Teleskop je optika sprava koja uz pomo ogledala omoguava osmatranje i oslikavanje

udaljenih astronomskih objekata.Rec teleskop ima svoje poreklo u grkoj reci telesko'pos to
znai gledanje u daljinu.
Prvi teleskop je napravljen od strane Galileo Galileja u 1609 godini, poto je doao na ideju
da bi se novi holandski izum dvogled mogao koristiti za osmatranje nebeskih tela. Sam
Galileo je koristio recperspicillum da bih kasnije poeo da koristi
termine telescopium na latinskom i telescopio na italijanskom. Kasnije Johannes
Kepler poboljava Galileov teleskop koristeci dupla sociva. On takoe objanjava principe na
kojima teleskop radi u svojoj knjizi Astronomiae Pars Optica and Dioptrice
Postoje dve glavne vrste teleskopa refraktori i reflektori.
Meu prvim stvarima koje ovek naui o teleskopima je da se oni dele na dve osnovne vrste:
refraktore i reflektore.
Refraktori koriste iskljuivo soiva za formiranje slike, dok reflektori koriste iskljuivo ogledala
(teleskopi koji za formiranje slike koriste i soiva i ogledala - vrlo popularni u poslednjih par decenija
- nazivaju se "katadioptrici" i po optikim osobinama su obino blizi reflektorima). Vrlo je raireno
miljenje da refraktori generalno imaju bolji kvalitet slike, to naroito dolazi do izraaja pri
posmatranju objekata sa niskim kontrastom, kao to su planete. Da li je ovo istina? Ako jeste,
zbog ega, i u kolikoj meri? To su pitanja na koja e ovaj lanak pokuati da odgovori.
Refraktori
Refraktori se dele na dve osnovne grupe: ahromate iapohromate. Jedina ozbiljna aberacija u oba
sluaja je hromatizam, do koga dolazi zbog toga to soiva prelamaju i fokusiraju razliite talasne
duine svetlosti (boje) razliito to, iznad odreenog nivoa, dovodi do primetnog pogoranja kvaliteta
slike. to je vea relativna apertura teleskopa D/f (apertura/zizna daljina) to je hromatizam vie
izraen. Dakle, za bilo koji odreeni otvor objektiva "D" postoji ina daljina ispod koje pogoranje
kvaliteta slike izazvano hromatizmom postaje neprihvatljivo. Za ahromate, ova granina ina dljina je
data sa f~D^2/8 (za otvor objektiva "D" u milimetrima). Ovaj nivo hromatizma grubo odgovara
pogoranju slike izazvanom 1/4 talasa sferne aberacije. Nivo hromatizma na kome njegov uticaj na
kvalitet slike postaje zanemarljiv u sluaju ahromata je za ine daljine od f~D^2/5 i vee. Apohromati
imaju znatno nii nivo hromatizma, tako da je nivo ove aberacije zanemarljiv za 2-4 puta krae ine
daljine nego u sluaju ahromata.
Sa minimalnom inom daljinom odreenom prihvatljivim nivoom hromatizma, refraktori neizbeno
imaju duge tube, i to due to je vei otvor objektiva. Duina tube postavlja granicu za veliinu
objektiva, iznad koje instrument postaje suvise glomazan i nepraktian za upotrebu. Iz gornjih formula
proizilazi da je praktina granica za ahromat sa prihvatljivim nivoom hromatizma oko 110mm f/14,
dok je za apohromat oko 160mm f/8. Naravno, refraktori se izrauju i sa kraim inim daljinama i
viim nivoom hromatizma, ali po cenu srazmerno nieg kvaliteta slike.
Prema tome, prvi uslov da refraktor opravda svoj ugled "oka sokolovog" je da ima prihvatljivo mali
ili, jo bolje, zanemarljiv nivo hromatizma. Ovo omoguava da do izraaja dou prednosti refraktora:
(1) odsustvo centralne obstrukcije i (2) manja osetljivost refraktivne povrine na greke u izradi i
deformacije optikih povrina. Dok je prednost odsustvo centralne obstrukcije to to se rasipanje

svetlosti izazvano difrakcijom odrava na najniem moguem, relativna neosetljivost refraktivne

povrine na nepravilnosti i deformacije ima vie dobrih posledica. Jedna je da figura optike povrine
soiva ne mora da bude tako precizno izraena kao kod reflektivne povrine da bi proizvele odreeni
nivo kvaliteta slike. Drugi je da mikroskopske nepravilnosti na povrini soiva izazivaju oko etiri
puta manje rasipanje svetlosti nego to je to sluaj kod reflektivnih povrina. Trea je da deformacije
optike povrine soiva izazvane termalnim skupljanjem i irenjem stakla takoe imaju bitno manji
uticaj na kvalitet slike refraktora. etvrta ju da odstupanje od idealnog poloaja soiva objektiva
refraktora jednog prema drugom, kao i prema osi fokusera, takoe znatno manje pogorava kvalitet
slike, nego to je to sluaj sa ogledalima. Kada se ovom doda jednostavan i efikasan sistem dijafragmi
koje u refraktoru blokiraju neeljenu indirektnu svetlost, stie se prilino jasna slika zbogega je slika
u refraktorima otrija nego u reflektorima.
Jos jedan bitan inilac otrine slike u teleskopu je uticaj atmosfere. Ovaj uticaj raste sa porastom
aperture, to favorizuje refraktore koji su hromatizmom i zahtevima praktinosti ogranieni na manje
aperture. Sa druge strane, moe se rei da je ovo ogranienje u veliini aperture mnogo vie nedostatak
nego prednost za refraktore, zato to direktno ograniava kako koliinu svetlosti dostupne
refraktorima, tako i njihovu razdvojnu mo.
Reflektori
Za razliku od refraktora, reflektori nemaju ni priblizno tako rigorozne zahteve u pogledu ine daljine.
Znatno krae tube omoguavaju praktinu upotrebu telescopa sa prenikom objektiva do 400mm i
vee. Ovo im daje veliku prednost u pogledu koliine svetlosti i razdvojne moi, posebno kad se
kombinuje sa injenicom da je prosean reflektor 2-3 puta jeftiniji od ahromata, i deset i vie puta
jeftiniji od apohromata sline aperture i kvaliteta. Da li su refraktori zaista toliko bolji da se opravda
ovakva razlika u ceni? Da vidimo...
Kvalitetno polje slike Newton i Cassegrain reflektora ogranieno je komom, u istoj meri. Meutim,
poto je jaina kome proporcionalna kvadratu relativnog otvora (D/f), ona je zanemarljiva u
Cassegrainu, koji po pravilu ima relativni otvor od oko 1/12 i manje. Kod Newton reflektora, posebno
onih veih sa relativnim otvorima od 1/5 do 1/4, prenik kvalitetnog polja je ogranien, ali ne u meri
da ozbiljnije remeti osmatranje. Sredinji deo slike je kvalitetan, bez znaajnih aberacija - ali ipak ne
toliko otar kao kod dobrog refraktora sline aperture. Razloge smo vec spomenuli, pa da vidimo u
malo vie detalja i zato i u kojoj meri slika reflektora zaoustaje za slikom refraktora.
Krivica se najee baca na efekat centralne obstrukcije u reflektorima. Prosena centralna obstrukcija
Newton reflektora je oko D/5, dok je u Cassegrainu oko D/3. Time to poveava koliinu svetlosti van
difrakcionog diska, centralna obstrukcija smanjuje kontrast i razdvojnu mo teleskopa pre svega u
sluaju objekata sa niskim kontrastom, kaoto su planete. Ovaj efekat je slian smanjenju aperture, i
moe se priblino izraziti formulom De=(1-c/2D)D, gde je "De" efektivna apertura, "c" centralna
obstrukcija, a "D" je fizika apertura. To znai da bi effektivna apertura jednog 200mm Cassegarin
reflektora sa D/3 centralnom obstrukcijom u pogledu kontrsta i rezolucije bila oko 167mm, dok bi za
200mm Newton sa D/5 centralnom obstrukcijom ova bila oko 180mm. Razlika je vrlo umerena prvom
sluaju, i blizu zanemarljive u drugom. tavie, efekat D/3 centralne obstrukcije na otrinu slike je
slian efektu hromatizma na pomenutom prihvatljivom nivou ove aberacije (na primer, u 100mm f/12
ahromatu), dok je efekat D/5 obstrukcije neznatno vei od effekta hromatizma na nivou kada on
postaje zanemarljiv (100mm ~f/20 ahromat). Oigledno je da smanjenje otrine slike kod reflektora
nije iskljuivo posledica centralne obstrukcije. Ono to najee vie sniava kvalitet slike u

reflektorima su posledice vec pomenute etiri puta vee osetljivosti reflektivne povrine na bilo kakve
nepravilnosti i deformacije.
Kao prvo, ista greka u figuri optike povrine prouzrokovae 4 puta veu greku u fokusu reflektora,
nego u fokusu refraktora. Zatim, isti stepen mikroskopskih nepravilnosti na optikoj povrini
prouzrokovae etiri puta vee rasipanje svetlosti kod reflektora. Ova dva faktora su verovatno bila
glavni uzrok loe reputacije reflektora u prolosti, kada je kvalitet izrade ogledala bio generalno nizak.
U poslednjoj deceniji ogledala se sve vie prave na visokom nivou kvaliteta, gde su ovi efekti svedeni
na minimum. Meutim, ova "preosetljivost" reflektivne povrine jo uvek doprinosi loijem kvalitetu
slike reflektora zbog vee osetljivosti na nepravilnu kolimaciju, kao i na termalne deformacije optike
povrine.
Odstupanje od idealnog poloaja ose ogledala od ose fokusera, ili centriranosti i razmaka meu
ogledalima kod Cassegraina takoe e prouzrokovati vee aberacije u reflektoru nego u refraktoru.
Kod Newton reflektora, maksimalno tolerantno odstupanje ose primarnog ogledala od ose fokusera je
oko 3 lune minute (slino efektu 1/3 talasa sferne aberacije. U ravni slike jednog 200mm f/6 Newton
reflektora ovo odgovara odstupanju ose primarnog ogledala od sredita fokusera od svega 1mm.
Veina vlasnika Newton reflektora nema bitno bolji nivo kolimacije (to ne znai da je to teko, ili
neizvodljivo), a ne retko je i gora od toga.
Najzad, termalne deformacije optike povrine prouzrokovae takoe etiri puta vee aberacije u
reflektoru nego u refraktoru. Do ovog dolazi zbog toga to se staklo skuplja kad se hladi, ali se ne
skuplja ravnomerno celom optikom povrinom. Deformisana optika povrina dovodi do snienja
kvaliteta slike, i teleskop je obino beskoristan za via uveanja. Kada staklo dostigne termalnu
ravnoteu sa vazduhom, optika figura se vraa u svoje originalno stanje.
Ovome su vie izloeni vei reflektori, i ako se temperatura vazduha menja (obino pada) tokom noi,
ovi instrumenti mogu nikad da ne dostignu termalnu ravnoteu. Sa druge strane, refraktori, manje
osetljivi i ogranieni na manje aperture, mnogo bre dostignu termalnu ravnoteu (obino do pola sata,
ili manje).
Dodatni faktor koji vie pogaa kvalitet slike u veim aperturama nego u manjim - i prema tome vie
reflektore nego refaktore - je uticaj atmosferskih turbulencija. to je vei otvor objektiva, to je vei
deo talasnog fronta svetlosti sa nebeskog tela koji objektiv koristi. Ito je vei deo talasnog fronta, to
je vea deformacija izazvana njegovim prolaskom kroz atmosferu. Ova atmosferska deformacija je po
efektu ista kao i deformacija same optike povrine teleskopa. Poinje primetno da utie na kvalitet
slike kako apertura prelazi ~100mm. to je apertura vea, to je vee i ogranienje teoretskog kontrasta
i razdvojne moi prouzrokovano atmosferskim turbulencijama. Kao posledica toga, praktina granica
razdvojne moi teleskopa je na nivou aperture od 250mm-300mm (vrlo retko ostvarljiva). Daljim
porastom aperuture dobija se samo na koliini svetlosti. Drugim reima, 200mm reflektor esto nee
dati bitno bolju sliku planetarnih detalja od, recimo, 120mm refraktora - ak i ako su podjednakog
optikog kvaliteta - samo zbog toga to je vie pogoen uticajem atmosferskih turbulencija. Vee
aperure, u principu, zahtevaju bolje osmatrake uslove da bi se pribliile svom teoretskom potencijalu.
Postoje i drugi inioci koji doprinose "loem glasu" reflektora. Jedan je da je polje slike esto
nedovoljno zatieno od zalutale svetlosti i internalnih refleksija. Sa malo panje, ovo se moe
potpuno odstraniti u Newton reflektoru, dok Cassegrain uvek ima makar minimalan nivo zalutale

direktne svetlosti u centralnoj tubi koja vodi u fokuser. Zbog toga je vrlo vano da je unutranjost ove
tube anti-reflektivna.
Sve u svemu, reflektori su izloeni veem broju faktora koji potencijalno mogu da snize nivo kvaliteta
slike. Meutim, ako je instrument kvalitetno izraen, i vlasnik zna koji su uslovi neophodni da on
dostigne svoje stvarne mogunosti, kvalitet slike u reflektoru moe sasvim da se priblii kvalitetu slike
u refraktoru sline aperture. Mada e apohromat jo uvek primetno da premai reflektor sline
aperture, ako se poredi sa kvalitetnim reflektorom podjednake cene, jednostavno nema anse.
U zakljuku, dobro izraen reflektor je uvek bolja vrednost od refraktora ahromata, a posebno od
apohromata. Bilo koja odreena suma novca kupuje dvostruko - ili vie - neba sa reflektorom. I pored
toga, uvek je bilo i bie ljudi koji e radije posedovati refraktor. Jedan od razloga je da refraktori
zahtevaju manje panje i odravanja, i da su generalno manje osetljivi na niz inilaca koji mogu da
ugroze kvalitet slike. Takoe, usmeravanje i voenje teleskopa je prirodnije sa zadnjeg, nego sa
prednjeg kraja tube. Newton je udobniji za posmatranje objekata blizu zenita, ali poloaj okulara
zahteva dosta etanja oko teleskopa, i ne retko neudobne poloaje - posebno ako je ekvatorijalno
montiran i tuba ne moe da se rotira u nosaima (oko ose). Najzad, za neke ljude su refraktori
jednostavno lepi - slika i prilika toga kako teleskop treba da izgleda. I kako govorae stari Latini: "De
gustibus non est disputandum." (o ukusima se ne raspravlja).