulevarima Vamhaz, Muzeom,
Karolj, trg Deak i Dunav. Gradske kapije, iji su ostaci takode konzervirani, bile su: Vaci.
Hatvani i Kekemeti. Pojedini izvori govore i o Beogradskoj kapiji (Belgradi), to sve upuuje
da su i kapije gradene na pravcima tadanjeg najveeg trgovakog i putnikog saobraaja,
odnosno na pravcima glavnih puteva.
Od srednjovekovnih graevina koje su u znatnoj meri rekonstruisane, ostala je Crkva
starog centra grada. Tu su i barokne crkve: Szervita templom, Ferences templom,
Angolkisaszonytemplom. Pred kraj turskog prisustva ostao je bez stanovnitva prostor ueg
gradskog podruja.
Krajem XVIII veka Peta je prerasla gradske zidine. Stvaraju se gradske etvrti, kao to
su: Terez-varos, Erzsebetvaros i Jozsefvaros.

Pedesetih i ezdesetih godina prolog veka cvetaju romantini pa zatim eklektiki stil, a
njihovi ostaci, vidljivi su u centra grada. U modernom smislu prva graevina je sagradena 19101912, na Trgu Martineli.
Kontra Akvinkum (Contra - Aqvincum)
Naziv je za rimsko utvrenje na levoj obali Dunava koje je gradeno poetkom IV veka.
Ostaci ovog vojnog utvrenja mogu se videti na Trgu Marcius 15, neposredno ispod Crkve,
odnosno u podnoju mosta Erebet, na levoj obali Dunava. U neposrednoj blizini ovog
nekadanjeg vojnog utvrenja danas se nalazi vodoskok (rad Itvana Tara) koji predstavlja
rimske legionare - ratnike. Sa pravom se tvrdi da je izgradnjom Kontra Akvinkuma zapoeo
razvoj velegrada - Pete.
Crkva starog centra i (Belvdrosi Plebaniatemplom)
Ovo je najstariji kulturni spomenik Pete. Crkva sa dva tornja i tri lae u graditeljskom smislu,
bar to se stilova tie, predstavlja izuzetnost. Prvobitni oblik dobija u XI veku, u romanskom
stilu. Gradena je od materijala sa raevina Kontra Akvinkuma, Za vreme kralja igmunda
prezidana je u gotski stil, da bi za vreme kralja Matije bila proirena u crkvu sa tri lae koje se i
danas vide. U vreme turskog prisustva preureena je u damiju, o emu svedoi nia (mihrab).
Posle poara 1723. godine fasada crkve dobija barokni stil, po projektu era Janoa Paura
(Paurjanos Gyorgy). Kupole tornjeva su iz 1795. godine. U unutranjosti crkve moemo nai
vise stilova: kasnu gotiku, renesansu u prostora i predmetima. Godine 1830, po projektu Joefa
Hilda, graden je prostor za crkveni hor u klasicistikom stilu. Crkvena propovedaonica raena je
1808. godine u gotsko-empirskom stilu. Glavni oltar (sveto mesto) i krstionica su rad modernih
umetnika. Crkvu krasi iznad glavnih ulaznih vrata sklop kipova Sv. Trojstva.
Spomenik Petefi andoru (Petefi - szobor)
Na istoimenom trgu, godine 1882. postavljen je bronzani spomenik velikom maarskom
pesniku (kako recituje svoje poznato delo, napisano 1848. godine za vreme revolucije - Talpra
magyar..." / Na noge Madari...). Spomenik je rad Adolla Husara, dok je granitno postolje
projekat Mikloa Ibla.
Grka pravoslavna crkva (Gorogkeleti templom)
Tokom XVIII veka u Peti su se nastanile brojne grke trgovake porodice. S obzirom na
svoje dobro imovno stanje, izmedu 1791- i 1794. sagradili su spomenutu crkvu. Graditelj je bio
Jozef Jung. Godine 1872-1874, po projektu Mikloa Ibla, preureena je prednja fasada crkve i
kupole tornjeva. Unutranjost crkve je sa tri lae. Ikonostas je radio Jankovi Miklo, sremski
duborezac, godine 1797-1799, kao i ostale crkvene drvene ukrase. Slike je mahom odslikao
1801. godine Anton Kohmajster, slikar iz Bea. U crkvi se bogosluenje obavlja, poto je Grka
danas malo, na maarskom jeziku.
Setalite ili Dunavski korzo (Duna Korzo)

Jedno od najlepih, a moda i najlepe, gradsko etalite, prostire se pored Dunava, od

Petefi trga do Lananog mosta. Skoro sto godina nosi zavidni" naziv Dunavski korzo. Odavde
se impresivan pogled prua prema Dunavu, Gelert brdu, Budimskoj tvrdavi i Kraljevoj palati,
kao i celom budim-skom brdovitom kraju. I danju a posebno nou, kada su osvetljeni, delu-ju
vrlo lepo vodopad Sv. Gelerta, Kraljeva palata, crkva kralja Matije, Ribarski bastion, Beka
kapija. Verovamo je iz tih razloga, jo u prolom veku, na ovom potezu, poela izgradnja, danas,
najluksuznijih i najlepih hotela. Hoteli Duna Interkontinental, Forum i Atrium Hajat moda e
vremenom promeniti svoja imena, ali zaljubljenika u setnje korzom Dunava nece nestati.
Bronzano vajarsko delo Lasla Martona (Laszlo Marton) postavljeno na ogradi od
kovanog gvozda, otprilike na sredini Dunavskog korzoa nosi naziv - Mala princeza.
Pria o statui Male princeze kaze: Siromasna i veoma lepa mala devojica, sa periferije
velegrada, donosila je na Dunavski korzo, u svojoj maloj korpici, strukove cveca, na prodaju.
Jednoga dana korzom je prosao neki mladi princ - turista, iz neke daleke i bogate zemlje. Zastao
je, zagledao se u malu prodavacicu, i saalio se. Odluci da kupi svo cvee. Devojica radosna sto
je naiao pravi kupac, uz osmeh i radost se zahvali, te naivno ree nepoznatom: Doite opet,
gospodine! Princ se nasmei, kada je uo te rei od prevodioca, i odgovori: Hou, hou, doi
u mala princezo, doi u opet! Pomilova po kosi devojicu. Posle tog dogaaja proslo je vie
godina. Princ iz te daleke zemlje, ponovo je doao slubeno u Budimpetu. U slobodno vreme
otiao je da proeta Dunavskim korzom. Setio se da je obeao maloj prodavacici cvea da e
opet doi. Male prodavaice vie nije bilo tu. Umesto nje, na metalnoj ogradi, na mestu gde je
nekada prodavala cvee, stajala je prekrasna bronzana figura devojice. Princ iz daleke zemlje,
nekadanji turista, sada poslovan covek, prie blie bronzanoj figuri, koja mu je bila nalik
devojici koju je nazvao Mala princeza. Ljudi u pratnji princa su zastali i zaudeno gledali sta se
zbiva sa ozbiljnim poslovnim ovekom. Princ je priao jo blie bronzanoj statui devojice i
pomilovao je, te naglas rekao: Doi u opet, Mala princezo! Ispriao je svoj doivljaj koji je
imao istom mestu sa malom prodavaicom cvea pre vie godina. Od tada bronzana figura Male
princeze ima svakodnevne posetioce - turiste koji ele da se ponovno vrate u Budimpestu, i da
jo jednom vide i pomiluju na Dunavskom korzou statuu Male Princeze."
Paralelno sa Dunavom, ispod Dunavskog korzoa, izmedu Lananog mosta
(Lane hid) i Mosta slobode (Szabadsag hid), proteze se Beogradski kej (Belgrad
rakpart). Tu na levoj obali Dunava, u centru Budimpete, na Beogradskom keju
mnotvo je pristana za brodove. Osim domae Bele flote, tu pristaju turistiki
brodovi skoro svih podunavskih zemalja. Veo ma iv brodski putniki saobraaj,
tokom letnjih meseci, odvija se sa pristanita Beogradski kej, u pravcima
Sentandreje, Viegrada i Estergoma sve do Bea. Juno se odvija u pravcu ostrva
Cepel (Csepel). Za putrlike namernike, turiste, na ovom keju u sred velegrada,
tokom cele godine na raspolaganju su brodovi restorani. Odlina jela i riblji
specijaliteti, kao i odlina crna i bela vina posluuju se uz obaveznu muziku sa
violine i jedinstvenog maarskog instrumenta cimbala Vesela, radosna
kuaVigado"(Vigado)
Na istoimenom Trgu br. 2, izmedu 1859. i 1864. godine, po projektu Fridea Fesla (Feszl
Frigyes), sagraena je trofasadna graevina u jedinstvenom nacionalnom, romantiarskom stilu.
I ranije je na istom mestu postojala zgrada sa istom namenom - za zabavu. I danas, kao u dobra
stara vremena", kako bi govorili stari Petanci, tu se odrzavaju muzike sveanosti, koncerti i

balovi. Glavna fasada, okrenuta prema Dunavu ukraena je kamenim figurama i kipovima (rad
Aleksi Karolja). Unutranjost, posebno sala, gde su Ferenc List, Johanes Brams i drugi odrzavali
koncerte, ukraena je zidnim slikama Loc Karolja i Tan More. Ostale prostore (sale, stepenita i
dvorane) ukraavaju kipovi i arkade poznatih umetnika i jo poznatijih istorijskih licnosti
Maarske (kao i alegorini spomenici). Za vreme Drugog svetskog rata ceo kompleks bio je
veoma osteen. Tek 1980. Vigado je ponovno obnovljen i proiren sa nekoliko novih prostorija,
kao to su kamerna sala, pivnica, prijemni hoi i drugo.
Idui dalje, severno Duna korzoom, stizemo do hotela Forum. Sagraen je 1981. godine po
projektu Jozefa Finata. Ispred njega se nalazi spomenik Joefa Etvea.
Etve Joef (Eotvos Jozsef, 1813-1871) roen kao baron, bio je napredan intelektualac i
plodan romanopisac. Od 1866. godine bio je predsednik Maarske akademije nauka i umetnosti.
Njemu posveen bronzani spomenik rad je Adolfa Husara. Postavljen je 1879. godine. Trg
takoe nosi naziv po pesniku baronu. Pocetkom XLX veka, ovaj prostor se zvao Pijani kej
(Rakpiac), jer su se tu odravale pijane manifestacije. Svi brodovi koji su dolazili u Budimpetu
tu su pristajali i svoje tovare tu istovarali. Dananji prostor okruavale su brojne stambene i
poslovne zgrade. Na irem prostoru dananjeg parka, koji se zove Trg Franklina Ruzvelta
(Franklin Delano Roosvelt ter; predsednik SAD-a pre i za vreme Drugog svetskog rata), nalaze
se spomenici Ferencu Deaku (rad Adolfa Husara iz 1887. godine) i Itvanu Seenjiju (rad Jozefa
Engela iz 1880. godine).
Severno, nasuprot ovim spomenicima i velikom parku, nalazi se Maarska akademija
nauka i umetnosti.
Maarska akademija nauka i umetnosti (Magyar Tudomdnyos
Akademia)
Graena je izmedu 1862. i 1864. godine u neore-nesansnom i eklektinom stilu. Rad je vrsnog
arhitekte, profesora Augusta Stilera iz Berlina. Na glavnoj fasadi, iznad ulaza, postavljeni su
kipovi prirodnih, matematikih, fizikih, istorijskih i lingvistikih nauka. Na fasadi okrenutoj
Dunavu. nalaze se alegorini kipovi koji predstavljaju arheologiju. Pesnitvo, astronomiju i
dravne nauke. Na uglovima zgrade Akademije postavljeni su kipovi izuzetnih naunika: Njutna,
Galileja, Dekarta i Lajbnica (radovi Emila Volfa, Izo Miklosa i Palotai Dule).
Od Ruzveltovog trga, Zrinji ulicom, oko petsto metara dalje nalazi se crkva Apostolskog
Kralja Svetog Stefana (Szent Istvan-bazilika).
Bazilika sv. Stefana (Szent Istvdn-plebdniatemplom- bazilika)
Ovo je najvea crkva glavnog grada Maarske. Posveena je prvom kralju, osnivau drave,
poborniku pokrtavanja paganskog naroda, koji je posle smrti proglaen svecem. Gradili su je
pedeset etiri godine, tanije od 1851. do 1905. godine, tri graditelja. Prvi je Jozef Hild. Posle
njegove smrti, godine 1868. zbog loih temeljnih prorauna, glavna kupola se sruila (na svu
sreu rtava nije bilo). Radove na crkvi nastavio je Miklos Ibl, prema svom projektu. Meutim,
1891. godine i ovaj graditelj je umro. S obzirom da je spoljasnji izgled crkve u klasicistikom i
neoromanskom stilu ve bio zavren, unutranje radove i zavretak cele Bazilike, godine 1905,
uradio je Joef Kauser. Dimenzije crkve su impozantne, iako spolja ne deluje tako jer je ceo
kompleks stisnut izmeu zgrada koje su se mimo urbanistikog plana gradile u neposrednoj
okolini. Crkva ima duinu 86 m, sirinu 55 m, visinu kupole 96 metara, graevinski prostor
obuhvata 4147 m\ Glavni ulaz, izmeu dva tornja, krase korintski stubovi koji nose timpanon sa

grupom kipova svetih likova, meu kojima je kip Sv. Marije, zatitnice zemlje. Rad je umetnika
Lea Feslera. Iznad glavnih ulaznih vrata postavljeno je mermerno poprsje prvog kralja Maarske,
Sv. Stefana. Iznad njega je mozaik koji prikazuje Svetog oca na prestolu (rad Bertalona Sekelja i
Tana Mora, na osnovu Venecijanskog kartonskog sklopa). Unutranjost bazilike deluje prilino
sumorno i tamno, u odnosu na lepotu celog zdanja. Ispred etiri glavna nosea stuba stoje kipovi:
Sveti Gelert poduava Svetog Imrea (Szent Gellert oktatja Szent Imret, rad Alajoa Strobla),
zatim Sv. Laslo (Szent Laszlo, rad Janoa Fadrusa), pa Sv. Erebet (Szent Erzsebet, rad Senjei
Karolja). Na etvrtom stubu sagraena je propovedaonica. Mozaike slike ispod kupole (Boga,
Sina i andela, kao i Isusov zivot) rad su Karolja Loca iz Venecijanske radionice Salviati. Na
glavnom oltaru - Svetom mestu, nalazi se kip od belog mermera prvog kralja Maarske Svetog
Stefana - apostola (rad Alajosa Strobla). Mozaik kupole, iznad Svetog mesta radio je ula
Bencur. Bronzane figure u niama, radio je Majar Ede na temama: a) Borba Sv. Stefana protiv
pagana Kopanja, b) Astrik (dominikanski red Estergoma) predaje 1. januara 1001. godine krunu
(Pape Silvestera II) prvom kralju Maarske - Itvanu Arpadhaziju, c) Osnivanje Opatije
Panonhalma. Ostala crkvena manje sveta mesta (oltare) slikali su: Robert Nadler, erd Vastag,
ula Benur i drugi. Najpoznatiji po vrednosti je prikaz Sv. Stefan nudi krunu Sv. Mariji" (rad
ule Benura).
U Bazilici Sv. Stefana postoji posebna kapela (mala crkva) u kojoj se nalazi desna aka prvog
kralja Maarske (A szent jobb). Ovu kapelu-crkvu obuhvataju: glavni oltar kapele, oltar Svete
Desne ake" (a Szent Jobb orzesi oltar), orgulje i krstionica (rad Ibl M). Kako je i zasto desna
aka prvog Kralja dospela u danasnju Baziliku? Po testamentu Kralja, posle njegove smrti, 15.
avgusta 1038. godine, on biva sahranjen u Bazilici Velike Gospojine u Sekesfehervaru
(Szekesfehervar). Balzamovano telo Kralja bilo je pohranjeno u mermerni koveg i postavljeno
ispred glavnog oltara crkve. Kada su 1061. godine izbili paganski nemiri - pobune, pod
vostvom sina Janoa Vata, crkveni dostojanstvenici i velikodostojnici (u elji da sakriju telo
Kralja koji je bio i uzrok pobune jer je prihvatio hrianstvo) iskopali su i sainili skriveno
grobno mesto pored crkve. Tu su sahranili u tajnosti Sv. Stefana. Kada je Kralj po drugi put
sahranjen, prisutni su se zavetovali da e odstraniti desnu aku Sv. Stefana i da e je od
neprijatelja sauvati kao veiti simbol snage i moi. Merkurius (maarski Merk), apostol, bio je
zaduen da u najvecoj tajnosti balzamovanu aku odnese i sakrije na imanje porodice Berekis,
koje se nalazilo na ostrvcetu reke Bereo, u kapelu sela Berekis. U XV veku, prema pisanim
izvorima Pater Laskai Osvat (uveni govornik franjevaca, 1450-1511) potvruje da je Szent
Jobb prenesen u Sekefehervar. Kada su 1541. godine Turci opustosili i prekopali
Sekefehervar, franjevci, u zbegu, poneli su sa sobom Desnu aku Kralja u Raguzu, dananji
Dubrovnik (Dalmaciju). Od 1590. do 1771. godine, sa ponosom i velikom panjom,
dominikanski kalueri uvali su Sveto blago - desnu aku Kralja. Uz velike diplomatske
napore Marija Terezija uspela je da povrati 16. aprila 1771. u malom sarkofagu Szent Jobb i
dopremi u Be. Sveta desnica godine 1777. preneta je u Budim i data asnim sestrama
(Angolkisasszonyok). Szent Jobb u zlatnom rokoko sarkofagu nalazi se u crkvi kralja Sv.
Stefana, u Bazilici, od 20. avgusta 1987. godine.
Juno od Bazilike Sv. Stefana, Ulicom Alpar ule stie se do ile kucavice
budimpetanskog saobraaja, na Deak trg (Deak ter). Tu je meugradska autobuska stanica. Tu
se ukrtaju najprometniji bulevari. Tu se spajaju sve tri linije gradskog metroa (crvena, plava i
zuta - oznake na kartama). U neposrednoj blizini Trga sagraden je 1990. godine najlepi,
najmoderniji i svakako najskuplji hotel Maarske - Grand hotel Korvinus Kempinski (Erzsebet
ter 7-8).

Od hotela Kempinski, idui prema Dunavu, u neposrednoj blizini je Trg Veremarti, sa

koga poinje poznata Ulica Vaci.
Srpska pravoslavna crkva Sv. orde i Tekelijanum
Crkva ima dvorite, ozidano visokim zidom. Ulaz u portu je iz Ulice Verepalne. Prostor
oko crkve, krajem XVII veka bio je naseljen srpskim zivljem. Izmedu 1695. i 1698. godine Srbi
su sagradili crkvu na mestu prvobitne, koja je tokom ratnih razaranja bila poruena. Dananja
crkva je poetkom 1730. godine proirena, a sadanji izgled dobija 1750. godine, kada je zavren
crkveni toranj i eona fasada. Stilisti se slau da je graditelj mogao biti Andra Majerhofer.
Ulazna kapija, iz Verepalne ulice, ukraena je vazama u rokoko stilu, izraenim u XVIII veku,
kada i nia Sv. orda na uglu dveju ulica (Szerb utca i Verespalne). Iz Srpske ulice postoji ulaz u
portu crkve, koji se ne koristi, Kapija od kovanog gvozda je u stilu kasnog baroka. U ono vreme
to je bila sveana kapija. Valja napomenuti da je dananja gvozdena kapija samo kopija. Original,
zbog svoje izuzetne umetniko-istorijske vrednosti, nalazi se u muzeju Kiceli. Na crkvenom
zidu, sa june strane, postavljena je kamena tabla, na kojoj je obeleen nivo vodostaja Dunava
prilikom velike poplave 15. marta (po starom kalendaru 3. marta) 1838. godine. Unutranjost
crkve je veoma lepo ukraena i opremljena svim pravoslavnim obelejima. Ikonostas, koji je
usled poplave bio uniten, zamenjen je novim 1845. godine. Slike je radio Karolj Sterio, umetnik
grkopravoslavnog porekla (1857. godine). Spomenuti slikar je radio Marijin presto, Vladiin
presto i slike na klupama pevaa. Jedino slike govore da se u izgradnji crkve odstupilo od
vizantijskog stila u pravcu italijanske renesanse. Unutrasnjost crkve jo krase grke i ruske
ikone, utvari iz XVII i XVIII veka, kao i vredne stare crkvene knjige.
Neposredno pored crkve, u Ulici Vere Palne br. 17-19, u starom elitnom kvartu Budimpeste,
nalazi se zgrada - Zadubina Save Tekelije. Godine 1838. imuni i ugledni pravnik, gospodin
Sava Tekelija osnovao je Zadubinu i sagradio velelepnu palatu, sa ciljem da srpskim,
siromanim, ali vrednim acima i studentima omogui kolovanje i obrazovanje. Studenti
Tekelijanuma bili su stipendisti na internatskom smetaju u spomenutoj zgradi. Imali su pravo
na jedan topli obrok dnevno, besplatno kolovanje i deparac. Godinje je takav vid stipendije
primalo tridesetak uenika - studenata. Do preselenja u Novi Sad (1864. godine) u jednom krilu
zgrade bila je smetena Matica srpska (osnovana 1826. godine u Budimpeti).
Na juznom kraju Vaci ulice, preko bulevara Vamhaz (Vamhaz korut) nalazi se
Vasarcsarnok - koju Maari jednostavno zovu arnok (trnica, natkrivena pijaca). Impresivno
deluje ogromna fasada od cigala u boji, sa zdepastim tornjevima i glavnim ulazom sa
skulpturama i asovnikom. Cela trnica graena je po projektu Pecz Samua izmeu 1889. i 1896.
godine od metalne konstrukcije. U vreme gradnje smatrana je veoma modernim zdanjem, ali i
danas veoma dobro slui svojoj nameni.
Trg Veresmarti i Vaci ulica (Vorosmarty ter)
Na prostranom i ozelenjenom trgu 1908. godine podignut je monumentalni spomenik od belog
mermera velikom pesniku i piscu Ode o Madarskoj (Szo-zat) Mihalju Veresmartiju
(Vorosmarty Mihaly). On je Odu napisao daleke 1836. godine. Monument sa spomenikom je rad
Kallos Edea i Telecs Edea. Na severnoj strani Trga nalazi se velika i luksuzna poslastiarnica,
poznata van granica Madarske - erbo (Gerbeaud). U okruenju Trga nalaze se poslovne
viespratnice, a u prizemlju specijalizovane prodavnice i turistike agencije. Na junom delu
Trga poinje Ulica Vaci (Vaci utca). Na samom njenom poetku, na broju 3, nalazi se spomen

tabla, koja kazuje da je na tom mestu bila nekada gradska kapija Vaci. Danas Vaci ulica ne
predstavlja vie samo izlog inostranih trgovakih kua. Vaci je ime za etalite-korzo, ulica za
oputanje i vienje, ulica, ije se ime izgovara, a misli na brojne restorane, nacionalne i brze
hrane, prekrasno dekorisane izloge prodavnica suvenira, nacionalne ornamentike, delikatesradnje, pivnice, menjanice, kafie i najluksuznije prodavnice svetski poznatih kua. Ova
poznata ulica Budimpete odnedavno je dobila i svoju bliznakinju, u nastavku preko bulevara
Rakoci (Rakoczi). Istini za volju, ova ulica, pod istim nazivom, postojala je i ranije i protee se
sve do trnog centra (Csarnok). Poslednjih nekoliko godina se preureuje, modernizuje. U
prizemnim zgradama otvaraju se savremeno ureene prodavnice i restorani. Od nedavno i ovaj
juni deo Vaci ulice zatvoren je za saobraaj. Tako postaje sve privlanija za etace, u prvom
redu turiste.
Idui ovim delom Vaci ulice, kod broja 47, nailazimo na crkvu Sv. Mihalja (Szent Mihaly
templom), ili, kako je jo zovu po starom nazivu, Crkva engleskih gospoica (Angolkisasszonyok temploma). Ova barokna crkva sagraena je izmeu 1747. i 1749. godine, na mestu
nekadanje, srednjovekovne dominikanske crkve. Sadanju crkvu je gradio Andras Majerhofer, a
skulpture na fasadi rad su Hebenstrait Jozsefa. Unutranjost crkve krasi oltar raden oko 1760.
godine.
U neposrednoj blizini, pod brojem 62-64 Vaci ulice nalazi se trospratna zgrada, Nova gradska
kuca (Az Uj Varoshaza), zidana izmedu 1870. i 1875. (rad Imrea Steindela). Sveanu dvoranu
oslikao je Karolj Loc. Vredne panje su i sveane stepenice - petorune od livenog gvozdenog
sklopa.
Iz Vaci ulice, na uglu kuce br. 66, ulazi se u Srpsku ulicu (Szerb utca). To je kratka ulica.
Zavrava se na uglu Ulice Veres Palne (Veres Paine utca). Tu je Petanska pravoslavna srpska
crkva (Gorogkeleti - Pesti Szerbtemplom).
Trg Kout Lajoa (Kossuth Laps ter)
Veliki, urbanizovani i parkom ureen prostor, ispred Maarskog parlamenta, nosi naziv
Trg Kout Lajoa. Ime Lajoa Kouta vezuje se za Maarsku revoluciju 1848. godine. Bio je
veliki pobornik za nacionalnu nezavisnost. Trg i okolinu ukraavaju brojni spomenici, meu
kojima se izdvajaju dva: spomenik Lajou Koutu i Ferencu II Rakociju (Kossuth Lajos i
Rakoczi Ferenc II). Gledajui prema ulazu u Parlament, sa desne strane, postavljen je bronzani
spomenik Lajou Koutu (1802-1894). To je ujedno i spomenik nacionalnoj revoluciji iz 1848.
godine. Glavni lik je rad igmunda Kifaludija trobla, dok su sporedni likovi delo Andraa
Koia i Lajoa Ungvarija. Spomenik je otkriven 1952. na istom mestu gde se nalazio i spomenik
iz 1927. godine, koji nije zadovoljavao ukus graana (raniji spomenik je bio rad Janoa
Harvaija).
U sredini, nasuprot glavnog ulaza u Parlament, na uzvienju, postavljen je visoki elicni
jarbol, na kojem se vijori dravna zastava Maarske.
Sa leve strane, gledajui prema glavnom ulazu u Parlament, nalazi se spomenik Ferencu
II Rakociju na konju (istorijska linost Maarske, takode zasluan u borbi za nezavisnost zemlje,
iveo od 1676. do 1735). Spomenik je rad Janoa Pastora (Pasztor Janosa) i prikazuje
nacionalnog vou na bronzanom konju. Ceo spomenik nalazi se na postolju od vedskog granita,
a otkriven je 1937. godine.
Bulevar Andrai (Andrdssy ut)

Jedan je od najpoznatijih i najstarijih urbanizovanih bulevara. Moe se slobodno rei da

je najlepi bulevar glavnog grada Maarske. Izgradnja je otpoela 1872. godine pod
rukovodstvom najpriznatijeg graditelja tog vremena Mikloa Ibla (Ybl Miklos). Bulevar je
zavren, sa izuzetkom nekoliko graevina, 1884. godine. Ime je dobio po grofu uli Andraiju
(Andrassy Gyula), koji je u to vreme bio i ministar u vladi, a svesrdno je pomagao izgradnju
bulevara. Po samom zavretku prozvan je Bulevar palata. Poinje od Deak trga (Deak ter),
dugaak je oko 2,5 kilometra, a zavrava na Trgu heroja - Milenijumu (Hosok tere). Ispod ovog
bulevara 1896. godine proao je drugi metro u Evropi (prvi je sagraen u Londonu). Kraljevi,
carevi, dravnici i velikodostojnici, te graanski svet, proao je tada bulevarom u jednom pravcu
peice i u koijama na konjsku vuu, da bi se vratili u suprotnom smeru metroom, jednim od
najvecih tehnikih dostignua na kraju prolog stolea. I danas se mogu videti, sa leve i desne
strane bulevara, kitnjaste palate raznih stilova, kao i kandelabri od livenog elika koji su
osvetljavali put plinskom svetlou.
Nekoliko znaajnijih kulturno-istorijskih graevina na delu Bulevara Andrai. Pod
brojem 3 je palata neorenesansnog stila, graena izmeu 1884. i 1886. godine za potrebe
porodice Sakslener. Jedna je od najdekorativnijih palata Bulevara. Unutranjost krase na
svodovima freske Karolja Loca. U zgradi se danas nalazi Potanski muzej u kome se moze videti
istorija maarske pote. Prostrane porodine odaje takoe mogu posluiti kao neka vrsta muzeja
porodinog ivota imunog sveta tog vremena.
Budimpestanska opera (Operahdz).

Graena je u neorenesansnom stilu godine 1875-1884. Graditelj je Miklo Ibl. Glavnu fasadu
ukraavaju bogate arkade, stubovi i kipovi. U dve glavne, najisturenije nie nalaze se spomenfigure Ferenca Lista i Ferenca Erkela (rad Alajoa trobla). Na uglovima zgrade, u niama,
nalaze se etiri kipa muza: plesa, komedije, tragedije, te ljubavne lirike. Iznad drugog sprata,
terasu ukraavaju kipovi najpoznatijih operskih kompozitora (sa leva na desno): Monteverdi,
Skarlati, Glik, Mocart, Betoven, Rosini, Doniceti, Glinka, Vagner, Verdi, Guno, Bize, Musorgski,
ajkovski, Monisko i Smetana. Kroz glavni ulaz stie se u sveano predvorje, iji strop u
freskama je rad Benalana Sekeljija (Szekely Bertalan), a predstavljene su muze i genusi. Sam
ulaz ukraavaju medaljoni likova maarskih kompozitora. Sveane, mramorne stepenice vode na
prvi sprat do loa (rad Mikloa Ibla). Zidne slike u boji radio je Than Mor, koje govore o
muzikom ivotu iz grkih mitova (Apolon, Marszuasz, Orfej i Amphuon, kao i sirena i muza).
Uzlazno stepenite krase poprsja Mikloa Ibla i drugih istaknutih umetnika. Priznato umetniko
ostvarenje je i Operska sala. Jedna je od najlepih sala evropskih pozorita. Odlikuje se veoma
dobrom akustikom. Freske na svodu, gledalitu i dvorani radio je Karolj Loc. Smatra se da je to
njegovo zivotno delo. Predstavlja Olimp i svet grkih bogova, a na sredini Apolona, stvoritelja
muzike. Enterijer sveanih i centralne loe, imaju posebnu umetniku vrednost.
Preko puta Opere, pod brojem 25, nalazi se Drechsler palata, u stilu francuske renesanse.
Projektovali su je Eden Lehner i ula Parto (Lechner Odon i Partos Gyula). Sagraena je 1883.
godine. Velika fasada sa bulevara pomalo odudara od ostalih palata. Danas se u njoj nalazi
Baletska kola.
Idui Bulevarom Andra ka istoku, nailazimo na Trg Jokai Mora (Jokai Mor), na kome se nalazi
spomenik istom maarskom piscu. Spomenik je podignut 1921. godine, a rad je Alajoa trobla.
Na suprotnoj strani Bulevara postavljen je spomenik maarskom pesniku Endreu Adiju
(rad Corba Geze iz 1960, godine).
U pravcu Milenijuma presecamo Bulevar Terez (Terez korut) kod Oktogona.

Pod brojem 67 je zgrada Stare Muzike akademije (Regi Zeneakademia). Graena je

izmeu 1877. i 1879. godine, po projektu Adolfa Langa. Trospratna ugaona zgrada
(neorenesansna) bila je graena za potrebe muzike akademije koju je vodio Ferenc List (u njoj
je i stanovao). Spomen-plou na zgradi, posveenu velikanu muzike, radio je vajar Zoltan Farka
1934. godine.
Pored nje nalazi se Umetniki paviljon (Regi Mlicsarnok). U njoj se postavljaju izlobe
primenjene umetnosti. Graditelj je bio Adolf Lang (godine 1875-1877). U neorenesansnom je
stilu. Prvi sprat ove interesantne graevine odvajaju korintski stubovi. Glavni ulaz odlikuju
velika trokrilna vrata.
Neposredno pored ove zgrade je, pod brojem 71, Via kola primenjene umetnosti (A
Kepzomiiveszeti Foiskola), graena 1875. godine po projektu Lajosa Rauschera u
neorenesansnom stilu. Fasadu zgrade radio je Robert Sole u ukrasu sgraffito (koji potie iz
vremena italijanske renesanse).
Veliki polukruni trg, pod nazivom Kodaljev skver (Kodaly korond), preseca Bulevar
Andrai. Ime je dobio po uvenom maarskom muzikologu Zoltanu Kodalju, koji je u zgradi pod
brojem 87 stanovao. Sve stambene zgrade-palate u polukrugu sa parkom i spomenicima, ine Trg
veoma lepim i jedinstvenim.
U neposrednoj blizini Milenijuma, pod brojem 103, nalazi se u dvorinoj vili Muzej
umetnosti istone Azije - Hopp Ferenc (Keletazsiai Muveszeti Muzeom - Hopp Ferenc). Ova vila
je bila vlasnitvo Ferenca Hopa, istraivaa istone Azije, koji je, testamentom zgradu sa svim
eksponatima zavetao dravi Maarskoj. Tu se nalaze vredni, pokretni umetniki predmeti iz
Kine, Japana, Indije i Koreje.
Parlament (Orszdghdz-Parlament)
Ovo je jedna od najveih i najimpozantnijih graevina Maarske. Po projektu Imrea Steindla
graena je od 1884. do 1902, godine. Meutim, unutranjost je zavrena tek 1904. godine. Stil
graevine je neogotika. Frapantnih je dimenzija: visina sa kupolom 96 m, duina 268 m, najvea
irina 118 m. Osnova ima 17.750 m 2. Glavna fasada okrenuta je prema Dunavu, iji centralni deo
ukraavaju ogromne arkade. Spoljanost graevine ukraava 88 figura - kipova (linosti
maarske istorije). Ceo graevinski sklop ine simetrino podeljena tri dela, na ijoj se sredini
nalazi kupola znaajnih razmera. Sveani i glavni ulaz u Parlament je sa Trga Lajoa Kouta.
iroka ulazna stepenita, sa leve i desne strane, ukraava po jedan bronzani lav u sedeem
poloaju (rad Bele Markupa). Iz sveanog predvorja, u baroknom stilu, ulazi se u prostrani
sveani hoi, koji se nalazi tano ispod kupole (dimenzije esnaestougaonog hola su - visina 27 m,
irina 21 m).
Parlament (Orszaghaz) ima ukupno 690 prostorija. Najpoznatije su sala za sednice
poslanika, prijemna sala, lovaka sala, goblen-sala, sala za razgovore, savetovanja i druge. Od
prostorija se izdvajaju kabinet predsednika drave, predsednika Vlade i ministara. U jednoj od
poslanikih dvorana nalazi se maketa Parlamenta, izraena od 100.000 ibica, u srazmeri 1:125,
rad porodice Janoa Papa. Vredna panje je i biblioteka Parlamenta sa knjigama i asopisima,
prvenstveno iz dravnicke i pravne oblasti. Sve sale, holovi i prostorije, zavisno od namene,
bogato su ukraeni zidnim slikama poznatih maarskih slikara i umetnika. U najveem broju
prostorija, sala i holova zastupljena je drvena rezbarija. Pozlata dominira u reprezentativnim
odajama, kao i skulpture nacionalnih istorijskih linosti. Celo graevinsko zdanje po stepenitu i
holovima krasi crvena tepih staza, u duini oko 3,5 kilometra. Od nedavno, u sveanom holu,

ispod glavne kupole, nalazi se u staklenoj vitrini, uvana poasnom straom, kruna prvog kralja
Maarske Sv. Stevana.
Gradski gaj- Gradski park (A Vdrosliget)
Najvecom gradskom oazom mira i sveine smatra se zeleni urbanizovani Gradski park
(Varos liget) (povrsina 1 km2).
Neposredno iza monumentalnog zdanja Milenijuma prostire se vetacko jezero koje u
letnjim mesecima slui rekreativnoj vonji amaca. Posebna zimska idila mladima je vetacko
klizalite. Sa leve strane od Trga heroja prostiru se zabavni, rekreativni, ugostiteljski sadraji.
Poznat je restoran GUNDEL po svojoj nacionalnoj kulinarskoj tradiciji i van granica zemlje.
Stogodinje zdanje restorana danas je proireno i renovirano. Letnja bata privlai mnogobrojne
posetioce u okrilje hlada. Usluga i kvalitet potvruju glas koji nosi - van kategorije. U nastavku,
neposredno se nadovezuje Gradski zooloki i botaniki vrt (Fovarosi Allat es Novenykert). Na
povrini od 24 katastarska jutra, u prirodnom ambijentu, ivi preko 500 vrsta ivotinjskog i preko
1500 vrsta biljnog sveta. Budimpetanski ZOO prvi put je otvoren za posetioce 1866. godine, da
bi tek 1921. godine pripao gradskom patronatu. Tada je sagraena ulazna kapija sa figurama
slonova (rad Kornela Nojslosa). Izuzetan je i morski akvarijum, kao i letnja peinska dvorana,
gde se prikazuju tematski filmovi. Pored Zooloskog vrta je Gradski veliki Cirkus (Fovarosi
Nagycirkusz), moderno graen 1971. godine u natkrivenom paviljonu. Tu se predstave odvijaju
tokom cele godine. Na istom mestu postojao je atorski cirkus od 1891. godine. U nastavku,
pored Gradskog cirkusa je veliki Zabavni park (Vidam park), koji svojom talasastom eleznicom,
velikim pokretnim tokom, karting-stazom i drugim zabavnim novitetima pruza istinsku
razonodu, posebno najmlaima. Na suprotnoj strani ovog puta, nalazi se veliko kupalite i
leilite - Kupalite Seenji (Szecsenyi furdo). Ceo kompleks se sastoji iz dva dela: rekreacionog
(strandfurdo) kupalita i lekovitog kupalita (banje). Kompleks je jedan od najveih evropskih
lekovitih kupalita. Graen je 1909-1913. godine po projektu Deea Ciglera i Edea Dvoraka,
donatorstvom grofa ije ime i nosi. Godine 1926. graeni su otvoreni bazeni. Tako je i ceo
kompleks proiren. Prvobitno je 1878. godine geolog Vilmo igmond, sa dubine od 970 m,
banji obezbedio termalnu vodu, da bi 1936. godine sa jos vee dubine (1257 m) kupalite, i
prvenstveno leiliste, dobilo termalnu vodu od 75 C. Ova voda sadri sumpor, kre i karbonat,
to se pod lekarskim nadzorom koristi za leenje reumatskih i drugih kotanih oboljenja. Ovo je
ujedno i najbogatiji izvor termalne vode u Budimpeti (3570 litara u minuti). Viak vode koriste
druga leilista Budimpete. Ispred glavnog ulaza u leiliste postavljeno je poprsje Vilmoa
igmonda,
geologa.
Takoe,
u neposrednoj blizini Seenji-kupalita postavljena je
kompozicija izvora-bunara, rad Jena Kerenjija.
Tvrava Vajdahunjad (Vajdahunyad Vara), ili Istorijski sklop
gradevina (Tortenelmi epuletcsoport)
U bukvalnom prevodu znai Istorijski graevinski skup. Ovo, zaista retko graevinsko delo, koje
se sastoji od dvadeset i jednog dela tvrave, prikaz je srednjovekovne arhitekture Maarske.
Idejni tvorac i graditelj bio je arhitekta Ignac Alpar. Povodom hiljadugodinjice sagradio je
1896. od drveta istorijski sklop graevina. Mahom su to bili dvorci i tvrave. Zbog veoma
uspelog ostvarenja od drave je dobio zadatak da isti saini od vrstog materijala, to je i
uinjeno izmeu 1904. i 1908. godine. U jednom kompleksu zastupljeni su svi istorijski stilovi
gradnje - romanski, gotski, barok i renesansa. Dananje ime - Vajdahunjad Var - dato je po

istoimenom zamku u Erdelju, ije su kule slikovito prenete i na ovaj deo. Na prilazu ovom
turistiki znaajnom zdanju, u parku, nalazi se spomenik Ignacu Alparu, (rad Edea Telca).
Prelazei na ostrvce zvano Seenji, kamenim mostom stie se do velikih vrata tvrave, ba
onakvih kakva su izgledala u srednjem veku, sa iljatim kopljima. Tu, sa leve strane, izdie se 37
metara visoki toranj Muciteljski toranj (Kinzotorony). Sa desne strane je neto zdepastiji
toranj, manje visine, tzv. Sakati toranj" (Csonkatorony) iz egevara (Segesvara). Odavde se, na
samom uglu prema jezeru, vidi veliki toranj gotskog stila, zvani Neboje (Ne felj). Naziv
pretpostavlja slovensko ime i poreklo tornja. U dvoritu Vajdahunjad vara, sa leve strane je
romanski stil graevine. U produetku je tzv. Jaki kapela sa figurama esnaest apostola. Na
desnoj strani prikazani su u gotskom stilu detalji izgradnje tvrave i rezidencije kralja Matije
Hunjadija i ene mu Beatricije. Zatim sledi kompleks baroknih graevina, koji se protee sve do
zgrade Muzeja poljoprivrede. U dnu dvorita tvrave, u parku ispod hrastove kronje
postavljen je bronzani spomenik Anonimusu, neznanom apostolu i prvom piscu hronike kralja
Bele IV (rad vajara Mikloa Ligetija). Spomenik ovom neimenovanom piscu hronika maarske
istorije otkriven je 1903. godine. Odmah na ulazu u tvravu" sa desne strane postavljen je i
spomenik andoru Karoljiju (1831-1906), ministru poljoporivrede (sedi sa skinutim sesirom).
Rad igmonda trobla.
Trg Heroja, Milenijum, Spomenik hiljadugodinjice (Hosok tere, a
Millenniumi - Ezredeves Emlekmu)
Bulevar Andrai zatvara impozantan trg sa monumentalnim spomenikom, posveen 1000godinjici dolaska Maara na ovaj prostor. Poetak izgradnje belei se u 1896. godinu, da bi tek
1929. monument bio zavren. Stvaraoci ovog izuzetnog dela su Albert ikendan, graditelj, i vajar
erd Zala. Na 36 metara visokom kamenom obelisku postavljen je krilati aneo, zatitnik
Maarske, dok se u podnoju nalazi sedam ratnih voa sa Arpadom na celu, na konjima i u
nonji pod orujem iz tog doba. Obelisk sa krilatim anelom 1900. godine, na Pariskoj izlobi,
osvojio je Grand Pri. Iza ovog spomen-obeleja, u polukrunom luku postavljena je kolonada u
duini od 85 m.
Izmeu stubova kolonade nalaze se bronzane figure zaslunih istorijskih linosti
Maarske. Sa leve strane su: Szent Istvan, Szent Laszlo, Konyves Kalman, Endre II, Bela IV,
Robert Karoly, Nagy Lajos. Sledi prekid kolonade, koja ujedno oznaava istorijsko razdoblje od
150 godina kada su Budim i Peta bill pod turskom vlascu. U nastavku je kip Hunyadi Janosa
(Sibinjanin Janka), zatim, sina mu, kralja Hunyadi Corvin Matyasa, sledi Bokai Itvan, Bethlen
Gabor, Thokoly Imre, Rakoczi Ferenc II i Kossuth Lajos. Prvobitno, na mestu poslednjih pet
istorijskih licnosti, bile su postavljene bronzane figure kraljeva Habzburgovaca. Posle Drugog
svetskog rata oni su zamenjeni. Ispod svake bronzane figure nalazi se bronzana reljefna slika,
koja prikazuje zasluge koje se pripisuju dotinoj linosti. Ove bronzane reljefne slike takoe je
radio erd Zala, dok su figure istorijskih linosti radovi vie vajara. Na gornjim stubovima
kolonade, sa leve i desne strane, kao i sa spoljne i unutranje strane, nalaze se skupine bronzanih
figura i stvari: na levoj strani kolonade, sa spoljne strane prikazan je rad i dobar ivot, sa
unutranje strane rat, otpor neprijatelju - u liku tzv. ratnih koija. Na drugoj strani kolonade, sa
unutranje strane mir na koijama sa maslinovom granom, a na kraju kolonade figure nauke i
umetnosti. Sve ove bronzane skulpture radio je erd Zala.
Ispred Monumenta, posveenog Hiljadugodinjici, posle Drugog svetskog rata,
postavljen je pravougaoni kameni blok od harsti belog krenjaka - to je grob neznanog junaka.

Muzej lepih umetnosti (A Szepmuveszeti Muzeum)

Na prostranom Trgu Milenijumu, gledajui ka spomeniku, sa leve strane, nalazi se prekrasna
graevina u eklektiko-klasicistikom stilu, sa est korintskih stubova. To je Muzej lepih
umetnosti. Sagraen je po drzavnoj uredbi 1906. godine. (Graditelji Schickedanz Albert i Herzog
Fulop). Iznad glavnog ulaza, na fasadi, u timpanonu, prikaz je Zevsove crkve, i epizoda borbe
kentaura i lapita. Iznad glavne fasade na dvospratnom krilu nalaze se motivi eklektikorenesansnog znaaja.
Unutranjost Muzeja je prebogata zbirkama originala. Tako, na primer, moe se videti
egipatska porodina grobna ploa iz vremena pre nae ere (2200-2060. godina), mumije i
sarkofazi iz rimskog perioda, umetnicki bronzani predmeti itd.
U Muzeju se redovno odravaju tematske izlobe, sa posebnim osvrtom na stare pravce.
Muzej primenjene umetnosti (Miicsarnok)
Sa desne strane od Milenijuma nalazi se Muzej primenjene umetnosti (Mucsarnok), graen 1895.
godine, od istih graditelja kao i Muzej lepe umetnosti, u eklektiko-klasicistikom stilu. Iznad
glavnog ulaza u Muzej, na timpanonu je mozaik u boji Mitoloka pria. Na celoj graevini
Muzeja dominira keramia-friz u boji. U Muzeju se odrzavaju redovne meunarodne izlobe
primenjenih umetnosti.
Veliki i prostrani Trg heroja - Milenijum, sa zapadne strane, prema Bulevaru Andrai,
krasi prelepa bela graevina - to je Ambasada Srbije, sa Konzulatom u neposrednoj blizini, na
uglu sa Bulevarom Doa erda. Legenda o zgradi dananje Ambasade Jugoslavije u Maarskoj
kaze:
Izmedu dva sveteka rata nas poznati pesnik i diplomata Jovan Duic slubovao je kao
ambasador u Maarskoj, u Budimpeti. Lep, naoit I, pre svega, uman ovek g. Dui bio je
zapaen kao neenja, medu mnogobrojnim enskim svetom Pete. I, on nije odoleo arima jedne
ekstravagantne grofice. Kua u kojoj su se sastajali je bela zgrada na Trgu Milenijuma.
U znak velike ljubavi i iskrenog prijateljstva, groflca poklanja ovu kuu svom voljenom.
Poto je i zvanino g. Duic postao vlasnik kue, prilikom naputanja diplomatske slube (odlazi
u Sjedinjene Amerike Drave). godine 1941. on zgradu dananje ambasade Jugoslavije daruje
svojoj otadbini Jugoslaviji. Tako je zgrada postala, posle Drugog svetskog rata (EX teritorija)
Ambasada Jugoslavije."
Muzej poljoprivrede (A Mezdgazdasdgi Muzeum)
Povodom Sveteke izlobe dostignua, koja je organizovana 1896. godine u Budimpeti,
pored spomenutog Istorijskog graevinskog skupa, sagraena je impozantna barokna graevina Poljoprivredni muzej. Maarska je trebala biti prikazana u svetlu tradicionalnog poljoprivrednog
napretka i dostignua. Muzej retrospektivno, po osnovnim granama slikovito, u detaljima
prikazuje ne samo istorijski razvoj ve i dostignua u oblasti poljoprivrede, umarstva,
vinogradarstva, stoarstva, lova i ribolova. Prijatno je saznanje da i predkolska deca poseuju sa
velikom panjom prostore ovog Muzeja. Osnovne, srednje i vie kole imaju u svojim
programima obaveznu posetu Muzeju. U delu muzejskog prostora, gde se govori o konjarstvu,

izloen je skelet uvenog maarskog trkaeg konja Kincsem", u prevodu Blago moje, koji je
pedeset etiri puta pobedio na meunarodnim i domaim trkama, odnosno nikada nije bio drugi.
Glavno stepenite Muzeja vodi u posebno odeljenje, u kome je data retrospektiva biljnog sveta u
ishrani oveanstva.
U sklopu velikog gradskog parka (Varosliget) nalazi se (Varosliget konit 11) Muzej saobraaja (Kozlekedesi Mu-zeum), sagraen 1896. godine. Godine 1980. je, zbog oteenja
nastalih u Drugom svetskom ratu, obnovljen i proiren. U njemu se nalaze uglavnom eksponati
eleznickog i renog brodskog saobraaja. Tu se mogu videti: stara lokomotiva parnjaa, brodska
navigaciona kabina, ine i skretnice, stare koije i fijakeri, stare makete i delovi prvih aviona,
modeli starih i novijih brodova, savremene maine na elektrini pogon i njihovi preseci, model
prvobitnih automobila na parni pogon, istorija vazduhoplovstva sa balonima i cepelinima itd.
Jedan od vagon-restorana, koji je nekada imao funkciju, danas je pretvoren u vagon-restoran za
posetioce Muzeja. U Muzeju su i makete nekih od budimpetanskih mostova. U sklopu Muzeja
su i biste pojedinih maarskih pronalazaa iz oblasti saobraaja.
U neposrednoj blizini Muzeja, u junom delu Varoligeta, nalazi se ograen takozvani
Park slepih. To je mesto za odmor i matanje onih kojima nije dostupna svetlost dana.
U velikom parku treba obratiti panju na jedinstveni spomenik - grob Fuit ili Bio,
jedini grob u velikom gradskom parku, na ijoj kamenoj ploi su ispisane rei: Tu je sahranjen
jedan petanski advokat koji nije hteo da mu se ime posle smrti objavljuje, samo re - Fuit, to u
prevodu znai volt ili bio.
Veliki maarski pesnik Aranj Jano u pesmi o Varosligetu" spominje ovaj interesantni
nadgrobni spomenik. Istraivanjem se dolo do imena i prezimena ovog osobenjaka - advokata.
Zvao se Jakob Horvat. Bio je branilac u procesu Martinovia, madarskog jakubinca.
Idui bulevarom Nepstadion, pod brojem 14, zapaamo veliku graevinu u stilu
maarske secesije. Ukraena je keramikom u boji, a na krovu su tri skulpture koje u ruci dre
zemljanu kuglu. Ovo je Geoloki institut (Foldtani intezet). Graen je izmedu 1898. i 1899.
godine. U njemu se i danas vre istraivanja.
Nepstadion (Nepstadion)
Obuhvata sportski kompleks. Sportska hala (Budapesti sportcsarnok ili korcsarnok) je
okrugla hala, graena poetkom 1982. godine, kapaciteta 12,5 hiljada gledalaca. Slui za sve
male sportove i vetacko klizalite. Tu je Mali stadion (Kisstadion) koji moe da primi 15 hiljada
posetilaca, pa Nacionalna sportska sala (A Nemzeti Sportcsarnok) kapaciteta dve hiljade
posetilaca. Pored nje je Gimnastika hala (Tornacsarnok - Jatekcsarnok) ili hala za igre, zatim
Olimpijska hala (Olimpiai csarnok). U neposrednoj blizini Nepstadiona je i stara sportska
dvorana, graena jos 1896. godine, zvana Biciklistika trkaka staza (Millenaris Sporttelep).
Nepstadion je najvee sportsko zdanje u zemlji, ija je izgradnja poela daleke 1948.
godine, prema projektu Karolja Davida, i jo nije zavren. Sadanji kapacitet gledalita je 80
hiljada, a kada bude zavren, po projektu, treba da primi 110 hiljada gledalaca. U okviru samog
stadiona nalaze se, pored parkova, tereni za male sportove i veliki broj spomen obeleja likova iz
sportskog ivota i stvaralatva.
U centru ovih sportskih objekata nalazi se hotel Stadion, metro stanica, autobuska stanica
za prigradski i gradski saobraaj i trolejbuska stanica.
eleznike stanice Budimpete

Istona eljeznicka stanica (Keleti Palyudvar), na trgu Baro, na kraju Bulevara Rakoci, sa
istone strane, podignuta je izmeu 1881. i 1884. godine. U to vreme bila je jedna od
najmodernijih evropskih eleznikih stanica. Stanica je graena po projektu ule Rochlitza, dok
je eleznika konstrukcija delo Janoa Feketehazija. Obnovljena i rekonstruisana, zadrala je
prvobitnu formu i namenu. Godine 1932. je elektrifikovana. Cela graevina je u eklektikoneorenesansnom stilu. Na ogromnoj fasadi postavljen je sat, dok su na zidnim povrsinama sa
leve i desne strane skulpture: Demsa Vata (pronalazaa parne maine) i Dordza Stivensona
(pronalazaa parne lokomotive). I danas je ona najstarija i najfrekventija eleznika stanica. Sa
nje polazi i dolazi oko tri stotine kompozicija ili oko 80 hiljada putnika.
Zapadna eleznika stanica (Nyugati Palyaudvar) nalazi se na samoj raskrsnici tri velika
bulevara: Terezinog, Sent Itvan i Vaci. Graena je po projektu Ogista de Serea i francuske firme
Ajfel, godine 1874, da bi konano bila zavrena 1877. godine. Ispred eleznike stanice, godine
1970. sagraen je podzemni prolaz, metro stanica i nadvonjak koji povezuje bulevar Baji
ilinskog sa Vaci bulevarom.
Juna eleznika stanica (Deli Palyaudvar) nalazi se na budimskoj strani, na zapadnoj
strani Trga Vermeze. Graena je 1976. godine i slui prvenstveno za polazak i dolazak vozova
koji saobraaju prema jugu. To je moderna eleznika koju je uspeno projektovao arhitekta
erd Kevari. Ispred eleznike stanice zavrava se jedna od budimpetanskih metro-linija (linija
broj 2, oznacena crvenom bojom).
Joef varo - eleznika stanica (Jozsef varosi - vasutallomas) slui za putniko-teretni
saobraaj. Nalazi se u neposrednoj blizini groblja Kerepesi (Kerepesi temeto), koje je otvoreno
1847. godine i na kome poivaju istaknute linosti kulturnog i naunog ivota. eleznika stanica Joef varo danas je poznatija po tome to se u njenoj neposrednoj blizini nalazi uvena
Kineska pijaca.
Brza eleznica (Gyorsvasut) povezuje ostrvo epel sa Petom, u podnoju mosta
Petefi. Slui za rastereenje saobraaja i prevoz putnika, mahom radnika, koji rade na ostrvu
epel.
HEV - eleznica (HEV) ili Nadzemni zeleni metro, povezuje Budim i Trg Batanji
(Battlujany) sa Sentandrejom. Slui uglavnom putnicima i turistima koji ele brzo i lako da
stignu do severnih predgraa Budimpete (Akvinkuma, Rimskog kupalita) i Sentandreje.
Narodni lug - park (Nepliget)
Ovaj park je vei ak i od Gradskog parka. Prostire se na povrini od 112 hektara, od ega je
568.000 m2 ureenog parka. Osmislio ga je Joef arkanj 1867. godine, a 1893. realizovao
Ilseman Kerestelj. Za vreme Drugog svetskog rata znatno je bio oteen, tako da se i danas
rekonstruie. U sklopu velikog parka nalazi se Planetarium (Opservatorija), otvorena 20. avgusta
1977. godine. Teleskopskim ureajem prenika 23 metra moe da se sa zemlje osmotri blizu 9
hiljada zvezda. Cela graevina Planetarijuma je veoma atraktivna. U dvorani za predavanja ima
400 sedita. U neposrednoj blizini nalazi se nekoliko skulptura: Lavov bunar (Oroszlanos kut) i
Devojka sa zmijom. Spomenik je posveen Tinodi Lantos Sebestyenu, poznatom pevau hronika
iz XVI veka. Na postolju bronzanog spomenika (rad Lajoa Jambora) u reljefu je prikazana
borba Maara sa Turcima.
Nedaleko od Planetarijuma podignut je Centenarium park - ukrasna bata, povodom 100godinjice ujedinjenja dva grada Budima i Pete. Bronzana tabla oznaava koji deo parka je
sainio koji okrug, kao svoj doprinos zajednitvu. Kamene klupe, vetake stene i vodoskok

ulepavaju ovaj prostor. Tu nedaleko je i spomen obeleje poljskim legionarima, koji su 18481849, u revoluciji, pali borei se na strani Lajoa Kouta.